Bluz Šema - Patrik Nit

Elektrondko izdanje

JustinadeSade©2014

Kroz sav bol svojih suza Lik je ugledao usamljenu

ženu kako prilazi s drugog kraja ulice Kanal.

Treptanjem je odagnao peckanje i gledao u njenom

pravcu dok je duvao. To je bila Silvi, nego šta

(sestra s kojom nije bio u krvnom srodstvu), iako je

Lik mogao da prepozna išta osim njenog glasa. „Sikoko kuvizva

sopi vadela,

zvumisa vabe pi

kupe zvade.

Sikadzi kuzvizvi

kadzi dacheke,

putela makadi

nade. Chi kupe

vachela chi vipe

kupe vasi, jamije

opi ne opi. Mboko

vezvo belabe

chikadzi kakasi ku

vasi Tuloko zojpe.

Zvojpe. Vasi ku

fonge luzvopI.“

Justin

ad

eSade

PATRIK NIT

bluz šema

s engleskog preveo

ALEKSA GOLIJANIN

Elektrondko izdanje Justina de Sade©2014

naslov originala Patrick Neate

– Twelwe Bar Blues

Copyright©2001 byPatrick Neate

uz štampano izdanje – za srpski jezik DEJADORA, 2006

Grendiju, koji mi je ispričao sve trideset četiri priče.

IZRAZI ZAHVALNOSTI

VELIKU ZAHVALNOST DUGUJEM MATERIJALIMA NEKOLIKO PISACA, MUZIČARA I PROSTITUTKI KOJI SU ME NADAHNULI I PRUŽILI MI PODATKE

ZA BLUZ ŠEMU – POSEBNO LUJU ARMSTRONGU(Louis Armstrong), PAPI SELESTINU(Papa Celestine), MERVINU KUKU(Mervyn Cooke),

ELIZABETI, HARMONI, BILI HOLIDEJ(Billie Holiday), DŽODI, DEJVIDU LEJNU(David Lan),DžES MOURI(Jess Mowry), TONI MORISON(Toni Morrison),

MAJKLU ONDAATJEU(Michael Ondaatje),RAKIMU, DŽONU RIDERU(John Reader), LUISU TEJLORU(Lewis Taylor) i HJUU TOMASU(Huw Thomas).

Posebnu Zahvalnost Dugujem - Lorensu Bergrinu (Laurence Bergreen).i njegovoj izuzetnoj biografiji Luja Armstronga. ZAHVALJUJEM SE I MAMI I TATI, POLI VINSU, MAJLSU, DžEJN, KEROLAJN, KRISTAHU KALULUU(Christah Kalulu),

GURUU BEJNU, TINU ROULIJU(Tin Rowley), KAUNTU DRUFUSU(Count Drewfus), FRENČI, GOSPOĐICI M., ILSU DA FATU SERBU(Ils Da Phat Serb) I, IZNAD SVEGA – KZ NA NJIHOVOJ PETPARAČKOJ TEORIJI LJUBAVI,

NA PODRŠCI I KRITICI

knjiga prva - polifonija

SADRŽAJ

PROLOG 6

PRELUDIJUM: ZATO ŠTO SE PRIČE ZABORAVLJAJU 8

I: NEKA VRSTA CRNOG 18

I: LIK, NEPS I NEVOLJE SVIH VRSTA 27

I: OČNJAK DŽOUNS I ZAKON MACOLE 35

I: TRI ČETVRT DŽEZ, ŠEST SEDMINA SESTRA 42

IV: POGLAVICA, ZAKULU I MAJMUNSKE UŠI 54

IV: OPALITI ILI NE OPALITI 69

I: ČOVEK ZVANI SUDBINA 88

I: LIK I LUJ I JEDAN KRATAK ALI ZNAČAJAN SUSRET 101

I: ŽENA BOJE KAFE 121

V: SILVIJA PRIČA SVOJU ŽIVOTNU PRIČU I OBUZIMA JE

OSEĆANJE USAMLJENOSTI. DŽIM JE SLUŠA I NAPIJA SE 129

I: ZOVEM SE BLEK 146

I: BRAT I SESTRA 156

knjiga druga - disonanca

I: GRUBA I TAMNA PRIČA 171

I: DVE KURVE, BELI MOMAK I PRLJAVI STARAC 183

I: MAGIČNI GRAD 198

I: TO SRANJE JE ISTINITIJE ČAK

I OD NAJPROSTIJE BLUZ ŠEME 210

IV: JUNAK TONGO 228

IV: ŠEST MESECI KASNIJE 246

I: ŠEST MESECI RANIJE 259

I: PRONAĆI SUDBINU, IZGUBITI PRST 274

V: CEĐENJE LIMUNA 284

V: POSLEDNJI PUT 296

I: NJENA PROŠLOST JE IZMILELA PRAVO PRED NJU 308

I: SILVIJA I ŽENA BOJE KAFE 322

KODA: ZATO ŠTO PRIČE OSTAJU NEISPRIČANE 332

bluz šema: NAJČEŠĆA HARMONIJSKA PROGRESIJA U DŽEZU; SASTOJI SE OD DVANAEST TAKTOVA ZASNOVANIH NA TONIČNIM (I), GLAVNIM(V) I PRATEĆIM (IV) AKORDIMA, ORGANIZOVANIM U JEDNOSTAVAN OBRAZAC: I-I-I-I-IV-IV-I-I-V-V-I-I.

BLUZ ŠEMA - Patrik Nit

preludijum: ZATO ŠTO SE PRIČE ZABORAVLJAJU

(Maponda - Zambavi, Afrika, 1790)

Četiri generacije nakon što je poglavica po imenu Tuloko prvi put poveo svoj narod na sever da

naseli plodne ravnice zvane Zemlja Meseca, u Mapondi, malom selu u Zimindu, kraljevstvu Tulokovih

potomaka, zajedno su rasla dva dečaka. Zvali su se Zike (što na modernom Zamba jeziku znači „žrtveni

dar“ ) i Mutela (značenje ovog imena odavno je prepušteno zaboravu). Rodili su se na dva dana razmaka,

a slavlja povodom njihovog dolaska na svet u selu Moponda poklopila su se, tako da su njihovi očevi bili

duplo pijani, a njihove majke dobile su duplo više saveta od makadzi, koje su mljackale desnima i stavljale

im izmet na lica da bi ih zaštitile od sunca. Mutela se rodio u porodici Musapea, najmoćnijeg zakulua u

celoj Zemlji Meseca. Zike je bio drugi sin farmera Tauraija. Taurai nije bio naročito poznat, osim po tome

što je ponekad bio u stanju da spava danima.

Pošto su bili istog pola, rođeni u isto vreme i na istom mestu, njihove sudbine bile su, u najmanju

ruku, koliko različite toliko i slične. Deo te sudbine bio je da odrastu kao najbolji prijatelji. Zajedno su

plivali u pojilu i skidali jedan drugom pijavice s delova tela koje je bilo teško dohvatiti. Improvizovanim

praćkama lovili su boka ptice u krošnjama drveća. Vodili su žestoke bitke gađajući se kamenjem sa

trupama babuna koji su živeli u brdima zapadno od sela. Zike je ponekad dopuštao Muteli da ga koristi

kao zamorče u svojim vežbama iz magije. Znao je da je to bezopasno jer je njegov prijatelj tek trebalo da

preleži bolest zakulua koja bi mu potvrdila status vrača.

„Kada otvorim oči“, rekao bi Mutela, „postaćeš zveko mrtav“. Ili: „Zike, podario sam ti

sposobnost letenja! Raširi ruke i dodirni oblake!“ A kada bi se pokazalo da je Zike ostao mali kopneni

dečak, Mutela bi se jako nervirao i krivio ovoga zbog nedostatka kooperativnosti. Ali Zike nije mario,

samo se smejao.

Kao dete, Zike je najviše voleo večeri, kada bi svi dnevni poslovi bili završeni i kada bi on i Mutela

mogli da leže pored pojila i gledaju kako Otac Sunce nestaje iza brda na zapadu. Zike bi tada pevušio

glasom blagim kao žuborenje vode; pevao je pesme kojima ga je naučila majka, ali i one bez reči, koje je


izmišljao na licu mesta. Mutela bi mu se ponekad pridružio, ali bio je uklet glasom sličnim zavijanju

gladnog šakala. Znao je to, ali nije mario. Samo bi zatvorio oči i uživao u melodijama svog prijatelja.

Kako je Zike odrastao, a glas mu dobijao snagu, ljudi iz Maponde dolazili su da ga slušaju.

„Zike“, govorili bi mu mboko, „tvoje pevanje je blagoslov za naše selo“.

Kada su dečaci napunili trinaest godina, Musape je počeo da se brine zbog Mutele. Ako njegov sin

uskoro ne prođe kroz bolest zakulua, nikada neće krenuti očevim stopama.

Ipak, mimo Musapeovog znanja, Mutela je već primetio da mu umeća zakulua pritiču iz dana u

dan. Mada je tek trebalo da prođe kroz bolest zakulua, mogao je uspešno da baca kletve, da izvodi manja

isceljenja i da snagom volje napravi leptira iz larve. Mutela nije nikome pričao o svojim novootkrivenim

talentima. Čak ni svom najboljem prijatelju. Iako su ranije bili dovoljno bliski da vežbaju njegovu

neuspešnu magiju, sada, kada mu je ona išla tako lako, sve mu je izgledalo u isti mah neprijatno i pomalo

zastrašujuće. Da je Musape od početka znao za sinovljeve izuzetne sposobnosti, možda bi bio u stanju da

ga poduči kako da ih koristi na odgovoran način. Ali to se nije dogodilo.

Uskoro se Zikeova slava pevača proširila van granica sela Maponde i ljudi su dolazili iz daleka da bi

ga slušali. Ponekad bi mu se pridružili svirači na mbiri i bubnjari i zabava bi potrajala do kasno u noć.

Jednom prilikom naišao je i Musekiva, poglavica Ziminda lično, da bi video u čemu je stvar. Te večeri Zike

je bio bolji nego ikad. Ne zato što je pevao poglavici, već zato što je sa poglavicom došla i njegova kći

Vačeke. Bila je to vitka devojka Zikeove dobi, sa očima sličnim pomračenom mesecu, a njene gole grudi

na pragu puberteta, bile su savršeno zaokružene. Nosila je ukras za kosu od morskih školjki koje mora da

su bile donete iz daleka, a dok je slušala Zikea kako peva, kraičci usana blaženo su joj se izvijali tako da je

morala da podigne glavu da bi nekako sačuvala držanje.

Kada je završio s pevanjem, okupljeni ljudi se razišli, a noć se vratila muzici zrikavaca, Zike je

rekao Muteli da mu se u stomaku nešto uvija i kuva.

„To je zato što si se zaljubio, prijatelju moj“, rekao je Mutela tiho.

„Ne budi smešan!“

„Zaljubio si se u Vačeke“, rekao je Mutela. „Zaljubio sam se i ja.“

Posle toga, Vačeke je svake noći dolazila da sluša Zikea.

Sedela je naspram njega, na suprotnoj strani pojila, a pogledi su im se sretali iznad mračne vode,


nošeni dahom njegovih melodija. Ali, nikada nisu pričali jer nisu znali kako da vode tako intiman

razgovor. Dok su gledali jedno u drugo, Mutela ih je posmatrao i sićušno seme ljubomore usadilo se u

njegovo plodno srce. Za samo jedan dan, seme je pustilo korenje, a za nedelju dana to korenje mu je

ščepalo srce tako čvrsto da je jedva disao.

Jednog jutra, pre nego što se Otac Sunce pojavio na nebu, Mutela je otišao do prijateljevog krala i

ukrao njegov omiljeni štap - jednu tvrdu granu baobaba koju je Zike brižljivo izrezbario u moćno koplje.

Mutela je odneo štap do pojila, ocrtao njime krug u prašini i zabio ga u sredinu. Onda je pronašao oštar

kamen, napravio zarez u drvetu na pedalj od vrha, i izgovorio obredne reči koje samo zakului znaju (zato

što ih uče u snovima). Mutela je vratio štap u Zikeov kral pre nego što se njegova porodica probudila.

Te noći ljudi su se ranije okupili da bi slušali Zikea kako peva. Tiskali su se na obalama pojila da bi

imali što bolji pogled, ali su ostavili mesta za Vačeke, zato što je ona bila kćerka poglavice Ziminda. Zike

je stajao na ivici vode i mogao je da vidi kako se zvezdano nebo iz Vačekinih očiju odražava u zatalasanoj

vodi. „Ona je za mene ceo svet“, mislio je.

Duboko je udahnuo. Hteo je da otpeva predivnu ljubavnu pesmu koju je naučio dok je još bio na

majčinim grudima - ali prvi ton mu je zapeo u grlu i sleteo mu sa usana kao jauk davljenika. Lice mu se

užarilo od sramote. Pokušao je da ga popravi, ali glas ga nije slušao zato što je mađija Muteline čini već

delovala. Gomila je počela da se smeje. Zike je panično pogledao u Vačeke, ali ona je oborila glavu i

rukama pokrila lice. Osetio je gorak ukus žuči u grlu i kako mu neka strašna tuga ispunjava grudi.

Okrenuo se i pobegao u noć, praćen podrugljivim povicima.

Kada se Zikeova publika razišla, Mutela je iskoristio priliku da uteši ojađenu Vačeke. Dok su se

vraćali ka Zimindu držao ju je za ruku i usput joj govorio magijskim jezikom zakulua (iako Vačeke to nije

mogla da zna). Kada su stigli do drveta musasa, koje je izgledalo kao lice mladića, Vačeke je podlegla

Mutelinim činima, i dok su se pozdravljali za laku noć, njene usne su krenule u susret njegovim. Mutela se

vratio u Mapondu korakim lakim kao vazduh. Nije osećao ni najmanju krivicu zbog oboga što je uradio,

jer je bio suviše mlad da bi te stvari razumeo. Šta bi jedan zakululu trebalo da radi, mislio je Mutela, ako

ne - da kontroliše sudbinu drugog čoveka?

Sledećeg jutra Mutela je spavao sve dok se Otac Sunce nije popeo visoko na nebo. Ali Zike je

ustao sa prvim petlovima. Otišao je da vidi Musapea, Mutelinog oca i ispričao mu je šta mu se dogodilo


prethodne noći. Musape je ispružio ruku i zgrabio Zikea za gušu. Namrštio se, protresao glavom i onda

snažno poljubio Zikea u zube.

„Bio si uklet, Zike“, rekao je. „To je moćna kletva koju je teško odagnati.“

„Ali, možeš li da me izlečiš, zakulu?“, pitao je Zike, glasom suvim kao pesak.

„Jedini lek je vreme, ali moliću se Mesecu da utiče na Oca Sunce da ubrza tvoj oporavak.“

Zike je napustio Musapeov kral srca uskovitlanog kao nebo u vreme kiša. Kada je te noći video

kako njegov najbolji prijatelj drži za ruku njegovu voljenu Vačeke, bio je još pometeniji. Ali Zikeova krv je

bila čista i on je prihvatio svoju sudbinu s dostojanstvom ptice boka u letu. Obratio se Muteli i Vačeke:

„Priatelji moji“, rekao je, „želim vam sreću u ljubavi zato što je sudbina sigurno htela da tako bude

za sve nas“.

Mutela je klimnuo glavom, ali ništa nije rekao. Vačeke je oborila glavu, a oči su joj se zamutile.

Zike, koji joj se nikada ranije nije obratio, govorio je glasom koji je škripao kao kada se dva kamena taru

jedan o drugi. Zike se vratio u svoj kral i niko iz sela Maponde nije ga danima video.

Posle skoro dve nedelje, i na veliko olakšanje njegovog oca, Mutela je konačno podlegao bolesti

zakulua, a mladićeve muke bile su gore od svega što je Musape ikada video. Dok je većina budućih zakulua

bolovala najviše nedelju dana, Mutela je bio u groznici skoro pun mesec, padajući i dižući se iz delirijuma

kao shangu pauk koji brani svoje sklonište u krečnjaku. Musape je neko vreme strahovao da bi mu sin

mogao umreti.

Mutela je bio toliko bolestan da je kletva koju je bacio na Zikea uskoro iščezla, a njegova magijska

vlast nad Vačeke bila slomljena. Ali Zike nije ni primetio da je slobodan, zato što se brinuo za dečaka u

kome je video prijatelja. Ni Vačeke nije shvatilaa da je slobodna, zato što se brinula za dečaka u kome je

videla ljubavnika. Jednom prilikom Zike i Vačeke su se sreli kraj Muteline postelje i tužno se pozdravili.

Protiv svoje volje, Zike je gledao Vačeke i osetio potrebu da zapeva. Protiv svoje volje, Vačeke je čula

Zikea kako govori i pomislila da mu je glas povratio nekadašnju slavu. Ali Zike nije zapevao, a Vačeke

ništa nije rekla.

Jednog jutra, Mutelina groznica je konačno prošla i selom Maponda se proneo uzdah olakšanja.

Musepe je umio sinovljevo lice, natapajući mu vodom usne, jedva suzdržavajući radost. Što se Mutele

tiče, bio je slab kao tek rođeno tele, a raspoloženje mu beše sumorno (zato što je za vreme košmarnog


delirijuma naučio mnoga umeća zakulua). Ali znao je šta želi da uradi.

„Dobro je da si nam se vratio, Mutela.“

„Oče“, počeo je Mutela lagano, „preležao sam bolest koja me čini zakuluom i odraslim čovekom.

Sada želim da se oženim, što je moguće pre.“

Musape se ponosno osmehnuo. „Naravno, sine moj. A ko je tvoja izabranica?“

„Vačeke.“

Musapeovo lice se smračilo, a donju usnu je ugrizao tako jako da su mu kapi krvi prekrile zube.

Prekrstio je ruke sve dok mu zglobovi nisu zakrckali i vrteo glavom kao pas koji se otresa od vode.

„Vačeke?“ konačno je rekao Musape. „Ne možeš da oženiš Vačeke. Ona je ćerka poglavice, a znaš

da si ti zakulu. Sam Tuloko je doneo zakon po kojem poglavičin i zakuluov rod nikada ne mogu da se

venčaju, zato što je poglavica odgovoran za narod, a zakulu je odgovoran za poglavicu.“

Mutela je nemo zurio u oca, a onda zario lice u šake. Osetio se praznim kao leš kojeg mrcvari

gladni šakal i gorko je proklinjao svoju sudbinu. Iako je Mutela sada bio zakulu i trebalo je da zna sve o

tim stvarima, nije u takvoj sudbini mogao da vidi pravdu.

Te noći Mutela je uspeo da ustane iz bolesničke postelje i sedeo je sa Vačeke i Zikeom na obali

pojila. Posmatrali su kako nervozno šumsko goveče dolazi na večernje pojilo. Mutela je objasnio šta mu

je otac rekao, a glas mu je bio suv kao spremište za žito u vreme gladi. Zike, čije srce beše čisto, spustio

je ruku na prijateljevo rame i rekao mu nešto utešno. Vačeke je oborila glavu, zato što nije htela da joj

lice oda olakšanje koje je osetila.

Neko vreme njih troje su sedeli u tišini; dečaci su uplašili šumsko goveče bacajući kamenčiće u

pojilo, a Vačeke je uplitala vlati trave u krilu. A onda je, bez razmišljanja, Zike počeo da peva. I pre nego

što je toga postao svestan, glas mu je povratio svu snagu i boju. Pevao je neku tužnu melodiju bez reči

koja je ispunjavala vazduh žalom za nečim što je moglo biti, a Mutela je oborio glavu. Posle nekog

vremena video je kako Vačeke gleda Zikea zamagljenim očima kojima nisu bile potrebne reči, dok su joj

se grudi ocrtavale od ubrzanog disanja. Mutela je tiho ustao i ostavio ih same. Otišao je ne osvrćući se ali

znao je šta ne vidi; delimično zato što je bio zakulu obdaren vidovitošću ali pre zato što je bio ljubomorni

ljubavnik sa svim nesrećnim saznanjima koja prate takvo osećanje.

Zike i Vačeke je trebalo da se venčaju za mesec dana. Vačekin otac, poglavica, u početku je bio

protiv mladoženje jer je Zike bio samo sin najdokonijeg seljaka iz Maponde. Ali promenio je mišljenje


kada je čuo Zikea kako peva, zato što takav glas nije trpeo prigovore.

Zike je s teškim osećanjem griže savesti rekao Muteli za venčanje, ali prijatelj ga je samo lupnuo

po ramenu i sumorno se osmehnuo, zato što je Mutela znao da sva ljubomora i gorčina ovog sveta - čak i

sva magija! - ne mogu da promene Tulokove zakone. I ako on nije mogao da oženi Vačeke, onda je sreća

njegovog prijatelja bila nešto najbolje posle toga. Sigurno.

Noć pred venčanje, kao što je običaj nakagao, Zike je popio tradicionalno kashasu pivo i otišao

ranije na spavanje, ali misli su mu bile okrenute ka budućnosti i trebalo mu je dosta vremena da bi ih

smirio. Kada je konačno zaspao snovi su mu bili uznemiravajući isto koliko i živi. Sanjao je kako Mutela

stoji pred njim u njegovoj kolibi za spavanje. To je sigurno bio Mutela, ali lice mu je bilo neprepoznatljivo

- iskrivljeno kao korenje drevnog baobaba - i bio je visok kao nzou. Zike je ustao i zagledao se u prijatelja.

Pokušao je da ga pita šta se dešava, ali iz usta mu nije izašao ni glas. Mutela je nešto tiho izgovarao

oblikujući usnama nepoznate reči. Sledeće što je Zike video bilo je kako odozgo gleda na sebe kako

spava. Mogao je da vidi i Mutelu koji ga je odozgo gledao dok mu se lice krivilo uz groteskni osmeh.

Iznenada, kroz Zikeove uši počeo je da struji vetar, oči su počele da mu suze, a sluh mu je zaglušio čudno

bubnjanje. Protrljao je oči prstima i video sebe ugnježdenog u perje džinovskog orla. Pogledao je iza

sebe i video Vačekino lice kako nestaje u daljini. Zike je kriknuo a orao je okrenuo glavu i pogledao ga

jednim okom. Onda je protresao krilo a Zike je osetio kako počinje da klizi. Očajnički je pokušavao da se

uhvati za perje dok su mu noge visile nad ništavilom. Ali orao se okrenuo, a Zike je izgubio oslonac i pao.

Kada su sledećeg jutra videli da je Zike nestao, Vačeke je bila neutešna. Otac joj je rekao da je

Zike možda pobegao, ali Vačeke je znala da Zike nikada ne bi uradio nešto takvo i otrčala je do Mutele.

Zatekla je mladog zakulua kako u tišini sedi kraj pojila. Obrazi su mu bili išarani suzama ali je Vačeke

pogrešno protumačila njihov razlog.

„O, Mutela!“, zavapila je Vučeke. „Ti si zakulu i samo ti možeš da mi pomogneš. Gde je nestao naš

voljeni Zike? Sigurno možeš da mi ga vratiš.“

„Neće se vratiti“, rekao je Mutela tiho.

„Kako znaš? Kako možeš da budeš tako siguran?“

„Znam“, rekao je Mutela. „Siguran sam.“

Nedeljama nakon Zikeovog nestanka Vačeke ništa nije jela i njeno lice, grudi, bedra počeli su da


slabe, ali njen otac nije bio previše zabrinut, zato što je bilo mnogo drugih mladića stasalih za ženidbu, i

zato što Zike, uprkos svom pevačkom daru, teško da je bio idealna prilika. U stari, poglavica Ziminda

nikad nije shvatio prave razmere kćerkinog gubitka i kada su posle nekoliko meseci pronašli Vačeke kako

pluta u pojilu nadomak sela Maponda, tešio se kako je ta tragična sudbina sigurno bila izraz želja Oca

Sunca. Mutela je izveo pogrebni obred, a poglavica mu se zahvalio darom u stoci našta je Mutela uzvratio

klimanjem glave i osmehom bez zuba.

Dve godine nakon Musapove smrti, Mutela je nasledio oca kao najstariji zakulu u oblasti i uskoro

se oženio devojkom po imenu Nakaji, pitomom poput deteta. Svake noći Mutela je tukao svoju novu

ženu u uzaludnom pokušaju da olakša osećanje krivice, sve dok jednog dana nije izgubio kontrolu i

izudarao je po licu tako jako da je potpuno oslepela. Muteli se ovakva baš sviđala jer više nije mogla da

gleda u njega (a kamoli unutar njega). Od tada je njihov brak bio relativno stabilan. Nakaji mu je rodila

šestoro dece koju je ovaj takođe tukao.

Mutela je smrt prizivao svakog dana, ali nadživeo je Nakaji, a posle njene smrti oči su mu bile

izložene ironičnom obrtu sudbine, posle kojeg nije imao nikog ko bi ga vodio za ruku da obavi nuždu.

Zakulu je živeo dobrano posle šezdesete ali ni smrt mu nije donela mir za kojim je toliko žudeo.

Što se Zikea tiče, on se na dan svog venčanja probudio od golicanja oštrog pera po obrazu. Naglo

je ustao i video da se nalazi u plitkoj, ljudskom rukom oblikovanoj udolini u nekoj nepoznatoj zemlji. Nos

mu je bio ispunjen mirisom u isti mah trulim i svežim. Uši mu je ispunjavao zvuk koji se pojačavao i

zamirao kao udaljena oluja. To su bili mirisi i zvuci mora, samo što Zike to nije znao jer u Zemlji Meseca

nije bilo mora.

U glavi mu je tutnjalo, a mozak mu je užurbano radio. Vratio se u mislima na prethodnu noć.

Sećao se da je otišao u postelju, sećao se svog sna - orla, pada, Mutelinog lica dok je stajao iznad njega.

Mislio je na Vačeke ukrašenu tradicionalnim svadbenim nakitom i onda zario lice u šake i gorko zajecao.

Zike je bio svestan da je to Mutelino delo, ali njegovo srce je odbijalo da to prihvati.

Posle dva sata, kad je dan već postao vreo, Zike je oprezno stao na noge i osmotrio predeo.

Iznenadio se kada je ugledao grupu od dvadesetak ljudi kako ide ka njemu. Bili su naoružani kopljima,

genitalije su im bile umotane u platno, a stopala u životinjske kože. Zike je instinktivno osetio

nelagodnost, ali dočekao je ljude koji su mu se približavali širokim osmehom., tradicionalnim pozdravom


i tapšanjem rukama. Dok je Zike govorio, ljudi su se među sobom tupo gledali. Grupa se onda razdvojila,

a Zike se našao licem u lice s najneobičnijim čovekom koga je ikada video. Ako je to uopšte bio čovek.

Telo tog čoveka bilo je pokriveno čudnim kostimom koji nije bio nalik bilo čemu za šta je Zike

znao, finim mekim i okićenim svakakvim sjajnim ukrasima. U njegovoj ruci - naime, to je bio „on“ - bio je

predmet od crnog metala zašiljen pri vrhu i zakrivljen pri dnu u obliku šake. Koža mu je bila boje

očerupane ptice, a na čelu oljuštena i odrana. Kosa, iako najvećim delom skrivena ispod prostog šešira,

ličila je na vlažnu slamu. Zike je čuo priče o takvim ljudima koji su dolazili daleko sa istoka i zapada od

Zemlje Meseca ali uvek je mislio da je to samo mit.

Možda sam već mrtav, pomislio je. I onda je to glasno rekao belom čoveku: „Ja sam mrtav. Tako

je, zar ne? Ja sam mrtav.“

Ali belac ga nije razumeo i samo je začuđeno podigao obrve. „Biće dobar“, rekao je - iako to Zike

nije znao - i pre nego što je shvatio šta se događa bio je vezan oko pasa i odvučen na sam kraj Afrike.

Mutelina magija bila je mnogo jača nego što je mogao da pomisli. Ona je odvela Zikea sve do

oboda angolskog naselja Luande, gde su ga pronašli Džejms Heris iz Dorseta, prvi oficir američkog broda

Džordž, i njegova grupa urođenika, lovaca na robove.

Zike je iz Luande prebačen u barake u zalivu Lamarinas, gde su ga držali dve nedelje okovanog

lancima, u grupi od tridesetak muškaraca, u improvizovanoj tamnici s tavanicom, tako niskom da su

jedva mogli da stoje uspravno. Dana 24. aprila, godine 1804. ukrcan je na Džordž sa još 500 robova i

sledećeg dana su isplovili; prvo za Jamajku, zatim za Nju Orleans. Atlantik im nije bio naklonjen i

putovanje je potrajalo skoro dve nedelje. Više od 150 robova umrlo je tokom plovidbe. Neki od gladi,

neki od boleština, ali većina od uzburkanog mora. Drugi su bili ubijeni samo zato što su bili dovoljno

nesrećni da budu vezani za leševe, pošto su mrtvi bacani u vodenu brazdu koju je Džordž ostavljao za

sobom.

Ali Zike je preživeo. Nije želeo da preživi. Volja za životom bila mu je potpuno slomljena i dok su

se drugi kao životinje tukli za ostatke hrane, on je bio srećan što gladuje. Ali poznato je da je sudbina

nepouzdan bog u koga veruju samo budale, tako da je, posmatrano iz nekog drugog ugla, Zike ostao živ

samo zahvaljujući pukom slučaju. Dok su drugi robovi bili traumatizovani iskustvom zatočeničkog pakla

na Džordžu, Zikeov duh je bio nesalomiv u odricanju koje ide uz očaj. Zike se nije plašio gladi. Nisu ga


plašile bolne rane koje su mu se otvarale po celom telu, niti stalno prisutni zadah smrti; čak ni

neljudskost njegovih tamničara. Zikea život više nije zanimao. Samim tim, živeo je.

Prodat je na pijaci robova u Nju Orleansu početkom juna 1804. za 115 dolara. Kupio ga je Lengford

Frederik iz Džekson Hila, iz okruga Maunt Marter, vlasnik jedne od najvećih plantaža pamuka u celoj

Luizijani. Frederik je prekrstio svoju robu u Jezekilja Bleka, popravljajući dečakovo „divljačko“ ime i

dodajući mu devojačko prezime svoje supruge. Dve godine kasnije, robinja Elizabet Lengford (poreklom

Kormantićanka sa Zlatne obale), zatrudnela je sa Jezekiljom Blekom i njih dvoje su se venčali. Tokom

prve bračne noći, Zike je ispričao svojoj novoj ženi priču o Muteli i Vačeke i zakleo je da tu priču prenosi

na svoju decu i unuke. Nije to bilo zato što je Zike žudeo za osvetom - takva pomisao bila mu je potpuno

strana - već zato što je znao da postoji dug koji će Mutelini potomci morati da plate njegovim.

„Više ne znam ko sam“, objasnio je Zike. „Mutela mi je i to oduzeo.“

Bilo je u tom Zikeovom insistiranju kod Elizabet nečeg proročanskog, zato što su ga dva dana

kasnije našli mrtvog u polju pamuka, blaženo sklopljenih očiju.

Lengford Frederik je gledao svoje mrtvo vlasništvo, proklinjao mater zbog tako loše kupovine i

objavio da je dečak sigurno imao slabo srce. Ali Elizabet je znala da Zikeovo srce nije bilo slabo već

slomljeno.

Elizabet nikad nije održala obećanje dato Zikeu. Posle svega dva dana braka udovica se nije

osećala previše odgovornom pred Zikeovom prošlošću. Osim toga, jedva je poznavala Zikea, taman

toliko da otkrije da nije bila njegova ljubav. I tako je priča o Zikeu, Muteli i Vačeke bila izgubljena za

istoriju - sačuvana samo u nejasnim metaforama jedne narodne pesme iz Zemlje Meseca - a dug je ostao

neplaćen skoro dva veka. Ali sudbina je nastrani varalica bez osećaja za trenutak. Ako uhvatiš njen

pogled, upecaćete kao ribu. Čak i posle 20 godina.

knjiga prva

POLIFONIJA: SIMULTANA KOMBINACIJA VIŠE MELODIJSKIH TONOVA


I:

(Maunt Marter - Luizijana, SAD; 1899)

Lik Holden je bio kršten kao Fortis Džejms. Mama Kejni ga je tako nazvala zato što je bio njeno

osmo dete i zato što joj je to ime zvučalo snažno. Do đavola! Moraće da bude jak, nego šta.

Likovo rođenje nije bilo praćeno velikim slavljem. Delom zato što je bio Kejnino osmo dete, delom

zato što se teško rodio i zamalo ubio svoju majku, a delom zato što je njegov otac odmaglio šest meseci

ranije. Ipak, najviše zbog toga što se Fortis Džejms „Lik“ Holden rodio u distriktu Kultaun u Maunt

Marteru, na samom početku dvadesetog veka; a još jedno rođenje nije bilo blagoslov ni za koga,

najmanje za dete.

Deset godina kasnije, kada je prvi put dunuo u svoju trubu u pogrebnoj povorci koja je vijugala

ulicom Kanal u Kultaunu, Lik Holden je posmatrao kako se to turobno raspoloženje ubrzo pretvara u

festival plesa i regtajma ili džeza (kako se ta muzika tada zvala - ili „džezm“, što su sve skraćenice od

„orgazam“). Lik je voleo da gleda kako fine dame njišu bokovima i cupkaju u afričkim ritmovima - ali nije

mogao da ne pomisli kako ceo taj scenario pomalo odiše nepoštovanjem. Pitao je mamu Lusi (svoju

baku) o tome, a ona mu je rekla: „Fortise! Moraš ponekad malo da slaviš život!“ Ali Lik uopšte nije

prihvatao objašnjenje mame Lusi. Po njemu pogrebne povorke nisu bile slavljenje života već njegove

prolaznosti. I to je zaista bila istina o životu i smrti za crnca iz Kultauna.

Mama Lusi je bila prisutna kada se Lik rodio. Držala je ćerku za ruke i stavila joj među zube peškir

da ga zagrize. Ona mu je podvezala pupčanu vrpcu i pljusnula ga da mu udahne život, sve dok ovaj nije

zavrištao tako glasno da su se drveni zidovi zatresli.

„Kejni, ovaj dečko sigurno ima dobra pluća“, rekla je mama Lusi i stavila Lika pod pazuh da mu

osmotri crte lica, brišući mu sluz sa nosa i očiju.

Crne bebe se rađaju u raznim nijansama, od ružičaste do braon. Lik se rodio crn, s punim usnama,

pljosnatim nosem i ponositim afričkim čelom.

„Ovo jadno žgepče je šest sednina crnac!“ uzviknula je mama Lusi i zakikotala se kao veštica.


Nategnula je bocu i otpila veliki gutljaj mutne brlje, onda je ispljunula to kćerci u grlo, sve dok nije

počelo da joj curi niz bradu. Ostatak je ispraznila na Kejnin rascep, a ova joj je zarila nokte u ruku sve dok

nije prokrvarila. I tako se Lik rodio uz zvuk vrištanja: svog, Kejninog i mame Lusi - ali Lik je vrištao

najjače.

Prvi zvuk koga je Lik mogao da se seti nije bilo vrištanje već pevanje. Kejni bi ga stavila na spoljno

stepenište njihovog oronulog stana, dok je provetravala dve sobe, a on je posmatrao ulicu Kanal i svojih

šest sestara kako peru veš u limenom koritu. Ribale su odeću sve dok im ispod noktiju ne bi prokrvarilo,

ostacima sapuna dobijenim od jedne komšinice koje je ova sakupila kod belaca za koje je radila. I one su

pevale o svojim nevoljama, glasovima slatkim poput melase.

„Kad đavo dođe da me vodi u pakao,

Gabrijelu, odmah da si zaplakao,

ne daj da đavo uzme sestru moju,

Već je bila u paklu u starom Kultaunu.“

Lik je voleo da sluša svoje sestre kako pevaju jer nije znao ništa o đavolu, ili paklu, ili Gabrijelu, i

zato što je Kultaun bio njegov svet.

Jednog dana, kad je Liku bilo devet meseci i kada je tek bio naučio da koristi udove, dopuzao je do

ivice stepeništa i gledao odozgo svoje sestre kako rade. Sviđao mu se način na koji su se njihove čupave

glavice trzale a vratovi im se istezali dok su ribale veš i pevale. Podsećale su ga na mršave kokoške koje

su kljucale po prašini iza kuće, ali zvuci koje su ispuštale bili su mnogo prijatniji. Lik se nagnuo nad

stepeništem da bi imao bolji pogled ali njegovo malo telo još nije znalo da održava ravnotežu. Uz

iznenadni uplašeni krik, Lik je pao niz stepenice i kotrljao se više od tri i po metra, sve do ulice, zabivši se

naglavačke u limeno korito uz veliki pljusak.

Kejni je čula vrisak i istrčala iz stana zavijajući kao veštica, preskačući stepenice sa suknjom

uvezanom oko pojasa - ali kada je došla do ulice, videla je kako njena druga kćerka, Tomasina, drži Lika

pribijenog uz grudi. Lik je kinuo nekoliko puta i sigurno je bio malo prestravljen, ali nije bio povređen. To nije

bio razlog da Kejni ne opali koju ćušku svim svojim kćerkama, kao da su one nekako bile krive za nesreću.


Čuvši komešanje, mnogi susedi iz ulice Kanal okupili su se da posmatraju besplatnu zabavu.

Muškarci su se smejali zamišljajući malog Fortisa kako izigrava veštog ronioca, poput onih belih momaka

koji su skakali sa parobroda u dubine Misisipija i prepričavali događaj prolaznicima, gurkajući se

laktovima i usisavajući cigarete, kao da se plaše da im ne pobegnu. Žene su stezale šalove oko ramena i

mrmljale između sebe. Neko je rekao da je to sigurno bio „blagoslov“. Drugi su gledali Kejni i šaputali

kako takva sreća miriše na veštičja posla. Ali Velika Eni - poštovana zbog svoje upućenosti u sve što ima

veze sa religijom i crnom magijom, zahvaljujući mužu koji je radio za nekog belog sveštenika - ubrzo je

sve postavila na svoje mesto.

„Nije to mađija“, rekla je. „Nije ni religija. To je prosto-naprosto samo dobra sreća. Kejni, taj tvoj

dečko je živ zato što je srećan.“

Kada je Velika Eni to rekla ostale žene su počele da klimaju glavama u znak odobravanja, a za

njima i Kejni. Ali gledala je svog slinavog sina, rešetku od njegovih rebara i ispupčen stomačić i nije bila

sigurna da li je zaista bio toliki srećković.

Istina je da bi Lik sigurno gladovao pre nego što je prohodao da nije bilo Kejnine najstarije kćerke.

Zvala se Lusi, po babi, ali Lik ju je oduvek znao samo kao Čiz1.

Čiz je imala petnaest godina kada se Lik rodio, a i sama je bila majka, mada suviše kratko. Silovao

ju je jedan od brojnih Kejninih ljubavnika (iako Kejni to nikada nije saznala) i rodila je dečačića koga je

nazvala Džizas (po bezgrešnom začeću koje je umislila u svojoj glavi). Ali Džizas nije imao mnogo volje za

životom i disao je svega dva dana s nekom sviralom u grudima koja je zvučala kao predenje mačke. Onda

je predenje utihnulo.

Naravno, Čiz je bila očajna kada je otkrila da je Džizas umro kraj nje, dok je spavala i nije ispuštala

leš iz naručja naredna dva dana - ali, pošto je i njoj duša bila u nosu, Kejni nije primetila mali tihi

zavežljaj, sve dok smrad nije postao nepodnošljiv.

I tako je Kejni pozvala Mamu Lusi, a Mama Lusi je odvela unuku s telom praunuka do Velike Eni,

zbog blagoslova - zato što nije imalo smisla gnjaviti sveštenika zbog bebe koja je jedva iskusila gorčinu

života. Mama Lusi je obećala Čiz da će Džizas imati pristojan hrišćanski pogreb i poslala devojku kući

njenim sestrama. Onda su Mama Lusi i Velika Eni umotale leš s dva kamena i poslale ga na dno Misisipija.

1 Chesse = sir - prim. prev


Zato što je tako bilo najbolje za sve.

Lik se rodio idućeg dana.

Naravno, Čiz nije mogla da prihvati da je njena beba Džizas mrtva. I zato što Čiz nije mogla to da

prihvati, nije moglo ni njeno telo. Grudi mlade devojke nabrekle su do pucanja. Kejni, čije su dojke posle

godina griženja bile istrošene, a telo izmoreno do smrti, nije mogla da prihvati da to dobro majčino

mleko bude proćerdano. I tako je Čiz od prvog dana dojila ne samo Lika nego i svoje sestre. Njene teške

pubertetske grudi proizvodile su obilje mleka, tako da su mogle da doje celu porodicu, od svitanja do

sumraka, a da nikada ne presuše.

Svaki put kada bi Kejni primala posetioca, oni bi zatekli Čiz u stolici za ljuljanje, u uglu sobe, kako

hrani neko dete. Obično Lika.

Jednom prilikom kada je Pedl Džouns, čovek s parobroda i Kejnin ljubavnik, svratio prvi put posle

nekoliko meseci, posmatrao je način na koji je Lik visio na Čizinoj dojci i izraz dosadne rezignacije na licu

devojke.

„Prokletstvo!“, rekao je Pedl Džouns. „Ta devojka ima toliko mleka da može da pravi sir!“

I tako joj je ostalo to ime.

Čiz je dojila svoju braću i sestre (ponekad čak i majku), ako ćemo pravo) tri godine. Porodica

nikada nije imala dovoljno hrane - poneku šerpu crvenog pasulja koja bi potrajala dva dana - ali kada bi

situacija postala očajna, a mali Lik zaplakao od gladi - Čiz bi izvadila svoje plodne grudi i zatreptala

svojim lepim očima. Ali Čiz je ubrzo počela da vene - iako Kekjni to nije primetila a sigurno nije htela ni da

prizna. Lice joj je bilo ispijeno, njeni ženstveni bokovi usukani, a lepe oči treptale su sve sporije, kao u

krave. Dva dana pre Likovog trećeg rođendana Čiz je umrla u snu. Kada je Kejni ugledala kćerkin leš

jedva je mogla da ga prepozna jer u njemu nije bilo ničeg od male Lusi (nazvane tako po baki).

Iako je Lik imao nepune tri godine kada mu je umrla najstarija sestra, nikada je nije zaboravio.

Godinama kasnije, kada bi ga mladi, bogati belci častili pićem u nekom kultaunskom honki-tonkiju i

pitali ga kako postiže to visoko C, Lik bi ih pogledao i rekao: „To je zato što sam kao klinac jeo moćnu

hranu. Zato imam tako snažna pluća.“

„Šta si jeo?“, pitali bi ga belci ozbiljno.


„Sir“, rekao bi Lik i razvukao bi svoj najširi osmeh, a belci bi mislili da je to neka čudna vrsta crnog

humora.

Iako je u Kejninom domaćinstvu bilo osmoro dece (sedmoro nakon Čizine smrti, šestoro nakon što

je Foling Daun pao jednom previše) i ako su svi zvali jedni druge braćom i sestrama, samo su Čiz i

Tomasina (skraćeno Sina) bile prave sestre. Ostali su bili u srodstvu mešanom i uzukrštanom kao šare

kita.

Čiz i Sina su bile kćerke Rejzora Herija, sirovog svodnika iz ulice Kanal, iskrivljenih zuba i majstora

u baratanju britvom. Iako ga nije videla nakon Sininog rođenja, Kejni ga je i dalje zvala „moj muž“ i uvek

je očekivala da se jednog dana nekako pojavi sa svojom naprasitom naravi i britvom. Kejni je mislila da

voli Herija, onoliko koliko je umela da voli nekog muškarca. Imala je i ožiljke koji su to dokazivali.

Naredno troje dece bilo je od nepoznatih očeva, potomci mušterija koji su donosili hranu na

Kejnin sto. Doduše, često je pokušavala da im utvrdi poreklo na osnovu nijanse njihove puti.

Za Foling Dauna, svog drugog sina, Kejni je bila sigurna da mu je bio otac čist belac - ali taj

podatak nije ni malo sužavao izbor kandidata, pošto su tada u Kultaunu beli momci bili česta pojava.

Ponekad, u svojim najmračnijim trenucima, Kejni se pitala da li je mešano poreklo Foling Dauna uzrok

njegovim problemima, zato što nije bilo sumnje da je dečko bio „ za dlaku ili dve suviše stidljiv za pijac“,

kako je to rekla Mama Lusi.

Kada je Foling Daun spavao, Mama Lusi je govorila da je to bilo kao da „gledaš lice samog Boga“,

zato što niko nije mogao da ospori da je mali dečak bio najlepše dete u celom Kultaunu. Koža mu je bila

izdašna kao karamela, udovi vitki i elegantni poput mlade vrbe, a meki uvojci kose izvijali su mu se na

gore, kao da žele da dosegnu nebo. Ali, kada bi se probudio, Foling Daun bi svakog jutra slomio srce

svojoj majci. Otvarao je oči a one su bile potpuno crne, beživotne poput ustajale bare, a kada bi se

oglasio zvučao je kao pijanac koji nešto mrmlja i niko osim Kejni nije mogao da ga razume.

Što je najgore, Foling Daun nije mogao da hoda bez padanja. Napravio bi nekoliko koraka,

spretno kao tek rođeno ždrebe, pre nego što bi se naglo nakrivio na levu stranu (uvek na levu) i srušio. I

kada bi Foling Daun pao, nije bilo šanse da se pridigne bez pomoći i ležao bi rijući po prašini, po podu ili u

slivniku, kao jelenak izvrnut na leđa.


Jedne večeri Kejni je poslala Folinga Dauna u ulicu da kupi malo uglja iz kolica. U načelu nije morala

da brine, zato što je mogla da računa da če neki dobri komšija podići njenog sina sa zemlje. Ali tom prilikom,

kada se Foling Daun srušio, pao je pravo na izbočeni kamen koji mu se zario u levu slepoočnicu.

U prvi mah niko nije obratio pažnju. Prolazili su pored njega i govorili: „Nema veze, to je samo

Foling Daun. Uspraviću ga čim kupim malo uglja.“ Onda je Mala Eni (ćerka Velike Eni) primetila da Foling

Daun ne udara nogama po prašini i da su njegove mrtve oči zaista mrtve. Došlo je do opšteg komešanja i

muškarci su poneli mrtvog dečaka do Kejni.

Na pogrebu je sve ipak ispalo dobro, delimično zato što je Kultaun voleo pogrebe više od svega, a

delimično zato što je Foling Daun bio omiljeno dete čija je tragedija pružila ljudima da u svojim

položajima vide nešto dobro, a u njegovom ono najgore. Ali kada je sveštenik počeo da govori o dečaku

po imenu „Džejkob“, niko osim Kejni nije znao o kome je reč.

Džejkob je imao trinaest godina kada je pao po poslednji put.

Sledeće u nizu bile su Sister, koja nikada nije dobila pravo ime, i Rubi Li. Te dve izrazito

tamnopute devojčice nije moglo da razdvaja više od dvadeset meseci i, koliko se Lik sećao, one nisu

radile ništa po ceo dan, osim što su se tukle kao mačke iz dvorišta. Ali uprkos toj uzajamnoj mržnji, obe

su završile na isti način, obrađujući mušterije sa dvanaest godina, navučene na opijum i alkohol pre nego

što su počele da krvare.

Posle Rubi Li sledio je jaz od tri godine, sve do Korise, devojčice krhkog izgleda, koja se držala za

mamine članke kao slatkovodni rak. Ponekad, kada bi Kejni kasno noću dovela mušteriju, Korisa bi

skočila iz kreveta i zalepila se za majku, bez obzira na prisustvo muškarca. Poneki to ne bi ni primetio ili

ne bi zamerio, posebno ako je bio pijan, a dešavalo se i da se Korisa upiški na maminom krevetu,

natapajući tvrdi madrac dok su sve vrste uzdaha i stenjanja ispunjavale klaustrofobični prostor ispod

ćebeta. Ali ponekad, mušterija bi izgubila strpljenje zbog devojčice i odalamila je rukom ili bacila preko

sobe ka zidu. Belci su bili najgori - kao da je prisustvo deteta bilo znamenje njihove krivice. Ali Korisa

nikada nije plakala - zato što je bila mnogo čvršća nego što je izgledala.

Godinama kasnije, kada bi ugledao neku mladu kurvu otečenih usana ili raskrvavljenog nosa, i te

suve, tugaljive oči, Lik bi protresao glavom i rekao: „U toj devojci ima nečeg Korisinog“.

Korisin otac bio je Zrikavi Džek, najbedniji nitkov iz Storivila u Nju Orleansu. On je bio taj koji je

silovao Čiz (iako niko, osim njih dvoje, to nije znao). Mnogo godina kasnije Zrikavi je dobio svoje kada ga je


linčovala gomila belih momaka zato što je nehotično i na pogrešan način pogledao neku belu damu. Posle

rođenja i smrti Džizasa, Čiz se tako usrdno molila za osvetu da je bila sigurna da će zbog toga otići u pakao.

Ali kada se to konačno dogodilo za nju je bilo prekasno da to vidi.

Poslednja sestra iz Kejninog domaćinstva bila je Silvi, svega godinu dana starija od Lika, samo što

mu ona nije bila sestra po krvi. Silvi je bila ćerka Kejnine polusestre Merlin. Merlin je umrla na porođaju,

tako da je Kejni uzela Silvi kod sebe, zato što nije mogla da ostavi svoju krv na ulici, ali i zato što, kako je

to Mama Lusi rekla - „sedmoro ne gladuju ništa više nego šestoro“.

Merlin je bila mešanka - ćerka Mame Lusi i nekog belog trgovca sa severa . iz Čikaga ili tako nešto.

A Silvi je bila dete Merlin i nekog momka sa plantaže koji je zapucao u Kultaun da bi na svoj osamnaesti

rođendan izgubio nevinost. To je od Silvi napravilo ono što se na Jugu zvalo „kvadrunka“: crna devojka s

najviše četvrtinom crnačke krvi u sebi.

Dvadesetak godina kasnije, Silvi je potražila reč „kvadrunka“ u rečniku, a najpribližnija reč koju je

pronašla bila je „katren“. I Silvi nije mogla da poveruje da je videla definiciju: „Strofa od četiri stiha,

obično sa ukrštenom rimom.“ I tako su Silvi i Lik napisali pesmu „Katren bluz“ koja je pridavala

podjednak značaj snazi Likove trube i osećanjima vezanim za Silvin neodređen položaj.

„Mada crna beše put bake boje,

koža moga dede, k’o i oca moga,

bez dileme beše bele boje,

pa što sam tako svetla nije čudo stoga.“

Dok je Silvi pevala tu pesmu unosila je u reči takvo osećanje da niko nije imao dilemu oko njihovog

značenja, a kada bi Lik dunuo u svoju trubu na vrhuncu refrena, pričalo se da bi žene piljile u kornet kao da su

mislile da je u njemu beba koja vrišti. Luj Armstrong je čuo „Katren bluz“ iz treće ili četvrte ruke, tamo u Nju

Orleansu, negde oko 1922. godine, i mnogo kasnije plagirao melodiju za jedan od džez standarda koji je

komponovao sa svojom drugom ženom Lil. Ali, niko više nije mogao da se seti koja je to pesma bila, a Silvi,

ako ju je ikada čula, što je bilo moguće, to nikada ne bi rekla. Osim toga, takvo „drpisanje“ - od crnačkih

duhovnih do crkvenih pesama - bilo je uobičajeno u to vreme i na to niko nije obraćao pažnju.


Kada biste pogledali Silvi, dok je bila devojčica, nikada ne biste rekli da je crnkinja.

Sa svojim čvrstim crnim uvojcima, lepim povijenim nosem i očima boje lešnika, mogla je lako da prođe

kao Italijanka ili Jevrejka. A pošto je odrasla u Kejninom domaćinstvu, Silvi je uskoro postala svesna

razlike između nje i njenih braće i sestara. Svetla put je bila cenjena roba u Kultaunu, dragocenija od

svega, osim možda od hrane i posla, a Silvi je bila ponosna na svoju sreću. Kada je išla niz ulicu Kanal, da

bi prosila za neku cepanicu ili za kap petroleja za lampu, visoko bi uzdigla bradu i njihala rukama sa

strane kao što su to radile bele dame. Sedela je stidljivo na gruboj crkvenoj klupi i mazno oslanjala bradu

na rame. Dok su njeni braća i sestre grabili hranu kao da će im pobeći iz činije, Silvi je grickala uštipak kao

da je neki orjentalni specijalitet i srkala vodu kroz zube kao kvalitetno vino.

Između napada nestrpljivosti, Mama Lusi je gledala svoju unuku i nije mogla da se ne nasmeje.

„Silvi!“ viknula je, „gledaš sa visine na nas jadne crnje, kao da si kraljica od Sabe, lično!“

Nakon smrti Čiz i Folinga Dauna - Sina, Sister, Rubi Li i Korisa našle su u tome sjjajnu sliku za koju

su mogle da se uhvate. Silvi je izvijala vrat i gledala niz svoj precizno oblikovani nos na način na koji ni

jedna od njenih sestara sa spljoštenim nosem nije mogla da izvede ni u snu. I onda su je mrzele zbog

toga.

Ako je Silvi prema svojim sestrama osećala malo šta osim prezira, njen odnos prema Liku bio je

potpuno drugačiji. Silvi je silno uživala u tome da mu komanduje, a kada bi se spuštala niz ulicu Kanal,

Lik je kaskao za njom, kao „moj crni sluga“, mislila je. Lik je svakako bio odan Silvi. Ali pre svega, bio je

odan onome crnom što je u njoj video. Naime, uprkos svem tom „lepršanju i šepurenju“ (kako je Lik

voleo da kaže), ona ponekad nije mogla da sakrije svoje crnačko srce. Za vreme pogreba, Silvi bi se

mnogo više od svojih sestara prepuštala snažnom ritmu džeza. Kada bi povorka stigla do nasipa na kraju

ulice Kanal, a sumračna Stara Hana prelila Misisipi zlatnom svetlošću, i kada bi se prostitutke potpuno

raspustile a muškarci ponapijali - tu je bila i osmogodišnja Silvi - usred tih zadihanih tela. Širila je noge i

savijala ih u kolenima, vrtela suknjom oko bedara i uvijala svoje dečje bokove zabačene glave i čvrsto

zatvorenih očiju, dok su joj se uvojci njihali s jedne na drugu stranu, sve dok je Kejni ne bi uhvatila i

odvukla kući držeći je za uvo. A sledećeg dana Silvi bi sedela na stepenicama, ozlojađeno mazeći tragove

od Kejninog kaiša i pevala o svojoj tuzi, da je ceo Kultaun čuje, a njen osmogodišnji glas podizao se iz

utrobe s gromkom grubošću seksualne čežnje. Prostitutke iz ulice Kanal izlazile bi na balkone, a grudi bi


im se nadimale i spuštale na talasima Silvine pesme. A Lik bi sedeo neprimećen na vrhu stepeništa, dišući

sve brže, a onda bi samo prekrstio noge i čvrsto ih stegao.

Kejnino domaćinstvo bila je tkanina sastavljena od šarenih parčića, nego šta. Neki parčići su bili

uklonjeni, neki dodati, ali svi su bili povezani snažnom niti koja je uglavnom mogla da izdrži rastezanje.

Ponekad, kad bi postrojila decu radi inspekcije pred nedeljnu misu, Kejni bi ih pogledala od glave do

pete, a njeno umorno lice bi se razvuklo u ozareni osmeh.

„Moja deca su svih duginih boja“, volela je da kaže.

Kada bi Kejni to rekla niko od braće i sestara ne bi izustio ni reč, ali Lik je znao da njegova majka

uopšte nije u pravu, iako u to vreme nije mogao da objasni svoje razmišljanje. Iako su Čiz, Sina, Foling

Daun, Sister, Rubi Li, Korisa, Silvi i Lik imali put raznih nijansi, nije bilo nikakve sumnje da su svi oni i

dalje bili crni.


I:


Postojale su tri vrste nevolja u koje je crni klinac iz Kultauna mogao da upadne, a do svoje osme

godine Fortis Džejms „Lik“ Holden iskusio ih je sve, kao dete koje umače jezik u brlju bez gutanja.

Najgora nevolja bili su belci. Najgora, zato što je mogao da bude siguran da će, šta god da uradi,

kazna nadmašiti prestup. Lik je poznavao klince koji su bili besomučno prebijeni zato što su imitirali

naglasak ili hod neke bele dame; a on sam je dobio više dobrih šljaga samo zato što je pogrešno

pogledao nekog doteranog belog gospodina ili zato što je svoja kolica sa ledom ostavio ispred pogrešnog

izloga. A Kejni je sigurno Liku ispričala priču o Zrikavom Džeku, koga su linčovali tamo u Storivilu zbog

njegovog grešnog, lenjog oka.

Posle nevolja s belcima, sledeća najgora nevolja za crnog dečaka bili su problemi sa crncima, koje

je njihova nepredvidljivost činila još strašnijim. Recimo da ste ukrali narandžu iz kolica nekog prodavca

voća, samo zato što niste mogli da podnesete taj slatki miris koji vam je golicao nozdrve poput

ambrozije, i da vas je prodavac uhvatio. Aha! Sigurno biste morali brzo da mislite kako da se izvučete,

zato što je prodavac mogao da vas potapše po glavi i kaže: „Derane! Znaš da je samo trebalo da me

pitaš.“ A mogao je i da izvuče britvu i da vam iseče lice tako jezivo da vas ni rođena majka ne bi

prepoznala. Znači, bilo je baš kao što je Mama Lusi imala običaj da kaže: „Očaj ima svoje sopstveno

ludilo“.

Zbog svega toga, klinci iz Kultauna slagali su se da je treća vrsta nevolje bila najbolja. To su bili

problemi sa zakonom.

Policajci su stajali na svakom uglu u Kultaunu - ili makar do sumraka - a više od svega voleli su da

pokupe crnog klinca zbog bilo kakvog nestašluka. Policajci su naravno bili belci. Ali, retko kada su imali

vremena ili sklonosti za batinjanje (osim za one koje bi ponovo uhvatili u krađi) i uglavnom su se

zadovoljavali strogim pridikama, koristeći izraze kao što su „prestupnici“ ili „osumnjičeni“.

U to doba, kada nije kaskao za Silvi (s kojom nije bio u krvnom srodstvu), Lik je najviše vremena

provodio sa svojim najboljim prijateljem Nepsom - najmlađim sinom Velike Eni. Neps je bio mali, žilavi


klinac, s nekom opakom crtom koja se kroz njega provlačila kao žila kroz stenu. Odisao je strahovitom

odvažnošću, a njegov đavolski smešak terao je odrasle da se kikoću kao bebice. Pravo ime mu je bilo

Isaija, ali to ime je bilo zaboravljeno zbog dečakove sposobnosti da zaspi na bilo kom mestu, od kolevke

na grani do krova njihovog porodičnog stana (svaki put kada bi njegova majka krenula na štajgu). Prvo su

ga zvali Odneps. Kasnije samo Neps2.

Neps je uvlačio Lika u sve moguće nevolje - ali uglavnom u one najbolje, u nevolje sa zakonom.

Jednom prilikom, kada su ih po ko zna koji put izbacili sa balkona jevtinog honki-tonkija „Braun

šugar“ i kada su po ko zna koji put dobili lekciju od dvojice kultaunskih policajaca, Neps je to objasnio

Liku na sledeći način: „Upadaš u nevolju sa belcima i može lako da ti se desi da upadneš u tako duboku

rupu da ne vidiš ni tračka svetlosti. A s crncima, opet, to ti je kao da si upao u blato do pojasa. Ali nevolje

sa zakonom? To nije ništa gore od šljapkanja po bari, Fortise, momče. Ništa gore od šljapkanja po bari.“

S takvim stavom, Liku je na neki način bilo drago što je velika nevolja koja ga je zadesila za njegov

osmi rođendan imala veze sa zakonom. Ali, u tom trenutku, nije se osećao baš kao srećković. Bila je

Nepsova krivica. Uvek je to bila Nepsova krivica. Evo šta je bilo.

Lik je imao sedam godina kada se prihvatio prvog posla da bi nekako pomogao Kejnino oronulo

domaćinstvo. Sina je odavno otišla da bi se udala za nekog putujućeg propovednika, a poslednje što je

Kejni čula o njoj bilo je da je stigla čak do Čikaga. Sister i Rubi su samo dolazile i odlazile iz stana, ali

najviše vremena su provodile u „Braun šugaru“, obrađujući mušterije i trošeći zarađenu siču na opijum i

alkohol. Što se Korise tiče, Lik se nadao da će uskoro odrasti i naći sebi dobrog muža. Ali tog „štofa“ nije

bilo mnogo u Kultaunu, a način na koji je Korisa reagovala na mškarce - s tim nervoznim tikom i

isplaženim jezikom - upućivao je na to da je ona već sa jedanaest godina, u najboljem slučaju, bila

osuđena na prostituciju, a u najgorem, na život usedelice. U međuvremenu, vodila je brigu o stanu i

Kejninoj kopnećoj duši, koja je sada najveći deo dana provodila u stolici za ljuljanje u uglu, posmatrajući

duhove iz svoje prošlosti koji su je noću pohodili. Uz Silvi, Kejninu miljenicu - a da joj čak nije prava

ćerka! - pošteđena bilo kakvog posla, Liku je ostalo samo da zarađuje, kako zna i ume.

Mama Lusi bila je ta koja je našla Liku posao kod starog Stekela, Jevrejina, vlasnika prodavnice

2 Naps od nap = dremka - prim. prev


mešovite robe u distriktu Džouns u Maunt Marteru, na samoj granici sa Kultaunom. Stekel je bio tipični

siromašni belac iz Maunt Martera između čekića i nakovnja. Pošto je bio Jevrejin, bogatiji belci su

smatrali da je on „tek jedan stepenik iznad crnčuge“ i pazarili bi kod njega samo kada im ne bi bilo druge.

S druge strane, crnci su na njega gledali s nepoverenjem, kao na belca koji samo gleda kako da im otme

teško zarađeni sitniš. Osim toga, ionako nisu mogli da priušte sebi mnogo od onoga što je prodavao.

I tako je stari Stekel imao dva glavna načina na koje je uspevao da preživi. Prvo, držao je radnju

otvorenu nedeljom, kada su dobri hrišćani bili u crkvi ili sa svojim porodicama, a on je i posramljene belce

i crnce, podjednako, snabdevao s ponekom uncom putera ili duvana. Drugo, prodavao je led kultaunskim

honki-tonkijima koji su ga koristili za rashlađivanje pića, ali i ponekom malom ožednelom crncu koji je

imao ušteđeni peni. A Lik se u sve to uklapao jer Sekel je bio suviše star i prestrašen da bi gurao kolica s

ledom duž ulice Kanal, kada bi Stara Hana počela da sakriva lice pred đavolskom noći koja se spuštala na

Kultaun.

Svake večeri, oko sedam sati, Lik bi trčao desetak minuta oko Džounsa da pokupi kolica s ledom,

gde bi ga, u brižljivo pometenoj radnji, dočekali ili stari Stekel, lično ili ponekad njegov sin Dav (s tako

kovrdžavom kosom i tako debelim usnama da je Lik bio siguran da u njemu ima nečeg crnačkog). Crni

dečaci su od prvog dana vređali Lika zbog veze sa čovekom koji je „ubio samog Gospoda Isusa“, ali to

Liku uopšte nije smetalo zato što je Stekel prema njemu uvek bio dobar. Plaćao mu je koliko je mogao i

hranio ga lepim jevrejskim jelima od piletine i mekog hleba, svaki put kada bi nešto preostalo. S a svoje

strane, Stekel je na Lika gledao s mešavinom divljenja i zabrinutosti - s divljenjem zbog načina na koji je

sedmogodišnjak uspevao da podigne težak teret kolica prepunih leda, a sa zabrinutošću jer se plašio da

ga negde ne presretnu beli momci pre nego što uopšte dođe do Kultauna (beli momci za koje je dobar

provod bila samo prilika da „očitaju crnčetu lekciju“).

Lik je uskoro poznavao rutinu svog posla dobro koliko i izraze Silvinog lica. Krenuo bi sa severnog

kraja ulice Kanal (odmah kod Kejninog stana) i išao duž linije honki-tonkija: „Braun šugar“, „Tonki“,

„Bezuba Besi“, „Crni klip“. Na nekim mestima su zaduživali vratare - zastrašujuće divove s licima punim

ožiljaka i nežnih ruku - da izađu do kolica i uzmu po jedan džinovski ledeni blok pod svaku mišku. Ali

donošenje leda uglavnom je bio posao najmlađih kurvi, koje bi nosile blok leda između sebe i onda grdile

jedna drugu kada bi ga ispustile u prašinu. Kod „Braun šugara“ Sister i Rubi su često izlazile po led i ako bi


popušile dovoljno opijuma ili trave ne bi ni prepoznavale svog rođenog brata.

Lik je imao običaj da kaže: „Lete toliko visoko, da bi i na anđele mogle da gledaju odozgo“. Ali to

mu nije smetalo jer je ceo Kultaun bio takav, a to je bio Likov svet.

Kada bi stigao do kraja ulice Kanal, započinjao je drugi deo posla. Okrenuo bi kolica, izvadio sav

preostali led i krenuo u paradu istim putem nazad, pevajući iz sveg glasa o ledu. Čak i sa sedam godina

Likov glas imao je taj rapavi ton koji kao da se odbijao o zgrade i pronosio više od milju daleko.

Lik je pevao svakakve besmislice: „Hladna sasparila! Svakoj tibi mila!“ ili „Dođite, kupite led,

sladak kao med! Leči boginje i vaške! Probaj jednom, vratićeš se natraške!“

Lik bi onda izvukao tešku, zašiljenu lopaticu, koju je stari Stekel zvao „spravica“, i izmrvio gornji

blok leda sve dok ne bi napravio lepu gomilicu. Onda bi uzeo list masne hartije iz zadnje pregrade i vešto

ga uvio u fišek. Potom bi taj fišek napunio ledom i pljusnuo malo sasparile preko vrha - taman da posluži

prvog kupca.

Derani bi počeli da se okupljaju, privučeni ukusom leda - crna deca prostitutki, svodnika i

propovednika - jer u Kultaunu i nije bilo druge dece - a lica bi im se ozarila dok bi mahali svojim prljavim

novčićima, a oči bi im srećno zasuzile kada bi im hladna poslastica skliznula niz grlo.

„Jedan peni - jedan liz!“, uzvikivao bi Lik. „Jedan peni - jedan liz! Nemaš peni - nema liz!“.

Više od pola veka kasnije, beli džez džankiji (ili „pametnjakovići“), koji su sebe zvali „čistuncima“,

pisali su svoje istorije njuorleanškog džeza uglavnom na osnovu pozajmica iz iskrivljenih sećanja ljudi kao

što su Luj Armstrong, Džo „King“ Oliver i „Dželi Rol“ Morton. I uvek su se osećali dužnim da spomenu

mitskog Lika Holdena i njegovu zlatnu trubu, iako su o njegovom životu znali malo. I onda su verno

prenosili priču koju je Luj Armstrong zapisao u jednoj od svojih brojnih svezaka: kako je Holden dobio to

ime zato „što je umeo da opali svojoj trubi pravi liz“. Ali, činjenica je bila da je Lik izgubio ime Fortis

godinama ranije u ulici Kanal, dok je prodavao led sa sasparilom gomili žednih klinaca.

„Jedan peni - jedan liz!“, uzvikivao bi Lik. „Jedan peni - jedan liz! Nemaš peni - nema liz!“.

Istinu govoreći, Lik je voleo da radi za starog Stekela, a čak su i klinci koji su ga kinjili to činili iz

ljubomore. Prvo, Lik je zarađivao novac, a drugo, stekao je izvesnu reputaciju kao „Lik - ledeni dečak“.

Ali najbolje od svega bilo je to što su Lik i Neps, kada bi navala kupaca počela da jenjava i gasi se,

negde oko jedanaest uveče, mogli da krkaju led sa sasparilom do mile volje i vire kroz prozore ili balkone


honki-tonkija, slušajući kako kultaunski muzičari sviraju regtajm, bluz i džez, tako glasno i tako žestoko

da bi srca ubrzo počela da im preskaču pokušavajući da prate ritam.

Lik je upijao atmosferu tih kultaunskih honki-tonkija kao da je to najsvežiji vazduh koji je ikada

okusio. Uživao je gledajući kicoški hod crnih muškaraca (tako sličan „lepršanju“ i „šepurenju“ belaca iz

Džounsa i Sinklera) i bele momke koji su plaćali duplo za svoje piće, a da to nisu znali, i prostitutke koje

su njihale dupetima tako nisko kao da glancaju patos - ali Neps je to umeo najbolje da opiše, zato što je

Neps umeo da slaže reči na način koji se Liku dopadao.

„Bubnjar je kao komarac na kiši, tako uzbuđen svim tim mesom koje vidi. Prsti pijaniste su kao

rečne bube koje počinju da igraju kada vetar zagolica površinu vode. Bas je kao upregnuti konj koji se

jedva vuče, a saksofon je kao surla afričkog slona koji duva kroz nos tako glasno da sve životinje mogu da

ga čuju.“

„Šta je s trubom?“, pitao je Lik. „Neps, kaži mi! Šta je s trubom?“

„Truba, Lik, momče - to je đoka tvog ćaleta! Vidiš kakvo lice pravi trubač? Tako je tvoj ćale

izgledao kada te je pravio s tvojom mamom!“

Lik se narogušio kada je Neps spomenuo njegovog ćaleta. Zato što je Neps dobro znao da Lik

nema pojma ko mu je otac.

Skriveni u ćoškovima kultaunskih honki-tonkija, Lik i Neps su čuli sve što su prvi veliki muzičari

dvadesetog veka imali da ponude. Nije čudo što im je to tako raspalilo krv! Nije to bilo samo do

kultaunskih urođenika već i do slavnih vođa bendova koji su prevalili put od dvadesetak milja - od

Storivila u Nju Orleansu, da bi eksperimentisali sa onim što je kasnije postalo poznato kao „Kultaun baz“.

A nigde nije bilo većeg i slavnijeg trubača od Čarlsa „Badija“ Boldena, iz Storivila, čoveka s plućima

velikim kao parobrod, čeličnih usana i tona poput sirupa od meda, koji je svaku plesnu dvoranu, honki-

tonki ili celu prokletu ulicu mogao da natopi seksom i dobrim raspoloženjem. Lik je uspeo da čuje Badija

Boldena samo jednom - sam bog zna koje godine, ali istorija kaže da je to bilo oko 1907. (kada je Bolden

pobegao iz Nju Orleansa zbog komplikacijau svom ljubavnom životu) - i te noći se zakleo da će naučiti da

svira trubu. Bila je to ista ona noć kada je Lik dospeo u veliku nevolju sa zakonom, najbolju od tri vrste

nevolja.

Vratarima, svodnicima i prostitutkama obično nije smetalo Likovo i Nepsovo prisustvo, osim ako


u blizini nije bilo policajaca. Ali u „Bezuboj Besi“, najvećem honki-tonkiju u Kultaunu, bila je potpuno

druga priča, a sve zbog džinovskog vratara svetle puti po imanu Evans (ili „Gud“, kako je inače bio

poznat). Za to nije bilo nikakvog razloga. Gud prosto nije voleo Lika i bio je čvrsto rešen da ni jedan deran

neće praviti budalu od njega. I izbacivao je Lika i Nepsa iz honki-tonkija na tako redovnoj bazi da je

njegovo prisustvo u ulici Kanal počelo da visi Liku nad glavom kao Damokleov mač. I Lik je uskoro

zaključio da odlazak u taj honki-tonki jednostavno nije vredan otečene zadnjice i ušiju punih prašine. Ali

noć kada je Badi Bolden došao u Kultaun da bi svirao u „Bezuboj Besi“ - Ha! Iako je tek napunio osam

godina, Lik nije hteo olako da propusti tu priliku.

Dečaci su sklonili kolica s ledom u jedan prolaz i ušunjali se kroz prozor bez mnogo muke. Znali su

da će Gud držati širom otvorene oči, i napolju i unutra, ali oni su se sakrili iza stola nekih grubijana s

parobroda, misleći da su neprimetni. Kada je Boldenov bend izašao na binu, od velikog čoveka nije bilo ni

traga. Bend je skliznuo u neki lagani regtajm koji je odmah pokrenuo plesače, ali Lik je želeo nešto više.

Iznenada, posle više od pola sata svirke, bend je bio oduvan zvukom trube, tako glasnim da je Lik mogao

da se zakune da je to parobrodska sirena, da zvuk nije bio tako čist, kao kad gledaš u svetlo kroz novu

čašu. Onda se veliki čovek pojavio, a celi honki-tonki se podigao na noge s tihim, prigušenim uzdahom

divljenja. Lik nije mogao da se obuzda. Iako ga je Neps vukao za ruku, popeo se na stolicu da bi bolje

video i počeo da zavija iz sveg glasa, kao što je svirao i kornet.

Sledeće čega se Lik sećao bilo je kako ga neka džinovska šapa hvata za vrat i podiže sa zemlje.

Gud je drugom rukom uhvatio Nepsa za grlo i odvukao dečake do vrata „Bezube Besi.“ Udarao im je

glavu o glavu sve dok im u ušima nije zazvonilo, a oči zasuzile.

„Ako vas još jednom vidim da se muvate ovuda ima da vas tako izbušim da će vas koristiti kao

cediljku za pirinač“, vikao je Gud. Lik i Neps bi sigurno dobili još batina da u baru nije počela tuča koja je

privukla vratarevu pažnju.

Sedeli su na ulici neko vreme dok im se u glavama nije razbistrilo, gledajući pokunjeno jedan

drugog i pažljivo pipajući okrvavljenim prstima povređena mesta. Lik je polako ustao i rekao: „Neps,

idem ja kući. Glava mi je k’o izdrobljena kocka leda, nema šta.“

Ali Neps, sa onom svojom opakom žilom nije imao nameru da pusti Guda Evansa da prođe s

takvim ponašanjem.


„Lik, momče!“, rekao je - „Bežiš od tog velikog, matorog mulata i bežaćeš tako svake noći.“

Neps je imao ideju kako da ponizi Guda, i mada Lik nije bio siguran u njene vrline, pristao je na

plan. Jer Neps je bio vešt na rečima.

Dok je Gud bio zauzet unutar honki-tonkija (razdvajajući dvojicu mornara s parobroda od

svodnika s kojim su se mornari sukobili zbog nečega što bi se moglo nazvati rupom u ugovoru), Lik i Neps

su brzo pronašli kolica za led. Izvukli su ih iz prolaza i postavili u dno stepeništa na balkonu koji je

opasavao „Bezubu Besi“. Onda su pokušali da kolica odguraju uz stepenice - ali iako je u njima sada bila

samo trećina leda i taloga, i dalje ih je bilo teško podići. U tom trenutku Lik je pomislio da odustane, ali

Neps je bio otklopio gornji rezervoar kolica, i baš kada su uspeli da ih popnu na balkon, ledena žitka

tečnost im se razlila preko bosih stopala i članaka. Neps se zakikotao zbog svog savršenog plana (iako

nije imao pojma kako će da pobegnu) dok je Lik pritiskao lice uz prozor na prvom spratu, opčinjen

prizorom prepunog plesnog podijuma i duvanjem velikog Badija Boldena, i želeo da je unutra.

„Lik!“ šapnuo je Neps i Lik je znao da je kucnuo čas. Dečaci su otpuzali preko balkona i pogledali

dole na Gudovu glavu, dok je ovaj izbacivao dvojicu mornara svojim grubim rukama i još grubljim

jezikom. Neps je jedva obuzdavao smeh dok je Lik dovlačio teški rezervoar do ivice. Nemo su klimnuli

jedan drugom glavama i izvrnuli rezervoar najbolje što su mogli, sve dok tečnost nije pljusnula dole na

iznenađenog Guda.

Vratareva reakcija bila je komična. U prvi mah izgledalo je kao da ne primećuje ledenu masu na

vrhu glave, koja je počela da mu klizi niz košulju i odelo. Onda mu se telo iznenada protreslo, kao

gromom pogođeno; ispustio je bučan, frktavi zvuk, kao razjareni bik. Gud je pokrio glavu rukama i

presamitio se, tako da mu je tečnost skliznula do pola leđa. Sigurno je mogao da odskoči u stranu, ali

izgledalo je kao da je spreman da dočeka da mu se nebesa sruče na lobanju ali ga je led samo ukopao u

mestu. A i dalje je frktao bučno i otegnuto.

Gore na balkonu Neps se nekontrolisano smejao dok je visoko podizao jedan kraj rezervoara,

rešen da ne proćerda ni kap. I Lik se smejao. Sve dok nije začuo zvuk metala koji se tare o metal i

pogledao u rezervoar, baš kada je teška „spravica“ preletela ivicu balkona i krenula na dole. Zašiljena

alatka pala je s preciznošću dobro izbalansiranog mača i zarila se pravo između Gudovih lopatica. Gudovo

frktanje je iznenada prestalo i on se srušio na kolena dok su poslednje kapi tečnosti padale na njega.


Neps se smejao tako žestoko da ništa nije mogao da vidi i zato je samo nastavio da se smeje.Ali Lik je

video kako „spravica“ pronalazi svoju metu, video je kako ogromni vratar pada - i vreme kao da se za

trenutak zaustavilo. Likov pogled se iznenada zamračio, udovi su mu obamrli, a uši ogluvele za sve osim

za zvuk trube Badija Boldena.

Srećom po Lika i Nepsa, Gud Evans nije umro. (iako više nije mogao da hoda, pošto je hirurg

zabrljao nešto dok je uklanjao „spravicu“) zato što onda više nikada ne bi videli Kultaun. Sreća je bila i to

što su upali u nevolju sa zakonom, umesto da budu izloženi nasumičnoj odmazdi ostalih vratara iz

„Bezube Besi“. Sreća je i to što su bili izvedeni pred sudiju Suda za maloletnike u Sinkleru Ogastusa

Pinknija. Pinkni je bio liberalni reformator, tako da su se dečaci izvukli sa po četiri godine u Popravnom

domu za crne dečake „Maunt Marter“ (ili „Dvostruko M“, kako je inače bio poznat) na obodu grada. Lik je

imao sreće i što je slušao Badija Boldena kako svira u noći kada je bio uhapšen i što je pronašao svoj

životni poziv već sa osam godina. A pošto Neps nije imao takav cilj i nije bio te sreće, njegov dar za reči

napravio je od njega samo dobrog svodnika. Ni Bolden nije bio neke sreće. Nije prošlo ni mesec dana a on

je bio zatvoren u azil za umobolne u Džeksonu, u Luizijani - zato što je prebio taštu. I dok je Lik četiri

godine kasnije izašao iz „Dvostrukog M“ sa trubom u ruci, Bolden je ostao zatvoren četvrt veka, sve do

svoje smrti 1931. godine. Čak i najbolja od svih nevolja bila je dovoljna da sredi jednog rođenog džezera.

A u tome zaista nije bilo nikakve sreće.


I:

(„Maunt Marter“ - Luizijana, SAD; 1907)

Popravni dom za crne dečake „Maunt Marter“ (za uzrast od osam do četrnaest godina) bio je

impresivna građevina. Nalazio se na Džekson Hilu, kilometar ili malo više od grada, i bio je ofarban

blistavo belo, a kada bi sunce zašlo iza njega, prozori su izgledali crni kao ugalj. Pridošlicama koje su rano

ujutro uzbrdo sprovodili u „Dvostruko M“ (ruku čvrsto vezanih na leđima) zgrada je izgledala kao

razjapljena čeljust koja će progutati njihove živote čim kroče u nju, a oni mlađi nisu mogli da obuzdaju

jecanje, niti da izbegnu rutinsko gurkanje ožednelih policajaca koji su se nadali šolji kafe. U prethodnom

životu „Dvostruko M“ bio je dom porodice Frederik, vlasnika jedne od najvećih farmi pamuka u celoj

Luizijani. Frederikovi su izgubili svu zemlju u građanskom ratu i većina njih se preselila na zapad i

(začudo) na sever oko 1870. godine oterani novom kulturom (ili nedostatkom iste) koju je donela vojska

Unije okupiravši obližnji Nju Orleans. Samo je jedna grana te porodice ostala na relativno maloj plantaži

izvan „Maunt Martera“ i možete se kladiti da je bila vrlo ogorčena, čak i po belačkim standardima.

Preci mnogih dečaka iz „Dvostrukog M“ bili su robovi na poljima pamuka Frederikovih. Zato je za

te dečale bilo neke ironije u okolnostima njihovog zatočeništva („Mi smo kućne crnčuge!“ imali su običaj

da kažu). Iako im to saznanje nije bilo od naročite pomoći.

Godine 1885. gradska uprava „Maunt Martera“ prisvojila je zgradu i nekoliko okolnih ari zemlje i

namenila im sadašnju svrhu, a „Dvostruko M“ je brzo steklo zastrašujuću reputaciju. Iako su u njemu

radili samo crnci, upravnik je bio beli Jenki čije je pravo ime - Teodor Spinks - bilo davno zaboravljeno u

korist Grandioznog nadimka „General“. Niko nije znao kojom je vojskom komandovao taj General, niti je

ikada pitao. Istinu govoreći, General u svom životu nije omirisao borbu već je bio opaki kukavica, od one

fele kojoj je titula potrebna da na nju okači svoje tanušno moralno tkivo.

General je upravljao „Dvostrukim M“ na osnovu principa koji je nazvao „dvostruka disciplina“. To

je značilo sledeće: dok je po danu škola bila organizovana u skladu s vojničkom doslednošću, noću su

pravila nametali sami dečaci koji su to zvali Zakon macole. Generalova hipoteza bila je prosta. S jedne

strane, pretpostavljao je da će dečaci naučiti nešto iz nametanja formalne discipline i to početi da primenjuju


u svojim životima. S druge, mislio je kada padne mrak dečaci će sigurno pronaći svaku trulu jabuku koja

se provukla po danu.

U praksi, Generalove pretpostavke su bile potpuno promašene, zato što su baš trule jabuke bile te

koje su sprovodile Zakon macole, uz sve hladnokrvno nasilje dnevnog režima (samo bez obzira koje su

imali odrasli i bez straha od zakonskih ograničenja).

Jedna od posledica „dvostruke discipline“ bulo je formiranje dve grupe štićenika „Dvostrukog

M“: „Derana“ i „Macola“. Derani su uglavnom (ali ne i isključivo) bili mlađi dečaci koji su uspevali da

izbegnu najgore tegobe dnevnog režima. Umesto toga, njihovo čistilište počinjalo bi noću, kada bi Stara

Hana prelila zlatom Maunt Marter, a Macole počeli da izlaze zavijajući i vičući kroz spavaonice kojima su

odzvanjali njihovi glasovi, spremni za nasumičnu osvetu zbog svog položaja u sistemu.

S druge strane, Macole su trpele udarce osoblja sklonog prebijanju i zlostavljanju. Neki učitelji bi

se oblizivali na zvuk korbača koji je kidao golo meso ili na prizor dečaka koji se batrga dok podiže glavu iz

čabra i izbacuje vodu iz pluća. Zato nije čudo što su Macole imali jasnu ideju kako da sprovode svoje

lekcije u avetinjskoj tišini noći.

„Dvostruko M“ je tada bio dom nekih žestokih klinaca koji su bili osuđeni zbog žestokih zločina

počinjenih na žestokim ulicama Kultauna. To što nije bilo ni jednog dečaka starijeg od četrnaest godina

(pošto je petnaesti rođendan za osuđenike na duže kazne značio prebacivanje u zatvor za odrasle na

drugom kraju grada) nije značilo da među njima nije bilo pravih zlikovaca: malih dečaka koji su pokušali

da opljačkaju honki-tonki „Braun-šugar“ s ručno sklepanim pištoljima; dečaka s ožiljcima koji su jedni

drugima isekli lica u opakim obračunima britvama i opsednutih dečaka koji su ubili neku kočopernu

devojku zbog svoje (ili njene) časti. Na vrhu te piramide bio je Očnjak Džouns, neverovatno krupan

trinaestogodišnjak divljeg pogleda. U „Dvostrukom M“ bio je svega godinu dana, ali njegova priča već je

bila pretočena u mit na stranicama Maunt Croniclea, tako da je među ostalim Macolama bio poznat kao

„glavni dasa“ ili „čovek sa planom“.

Očnjak je bio zatvoren zbog dvostrukog ubistva i već sa trinaest godina činilo se da mu se smeši

budućnost iza gvozdenih rešetaka. Rođen u lučkom delu Kultauna, gde ulica Kanal sreće Kelervej, bio je

sin jedinac kurve po imenu Čatni i njenog naprasitog svodnika, poznatog po imenu Džouns. Džouns

uglavnom nije bio tu dok je Očnjak odrastao, ali kada bi svakih šest meseci vaskrsao iz smeća ulice Kanal,


Očnjak bi dobijao teške batine pre no što bi bio izbačen na ulicu na, recimo dve nedelje, koliko bi trajala

očeva poseta. Čatni je to prebijanje posmatrala umornim očima, zanemelih usana i vrištećeg srca. U tim

periodima Očnjak bi krao mutnu brlju iz gajbi nabacanih iza honki-tonkija i sakupljao ih u jednom lučkom

skladištu. Tamo je kovao svoj osvetnički plan i napijao se da bi sebi ulio hrabrost.

Međutim, činjenica je da Očnjakova priča nije bila gora od većine ostalih. Većina klinaca iz

Kultauna - posebno deca kurvi - bila je navikavana na batine, kao bebe na sisu. Ali Očnjak, koji je svakim

danom postajao sve krupniji, jednostavno nije mogao da podnese svog opakog ćaleta (čiji je zadah

štipao za oči), pokunjeno ćutanje svoje majke i usamljene noći u skladištu, gde je jedini zvuk bio fijukanje

vetra.

Jedne noći, Očnjak se toliko napio da je zamalo pao s merdevina dok se spuštao iz svog skloništa u

skladištu. Pronašao je ekser i dasku i polomljenom ciglom zakucao taj ekser više od centimetar duboko u

dasku. Onda je krenuo ka Čatninoj sobi na uglu Kelerveja. Tiho je otvorio vrata, ali nije bilo šanse da ga

Džouns čuje od sopstvenog rikanja. I tako se Očnjak sakrio u senku, tih kao smrt i posmatrao svoje

roditelje kako „cede limun“.

Stajao je u senci skoro puna dva sata, prvo čekajući da Džouns svrši, a zatim da čuje njegovo

ujednačeno, usnulo disanje. Prišao je ivici kreveta, lica mirnog poput duboke vode i podigao dasku iznad

glave. Onda ju je spustio uz zastrašujući krik i zabio ekser duboko u zadnji deo Džounsovog vrata.

Džouns se probudio i - iako su đavolovi robovi već počeli da ga vuku dole - uspeo da izvuče ekser uz jeziv,

usisavajući zvuk i oteturao se sa kreveta na sred sobe, blago se klateći, sa začuđenim izrazom na licu i

pritisnuo rukom vrat dok mu je krv liptala između prstiju. Onda je pao, prvo na kolena, pa pravo u pakao.

Naravno, Čatni se probudila, ali Očnjak nije bio raspoložen za praštanje. Udarao ju je daskom i

pesnicama i svime što bi mu došlo pod ruku sve dok lice njegove majke nije postalo neprepoznatljivo. A

onda, dok je ležala tamo, stenjući i gušeći se sopstvenim zubima i krvlju, Očnjak ju je silovao, gurajući u

nju svog dvanaestogodišnjaka u znak konačne osvete.

Upravo taj jezivi obrt je raspalio maštu Maunt Croniclea. Ubistvo nije bilo neuobičajeno u „Maunt

Marteru“, a dole u Kultaunu, crnci su ubijali crnce sa redovnošću koja je oslikavala tegobnu realnost

poput pogrebnog refrena. Ali dečak koji siluje rođenu majku? Beli novinari, sa svojom površnošću uživali

su u prilici da analiziraju crnački duh i objašnjavaju ono što su oduvek znali. Crnci su takođe vrteli glavama


i pokušavali da to nekako objasne jedni drugima, ne bi li sve dobilo ikakav smisao - ali od objašnjenja nije

bilo pomoći. Kao što je Mama Lusi rekla Velikoj Eni: „Svi pucaju“. Taj dečak je samo pukao.

U „Dvostrukom M“ pričalo se da je Zakon macole izmislio Očnjak Džouns, lično. Iako su stariji

dečaci znali da je zakon prethodio Očnjakovom dolasku, niko to nije osporavao. Zato što niko nije smeo

da prkosi Očnjaku.

Osim toga što je dokazivao snagu i krvožednost (s mnogo entuzijazma uvećanim glasinama koje

su ga pratile), Očnjak nikada nije spavao. To mu je, pre svega, dalo skoro metafizički kvalitet koji je

ulivao strah u duše mladih pitomaca „Dvostrukog M“. Drugo, njegova nesanica učinila je od spavanja

opasnu zonu, posebno za žrtve među Deranima - „Nema opasnijeg crnje od besanog crnje“. U rane sate,

kada bi čak i Macole sanjale o boljem životu, Očnjak je promicao kroz spavaonice, korakom lakim i

sigurnim kao da je sam đavo.Tu i tamo bi se nagnuo nad neko usnulo telo, kao da mu zavidi na miru, a

senka njegove čudne ogrlice ocrtavala se u mesečini koja je dolazila s prozora. Bila je to ogrlica zbog koje

je dobio nadimak Očnjak. Ipak, niko nije verovao da je na njoj zaista pravi očnjak. Pre samo suvenir iz

usta njegove majke.

Prvo pravilo Zakona macole bila je neka vrsta obreda prelaza, kojem su bivale podvrgnute sve

pridošlice. Kada bi se svetla pogasila, vrata zaključala, a osoblje „Dvostrukog M“ se povuklo u svoje krilo,

Očnjak Džouns bi otišao u kupatilo i uzeo neki stari čabar, a pitomci „Dvostrukog M“ se okupili oko njega

- i Macole i Derani - skandirajući: Čabar! Čabar! Čabar! Svi novi dečaci bi onda bili postavljeni u centar

gustog kruga, a Očnjak i njegovi prilepci svukli bi dečake s nemilosrdnom efikasnošću i uz pretnju teškim

macolama, dok se gomila smejala i vikala. Posle toga, prestrašeni klinci bi bili postrojeni, onako goli, a

Očnjak je išao gore-dole ispred njih, kao stariji narednik prilikom smotre.

„Ko će prvi?“ viknuo bi Očnjak. „Vi crnje ima da mi pišate u ovaj čabar ovde, kao prave crne

seljačine, što i jeste!“

Onda bi iz vrste bio izvučen jedan dečak, kome bi naredili da se ispiša u čabar - ali po pravilu,

dečak bi bio toliko nervozan, a bešika toliko stegnuta da je bio srećan ako bi iscedio neku kap. U većini

slučajeva, novi dečak bi se pre usrao, a pitomci „Dvostrukog M“ vikali bi na njega i psovali ga, sve dok mu

se celo telo ne bi osulo crvenim flekama. A onda bi, s prenaglašenom formalnošću, Očnjak pogledao

čabar i dečakovog đoku, pre nego što bi se uspravio i dao znak ostalim Macolama.


„Bio sam jasan kao Knjiga postanja“, rekao je (uvek je govorio „jasan kao Knjiga postanja“). „Ima

da ti isprašimo to deransko dupe sve dok čabar ne bude pun!“

Onda bi Očnjak i njegovi prilepci prešli s reči na dela, kinjeći nove dečake s nemilosrdnom

nasilnošću, udarajući ih pesnicama, kolenima i laktovima, dok su ih ostali pitomci „Dvostrukog M“

podsticali (s olakšanjem jer su makar jednu noć bili lišeni straha za sebe). Naravno, čabar nikada nije bio

pun - ali to ionako nije bilo važno. Stvar je bila u tome da se zadovolje Očnjak i njegova žeđ za

zlostavljanjem, a ponekad je bio toliko žedan da bi novi dečaci pljuvali zube ceo sat ili više, pre nego što

bi Očnjak objavio prekid. Onda bi Očnjak podigao čabar iznad glave i ispraznio njegov sadržaj na glavu

bilo kog jadnika koji ga je posebno nervirao (iz bilo kog razloga). I dok bi dete vrištalo, on bi govorio

„Suze ti neće pomoći. Ali pišaćka će ti zaceliti rane kako valja. To će ti reći svaki crnja rob.“

Ta noć u kojoj su Neps i Lik stigli u „Dvostruko M“ bila je noć mešane sreće. Nisu imali sreće jer su

bili jedini novi dečaci koji su stigli toga dana (tako da su morali da prime punu porciju batina). Ali, imali su

sreće jer su Očnjaka Džounsa zatekli u nešto mirnijem stanju duha nego što je to bilo uobičajeno (nije

spavao tri noći za redom i, mada mu je fitilj bio kratak, nije bio mnogo raspoložen za tuču). Samim tim,

kada je Lik bio izveden u sredinu uzbuđenog kruga pitomaca „Dvostrukog M“, zgrčene bešike i s đokom

smanjenim na veličinu kikirikija, uspeo je da se provuče s relativno osrednjim batinama; ali, pošto nije

znao za drugo, to ga nije utešilo. Uskoro je ležao savijen u loptu na hladnom podu i primao žestoke

udarce Macola, sa strpljenjem očajnika, sve dok posle nekog vremena, nije uspeo da se pridigne na

kolena i malo pišne u čabar.

Što se Nepsa tiče, on je dobio batine. Ali sa svojim gvozdenim živcima pišao je kao konj po vrelom

danu. A kada su Macole počeli da ga biju, rešio je da uzvrati, pričajući sve vreme. Zato što je Neps umeo

sa rečima.

„Dođite ovamo, vi seronje!“ vikao je. „Jebaću vas kao belac! Jebaću vas dobro! Ima da vas bijem

dok ne izludite i dok vam ta crnačka dupeta ne zatvore u azil!“

Neps je mahao rukama i ritao se dok su Macole očajnički pokušavali da prikucaju žilavog Derana

za patos. U jednom trenutku Neps je čak uspeo da dokači Očnjaka Džounsa podlakticom pravo u grudni

koš, a krug pitomaca „Dvostrukog M“ istog časa se utišao pred prizorom Očnjaka oborenog na zadnjicu.

Ovaj je ustao uz urlik i čak je i taj preuveličani klinac izgledao još veći nego obično. Pokupio je čabar za


pišanje - koji je zahvaljujući Nepsovoj bešici bio napunjen više od pola - i podigao ga iznad glave, dok su

Macole oko Nepsa vrištali tražeći zaklon.

„Mali deran će se okupati u pišaćki!“ viknuo je Očnjak, dok su mu one divlje oči sevale u svim

pravcima.

„Jebem ti mater!“ ispljunuo je Neps kroz sline i suze.

„To sam ja već obavio“ rekao je Očnjak, a usta su mu se iskrivila u kez koji je mlađe pitomce

„Dvostrukog M“ naterao da pokriju oči rukama.

Iznenada, jednim brzim pokretom, Neps se pridigao na kolena i zavalio pesnicom oštar aperkat

Očnjaku između nogu i nastavio da udara u dečakove pubertetske kesice sa žestinom koja je izvirala iz

teškog koktela straha i gneva. Očnjakove divlje oči kao da su htele da iskoče iz glave, i za trenutak je

pokušao da održi ravnotežu. Onda je bilo gotovo; dok su mu se obrazi uvlačili, a njegovi prilepci ga

zapanjeno gledali, Očnjak se srušio unazad i preturio čabar, tako da mu se pišaćka prosula po licu i

ramenima.

Usledio je sekund tišine, kao zatišje pred udar groma, a onda su pitomci „Dvostrukog M“

eksplodirali od smeha koji je grmeo zajedno sa oslobođenim osećanjima, a Neps se pridigao na noge i

brisao nos kao rođeni bokser. Išao je u krug oko Očnjaka dok je krupniji dečak stiskao prepone i pljuckao

mokraću.

„Možda sam deran!“ vikao je Neps. „Možda zato ne dobijam velike kolače! Ali ipak znam ponešto

o rvanju.“

A pitomci iz „Dvostrukog M“ su se još glasnije smejali, sve dok Očnjak nije ustao i ućutkao gomilu

pogledom, koji je sevnuo kao munja u olujnoj noći.

Naravno, poniženje Očnjaka Džounsa nije uopšte narušilo njegov ugled (iako su, narednih meseci

Derani sušili svoje suze na jastuku tim sećanjem). Očnjak je bio suviše jak i suviše lukav da bi izgubio

autoritet zbog čabra pišaćke. Ali Napsova hrabrost u prvoj tuči u „Dvostrukom M“ odmah mu je

obezbedila mesto među Macolama. Lik je za to vreme morao da živi žalosnim životom Derana. Barem u

početku.

Prvih nekoliko meseci u „Dvostrukom M“ bili su za Lika najgori u njegovom životu - usamljeni i

bolni u jednakoj meri, sve dok Neps nije stekao toliko poštovanje da je mogao da zaštiti svog prijatelja i


sve dok - što je bilo još važnije - Lik nije upoznao profesora Hupa i bio upućen u detalje te limene

skulpture zvane kornet. Ipak, dok je Lik izašao iz „Dvostrukog M“ posle četiri godine, sa sudbinom čiju su

melodiju usmeravali njegovi vešti prsti, sudbina ostalih bila je mračna popuut jame. Tako, dok je Lik

živeo kroz muziku (sa svim dobrim što mu je ona donosila), Očnjak Džouns je umro od rane zadobijene

britvom u svojoj šesnaestoj godini u zatvoru za odrasle na drugom kraju grada. A Neps? On je umro kao

nitkov, na pogrešnoj strani tridesetih, zapleten u bezbrojne igre u Njujork Sitiju. Sve zbog čabra punog

pišaćke.


I:

(„Maunt Marter“ - Luizijana, SAD; 1908)

Među pametnjakovićima se odavno vodi rasprava o poreklu džez muzike. Zašto se ta muzika

razvijala baš tako kako se razvijala? I - što je još važnije, zašto se ta muzika razvijala baš tamo gde se

razvijala - u marširajućim orkestrima i honki-tonkijima iz Nju Orleansa i gradova iz delte? Mnogi ljudi vide

džez kao proizvod jedinstvene i prefinjenjene atmosfere tadašnjeg Nju Orleansa: kaomultikulturalnu

sintezu crnačkih, kažunskih, kreolskih, čak i jenkijevskih uticaja. U tome sigurno ima istine i sigurno je

da taj kosmopolitski odgovor može da posluži do izvesne tačke. Ali pre svega i iznad svega, džez je bio

crnačka muzika s korenima u trgovini robljem i u bluzu, koji je obmotavao tlačenje kao zvuk roga iz

božjeg dela čovekove utrobe.

Drugi su smeštali osnove džeza u ritmove i setne tonove Afrike, u takt čiji su intenzitet mogle da

prate samo njegove sopstvene sinkope i zaravnjene sedmine refrena koji je zvučao kao neki izgubljeni

jezik. Argument im je bila turneja Luja Armstronga po Zapadnoj Africi 1956. godine na kojoj je Sačmo

izduvao svoj grudni koš ispred sedamdeset poglavica na Univerzitetu Zlatne obale, improvizujući

„Stomping at the Savoy“ preko frenetično izukrštanih ritmova plemenskih bubnjara.

Niko ko je pri zdravoj pameti neće danas osporavati vezu (jasnu kao dan) između džeza i Afrike.

Ali to nikako ne može da objasni zašto je njegova kolevka baš u Luizijani, kad je trgovina robljem bila

rasprostranjena u svim južnim državama SAD, ali i u Južnoj Americi i na Karibima.

Džez je bio vambračno dete jedinstvenog sticaja okolnosti - rođeno iz istorije jedne rase u

uslovima sudara kultura. Ali on je bio i dete svojih očeva: King Olivera na trubi, Sidni Bešea na klarinetu,

Kida Orija na trombonu, Dželija Rola Mortona na pijanu i Bejbi Dodsa na bubnjevima (eto petočlanog

benda od kojeg bi srce moglo davam zakuca malo brže!) I mada je njegovo ime bilo zaboravljeno, džez je

bio i beba Lika Holdena. Tamo gde“ istorija“ pravi svoje slike širokim potezima dijalektičke četkice,

„sudbina“ se usresređuje na ličnosti koje su na ovu zemlju sigurno poslate u određenom trenutku iz

određenog razloga. Zato ne treba da čudi što ljudi vole da posmatraju svoje živote iz ugla sudbine -

posebno crni ljudi, kojima je istorija donela mnogo više pitanja nego odgovora.


Prema tome, možda je sudbina bila ta koja je stavila kornet u ruke Lika Holdena krajem jeseni

1907. godine. Ili je to možda bio kraj Američko-španskog rata 1898. godine, koji je Luizijanu preplavio

odbačenim limenim instrumentima iz vojnih orkestara. Ali pošto je čvrsta ruka sudbine varljivi kučkin sin

koji se najbolje ispoljava kroz volju pojedinaca, to je uglavnom bila zasluga profesora Hupa iz

„Dvostrukog M“.

Za jednog Derana iz „Dvostrukog M“ vreme je prolazilo sporo kao Stara Hana tokom prašnjavih

letnjih popodneva. Dani su se vukli i iscrpljivali Derane u njihovim naporima da ostanu prisebni, a noći su

puzale i obmotavale ih naizgled beskrajnim strahom od Očnjaka Džonsa i Zakona macole. Ali, profesor je

nekolicini izabranih omogućio izlaz, pružio im šansu da preguraju dan učeći jednostavne bluz melodije,

da zatresu zidove „Dvostrukog M“ nekim robusnim akordom, da umaknu osoblju koje kao da je bilo

začarano zvucima muzike. I ta šansa je bila podjednako doslovna koliko i metaforična. Naime, jedno od

lica koje je „Dvostruko M“ pokazivalo svetu (na Generalovu veliku radost i ponos) bio je školski

marširajući orkestar.

Lik se zlopatio u „Dvostrukom M“ skoro tri meseca pre nego što je saznao za postojanje orkestra.

A onda, jednog hladnog popodneva, dok je povetarac nosio opalo lišće kao nade snevača, Lik je, čisteći

livadu oko starih šupa, začuo zvuk koji ga je prikovao u mestu. Melodija kojuu je započinjao usamljeni

zvuk roga bila je dobro poznata Liku - bila je to melodija iz Psalma 32, koju je često slušao u crkvi, dole u

Kultaunu. Duboko je uzdahnuo, grudi su mu se napinjale, a oči su mu se istog trena napunile suzama.

Iako je ton bio nesiguran, a rad prstiju trapav, zvuk je bio snažan i preneo je dečaka na mesto koje je on

pokušao da zatamni u svojoj duši, utehe radi. Onda je uleteo bas bubanj, činele su se sudarile, a lomni

zvuk klarineta, koji je podsećao na dečji glas, pridružio se melodiji.

Skrenuvši iza poslednje šupe na livadi koja se slivala dalje na Džekson Hil, Lik je nabasao na orkestar

od oko dvadeset pet članova, koji je, do članaka u oštroj, smeđoj travi, srčano svirao neku rasklimatanu

verziju himne. Ispred njih je stajao sićušni crni čovek povijenih leđa, s pravilnim ćelavim krugom na vrh glave.

Imao je oko šezdeset godina, nosio je besprekorno trodelno odelo, dva broja veće, belu košulju izlizanog

okovratnika i purpurnu mašnu, široku toliko da mu je skoro dodirivala revere. Na vrhu nosa imao je

delikatne cvikere sa staklima u obliku polumeseca, a u ruci je držao džepni sat, u koji bi s vremena na

vreme zavirio. Na prvi pogled izgledalo je da se čovek ne pomera (osim što bi povremeno pogledao na sat).


Ali, gledajući ga i dalje, Lik je primetio da tu i tamo čovek malo iskrene bradu i isturi glavu da bi dao znak

trubi ili da bi presekao trombon. To je bio čovek zadužen za marširajući orkestar „Dvostrukog M“, s

grandioznom titulom muzičkog direktora. Zvao se Gejbrijel Hup, a svi su ga zvali samo „Profesor“, zbog

njegovih naočara i sposobnosti da čita muziku sa papira.

Na neprimetni profesorov znak himna se iznenada zaustavila. Mali čovek nije ništa rekao, samo je

pomerio cvikere ka korenu nosa, a orkestar je počeo da se rastura. Kako je koncentracija probe bila

narušena, dečaci su počeli da ćaskaju i da se smeju vraćajući instrumente u šupu pored koje je Lik stajao.

Neki Derani su stavili do znanja Liku da ga primećuju podizanjem obrva ili klimanjem glave dok su

prolazili pored njega, ali ostali - posebno oni stariji - ignorisali su njegovo prisustvo, kao da je bio neki

nepoželjni uljez. Ali, Liku je to smetalo koliko i buka usred pakla. Bio je zapanjen mogućnostima muzike i

čudnim malim čovekom koji je stajao u centru svega toga.

Uskoro su se svi pitomci „Dvostrukog M“ vraćali ka školi, a njihov razgovor se sveo na šaputanje.

Ali Lik je i dalje stajao i gledao Profesora, koji nije pomerao ni mišić, zagledan u nebo kao da prati trag

neke nevidljive ptice. Lik je hteo da kaže nešto, ali nije znao šta. Iako je stajao pod oštrim uglom u

odnosu na Profesora, bio je siguran da ga je ovaj primetio, ali nije hteo da popije grdnju zato što se muva

tamo gde mu nije mesto. Vetar se podigao i zalupio vrata šupe u kojoj su bili smešteni dragoceni

instrumenti. Lik je malo zaslinavio, pa se protresao i obrisao nos podlakticom. Profesor je onda polako

okrenuo glavu sve dok nije pogledao pravo u njega. Izraz na licu mu se nije mnogo promenio ali je

podigao obrve u izraz koji je govorio: „I dobro, šta sad?“ Savladavši strah, Lik je prišao malom čoveku

misleći da je to ono što treba da uradi.

„Kako se zoveš, momče?“ upitao je Profesor, zabacujući glavu unazad da bi još jednom pogledao

nebo. Glas mu je bio dubok i tih ali usne su mu se jedva pomerale dok je govorio. Izgledalo je da mu glas

dolazi pravo iz pluća.

„Lik, gospodine. Lik Holden, gospodine.“

Profesor je blago klimnuo glavom, kao da potvrđuje nešto što je već znao. „Da li si se ikada upitao

zašto te je Bog poslao na zemlju?“

Lik nije znao šta da odgovori. Imao je samo osam godina i zazirao je od trikova.

„Čuo si pitanje, Lik, momče?“ ponovio je Profesor.


„Da, gospodine“ odgovorio je Lik. „Bog me je poslao na zemlju da bih se brinuo o Mami Lusi,

Kejni i sestrama.“

„To je svakako plemenita namera“.

Profesor je ućutao i gledao u nebo. Lik je prvo sledio njegov pogled, pokušavajući da shvati šta ga

to toliko privlači. Onda se okrenuo i pogledao u samog Profesora. Iako mu je davao gotovo pola veka

prednosti, bio je skoro iste visine kao i Profesor - i kada je ovaj iznenada okrenuo glavu našli su se oči u

oči. Profesorove naočare su proizvodile čudan efekat koji je iznenadio Lika, zato što su mu uvećale oči

toliko da su ove ličile na oljuštena barena jaja. Dečak je odjednom osetio kako postaje veoma nervozan.

„Dobro, šta tražiš Lik, momče?“

Lik je progutao pljuvačku. „Voleo bih da naučim da sviram trubu.“

„Možeš li da duneš neku notu?“

Lik nije shvatio na šta Profesor misli i samo je bacio pogled preko njegovog ramena ka šupi sa

instrumentima.

„Ne!“ rekao je Profesor, glasom koji je drhtao od razdraženosti. „Samo mi odzviždi jednu notu.“

Lik se ugrizao za donju usnu. Osetio se tako posramljenim da mu je došlo da zaplače. Ali, napućio

je usne, dunuo i ispustio delikatan zvuk koji kao da je odmah zamro na povetarcu.

Profesor je malo šmrknuo, popravio svoju mašnu i krenuo ka Liku sve dok im se nosevi nisu skoro

dodirnuli.

„Daj mi jedan visoki ton“, rekao je Profesor ne pomerajući usne. „Najviši i najlepši ton koji možeš

da napraviš.“

Lik je ponovo dunuo, ovog puta jedva razmaknutih usana. Dok je zviždao i dok je melodični zvuk

lelujao, Profesor je stao iza njega i obuhvatio ga rukama oko grudnog koša. Onda ga je jednim brzim

pokretom čvrsto stegnuo, ispravljajući mu kičmu i podižući mu grudi, naterajući ga da tako izbaci još viši

ton s jasnoćom koja je Lika podsetila na ptičiju pesmu. Lik je za trenutak bio zapanjen tim zvukom i

osećajem. Ali, kako je vazduh počeo da mu ponestaje, glava mu je postala lagana i vazdušasta, a pred

očima su mu igrali razni šareni oblici, sve dok ga Profesor nije pustio.

„Vidiš?“ rekao je Profesor trijumfalno dok je dečak pokušavao da povrati dah. „Sledeće nedelje,

Holdene. Dođi kod mene sledeće nedelje.“


I na te reči Profesor je otišao, a kad se Liku pogled razbistrio više ga nije bilo na vidiku.

Sledeće nedelje Liku je ponovo zapalo da čisti šupe, ali batalio je to i krenuo za jednim Deranom

koga je prepoznavao u orkestru, dok je ovaj išao iz „Dvostrukog M“ na probu.

Članovi orkestra su uzeli instrumente iz šupe i postrojili se na livadi čekajući dolazak Profesora. I

Lik je stao u vrstu. Iako nije imao instrument, naduo je grudi kao vojnik na paradi.

Kada se Profesor pojavio, krenuo je pravo ka orkestru i onda se zaustavio na trenutak. Pogledao

je pravo u Lika.

„Šta to radiš, momče?“ pitao je Profesor razdraženo, a Lik je osetio kako mu lice bukti i bridi.

„Došao sam da vežbam.“

„A šta da vežbaš? Da nećeš sad da nam zvizdiš iz tih svojih velikih crnačkih pluća?“

Lik nije znao šta da kaže. Čuo je kako se dečaci iz „Dvostrukog M“ kikoću, dok se on, oborene

glave, gegao ka ivici livade. Seo je ispod starog hrasta tako da mu je senka sakrila lice i onda pun sat

gledao kako orkestar prolazi kroz svoj repertoar crkvene muzike; oči su mu bile širom otvorene, a usta

suva. Do trenutka kada je Profesor raspustio orkestar, Liku su noge već bile ukočene, a zadnjica

nažuljana. Ali, kada ga je ovaj pozvao pogledom i podignutom obrvom, istog trena je poskočio na noge i

potrčao ka malom čoveku. Najviše zato što je Profesor u ruci držao kornet koji je uzeo od jednog starijeg

dečaka. Lik je instinktivno posegnuo za instrumentom, ali na Profesorovom se licu, pre nego što je

okrenuo leđa pojavio prezriv izraz.

„Pođi sa mnom“ rekao je.

Profesor se vukao tako sporo niz padinu Džekson Hila da je Lik (koji je osećao da treba da ide iza

njega) počeo da mu udara o pete - ali Profesor se ni jednom nije okrenuo, niti je bilo šta rekao.

Trebalo im je desetak minuta da stignu do potoka u podnožju, nasuprot strmoj padini sledećeg

brda. Koliko je Lik znao, to brdo nije imalo ime, iako su ga crnci između sebe zvali „Brdo odjeka“.

Profesor se zaustavio kod potoka. Lik je mogao da čuje samo žubor vode i prskanje ponekog

mehura, dok je bosim stopalima gazio po mekom tlu.

Profesor je govorio ne okrećući se ka njemu.

„Da li znaš kako je to kad držiš kornet?“

Lik se na trenutak zamislio. Setio se nečega što su ljudi - uglavnom svodnici - govorili u Kultaunu.


„To je kao da držiš ženu“ predložio je.

Profesor se iznenada okrenuo, a oči su mu bile nasmejane i vlažne.

„Ko ti je to rekao?“

„Zrikavi Džek, mislim“, rekao je Lik bojažljivo. „Ili neko od tih svodnika, sigurno“.

Profesor je izvukao osmeh pun krnjotaka i crnih zuba.

„Ne veruj nikada čoveku koji ti prodaje svoju ženu“, rekao je i onda ispružio ruku i počešao Lika po

uvetu. Lik je zurio u njega i malo uzmakao. Razne je priče čuo o mladim dečacima tamo iz zaliva. Ali,

samo što je pružio taj znak naklonosti, Profesor se ponovo zagledao u Brdo odjeka.

„Držati kornet“, počeo je Profesor, „to je kao da u rukama držiš samog Boga. Znaš zašto? Zato

što kada Bog govori, on govori kroz zvuk trube, a ako to nije istina, neka me grom na licu mesta. I zato,

kada sviraš trubu, ti govoriš božjim jezikom. Govoriš direktno Bogu. Da li shvataš šta ti govorim?“

„Naravno“, rekao je Lik, iako nije razumeo ništa.

„Evo“, rekao je Profesor i stavio Liku kornet u ruke s tako živim izrazom na licu da je dečaku srce

poskočilo u grudima.

„Sada mi duni jedan zvuk.“

Kornet je bio teži nego što je Lik očekivao, a metal je bio hladan i gladak kao kristal. Lik je probao

da uvije prste oko njegovog izuvijanog oblika i pritisnuo je pisak na usne. Setio se još nečeg što su ljudi iz

Kultauna imali običaj da kažu - „Zamisli da u usta staviš bradavicu svoje žene. Ali to mu ni malo nije

pomoglo.“

„A sada duni jedan zvuk“, rekao je Profesor ponovo, a Lik je dunuo najbolje što je umeo. Duvao je

sve dok mu se oči nisu iskolačile, a obrazi naduli do pucanja. Duvao je sve dok ga pluća nisu zabolela, kao

kad bi bežao od Zakona macole. Duvao je sve dok se Profesor nije presavio tamo ispred njega, s prstima

u ušima i s licem na kojem je bio neki izraz između grča i osmeha.

„Dosta!“ rekao je Profesor. „Da li je to sve što imaš da poručiš Bogu, Lik, momče?“

Od tada je Lik vežbao sa Profesorom svake nedelje. U početku samo jednom nedeljno. Zatim, dva

puta nedeljno. Onda sa orkestrom i još dva puta nedeljno. Trebalo je šest meseci da bi Lik ušao u

orkestar i još šest da bi postao prvi kornet. Ali, upravo ti trenuci kada je duvao u trubu na Brdu odjeka i

kada se zvuk odbijao i zapljuskivao ga svojim tonom, a Profesor zadovoljno klimao glavom, bili su Liku


najdragoceniji. Lik nije mogao da shvati zašto je Profesor želeo da mu pomogne - nije bio naviknut da

odrasli budu dobri prema njemu - ali bio je izgubljen u mogućnostima muzike, u suptilnostima zanata i

duše, u veštini i emociji.

Jednom prilikom, dok su stajali u podnožju Brda odjeka, dve sestre, koje su tuda prolazile noseći

korpe s voćem sele su za trenutak opčinjene jasnoćom Likovog sviranja. Profesor se okrenuo ka Liku, a

treptaj u njegovim očima rekao je dečaku da prekine za trenutak; onda ga je fiksirao pogledom tako

intenzivno da je Lik osetio salto u stomaku. Lik je pogledao malog čoveka - u tim trenucima morao je da

gleda u njega - i pokušao da zadrži ravnomerno disanje.

„Da ti kažem nešto, Lik, momče“, rekao je Profesor. „Ako hoćeš dobro da sviraš tu svoju trubu,

onda moraš da je sviraš sa četiri dela tela. U ovom trenutku ti sviraš samo sa dva: sa glavom i plućima.“

„Gospodine...“ zaustio je Lik. Ali profesor još nije bio završio.

„Nemoj da te to brine. Zato što većina trubača, bez obzira na to da li sviraju žestoku muziku ili

himne, ne koristi više od jednog dela tela i to u najboljem slučaju! A ti već sviraš sa dva, a nemaš ni deset

godina!“

„Da, gospodine“ rekao je Lik. „Koji delovi mi nedostaju?“

„Nije na meni da ti to kažem Lik, momče. Shvatićeš to sam u pravo vreme. U pravo vreme, čuješ li

me?“

„Šta je sa Badijem Boldenom, gospodine? S koliko delova on svira?“

Profesorovo lice je smekšalo, a na usnama mu se pojavio nagoveštaj osmeha.

„Stari Badi?“ rekao je. „On svira s tri dela. Stari badi nikada nije mnogo koristio glavu.“

Koliko god da je pokušavao da ga uputi u tu nauku, Profesor nije mogao bolje da objasni Liku

njegove darove. Kad bi Lik samo podigao instrument ka usnama... Prokletstvo! Pravo govoreći, nazivati

Likov kornet instrumentom nije imalo nikakvog smisla. Isto tako ste mogli njegove ruke, ili prste, ili usne

da zovete „instrumentom“. Zato što je Profesor, čim je ovaj prvi put uzeo trubu u ruke, znao da je ona

prosto njegov produžetak.

Sve u svemu, Lik je sigurno imao sreće što je u „Dvostrukom M“ pronašao muziku (Velika Eni je

uvek govorila da je sreća na dečakovoj strani). Zato što bi bez nje nestao bez traga, kao i toliko drugi

dečaci, i Derani i Macole. Sam Lik je u trubi video sigurnosno zvono koje visi u kabini parobroda sa


Misisipija - nešto što ga drži na površini, dok su ostali odustajali od borbe i tonuli u bedu svega toga.

Likov život u „Dvostrukom M“ sigurno se nije poboljšao samo zato što je počinjao da se navikava na

rutinu.

Lik je pre svega bio Deran, ali njegov položaj bio je ublažen umećem na trubi, a posebno

prijateljstvom sa Nepsom. Nakon što je Očnjak Džouns bio prebačen u zatvor za odrasle na drugom kraju

grada, početkom 1909. godine, Neps je zauzeo njegovo mesto „glavnog dase“ i „čoveka sa planom“.

Neps je imao jedva deset godina kad je nasledio Očnjaka, a tu je bila gomila drugih dečaka većih i starijih

od njega koji su mogli da iskoriste priliku da sprovode Zakon macole. Ali, Neps je bio vešt na rečima i

pričao je s težinom koja je udarala jače od bilo koje tinejdžerske pesnice, tako da se niko nije usuđivao da

mu stane na put iz straha od njegovog jezika. S Nepsom kao prijateljem, Lik je bio pošteđen, uz

gunđanje ostalih Macola, samo što ovi zbog toga zaista nisu bili srećni, i uporno nisu hteli da ga prihvate

kao jednog od svojih. Što se Derana tiče, oni su jadikovali zbog Likovog posebnog statusa, tako da i oni

nisu hteli da imaju ništa s njim. Tako su Likovo jedino društvo bili Neps i truba. A Neps, koji je sada imao

vlast, bio je pun sebe kao pas buva. „Bolje ti je da budeš dobar sa mnom, Fortise“, govorio je Neps. „Zato

što sam ja sada glavni dasa, a ti moj lični, jebeni crnja.“

Kada bi Neps to govorio, Lik bi samo klimao glavom i tapkao prstima po butini, vežbajući prste za

ovu ili onu melodiju.

Pored te zlovolje od strane pitomaca „Dvostrukog M“, Lik je stradao i od ruku osoblja. Oni su znali

za Likove lekcije kod Profesora Hupa i nikome od njih se nije svideo taj poseban tretman. Samim tim, Lik

je mogao da oseti batinu njihove ogorčenosti na suviše redovnoj bazi, bio je tučen po leđima i po licu jer

je pokušavao da rukama zaštiti svoje dragocene usne. Iako je bio samo Deran, za dnevnog svetla dobijao

je više šiba nego većina Macola.

Ali, najgore od svega bilo je kada su posete njegove porodice počele da se proređuju, a zatim i

sasvim prestale. „Dvostruko M“ je imalo jedan dan u mesecu kada su članovi porodice mogli da dođu u

posetu zatvorenicima (naime, to je ono što su ti dečaci bili - zatvorenici) i tokom prve četiri godine

zatočeništva Lik je mogao da očekuje da mu Kejni, Korisa i Silvi dođu u posetu, tačne kao sat. Ponekad bi

dolazila i Mama Lusi, a ponekad čak i Sister i Rubi Li.

Posle nekih godinu dana, Silvi (kvadrunka, sestra svetle puti s kojom nije bio u krvnom srodstvu)


ispala je iz kombinacije. Narednih nekoliko meseci Lik je ispitivao majku o tome šta se s njom dogodilo,

ali Kejni mu o tome nije ništa govorila., kao što mu, u stvari, nije mnogo govorila ni o ostalom. Zato što

je Kejni počinjala da se gasi, a Lik - sa sebičnošću deteta - jedva da je primećivao šta se dešava. Posle još

godinu dana, došao je mesec kada Liku niko nije došao u posetu. Zatim još jedan. Trećeg meseca

pojavila se samo stidljiva Korisa i rekla Liku da je Kejni bolesna.

„Biće ona dobro“ rekao je Lik ubeđeno. Korisa nije odgovorila. Ali Lik nije brinuo zbog Korise jer

ona nikada nije mnogo govorila.

Godinama kasnije, Lik se često pitao šta bi rekao svojoj majci da je znao da je više nikada neće

videti. Ne mnogo, verovatno. Bilo je toliko toga što je hteo da joj kaže, a tako malo da se izusti. Lik je

ponekad mislio da bi joj rekao samo: „Mi, jadne crnje, mama“. I to bi bilo dovoljno.

Tokom poslednje dve godine služenja kazne, Korisine posete postajale su sve ređe. Liku to ni

najmanje nije smetalo. Najzad, sad je bio mladi dvanaestogodišnjak ogrubela srca, koji je svu svoju

energiju ulagao u preživljavanje u „Dvostrukom M“, a osećanja je pokazivao samo nebu, kroz kristalni

zvuk pozajmljene trube. Ali, kada je tri nedelje pre puštanja na slobodu stigla vest da je Kejni umrla, Lik

je plakao sve dok se fizički nije razboleo.

Neps, koga je tada čekalo još dve godine kazne zbog suviše prilježnog primenjivanja Zakona

macole, pridržavao je Liku glavu dok je ovaj povraćao.

„Ispljuni to, Fortise, momče!“, rekao je Neps. „Izbaci sve to sranje iz sebe!“

Ali, Lik je gledao u Nepsa znajući da on ne može da ga oslobodi bola - zato što ta bol nije bila neka

unutrašnja bolest, ona je bila deo njegovog bića. Kao i njegov kornet.

Lik je svirao s marširajućim orkestrom „Dvostrukog M“ na mnogim pogrebima u prethodne dve

godine, ali nije očekivao da će svirati i na pogrebu svoje majke. A kada je na red došla služba u crkvi, koju

je izvodio crni sveštenik iz Kultauna, Lik je svirao istu onu melodiju iz Psalma 32, sumornije nego što ju je

iko ikada čuo, a prisutni su samo gledali jedni druge i razgovarali očima. Profesor Hup ga je posmatrao

srca teškog poput olova.

Lik je onda poveo povorku niz ulicu Kanal ka nasipu na Misisipiju. Bilo je sparno letnje popodne, kao

stvoreno za slavlje. Ali, on i dalje nije mogao da svira sa žarom, zato što mu je duša bila potpuno smušena

i skrhana talasom nepravde koji mu je odneo majku samo nekoliko nedelja pre nego što je trebalo da se


vrati kući. Tek kada se približio nasipu, Likovo sviranje se razmahnulo, ali kako je Lik to video, njegov

kornet (deo njega rezervisan za takva osećanja) bio je taj koji je doneo odluku.

Kada je orkestar stigao do nasipa, usledio je kratak period tišine, dok su čekali da se ljudi iz crkve,

prostitutke i svodnici, okupe, a Lik je pročistio pisak svoje trube. Onda je, na Profesorov znak, počeo da

svira verziju stare duhovne pesme „The Far Bank of Jordan“.

Već kod prve note Lik je znao da se nešto promenilo. Svirao je tu pesmu barem hiljadu puta pre

toga, ali nikada nije zvučala ovako! U početku ni sam Lik nije bio siguran da li je to dobro ili loše. Nikada

njegova truba nije zvučala tako žestoko i spremno, tako raštimovano, tako bolno i sirovo. Dok je duvao,

gledao je u ostale članove marširajućeg orkestra „Dvostrukog M“ ali niko od njih nije mogao da ga prati;

samo su buljili u njega, lica iskrivljenih u sve moguće izraze. Pogledao je i u okupljene ožalošćene, ali oni

se nisu pomerali, što je bilo vrlo čudno za kraj pogrebne povorke, a boce u njihovim rukama bile su

nenačete. Uhvatio je pogledom Veliku Eni, koja je stajala usred gomile, a obrazi su joj bili išarani suzama.

Tu je bila i Mama Lusi koja je sedela na prevrnutoj gajbi za voće, glave zarivene u suknju. Dvojica

njegovih pratilaca počeli su da zakuvavaju svirku, a on je nastavio da svira najbolje što je umeo. Duvao je

svaku notu kao da je glas same Kejni. A ponori između njih? Bili su to ponori koje je Kejnina smrt ostavila

u životu njene porodice i prijatelja. Nije čudo što su Velika Eni i Mama Lusi toliko plakale. Niko još nije

čuo da neko svira na takav način; sigurno ne neki dvanaestogodišnji dečak.

Iznenada, dok je Lik prelazio na drugu strofu, melodiji se pridružio usamljeni glas, najlepši na

svetu, koji je menjao reči po svojoj želji.

„Vidim svoju mamu,

na drugoj obali Jordana,


vidim.

Vidim svoju mamu,


moja mama doziva,

mene.“


Kroz sav bol svojih suza Lik je ugledao usamljenu ženu kako prilazi s drugog kraja ulice Kanal.

Treptanjem je odagnao peckanje i gledao u njenom pravcu dok je duvao. To je bila Silvi, nego šta (sestra

s kojom nije bio u krvnom srodstvu), iako je Lik mogao da prepozna išta osim njenog glasa. Prošlo je tri

godine od kada ju je poslednji put video i trinaestogodišnja Silvi je sada bila odrasla žena. Štaviše, bila je

odrasla bela žena. Kosa joj je bila dugačka i tamna, blago uvijena, na način koji se sviđao belim ženama,

koža bela poput porcelana (dugo skrivena od sunca), a nosila je isto tako finu odeću. Kada su im se

pogledi ukrstili, Liku je srce zastrugalo o rebra.

I dalje je pevala kao sedam-osmina crnkinja, pomislio je Lik.

„Slatki Isus...“

Silvi je počela da peva treću strofu, a Lik je malo ublažio svoj kornet, prateći Silvino pevanje sa

veštinom stečenom kroz godine vewžbanja ispred Brda odjeka.

„Na drugoj obali Jordana,


vidim...“

Njen glas je bio suzdržan, pun poštovanja, raspušten i gnevan, sve u isti mah.

„Slatki Isus...“

Čist i prljav kao tek rođena beba.

„Na drugoj obali Jordana,

slatki Isus doziva,

mene“


Lik je držao poslednju notu, čistu kao led, možda dvadeset sekundi, pre nego što ju je razlio u

zvuk melanholičan kao kraj detinjstva.

Kada je nota utihnula, Lika je odmah okružila gomila ljudi koji su mu se obraćali u glas i tapšali ga

po leđima i lupkali po glavi. Govorili su: „Fortise! Sviraš tu trubu kao sam anđeo Gejbrijel!“ i „Sveti Petar

nikad neće odbiti tvoju majku na vratima raja ako budeš tako svirao!“ i „To je sveti dar, Fortise! Sveti

dar!“ Lik ih nije slušao, samo je pokušavao da se oslobodi i pronađe Silvi - ali dok se on izvukao, ona je

već bila nestala, a on je osetio u sebi neku prazninu, kao da je srce prestalo da mu bije od iznemoglosti.

Orkestar je počeo da svira neki prosti regtajm, a neki su počeli da plešu. Ali, Lik nije imao nameru

više da svira, oteturao se kroz gomilu ka ivici nasipa i zagledao u mirne vode Misisipija, koji se prostirao u

tamu svuda dokle je mogao da vidi.

„Lik, momče!“

Lik se okrenuo i ugledao ispred sebe Profesora, zadihanog i ustreptalih očiju. Kada se toliko

smanjio? - pomislio je Lik.

„Da, gospodine?“

„Lik, momče, izlaziš iz ’Dvostrukog M’ za tri nedelje i ponećeš taj kornet sa sobom. Od sada, to je

tvoje lično vlasništvo. Shvataš šta ti govorim? Zato što je taj kornet deo tebe. Ne. Taj kornet je najbolji

deo tebe.“

„Da, gospodine. Hvala vam.“

Učitelj i učenik gledali su jedan drugog, ali nije imalo više šta da se kaže i obojici je bilo neprijatno,

kao da je u pitanju ljubav oca prema sinu koji postaje muškarac (u dvanaestoj godini, zaboga!)

„Sviraš...“ počeo je Profesor. „Duvaš u tu trubu s tri dela svog tela, Lik. S glavom, plućima i srcem.

Čuješ li me, Lik, momče? Još malo i bićeš kompletan muzičar.“

„Koji je četvrti deo?“pitao je Lik, iako je znao šta će Profesor odgovoriti.

„Nije na meni da ti to kažem, Lik, momče. Otkrićeš to sam, uskoro. Čuješ li me?“

„Da, gospodine.“

U stvari, proteklo je još osam ili devet godina pre nego što je Lik postao „kompletan muzičar“. I

još osam ili devet godina pre nego što mu je pogled ponovo pao na Silvi. I te dve činjenice bile su

povezane kao istorija i sudbina.


IV:

(Zimindo - Zambavi, Afrika; 1998)

Istorija je lišila Zemlju Meseca njenog imena i identiteta tokom više od stotinu godina

kolonijalizma. Sudbina ih je obnovila kroz nezavisnost, kako uz pomoć predaka, tako i uz pomoć borca

za slobodu po imenu Zita Adini. Tokom ovog veka granice zemlje proširene su u odnosu na prvobitnu

naseobinu u Zimindu - ne samo ka Velikom Jezeru ka zapadu i ka istočnim visoravnima (zvanim „Planine

Koje Su Poljubile Nebo“), nego i ka jugu, gde su belci pronašli obilje bakarne rude, ali i prema severnim

teritorijama, sa umerenijom klimom, gde je duvan rastao poput korova. A urođenici su uskoro počeli da

iskašljavaju prašinu iz rudnika i dim iz jevtinih cigareta.

Pre nego što je Zita Adini, evnuh školovan na Oksfordu, stigao na Trg nezavisnosti u oklopnim

kolima sovjetske proizvodnje i objavio razdraganoj gomili: „Ovo je Zambavi, Zemlja Meseca!“, Zemlja

Meseca zvala se Istočna Rodezija, Manikalend ili Manjikalend. Taj govor je bio održan u Kvinstaunu,

glavnom gradu zemlje, na nekih 320 kilometara severno od plodnih ravnica Ziminda, u prvobitnoj Zemlji

Meseca, gde je Veliki poglavica Tuloko podigao svoje prvo selo, i 305 kilometara severno od Maponde,

gde je jednog dečaka kidnapovala ljubomora najboljeg prijatelja.

Posle još dve decenije i jednog incestuoznog puča, Tongo Kalulu, poglavica Ziminda, sedeo je u

betonskom bloku koji se nalazio u središtu njegovog krala. Bio je to visok i vitak čovek, širokih pleća,

ponositih očiju i granitne vilice. Naravno da je bio takav. Zato što je Tongo bio direktni potomak Tuloka,

pripadnik iste loze kojoj su pripadali i Taurai, koji je mogao da baci kamen preciznije od babuna i

Musekiva, koji je oplakivao svoju utopljenu ćerku, i Tongov deda Šingai, junak iz Adinijevog rata za

nezavisnost. Ali Tongo nije znao istoriju i nije više razmišljao o tim stvarima zato što je bio u dobi kada se

ideali povlače a pragmatizam još nije stupio na njihovo mesto.

Posle sticanja nezavisnosti, mnoge tradicionalne poglavice ušle su u zvaničnu politiku kao članovi

parlamenta; ali Tonga to nije mnogo interesovalo; prednost je davao lenjom ispoljavanju preostalog

„tradicionalnog“ autoriteta poglavice. Dok je nekada poglavica ubirao danak od seljana, dodeljivao

zemlju mladim bračnim parovima i prihvatao žene kao ceremonijalne darove, sada je takvu njihovu vlast


postepeno ukidao Enoh Adini, sin oksfordskog evnuha (rođen, zapravo, na dan očeve kastracije) i drugi

predsednik Zambavija. Zato Tongu nije ostajalo da radi mnogo šta osim da venčava siromašne

mladence, presuđuje u manjim sporovima oko zemlje i smiruje svađe između lokalnih školskih fudbalskih

timova. Inače, vreme je provodio svađajući se sa svojom ženom Kudzai. Te svađe su se uglavnom

završavale njenim pretnjama da će se vratiti u grad ili njegovim pretnjama da će je tamo vratiti. Onda bi

Tongo grizao nokte od frustracije, pre nego što bi o tim svađama popričao sa Musom - zakuluom i svojim

prvim savetnikom, uz flašu hladnog piva u obližnjoj prodavnici pića ili uz lulu nabijenu garom, lokalnom

marihuanom.

Iako je Tongo bio izuzetno popularan poglavica, dalekovid i dobroćudan, svako bi bio zapanjen

otkrićem direktne linije srodstva koja je, iako labavo, povezivala njega i Velikog poglavicu Tuloka. Zato

što, osim izgledom, Tongo nije pokazivao spoljne znake veličine u svojim genima. U stvari, u očima

njegovih ljudi on se najviše približio heroizmu kada je pristao da finansira nabavku automobilskog

akumulatora pre finala Svetskog kupa 1994. godine, što je celom selu (i ostalim selima kilometrima

unaokolo) omogućilo da gledaju veličanstvene poraze Nigerije na crno-belom televizoru prepunom

snega. Ali, samo je Musa znao za Tongovo porodično stablo i nije o tome pričao nikome, a ponajmanje

samom poglavici. Kao zakulu, Musa je bio obdaren raznim neobičnim mudrostima. Jedna od tih mudrosti

omogućavala je otkrivanje nečijeg porekla kroz snove. Druga je bila da nije mnogo časno ponižavati

ponizne.

Tongo se naslonio na zid od betonskih blokova i zavio sebi cigaretu s veštinom koja je odudarala

od njegovih teških ruku i debelih prstiju. Često je dolazio da sedi u toj zgradi. Iako je u njenu izgradnju

uložio mnogo rada, ostala je neiskorišćena jer Kudzai u nju nije volela da ulazi. Koliko dugo je ta

betonska kuća već stajala tu? Počeo je da je zida u godini kada su oluje za vreme kišne sezone zbrisale

branu Maponda i sećao se da je temelje morao da joj postavi računajući na čistu sreću. Kada je to bilo?

Pre najmanje pet godina. I zgrada je sada stajala tu, isparana i oljuštena usled rondevala od glinenih

cigala koji je okruživao njihov kral, a Kudzai je obilazila oko nje kao dete oko groba. Zato što je to i

postala. Grob za ono što je moglo biti najnezgrapnija igra sudbine - nerođeno dete. A sada? Sada je sve

trebalo da bude drugačije. Ali nije bilo. Koliko je Tongo mogao da shvati - sudbina je bila mango koji ti

pada na glavu, a da uzvik upozorenja ne znači ništa, osim pogleda na gore i lica punog srži.


Tongo je otišao iz sela Ziminda kao dvadesetjednogodišnji budući poglavica. Obezbedio je sebi

mesto na Učiteljskom koledžu Gokve, gde je studirao afričku istoriju i odlazio u noćne klubove da bi

raspravljao o politici do ranih jutarnjihh sati nad vrčevima crne cikorije. Prema tome, nije bio kao ostalo

lokalno stanovništvo. Tako je mislio. On je bio obrazovan čovek, svetski čovek, mislilac.

Dok su se ostali selaljani mučili nad dečjim slikovnicama, Tongo je čitao Marksa i Hajeka, Ngugija i

Njererea. Dok su se seljani molili za dobru kišu i dobru žetvu, on je znao da želi neku stvar (bio je to par

američkih farmerki ili japanski kasetofon), kao što vojnik žudi za pau pau neke kurve. Dok su se seljani

ženili u sedamnaestoj godini za odgovarajuće mlade s koščatim zadnjicama i kožom poput šmirgle, on je

sanjario o „pravoj ljubavi“ iz holivudskih filmova - tragičnoj, ekstatičnoj i neprolaznoj.

Kada se Tongo vratio u svoje selo sa dvadeset pet godina (zbog smrti svoga oca), odmah je doneo

sve vrste proizvoljnih lokalnih statuta. Prinudio je seoske prodavce žita da osnuju sindikat radi pregovora

sa Upravnim odborom tržišta žitom, kako bi postigli bolju cenu. Direktna posledica toga bila je da je

Upravni odbor tržišta žitom prestao da naručuje žito iz Ziminda. Zabranio je kurvama da se okupljaju

ispred prodabnice pića subotom uveče, a one su umesto toga počele da špartaju ispred misionarske crkve

nedeljom ujutro. Objavio je da su Musini pogrebni obredi (koji su podrazumevali konzumaciju velikih

količina prevrelog kachasua) „klasičan slučaj lažne svesti“. I pogrebi su se nastavili, a novi poglavičini

ukazi bili su prihvatani jednoglasno i bili na misteriozan način zanemarivani.

Zato je Tongo bio iznenađen što mu niko nije pomogao u zidanju njegove betonske kuće;

posebno kada su se seljani po jakoj kiši okupili na kapiji njegovog krala i posmatrali ga kako se muči kao

pauk, do kolena utonuo u klizavo blato. U jednom trenutku je pao, zabivši se licem pravo u kaljugu, i bio

je siguran da je čuo nečiji prigušen smeh preko kotrljajuće grmljavine.

Kroz šest meseci svi Tongovi zakoni bili su odavno zaboravljeni.

Tongo je napustio Učiteljski koledž Gokve s mnogim averzijama i s dve strasti. Mrzeo je koncepte

koji su se završavali na „izam“ i „izacija“: kolonijalizam, nacionalizam, komunizam i kapitalizam;

vesternizacija, afrikanizacija, nacionalizacija i privatizacija. I nije primećivao kontradikcije u svojim

averzijama zato što je naučio taman toliko da pobrka kriticizam s mišljenjem. S druge strane, voleo je

džez i Kudzai. I dok su njegove mržnje uskoro izbledele po povratku na seoski život, njegove ljubavi su se

(najvećim delom) održale.


Tongo je voleo džez zbog Kudzai. Upoznao ju je na jednoj od neslavnih žurki u Gokveu, koje su

zaopočinjale širokim filozofskim raspravama, prelazile u razuzdani ples, i kulminirale opštom tučom.

Naravno, nije se svako veče završavalo tučom, ali to je bilo opšteprihvaćeno kao znak dobrog noćnog

provoda.

Sreli su se iznad kasetofona pijandure Kemvila (jedinog u internatu) u redovnoj tuči petkom

uveče. Gomila budućih učitelja se gložila oko muzike; jedni su hteli zairsku rumbu, drugi južnoafrički

d’gong; treći su tažili zvuke lokalne mbire. Tongo je samo obletao oko njih. Nije mnogo mario za muziku

ali predosećao je slatki miris predstojeće svađe.

Svi su bili suviše obuzeti pokušajima da nadjačaju ostale u toj dreci, tako da niko nije primetio

kada je Kudzai ubacila svoju kasetu u kasetofon i onda su samo pogledali oko sebe kada im se iznad

glava izvio uglađeni luk Koltrejnovog saksofona iz zvučnika. I onda su se svi zagledali u nju, nego šta, ali

niko nije rekao ni reč; delimično zato što je bila strankinja (i zato zasluživala izvesno kratkotrajno

poštovanje) a delimično zato što je rekla „to je američko“ frazu koja je mlade ljude naterala da klimaju

glavama s prenaglašenom ozbiljnošću i ignorišu činjenicu da bi Koltrejn teško mogao da prođe kao

muzika za plesni podijum. Bilo je to i zato što je Kudzai bila tako izuzetna pojava.

Žene su se kasnije složile da je Kudzai definitivno bila najobičnija devojka koju su ikada videle,

dok su muškarci morali da priznaju da je imala „nešto“ („seksi, kao ružna voćka“, rekao je jedan a ostali

su mu dali za pravo). Ali u tom prvom susretu, cela grupa je bila utišana njenim prisustvom.

Bila je niska, ali ne i dovoljno niska za komentare. Bila je dežmekasta, ali na onaj poseban afrički

način koji muškarce tera da okreću glave. Imala je ogromne grudi koje su joj zatezalenabore pulovera, a

zadnjica joj je izgledala bajno u farmerkama. Ali ti atributi su mogli da se primene na većinu žena iz

prostorije. Frizura joj je bila prirodna, a kosa ošišana na dužinu od oko pet centimetara. Iako su ostale

devojke nodsile opuštenije frizure ili pletenice ili dredove, prirodna kosa se teško mogla nazvati

neobičnom, zar ne? Ali ono što je zaista izdvajalo Kudzai bile su crte njenog lica.

Ten joj je bio neujednačen, s crnim krugovima oko očiju i svetlijim šarama koje su joj išle od

obraza ka ustima. Oči su joj bile sitne i iskošene i imale izraz u kome su se mešali slatko i ljutkasto,

kao kod pri pri banana. Imala je okruglast i žućkast nos, kao zreli ogrozd s Kejpa. Usne su joj bile

gargatuovske i seksualne, a smejala se celim ustima, otkrivajući blistave bele zube, s povremenim


ispadima zašiljenog, ružičastog jezika. Ali, najčudnije su joj bile uši. Velike i malo zašiljene, kao... kao... šta?

Kudzai se nervozno osmehnula dok su ostali zurili u nju. Nije često išla na žurke i nije bila

naviknuta da bude u centru pažnje.

Onda je Kemvil., vlasnik kasetofona, koji je sada bio toliko pijan da nije mogao da stoji uspravno,

jedva čujno prošaputao „majmunske uši“ i oni najbliži njemu počeli su da se kikoću. Okružen tim

uspehom, Kemvil je progovorio glasnije. „Majmunske uši!“, uzviknuo je, a cela grupa se zagledala u

Kudzai, da bi onda jedan po jedan počeli da se smeju.

Bio je to tako prikladan opis. Kudzaine uši bile su baš kao majmunske. Bio je to jedan od onih

opisa koji vam stoje na vrh jezika, tako da se posle čudite kako vam to ranije nije palo na pamet; opis koji

bi se, jednom čut, zalepio kao razmaženo dete za maminu suknju, koji obeležava svoju žrtvu bolje nego

njeno ime, koji nadživljuje svoju metu s prezrivom dugovečnošću. („Da li si čuo Kudzai je umrla.“ , „Koja

Kudzai?“, „Znaš koja - Majmunske uši.“)

Kudzain široki osmeh se urušio, njene iskošene oči su zatreptale, a okrugli nosić joj se malo

naborao. S nelagodnošću je dodirnula svoje levo uvo, ali suviše kasno je shvatila šta radi. A budući učitelji

su počeli da se smeju još glasnije.

Samo se Tongo nije smejao. Zato što, iz nekog razloga, nije mogao da vidi majmunske uši. Sve

što je mogao da vidi bila je neobična, seksi devojka, koja samo što nije zaplakala - i on se okrenuo ka

Kemvilu i viknuo iz sveg glasa „Zaveži, ti izdrkani nosu!“

Sećajući se te večeri, Tongo je to bio dobro promišljen odgovor, zato što bi onda mogao da bude

ponosan na njihovu brilijantnost. Ali, „izdrkani nos“ je bila prilično uobičajena uvreda među Zambama, a

njena prikladnost bila je stvar sudbine ili slučaja ili i jednog i drugog (kao da tu ima neke razlike). Zato što

je nos vlasnika kasetofona nagrižen dugogodišnjim odavanjem alkoholu, zaista neobično podsećao na

penis. I čim je Tongo izgovorio te reči, fokus podsmeha pomerio se ka jadnom Kemvilu, a Kudzai je

mogla da se izvuče iz sobe, uputivši pogled pun zahvalnosti svom slučajnom spasiocu. I Tongo je krenuo

za njom.

Udvaranje je trajalo izuzetno kratko. Kudzai se zaljubila u Tonga zbog njegove buduće uloge

(seoskog poglavice), zbog njegovog dobrog izgleda, i više od svega, zbog naivne strasti koja bi mu

ozarila lice kada bi je slušao. Kada bi mu puštala džez, obrve bi mu se nakostrešile, a oči bi mu pomno


plesale nad njenim zamršenim objašnjenjima strukture, ritma i harmonije. Slušao je čak i njenog

omiljenog Majlsa Dejvisa i pravio se da u tome uživa. A kada bi mu rekla nešto kao: „Moraš da čuješ i

note koje ne svira“, Tongo bi sebe ubeđivao da bi to mogao lako da postigne u tišini svoje spavaće sobe.

A Tongo? Voleo je Kudzai zbog njenih gradskih manira koji su delovali tako prefinjeno, zbog

njenog čistog srca - bez ijedne zadnje misli, i zbog njenog seksualnog gimnasticizma, od koga bi čak i

babuni zavijali od ljubomore. Ali više od svega voleo ju je zbog muzike koju mu je poklonila. Ona mu je

otkrila džez - akorde i kontrapunktove i isprepletane ritmove. A on je samo slušao tu muziku, koja mu je

u isti mah izgledala tako egzotično (tako američki) i tako afrički. Zamišljao je male sastave u zadimljenim

barovima gradova koje nikada nije video i bio je siguran da bi se tu dobro uklopio.

Tongo je pitao Kudzai da se uda za njega, jedne noći dok je ona pritiskala glavu o njegove grudi i

osluškivala snažno lupanje njegovog srca. Kudzai se razdragano nasmejala i poljubila ga tako strasno da

je osetio njen jezik na sekutićima. Onda se odmaknula i ozbiljno ga pogledala.

„Samo ako ne kažeš nikome za majmunske uši“ rekla je.

A Tongo je odgovorio: „Kakve majmunske uši?“

Zato što on nikada nije primetio tu sličnost.

Kudzain otac, basista u jednom od kvinstaunskih sastava iz hotela sa pet zvezdica, bio je protiv

njenog izabranika. Bio on poglavica ili ne, zašto bi Kudzai izabrala da se vrati u gwaashu, kada je on skoro

trideset godina pokušavao da stvori život u gradu? Da li je stekla zvanje učiteljice samo zato da bi kuvala

mužu? Ne, nije! Zato su Tongo i zakulu Musa (u odsustvu Tonginog oca) proveli mnoge večeri u

Kvinstaunu ubeđujući Kudzainog oca u prednosti te veze. Pregovori su trajali skoro tri meseca, da bi

Kudzain otac konačno pristao na dogovor u zamenu za značajnu lobola isplatu. A sada, Tongo se pitao

da li je baš morao da pristane.

Brak je u početku bio nesumljivo uspešan. Iako su seljani svog novog poglavicu opisivali kao „chi

pizva chi ngobe vakumade“ (bukvalno: zaludan kao bradavičavi vepar), on je uz svoju ženu pristajao kao

muva uz balegu. Iako je Kudzai dolazila iz grada žene se nisu osećale ugroženim njenom izuzetnom

običnošću, dok su muškarci u potaji fantazirali o njenom vlažnom osmehu, treptanju njenih očiju i tim

ušima koje su izgledale kao... kao šta? A Kudzai je uživala u svom novom životu u gwaashi, u dobrodošlici


koju su joj priredili susedi, u svežem ukusu jutra i zvucima „Ptice“3 koji su se širili sa kasetofona (svadbenog

dara zakulua Muse), preko dozivanja ptice boka, mukanja stoke i meketanja koza.

Sada, pet godina kasnije, Tongo je snažno uvlačio dim cigarete u pluća, koja kao da su mu pucala i

pokušavao da utvrdi tačan trenutak u kojem je njihov brak krenuo na loše. Ali, po ko zna koji put,

zaključio je da je to bio postepen proces.

Ljudi su počeli da pričaju o njihovom braku kada ni posle godinu dana nije bilo nagoveštaja o

poglavičinom nasledniku. U početku je to bilo samo dokono ćaskanje - zato što je Tongo morao da sazida

tu luksuznu betonsku zgradu, ako nije nameravao da odmah stvori potomstvo? - ali s vremenom se

izopačilo u tračarenje, od kojeg su se makadze kikotale pokrivajući rukama usta i vrtele glavama kao

druželjubivi nilski konji.

„Možda se Tongov koren ne zadebljava u proleće“, rekla je jedna makadzi. „Možda je uklet duhom

kasave, krompira poznatog po mekoći.“

„Ili je možda ona jalova kao mazga“, predložila je druga. Ali na to su svi odmahivali glavama; zar

njene velike grudi i bokovi nisu bili siguran dokaz plodnosti?

„Njegov otac nije imao taj problem“, rekla je jedna mudra, stara kurva. „Počinjao bi sa mesecom a

insistirao bi da vidi izlazak sunca. Pre nego što bi bio spreman da završi s oranjem.“

Tongo i Kudzai su u početku te priče ignorisali zato što im je seks bio atletski, kao što bi svaki

mladi bračni par mogao da poželi. Ali te stalne zamerke, na kraju su morale da naplate svoj danak,

posebno kada su se Kudzaine menstruacije nastavile uporno i redovno kao taštino zvocanje. Pokušali su

sve da bi začeli dete: zamolili su Musu da posreduje kod Rođaka Meseca; pili su čaj koji im je ovaj dao -

napravljen od polena činerinčija; Kudzai je dubila na glavi pre, za vreme i posle seksa, a jednom je na dve

nedelje pokušala da se začepi jezgrom manga, da bi sperma njenog muža konačno pogodila svoju metu.

Ali što su više pokušavali, manje su uživali u snošaju, a trudnoća je i dalje izgledala daleko kao duh zveko

mrava koji večito živi na horizontu.

A onda, jedne večeri kada su baterije u kasetofonu presušile i kada nije bilo Koltrejnovog

saksofona iz „A Love Supreme“, Kudzai je onako umorna, narogušena i bolnih udova pritisnula rukama

3 Nadimak Čarlsa Parkera - prim. prev


Tongove grudi kada je ovaj kleknuo znad nje i prošaputala: „Ne večeras“, i on se skotrljao s nje ne izustivši ni

reč. Sledećeg dana Kudzai je pokušala to da ispravi izvodeći sve moguće seksualne trikove koje je naučila u

pubertetu od svojih tetki. Ali Tongovo poverenje je nestalo i nije mogao da bude na visini situacije, nego je

samo išao duž zidova noćne kolibe i grdio svoju ženu.

„Istina je!“ besneo je. „Jalova si kao mazga, suva kao glad i pohotna kao kurva. Nije čudo što

nemamo dece. To je kao da pokušavam da jebem jučerašnji poridž.“

„Tongo“, rekla je blago Kudzai „smiri se, imaćemo bebu kada Otac Sunce to bude hteo. Seks nam

je uvek bio veličanstven kao svitanje, samo dvostruko bučniji i biće takav opet. Gledaj to ovako: bez dece

ćemo imati samo još više vremena za vežbanje.“

Ali Tongo nije mogao da se smiri. Bio je besan, iako, kada je kasnije mislio o tome, nije tačno znao

zašto - ali, onda je to rekao. I mada je odmah zažalio zbog tih reči, bio je suviše ponosan da bi ih

povukao.

„Dobro, onda!“ zarežao je. „Treba da te vratim u grad, da vidim da li tvoja porodica može da te

dovede u red. Treba da mi se lobola vrati!“

Kudzaino lice se smračilo,a njene uske oči svele su se na dve tačkice - zato što je to bila strašna

uvreda.

„I treba da odem u grad“, rekla je. „Da im kažem kako si me zlostavljao. Treba da nađem posao u

školi i da svoj deci iz Kvinstauna pričam kako je Tongo, poglavica Ziminda, mlitav kao rese drveta jubu!“

Nije čudo što se posle te svađe njihov odnos još više pokvario. Tongo je sedeo u svojoj betonskoj

kući, u koju je Kudzai odbijala da se useli, i pušio mnogo cigareta i ispijao gajbe flaširanog piva. Što se

Kudzai tiče, ona je obavljala svoje ženske dužnosti s metodičnom brigom i trudila se da zaspi pre ego što

bi njen muž došao u krevet. I dalje su povremeno imali seks, kada bi se Tongo napio i navaljivao ili kada

bi se Kudzai uželela tog snažnog dodira, plašeći se da ga ne zaboravi. Ali, dok je nekada njihovo vođenje

ljubavi bilo veličanstveno, sada je bilo nemarno, skoro zamorno, kao kašljucanje ili dosadno zevanje.

Zato je Tongo bio prilično zaprepašćen kada je pre šest meseci saznao da mu je žena trudna.

Kudzai mu je prišla jednog jutra, osmehnula mu se pobednički i nežno mu pomazila obraz dlanom.

Položila mu je glavu na lakat i obavila jednu nogu oko njegove, a on je video da joj oči plešu. Tongo je

duboko uzdahnuo i osetio slatki miris koji je nekada odisao poverenjem.


„Šta je bilo?“, pitao je, osmehujući se.

„Tongo“, rekla je. „Imaćemo dete. Najzad.“

Tongu je osmeh ostao fiksiran na licu kao ožiljak. Srce je počelo da mu odskače o rebra a utroba

mu se uvrnula kao vinova loza oko drveta strasti dok je pokušavao da izusti prave reči. U poslednjih dva

meseca vodili su ljubav samo jednom.

„Sigurna si da je moje?“ rekao je.

I tako je šest meseci kasnije Tongo zurio u zid svoje betonske kuće koju je sazidao za svoju

porodicu, pušio ručno savijene cigare i čekao dolazak svog najboljeg prijatelja i desne ruke, zakulua Muse.

Posle najave roditeljstva Tongo i Kudzai su jedva razgovarali, a kamoli vodili ljubav. Iako je to bilo

razumljivo, isto tako je bilo razumljivo da je to još više pojačavalo Tongov osećaj prevarenosti. U svojoj

zbunjenosti Tongo je pokušavao da se sabere pevajući, ali nije mogao da misli ni na šta drugo osim na

džez standarde koji su ga podsećali na Kudzai. I tako se na kraju uhvatio za jednu narodnu pesmu koju

mu je majka pevala dok je bio dete, a njegov nesigurni glas je zamirao naspram oguljenih betonskih

zidova.

„Sukoko kuvizva sopi vadela, zvumisa vabe pi kupe zvade.

Sikadzi kuzvizvi, kadzi dacheke, putela makadi nade.“

(„I dečak s glasom koji odzvanja nad hladnom vodom peva reči koje niko ne čuje.

A devojka sa ukrasima od školjki, kćerka plemenitog poglavice, utopila seu jezeru svojih suza“.)

Kakvo tradicionalno trućanje, pomislio je Tongo razdraženo. Mitovi i priče Zambi uvek su bili puni

fraza kao što su „jezero suza“ ili „blatnjave grimase“ ili „jama puna izneverenih obećanja“. Ali šta su ti

ljudi znli o stvarnom svetu? Rešio je da pita Musu. Ali gde je, za ime Tulokovo, bio Musa?

Zakulu Musa bio je kilometar daleko i probijao se kroz buš, proklinjući sunce zbog njegovog

entuzijazma i odapinjući spasonosne molitve Rođaku Mesecu, da uz dužno izvinjenje posreduje kod Oca

Sunca zbog njegove grubosti. Pokušavao je da uvije džoint u pokretu, ali kombinacija dredova koji su mu

šibali lice pri svakom koraku i neuobičajeno vlažnog gara činila je to nemogućim. Obično bi seo gde bi se

zatekao i proveo dokono sat ili dva uživajući u slatkom dimu. Ali, čak i po njegovim standardima (koji su

bili toloko labavi da su jedva bili ikakvi „standardi“), suviše je kasnio i znao je da će Tongo biti frustriran


i da će mu uskoro ponestati pesama za pevanje.

Musa je uvek imao problem sa opažanjem vremena zato što je, kao zakulu, živeo u toliko mnogo

vremena u isti mah (posebno u svojim snovima). Na primer, kako je moguće „zakasniti“ kada posećujete

budućnost iz sadašnjice? To je bila nerešiva zagonetka. Ali Tongo nije imao mnogo razumevanja za

Musine probleme zato što, s njegovog stanovišta, ako živiš u svim vremenima u isti mah, ne bi trebalo

nikada da kasniš.

Musa je toga dana zakasnio više nego obično zato što su ga njegovi snovi ponovo držali budnim,

pa se zato borio da ustane sa asure za spavanje. Bio je zabrinut, zato što su tako živi snovi uvek bili važni

i uvek su nagoveštavali neku veliku promenu u sadašnjosti, a verovatno i u prošlosti i u budućnosti. Svaki

zakulu znao je razliku između „sada, onda i kada“ ili razliku između svesnog i nesvesnog; te stvari bile su

samo stvar percepcije. Podela vremena bila je smešna isto koliko i pokušaji kolonijalnih musungi da

podele Zemlju Meseca, kao da je to bilo do njih. Ja i ostalo bili su podeljeni koliko i stisak ruke, a snovi i

stvarnost sjedinjeni kao dva tela u najvećoj strasti. Ali u tom trenutku, Musa se osetio otuđenim kao i

svaki običan smrtnik. Nije mogao da razuči značenje svojih snova - a kakva korist od zakulua koji ne

razume snove?

Musa je od nedavno počeo da koristi seks da bi sebe doveo u stanje besane pospanosti, ali bez

želje za brakom (i još tvrdoglavije, bez pretvaranja da je to za njega neka opcija), to ga je vodilo u odnose

sa prostitutkama, čija je seksualna snaga mogla da se poredi još samo sa izrazom dosade na njihovim

licima. Ali, Musa je bio svestan svih opasnosti promiskuiteta (imao je nekoliko takvih slučajeva u svoje

vreme) i s vremenom je rešio da to „odradi sam“ (nešto što ranije nije pokušavao, još od puberteta, kada

je preležao bolest zakulua). Bila je to duga, mučno usamljena i depresivna noć, a kada je Otac Sunce

provirio glavu na horizontu, Musa se onesvestio, prognan potpuno istim nizom slika koje su po obliku

bile dosledne isto onoliko koliko su im poruke bile neobuzdane.

I tako je zakulu neoprostivo kasnio na jutarnji sastanak. Pored toga, susret kod krala porodice

’Ngozi bio je iritirajući i otegnut kao što se i pribojavao.

Stela ’Ngozi, koketno mlado stvorenje pospanih ide-mi-se-u-krevet očiju, trebalo je da se uda

krajem meseca, a njen otac, tadicionalistički stari prdonja po imenu Tefadzva, plašio se da ova ne

osramoti porodicu i ne dovede u pitanje lobola isplatu, ako ne prokrvari prve bračne noći. Ali kako da otac


(ili čak omiljena tetka) pita ćerku u kakvom joj je stanju himen?

Musa je mrzeo te poslove oko obnavljanja nevinosti. Lično, smatrao je to moralno sumnjivim baš

kao i mwntalno opterećujućim, ali nije mogao da ubedi Tafandzvu da na stari gleda na ovaj način;

posebno zato što je starac insistirao na razgvoru, obilazeći oko teme kao zujanje opreznog moskita oko

plamena sveće.

„Šta te navodi da pomisliš?“ počeo je Musa lagano „da čast tvoje ćerke nije... kako da kažem? ...

netaknuta?“

Tafadzva je zavrteo glavom. „Siguran sam da je njena čast na mestu, zakulu. Zato što je Stela

dobra devojka. Ali, ovih dana mlade devojke ponekad padaju u iskušenje, a tradicija je slomljena.“

„Slomljena?“

„Zaista. Mislim, tradicija.“

„A ako je slomljena... mislim, tradicija... da li bi to bilo tako strašno?“

„Zakulu!“ uzviknuo je starac. Glas mu je skoro drhtao. „Tradicija je ono što vezuje dve porodice i

što ne može biti slomljeno pre braka, zato što tek u braku ženina čast pada kao kapija pred naletom

pobesnelog bika. Šta čini da čovek ceni sunčevu svetlost, ako ne povlačenje zavese? Kada bi zemlja orala

samu sebe, da li bi čovek cenio žetvu? Ako se pokriveni bunar ostavi otvorenim, svakakve barabe moći će

da pišaju u svežu vodu! Kada drvo jubu...“

Musa je rezignirano podigao ruke pre nego što je Tefadzva stigao da se još više zapetlja u

metaforičke čvorove. Slegnuo je ramenima, uzdahnuo i rekao: „Videću šta mogu da uradim“, pre nego

što se hitro uputio ka kolibi u kojoj je spavala devojka.

Unutra je zatekao Stelu kako sedi sama, što je bilo olakšanje; nije bilo bučnih makadzi da još više

zakomplikuju stvar. Devojka je bila lepa, baš kao što mu je i ostala u sećanju, visokog čela, punačkih

usana i pospanih očiju. Pozdravila ga je tradicionalnim tapšanjem rukama i izgledala je vrlo nervozno.

Musa joj se osmehnuo na način za koji se nadao da deluje umirujuće, zato što je nije video od kada...

dobro... to je bilo vrlo neprijatno.

„Pa, Stela“, počeo je živahno, „kako si? I kako je Tatenda?“

„Dobro smo, hvala vam, zakulu.“

„A pripreme za svadbu?“


„A ti i Tatenda? Siguran sam da ste već... dobro... Siguran sam da znaš šta te piram?“

Devojka je skrenula pogled u stranu, stideći se kao šumsko goveče.

„Nije važno“, nastavio je Musa. „Počnimo.“

Protekao je skoro pun sat pre nego što je Musa izašao iz kolibe za spavanje i izložio se zabrinurom

ispitivanju mladinog oca. Ne, nema problema, umirivao ga je Musa. Njegova kćerka bila je časna kao

devojčica pre puberteta. Da, sveže pile - to bi bilo ljubazno s njegove strane, ali novac nije dolazio u obzir.

Musa je ljubazno odgovorio, ali sada je osećao da mora da pobegne odatle. Koncentracija njegove

magije donela mu je zaslepljujuću glavobolju, a još je i kasnio više nego ikad. Obnavljanje devičanstva -

prosta bezbolna molitva Rođaku Mesecu da obezbedi kap ili dve krvi na bračnoj posteljini - obično nije

oduzimala više od desetak minuta, iako je on to ponekad razvlačio na dvadeset čisto uvažavanja radi. Ali

Rođak Mesec je tog dana bio posebno odbojan kada je trebalo da odgovori na zahteve svoje publike.

Možda je to ono s čime su oni živi snovi bili povezani, razmišljao je Musa. Možda Mesec nije bio raspoložen

da raspravlja o tako svetovnim stvarima u trenutku kada su se važniji nagoveštaji približavali horizontu. A

opet, možda je ipak bilo suviše licemerno obnavljati devičanstvo koje si sam oduzeo.

Zakulu se oteturao iz Tefadzivinog krala žalobno trljajući glavu. Bio mu je potreban džoint.

Zato je do Tongovog krala stigao tek sredinom popodneva, kada mu je glavobolja već izvetrila u

oblaku dima. Ali sunce je i dalje neumoljivo pržilo. Zastao je na kapiji poglavičinog imanja, obrisao

rukavom čelo i zabacio s lica ono gnezdo od dredova. Bilo je nečeg neskladnog u njegovim pokretima što

im je davalo (odgovarajući) hipnotički kvalitet - kao da su mu kosti bile zbir delova labavo vezanih

kanapom. Kada je protresao glavu, Musi se učinilo da bi svaki čas mogla da mu odleti, a svaki korak ličio je

na svađu kostiju nogu i zglobova, dok se nevoljno vuku snagom udova koji su i sami pokušavali da se

odupru snazi kukova.

Musa se oslonio na poglavičinu ogradu i pogledao kral. To je svakako bilo melanholično mesto: ta

glupa betonska kuća (spomenik Tongovoj nekadašnjoj ponpeznosti); debele kokoške koje nikada nisu

davale meso za porodičnu trpezu; tišina koju je narušavalo samo Tongovo melanholično pevanje. Maiwe!

Nije to ništa što jedno ili dva deteta ne bi rešila.

Zakulu je zatekao poglavicu kao što je i očekivao - u betonskom bloku. Tongo je podigao pogled dok

je ovaj ulazio i potapšao se po ručnom zglobu bez sata. Musa je slegao ramenima i seo pored njega.


„Pa, kako si mi, prijatelju moj?“ upitao ga je Musa.

„Kakva korist od žalopojki?“

Musa je klimnuo glavom, svestan da posle takvog retoričkog pitanja sledi bujica žalopojki.

„Više ne vodimo ljubav“ rekao je Tongo a da je jedva stigao da udahne. „Od kada je zatrudnela,

Kudzai me gleda kao da sam nešto što je ispuzalo iz klozeta. Sve zbog onoga što sam rekao.“

Musa je uzdahnuo. „Koliko se sećam, jedva da ste vodili ljubav i pre nego što je zatrudnela. Toliko

ste bili u celibatu da ste napravili hermafroditske wedza crve, poznate onaniste, iako veoma

druželjubive.“

„Ali tada nismo vodili ljubav iz besa. A sada je tuga to što nas pritiska, kao teški džak kukuruza

posle žetve.“

„A zašto joj se ne izviniš?“

Tongo je tužno pogledao prijatelja. Njegovo zgodno, muževno lice iznenada je poprimilo

detinjast i bolan izraz.

„Ali, šta ako sam u pravu?“ rekao je. „Šta ako dete nije moje? Tri godine smo radili gulu gulu kao

da hoćemo sami iznova da naselimo neki opustošeni grad - i ništa. A onda, kada nam se seks sveo na

brzaka, na svakih tri meseca, ona je iznenada zatrudnela. To nema smisla.“

„Ne budi smešan, Tongo! Šta misliš, s kim je Kudzai mogla da spava? S nekim od braće Čitembe,

kojima su oči nasađene jedno uz drugo? Sa onim ponovo rođenim iz misije Sv. Osvalda, koji se moli za

oprost tri meseca unapred? Ti samo žališ sebe, u tome je stvar. Zar nisi čuo onu staru izreku Zambi? - ’Ku

toko chimbe: vaste kukuku, gulu ni bondare. Tetmba vade topa ni chimbele kunzwa vazve peloto’ Jezik je malo

arhaičan, ali to otprilike znači - ’U životu imaš četiri stvari: jedenje, sranje, jebanje i umiranje. Ako prve tri radiš

kako treba, onda ni ona četvrta neće izgledati tako deprimirajuće.’ Tako nekako. Tongo, prijatelju moj, meni

se čini da treba dobro razmisliti. A ako Kudzai ne može da ti isporuči pau pau, onda bolje pronađi neku

koja može.“

Poglavica je hteo da prigovori ali Musa je podigao ruku da bi ga ućutkao (drugom rukom je prikrio

zevanje).

„Ti ne želiš da se brak okonča pre nego što se beba rodi“, nastavio je. „Poslušaj me kao prijatelja i kao

zakulua.Odnosi su uvek trostruki. Zašto bi musungu inače toliko često brkali reči ’monotonija’ i ’monogamija’?


Čak i oženjen muškarac uvek želi nekog drugog, bez obzira da li je reč o stvarnoj osobi ili čarobnjačkom

triku ili sladostrasnoj imaginaciji. A žena? Ona ima jedan odnos s mužem i drugi sa čovekom kakav bi

želela da ovaj bude.“

„I to je to?“

Musa je klimnuo glavom. „To je to. Sve dok se beba ne rodi, a onda, u idealnom svetu, dete

postaje vrh trougla.“

„Znači, tvoje rešenje za moje bračne probleme jeste da opalim neku drugu. Fantastično!“

Musa je šmrknuo. Glavobolja je počela da mu se vraća zato što su mu loši sarkazmi uvek donosili

glavobolju, a nije više mogao da sluša ni Tongovu kuknjavu. Poglavica ili ne, zakulu ili ne, prijatelj ili ne -

trajalo je predugo. I zar nije imao dovoljno problema s tim snovima koji su ga držali budnim i s drugim

ljudima s čijim je problemima odlazio na spavanje? Osim toga, nije mu savetovao neverstvo. Pre je

osećao da bi Tongo trebalo da digne svoju zlovoljnu guzicu i sam pomogne sebi.

„Hajdemo na pivo“, predložio je i s mukom se podigao na noge. Ali Tongo se nije pomerao.

„Nije trebalo da je oženim“, žalio se poglavica. „Svi su to rekli. Čak ni njen otac nije hteo da je

oženim.“

„Ali ti je voliš, prijatelju moj. Sviđalo se to tebi ili ne, to je tako.“

„Ali koliko vredi ljubav na pijaci?“

„Zavisi od pijace“, rekao je Musa, naginjući se ka vratima.

Tongo je najzad ustao.

„Čak mi je i ona pijandura Kemvil rekao da ne treba da je oženim. Rekao je da ima majmunske uši,

iako ih ja nikada nisam video.“

Musa se zaustavio na vratima i opet pogledao prijatelja. Majmunske uši? Zamislio je Kudzaino lice

i znao je da više nikada neće moći da je pogleda a da se ne presamiti od smeha.

„Mislim da je najbolje da o tome ne pričaš okolo“, rekao je.

Napolju nije bilo nikog. Deca iz sela sakupljala su stoku, muškarci su već bili otišli na piće, a žene

su još radile u polju (i Kudzai je bila s njima, srećom po Musu). Tongo je utonuo u duboku setu i išao je

polako kao gnu koji priželjkuje smrt. Ali zakulu je grabio napred. Nije bio siguran da li zaista oseća miris

piva na popodnevnom povetarcu ili samo treba da presvuče košulju.


„Zakulu?“, rekao je poglavica. „Gde se nalazi jezero suza?“

„Kakvo jezero suza?“ odgovorio je Musa žureći napred.

“Iz pesme.“ Tongo je počeo da peva.

„Sukoko kuvizva sopi vadela, zvumisa vabe pi kupe zvade.

Sikadzi kuzvizvi, kadzi dacheke, putela makadi nade.“

Musa je zastao i zagledao se u prijatelja. Stihovi pesme pokrenuli su mu nešto u glavi. Protrljao je

prstima oči i cimnuo dredove da bi se uverio da je budan - zato što su slike iz snova počele da ga

spopadaju sa svih strana, kao šakali koji napadaju strvinu: dečak s čarobnim glasom koji peva kroz

vreme, naga devojka koja pluta u jezeru tuge, štap od baobabovog drveta, zakulu koji je postao zao,

orao... Silovito je protresao glavu s jedne na drugu stranu, a kada je završio sa tim, primetio je da ga

Tongo začuđeno gleda.

„Žao mi je, prijatelju“, rekao je Musa. „Danas za mene nema piva. Moram da idem u krevet i da

shvatim šta se to, za ime Rođaka Meseca, događa.“


IV:


Lokalno stanovništvo slagalo se s tim da su lend roveri američkih arheologa bili najuzbudljiviji

konvoj koji je posetio Zimindo još od kada je, pre skoro šest godina, revolucionarna gerila postavila logor

u selu (neposredno pred konačni prodor pučista ka prestonici.) Ta procena bila je donekle teorijska, zato

što su pre šest godina svi seljani, bez izuzetka, pred vojskom pobegli u buš, kako bi sakrili svoje kokoške

i kćerke od nezasitih apetita razbojnika. Zato je jedini meštanin koji je mogao da napravi pravo

poređenje bio Musa, pošto je zakulu lično bio na čelu napredujućih revolucionara. Ali kada su antropolozi

došli, on je već peti dan spavao i drhtanje čudnih motora teško da je moglo da ga uznemiri.

U roku od mesec dana svi su čuli za glasine o timu musungi koji kopa zemlju blizu mesta na kojem

je nekada stajala brana Maponda, pet kilometara od sela. Ali mnogi (koji su se sećali glasina o veštici koja

je porodila chongololo) nisu poverovali u priču, a ostali su se priklonili mišljenju da se od gomile musungi

može očekivati svašta i da je najbolje ostaviti ih da rade šta hoće.

Deca su se okupila oko lend rovera zaustavljenih ispred prodavnice Mapandavande, moleći za

slatkiše ili flašu koka kole. Ali kada su arheolozi izašli, većina najmlađih otrčala je vrišteći ka svojim

majkama, zato što nikada nisu bili videli grupu tako kosmatih (i zastrašujućih) muškaraca. Neki od njih

imali su tako bujne brade da je bilo potrebno par trenutaka da im razaberete oči. Jedan čovek se kasnije

prisećao da su „musunge bili tako dlakavi da sam se uplašio da su glave nasadili naopačke“, a njegov

kolega u piću valjao se i dobacivao „baš tako“, ne prestajući da se kikoće.

Ali najviše pometnje izazvala je crna žena koja je izašla iz prvog vozila. Nosila je tradicionalni

chitenge i maramu za glavu od java platna i bila je lepa kao drvo jubu u cvatu. U odsustvu poglavice (za

koga su pretpostavili da se zabio u svoju betonsku kuću da puši cigarete i jadikuje zbog stanja svoje

žene), pozdravio ju je Tefadzva ’Ngozi.

„Mazvera se masisi“, počeo je.

Mlada žena se nasmejala i odgovorila sa ekscentričnim akcentom: „Uribo bra!“, što grubo

prevedeno znači, nešto kao: „U redu, dušo!“ A žene iz sela su se pitale zašto bi se neka devojka oblačila


kao za najtradicionalniju sahranu, a onda otpozdravljala starcu kao kurva.

Uskoro je postalo jasno da je žena strankinja i da slabo govori zamba jezik, ali bila je rešena da

pokuša - a i lokalni ljudi su mislili da bi trebalo da se potrudi (bilo je dovoljno loše to što se musunge nisu

trudili da nauče njihov jezik, ali jedna crnkinja?). Samim tim, svaki put kada bi skliznula u engleski,

muškarci bi je dočekali praznim pogledima i govorili „ja ne govoriti dobro“ prenaglašenim slugeranjskim

tonom, dok su žene rukama skrivale kikotanje.

„Došla sam iz Amerike“, objavila je. „Ja vređam poglavicu.“

Muškarci su je šeretski pogledali. „Učlani se u klub“, rekli su joj. I : „Čekaj na svoj red“.

Ali Tefadzivina žena je uhvatila njenu grešku (zato što je zamba izuzetno prefinjen jezik).

„Nije mislila da ’vređa’. Ona brka chiseda sa cheseda.Ostavite devojku na miru.“

Bilo je potrebno dvadesetak minuta da bi devojka dobila uputstva koja je tražila, zato što su se

lokalni muškarci sjajno zabavljali.

Tongo je naravno čuo brujanje lend rovera i bio je neodoljivo radoznao, ali mislio je da poglavici

ne dolikuje da na prvi znak komešanja dotrči kao pas lutalica. Zato je samo uzeo svoj ceremonijalni

pojas, prebacio dve pletene stolice i kasetofon u betonsku kuću, zavalio se, zapalio cigaretu i pokušao da

deluje nonšalantno. Gde je bila Kudzai? Utiska radi, Tongo je želeo da ona bude kraj njega, ali ona je

radila u polju, kao i obično, nastojeći da zaobiđe svaku svađu i smanji tenziju. Prema običaju, Musa je

takođe trebalo da bude prisutan, ali zakulu je bio usred nekog ozbiljnog snevanja i Tongo je znao da je

bolje da ga ne budi.

Tongo je popušio tri cigarete dok je čekao. Svaki čas bi odlazio do vrata, osluškivao obližnji smeh i

nestrpljivo uzdisao. Valjda će se naći neko dovoljno pristojan da posetioce dovede u njegov kral?

Posle nekog vremena Tongo je začuo graju dolazeće gomile. Zategao je pojas i zapalio još jednu

cigaretu - zauzimajući stav koji je u isto vreme bio dostojanstven i ravnodušan. Duboko je udahnuo i

otvorio vrata kuće. Izgledalo je da se napolju okupilo celo selo, koje je njegovu pojavu pozdravilo na

način koji je značio „ovo će biti zabavno“. Na čelu kolone stajala je predivna mlada žena u zatalasanoj

tradicionalnoj nošnji, sa živim plavim, prirodno zelenim i sunčano žutim šarama. To nije bilo ono što je

Tongo očekivao.Namrštio je čelo i upitao: „Ko je umro?“ pre nego što je stigao da smisli nešto bolje.

Prisutni seljani su popadali od neobuzdanog smeha, a mlada žena je delovala krajnje začuđeno.


„Došla je čak iz Amerike“, doviknuo je jedan muškarac.“

„Da te izvređa “ dodao je drugi.

„Pazi se, poglavico“, upozorio ga je treći. „Sa sobom je povela gomilu bradonja.“

Žena mu je prišla oborene glave, tapšući rukama na tradicionalan način. Ali Tongo se srdačno

osmehnuo i pružio joj ruku, govoreći: „Nema potrebe da se opterećujete time“. Prešao je pogledom

preko okupljene gomile koja je nestrpljivo očekivala još neki povod da se iskida od smeha i onda odlučio.

„Bolje uđite unutra“, rekao je i poveo ženu kroz vrata pre nego što se okrenuo ka seljanima.

„U redu. Predstava je gotova!“

Većina seljana počela je nevoljno da se razilazi, ali nekoliko staraca se zbilo u grupu i prišlo

poglavici, na čelu sa Tefadzvom ’Ngozijem.

„Tongo“, počeo je Tefadzva, „pitamo se gde li je Kudzai?“

„Radi u polju, gde bi ste i vi trebalo da budete. Zašto pitate?“

„Lepa mlada žena došla je u tvoj kral sama, poglavico, a tvoje žene nema nigde na vidiku.“

„I?...“upitao je Tongo. „Šta hoćeš da kažeš?“, a mišići lica su mu se zategli zato što je tačno

razumeo njegovu insinuaciju.

Tefadzvi je bilo neprijatno.

„Mlada žena je kao otvorena kapija za šakala. Ona je kao otkriven guz za komarca. Naime, da li

shamva bira svoj tok? Ne bira. Kakve god da su joj namere, ona teče kuda je struja nosi, u skladu sa

oblikom terena. I da li žirafe upozoravaju antilope kada je lovac u blizini? Naravno da ih upozoravaju. A

kada krava sledi kradljivca stoke kroz kapiju zar to i dalje nije krađa? Naravno da jeste.“

Tongo je s najtupljim mogućim izrazom na licu piljio u starca, a Tefadzivina žena, koja je bila

naviknuta na okolišanja svoga muža, obliznula je svojih preostalih osam zuba i odlučila da preuzme reč.

„Ono što hoćemo da ti kažemo, plemeniti poglavico“, počela je žena, spuštajući malo bradu u

znak poštovanja „jeste, da će ljudi početi da pričaju.“

Tongo se nasmejao. „Neka pričaju“, rekao je nehajno.

„Ali, ako bi odobrio prisustvo jedne kurimadzi...“ nastavila je ona.

„Pratilje? Ti se šališ, zar ne? Ljudi, vaš problem je u tome što volite da zabadate noseve u osetljiva

mesta kao psi na vrućini! Proveli ste ceo sat kinjeći jednu Amerikanku pre nego što ste je doveli u moj kral


i sada ne možete da podnesete kraj akcije. Kurimadzi? Zaboga!“

Tongo je zastao. Njegovo osećanje pravednosti skoro ga je ostavilo bez teksta.

„Ja sam oženjen čovek“ uzviknuo je.

To je, naravno, bilo upravo ono što su starci želeli da mu kažu, ali videli su kako se Tongu grudi

nadimaju od besa i znali su da je bolje da se više ne raspravljaju sa njim, delimično zbog njegovog

položaja, delimično zato što su ga voleli. Zato što je Tongo u osnovi bio dobar momak i zato što s njim

nije moglo da se desi ništa tako strašno što se ne bi moglo objasniti nesrećnom kombinacijom dobrog

izgleda, intelekta i uloge poglavice u jednom (veoma) malom selu. I zato su se oni polako povukli,

klimajući glavama s nenaglašenom formalnošću, tako da mu njihovo neslaganje bude jasno, a Tongo je

napravio nalevo krug i ušao u kuću, kvocajući kao paun. Čak i ako je pomislio da na brzinu kresne nešto,

ta misao sada je bila potisnuta snažnom dozom uzvišenih moralnih kodova.

Tongu je unutra bilo potrebno nekoliko trenutaka da se navikne na prigušeno svetlo. Ali kada su

mu se oči navikle i usmerile na mladu ženu koja se neprestano prebacivala s noge na nogu u suprotnom

uglu sobe, njegova ljutnja je brzo iščezla, a uz glo je počela da mu se penje nelagodna i nametljiva

knedla, kao u pitona koji je progutao nekog tvrdoglavo nesvarljivog glodara. Ta Amerikanka je baš bila

seksi - što jest, jest. Bila je visoka i vitka, pravilnih crta lica i nežnih oblina koje su se izazovno ocrtavale

ispod odeće. Bila je sve ono što Kudzai nije bila, pomislio je Tongo.

Devojka mu je prišla i ovoga puta ona je bila ta koja je pružila ruku. „Uribo bra!“, rekla je, a Tongo

je bio pomalo zapanjen.

„’Ćao luče’ i tebi“, rekao je. „Ali zar ne bi bilo jednostavnije da pričamo na engleskom?“

Luče? Devojka je bila zapanjena poglavičinim neformalnim jezikom, ali brzo se pribrala i rekla:

„Zovem se Olurunbunmi Durovodžu; kratko Bunmi. Ja sam profesorka etnoarheologije na

Severozapadnom univerzitetu u Čikagu“.

„Tongo Kalulu“, rekao je Tongo kratko. „Poglavica.“

Nij dvoje su za trenutak radoznalo posmatrali jedno drugo. Ako su neke pauze bremenite i teške

od neispoljenih osećanja, onda je ova bila prosto besramna; nemi razgovor zarobljen ispod

međukulturnog pokrivača. Onda je Tongo konačno rekao: „Sedite“, a profesorka se posadila na jednu od

neudobnih pletenih stolica, dok se Tongo zavalio u drugu.


Sedela je smerno, napućenih usana i uspravne kičme, čvrsto stegnutih butina i ruku oslonjenih na

kolena. Tongo je pomislio da je njeno mazno držanje sigurno bila samo afektacija. Pomislio je kako je u

načinu na koji se njen vitki vrat elegantno izvijao do vrha brade, u tome kako su joj se nozdrve nehotično

širile, u obrisima njenih mladalačkih mišića koji su se skromno gubili ispod nabora njene chitenge, bilo

nečeg nesumljivo i namerno erotičnog. Ili je možda, razmišljao je on, njen aseksualni životni stil ostavio

dublji trag na njenu psihu nego što je bila svesna.

„Olurunbunmi“, pokušao je Tongo. „Olurunbunmi. Bunmi. Da li je to američko ime?“

„Nigerijsko. Joruba. To znači ’dar bogova’.“

„Mislio sam da ste Amerikanka.“

„Afro-Amerikanka. Svi mi smo poreklom Afrikanci.“

Tongo je zavrteo glavom. Ta žena je govorila u zamršenim zagonetkama, kao neki zakulu.

Svakako je zvučala američki, s tim oštrim, zvečećim naglaskom, koji je sugerisao detinjstvo praćeno

fanki filmskom muzikom.

„Znači, rođeni ste u Nigeriji?“

Sada je Bunmi bila zbunjena. „Ne. Mislim, promenila sam ime. Zašto bih zadržala robovsko ime?“

„Oh“, rekao je Tongo ozbiljno. „Shvatam. Znači, vaši preci su bili Nigerijci“

„Ne. Ne znam. Mogli su da budu. Ali krštena sam kao Koreta Pink. Kažem vam, ’Pink’. To je

verovatno bilo ime nekog vlasnika plantaže.“

„Koreta Pink“, rekao je Tongo, klimajući glavom. Svideo mu se zvuk tog imena na jeziku, tako

egzotičnog i slatkog. „To je lepo ime.“

Bunmi je počela da vrti glavom. Postajala je frustrirana. Ovaj razgovor nije vodio nikud. „Ne“,

rekla je. „To uopšte nije ime. To je više žig ili etiketa koju ne želim. Ako me neko oslovi sa Koreta,

osećam se neprijatno. Zašto da živim sa etiketom koja mi se ne sviđa?“

„Ah! Razumem vas Bunmi“, rekao je Tongo. „To je kao majmunske uši.“

Zbunjena profesorka arheologije zurila je u nasmejanog poglavicu.

„Upravo tako“, rekla je, iako nije imala pojma o čemu ovaj govori.

Bunmi je osetila kako joj prsti gužvaju tkaninu na kolenima. Razgovor nije išao po planu.Do sada

je morala da se nosi s raznim poglavicama širom Afrike, u svom tradicionalnom kostimu, pokorno se


ulagujući pred raznim kombinacijama neznanja, arogancije, požude i korumpiranosti. Ali ovaj kratki

susret govorio joj je da kod Tonga ima nešto uznemiravajuće nedosledno, što je bilo teško objasniti.

Jedan komentar bio bi mu svesno podrugljiv, dok bi sledeći bio krajnje idiotski. Njegovo držanje je

stalno išlo napred-nazad preko fine linije koja deli aroganciju od blage retardiranosti. Bio je nesumljivo

zgodan muškarac, ali maniri su mu uglavnom bili trapavi kao u nekog adolescenta. I dok ju je u početku (i

očigledno) svlačio pogledom, sada ju je odlučno oblačio. Štaviše, izgledalo je kao da na uskoj stazi svoje

mašte preko nje nabacuje dodatne slojeve vunenih džempera i ni malo laskavih terenskih bagi

pantalona.

Tongo je teatralno zapalio još jednu cigaretu i lenjo odšetao do kasetofona. Ubacio je kasetu i

zvuk Koltrejnovog „Blue Train“ ispunio je sobu. Poglavica je zamišljao da deluje prefinjeno, kao što se i

osećao.

„Džez“, rekao je Tongo izražajno. „Da li volite džez?“

„Naravno“, rekla je Bunmi i upitala se zašto poglavica stoji u toj pozi, nehajno naslonjen na

betonski zid, kao neki svodnik iz centra grada. „Slušajte, možda bismo mogli da pređemo na posao.“

„Na posao?“

„Naravno. Ja sam arheolog...“

„Arheolog?“

„Tako je. Mi iskopavamo...znate... kopamo... artefakte... stvari... koje su bile zakopane dugo

vremena. Stvari koje nam govore kako su ljudi nekada davno živeli.“

„Zaista?“ rekao je Tongo. Borio se da se ne nasmeje, ali nije želeo da je prekida, zato što je uživao

u čudnom vrludanju te Amerikanke. U njoj je zaista bilo nečeg golicavo vrludavog.

„Provincija Zimundo je fascinantna oblast. Moja teorija je da se najranije naseobine Zambi nalaze

u ovoj oblasti. Kada je vaš narod migrirao na sever ka današnjem Zambaviju, mislim da je Zimindo bilo

prvo mesto na kojem se zaustavio. U toj oblasti našli smo materijalne ostatke stare skoro 250 godina;

grnčariju, glave sekira, temelje. Da li ste ikada čuli za mit o Velikom poglavici Tuloku?“

„Tuloku?“, rekao je Tongu ironično. „Mislim da jesam.“

Bio je blago razdražen njenim nadmenim tonom (da li je neki crnac ikada toliko zvučao kao

musungu?), ali i privučen strašću s kojom je pričala. Podsetila ga je na način na koji je Kudzai pričala o muzici


u vreme kada su još razgovarali. Njegova odluka da je ne opali već je bila preinačena, stavljena van snage

i odbačena. Sada, kada je pomislio na svoju ženu, ponovo je bila na snazi.

„Dobro!“, rekla je Bunmi trijumfalno. „Bio on stvarni poglavica ili ne“ - Tongo je podigao pogled

ka tavanici i izgovorio brzu molitvu za oproštaj - „nema sumnje da je njegova prva naseobina bila blizu

ovog mesta. Možda čak ispod ovog sela.“

„Zaista! Zadivljujuće“, rekao je Tongo krajnje neimpresionirano. „Dobro, šta onda mogu da

učinim za vas, gospođice profesorko?“

Bunmi se zagledala u njega i duboko udahnula. Tongo je primetio kako joj grudi napinju gornji

deo java platna. Grudi su joj bile mnogo veće nego što mu se u početku učinilo.

„Dobro“, počela je, „radili smo na jednom obližnjem mestu. Blizu brane koja je tamo nekada

stajala. Kada je brana bila zbrisana, pojavila su se najrazličitija zanimljiva nalazišta. Ali tu smo našli nešto

posebno...“

„Neki artefakt?“

„Ukras za kosu. Tongo... Izvinite... Poglavico...Poglavico Tongo... to je zaista bilo otkriće!

Ceremonijalni ukras za kosu od cozaka školjki, star najverovatnije 200 godina. Bili smo veoma uzbuđeni.

Ja sam zaista uzbuđena zbog toga. Vidite... Ne znam koliko poznajete afričku istoriju...“

„Uputite me“, rekao je Tongo, i upitao se da li je njegova namerna ironija bila suviše suptilna ili je

Bunmi prosto imala malo tvrđu kožu.

„U redu. Oduvek se pretpostavljalo da su Zambe, pre dolaska kolonijalizma, bili tipični Bantu

nomadski pastoralisti; jednostavno seljačko društvo sa ograničenom razmenom između selâ, koja nisu

bila mnogo drugačija od ovog ovde.“

„Jednostavno društvo. Da, pratim vas.“

„Ali ovo otkriće. Taj ukras za kosu okrenuo je celu istoriju naglavačke. Zato što su te cozaka

školjke morale da budu uvezene čak iz Mozole. Govorimo o skoro 3200 kilometara!“

Bunmi je počela da se prekomerno uzbuđuje, a glas joj je bio zategnut kao žica mbire. „I znate šta

još? Ekološki zapisi pokazuju da je cela zemlja odavde do Mozole bila samo ravnica prepuna ce-ce muva.

Prema tome, shvatate šta vam govorim; kako je putovanje bilo moguće? A cozaka školjke su bile deo

obrednog ciklusa razmene u Mozoli... znate... kao novac. Prema tome, možda je Zimindo bio uključen


u tu sekundarnu ekonomiju. Kažem vam, totalno ludilo!“

„Totalno ludilo“, rekao je Tongo. „I?“

„I te školjke nam govore toliko toga o prekolonijalnoj Africi. Čak i danas, suviše zapadnih

arheologa vidi Afriku kao neko primitivno mesto bez kulture, ali to objašnjava svetu ko su zaista Zambe.

To je stvar etničkog identiteta. To objašnjava odakle potičete.“

Poglavica je zurio u profesorku arheologije, Mogao je da oseti kako mu srce udara o rebra i kako

mu se dah ubrzava. Da li je to opet bila požuda? Samo je bio besan zbog te paternalistički nastrojene

mlade žene koja je imala obraza da bude tako prokleto seksi u situaciji kada nije okusio pau pau skoro

šest meseci, dve nedelje i četiri dana. Tongo je pokušao da stavi još jednu cigaretu u usta, ali je onda

primetio da mu poslednja još gori i visi sa donje usne.

„Eh, odakle dolazimo?“, počeo je lagano. Govorio je s prenaglašenom intonaciom iako je znao da

je to zbog njegove gošće. „Vidite, Koreta. Izvinite - Bunmi. Znači, vi možete da objasnite odakle mi

potičemo? Fascinantno. To izgleda kao da ste sve već rešili. Šta onda uopšte želite od mene?“

Profesorka je uputila poglavici najumiljatiji mogući osmeh. Čak se udostojila da razvuče usne i

pusti ga da baci pogled na njene savršene zube. Možda sve ovo nije išlo tako loše. Možda taj momak ipak

nije toliki tikvan. Onda je odnekud izvukla presavijeni komad papira i hemijsku olovku, pokretom koji je

raspalio Tongovu maštu.

„Potrebno mi je da potpišete ovo. Obrasci za izvoz. To je zahtev vaše vlade. Potreban nam je vaš

potpis da bismo ukras za kosu mogli da odnesemo u SAD radi detaljnijeg ispitivanja.“

„Radi detaljnijeg ispitivanja?“, rekao je Tongo sedeći. To je bila njegova šansa.

„Tako je. Da bismo tačno utvrdili starost.“

„Da. A zašto?“

„Kao što sam rekla...“

„Ne, mislim, zašto hoćete da uzmete ukras za kosu? Ili bolje, zašto bi trebalo da vam dopustim da

ga odnesete?“

Bunmi je zaustila da odgovori ali Tongo nije imao nameru da prekine.

Nagnuo se napred, podupirući se laktovima o kolena. Profesorka se nesvesno pomerila unazad na

svojoj stolici.


„Rekli ste da taj ukras za kosu objašnjava odakle potičemo. Dobro, Bunmi, pošto sam i sam

diplomirao na afričkoj istoriji, dozvolite mi da vam kažem nešto o nama Zambama. Nadam se da to

nećete shvatiti pogrešno, ali mi znamo odakle potičemo. Bili smo kolonijalizovani više od jednog veka;

nazivali su nas primitivcima, divljacima, kafirima i muntovima; da li mislite da bismo preživeli bez snažnog

osećaja za istoriju prenošenog s generacije na generaciju snagom dominantnog gena? Prošli smo kroz

više promena nego larva zvingwe i sada, kada se naša nacija pojavila kao predivni leptir - Zapad i dalje želi

da nas prikuca za plutanu tablu u nekom od svojih muzeja, sa samolepljivom etiketom ispod.

I recimo, čisto rasprave radi, da nismo znali odakle potičemo, to i dalje nije vaš posao. Kažete da

ćete objasniti svetu našu kulturu? Pa dobro! Ne dajemo mi ni pet para za to šta vi mislite. Iskreno,

ponekad se pitam zašto se vi Amerikanci ne pozabavite svojim sjebanim identitetom. Ali, znate šta? Sve

to nema nikakve veze sa mnom.“

Tongo je ućutao i pogledao Bunmi. Bila je impresionirana. Kako da ne bude impresionirana tako

vatrenim govorom? Dobar sam, pomislio je Tongo. Stvarno dobar. Elokvencija, intelekt i šarm - sve u

jednoj metar osamdeset dva visokoj gromadi od poglavice! Iako sam morao da podvežem svoja chongwe

više od šest meseci, i dalje sam faca!

„Ali bez nas vi ne biste ni znali za taj ukras za kosu“, pokušala je Bunmi.

Ali Tongo je znao da je poražena i ćutao je dopuštajući da ispraznost tog prigovora neprijatno

zaleprša pred profesorkinim licem.

„Znači, ko prvi nađe - njegovo je?“, rekao je Tongo mirno. „Kao što Viktorijini vodopadi pripadaju

Lingvistonu i Kongo Leopoldu? Neće biti!“

„I to je vaša poslednja reč?“

„Pa“, reče Tongo, „siguran sam da ćemo još pričati.“

U tom trenutku Koltrejnova muzika se zaustavila kao časovnik. Poglavica je gledao u profesorku i

profesorka je gledala u poglavicu, a da nisu znali šta onaj drugi misli. U stvari, nisu bili sigurni ni šta sami

misle. A parofesorka nije mogla da kaže da li joj se poglavica udvarao ili ju je vređao - ali mislila je da je

verovatno pokušao i jedno i drugo, na taj čudno muževan način koji muškarcu omogućava da vas šutne,

kresne i ponovo šutne - sve u sat vremena. Nešto poput njenog oca (konzervativnog sveštenika po

imenu Isaija Pink), koji je kaišem tukao svoje dete po zadnjici i molio za oproštaj posle svakog udarca.


I sada, kao i onda, nije znala kako da odgovori. Tongo je definitivno imao nešto - neku auru, neku

egzotičnu opasnu privlačnost. Ali isto tako je mogla da opiše i džambalaju, koju je njen otac spremao kao

specijalitet. A možda su to samo hormoni govorili iz nje, nakon mesec dana provedenih u bušu - bez

kupanja i sa onim bradonjama kao jedinim društvom.

A poglavica? Shvatio je da je njegov predlog zakona protiv opaljivanja (konačno) bio odbčen u

donjem domu njegovog tela. Znao je da je želi. Ali nije znao zašto i zašto toga nije bio svestan. A nije bio

siguran ni da li želi da zna. Problem je bio u tome što bi svaki put kada bi trepnuo video Kudzai kako ga

gleda sa unutrašnje strane kapka. Pri tom, nije imala onaj razočarani, deprimirani, neodređeni izraz iz

poslednjih šest meseci, već izraz žene s kojom se venčao.

Tongo je odlučio da više ne trepće. To je bilo lakše nego suočiti se s licem oslikanim u

unutrašnjosti njegovih očiju.

I tako su poglavica i profesorka nemo gledali jedno u drugo zato što niko nije znao šta da kaže

sledeće. Samo jedno od njih je treptalo.

Na poljima repe, oko tri kilometra od sela, Stela ’Ngozi je po običaju kasnila sa dnevnom žetvom i

uskoro je počela da zabavlja žene tračeći o svom skorom venčanju i „glasinama“ koje je čula o zakuluu

Musi, po kojima je ovaj imao seksualni apetit kao zec. Kudzai Kalulu u početku nije obraćala pažnju jer je

kao žena poglavice trebalo da bude iznad takvog ogovaranja. Osim toga, bila joj je potrebna sva

koncentracija i snaga volje da bi se u šestom mesecu trudnoće savijala i čupala repu iz korena. Ali kada je

Stela počela da priča o dolasku neobičnog komvoja bradonja i prelepe mlade žene koja je insistirala da se

vidi s poglavicom, ispravila je leđa i naćuljila uši, u kojima, insistirala je ona, nije bilo ničeg majmunskog.

I mogli ste da se kladite da su ostale žene primetile njenu reakciju i da su vrtele glavama dok se Kudzai

žurno udaljavala sa polja.

Kudzai je bilo potrebno dobrih četrdeset minuta da bi stigla do svog krala. Delimično zato što su

je bolela leđa i što je njeno dete počinjalo da se rita kao rođeni fudbaler, a delimično zato što se

povremeno zaustavljala, ne znajući šta to radi i šta će reći kada stigne tamo. Tongo je bio dobar čovek,

zar ne? Nije bio kao druge poglavice koje je sretala, koji su za paklo cigareta spavali s kurvama i tražili

kusur. Svakako je umeo da bude lenj i tašt kao nakinđureni shumba, ali teško da je bio švaler.


Nema on ta muda, mislila je. A onda je opsovala sebe zbog odsustva takta u nečemu što joj je

izgledalo kao prilično neprimerena kritika. Osim toga, znala je da svakim muškarcem vlada njegov raonik

(to je deo njegovog identiteta, kao što je surla za nzowa), a morala je da prizna da mu nije skoro

podmazala oštricu.

Kada je konačno stigla do imanja pomislila je da su se njeni najgori strahovi obistinili kada je

začula zvuke Koltrejna iz betonske zgrade, a svaka simpatija prema Tongu brzo ju je napustila. Da sluša

moju kasetu na našem svadbenom poklonu u toj glupoj, glupoj kući! mislila je ljutito. I mučila je sebe

minut ili dva vrteći se oko bunara i zamišljajući svakakve sladostrasne egzibicije. Stomak je počeo da joj

se bolno uvija, a gnev je postao još jači. I onda je prikupila svu snagu volje da bi konačno ušla i ispitala

situaciju, kada se muzika zaustavila; iznutra se nije čuo nikakav zvuk.

Kudzai je duboko udahnula i naoštrila se kao pčela koja se sprema da upotrebi svoju jedinu žaoku.

Gurnula je otvorena vrata i zatekla svog muža kako sedi naspram nepodnošljivo lepe mlade žene.

Poglavičina žena je zamišljeno povukla ušnu resicu.

U prvi mah, sve to nije izgledalo tako loše. Nije videla četvoronožac s duplim leđima, izokrenutu

nyamu, vilinsku fontanu ili neki od užasa koje je napola očekivala. Umesto toga, njih dvoje kao da su bili

obuzeti nadmetanjem u gledanju bez treptanja, kao deca koja su se opkladila u mango. A Tongo je

očigledno pobeđivao.

Ali kada ju je čuo da ulazi, Tongo se okrenuo, brzo ustao i počeo da trepće kao zmija koja je

upravo otkrila kako je lepo imati kapke. A izraz na njegovom licu govorio je sve. Isto tako je mogla da ga

uhvati s chongwe u poridžu od mesa.

„Kudzai!“, uzviknuo je Tongo. „Profesorko, ovo je moja žena Kudzai.“

Bunmi je ustala ali Kudzai je izbegla njen pogled. Umesto toga, obratila se mužu: „E kuri kwe

hoore?“

Tongo je bio zatečen. Nikada nije video svoju ženu tako ljutu (iako je zbog neobičnih crta njenog

lica, to mogao da primeti samo neko sa diplomom iz kudzaizma), a kamoli čuo da govori s takvim

omalovažavanjem.

„Hoore?“ uzviknula je profesorka. „Da li me je to ona upravo nazvala prostitutkom?“


Poglavica se nervozno zakikotao. „Prostitutkom?“, prasnuo je. „Ha! Čuješ li Kudzai? Eh,

prostitutka? Diplomatski incidenti samo čekaju da se dese! Ne! Ne! Ne!; ’Hoore’ je izraz naklonosti, kao

’sestra’“ Pogledao je molećivo svoju ženu. „Zar nije tako, draga?“

„Kuzvani Zamba?“ upitala je Kudzai svoga muža.

„Malo“, rekla je Bunmi umesto njega.

Kudzai se zlobno nasmejala i prišla profesorki, tapšući rukama na tradicionalan način. „Uribo, ku

pfanzivi, makanwe chiporo sisi dopo gudo?“

Profesorka se osmehnula i odgovorila uz tapšanje. „Ndiribo! Makuribo, hoore?“

Tongo ih je bespomoćno gledao. Video je da stvari izmiču kontroli, iako ni profesorka nije bila

naivna. Njegova žena je levom rukom žalobno pogladila stomak i malo jauknula, ali desna ruka joj je bila

stegnuta uz butinu i on se uplašio da bi mogla da udari svoju rivalku, zato što je, barem što se Kudzai

tiče, ona samo pitala Bunmi kako je to kada si „kratkonoga kćerka babuna, odrasla u pećini“, na šta joj je

Bunmi odgovorila: „Lepo. Šta je s tobom, droljo?“

Poglavica se postavio između dve nasmejane žene i spustio ruke na Kudzaina ramena. Njene male

oči su začkiljile na gore, a zašiljene uši malo uzvrnule dok je udisala vazduh kroz nosić sličan ogrozdu.

Kako ju je Tongo voleo u tom trenutku! Zato mu je bilo još čudnije što bi mogla da ga osumnjiči za

neverstvo (zato što muškarci poznaju sebe isto koliko i debeli ljudi svoja stopala). Osim toga, zar on u

teoriji nije bio rogonja? Bilo je čudno kako sudbina hoće da zamuti svoje značenje ili da ga potpuno

preokrene jednim gestom svoje prevrtljive ćudi.

„Profesorka i ja smo skoro završili“, rekao je Tongo blago. „Pođi sada polako, draga moja, stižem

za trenutak.“

Kudzai je spustila pogled i nevoljno, ne gledajući Bunmi, izašla iz prostorije. Tongo je osetio kako

lobi protiv kresanja iz sve snage protestuje u višim funkcijama njegovog mozga i okrenuo se prema

profesorki, osetivši kako se narogušuje. Zar nije ona bila uzrok ove nevolje?

„Da li smo završili posao?“

„Žao mi je Tongo“ rekla je Bunmi. „ Imamo li neki problem?“

„Nema problema ali sada moram da se posvetim svojoj ženi.“

Bunmi je klimnula glavom. Ionako nije postigla ništa. Njeno ubeđivanje - radi poglavičinog potpisa


naravno, moglo je da sačeka drugu priliku.

„Treba da dođete i vidite iskopinu“, predložila je Bunmi, dok ju je ovaj ispraćao iz prostorije.

„Da. Naravno. Iskopina. Obavezno“, odgovorio je Tongo, ali misli su mu već odlutale, posebno

kada je ugledao grupu žena s korpama punim repe, koje su se bile okupile kod ograde njegovog krala.

Naravno, tu je bila i Stela ’Ngozi, koja je nešto pričala u bradu i čekala svoj trenutak, kao glavni lešinar

nasađen na na vrhu drveta iznad plena.

Žene su radoznalo gledale kako Tongo pokazuje Bunmi na kapiju, mehanički se rukuje s njom i

okreće izbegavajući njihov pogled. Bunmi ih je pozdravila osmehom dok je prolazila kraj njih, a one su

mrmljale „hoore“ sebi u bradu i bile besne kada se njen osmeh samo raširio, dok im je srdačno klimala

glavom. Onda se njihova pažnja okrenula poglavičinoj kolibi za spavanje, kada se iz nje začulo neko

komešanje. Ćuškale su jedna drugu u rebra i izvijale vratove (kao da je taj pokret mogao da im omogući

da vide pravo kroz zidove od blata). Iznenada, na pragu se pojavio Tongo, mašući rukama kao lud i lica

iskrivljenog od straha.

„Pronađite zakulua“, viknuo je dok mu se glas lomio i podrhtavao. „Pronađite zakulua, odmah!“

Žene su razmenjivale poglede. „Ali poglavico“, rekla je Stela, „on je u magijskom snu i rekao je da

ga ne budimo ni zbog čega.“

„Baš me briga šta je Musa rekao!“ zavrištao je Tongo. „Kudzai umire. Dovedite zakulua ovamo,

odmah!“

Stela je osetila bol u poglavičinom glasu, videla ozbiljnost na njegovom licu i namirisala bolest u

povetarcu. Bacila je svoju korpu sa repom na zemlju i potrčala što je brže mogla.

Kada je Stela ’Ngozi stigla do Musinog krala, zakulu je bio tamo - ali je zapravo bio drugde, zbog

mnogo važnijih stvari. Dok je ulazila u njegovu kolibu za spavanje - mesto koje joj je vratilo više od

jednog sećanja - i zatekla ga na prostirci, zakulu je stajao na najvišoj planini sa Istočnih Visova (koji su

poljubili nebo), dok je neki antropomorfni orao, velik kao kuća, pokazivao u daljinu džinovskim krilom.

Stela je snažno udarila zakulua u rebra, što je želela da uradi još od kada je izgubila nevinost, ali ovaj je

bio suviše obuzet osluškivanjem orla da bi se probudio. Samo se okrenuo na drugu stranu i počeo lagano

da prede, dok mu je ova vikala da se probudi.


U priči iz Musinog sna orao je govorio: „Pao je baš ovde. Da li možeš da vidiš? Pravo na kraj

sveta.Tu je i rupa na zemlji, u obliku zgodnog mladog pevača.“

Musa je prvo suzio, pa raširio pogled i rekao: „O, da, naravno“ iako nije mogao da vidi ništa jer

čak ni zakulu nije mogao da vidi sve do Angole. Slagao je delimično zato što je bio umoran i uživao u toj

pauzi u svojim vratolomnim avanturama iz sna, a delimično zato što nije imao nameru da iritira pticu

veliku poput kuće, koja je mogla da ga pojede za bilo koji obrok.

Koliko dugo je sanjao? Musa je izgubio predstavu o vremenu još pre dva dana, zato što je

nemoguće zadržati telesni časovnik kada tumarate između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti - kao pile

kabwe u krugu razigranih mladunaca shumbe.

Video je priče koje su se odmotavale pred njegovim očima, a zatim uvijale u lopte i bacale se u

vihore vremena sve dok se ne bi podigle u vazduh. Video je musungu koga je poznavao iz puča od pre

šest godina, ali ga nije prepoznao. Video je lica koja nikada nije sreo ali koja su mu ipak bila poznata kao

lica najbližih. Bio je svedok smrti prelepe devojke koja je u svoj svojoj nagosti bila obučena kao kraljica.

Čuo je kako se neki izuzetan glas davi kao voda u ispustu. Uhvatio je trenutak rođenja neke bebe koja je

vrištala kao trube sa Kudzainog kasetofona. Naleteo je na dve elegantne musungu žene s crnačkim licima

i okrenuo se baš u trenutku kada je uhvatio sebe kako nestaje u čudnoj zečjoj rupi u obliku vagine, dok

mu se noge koprcaju u vazduhu iza njega, i primetio je da mu nedostaje jedan nožni prst.

Zakulu je pogledao mamutskog orla i odjednom se osetio razdraženim. Znao je da je priroda

snova u osnovi simbolička, ali ponekad je želeo da Rođak Mesec, njegov predački pratilac Sudbina i

njegov najbolji prijatelj Izbor, počnu da ga zabavljaju malo direktnijim govorom.

Okamova oštrica, mislio je. To je problem s tim sveznajućim bićima. Nikada nisu shvatili princip

da je najmanji mogući broj pretpostavki u načelu najbolji način za objašnjavanje stvari.

„Zašto si to uradio?“ upitao je Musa orla.

„Šta?“

„Oteo dečaka.“

Orao je lenjo slegnuo ramenima i uzvratio mu pitanjem:

„Zašto si ti to uradio?“

Musa je bio zatečen. „Šta sam uradio?“


„Šta si uradio?“

„Kako to misliš?“

„Šta ti misliš?“

Musa je hteo da nastavi razgovor ali je smislio nešto bolje i odustao. Za jedno zastrašujuće,

pernato čudovište, taj orao je prilično podsećao na dosadnog mlađeg brata. Umesto toga, zakulu je

duboko udahnuo i odlučio da uživa u planinskom vazduhu i pozabavi se nekim stvarima koje je dobro

poznavao.

Znao je da se oseća krivim. Ne. On je bio kriv. Nije znao zašto ili kada, ili šta je uradio pogrešno i

hteo je da to nekako popravi. Znao je da mora da krene na put. Nije bio siguran u kom pravcu, ali to ga

nije previše brinulo. Dobro je znao da se najduža putovanja najčešće završavaju na početku, dok kratki

izleti mogu lako da te dovedu do sred nedođije. Šta još? Zakulu nije znao, ali bio je prilično siguran da je

vrhunac sna na dohvat ruke. Imao je osećaj da će vreme svaki čas poprimiti neki oblik, da će se odmrsiti,

kristalizovati. Takođe je shvatio, odjednom i na svoje veliko iznenađenje, da ga neko - sigurno ne orao -

uporno udara po licu.

Musa se iznenada uspravio i ugledao Stelu ’Ngozi kako zavlači zabridele dlanove ispod pazuha.

Prešao je prstom preko svojih zabridelih obraza, a onda stavio ruku na glavu. Kada je osetio svoje

dredove, odmah je shvatio da više ne spava, zato što je u njegovim snovima Rođak Mesec uvek insistirao

na šišanju.

„Stela ’Ngozi!“ viknuo je. „Kako samo možeš da prekidaš zakuluov magijski san? A baš mi je

dobro išlo! Ne igraj se sa mnom, Stela! Mogu da učinim da ti se utroba skvrči kao kikiriki, a Tatenda će

onda morati da traži pau pau negde izvan vašeg braka!“

To je bilo ono što je Musa mislio da je rekao. Ali posle pet dana magijskog spavanja, sve što mu je

izašlo iz usta bila je nerazumljiva mešavina izokrenutog zamba jezika, podrigivanja i tajnog jezika

predaka.

Stela je zapanjeno buljila u njega. Ali pošto je odrala dlanove o zakuluovo čekinjasto lice, sada nije

htela da odustane.

„Zakulu! Radi se o Kudzai! Poglavica me je poslao da te probudim. Kaže da Kudzai umire.“


Musa je nekoliko trenutaka tupo gledao pred sebe, pre nego što je snažno zatresao glavom s

jedne na drugu stranu, pokušavajući da u nju povrati malo svesti. Izgovorio je jednu kratku molitvu

Rođaku Mesecu za oproštaj zbog prekida sna i dozvolio Steli da mu pomogne da ustane (zato što pet

dana spavanja ostavi traga na čoveku). Bio je malo iznenađen kada je primetio da je go i trebalo mu je

dobrih deset minuta da istrese svoje tvrde džointe iz odeće i još deset da bi prebrojao i dva puta proverio

prste na nogama, pre nego što je nagurao stopala u cipele.

„Pođimo“, rekao je konačno.

Do trenutka kada je zakulu stigao do poglavičinog imanja, Tongo je već bio van sebe od brige.

Žene iz sela morale su da ga uzvedu iz rondevala da bi se postarale za Kudzai, a on je samo išao napred-

nazad između vrata i bunara, kršeći ruke i trljajući glavu. Njegova žena će umreti. Bio je ubeđen u to i

stalno je sebi postavljao isto, uzaludno pitanje: „Šta sam uradio da bi me zadesila ovakva sudbina?“

Pojava Muse, koji se teturao kao pijanac i nešto mrmljao, nije mnogo utešila Tonga. Ali zakulu ga

je potapšao po ramenu i rekao: „Ne brini, prijatelju moj. Još nije red na Kudzai. Zar ne misliš da bih čuo

nešto ako bi ona trebalo da se pridruži precima u Tulokovom vrtu?“

Tongo je morao da propati još pun sat šetkanja, preispitivanja i proklinjanja pre nego što je Musa

izašao iz kolibe za spavanje s najčudnijim, bolnim izrazom na licu, kao da mu je vetar izobličio i ulubio

obraze u neku ukočenu i sablasnu grimasu. Tongo ga je odmah izbombardovao pitanjima ali zakulu nije

rekao ni reč, sve dok svog prijatelja nije odveo podalje od ušiju žena iz sela.

„Šta je bilo?“ preklinjao je Tongo. „Reci mi Musa. Šta je bilo?“

Vrač se za trenutak pozabavio facijalnom gomnastikom pre nego što mu je lice povratilo prilično

normalan oblik. „Reći ću ti nešto, Tongo“, rekao je. „Voleo bih da mi nisi spominjao majmunske uši.

Teško je baviti se pacijentom kada svaki čas hoćeš da pukneš od smeha.“

„Musa, molim te, reci mi, da li je Kudzai dobro? Da li će mi žena umreti?“

„Umreti? Neće. Krvari iz utrobe, ali to nije ništa što supa od garwe i dve nedelje ležanja ne bi mogli

da srede. Tvoje dete je baš nestrpljivo, prijatelju moj; svega šest meseci staro a već hoće da izađe napolje i

vidi svet! Kažem ti, trebalo je dosta priče da bih ga ubedio da je bolje da ostane tu gde jeste. Na kraju sam

morao da mu pričam jezive priče o snegu i ledu i ledenom vetru od kojih choko počinje da ti zapomaže

tražeći zaklon, pre nego što je pristao da ostane unutra. Mislim da će se siroti klinac roditi kao Eskim.“


Tongo je jedva čuo Musine reči. Presavio se od olakšanja i snažno usisao vazduh, kao kapenta

ronilac koji uzima dah.

„Da li mogu da je vidim?“

„To ti nije dobra ideja.“

„Da li spava?“

„Ne, ali mislim da ne želi da te vidi baš ovog časa.“

„Šta? Gluposti!“ Poglavica se podrugljivo osmehnuo i odbacio Musine primedbe i ušao u kolibu

zaspavanje. Zakulu je uzdahnuo i slegao ramenima. Bio je to čudan dan. Baš čudan. U jednom trenutku

bio je suočen s fantazijama bezoblične magije svog sna, u sledećem je zurio pravo u stvarnost, svetovnu i

sumornu, dok je njegov prijatelj davao sve od sebe da sjebe svoj brak. A između, na pola puta, video je

neku kuću u magičnoj stvarnosti kreacije. Nije ni čudo što su mu te razlike delovale nevažno jer su to bili

samo pontoni koje ljudi prave preko suvog rečnog korita.

Musa je počeo da broji glasno. Bio je iznenađen što je stigao do trideset osam, kada se poglavica

ponovo pojavio, poguren i oborene kreste.

„Šta je bilo? “, upitao ga je zakulu. Pitanje je pre poticalo iz morbidnog osećaja za trenutak, nego

iz stvarnog zanimanja. Zato što je već znao odgovor.

„Kudzai!“ rekao je Tongo ogorčeno. „Ne znam zašto sam je oženio. Svi su mi govorili da je to

greška ali nisam ih slušao.“

„Promenio si pesmu.“

„Promenio pesmu? Gluposti! Govorim to već mesecima.“

„Ali nisi tako govorio dok si mislio da će umreti.“

Tongo je hladno slegao ramenima.

„Mnogo buke ni oko čega. Sunce izlazi? Žene su bolesne. Sunce zalazi? Žene su bolesne. Imati

bebe? Žene su bolesne. I ko kaže da je to derište uopšte moje? Kažem ti, neka sam proklet ako budem

izigravao oca maslu nekog drugog muškarca.“

Musa je zurio u svog prijatelja. Njegov stav, iako očekivan, nije bio ništa manje zapanjujući, ali

Musa je suviše dobro poznavao muškarce. Sunce izlazi? Muškarci su sjebani. Sunce zalazi? Muškarci su

sjebani. Ali, imati bebe? Onda su zaista sjebani sa tim nezaustavljivim fatalizmom drveta koje pada.


Muškarci su bili zbunjeni kao hidrofobični nilski konji ili filantropski nastrojeni krokodili ili kao zvambwe

koja kljuca oko lavove guzice, a onda, kada mu se nađe pred čeljustima, počne da kokodače: „Da

odletim? Ja? Nema šanse!“

Voleo je Tonga kao brata i kada bi malo suzio pogled mogao je da vidi kako plemenito srce

Velikog poglavice Tuloka kuca u njegovim grudima. Ali njegov prijatelj svakako je bio obdaren ogromnim

kapacitetom za idiotizam, što nije bilo od velike koristi njegovom rodu. Zakulu je teško uzdahnuo i

protrljao oči prstima. Naime, zar nije trebalo da se pozabavi malo važnijim stvarima, kao što je značenje

njegovih magijskih snova?

„Idem na put, Tongo“, rekao je Musa.

„Na put? Ne možeš. Potreban si mi.“

„Žao mi je, prijatelju, ali tako mi je rekao Rođak Mesec, lično, a kada ti on kaže da poskočiš, onda

ti samo ostaje da prekrstiš prste i pomoliš se da ne uskočiš u septičku jamu.“

„Kuda ideš?“

„Ne znam još. Reći ću ti kada stignem tamo.“

Tongo je nekoliko trenutaka ispitivački osmatrao Musu. Bio je maglovito zaintrigiran ali je znao

da neće dobiti nikakav odgovor. Osim toga, bio je u tako čudnom muškom stanju duha, to jest, krajnje i

hermetički samozadovoljan. Zato je samo slegnuo ramenima i rekao: „Poslušaću tvoj savet. Pronaći ću

neku svežu pau pau.“

Musa je odsutno klimnuo glavom. Setio se da je ostavio gar u svom kralu, a bio mu je potreban

džoint.

„Koga imaš na umu?“ upitao ga je lenjo. „Upamti, prijatelju moj: nema mnogo zrelosti u

preljubništvu.“

„Zar nisi rekao da je svaki odnos trougao?“

„I jeste.“

„Dobro, sve do sada nisam mogao da shvatim u čemu je stvar, ako možeš da me pratiš. Ali

upoznao sam ovo fino parčence i čini mi se da je to prava stvar za mene, a niko od mojih predaka nije mi

rekao ni reč protiv toga. Kažem ti, ona ima pravi duh i nebesku zadnjicu, zbog koje bi vredelo umreti.

Možda je Kudzai bila greška. Možda je vreme da se suočim s tim i da je pošaljem nazad u grad, jednom za


svagda. Šta bi jedan odgovoran poglavica trebalo da uradi? Ne možemo da dozvolimo da me neko kopile

zameni kao poglavica Ziminda.“

„Mislio sam da voliš Kudzai.“

„Ljubav?“ podsmehnuo se Tongo. „Nikada nisam mislio da si takav kilavi romantik, prijatelju moj.

Ti? Musa, zakulu, koji ne može da se seti gde je poslednji put ostavio svoj chongwe? Pitam te, šta je

’ljubav’ u poređenju sa ’sudbinom’? Stavi te dve jednooke zveri u jamu za rvanje i šta misliš, koja će izaći

na površinu? Tako to izgleda, prijatelju moj; izgleda kao moja sudbina.“

Zakulu je ukočeno posmatrao poglavicu. Znao je da je rasprava samoopravdavanjem besmislena,

kao i zaustavljanje vetra psovkama. A kada u sve to još ubaciš i sudbinu? Nema ničega na šta bi mogao

da se osloniš, osim tradicionalnih izreka i aforizama. Zato te stvari i postoje.

„Preci nas uče da je sudbina u isti mah ohrabrenje za snažne i sklonište za slabe.“

„Znam to!“, dreknuo je Tongo.

„Ali oni nas uče“, nastavio je Musa, očajnički improvizujući, „i da je sudbina ponekad samo tvoj

prerušeni penis.“

Tongo je okrenuo glavu od zakulua. Nije hteo da sluša te baljezgarije. Zar se nije konačno

predomislio i za sve optužio sudbinu? Za trenutak je zatvorio oči, a onda ih širom otvorio kada je u

unutrašnjoj strani kapka ugledao Kudzaino lice.

„Kažeš da odlaziš, prijatelju moj“, rekao je tiho. „Samo mi daj blagoslov.“

„Imaš moj blagoslov“, rekao je Musa. „Neka te Rođak Mesec vodi tako da svako tvoje delo bude

na čast Velikom poglavici Tuloku.“

Poglavica se zagledao u zakulua, ali pogled mu je bio tvrd i neprobojan.

„Hvala nizašta“ rekao je Tongo ogorčeno, okrenuo se nalevo krug i zapucao ka svojoj betonskoj

kući.

Nekoliko trenutaka kasnije Musa je začuo zvuk Kudzainih kaseta i zamišljeno usisao zube. Nije

više imalo šta da se kaže i rešio je da se vrati nazad u svoj kral, zato što mu je bilo potrebno da sabere

misli, da popuši malo gara i da zamoli Rođaka Meseca da pazi na njegovog prijatelja dok je on odsutan.

I najvažnije, da počne sa pakovanjem.


I:


Kada se Lik vratio u Kultaun, u ulicu Kanal, nakon što je četiri godine proveo u „Dvostrukom M“,

otkrio je da se ništa nije promenilo i da se promenilo sve. Tu su i dalje bili isti stari honki-tonkiji (iako je

„Bezuba Besi“ promenila ime u obično „Besi“ jer je madam našla novog zubara), a vratari su i dalje

izbacivali ljude s parobroda - naparene mutnom brljom - snažnim rukama i grubim rečima. Ali Lik nije

poznavao ni jednog od tih vratara i nikog od tih ljudi s parobroda. Deca su se igrala po slivnicima - iste

stare igre sa nanizanim lopticama i limenim konzervama - ali Lik nije znao imena tih derana i nije više bio

jedan od njih.

Liku je najupadljivija promena bila u Kejninom domaćinstvu, običnom fosilu onoga što je bilo

izgubljeno. Jedva je mogao da se priseti dana (stvarnih ili izmišljenih) kada su u tom dvosobnom stanu

živeli Kejni i njeno osmoro dece. Ali Čiz i Fouling Daun sada su bili mrtvi, baš kao i Rubi Li koju je njen

svodnik isekao u zadnjem dvorištu „Braun šugara“. Sina je bila u Čikagu (koliko je ostalima bilo poznato),

a Sister je živela sa smrću Rubi Li na leđima, tamo u baru, leteći visoko na opijumskim oblacima. Prema

Korisi, Silvi je odavno otišla prema blistavim svetlima Nju Orleeansa i od tada se o njoj ništa nije čulo.

Naravno, Kejnina stolica za ljuljanje u uglu sobe sada je bila prazna. Iako bi se ponekad, kada bi bio sam,

Lik malo zaljuljao u njoj, tek toliko da čuje umirujuće pucketanje starog drveta.

Tako su u stanu ostali samo Korisa i Lik i njih dvoje su u njemu, koliko god da je bio mali, zvečali

kao dva suva zrna pasulja u loncu. Korisa nije mnogo izlazila ili govorila ili radila. Održavala je kuću i

pripremala hranu kada bi bilo šta da se pripremi; ali uglavnom je samo ležala na krevetu svoje mrtve

majke, hvatajući se za njegov miris, progonjena duhovima muškaraca koji su tu spavali.

Mama Lusi je dolazila skoro svakog dana. Za vreme Likovog boravka u „Dvostrukom M“ mnogo je

ostarila; oči su joj se sada bile ugasile i nijeviše mogla da se popne uz spoljne stepenice bez mnogo

naprezanja. Ali u sumrak svog života, Mama Lusi je htela da bude okružena svojom porodicom. Ili makar

onim što je od nje ostalo.


Iako je provela mnogo vremena u domaćinstvu u ulici Kanal, ona skoro da nije kročila u stan. „U

toj sobi ima previše uspomena za jednu staricu“, imala je običaj da kaže. „Od nje me podilaze žmarci.“

Zato je radije sedela s druge strane vrata, na gornjem stepeniku - posebno za vreme dugih talasa vrućine

- hladeći se molitvenikom i osluškujući sve dolaske i odlaske. Mama Lusi je bila dobro poznata figura u

Kultaunu i ljudi bi je dozivali sa ulice: „Hej! Mama Lusi! Kako ide?“ A ona bi odgovarala: „Sasvim dobro. A

Gospod, on ima svoje brige.“ Uvek isti odgovor, iako često nije znala kome se obraća.

S Mamom Lusi, koja je sedela na gornjem stepeniku, derani iz ulice Kanal uskoro su počeli da

igraju novu igru. Na smenu bi se peli uz stepenište, tihi kao mačke koje love ptice, i pokušavali da je

povuku za suknju, a da ih ona ne vidi. „Ko je to?“ viknula bi Mama Lusi kada bi osetila da je neko cima.

„Mislite da sam suviše stara da bih vas dobro izudarala?“ - ali, deran bi se samo nasmejao i za tren

spustio niz stepenice, a Mama Lusi bi samo uzdahnula i ostala da stoji u mestu.

Prvi put kada je Lik uhvatio jednog mangupa koji se tako igra - klinca koji nije mogao da ima više

od šest godina - dobro ga je izlupao. Ali Lik nije bio stalno tu, i igra je prestala tek kada je figura Mame

lusi postala tako slaba da neopaženo penjanje uz stepenice nije više bilo dovoljno izazovno da bi

izazivalo smeh.

Posle izlaska iz „Dvostrukog M“ Lik je proveo mnogo vremena ne radeći ništa. Tokom skoro dva

meseca nije imao nikakav posao, niti je čak uzeo trubu u ruke. Danju je samo šetao ulicama Kultauna,

obnavljajući stara poznanstva i stvarajući nova. Uveče je išao na večeru kod Velike Eni, koja iako nije

imala mnogo, osećala izvesnu obavezu prema Liku zbog njegovog prijateljstva sa Nepsom i zbog svog

odnosa sa Kejni (Bog da joj dušu prosti). Noću je tumarao oko barova, slušajući muziku i srćući pivo iz

tuđih flaša. Lik nije mogao da napregne duh za nešto više od toga.

Prisećao se dana kada ga je profesor Hup pitao zašto ga je bog postavio na zemlju.

Odgovorio je: „Bog me je postavio na zemlju da bih brinuo o Mama Lusi, Kejni i sestrama.“

Ali kada su sve njegove sestre - osim Korise - bile ili mrtve ili toliko daleko da je to dolazilo na isto.

I Kejni je bila mrtva, a i Mama Lusi je bila na putu da joj se uskoro pridruži.

Mama Lusi je isprobala razne taktike da bi izvukla Lika iz depresije. Ponekad bi ga grdila - „Niko

još nije čuo za ovako lenjog crnca!“ - a ponekad bi ga ohrabrivala (da nađe neki posao, da svira trubu), ali

obično ga je pritiskala svojim vlastitim verskim ubeđenjima.


„Veruj u Isusa, Lik, momče!“ rekla je. „Bog ti daje snagu za ovaj život i za raj, kada pređeš preko

reke na onu stranu.“

Ali Lik više nije verovao u boga; čak ni u boga koji je govorio kroz njegovu trubu.

„Ne gnjavim više boga“, rekao je. „I onda ni bog više ne gnjavi mene.“

Kada je Mama Lusi to čula, njene beskorisne oči napunile su se suzama i posle je dva puta

nedeljno odlazila u crkvu u Džounsu, gde se molila za Likovu dušu.

Lik se s vremenom izvukao iz obamrlosti. Ali to nije bilo zbog Mama Lusinih molitvi ili njenih

grdnji. Ne. Jedne noći Lik se vratio kući iz bara „Braun šugar“ tako kasno, da je Stara Hana već počela da

izlazi iznad horizonta. Otvorio je vrata - vrlo tiho da ne probudi Korisu - a soba se kupala u bledoj

svetlosti ranog jutarnjeg sunca. Korisa je ležala na krevetu svoje majke, u dubokom snu, potrbuške, s

palcem u ustima, s jednom nogom ispruženom a drugom savijenom postrance. Taj položaj joj je zadigao

haljinu iznad kukova, sve do mesta gde je trebalo da joj bude zadnjica. Ali ta jasna, precizna svetlost koja

dolazi samo s najranijim zracima sunca pokazala je da su Korisine noge bile tanke kao dve drške za

metle. Čašice ispod kolena bile su joj izbočene kao korenje drveta iznad zemlje, a noge su joj samo išle

gore i dole, sve dok se ne bi srele sa početkom vrata. Bila je toliko mršava da je Lik jedva mogao da

poveruje da je živa, a srce je na trenutak počelo da mu preskače, sve dok nije video kako joj usne

mrmljaju nešto strancima koje je sretala u snovima.

Kost i koža, mislio je Lik. Kost i koža! Da je bila pile, ne bi mogla da nahrani ni gladno dete!

Lik je otišao u krevet u drugu sobu umornih očiju i otežala srca, ali nije mogao da zaspi ni za tren.

Zato što je i dalje imao jednu sestru o kojoj je trebalo da se brine, a na to je bio potpuno zaboravio.

Tog jutra, nakon što je ležao nespokojno više od dva sata, Lik je ustao i uputio se pravo u Džouns

u prodavnicu starog Stekela. Nije išao tamo još od kada je izašao iz „Dvostrukog M“, ali stari Jevrejin ga

je dočekao s nachus koji je obično bio rezervisan za njegovog sina. Položio je ruke na Likova ramena i

onda ga potapšao po glavi.

„Fortis Holden“, rekao je Stekel. „Ti si? Pogledaj kakva si sada ljudina. I kako ti je baka? Odavno

nisam video gospođu Lusi.“

Stari Stekel je odmah dao Liku posao, kao dodatnom paru ruku za raznošenje i prikupljanje kutija

s povrćem na smrdljivom motornom vozilu kojim je upravljao beli gospodin s modernom kapom, dugim


mantilom i debelim cvikerima. Ali, ako ćemo pravo, Lik je znao da su stari Stekel i njegov sin Dav mogli

lako da vode prodavnicu i bez njega. Nije bilo dovoljno posla za svu trojicu i Lik je proveo mnoga

popodneva deleći sodu sa Stekelom i slušajući starčeve priče o njegovom rodnom gradu, tamo daleko u

Evropi, o mestu zvanom Prag.

Lik je jednom pitao Stekela da li je ikada pomišljao da se vrati tamo, kući. I kada mu je postavio to

pitanje, starac je ućutao i lice mu je poprimilo čežnjiv izraz koji se Liku toliko sviđao.

„Da ti kažem nešto, Fortise“, rekao je. „ Jevrejin nema dom. Za Jevrejina je dom tamo gde radiš.

Prosto k’o pasulj. Ovo je moj dom. Ovde gde radim.“

„Šta je s crncima?“ pitao je Lik. „I ja bih voleo da znam gde mi je dom. Da li je to Afrika?“

Stekel se osmehnuo i lagano odmahnuo glavom.

„Da li je ovo moj dom?“ upitao je Lik pokazujući na prodavnicu. „Zato što tu radim.“

Starac je mirno odgovorio: „Fortise, proveo sam ceo život tražeći dom. Možda ćeš ti imati sreće;

možda ćeš ti svoj dom pronaći pre mene. Ali ne mogu da ti kažem gde da ga tražiš. Nije na meni da ti to

kažem.“

Nekoliko godina kasnije, kada se prisećao tih bolnih meseci, nakon izlaska iz „Dvostrukog M“, Lik

je shvatio koliko duguje starom Stekelu. Naravno, Stekel je tada bio odavno mrtav, ali Lik je imao neki

osećaj o dugu, koji bi trebalo vratiti, makar u znak priznanja. A kada je mislio o tih nekoliko ljudi koji su

uticali na njegovo detinjstvo - na Pedl Džounsa, na Zrikavog Džeka, čak i na profesora Hupa - Lik je znao

da je stari Jevrejin, vlasnik prodavnice, bio najbliži nečemu u čemu je mogao da vidi oca.

Posle prvog dana na poslu u prodavnici,stari Stekel je dao Liku mali paket hrane - nekoliko klipova

kukuruza, pasulj i suvo meso. Lik se bunio ali Stekel ga je ućutkao. „Fortise“, rekao je „kada si poslednji

put u kući imao nešto pristojno za jelo? Siguran sam da ćeš ovo umeti da iskoristiš.“ I Lik onda nije

mogao da se dalje raspravlja o toj činjenici.

Kada je Lik stigao kući, Mama Lusi je sedela na vrhu stepeništa.

„Lik, ti si?“

„Ja sam, Mama Lusi. Dobio sam posao.“

Usne Mame Lusi zadrhtale su s nagoveštajem smeška.

„Dobar si ti dečko, Lik.“, rekla je.


Unutra, Lik je zatekao Korisu kako i dalje leži u Kejninom krevetu, kao da ceo dan nije pomerila ni

mišić. Oči su joj bile širom otvorene, a disanje joj je šuškalo kao fini pamuk.

„Korisa“, rekao je Lik, „dobio sam posao.“

Korisa nije to pozdravila ni jednom rečju. Lik je seo na ivicu kreveta i položio ruku na koščati bok

svoje sestre.

„Rekoh, dobio sam posao. Doneo sam kući malo hrane i sada treba da mi spremiš nešto za jelo.

Čuješ li?“

Korisa se i dalje nije pomerala i Lik je duboko uzdahnuo. „Mama je mrtva i neće se vratiti - ali ja

sam i živ i gladan sam i potrebno mi je da mi spremiš nešto za jelo.“

Polako, mehanički, Korisa je prebacila noge preko ivice. Gledala je Lika pravo u lice očima tako

tužnim da mu je izgledala kao kos koji ga kluca u dušu. Nije rekla ništa ali je uzela paket s hranom iz

Likovih ruku i otišla da pripremi jelo. Lik ju je sve vreme posmatrao. Pokreti su joj bili starački: usporeni i

bolni. Skuvala je suvo meso, kao što je i Kejni imala običaj, samo ne tako dobro. Kada je sve bilo

spremno, Lik je otišao do vrata i pozvao Mamu Lusi da dođe za sto. Ali Mama Lusi je rekla:

„U toj sobi ima suviše uspomena za jednu staricu. Od nje me podilaze žmarci.“

„Mama Lusi“, rekao je Lik obazrivo. „Znaš da te poštujem, ali Kejni, Čiz, Folin Daun, Rubi Li - svi

su oni mrtvi. Ali mi smo živi i gladni smo.“

A Mama Lusi je pogledala svog čupavog unuka i rekla: „Daj mi ruku, Lik, momče, i hajde da

jedemo.“

Lik je jedva uzeo neki zalogaj - malo zato što nije bilo baš ukusno, malo zato što je bio suviše

obuzet posmatranjem Korise. Korisa je prvo samo prebirala po hrani. Onda je uzela pun zalogaj, da bi

zatim počela da je trpa u usta kao gladan pas. Čak je sastrugala kašikom lonac da ni kap safta ne bi

propala. Dok ju je posmatrao, Liku se činilo da se ona na njegove oči malo ugojila; obrazi i usne kao da su

joj se popunili, a ramena raširila. Lik se osmehnuo i ponesen otišao u drugu sobu i izvukao trubu ispod

kreveta. Dok je Korisa prala sudove, Lik je izašao i seo na stepenice, i držeći trubu u krilu razgibao prste.

Nije dugo svirao i nije bio siguran da li je to još u njemu. Ali onda je podigao trubu ka usnama i pokušao

da odsvira prostu bluz melodiju koju je komponovao par godina ranije, dok je sedeo na pitomoj obali

potoka i spod Brda odjeka.


Note su prvo potekle raštimovano, a zvuk je bio škripav, što je vređalo Likovo istančano uvo. Ali

škripanje se uskoro pročistilo, a Lik je do tada već bio suviše izgubljen u muzici da bi bilo šta primetio,

svirajući i srcem i glavom i plućima. Prostitutke i svodnici koji su išli ka barovima u ulici Kanal zaustavljali

su se ispod stepeništa da bi slušali Likovu muziku. A mušterije koje su već bile pokupile svoje večernje

parče, zagledali su u oči mladih kurvi i pitali se da li će ikada saznati kako je to kada zaista voliš neku

ženu. Neki od njih su dovikivali Liku dok je svirao: „Prokletstvo, dečače! Stvarno dobro sviraš tu trubu!“

Kad je završio, Lik je žalobno prešao prstom preko usana. Naravno da su ga bolele jer nije dugo

vežbao.

Sviraću tu trubu kako valja, mislio je, paziću na usne, nego šta.

Pitao se da li je u tiganju ostalo nešto svinjske masti kojom bi omekšao usta i okrenuo se da

pozove Korisu. Ali ona je već stajala na vratima, tiha kao miš. Lik se osmehnuo. Iz nekog razloga bilo mu

je malo neprijatno.

„Kako se zove ta pesma?“ pitala je Korisa.

Lik je shvatio da je danima nije čuo kako govori. Možda i nedeljama.

„Bluz Dvostrukog M“

„Ideš napolje večeras?“ pitala je Korisa, a reči kao da su joj zapinjale u dnu grla.

„Ne večeras“, rekao je Lik.

Od tada je domaćinstvo iz ulice Kanal brzo utonulo u neku vrstu rutine koja je Korisu čuvala od

košmara, a Lika od njegovih snova. Iako je Korisi bilo sedamnaest godina, a Lik tek što je napunio

trinaest, živeli su skoro kao muž i žena, da bi onda, kao neki odgovor na to, Lik i fizički porastao. Grudi su

mu se proširile, brada prekrila čekinjama, a i porastao je skoro desetak centimetara. Svakog jutra odlazio

je na posao, a prostitutke koje su se vraćale u svoje postelje osmehivale su mu se i klimale glavama jedne

drugima, dobacujući mu sirove predloge, zato što je bio tako zgodan mladić. Ali Lik nije obraćao pažnju

na njih.

Dok je on radio, Korisa je čistila kuću, prala odeću i pripremala večeru. Kada bi završili sa jelom -

obično sa Mamom Lusi - Lik je ponekad odlazio u barove da sluša muziku, ali uglavnom bi ostajao kod

kuće i svirao trubu na vrhu stepeništa, a stanovnici u ulici Kanal su prekidali svoje poslove i vreme kao da

se zaustavljalo na sat ili nešto jače. To su bili Korisini omiljeni trenuci. Dok je Lik svirao ništa nije govorila,


samo je ponosno gledala svog brata i mislila kako život možda ipak nije tako proklet i strašan.

Lik je toliko voleo da duva u svoju trubu! Ali kada bi završio, nije mogao a da ne oseti tugu koja se

uvlačila u njega i obavijala mu se oko srca. Nije mogao da razabere to osećanje, ali znao je kako se zove.

„Silvi.“ Lik je proveo mnoge besane noći zamišljajući svoju prelepu sestru svetle puti, obučenu u haljine

iz izvoza i ukrašenu nakitom, smeštajući je u elegantno društvo najfinije gospode iz Nju Orleansa.

Potražiću je jednog dana, uskoro, mislio je.

Neps je bio pušten iz „Dvostrukog M“ na svoj četrnaesti rođendan.

Kada bi se vratio s posla, Lik je trčao pravo do Velike Eni. Nije video svog prijatelja dve godine.

Nije mogao da ga posećuje u „Dvostrukom M“ zato što nije bio član porodice, ali slušao je izveštaje

Nepsove mame i svaki put kada bi pokucao na njena vrata srce bi mu poskakivalo u grudima.

I Neps je konačno stigao. Porastao je dobrano u visinu i izgubio nekoliko zuba, a na obrazu je

imao reckav ožiljak. Prošao je takt ili dva pre nego što su dečaci progovorili. Onda se Nepsovo lice

razlomilo u širok osmeh. Rekao je: „Zar to nije moj lični, jebeni crnja!“

„Ti glavni daso!“ rekao je Lik. „Čoveče s velikim planom!“

Dečaci su se potapšali i onda se zagrlili. I onda se zagrljaj pretvorio u iznenadno rvanje, koje ih je

skotrljalo na pločnik, sve dok se obojica nisu uvaljala u prašinu i počeli da se kikoću. Neps je ubrzo sedeo

na Likovim grudima i prikovao ga rukama za ulicu.

„Ti gadni, unakaženi, jebeni crnjo!“ rekao je Lik.

„Bolje pazi šta pričaš“, uzvratio je Neps. „Ili ima i ja tebe da unakazim.“

Lik se otimao iz Nepsovog stiska i uskoro je uspeo da ga zbaci.Koškali su se još neko vreme, sve

dok nisu ostali bez snage. Onda su se zadihano popeli uz stepenište Velike Eni, gledali jedan drugog,

smejali se i vrteli glavama.

„Šta nameravaš da radiš, Neps?“ pitao je Lik. „Da li ćeš potražiti neki posao?“

„Posao je za crnje, Ješe i budale“, rekao je Neps. „Ali imam neke planove.“

Te večeri Lik i Neps su otišli u Besin bar s malo novca koji je Lik sačuvao za posebne prilike. Bio je

to prvi put da je neko od njih bio unutra još od one noći pre šest godina kada je Gud Evans završio u

slivniku sa „spravicom“ zabodenom u leđa. Ali uprkos tom iskustvu, dečaci su bili dovoljno mladi da bi

ignorisali težinu lične istorije i Neps se smejao kada je čuo da je klub promenio ime i rekao:


„Bolje bi bilo da se sada zove Bezubi Neps’!“

Uzeli su sto blizu šanka i seli za njega, vatajući zjale, ispijajući mutnu brlju i slušajući klupski bend,

koji je svirao neke tugaljive, stare melodije. Jednom ili dvaput naišla je neka prostitutka da bi bacila

pogled na mušterije i jednom ili dvaput neki beli momak je sevnuo opasnim pogledom u njihovom

pravcu. Ali Neps je odbijao muškarce i žene podjednako, jedva ih okrznuvši pogledom. Lik je primetio da

njegov prijatelj odiše autoritetom koji nikada pre nije video. Uvek je bio vešt na rečima, ali sada su

njegove oči bile jednako rečite s tim „ne zajebavaj se sa mnom“ pogledom koji je mogao da zaustavi

odraslog muškarca na udaljenosti od deset koraka.

Bend koji je sada svirao kod Besi bio je sasvim prosečan - narod uglavnom tamo nije ni išao zbog

muzike. Bend je vodio Sup Tomas na pijanu, u pratnji čoveka po imenu Eš Hensen na trombonu, Statera

Džeksona na klarinetu, njegovog brata Kida Džeksona na bubnjevima i Džiga na trubi. Džig nije imao

drugo ime, osim tog „Džig“, a dobio ga je zato što je sa svima bio dobar. Nije bio naročito dobar trubač

ali je bio debeljuškast, simpatičan čovek koji nikada ni za koga nije rekao nešto loše. Nažalost, tako fino

ponašanje u Kultaunu nije nužno bilo od pomoći.

Te noći, kada su Lik i Neps bili kod Besi, slaveći izlazak „glavnog dase“ iz „Dvostrukog M“ , došlo

je do neke prepirke kod male bine. Nije to bila velika gužva, samo jedna od svakodnevnih crnačkih

nevolja do kojih je dolazilo kada se pomešaju žestoki muškarci i žestoke žene, uz mali dodatak žestokog

pića. Ali ta nevolja bila je sasvim dovoljna za sirotog Džiga.

Džig je bio usred solaže na trubi kada je izbila svađa između neke mlade prostitutke i rmpalije sa

parobroda, žestokog pogleda i čela kao od tvrde orahovine. Počelo je kao uobičajeno šamaranje i

razmetanje na koje niko nije obraćao pažnju - ali onda je mornar izvukao britvu iz džepa što je izazvalo

opštu pometnju., dok su ljudi za okolnim stolovima pokušavali da se sklone s puta. Taj pogled u

mornarevim očima govorio je da se možete kladiti da će dobro raspati onu kurvu.

Džig je bio miroljubiv čovek, koji nikada nije pomišljao na nasilje, ali duša mu je bila časna isto

koliko i prosta. Nije voleo da gleda kako muškarac prebija ženu, bila ona prostitutka ili princeza. I tako je

Džig prekinuo svirku, skočio sa bine i postavio se između sukobljenog para. Suočio se sa mornarom, drhtavih

usana i sa onim izrazom na licu koji su crni Ljudi iz Luizijane tada zvali „kravlji pogled“ - sve go strah i

skrušenost. Bend Supa Tomasa prestao je sa svirkom, dok je Džig ispravljao ramena i prikupljao hrabrost.


„Dobro, brate“, počeo je Džig, „nema potrebe da se igraš s tim nožem.“

„Koga ti zoveš bratom?“

Mornaru očigledno nije bilo do priče, ali Džig je bio uporan.

„Koliko ja vidim, ti ne želiš da povrediš bilo koga, a najmanje jednu damu. Samo ti je u krvotok

ušlo malo više te brlje. I zato...“

Džig je umuknuo a oči su mu se zgranuto raširile. Sedeći u zadnjem delu bara, Lik i Neps nisu

mogli da vide šta se događa. Mornar je izvukao britvu iz Džigovog trbuha a Džig se srušio na pod, tiho

cvileći. Besin bar je utihnuo na takt ili dva.

Obračuni noževima bili su česta pojava u Kultaunu, ali bilo je očigledno da niko nije oguglao na taj

užas. Lik se okrenuo ka Nepsu ali ovaj više nije bio kraj njega; umesto toga probijao se kroz gomilu ka

bini. Ako je nevolja bila u blizini, Neps je voleo da se nađe usred nje.

Lik nije video šta se onda dogodilo ali čuo je povike i psovke. I onda je ugledao prostitutku kako

beži ka vratima iza šanka i kako iznose napolje onesvešćenog mornara. Gomila se raščistila a on je

ugledao Nepsa kako kleči iznad sirotog Džiga, pritiskajući mu jednom rukom ranu od noža i otresajući

prste na drugoj ruci. Neps je bio vešt na rečima, na očima ali i na pesnicama. Sjurivši jednu brlju da bi

umirio ustreptalo srce, Lik je shvatio da je Neps prijatelj koga bi trebalo da zadrži.

Besine mušterije su se brzo vratile na svoja mesta i počele živo da pričaju za svojim stolovima,

svako svoju verziju događaja. Džiga su odneli gore, a neko je poslao jednog derana po Me Kuper - staricu

raščupane kose, s darom za biljke i lekarije. Gomila je uskoro počela da traži muziku i , u pravi čas Sup

Tomas je počeo da svira neki lagani regtajm sa Staterom Džeksonom, čiji je klarinet sada bio vodeći

instrument. Ali to je svakako bilo čudno - tanko i beznačajno - slušati bend koji svira bez trube.

Lik je video kako Neps priča sa gospođom Besi, stojeći s njene desne strane, ispred bine. Sledeće

što je video bilo je kako mu prijatelj maše. Lik se prvo nije pomerio - ako je to značilo još nevolje, nije mu

bilo na kraj pameti da se meša. Ali Neps je mahnito gestikulirao i Lik je konačno uzdahnuo, ustao i

pridružio se prijatelju. Shvatio je da mu je brlja razblažila krv i trudio se da zadrži prisebnost. Pozdravio je

gospođu Besi širokim osmehom. Ona je u svoje vreme sigurno bila lepa žena - koža joj je bila čista a oči su

joj blistale kao dva kremena - ali Lik nije proimetio ništa osim njenih novih veštačkih zuba, koji su joj

iskakali iz usta dok se smejala, kao da su hteli da pobegnu.


„Znači, ti si Lik Holden!“ rekla je gospođa Besi, kao da je to neko poznato ime.

Pružila mu je koščatu ruku koja je otkrivala njenu dob.

„Zašto te zovu Lik?“

Pre nego što je Lik stigao da odgovori, oglasio se Neps: „To je zato što svira trubu, kao da joj daje

dobar liz, gospođo Besi.“

Lik nije znao šta da kaže, pa je rekao: „Tako je.“

Gospođa Besi je klimnula glavom i pokazala rukom na bend.

„Da li bi pomogao dami u nevolji?“ rekla je.

„Naravno!“ rekao je Lik, zato što je sada brlja govorila iz njega.

Kada je bend završio sa svirkom, gospođa Besi se popela na binu i došapnula nešto Supu Tomasu

na uvo. Izgledalo je da Supu nije bilo ni malo drago i samo je zurio u Lika i vrteo glavom, ali gospođa Besi

je insistirala i pozvala Lika da priđe. Lik je pogledao Nepsa, koji se osmehnuo i slegao ramenima - i pre

nego što je mogao da shvati šta se događa, našao se na bini, sa Džigovom trubom u rukama.

„Kako reče da se zoveš?“, upitao je Sup Tomas. Grickao je šibicu u uglu usana, a obrve su mu bile

podignute, kao da je stalno iznenađen.

„Lik, gospodine. Lik Holden.“

„Sviraćemo jednu stvarno žestoku stvar, da narod malo poskoči i zaigra. Samo prati, ako možeš.“

Žestoku stvar? Lik je odjednom shvatio gde se nalazi i šta radi i klisnuo je ka ivici bine, a njegovi

nervozni prsti su poskakivali gore-dole po klapnama, kao dizne na nekom parobrodu sa Misisipija.

Pogledao je lica pored bara - svodnici i prostitutke, bele momke i kockare - i pomolio se, po prvi put, od

sam bog zna kada.

Sup je krenuo s pijanom, s tri akorda koji su bendu rekli sve što je trebalo da zna. Kid Džekson je

započeo u laganom ritmu - suviše lenjom, po Likovom mišljenju - a Stater je razvijao neku nezanimljivu

melodiju. Ali Liku se svideo zvuk trombona Eša Hensena; svirao je s pravim bluz osećajem koji je druge

terao da se postide. Bila je to prosta, najobičnija bluz šema; dok je podizao trubu ka ustima i nameštao

jezik u pisak - Lik je pomislio - mogu to. Ne. Mogu ja to bolje!

Pre nego što je zasvirao prvu notu, crnci su počinjali da izlaze na podijum. Do trenutka kada je

zadržao tu notu, jasnu kao zvono, nekih osam taktova - a onda je zaravnao, smekšao i vratio nazad,


jaču nego ikad - ceo bar je bio na nogama. Posle osam taktova Lik više nije bio taj koji je pratio bend,

nego se bend borio da održi korak sa Likom. Ignorisao je sve Supove mukotrpne napore da ga obuzda i

podigao je Džigovu trubu visoko ka tavanici i duvao sve dok mu vilica nije otupela. Svirao je naspram

Staterove melodije, parirao, oponašao i izazivao klarinetistu kao niko do tada. Upustio se u čudesni

glisando, uz pratnju Ešovog trombona, klizeći između nota s melanholijom koja je parala srce. Dao je

novi ritam Kidovim bubnjevima, sve dok prostitutke nisu počele da tresu zadnjicama na tako seksi način

da su čak i njihovi svodnici počeli da mašu novčanicama. A do časa kada je Lik opalio poslednje visoko C,

bar je bio jedno telo, dok se sa tavanice cedio znoj, a zidovi podrhtavali od ubrzanog disanja.

Besin bar nije čuo takvu muziku u poslednjih šest godina; još od kada je Badi Bolden razneo Liku

mozak, a on zamišljao kako beži uz muzičku lestvicu. Ali sada, dok je svirao, Lik je znao da muzika za

njega uopšte nije bila izlaz. To je bila stvar korena, toga šta je bio; Lik je znao da će sve dok drži trubu u

rukama uvek biti kod kuće.

Posle te prve neočekivane svirke, Lik je svirao kod Besi s bendom Supa Tomasa svake noći

naredne dve godine. Samo što je uskoro bilo opšte prihvaćeno da to više nije Supov već bend mladog

Lika Holdena. A kada se Džig oporavio, bio je srećan da svira pratnju Likovoj razmahanoj trubi. Dok je Lik

svirao, Neps je radio za stolovima svojim hitrim prstima, oštrim okom i prefinjenim jezikom, koji su mu

sigurno doneli mnogo novca. Radio je dosta i sa haremom devojaka, kao uspešni svodnik poštenog duha

i pesnica. Ali više od svega - vodio je računa o Liku (iako je Lik jedva znao za to), sklanjajući nevolje od

njega tihim rečima, i ponekad, uz pomoć britve koju je nosio u zadnjem džepu. Kako je Likova reputacija

kao trubača rasla, tako je rasla i Nepsova reputacija na ulici. Muškarci su ga pratili pogledom dok je

prolazio pored njih, i onda se okretali jedni ka drugima i govorili: „To je pravi dasa!“

Iako je Lik noću svirao kod Besi, zadržao je posao kod starog Stekela (pedeset centi koje je

dobijao od gospođe Besi nikada nije bilo dovoljno da bi zbrinuo Mamu Lusi i Korisu). Skoro svakog dana

je svirao do četiri ujutru, da bi već u sedam bio ponovo na nogama i išao ka prodavnici u Džounsu. To je

za posledicu imalo da je jedva viđao Korisu. Ali Korisa mu nije mnogo zamerala. Bila je srećna da gleda

Lika kako ide svojim putem, a dodatni novac je svakako bio od pomoći. Osim toga, sada je imala i

udvarača, po imenu Babl, koji je u njoj video stvarno dobru priliku. Babl je bio kao stvoren za Korisu,


usporeni doker (njegovi ortaci su govorili da živi „u mehuru“4) i promenio je njeno mišljenje o

muškarcima. Babl se prema Korisi ophodio kao prema dami, što je ona s vremenom i postala.

Tokom dve godine Lik je išao nečim što je ličilo na pravi put. Radio je, svirao i gledao na san, kao

neki deran na jevtini slatkiš, uspevajući da od malo napravi mnogo. Onda je jedne noći, 1915. godine

napravio oštar zaokret, koji je u isti mah bio dobrodošao i neočekivan. Visoki, riđokosi crnac svetle puti

slušao ga je kako svira te noći, a njegovo ime, iako mu Lik nikada nije video lice, bio za njega legenda

dugačka kao Misisipi.

Fejt Merejbl vodio je uglađeni orkestar koji je svirao na dnevnim izletima na rečnim brodovima

kompanije Streckfus Line. A parobrodi kompanije uglavnom nisu imali razloga da se zaustavljaju u zabiti

Maunt Martera. Ali baš tog dana, baš taj parobrod („Dixi Belle“) uplovio je u kultaunske dokove zbog

nekog kvara na mašini. A Merejbl, najpoznatiji po svojoj muzici, završio je kod Besi gde je, kako mu je

bilo rečeno, mogao da čuje najbolji bluz u gradu.

Kada je Lik sišao sa bine, negde oko pola tri, dok mu se znoj cedio s čela, a vilica bridela od

naprezanja, Neps ga je uhvatio za ruku lica ozarenog od uzbuđenja.

„Lik, momče!“ rekao je Neps. „Tu je macan koga moraš da upoznaš“

Neps je poveo Lika do Merejbovog stola, za kojim je dugonogi vođa orkestra sedeo zavaljen u

stolici u odelu finom kao u bilo kog belca. Lice mu je bilo pegavo kao u deteta, a u ruci je držao dugačku

cigaretu s bolesno slatkastim mirisom karanfilića.

„Ovo je...“ Nepsov glas je podrhtavao. „Lik, momče, ovo je... Ovo je Fejt Merejbl.“

Liku je srce sišlo u pete, a onda je odskočilo nazad na svoje mesto.

„Drago mi je što sam vas upoznao, gospodine Merejbl, gospodine.“, rekao je Lik.

Merejbl je snažno povukao cigaretu i otpuhnuo dim. Glas mu je bio napukao - kao da je previše

vremena proveo nadvikujući se s parnom mašinom, ali je govorio s autoritetom koji vas je terao da

naćuljite uši

„Lik?“ rekao je Merejbl. „Samo gubiš vreme u ovoj kultaunskoj pacovskoj rupi. Da li si ikada svirao

u Nju Orleansu?“

4 Bubble = mehur - prim. prev


„Ne, gospodine.“

„Znaš li da čitaš?“ pitao je Merejbl. Zato što je, kao što je bilo poznato, Merejbl vodio orkestar koji

je čitao note.

„Ne, gospodine.“

Merejbl je klimnuo glavom, osmehnuo se, zabio cigaretu među zube i počeo da dobuje prstima po

stolu kao da svira kaliope.

„Dođi u Nju Orleans, Lik. Tamo braća sviraju tako žestok džez, da im se limarija puši kao ’Dixi belle’.

Samo pronađi vođu benda po imenu Kid Ori i reci mu da te je poslao Fejt Merejbl. Možda će te primiti. A

ako ikada naučiš da čitaš, Lik, onda me potraži.“

„Da, gospodine Merejbl.“

Liku nije trebalo da ga još neko pogura. Već sledećeg jutra ustao je rano da bi isplanirao preseljenje

u Storivil, u Nju Orleansu, a već posle nedelju dana bio je tamo. Uspeo je ponovo da vidi neke ljude iz

Kultauna (pre svih, Nepsa, Korisu i Bubla), ali do trenutka kada se vratio mnogi su bili odavno otišli. Sister

je nestala bez traga; dva metra u govna, nije bilo sumnje. Mama Lusi je umrla, a glas o tome stigao je

suviše kasno da bi Lik pripremio pogreb. Umro je i stari Stekel, a gospođa Besi i Sup Tomas su poginuli u

pucnjavi na dokovima Kultauna. Ali Lik je suviše dobro poznavao smrt da bi dozvolio da težina prošlosti i

budućnosti utiče na njegove odluke. Uvek se sećao nečega što je Mama Lusi imala običaj da kaže: „Danas

je dan kao i svaki drugi, ali budi siguran da je to jedini dan koji imaš.“

Lik Holden nije imao osećaj za svoje mesto u istoriji, što možda može da objasni njegov boravak u

polusvetu mitskih nagoveštaja.

Na svoj život je gledao kao na napisanu muziku: na njen raspored, note na papiru. Ali nije mogao da

ih čita, nikada to nije naučio, i nikada se nije pridružio orkestru Fejta Merejbla. Ali čuo je kako mu u glavi

odjekuje vreli džez - i tu je bila jedna tema koja se stalno ponavljala i vraćala mu se kada je to najmanje

očekivao, u novom i prefinjenom izdanju, svirana na najrazličitijim instrumentima, u različitim ključevima. I

tako se Lik uputio u Tanderloan (kako se Storivil tada zvao) da bi potražio Silvi (s kojom nije bio u krvnom

srodstvu). I dok mu se njeno ime oblikovalo na usnama, on se skrušeno smejao samom sebi i glasno

govorio: „Kada ti čovek zvani Sudbina5 kaže da nešto uradiš, tu onda nema rasprave.“

5 Fate = sudbina - prim. prev


I:

(Nju Orleans - Luizijana, SAD; 1915)

Godine 1915. bilo je svega nekoliko stvari koje su preporučivale deo Nju Orleansa zvani Storivil,

dok je spisak dugačak kao ruka držao mudrog čoveka na odstojanju. Naravno, tu su bili, muzika i

atmosfera i sirovi alkohol, koji vam je nagrizao šlajm u grlu. Ali bili su tu nasilje i zločini koji su mogli da

vam rashlade stomak, bolje nego led od sasparile. Budala je mogla da izgubi novčanik, sako -

prokletstvo! - čak i život pre nego što bi napravila krug oko bloka. Storivil je bio najozloglašenija legalna

četvrt crvenih fenjera u Sjedinjenim Državama. I ta reputacija bila je više nego zaslužena.

Storivil je dobio ime po Aldermenu Džozefu Storiju, koji je precizirao legalizaciju namenjenu na tu

četvrt, 1897. godine. Starom Džou Storiju nikada se nije mnogo sviđalo to što je njegovo ime vezano za

takav kraj, ali niko nije sporio da je naziv bio prikladan. Priče koje su se odmotavale u toj četvrti svake

noći - priče o seksu i kockanju, o drogama i ubistvima - završavale su se pre svitanja, često u

najsablasnijim okolnostima. U poređenju sa Storivilom, Kultaun je bio uzorna zajednica.

Ali kada je u proleće 1915. godime mladi Lik Holden stigao u Storivil, sa samo jednim zavežljajem

odeće, parom cokula i svojim dragocenim kornetom u izlupanoj kutiji, on jednostavno nije mogao da vidi

njegovu grubu stranu. Bio je oduševljen metežom ulice Bejsen i mislio je kako je sunčeva svetlost

prelepa dok se odbija o prozore nezdravih zgrada i razbacuje dijamantske iskre po kolicima punim uglja.

Ipak, iznad svega, Lik nije mogao da odvoji pogled od dražesnih dama koje su promicale niz ulice.

Mili bože! Izgledale su tako lepo! A promicale su u grozdovima. Boje su se lepile za njih privučene

nijansama njihovog tena: bilo je tu šest-sedmina crnkinja, mulatkinja i kvadrunki. Lik je imao šesnaest

godina i još nije bio sa ženom, ali misli su mu bile potpuno obuzete muzikom i siromaštvom. Ali u

Kultaunu nema ovakvih žena, mislio je Lik. U Kultaunu nema ovakvih žena! Takvih koje izgledaju kao

lepo vreme, mirišu kao začin i hodaju kao da vas vode u spavaću sobu!

I žene su sigurno zapazile Lika Holdena - iako je on bio suviše zelen da bi to primetio - i njegovo

ponosito čelo i pitome oči, njegovu put pravog, sirovog crnca, njegovu muževnu visinu i široke grudi. Ali

više od svega za oko im je zapalo kako prelazi kažiprstom preko donje usne, kao da mu je to neka nervozna


navika, i kao da tako proverava da i mu je usna još tu, sve na tako lagan, senzualan i seksualan način,

kojeg on uopšte nije bio svestan.

Nekih dva sata Lik uopšte nije znao šta radi; samo je išao ulicama Nju Orleansa, kao deran koji

sledi miris večere. Prošao je pored čuvenog Economy Halla, gde su veliki muzičari lomili zube, pored

kreolskih barova sa Sevent Warda i preko legendarnog skvera Kongo, na kojem su oslobođeni robovi

igrali u afričkim ritmovima i gde je Badi Bolden izduvao najvreliju muziku iz mita. Muzika je bila na

svakom ćošku - izgledalo je da svaki muškarac drži neki limeni instrument u ruci! - a boje su bile tako

žive, a atmosfera uskomešana kao zarobljeni stršljen, da se Lik osetio opijenim kao obična glupa

pijandura.

Ali kada je svetlost počela da bledi, shvatio je da uskoro mora negde da spusti glavu pa je skrenuo

niz Grevijer, raspitujući se o smeštaju. Tek tada je shvatio koliko je odudarao od mesta: sirovi crnac koji

je izgledao, zvučao i držao se kao pravi Kantri Džo. Ljudi su mu se smejali čim bi otvorio usta, vrteli

glavama i udarali jedni druge po leđima, kao da je Lik bio izvor najurnebesnijeg smeha.

Lik je onda skrenuo u Frenklin, i odmah kraj bara „Kid Braun“ pitao za sobu u nekoj oronuloj kući

koju je vodila krupna mulatkinja po imenu Betsi Slim. Betsi je bila majčinska figura, i na osnovu jednog

pogleda zaključila je da Lik neće ni noć preživeti na ulicama Storivila. Povela ga je sa sobom i smestila u

sobu na drugom spratu. Tražila mu je pet dolara nedeljno za tu privilegiju - mnogo više nego što je Lik

mogao da priušti - a soba je smrdela na ribu, dok se tavanica crnela od preteranog kuvanja. Ali Liku je

laknulo što je pronašao neko mesto na kojem je mogao da odloži svoj skromni posed, i rekao je: „Hvala

vam, gospođo! Hvala vam, gospođo, zaista!“

Te noći Lik je pojeo tvrdi biskvit koji je Korisa napravila posebno za njega, a onda je obuo svoje

najbolje cipele, očistio se malo i uputio pravo ka ulici Frenklin. Betsi Slim je sedela na pragu, cugajući iz

balona s još dve krupne, sisate žene. Dok je Lik prolazio kraj njih, nasmejale su se i koškale jedna drugu

teškim laktovima.

„Malo si se doterao Holdene, čuješ li?“ rekla je Betsi Slim.

„Da, gospođo!“ odgovorio je Lik. „Hvala vam, gospođo Betsi.“

Jedna žena je rekla: „Ima tako lepe manire!“

„Dobar je kao slatko vino!“ rekla je druga.


Ne znajući gde tačno da krene, Lik je odlučio da ne ide suviše daleko, pa se uputio pravo ka klubu

„Kid Braun“, njišući ramenima, iz sve snage pokušavajući da od dečaka iz malog grada postane pravi

gradski macan. Imajući sve u vidu, Likov oprez bio je sasvim opravdan.

U klubu „Kid Braun“ vladala je atmosfera koju Lik nije mogao da prokljuvi. Izgledalo je da se tamo

dešavaju manje-više iste stvari kao u klubovima u Kultaunu, samo u većoj meri. Muzika kao da je bila

bučnija, piće jače, a žene su plesale sa seksualnošću koju ste mogli da zagrizete. A muškarci?

Prokletstvo! Muškarci kao da su bili još krupniji i još strašniji! Svaki od njih zračio je fizičkom silom koja ih

je sprečavala da udare jedan u drugog - kao dva severa na dva kompasa.

Lik je seo za sto u uglu bara, pokušavajući da deluje neupadljivo, i naručio sebi čašicu nečeg

žestokog. Sjurio je alkohol u jednom gutljaju a grlo mu se zapalilo. Pogledom je pretraživao prostoriju,

upijajući svaki detalj kao beba sisu. Bilo je to obično mesto, s tek ponekom naznakom dobrog života:

nekoliko stolova i stolica, drveni šank duž jedne strane i prašnjavi pod koji danima nije video metlu, ali

posao mu je sigurno išao dobro, kao starom robovlasniku!

Većina muškaraca bili su mornari, posada s desetina brodova sa svih strana sveta usidrenih u Nju

Orleansu (kojih je bilo više nego ikad, od kada je u Evropi izbio rat). Stanovnike Storivila bilo je lako

uočiti - imali su taj nervozni mig koji je urušavao samopouzdanje njihovih vilica. Većina prostitutki u tom

mestu bile su crnkinje svetle puti, sa visokim jagodicama, neuredne kose i podignutih noseva. Liku bi s

vremena na vreme prišla neka mlada žebna pospanih očiju i zanjihanih kukova. On bi ljubazno popričao s

njom ali nije hteo da pleše. I dalje je bio nevin i slaba mušterija. Osim toga, primetio je da su žene izrazito

crne puti (koja se mogla uporediti s njegovom) mnogo lepše. Osim, naravno, njegove sestre Silvi (s

kojom nije bio u krvnom srodstvu).

Bend u baru „Kid Braun“ bio je vrhunski i svirao je čist bluz koji vam je golicao utrobu kao perce.

Godinama kasnije, Lik nije mogao da se seti čiji je to bend slušao te prve noći u Storivilu zato što je Nju

Orleans izbacivao vrhunske muzičare kao što deca pljuckaju semenke. Ali istorija sugeriše da su te večeri

možda svirali Alfons Piku ili Manuel Maneta ili čak veliki Bank Džonson (koji je 1940-tih konačno postao

slavan).

Za stolom pored vrata, najžešći prevaranti su igrali koč u velike uloge. Tu je bio Moris Mure

(makar jednom bez svog brata Godfrija) i legendarni kockar iskrivljenog lica, poznat samo kao „Kruk“.


Za stolom je bio i Džo Džouns, mladi bubnjar s nezdravom strašću prema kartama. Bilo je to u vreme

kada je Džo još uvek bio srećković sa finim ukusom za život, piće i dame. Ali, samo nekoliko godina

kasnije, kada ga je druga žena napustila, siroti Džo Džouns je samom sebi prerezao grkljan.

Za šankom su stajali razni živopisni likovi. Dvojica momaka od najviše četrnaest godina,

posmatrali su muzičare s velikom pažnjom. Jedan od njih, dežmekasti klinac, imao je najveća usta koja je

Lik ikada video, raširena u stalni kez koji je delovao i budalasto i pametno u isto vreme. Do njega je

stajao ogromni dasa širokog lica, u košulji koja je pucala duž poruba. Svaki čas je bacao pogled na dvojicu

dečaka sa izrazom zabrinutosti na zategnutom licu, kao da je on njihov lični telohranitelj ili tako nešto.

Levo od te male grupe stajala je prostitutka zastrašujućeg izgleda, poznata u Storivilu, samo što

Lik to tada nije znao. Zvala se Meri Mečka i živo je razgovarala sa svojim svodnikom, bratom pravilnih

crta lica po imenu Bistrooki Džo. Ali jedan pogled na njih govorio je da je igra moći u tom odnosu između

prostitutke i svodnika bila uvrnuta čak i za storivilske standarde. Meri se naslonila leđima na šank, kao da

je ceo bar njen, savivši jednu nogu, dok joj se suknja besramno zadigla sve do kukova. Lice joj je imalo

prezriv izraz i svaki čas je čačkala zube noktom sličnim kandži. Bistrooki Džo je za to vreme stajao zguren

nad šankom i držao čašu s pićem sa obe ruke, kao da se plašio da mu je ova ne otme.

Meri Mečka bila je ta koja je te noći napravila nevolju u baru „Kid Braun“, ali nije je ona izazvala, a

nije ni izašla iz nje sasvim netaknuta.

Lik je sedeo u uglu bara dvadesetak minuta kada je video devojku kako ulazi unutra. Zvala se

Alberta i jezdila je visoko na koktelu od alkohola i kokaina. I ona je bila jedna od šetačica Bistrookog

Džoa i toliko je volela tog svodnika da nije ni slutila u kakvu će je nevolju ovaj uvući. Alberta je bila lepo,

mlado stvorenjce, kože boje mlečne čokolade, uskog struka i s onim podignutim dupencetom koje su

braća opisivala kao „nebesko“. A te noći ona je njihala dupetom iz sve snage, rešena u svojoj stondiranoj

vrtoglavici da se ovajdi o svog svodnika, možda čak i da ga odvoji od Meri Mečke. A Lik je samo gledao

kako se pred njim odvija jedna storivilska priča, širom otvorenih očiju i zabridelih dlanova.

Alberta se naslonila na šank između Džoa i Meri. Okrenula je glavu ka Džou, malo je sagnula i

pogledala ga ispod tih dugačkih, ženstvenih trepavica. Pričala mu je nešto - Lik, naravno, nije mogao da

čuje šta - a kada je Džo skrenuo svoj bistri pogled ka njoj, ona je oborila svoj, koketno uvijajući vrat. Džo

je zavrteo glavom, ali moglo se reći da je bio zainteresovan, nego šta. A kada je Alberta prešla kažiprstom


preko meke kože svoje donje usne, Džo je bio hipnotisan.

Meri nije imala nameru da trpi tako koketno ponašanje od tamo neke klinke koja jedva da je znala

šta je menstruacija - i ispljunula je ka njoj par grubih reči, dovoljno glasno da je ceo bar čuje. Uopšteno

govoreći, ni jedna prostitutka nije bila toliko glupa da se kači sa Meri Mečkom zbog bilo čega, a kamoli da

se poigrava s njenim čovekom. Ali Alberta je bila visoko, kao Stara Hana u podne, i uopšte nije zarezivala

stariju ženu. Umesto toga, Alberta je, praveći se da izbegava nevolju, skliznula sa šanka ka grupi

mornara s parobroda koji su sedeli za najbližim stolom. Ali onda se nagnula napred, nalaktila se i podigla

ono nebesko dupe, tako visoko i tako okruglasto, da su Džou poispadale oči, dok je zurio u jabuku njenih

guzova i obrise njenih raširenih kukova.

I to je bilo to! Nije bilo šanse da Meri otrpi takav izazov od jedne klinke. Ustremila se ka stolu za

kojim su sedeli mornari, povukla Albertu za kosu i bacila je na patos. Meri je bila jaka kao mečka, a tako

je i postupala sa devojkom. Oči su joj ogorčeno sevale, a nozdrve purnjale kao dva dimnjaka.

„Idem napolje“ zarežala je Meri Mečka na Albertu. „Hoćeš sa mnom?“

Meri je izjurila iz“Kida Brauna“ kao cela vojska u maršu, a sva lica u baru netremice su posmatrala

akciju. Bistrooki Džo podigao je Albertu sa poda, ali kada je devojka okrenula lice ka njegovom, on je

skrenuo pogled. Džo je ispio svoje piće u jednom gutljaju i polako odmahnuo glavom s jedne na drugu

stranu. Godine iskustva naučile su ga da sa Meri Mečkom nema šale.

Narednih desetak minuta Alberta je stajala za barom ljušteći alkohol kao da je s njom svršeno.

Samopouzdanje joj je bilo nestalo. Znala je da mora da se suoči sa Meri tamo na ulici Frenklin i znala je da

je ta prostitutka najjača u celom Storivilu. Posmatrajući sve to iz zadnjeg dela bara, Lik je osetio da bi

trebalo da kaže ili preduzme nešto. Ali bio je prikovan za stolicu. Osim toga, video je da čak i onaj dasa i

dva dečka za šankom nisu imali petlje da pogledaju Albertu, a klinac sa najvećim ustima koje je Lik ikada

video nije se više osmehivao.

Do đavola, šta ja tu mogu da uradim? Mislio je Lik. Šta se to kog đavola dešava?

Alberta je uskoro sjurila poslednje piće i krenula polako ka vratima bara, sa blagim klecanjem u

nogama koje je odavalo nervozu. Naravno, ceo bar je krenuo za njom - kurve i kockari, mornari i svodnici,

pa i mladi Lik.

Meri Mečka je stajala napolju naslonjena na drvenu banderu, totalno opuštena - ali, čim je ugledala


Albertu, ispravila se a lice joj se iskrivilo od prezira.

„Znam te, kučko!“ rekla je Meri podrugljivo. „Takve spavaju samo s najbednijim belim đubretom.“

Alberta je izgledala prestrašeno ali nije imala nameru da se povuče.

„Nema ništa tvrđe od stare kože i ništa bolje od mladog odreska.“, uzvratila je.

„Marš, đubre jedno!“

Do tada je gomila oko žena napravila neku vrstu klaustrofobičnog ringa, a Lik se gurao da bi

došao u prve redove. Nasuprot njemu stajao je onaj klinac široke gubice, jednako opčinjen. Sa svakom

razmenjenom uvredom gomila je uzvikivala „Uh!“ i „Ah!“, smejala se i govorila „Do đavola!“. A onda,

najverovatnije bez razmišljanja, Alberta je izgovorila psovku koja je utišala gomilu i garantovala da će

dve žene početi da se tuku. Uprla je prstom u Bistrookog Džoa, koji se smucao negde pozadi.

„On mi je rekao da mu je dosta tvoje prljave kožurine!“ rekla je Alberta. „A cenim i da mi daje lovu

od tvog kurvanja.“

To je bilo to! Zato što za kurvu nema gore uvrede nego da njen svodnik daje njen mukotrpno

zarađen novac nekoj drugoj ženi.

Meri Mečka je skočila ka lepoj Alberti isukavši ispod suknje britvu dugačku kao podlaktica. Istog

časa Alberta je izvukla sličan nož i dve žene počeše da seku jedna drugu, kao trska koja ti šiba noge kada

brzo trčiš, samo mnogo opasnije. Niko iz okupljene gomile nije pokušao da interveniše, kao da je borba

bila van kontrole. Ljudi su samo gledali, prikovani za zemlju, uzvikujući „Bože!“ kada bi sečivo pogodilo

metu. Dve kurve su znale na šta ciljaju - na lice, uvek na lice - nastojeći da jedna drugoj upropaste izgled,

ne mareći mnogo za svoj.

Borba nije trajala više od dva minuta - iako je izgledalo kao da je trajala dvadeset - sve dok obe

žene nisu pale na pločnik, užasno unakažene, krvareći, jaučući slatke molitve između psovki. Onda su se

pojavili policajci i gomila se brzo razišla, niz ulice Frenklin ili Grevijer ili nazad ka „Kidu Braunu“.

Pomahnitale kurve su pokupili i odveli u Dobrotvornu bolnicu. Mlađa žena, Alberta, ostala je u životu,

slepa na jedno oko i lica izrezbarenog kao drveni šank. Ali, Meri Mečka - najjača prostitutka koju je

Storivil ikada video - umrla je od zadobijenih rana. Još jedan tužan kraj još jedne priče iz Storivila, i ništa

više.


Čim je video policajce, Lik je zbrisao u bar i zauzeo mesto za šankom. Celo telo kao da mu je

pulsiralo od užasa kojem je prisustvovao, a disanje mu se ubrzalo. Lik je zario glavu u šake, a lice mu se

znojilo kao u groznici I ranije je viđao nevolje, mnogo njih - ali ovo nije neka nevolja iz Kultauna, ovo je

bilo više od toga. Više nasilja. Više krvi. Više bede.

Ja sam samo sirovi crnja, mislio je Lik. Ne uklapam se ovde i nisam siguran da li to uopšte želim.

Duboko je uzdahnuo i pogledao oko sebe ka baru. S njegove leve strane stajao je neki ogromni dasa, koji

je zauzeo staro mesto za barom i sada se smejao i šalio sa jednim od onih dečaka. Ali dečak debelih

usana gledao je u Lika, a izraz na licu bio mu je u isti mah srećan i tužan - kao neki stvarno dobar bluz.

Kada su im se oči ukrstile, Lik je s nelagodnošću skrenuo pogled i pokušao da naruči još jedno piće. Ali

dečak debelih usana je došao do njega i lupnuo ga po ramenu, kao da je davno izgubljeni član porodice ili

tako nešto.

„Hej, stari!“ rekao je dečak. „Ti si ovde novi, prijatelju?“

„Šta se to tebe tiče?“ odgovorio je Lik stežući pesnice i grizući desni. Gledao je u dečaka i

procenjivao svoje šanse ako dođe do tuče. Prednost koju je imao u visini mlađi dečak je nadoknađivao

kojim kilogramom više oko pojasa. Ali klincu izgleda nije bilo do tuče. Samo je raširio svoja džinovska

usta u veliki kez.

„Ne tiče me se, prijatelju“, rekao je. „Samo lepo pitam. Zovem se Luj. Kao sveti Luj, ali svi me

zovu ’Diper’ - ne samo prijatelji, nego svi. A to znači i ti. Zovu me ’Diper’6 zbog veličine mojih usta.“

Lik je klimnuo glavom, malo zbunjen, sve dok „Diper“ nije rekao: „Pazi ovo!“ i razjapio usta što je

šire mogao i unutra nagurao celu pesnicu, sve do zgloba. Oči kao da su htele da mu iskoče iz glave i Lik je

počeo da se smeje.

„Vidiš?“ rekao je „Diper“ izvlačeći ruku iz čeljusti. I on se smejao. „Zato me zovu ’Diper’ ili

Gejtmaut, ili Sačelmaut7. “

„Tako je.“ rekao je Lik.

„Tako je.“ složio se „Diper“ klimajući glavom. Onda se nagnuo ka Liku i rekao mu poverljivo: „U

ovom baru ima stvarno loših žena. I opasnih, nema sumnje! Nema sumnje!“

„Sigurno!“ odgovorio je Lik.

6 Dipper = pelikan - prim. prev 7 Gatemouth = usta kao kapija; satchelmauth = usta kao torba, vreća - prim. prev


„Ali zar nisu fine kao šećer iz paketića? zagrmeo je „Diper“, zabacujući glavu unazad i smejući se

od srca, A Lik mu se pridružio. Bilo je nečeg magnetski privlačnog u tom dečaku - neka vrsta dobroćudne

nevinosti, koja je u tom surovom okruženju bila još upadljivija.

„I kako se zoveš, stari?“ upitao ga je „Diper“. „Ako to nije suviše nepristojno s moje strane.“

„Lik. Lik Holden.“

„A zašto te tako zovu?“

Lik se malo zamislio.

„To je zbog toga kako sviram trubu“, rekao je, „duvam u nju kao da joj dajem dobar liz.“

„Sviraš trubu?“ uzviknuo je „Diper“ razjapivši usta i oči . „I ja. Ja sam ti najbolji bluzer u celom

Tanderloanu.“, hvalio se.

Ali Lik verovatno nije mogao da sakrije izraz neverice na licu, čim je „Diper“ brzo promenio izjavu.

„U svakom slučaju, biću to jednog dana. Nema smisla da lažem. I tako to. Šta radiš u Storivilu?“

„Imam preporuku za mesto u jednom orkestru od Fejta Merejbla, lično.“

„Znaš Fejta Merejbla?“

„Naravno! On je moj lični prijatelj“ slagao je Lik.

„Prokletstvo! I kome te je preporučio?“

„Kidu Oriju. Čuo si za njega?“

„Duplo prokletstvo! Čuo za njega? On je najpoznatiji vođa orkestra u celom dobrom, starom Nju

Orleansu!“

Lik se osmehnuo i naduo grudi. Uživao je u razmetanju pred svojim novim poznanikom.

„Trostruko prokletstvo, Lik, stari! Nastavio je „Diper“. „Ponekad sviram sa Kidom Orijem, ali ne

verujem da tamo ima mesta za još jednu trubu.“

„Ali imam preporuku od Fejta Merejbla!“ pobunio se Lik, a ponos mu je pukao kao balon.

„Dobro“ slegnuo je ramenima „Diper“, samo treba da ga pitamo.

Sledećeg dana Lik se našao sa „Diperom“ i njegovim drugarima negde oko podneva, na uglu ulica

Grevijer i Frenklin. Na danjem svetlu „Diper“ je izgledao mlađe i zapuštenije nego prethodne noći. Nosio

je skorenu košulju, tregere i pantalone napravljene za duplo krupnijeg i starijeg čoveka, tako tesno

utegnute oko članka da su izgledale kao pelene. Ceo nastup bio mu je tako aljkav, da je čak i Lik mogao


da prođe kao njegov elegantni burazer. Ali Lik nije imao primedbe.

„Diper“ je predstavio Lika drugom dečaku, Ajku, veoma ćutljivom i zgodnom klincu oštrih

jagodica, a zatim i onom ogromnom dasi.

„Liku Holdene“, rekao je „Diper“, „ovo je Blek Beni“

Lik je ispružio ruku, a Blek Beni ju je obmotao prstima debelim i jakim kao puzavica. Beni se

nasmejao dok su se rukovali, a lice mu je blistalo od zadovoljstva, na onaj široki, afrički način - ali Lik nije

mogao da misli na bilo šta drugo osim na zvuk svojih zglobova koji su krckali u stisku jakom kao porok.

„Gde idemo?“

„U gornji grad“ rekao je „Diper“.

Dok su tako išli ulicama Nju Orleansa sigurno su izgledali kao prilično smešno društvance! Blek

Beni je grabio napred sa širokim kezom na licu, njišući ramenima, a njegovi veliki udovi izgledali su kao

debla u pokretu. Za njim su ošli „Diper“ i Lik: „Diper“ kao deran koji se igra oblačenja i Lik - Kantri Džo, sa

svojim koferčetom za kornet koje mu je lupkalo o kuk dok je hodao. Poslednji je išao ćutljivi Ajk, koji se

klatio za njima očiju fiksiranih u prašinu oko stopala. Neki su pokazivali na njih četvoricu i smejali im se

dok su prolazili, ali Lik nije ništa primećivao od „Diperovog“ neprestanog brbljanja o njegovoj mami,

njegovoj muzici i likovima iz Storivila koje su usput videli - i od najčudnijih zvukova koje je ispuštao.

Izgledalo je kao da na svakih deset koraka „Diper“ mora da pusti vetar ili da podrigne sa ogromnim

olakšanjem. Onda bi rekao nešto kao: „Evo ide lepota!“ ili „Ako te muči, pusti ga da istrči!“ I smejao se

tako glasno i srčano da je Lik prosto morao da mu se pridruži.

Posle nekog vremena došli su do elegantne zgrade u srcu gornjeg Nju Orleansa, do plesne

dvorane poznate kao Kabare gospođe Koul. U tom delu grada bilo je dosta belaca - muškaraca u

trodelnim odelima, s džepnim časovnicima i kicoškim šeširima, i žena belih kao kineski porcelan i usana

crvenih kao rubin - i dok su za trenutak zastali ispred zgrade, Lik se iznenada osetio nelagodno, ali

„Diperu“ nije bilo ni malo neprijatno i ušetao je u plesnu dvoranu kao u svoju kuću. Sledio ga je Blek Beni,

a onda i ćutljivi Ajk. Onda je i Lik pošao za njima.

Trebalo je da prođe takt ili dva da bi se Lik navikao na prigušeno svetlo u Kabareu. Ali onda ga je

zapanjila raskoš koju je tamo video. Plesna dvorana imala je visoku tavanicu koja je odisala prozirnošću


potpuno različitom od klaustrofobičnih kultaunskih barova, kao što se kreda razlikuje od sira. Zidovi su

bili prekriveni skarletnom tkaninom, sjajnom kao bokovi dobro istimarenog konja, a svaki sto je bio

osvetljen blistavim plamenom sveće postavljene u kitnjasti porcelanski stalak. I bina je bila lepa,

dovoljno velika za duvački orkestar i sve njihove prijatelje i članove porodica i uzdizala se dve stope od

uglačanog drvenog poda, glatkog kao led. Lik je jedva verovao svojim očima. Ta plesna dvorana imala je

atmosferu crkve i on nikako nije mogao da zamisli da bi se neko usudio da progovori između ta četiri zida

a kamoli da izađe na podijum s devojkom u naručju.

Za stolom najbližim bini sedela su četiri muškarca različitih dobi i različite nijanse crnog, ali svi

obučeni raskošno kao carevići. „Diper“ je poveo Lika do stola i predstavio ga, a muškarci su pozdravili

mladog „Dipera“ kao jednog od svojih, govoreći: „Hej Gejt! Gde si bio, braco?“ i „Šta ima, ’Dipermaut’?“

Dvojica mlađih muškaraca bili su Mat Keri, koščati crnac koji je u to vreme svirao prvu trubu kod Kida,

i Džoni Dods, elegantni klarinetista koji je svirao u Tixedo Brass Bandu Pape Selestina. Ali Likovu pažnju su

privukli stariji muzičari koji su sedeli za stolom - krupni šest-sedmina crnac, debeo kao dobro zdravlje, niko

drugi nego King Oliver lično, i jedan macan svetle puti, ravne kose i sitnih očiju. To je bio Kid Ori.

„Hej, momci!“ rekao je „Diper“. „Ovo je moj lični prijatelj, Lik Holden iz Maunt Martera. Svira

trubu kao da joj opaljuje dobar liz. Je l’ tako?“

„Diper“ se okrenuo ka svom „ličnom prijatelju“, ali siroti Lik je zanemeo. Ovi ljudi su bili idoli

širom ušća Misisipija i Lik se osetio sićušan i mali kao buva na mršavom kučetu i samo se pitao kako da se

izvuče odatle.

„Baš je ćutljiv tip“ , primetio je King Oliver. Glas mu je strugao kao šljunak, a izraz na licu bio strog

kao i ljutite majke.

„On je prijatelj Fejta Merejbla“, rekao je „Diper“, a Lik je poželeo da nije.

„Zaista?“, rekao je Kid, progovorivši po prvi put. Podigao je obrve a senka osmeha zaigrala mu je

u uglovima usana. „I kako je gospodin Merejbl?“

„Sasvim dobro, gospodine“, prošaputao je Lik. Grlo mu je bilo prašnjavo i suvo.

„I šta možemo da uradimo za tebe, gospodine Holdene?“

„Gospodin Merejbl, gospodine...“ počeo je Lik.

„Fejt...“ prekinuo ga je Ori.


„Fejt, gospodine...on mi je dao preporuku. Rekao je da dođem u Nju Orleans i potražim gospodina

Kida Orija. Rekao je da ćete me možda primiti.“

„Fejt je to rekao?“

„Da, gospodine“

Ori je pogledao „Dipera“ i slegnuo ramenima. „Stari, da li si ga ikad čuo kako svira?“

„Diper“ se osmehnuo i po prvi put izgledao postiđeno. Odmahnuo je glavom.

„Je li ti to truba u tom koferčetu?“ rekao je Ori. „Onda nam bolje duni nešto, Liku Holdene.“

Lik je buljio u Kida Orija. Pogledao je u „Dipera“, Kinga Olivera, Mata Kerija i Džonija Dodsa i nije

znao da li će mu se grudi pre urušiti ili raspuknuti - ali živahno je otvorio koferče i izvukao kornet. Kako je

samo staro i musavo izgledao taj lim u tom elegantnom okruženju!

Podigao je kornet ka usnama ali Kid je rekao: „Ne ovde, gospodine Holden. Idite na binu.“ I tako

je Lik morao da se popne na binu i da svira trubu pred glavnim izvođačima njuorleanske muzike:

legendarnim Kidom Orijem, neuporedivim Kingom Oliverom, sveprisutnim Džonijem Dodsom i kraljem

bluza Matom Kerijem. Iako to tada nie znao, Lik je svirao i pred Lujem „Diperom“ Armstrongom,

najvećim trubačem koji je ikada živeo.

Lik nikada nije zasvirao u orkestru Kida Orija. Ti muzičari su svakako bili impresionirani njegovim

duvanjem - tim tonom čistim kao prolećno jutro i elastičnim radom prstiju - ali u Kidovom orkestru nije

bilo mesta za još jedan kornet. Umesto toga, Kid Ori je rekao: „Dođi kod mene za nekoliko meseci,

Holdene. Onda ćemo videti šta možemo da uradimo.“ Ali Lik se nikada nije vratio.

Ali sada se „Diper“ Armstrong, koji je, kao što mnogi znaju, imao srce veliko kao kit, sažalio na

sirotog Lika, usamljenog, sirovog crnca u Nju Orleansu bez mnogo izgleda. I onda je ubacio svog novog

prijatelja u redovne nastupe u otrcanom baru čiji je vlasnik bio Italijan Henri Pons. Naravno, Pons - pravi

uobraženi kučkin sin, nije imao nameru da plaća duplo za duplu svirku - ali „Diper“ je davao Liku pola

svoje bedne zarade i to je bilo sasvim dovoljno da bi se ovaj pokrpio nedelju dana ili dve.

U stvari, „Diper“ i Lik nisu svirali zajedno više od mesec dana, kada je bar Henrija Ponsa bio

zatvoren zbog svađe s drugim italijanskim gangsterom, Henrijem Matrangom. Ali Lik je za tih mesec dana

naučio više o tome kako se svira - u tehničkom smislu - nego u poslednjih šest godina. Ali, ako ćemo pravo -

i Luj Armstrong je dosta toga naučio. Negde, u to vreme, iako toga nije bio svestan, „Diper“ je bio čist


bluzer koji je trubu svirao izražajnim tonom i preciznom tehnikom najduševnijih bluz pevača. Ali

„Diperov“ stil bio je proizvod storivilskih marševskih orkestara i on je i dalje svirao u pravilnom ritmu

marša.

S druge strane, Lik je imao osećaj za sinkope i voleo da suprotstavlja „Diperovom“ sviranju

poliritmički i melodijski, duvajući u žestokom stilu koji „Diper“ nikada nije čuo u tako moćnom izdanju.

„Diper“ bi ponekad odložio svoj kornet i posmatrao Lika sa izrazom začuđene radoznalosti na

blagom licu.

„Prokletstvo, Lik, stari“, rekao je. „Duvaš u tu trubu tako nemirno, kao vodena buba u reci!“

„Hoćeš da sviraš stvarno dobro?“ odgovorio je Lik. „Moraš da duvaš s četiri dela tela. Ja sviram s

tri: glavom, srcem i ustima.“

„Koji je četvrti?“

„Ne znam, ’Diperu’. Ne znam. Ali rešio sam da saznam.“

Tokom samo jednog meseca „Diper“ i Lik su svirali najslađi džez iz Luizijaninih snova, ali istorija

najverovatnije nikada nije za to čula, a sigurno to nije nikada snimila ili zapisala. Mala grupa koja se često

okupljala u baru Henrija Ponsa bila je samo gomila ništarija - uglavnom pijandura i narkomana, bez sluha

za dobru muziku, i ti dragoceni zvuci bili su izgubljeni u vremenu kao zamirući dah poslednje note.

Istina je da je, kada je bar Henrija Ponsa bio zatvoren... dobro!... da je posle toga, s očajem

rođenim iz gladi, Lik posle našao tezgu u drugom oronulom baru po imenu „122“ (ulica Bejsen 122) koji je

vodio krupni Jenki, ljubitelj cigara, po imenu Baster Baster. Ali Luj Armstrong nije bio te sreće i vratio se

majci u Perdido, na stari posao sa kolicima za ugalj.

I sada, koliko je poznato, Lik i „Diper“ se nikada nisu ponovo sreli. Sam bog zna da li su se razišli

(možda zbog Likove tezge u baru „ 122“) ili su samo otišli svako svojim putem; ali sigurno je da nema

zapisa o zloj volji, a razum sugeriše da su tu i tamo morali da se sretnu i zastanu da bi neko vreme proveli

zajedno. Osim toga, Luj Armstrong je pomenuo Lika Holdena negde u svojim kasnim memoarima, koji

tek treba da budu objavljeni (budući da su bili nažvrljani na salvetama, i tome slično). Luj piše: „Taj

momak, Lik. Prokletstvo! Stari mi je pokazao šta znači reč ’vruće’, nego šta. Duvao je u tu trubu tako

žestoko da ste mogli da vidite kako se lim znoji.“


I zato - ko zna? - možda će jednog dana Lik Holden dobiti nešto pažnje koju njegova muzika

zaslužuje; kao jedan od onih koji su uticali na „Dipera“, zajedno sa Bankom Džonsonom, Papom

selestinom i Kingom Oliverom. Ali ne možete se pouzdati u istoriju da će vam dodeliti mesto koje

zaslužujete.

Sudbina je ćudljivi saputnik koji može da vas podigne i šutne kada se srozate - i da onda samo

nastavi da vas šutira. Ali mnogi brkaju sudbinu sa izborima koje prave i to je sigurno pogrešno, kao

jadikovanje zbog vašeg mesta u istoriji u situaciji kada vam porodica gladuje. Lik Holden, koji je bio

mnogo čistija srca nego što bilo koji crnac iz Kultauna ima pravo da bude, nikada nije napravio takvu

grešku i nikada nije patio od gorčine koja ide uz to - ali njegova sudbina i izbori koje je pravio uskratili su

mu pravo mesto u istoriji. A ko može da kaže gde počinje pravo a gde se završava ono drugo?

U proleće 1916. godine Lik je bio u situaciji koja bi se mogla opisati kao prosečna za jednog

njuorleanškog džezera; stajao je bolje od mnogih i lošije od nekih. Naravno, njegova redovna tezga bio je

otrcani bar. Ali imao je obećanja Fejta Merejbla i Kida Orija, što je moglo da ga izvuče. S druge strane,

siroti „Diper“ Armstrong je teglio kolica sa ugljem ulicama Storivila, radeći kao pravi šljaker za manje od

dolara na dan.

Istorija kaže da je Kid Ori bio taj koji je napravio prve snimke nekog crnog muzičara (u Los

Anđelesu 1922. godine), a da je King Oliver stekao slavu u Čikagu sa svojim orkestrom (u kojem je bio i

Džoni Dods). I te činjenice možda ne bi trebalo da vas iznenađuju - ali Luj Armstrong je prevalio put od

kolica za ugalj, preko Fejta Merejbla i njegovog orkestra na brodu „Dixi Belle“, do orkestra Kinga Olivera

u Čikagu za samo pet godina! A onda i do reputacije najvećeg prokletog trubača koji je ikada živeo! A Lik

Holden? Uz sav svoj talenat i obećanja koja je imao, samo je zakoračio u senku slave tokom jednog

kratkog meseca provedenog sa „Diperom“ u Ponsovom zaboravljenom baru u Tenderloanu. I ta činjenica

je plod susreta sudbine i izbora koji je imao samo jedno ime. A to ime uvek je bilo „Silvi“, ime koje se

oblikovalo na Likovim usnama svaki put kada bi podigao kornet, ime koje je za njega u isti mah bilo

ispunjenje i prokletstvo.

Lik je svirao u baru „122“ u ulici Bejsen skoro dve godine, a negde u to vreme se i oženio. Ali

dokumenti o toj priči (u gradskom registru venčanih i u Plavoj knjizi koja sadrži detalje o svakom baru iz

Storivila), navode na pogršan trag, kao mapa bez kompasa. Bilo bi lako reći da je Lik uskoro zaboravio na


potragu za svojom sestrom svetle puti, zaveden uzbuđenjima Tenderloana (koji je sigurno bio

uzbudljiv!). Ali to nije ni blizu istine! Gledajte na to ovako. Kid Ori je jednom ili dvaput došao da sluša

Lika, posle duge noći u kabareu gospođe Koul, i razumno je pretpostaviti da mu je ponudio mesto u svom

orkestru. Ali Lik je bio srećan što svira u baru „122“, srećan jer je mislio da će svakg dana pronaći Silvi i

onda se vratiti sa njom u Maunt Marter.

Lik se svakako raspitivao o svojoj sestri od prvog dana, prilazeći stalnim likovima iz Storivila sa

svojim opisima i pitanjima. Neki od njih su čak pogrešno čuli njegovo ime, misleći da se zove „Luk“ zbog

njegove potrage za tajanstvenom ženom. Drugi su vrteli glavama i govorili: „Svaka žena koja mora toliko

da se traži može da donese samo nevolju“.

A Likov brak, to je knjiga za sebe, koji bi narodu mogla da objasni sve što treba da zna o odnosima

u Tanderloanu u to vreme. Posle šest meseci provedenih u baru „122“ Lik je - kao i većina drugih džez

muzičara u to vreme - pokušao da se malo oproba i kao svodnik. Naravno, Likovo pravo crnačko srce nije

bilo sazdano za strogoću koju zahteva posao sa kurvama, ali ipak je pokušao sa lokalnom devojkom po

imenu Beatris (kraće Bi) I kada bi sa bine bara „122“ pogledao gde mu je devojka, Lik se osećao kao pravi

gradski macan, od glave do pete. Nije imao pojma da je Bi bacila oko na njega još od prvog dana i da je

bila rešena da ga upeca na način koji je želela. Lik je mogao sebe da smatra svodnikom, ali nije bilo

dileme oko toga ko ima kontrolu.

Bi je bila sasvim tipična prostitutka iz Storivila. Imala je oko devetnaest godina (par godina više od

Lika), tamnu plavocrnu kožu, lep stas i napućene usne koje su svakako bile seksi. Bila je tako fina, ali i

nezgodna kao iznošena cipela i imala je taj stav prema muškarcima - malo prezriv, malo ovisnički - koji bi

s pravom mogao da se opiše kao „realističan“.

Bi je prvi put primetila Lika u jednom ofucanom baru na Pojdresu, kada je noć već počela da ide

unazad od jedan i kada tamo nije bilo nikog drugog osim ljudi iz Storivila. Baš te noći glavna zabava bila

je nešto što se zvalo „Kraljevska bitka“, u kojoj bi tucetu hrabrih crnaca vezali oči i zatvorili ih u

improvizovani bokserski ring zbog borbe u stilu „do poslednjeg“ i „pobednik dobija sve“. Kao i obično,

Blek Beni se tukao te noći, i kao i obično, Blek Beni je glatko pobedio, deleći zastrašujuće udarce

razmahanim pesnicama, laktovima, kolenima i stopalima. Samo što Lik ništa od svega toga nije video,

jer je pokrivao oči rukama dok se pravio da posmatra zajedno sa ostalima. Naravno, niko od ostalih


tipova nije uočio Likov kukavičluk. Ali Bi ga je primetila, nego šta! Tada i na tom mestu odlučila je da od

Lika napravi svog čoveka, zato što je, imajući sve u vidu i uz nekoliko rezervi, čovek koji zazire od nasilja

bio bolja prilika od većine muškaraca iz Storivila.

Bi je posle toga počela da prepliće svoj život sa Likovim, tako suptilno da Kantri Džo ništa nije

primetio. Kada bi Lik sišao sa bine bara „122“ Bi mu je prelazila put uz koketni smešak i delikatni okret

glave. Kada je igrala, zauzimala je ugao iz koga je Lik mogao najbolje da vidi njene čvrste guzove ili

zaobljene grudi ili neki drugi deo tela koji bi izabrala da mu pokaže. A kada je posle nedelju ili dve Lik

počeo da se osmehuje čim bi ugledao Bi, ona bi se okrenula i oborila pogled kao da joj je krajnje

neprijatno zbog takve pažnje. Kroz mesec dana Lik je bio upecan kao riba na mamac, i dok ga je ona još

namotavala, bio je tako blentav da je i dalje mislio kako je on lovac.

Istinu govoreći, pitanje je da li je Bi ikada obradila mušteriju u Likovu korist. Ostali svodnici su se

smejali njegovim pokušajima da prođe kao jedan od njih, posebno kada su videli da dobar deo svoje

teško stečene zarade Lik troši na hranu, lepu odeću i nakit za zahtevnu Bi. A kada bi Lik i Bi ušetali u bar

„122“, naginjali su se jedni ka drugima i šaputali „Evo idu svodnik i njegova kurva“.

Naravno, ono što ti podrugljivi tipovi nisu mogli da shvate bila je Likova naklonost prema Bi, koja

je drastično porasla kada mu je ova oduzela nevinost. Posle jedno mesec dana flertovanja, Lik ju je odveo

u svoju sobu kod Betsi Slim i ona ga je tamo tako dobro potucala da je razjapio usta i čvrsto zatvorio oči,

a među nogama ga je toliko svrbelo da je samo hteo još i još. Posle toga, Lik je sledio devojku kao pas

mesarska kolica, radeći sve što bi mu ova rekla. Čak i kada je na red došao brak.

U stvari, upravo na dan njihovog venčanja (marta 1917), Lik je prvi put video drugu stranu njenog

karaktera, onu nasilnu. Kada su neposredno nakon skromnog venčanja, stigli u sirotinjski dvosobni stan

u ulici Bejsen u koji su se preselili, Lik je rekao Bi: „Gospođo Beatris Holden, sada sam te baš lepo vezao!“

„Bi Holden!“ ponovila je Bi i onda pukla od smeha. „Ja ne pripadam ni jednom muškarcu.“

Ali Lik je bio rešen da ostvari prava koja su mu kao mužu pripadala. Pogledao ju je ozbiljnim

pogledom osamnaestogodišnjaka i rekao:

„Sada si moja žena, Bi! Prema tome, uradi ono što sam ti upravo prokleto jasno rekao!“

„Da više nikada nisi podigao glas na mene, Lik! Niko neće vikati na mene!“

„Ovo je moja kuća!“ rekao je Lik. „I u svojoj kući ima da radim šta hoću!“


„Znači, misliš da si sada neki opasan crnja? Misliš da si macan koji je došao po miša?“

Lik je teško disao. Nije bio ljut već čvrsto rešen da svojoj ženi pokaže ko je gazda.

„Ne, Bi...“ rekao je. Ali nije stigao da kaže ni reč jer je devojka zgrabila tiganj i zveknula ga

postrance po glavi, a on se srušio na patos kao vreća pasulja. Divan način da se započne brak, zar ne?

Lik i Bi su zvanično bili venčani do smrti. Sigurno se nikada nisu razveli, ali u stvarnosti, brak je

trajao osam meseci, ispunjenih silovitim tučama (koje su dva puta dovele Lika u Dobrotvornu bolnicu) i

strasnim pomirenjima. Bilo bi lako nazvati Lika budalom zbog toga što je tako dugo ostao u takvom

odnosu. Bilo bi lako nazvati ga tipičnom „crnom pobeguljom“ zbog toga što je napustio svoju ženu. Ali

istina je, kao i obično, mnogo složenija od samih činjenica. Sa svojim nesigurnim poreklom, Lik nije znao

mnogo o tome kako bi brak trebalo da izgleda, niti je imao ikakvu predstavu o ljubavi, osim osećanja

koja je gajio prema svojoj majci, baki i sestrama. Zato ne iznenađuje što nije bio u stanju da shvati pravu

vezu između ljubavi i požude - niti to što je na Silvi, svoju sestru, zaboga - gledao u onom prvom okviru,

dok ga je njegovo nesvesno ispunjavalo slikama iz onog drugog, od čega je samo vrteo glavom. I za sve

to vreme, Lik je svirao trubu u baru „122“, raspitivao se o Silvi kod svakoga ko je hteo da ga sasluša i

mirio se sa svojom ženom, kao da za njega ne postoji sutra. Na kraju je kombinacija to troje navela Lika

da napusti Nju Orleans.

Iako to Lik nikada nije saznao, najbolji dani Storivila prohujali su mnogo pre njegovog dolaska, a

broj barova se iz godine u godinu smanjivao. S vremenom, s napredovanjem Velikog rata, dolaskom

vojske i uspostavljanjem mornaričkih baza u Nju Orleansu, federalna vlada je vršila veliki pritisak da se

Tenderloan zatvori (pošto je mnogo vojnika i mornara počelo ozbiljno da se odaje noćnom životu). Ali

tek oktobra 1917. godine, gradonačelnik Nju Orleansa je konačno popustio i odlučio da prostituciju treba

proglasiti nelegalnom. Bilo je to istog dana kada je Bi Holden otkrila da je trudna i samo dan nakon što je

do Lika konačno stigla prva reč o Silvi. Sudbina neumoljivo tka svoje niti, bez greške. A to što ti se one ne

sviđaju neće ih učiniti nevidljivim.

Kada je Bi shvatila da je trudna spopao ju je priličan gnev. Zar nije preduzela sve moguće mere

opreza? Čvrsto je stezala mišiće za vreme snošaja, kao što ju je mama učila i uvek je munjevito ustajala

kada bi Lik svršavao i prala se što je pre mogla. Dok je sedela sama u njihovom stanu u ulici Bejsen, Bi je


rukom trljala stomak i besnela. To je svakako bila Likova krivica, zbog toga što je voleo da je drži posle

seksa. To je svakako bila Likova krivica, s tom njegovom sirovom crnačkom spermom, koja je mogla da

oplodi ženu već kad je namiriše. To je svakako bila Likova krivica, s tim njegovim velikim đokom koji joj

se nabijao duboko u utrobu. To je svakako bila Likova krivica.

„I neka sam prokleta ako dozvolim da me isecka neki bedni šarlatan!“ vikala je Bi.

Doduše, imajući u vidu Likov karakter, dete je moglo da ga veže mnogo bolje nego što bi njoj to

uspelo. Ali kako je njoj to izgledalo u tom mračnom raspoloženju, Bi nije više bila sigurna da li ga i dalje

uopšte želi. Osim toga, Lik je mogao da se uplaši od mogućnosti da hrani još jedna usta i da pobegne s

drugom kurvom ili da ode da traži tu sestru o kojoj je stalno pričao. Ta pomisao joj je dodatno zacrnila

raspoloženje i do trenutka kada se Lik vratio sa posla, ona ga je čekala u krevetu sa povećim nožem

stegnutim u desnoj ruci.

Lik je upao u stan sa smotuljkom od braon papira punim povrća i s osmehom veličine Teksasa na

usnama.

„Šta ima, šećeru?“ zagugutao je - ali osmeh mu je uskoro nestao sa lica.

Bi je skočila sa kreveta i nasrnula na muža vitlajući nožem. Nije rekla ništa, samo joj je iz grla

izleteo neartikulisan, unutrašnji zvuk - nerazgovetna mešavina besa i straha.

„Prokletstvo!“ rekao je Lik, uspevši da za dlaku izbegne prvi zamah noža.

„Šta te je to spopalo, jebote?“

Ali Bi nije odgovorila. Ponovo je zamahnula nožem i ovog puta uspela da dokači Lika preko

bicepsa i on je jauknuo od bola. Očajnički je pokušavao da uhvati svoju ženu za članak na ruci, ali bes ju je

učinio snažnom poput vola i on nije mogao da olabavi stisak kojim je držala nož.

„Šta to radiš, Bi?“ vikao je Lik, pritiskajući dlanom ranu da bi zaustavio krvarenje. Ali sa njom se

nije moglo razgovarati i ona je ponovo nasrnula.

„Ti bedni, crni seronjo!“ vrištala je Bi. Ovoga puta ustremila se pravo ka Likovom licu, ciljajući

oštrim vrhom na usne. Lik je podigao levu ruku da bi zaustavio napad i sečivo mu se zarilo u dlan. Dok je

bi pokušavala da izvuče sečivo iz mesa, Lik je zamahnuo desnom rukom i udario je pravo u obraz. Bi je

pala na stranu, udarila glavom o zid i ošamutila se. Lik je teško disao, desna ruka ga je strašno bolela, a

oči su ga pekle od suza.


„Moja usta!“ viknuo je Lik. „Zašto si morala da mi kreneš na usta?“

Lik je prešao krvavim prstom preko svojih dragocenih usana.

„Kučko“ rekao je Lik i izleteo iz stana i iz života Bi Holden.

Te noći, Lik je spavao na podu bara „122“, zahvaljujući ljubaznosti Bastera Bastera. Menadžer nije

pitao Lika gde je uspeo da se tako raskrvavi - takve rane bile su suviše uobičajene za dalji komentar i

dovoljno neobične da bi bile neprijatne - i čak je poštedeo Lika svirke, jer mu je ruka bila isečena, a truba

zarobljena u stanu u ulici Bejsen kod njegove lude žene. Ali očekivao je da se sledeće noći Lik pojavi na

bini, iako je Lik ceo dan bio u bunilu, pijan kao mornar.

„Ti ne sviraš - ja ne plaćam!“ rekao je Baster Baster.

„Ionako zatvaraju Storivil“ rekao je Lik ( zato što se u baru uveliko pričalo o tome). „Osim toga,

nemam trubu.“

„Dozvolićeš da ti žena uzme trubu? Sledeći put ima da te utegnem u korset, da ti natakarim lepu

periku i da te lično bacim na posao!“

„Bolje da mi uzme trubu, nego da mi rasturi usta!“ rekao je Lik i pao sa barske stolice, a Baster

Baster je samo zavrteo glavom i ostavio ga na miru.

Lik je bauljao po podu, između dupeta, drvenih opiljaka i pilećih kostiju. Pokušao je da se podigne

na kolena ali oču su mu bile zamagljene a udovi nisu reagovali na njegove želje. Ipak, misli su mu bile

čiste kao zvono i odjekivale su od Silvinog imena tako glasno da se plašio da će mu probiti glavu.

Tako to ide kad se napijem, mislio je. Tako je to uvek kad a sam previše pijan ili previše umoran ili

kada jutarnje sunce nad rekom izgleda tako lepo ili kada je muzika tako duboka da je osećam u grudima!

Uvek mislim na Silvi kada sam suviše sjeban ili suviše srećan ili suviše tužan da bih radio bilo šta oko

toga. Gde li je samo? Neću je valjda pronaći ovde u govnima na podu najbednijeg jebenog bara? U

govnima u koje ljudi zalaze ne razmišljajući ni o čemu! Da neko nije zgazio Silvi? Nema šanse da je nađem

ovde, koja sam ja prokleta ništarija! Silvi je sa elegantnim ljudima, leprša i šepuri se u lepim haljinama i

dobrom društvu. Nema šanse! Nema jebene šanse! Gde je? Gde je?

„Gde je?“ Lik je glasno izgovarao te reči, dok se podizao na noge, uspinjući se uz šank kao da je

čamac na uzburkanoj vodi. Ugrizao se za isplaženi jezik i usisavao usne da bi se koncenrisao.

„Gde je? Gde je?“ govorio je - tako glasno da su svi jutarnji gosti buljili u njega.


Lik se oteturao uz šank do mesta na kojem je stajao Baster Baster i pričao s jednim belcem iz bara, nekim

uglađenim tipom, strancem, u odelu šivenom po meri, sa izglancanim cipelama i srebrnim lancem za sat

koji mu je visio iz džepa. Lik se ugurao između njih dvojice.

„Gde je?“ rekao je Basteru Basteru, a menadžer je jauknuo od njegovog daha.

„Gde je?“ rekao je strancu.

„Beži od mene, crnjo!“ rekao je čovek i okrenuo se ka Basteru Basteru. „Ovo su ti pitomi crnci koje

puštaš u svoj lokal? Ima da ga šutnem u to majmunsko dupe da odleti sve do severa. Jebeni necivilizovani

divljak!“

„Gde je?“ rekao je Lik ponovo. Navaljivao je sve više.

„Lik“ viknuo je Baster Baster, „skini se ’Čikagu’ s glave! Hoćeš da pogineš samo zato što si tupav?“

A onda se obratio strancu po imenu „Čikago“: „Smiri se ’Čikago’, Lik Holden je moj glavni trubač i dobar

je dečko. Samo se napio, to je sve.Traži neku sestru. Samo to radi. Samo traži svoju sestru.“

„Videli ste je? Videli ste je gosn’ ’Čikago’, gospodine? Zove se Silvi. Lepa, svetle puti. Prava

Italijanka. Lepa, sve samo lepršanje i šepurenje prave dame. Nije mi sestra po krvi. O ne! Nije ni sestra po

krvi - ali je moja sestra. Nema sumnje!“

Čikago se nasmejao. „Ti si stvarno jedan očajni, jebeni crnja, nema šta.“

„Videli ste je, gospodine?“

„Lepa, kažeš? Svetle puti i lepa i ide okolo pod imenom Silvi?“

„To je ona!“

„Odakle si dečko?“

„Maunt Marter, gospodine. Da, gospodine. Tamo uz Misisipi. Maunt Marter, gospodine.Došao

sam u Nju Orleans da bih pronašao svoju sestru.“

„Tako znači? Tražiš je na pogrešnom mestu!“

„Videli ste je, gospodine? Da li ste je zaista videli?“

„Naravno, video sam je.“

„Gde?“

„U Maunt Marteru“, „Čikagovo“ lice se raspuklo od urnebesnog smeha.


„Baš juče sam je video u Maunt Marteru. Prenoćio sam tamo, na putu iz Čikaga. Lepa! Svetle puti!

Po imenu Silvi. Video sam je, nego šta, dečko - ako možeš da me pratiš.“

Ali Lik nije umeo da prati bilo šta, osim zaljubljenosti koja ga je zarobila na rođenju - iako tamo i

tada nije znao kako se to zove. Zaljubljen u sestru? Zar to nisu bila đavolja posla ili plan ćudljive sudbine?

A to dvoje ponekad zaista rade vrlo povezano.

Lik nije ni očekivao da ga neko zadrži. Zato što je Lik Holden padao od rođenja. Naravno, ponekad

se pomerao s jedne na drugu stranu, a ponekad je čak imao osećaj da ide naviše. Ali oduvek je samo

ponirao ili je bolje reći da je tonuo - kao čovek zarobljen ispod čamca, koji ne može da odredi gde je gore i

čija se pluća bore za vazduh.

I tako se Lik Holden - džezer koji je uputio Luja Armstronga u embrionski vreli stil - vratio u Maunt

Marter već sledećeg dana. Kid Ori je otišao za Los Anđeles, King Oliver za Čikago, a Luj Armstrong se

pridružio Fejtu na parobrodu na Misisipiju. Ali Lik se vratio u Maunt Marter zbog Silvi (s kojom nije bio u

krvnom srodstvu). Trebalo je da prođu još dve godine da bi joj konačno ušao u trag i otkrije da se zaista

držala dobrog društva, kao što je i očekivao. Samo što tada to društvo više nije izgledalo tako dobro.

Lik više nikada nije video svoju ženu Bi. Nikada nije saznao ni da je bila trudna (zato što je ova bila

suviše ponosna i suviše luda da bi krenula u potragu za jednom crnom ništarijom) i nikada je nije video

kako klizi u kokainsku ovisnost i onu gadnu vrstu prostitucije koja mrcvari ženu svake noći. Lik je već

dugo bio odsutan kada je ona umrla od sifilisa u dvadeset devetoj godini i nikada nije video svog sina.

Fortis Holden Mlađi rođen je aprila 1918. godine i živ je i danas. Fortis nije nasledio ništa od svog oca,

osim kožu šest-sedmina crnca, boje crne kafe, i delić njegovog muzičkog talenta, koji i dalje struji kroz

lagani gitarski bluz iz jednog bara u Kresent Sitiju8. Poseduje i izdrndani stari kornet koji čisti i glanca kao

da je najdragocenija stvar na svetu - podsetnik na još jednu tužnu priču iz Storivila.

8 Crescent City = Nju Orleans (polumesec) - prim. prev


I:

(Hidrou - London, Engleska; 1998)

Žena boje kafe je izgledala kao milion dolara.

Dok je prolazila kroz terminal ljudi su je gledali, muškarci i žene podjednako. Imakla je taj izgled.

Možda je bila filmska zvezda ili tako nešto.

Muževi su svojim ženama glasno govorili: „Zar ona nije sa televizije?“, a žene bi ih vukle za rukave

kad bi zadržali pogled na njoj malko previše. Nije to bilo toliko zbog načina na koji je bila obučena (iako je

izgledala besprekorno u tesnoj rolci od kašmira i širokim crnim pantalonama koje su se ritmički talasale

dok je hodala). Nije to bilo toliko ni zbog njene lepote (iako su muškarci nesvesno oblizivali usne i

zagledali je od glave do pete, uživajući u nežnom „S“ njenog tela). Imala je prosto taj izgled, pozu

nekoga ko je navikao na poglede stranaca.

Zato je svako ko je sebi mogao da dozvoli više od usputnog pogleda bio iznenađen kada je žena

boje kafe stala u red za ekonomsku klasu, u kojem je bilo preko pedeset kofera naređanih oko dva stuba.

Žena je svakako izgledala prvoklasno i ljudi su se pitali koja je njena priča? Niko nije primetio koliko je

bila nervozna zato što je ceo život provela prikrivajući to. Niko nije pomislio da je bankrotirala, obučena u

tako skupocenu odeću. Niko nije shvatao da ona oseća tu prazninu koju u ženi može da ostavi hiljadu

različitih muškaraca. I niko nije bio dovoljno blizu nje da bi osetio opnu očaja koja ju je okruživala, tanju i

nevidljiviju od njene savršeno nanete šminke.

Kada je konačno došla na početak reda, službenik za pultom već je bio razdražen gomilom - ali

kada je pogledao ženu primetio je da mu je dah za trenutak posustao i automatski se mašio za čelo i

počeo da prilepljuje kosu preko gole kože svojih visokih zalizaka.

„JFK?“

Žena je nemo klimnula glavom.

„Pasoš i kartu“ rekao je službenik.

Službenik je proučavao ženinu fotografiju i onda iskoristio priliku da prouči i original. Imala je,

čitao je on, četrdeset i pet godina. Deset godina više od njega, ali ako ništa drugo, njene godine činile su je


samo još seksipilnijom - kao da joj je lepota bila uvećana tim sporim prolaženjem.

Imala je snažne crte lica. Oči su joj bile skrivene iza velikih naočara za sunce, ali nos je bio dugačak

i prav, usne pune, a jagodice dovoljno visoke da bi bacale privlačnu senku. A njen ten? Koža joj je bila

boje bele kafe, sa sjajem ljuske jajeta. Bila je to ona vrsta kože koju želite da pomirišete i dodirnete. Da

proverite da li ima taj delikatan miris i svilenkastu teksturu o kojoj ste oduvek maštali.

Nije bila „crna crnkinja“. Tako je to službenik bio složio u svojoj glavi. Nije „crna crnkinja“, a nije ni

polucrna. Verovatno Amerikanka, zato što tamo imaju sve vrste mešavina. Dok ju je gledao, primetio je

izobličen odraz svog lica u njenim naočarima za sunce, a dok je ona nemo gledala njega, službenik je

osetio kako počinje da se trese od nervoze. Učinilo mu se da ga posmatra nekako sa visine. Naravno da

nije, ali to je ono što muškarci osete u prisustvu lepih žena. Posebno belci u prisustvu lepih crnkinja. To je

pojava stara isto koliko i rasa.

Pogledaj je samo s tim naočarima z sunce! mislio je - šta ona zamišlja da je?

I tako ju je stavio u zadnji deo džambo džeta, na sedište u sredini, gde je vazduh najustajaliji i gde

bi morala da se gura s dvojicom spavača sa obe strane, ako bi htela da protegne noge. Samo zato što mu

se moglo.

U prkos svojoj očiglednoj prefinjenosti, žena boje kafe nije imala puno iskustva u letenju. A ono

što je znala o letenju nije joj se mnogo sviđalo, i kada je sela na sedište 42G, odmah je izula cipele i

zatvorila oči, ponadavši se da će zaspati. Istezala je i uvijala prste na nogama preko grube staze, što joj

je bila navika iz detinjstva, i pokušavala da misli naa vedrije stvari koje će možda pomoći da avion ostane

u vazduhu.

„Bob Pek.“

Prekinuo ju je muškarac koji je govorio „Bob Pek“ i ona je otvorila oči da bi ugledala nabreklog,

dežmekastog Amerikanca stešnjenog na sedištu do nje. Podsetio ju je na jednog kamiondžiju iz

Birmingema. To je često radila - poredila ljude sa njenim najupečatljivijim klijentima.

„Bob Pek“ rekao je čovek ponovo.

Izgovarao je svoje ime kao da kaže „Srećan božić!“ ili „Čestitam!“ i ispružio debelu ruku ka njoj.

Ona mu je lagano stisnula dva prsta. Ruke su mu bile kao u njenog oca - mesnate, pegave, s tupim

noktima i arogantnim stiskom. Nije htela da se susretne s njegovim pogledom. Čak ni kroz naočare za sunce.


Umesto toga, gledala je u njegove uredno potkresane brkove, nabreklo meso iznad kragne prugaste

košulje i diznijevsku kravatu: rođendanski poklon od ćerke, pomislila je!

„Ovo je prvi put da ste u Engleskoj?“ pitao je Bob Pek. „To je sigurno fina zemlja.“

„Ne“ rekla je žena. „ Ja sam Engleskinja. Živim ovde.“

Bob Pek se nasmejao bučnim, grlatim smehom (kao psorijatični pogrebnik), koji mu je zatresao

tanak sloj mesa na vratu.

„Mogao sam da se zakunem da ste moja zemljakinja, Amerikanka! O, moj bože! Tako kažete? O,

moj bože!“

Žena boje kafe se nasmejala ne pokazujući zube, a usne su joj se pretvorile u dve tanke crte. Nije

odgovorila. Okrenula je glavu na drugu stranu i pustila je da joj padne na rame. Nije imala mnogo

vremena za Amerikance i njihov neduhoviti entuzijazam i sumniva moralna uverenja.

Setila se jednog američkog klijenta od pre desetak godina. Bio je to neki crni propovednik koji je

obilazio britanske Pentakostalne crkve9 i imao struk veličine svog bankovnog računa. Sećala se kako je

uzvikivao: „Mejbi bejbi. Mejbi bejbi. Mejbi bejbi. Bejbi. Bejbi. Bejbi.“ I onda: „Naravno!“ To sećanje

nagnalo ju je na smeh, s punim, širokim kezom, koji joj je zadigao sjajne usne sve dok ih nije pokrila

rukom. Ali, ako je već toliko mrzela Amerikance, šta je onda radila u avionu koji je leteo za Njujork?

S njene desne strane sedeo je mladić. Imao je široke, iznošene farmerke, odrpanu majicu s

kratkim rukavima i retku bradicu koja mu je pokrivala lice kao neka fleka, i nosio je plastičnu kesu punu

cigareta i burbona iz fri-šopa. Kosa mu je imala boju i teksturu vlažne slame, a on ju je nervozno sklanjao

sa čela. Oči su mu bile čudna mešavina nevinosti i iskustva, kao da je neki naivan lik kome se zalomilo da

vidi previše toga u životu. Odsutno se izvinio dok je sedao - prema tome, sigurno je bio Englez - i ljupko

se nasmešio. Žena boje kafe je odlučila da će u slučaju nesreće za ruku pre držati njega, nego onog

Amerikanca. I zatvorila je oči.

Išla je dva puta da sluša crnog sveštenika dok je ovaj bio u Londonu. Te dve posete crkvi bile su joj

prve u poslednjih dvadeset godina i primetila je da je zanimaju mirisi, zvuci i boje službe. Ta crnačka crkva

imala je malo sločnosti sa katoličanstvom iz njenog detinjstva. Njena sećanja na mise svodila su se na

pognute glave, latinski jezik i muškarce koji šapatom jedni drugima govore kako Italijani to rade najbolje.

9 Pentakostalna crkva = protestantska sekta - prim. prev


Umesto toga, gledala je u njegove uredno potkresane brkove, nabreklo meso iznad kragne prugaste

košulje i diznijevsku kravatu: rođendanski poklon od ćerke, pomislila je!

„Ovo je prvi put da ste u Engleskoj?“ pitao je Bob Pek. „To je sigurno fina zemlja.“

„Ne“ rekla je žena. „ Ja sam Engleskinja. Živim ovde.“

Bob Pek se nasmejao bučnim, grlatim smehom (kao psorijatični pogrebnik), koji mu je zatresao

tanak sloj mesa na vratu.

„Mogao sam da se zakunem da ste moja zemljakinja, Amerikanka! O, moj bože! Tako kažete? O,

moj bože!“

Žena boje kafe se nasmejala ne pokazujući zube, a usne su joj se pretvorile u dve tanke crte. Nije

odgovorila. Okrenula je glavu na drugu stranu i pustila je da joj padne na rame. Nije imala mnogo

vremena za Amerikance i njihov neduhoviti entuzijazam i sumniva moralna uverenja.

Setila se jednog američkog klijenta od pre desetak godina. Bio je to neki crni propovednik koji je

obilazio britanske Pentakostalne crkve9 i imao struk veličine svog bankovnog računa. Sećala se kako je

uzvikivao: „Mejbi bejbi. Mejbi bejbi. Mejbi bejbi. Bejbi. Bejbi. Bejbi.“ I onda: „Naravno!“ To sećanje

nagnalo ju je na smeh, s punim, širokim kezom, koji joj je zadigao sjajne usne sve dok ih nije pokrila

rukom. Ali, ako je već toliko mrzela Amerikance, šta je onda radila u avionu koji je leteo za Njujork?

S njene desne strane sedeo je mladić. Imao je široke, iznošene farmerke, odrpanu majicu s

kratkim rukavima i retku bradicu koja mu je pokrivala lice kao neka fleka, i nosio je plastičnu kesu punu

cigareta i burbona iz fri-šopa. Kosa mu je imala boju i teksturu vlažne slame, a on ju je nervozno sklanjao

sa čela. Oči su mu bile čudna mešavina nevinosti i iskustva, kao da je neki naivan lik kome se zalomilo da

vidi previše toga u životu. Odsutno se izvinio dok je sedao - prema tome, sigurno je bio Englez - i ljupko

se nasmešio. Žena boje kafe je odlučila da će u slučaju nesreće za ruku pre držati njega, nego onog

Amerikanca. I zatvorila je oči.

Išla je dva puta da sluša crnog sveštenika dok je ovaj bio u Londonu. Te dve posete crkvi bile su joj

prve u poslednjih dvadeset godina i primetila je da je zanimaju mirisi, zvuci i boje službe. Ta crnačka crkva

imala je malo sločnosti sa katoličanstvom iz njenog detinjstva. Njena sećanja na mise svodila su se na

pognute glave, latinski jezik i muškarce koji šapatom jedni drugima govore kako Italijani to rade najbolje.

9 Pentakostalna crkva = protestantska sekta - prim. prev


Izgledalo je kao da lica moraju biti pokrivena a glasovi utišani iz straha od pogleda ili možda od

narušavanja misterije obreda. Ali ta Pentakostalna crkva! Bila je glasna i ponosno stajala na svojim

nogama - pravi pulsirajući kolaž boja, pevanja i pokreta.

Prosto rečeno, u Pentakostalnoj crkvi je videla izraz crnačke prirode kojoj nikada nije mogla da se

prepusti. Prosto rečeno, znala je kako bi njen otac reagovao na tako otvoreno ispoljavanje vere.

Premeštao bi se nervozno s noge na nogu, mrmljajući sebi u bradu nerazgovetne rečenice, od kojih je

svaka u sebi imala reč „poštovanje“. Ali ne bi bio iznenađen da vidi svoju ćerku na takvom mestu, zato

što je, što se njega tiče, sam njen život bio ispod svakog poštovanja. Prvo je mislila da je to zato što je

crna. S vremenom je shvatila da je to što je bila crna bilo ono što je zaista bila. A to je, i za njienog oca i za

nju, bilo nešto drugo.

„MASTURBACIJA, BLUDNIČENJE!... Isus je rekao... PRELJUBNIŠTVO!

LJUBOMORA!... Voli svog Gospoda, svog Boga... AVE! SOTONA! BELZEBUB!... svim srcem i

celim duhom i iz sve snage... SNAGA! REKAO JE. SLAVI ISUSA! AMIN!

Žena boje kafe mogla je da se seti svake reči iz sveštenikove propovedi i, gledajući unazad, pitala

se da li je ovaj uopšte bio drugačiji od njenog oca: sve sam stil iznad svakog sadržaja, s licemerjem koje

neprimetno igra oko njega kao bokser koji je pobedio. I pored cele predstave, pronašla je malo

upotrebljive crnačke suštine u toj Pentakostalnoj crkvi. Znala je da kongregacija izražava svoju rasnu

pripadnost više uprkos svojoj crkvi nego kroz nju. I razmišljala je o svim drugim pogrešno shvaćenim

mehanizmima crne rase koje je iskusila i odbacila, kao da su loše navike ili ovisnosti: muškarce, pokrete,

politiku otuđenja i otuđenu politiku. Rođena s protivrečnim statusom, nije mogla da nađe mnogo utehe

u izboru novih suprotnosti koje bi zamenile stare. Žena boje kafe je znala da je, u izvesnom smislu, bila

egzotična. Ne zato što je bila „strankinja“ - bila je Engleskinja po pasošu - već zato što je bila čudna i

bizarna i neobična, i to je bila jedina vrsta crnaštva koju je razumela.

„Egzotična“. To je bila reč koju je koristila na svojim vizitkartama više od petnaest godina. Pitala

se da li su je njeni klijenti ikada smatrali egzotičnom. Verovatno ne. I pitala se da li jedna osoba sebe

uopšte može da vidi kao „egzotičnu“. Da li žena sebe može da vidi kao čudnu, bizarnu i neobičnu? I ako

nije bila egzotična, šta je onda bila?


Uspravila se u sedištu i shvatila da su već sat vremena u vazduhu, a da to nije primetila. Naočare

za sunce su joj skliznule u krilo, a oči su joj bile širom otvorene pod prigušenim veštačkim osvetlenjem

koje se u avionu uključuje preko noći. Bob Pek je spavao i disanje mu je postajalo teško. Ali mršavi Englez

s druge strane, gledao je film, a onda, primetivši da se njegova susetka trgnula iz misli, skinuo slušalice i

pogledao je radoznalo.

„Dobro ste?“ pitao je.

„Ove stvari su iskušenje za devojku“ rekla je i nasmejala se za trenutak pre nego što je shvatila da

je namestila profesionalni osmeh - vlažan, lascivan izraz. Zaključala je usta a mladić je izgledao

zbunjeno. Bila je dovoljno stara da mu bude majka. Šta to radi, zaboga?

„Da li znate koliko je sati?“

Mladić nije nosio sat ali živahno je pozvao stjuardesu koja mu je okrenula članak na ruci. Naborao

je čelo i osmehnuo se ženi.

„U Engleskoj ili u Americi?“

„U Americi.“

„Pola četiri“

„Pre podne ili popodne?“

„Oni su šest sati iza nas“ rekao je. „Popodne.“

„Hvala“ rekla je i uhvatila sebe kako ponovo to radi, s tim profesionalnim osmehom koji je mogao

da ga navede da pomisli da mu se posrećilo. Opsovala je u sebi. Stare navike teško umiru. Vratila je

naočare za sunce nazad na nos i duboko uzdahnula da bi naglasila kraj razgovora, ali mladić nije hteo da

je pusti tako lako.

„Ovo vam je prvi put?“ pitao je.

„Da“, rekla je. „Prvi put.“

Protiv svoje volje, lako mu je odgovorila. Možda je razgovor bolji od zagonetki u njenoj glavi, ili

možda nije mogla a da ne bude polaskana pažnjom mladića od dvadeset i neku godinu. To joj se više nije

dešavalo tako često.

„Posao ili zadovoljstvo?“

„Porodica“ , rekla je.


A mladić se nasmejao iskreno i otvoreno, na šarmantan i neusiljen način.

„Znači, po malo i jedno i drugo, a uglavnom ništa od svega toga?“, rekao je.

„Kuda idete?“

„U Harlem.“

„Harlem?“

„Da. Harlem. Imam tamo dedu-ujaka u Zapadnoj ulici 126.“

„Zapadna 126?“

„Da, Zapadna 126. Zašto ponavljate sve što kažem? Da li ste to primetili?“

„Izvinite. Da li sam to primetio? Zapadna 126? Da. Znam. Opasan kraj.“

„Čula sam to.“

„Ali sve će biti u redu. Bićete dobro.“

„Kako to mislite?“

„Mislim, bićete dobro. To je drugačije nego sa mnom, zar ne? Ali vi ćete biti dobro. Vi ste crni.“

„Jesam, zar ne?“, rekla je žena boje kafe i ponovo se osmehnula - ovoga puta samo treptajem od

osmeha, a osmehnuo se i mladić.

Sviđa mi se ovaj momak, pomislila je.

„Ja sam Džim“, rekao je i pružio joj ruku. Dok su se rukovali Džimov osmeh se raširio. Primetila je

da mu je ruka manja od njene, ali stisak je bio čvrst i siguran. Ništa nije rekla.

„A vi ste?“, nastavio je Džim, a ona je oklevala za trenutak. „To je samo vaše ime“, rekao je, a

namrštene obrve su mu se spojile iznad nosa. „Ništa obavezujuće ili nešto slično.“

„Silvija“, rekla je. „Zovem se Silvija. Po baki.“

„I čime se bavite, Silvija?“ pitao je Džim, ali primetio je kako joj se kapci odbrambeno spuštaju

preko očiju i brzo dodao napomenu: „Naravno, to nije moja stvar.“

„Ne. U redu je. Ja sam prostitutka u penziji. I pevačica. Nezaposlena.“

Žena je bila iznenađena sobom. Nikada nije bila tako bezobrazna. Ali kombinacija zatvorenog

avijonskog prostora i potencijalnog oslobođenja od njenog hodočašća dala je izvesnu „jebiga“ notu

njenim rečima, od čega se osetila nekako raspušteno. Džim je zurio u nju a izraz na licu bio mu je

nepoverljiv.


„Stvarno?“

„Da. Stvarno.“

„Pevačica?“, rekao je, a lice mu se razvuklo u tako razdragan osmeh da nije mogla da mu ne

uzvrati. Onda je nastavio: „I prostitutka?“

„Da“

„U penziji?“

„Da“

Silvija se malo povukla. Htela je da vidi da li joj se ovaj ruga. Možda da - možda ne, ali lice mu je

bilo ljubazno.

„Da li ste ikada bili s prostitutkom?“ navaljivala je.

„Jednom“, rekao je Džim. „Od nje sam dobio picajzle.“

„To je strašno.“

„Nije tako strašno.“

„Moglo je da bude i gore.“

„Tako je“, složio se Džim.

Silvija se malo zamislila. Između dvoje stranaca za trenutak je zavladala tišina, a ona je osetila

potrebu da je popuni.

„Nikada nisam imala picajzle“, rekla je ozbiljno, a Džim je opet klimnuo glavom. Onda su kraičci

usana počeli da mu se krive, sve dok više nije mogao da se obuzdava i počeo je manično da se kikoće.

Izgledao je kao neki trinaestogodišnjak, pomislila je Silvija. I ona mu se pridružila, punim, opuštenim

smehom koji kao da je dugo čekao da izađe iz nje. A Bob Pek, debeli Amerikanac sa susednog sedišta,

probudio se, otvorio mutne oči i zavrteo glavom na dvoje čudnih Engleza. A žena boje kafe i mladić su se

smejali sve dok ih stjuardesa nije opomenula da ne smetaju ostali putnicima.


V:

(Menhetn - Njujork, SAD; 1998)

Silvija je znala da se opet dočekala na noge i nije htela da to pokvari. Ali dok se Džim tuširao, malo

je pogledala okolo. Nije mogla da odoli; bila je to moć navike. Godine provedene u plaćanju telefonskih

poziva frustriranim muževima (ili ponekad ženama) iz predgrađa, učinile su je neizlečivo radoznalom,

tako da ništa nije volela kao preturanje po fijokama s donjim vešom ili po kutijama za nakit, dok bi

muškarac sanjao o seksu u oskrnavljenoj bračnoj postelji. Nikada ništa nije ukrala - bila je kurva a ne

lopov - ali volela je da proba pastelne gaćice koje nikada ne bi izabrala ili minđuše koje nikada nije mogla

da kupi. Naravno, u tom velelepnom stanu na Menhtetnu nije bilo fioke s donjim vešom ili nakita., ali bilo

je dovoljno tričarija koje su mogle da joj privuku pažnju. A kada je začula mlaz tuša znala je da je

dovoljno sigurna.

Silvija je uzela jednu apstraktnu afričku skulpturu izuvijanih oblina, od uglačanog kamena. Bila je

teža nego što je očekivala i umalo ju je ispustila. Oprezno ju je vratila na teški sto od mahagonija.

Do đavola, kakvo je ovo mesto?, mislila je.

Kada su sleteli na JFK, Silvija i Džim su se rukovali sa zvaničnom krutošću. Džim joj je poželeo

sreću sa deda-ujakom iz Harlema. I Silvija je poželela sreću Džimu. I tek tada je shvatila da je ona imala

glavnu reč dok su satima ćaskali i da ona ne zna ni približno toliko o njemu. Bilo joj je neprijatno, zato što

je njena početna povučenost uzmakla pred slapovima ličnih informacija u veštačkoj intimnosti njihovih

susednih sedišta i sada je žalila što nije pokazala više suzdržanosti. I sam bog zna, zbog čega mu je

poželela sreću - ali svakome je potrebno malo sreće, zar ne?

Svesno su krenuli na različite strane. Najzad, bili su stranci. Ali predvidljivi obrazac sudbine (ili

neprijatnosti, koje često deluju na isti način) obezbedio je da se nađu jedno kraj drugog u redu za

imigrante i niko od njih nije znao šta da kaže. Dok se njihov razgovor u nebesima odvijao sa lakoćom - s

jezicima opuštenim od pikantne mešavine dosade i alkohola - sada je bio zbrkan i trapav.

Na pasoškoj kontroli izabrali su različite šaltere. Silvija se suočila s krutim službenikom koji ju je

osmotrio od glave do pete, kao veterinar psa lutalicu. Izgledao je, pomislila je, kao danski softverski


inženjer sa zlovoljnom ženom - raščupanih brkova i stenom boje barenog mesa - i osetila je kako joj se

ruke hlade.

„Koji je razlog vašeg dolaska u Sjedinjene Države?“ upitao je službenik.

„Odmor. Samo odmor. Nekoliko nedelja.“

„Koje je vaše zanimanje?“

„Zanimanje?“

„Vaš posao.“

„Ja sam pevačica“, rekla je Silvija. „Džez.“

„Da li nameravate da radite?“

„Ne.“

„Sigurni ste?“

„Sigurna.“

„Imate li povratnu kartu?“

Silvija je pokazala službeniku povratnu kartu i bila u iskušenju da je istog časa iskoristi.

Seronja, pomislila je. Možda je to zato što sam crna. Jebeni Amerikanci. Seronja. Jebeni

Amerikanac i seronja!

Srela je Džima u odeljenju za prtljag i njih dvoje razmeniše par smetenih reči.

„Pratite me, zar ne?“ i „Moramo da prestanemo da se ovako srećemo“.

Džim joj je pomogao da pokupi svoj nedavno kupljeni kofer s pokretne trake a zatim je prebacio

svoj ranac preko ramena. Natovario je kofere na kolica dok je ona otišla da proveri šminku. Onda su

zajedno prošli kroz izlaz i ušli u Ameriku.

„Zbogom još jednom, Silvija“, rekao je Džim.

„Zbogom još jednom, Džime.“

Ponovo su se rukovali, a Džim se onda okrenuo na petama i prebacio s noge na nogu.

„Kako idete u Harlem? Neko će vas sačekati?“

„Ne. Uzeću taksi.“

„Kasno je.“

„Koliko je sati?“


„Mora da je negde oko jedanaest. Da li želite da podelimo?

„Šta?“

„Da li želite da podelimo taksi? Ja idem u centar. Vi ste mi usput. Ili ja vama. Tako nekako.“

Odšetali su do taksi stanice dok ih je prolećna prohladna noć grickala za obraze. Džim je pozvao

taksi s lakoćom iskusnog Njujorčanina, a Silvija ga je, ulazeći na zadnje sedište automobila, pitala:

„Često dolazite ovamo?“

„Bio sam nekoliko puta“, rekao je Džim.

Taksista je bio dežmekasti belac s vunenom kapom navučenom nisko na glavu, a ramena su mu

bila nagnuta nad volanom, kao da je bio fizički stvoren da vozi taksi (u stvari, podsetio je Silviju na

jednog taksistu koji joj je dolazio svakog utorka - samo što je ovaj bio nekako više američki). Dok je

izlazio iz reda, isekao je kolegu taksistu i zarežao „Ma, daj!“ glasom voditelja nagradne igre pre nego što

zavrti bubanj.

„Jebeni tikvan!“ i onda okrenuo no što je ličilo na vrat, da bi uglom oka pogledao Džima.

„Bez uvrede.“

„Nema problema.“

„Dobro narode, gde idete?“

„Krenite prema Svetom Patriku“, rekao je Džim. „Odatle ću vam govoriti.“

„Vi ste Englez?“

„Tako je.“

„Volim Engleze. Beni Hil. Vii tamo baš imate otkačene tipove!“

„Naravno da imamo. Otkačene tipove.“

Džim je lako skliznuo u amerikanštinu. Okrenuo se prema Silviji, a oči su mu se smejale, dok se

ona osmehivala njemu - ali bio je to nervozan osmeh.

Narednih deset minuta vozili su se u tišini i posmatrali velike američke automobile kako se

nadmeću na prometnom autoputu. Vozač se svaki čas naginjao unazad i uzvikivao nazive znamenitosti.

„S vaše desne strane je Kvins. Znate za Kvins? Nazvan je po kraljici Katarini. Znate to?“

Silvija je osetila kako joj srce lupa o grudi. Njujork je izgledao zastrašujuće: grad koji brzo grabi

napred, u kojem se svaka rečenica završava znakom usklika. Ne toliko kazan za topljenje koliko vreća


puna šljunka, u kojoj svaki od nekoliko miliona kamenčića tupi i oštri onog drugog u jednakoj meri. To je

morao da bude savršen grad za Silviju; grad izgubljenih duša.

Ali, suviše sam umorna, mislila je. Možda je to samo umor od dugačkog leta.

Silvija se spustila niz sedište i zavukla bradu ispod rolke i ponovo sakrila oči iza naočara za sunce.

Primetila je da je Džim pribio lice uz prozor kao uzbuđeni klinac. Iako je sve to već video, mislila je.

„Preći ćemo most“, doviknuo je vozač. „Narode, imaćete sjajan pogled!“

Dok su prelazili most Kvinsboro, a Menhetn rastao pred njima kao vrh grafikona, Džim se okrenuo

ka Silviji i pogledao je razigranim očima.

„Pogledajte ovo!“ rekao je. „Koliko puta sam to video, a opet me uvek ščepa.“

Silvija je klimnula glavom i oblizala usne, ali nije mogla da natera sebe da gleda kroz prozor.

Džim se hitro okrenuo da baci pogled, ali onda se okrenuo ka njoj, kao da je iznenada shvatio da je

nešto propustio.

„Dobro ste?“

„Dobro sam.“

Džim je klimnuo glavom i počešao se zamišljeno po neurednoj bradi.

„Slušajte“, rekao je, „nemojte pogrešno da me shvatite, ali kasno je da biste išli u Harlem.

Posebno ako ne znate da li je vaš ujak tamo.“

„Biću dobro.“

„Imam pozajmljen apartman, na Menhetnu, od prijatelja. On nije tamo. Tri spavaće sobe. Zašto

ne biste pošli sa mnom i tamo prespavali? U Harlem možete da idete ujutro.“

Silvija je pogledala Džima i gurnula naočare ka korenu kose. Ugledavši njene oči, Džim se

osmehnuo i rekao:

„Šta kažeš, srce?“ u stilu Džejmsa Kegnija.

„Neću spavati s vama“, rekla je brzo i odmah zažalila zbog toga - zato što je bilo očigledno da

Džimu to nije na pameti.

Na licu mu se pojavila čudna mešavina izraza - od tupog do zbunjenog i uspaničenog i opet do

tupog.

On neće da spava sa mnom, mislila je. Misli da sam suviše stara. Ja jesam suviše stara. Sranje!


Silvija je osetila kako joj obrazi bride, uši gore, a usne puće i dure se. Džim je neko vreme zurio u

nju, kao da se nadao da će mu reči same od sebe izaći iz usta. Trepnuo je i grizao jezik i lomio članke.

Onda se nasmejao i rekao:

„Nisam uvređen, ali opet, možete da ostanete.“

Silvija je bila dvostruko zahvalna.

Taj razgovor joj se vratio dok je gledala svoje lice u velikom ogledalu koje se pružalo duž zida

dnevne sobe. Osetila je kako joj se lice ponovo pali i to rumenilo dalo je njenom telu boje kafe ružičasti

preliv od kojeg je izgledala mlađe. Pratila je pogledom svaku boru na licu, kao da pokušava da se seti

nekog komplikovanog puta na mapi. Setila se namere da počne s vežbama za lice: jevtinije od zatezanja i

mnogo pouzdanije. Njeni zubi, pomislila je, izgledali su staro i istrošeno, štrčeći iz desni s tom

žućkastobraonkastom nijansom, kao sa fotografije rađene u sepiji. Isplazila je jezik i činilo se da čak i on

odaje njenu dob. Jezici mladih ljudi su ružičasti, punački, seksualni - mislila je. Moj je bled i mlitav.

Dok je zurila u svoj odraz, Silvija je primetila kako joj lice polako bledi i iščezava, kao jevtini filmski

efekat. To je nije zabrinulo. Izgledalo je kao prirodno napredovanje procesa starenja koje joj se odvijalo

pred očima. Pogledala je kroz sebe, u sobu iza nje: prostor izdeljen na nivoe, uglačan drveni pod,

elegantni stakleni sto za posluženje; ukusno odabrani prekrivači i draperije; mnogo afričkih predmeta;

ogroman prozor otvoren ka čuvenim obrisima Menhetna - kao filmski ekran. I osetila je duboku tugu.

Ne pripadam ovde, pomislila je. Ne pripadam nigde.

Uzela je afričku masku sa stola. Bila je to stvar ružnog izgleda, divljih očiju i vrištećih usana.

Stavila ju je ispod lica i onda, spustivši je, primetila je da je njeno lice ponovo nestalo.

Zamislila se nad svojim pretpostavkama o Džimovim namerama. To nije bilo iznenađujuće. Delila

je prostitutke u dve grupe: one koje čekaju princa na belom konju, da ih zgrabi i prebaci preko leđa i one

koje znaju da su svi muškarci isti. Većina devojaka koje je poznavala generalno su počinjale kao prve i

završavale kao druge. S njom je bilo isto. Štaviše, iskusna devojka pati od iluzije da kontroliše život i

seksualnost muškarca; ali s vremenom je i to postalo prošlost. Silvija je znala da je podređena

muškarcima: svojim ocem, svojim tipovima, i sada, ovim klincem koji ju je smatrao starom.

Misli su joj poprimile oblik teksta s nalepnica.

Neka druga žena je supruga. Prostitutke to rade stojećki. Ležećki. U parkiranim automobilima.


\

Hotelskim sobama. Prolazima. Prostitutke ne umiru, one samo... One samo šta? Preživljavaju?

U tom trenutku Silvija je malo jače stegnula masku koju je držala i prstima zacepila drvo. I baš

tada se na vratima pojavio Džim, s peškirom oko pojasa. Obrijao je onu čekinjastu bradu i izgledao mlađi

nego ikad. Grudi su mu bile suvonjave, ćosave i blede.

„Izvinite“, rekla je Silvija. „Oštetila sam masku.“

„Nije važno“, rekao je Džim i slegnuo ramenima.

„Da li je dragocena?“

„Ne, samo tričarija. Želite li neko piće?“

Silvija ga je gledala, a on je prošao rukom kroz mokru kosu. Nehotično je zadrhtao. Voda je

kapljala na pod s uglova peškira. Silvija je osetila kako njeno osećanje izmeštenosti raste. Provela je

tolike godine pokušavajući da sazna ko je, a sada nije bila sigurna ni gde se nalazi, niti šta radi.

„Znači, može jedno piće?“ rekao je Džim, i pre nego što je ona mogla da odgovori, nestao u

dnevnoj sobi, da bi se trenutak kasnije pojavio potpuno obučen, prebrojavajući novčanice iz novčanika i

gurajući ključeve u džep od jakne.

„Spremni?“

Na vratima apartmanskog bloka Džim je klimnuo glavom uniformisanom čoveku iz obezbeđenja

koji je rekao: „Dobro veče, Džime.“

„Vidimo se kasnije, Beni“, odgovorio je Džim.

Krenuli su pravo na Petu aveniju i onda ponovo niz Istočnu 52. U jedan iza ponoći ulice su bile

skoro puste, a hladan vazduh poprimao je posebnu teksturu. I pored teškog vunenog kaputa i džempera,

Silvija je drhtala i uhvatila je Džima pod ruku dok su hodali, što njemu nije smetalo. Bila je uzbuđena.

Ulice su imale miris u koji je mogla da zarije prste - skoro sudbinski kvalitet - a zgrade su bile toliko visoke

da nije mogla da im vidi vrhove, koliko god da je izvijala vrat.

„Sve je zatvoreno, Džime.“, požalila se. „Suviše je kasno.“

„Znam jedno mestašce“, rekao je Džim i pokazao na mali, ofucani neonski znak dalje niz ulicu.

Osvetljeni ram je okruživao reči „Irac Toni“.

Kada su otvorili vrata začuo se meki zvuk zvona, a svi gosti iz bara pogledali su novopriošlice.


U nekom drugom životu Silvija bi se možda uplašila - ali u ovom životu stigla je da se nagleda

otrcanih rupa. Osim toga, tamo je bilo svega četvoro ili petoro tipova - starijih belaca žućkaste kože,

praznih očiju ispred prepunih pepeljara - a barmen (koji je izgledao kao jedna njena mušterija za brzaka

ponedeljkom uveče) pozdravio je Džima kao davno izgubljenog prijatelja.

„Džime!“ viknuo je čovek. „Prošlo je dosta vremena.“

Džim se nasmejao i zapalio cigaretu.

„Kako si Toni?“

„Kad si ti čuo mene da se žalim? Došao si na duže?“

„Ne znam. Možda na par dana. Ili na par nedelja.“

„Je l da? Šta smeraš?“

Džim je za trenutak imao pomalo bolan izraz na licu, a onda se opustio i slegnuo ramenima.

„Znaš kako je.“

„Sigurno.“, rekao je Toni. „Čuo sam te. Došao si sam?“

Džim je blago dodirnuo Silviju po ruci. „S prijateljicom. Toni ovo je Silvija. Silvija, ovo je Irac Toni.“

„Baš mi je drago što sam te upoznao, Silvija.“ Rukovao se s njom.

„Dobro narode, čime mogu da vas poslužim?“

Džim je za trenutak pogledao Silviju upitnim pogledom.

„Dva nigerijska ginisa“, rekao je Džim.

„Dva šta?“

„Nigerijski ginis. Najdžel G“

„Šta je to, dođavola?“

„Hajde Toni! Već si mi to pravio. Sipaš ginis i onda samo pljusneš šlag od ribizle preko. Nigerijski

ginis.“

„Ti to ozbiljno? Piješ to sranje?“

„Od njega ti odlakave grudi“, rekao je Džim, a Silvija se nasmejala na tu ponisao.

Njih dvoje su se onda okrenuli od šanka i izabrali sto blizu vrata. Džim je zapalio još jednu cigaretu

odmah posle popušene. Delovao je iscrpljeno, kao premoreni mali dečak - i Silvija je pomislila kako sigurno

izgledaju kao čudan par; bledunjavi klinac i istrošena, stara kurva. Od te pomisli se sumorno osmehnula.


„Ne pijem ginis“, rekla je.

„Ne? Trebalo bi da počnete. Od toga...“

„... ti odlakave grudi“ završila je Silvija.

„Od toga ćete postati veliki i snažni.“

„Već sam velika.“

„To će vas održati mladom“, rekao je Džim konačno; a Silvija je shvatila da je Džim u svom

elementu i da nema smisla da se raspravlja s njim.

Irac Toni im je doneo piće i poslužio ga ne izgovorivši ni reč, ali izraz na licu bio mu je topao i

prijateljski.

„Za Najdžela G“, rekao je Džim i podigao čašu.

„Za Najdžela G.“

Silvija je otpila malo. Bilo je dobro. Voćno i glatko i blago žestoko. Kao milkšejk s alkoholom.

„Ne pijem mnogo“, rekla je Silvija.

„Ja pijem“, rekao je Džim i otpio ogroman gutljaj crne tečnosti da bi pokazao na šta misli.

„Počeli ste da mi pričate o sebi?“

„Jesam li?“

„Da. Počeli ste.“

„Prvo vi.“

„Već sam vam rekla sve.“

„Ne, niste. Rekli ste mi da ste kurva (u penziji) i džez pevačica (nezaposlena). To nije nešto. Pre

svega, niste mi rekli šta ćete raditi u Njujorku.“

„Potražiću svog dedu-ujaka.“

„To znam. Ali zašto?“

„Zašto da ne?“

„Nemojte, molim vas. Imate neku priču o tome, i to dobru, mogu da se kladim. Recite mi.“

Silvija je pogledala Džima preko okvira naočara, a on joj je uzvratio osmehom. Bilo je u njemu

nečeg što nije mogla da prokljuvi. Kao da je bio iskusna budala, nevin kao pupoljak i umoran kao nedelja

posle sahrane. I to „nešto“ što je Silviju nagnalo da želi da mu priča. Ili je to možda bio njen očaj, zato što


niko nikada nije želeo da čuje njenu priču i osećala je kao da joj se ona guši u grudima suviše dugo da bi

mogla da je se seti (zato što priče moraju da se provetravaju da bi preživele). I onda je pokušala da mu

ispriča ko je ona, da mu objasni šta je radila i da mu ispriča svoju priču. A kada je počela da izlazi iz nje,

bila je na ivici da je i sama razume. Dok je pričala, Džim je ispijao Najdžela G kako je stizao na sto.

Posle nekih sat i po, na samom kraju priče, Džim je iznenada ustao.

„Pijan sam“, objavio je.

„Da li ste me slušali?“ pitala je Silvija.

„Slušao sam vas. Ali sada sam pijan.“

Irac Toni mu je doviknuo sa šanka „Dobro si, Džimbo?“

„Pijano“, odgovorio je Džim.

Toni se nasmejao i rekao Silviji. „Bolje ga stavi u krevet, dušo.“

Ovog puta dok su išli dva bloka nazad ka stanu, Džim je bio taj koji je držao Silviju pod ruku, a ona

se smejala svakom njegovom pogrešnom koraku, dok se ovaj spoticao i teturao niz ulicu.

„Laku noć, Džime.“, rekao je vratar dok su ulazili u lift.

„Pijan sam, Beni“, odgovorio je Džim dok su se vrata lifta zatvarala.

Kada su ušli u stan, Džim je neodređeno pokazao prstom preko dnevne sobe pre nego što se s

raštimovanom trapavošću skinuo u šorts i srušio u krevet u spavaćoj sobi. Silvija je pronašla krevet u

drugoj, prelepoj sobi ofarbanoj u tamnoplavo i tamo se svukla i skliznula ispod mekih čaršava. Ali nije

mogla da spava jer nikada nije volela da ide u krevet sama. Štaviše, njena priča joj se još odmotavala u

mislima i setila se vremena kada je posmatrala pijanduru po imenu Flin (momak a ne svodnik) kako

pokušava nemoguće - da sabije dvadeset cigareta nazad u praznu kutiju. Znala je da takav napor zahteva

mašinsku preciznost. I tako je, nakon sat vremena nervoznog vrpoljenja ustala i klisnula kroz dnevnu

sobu. Nije čak ni pomislila da obuče majicu.

Pokucala je na vrata Džimove sobe.

„Džime“, prošaputala je.

Otškrinula je vrata i začula zvuk blaženog hrkanja. Polako je ušla - nije htela da probudi Džima - i

skliznula pored njega u krevet. Uvila je svoje nago telo oko njegovih leđa, a on se nije ni pomerio. Bazdio

je - na alkohol i cigarete - ali Silviji to nije smetalo. Mirisao je isto kao Flin.


Oko šest sati izjutra, iznenada se probudila. Džim je govorio u snu, glasne povike i cele rečenice na

nekom nerazumljivom jeziku. Posle nekog vremena, snovi su mu se primirili ali Silviji je sada bilo

neprijatno. Pitala se da li će se Džim ujutru sećati njene priče. Da li je to želela? Ponovo je ustala iz

kreveta i vratila se u svoju sobu. Ispružila se na leđa, s rukama ispod glave, a grudi su joj se raširile do

pazuha. Razmišljala je o prethodnoj noći i prči koja se odmotala u baru Irca Tonija. Bila je potpuno

budna. Nije volela da ide u krevet sama, ali nije volela ni da se budi nekako drugačije.

„Da li sam rekla svoje prezime? Di Napli. Silvija Di Napoli. Možete li da verujete?“

Džim je delovao tupo dok je palio cigaretu. Iako je retko pušila, Silvija je instinktivno posegnula za

paklicom i izvukla jednu cigaretu.

„Di Napoli. Pogađate na šta mislim? To na Italijanskom znači ’iz Napulja’ Nikada nisam bila u Italiji,

a kamoli u Napulju, i teško da izgledam kao Italijanka, zar ne? Vidite, moja porodica je italijanska. Dobro,

američko-italijanska. Bela američko-italijanska porodica.“

„Bela?“ Džim je dunuo dim i čkiljio u Silviju kroz izmaglicu koju je napravio. Onda je srknuo svoj

Njajdžel G ne skrećući pogled s nje.

„Shvatate?“ rekla je Silvija. „Vidite, šta hoću da kažem. Bila sam neka vrsta iznenađenja. Moji

majka i otac nisu očekivali malu crnu bebu.“

„Bili ste usvojeni?“

„Ne! U tome je stvar. Da li me slušate? Ako ne...“

Silvija je huknula od frustracije i teško uzdahnula. Zavalila se nazad u stolicu i za trenutak

pogledala u stranu. Bilo je dovoljno teško što je pokušavala nešto da objasni, a ako Džim nije imao nameru

da je sluša onda nije bilo svrhe da pokušava.

Na zidu iznad šanka na kojem su stajale neiskorišćene izglancane čaše Irca Tonija visila je crno-bela

fotografija nekog boksera, u pozi kao da vas udara sa slike. Bio joj je donekle poznat. Kako se zvao? Beri

ovaj - ili - onaj. Gruba fotografija delovala je nekako španski. Ali znala je da je bio Irac.

„Izvinite“ rekao je Džim. „Nastavite.“

Silvija je popila gutljaj pića. Nigerijski ginis postajao je otužan. Netremice je gledala Džima i olizala

penu sa gornje usne. Džim je trepnuo.


„Otac me je ostavio kada sam se rodila. Moja mama je bila u Londonu, nekih sedam meseci, a moj

tata je samo ustao i otišao. Tipični, jebeni Italijan, s mozgom u mudima. Mislim, na kraju se vratio i

pretpostavljam da je dao sve od sebe da se ponaša kao moj otac. Ali nikada joj nije dozvolio da to zaboravi.

Ni meni. To su moja najranija sećanja. Imali smo stan iznad restorana, u ulici Din u Sohou i kada bi se

svađali (skoro svakog jebenog dana!), on bi išao tamo-ovamo po stanu, zadižući pantalone i pušeći svoje

cigare „Isuse Hriste, Bernadet, kako sam završio s crnim detetom, jebiga? Misliš da izgledam kao crnac, je l’

misliš? Izgledam li kao jebeni crnac, je l’ izgledam? I šta sam onda to ja toliko zgrešio, Bernadet? Zašto si,

eh, morala da se tucaš s tamo nekom čamugom?““

Dok je Silvija dočaravala svog oca, počela je da podiže glas i lica Irca Tonija i još nekoliko gostiju

okrenula su se prema prelepoj ženi boje kafe i belom mladiću. Onda je izgovorila reč „čamugom“ sa

ogorčenom intonacijom, a lica su se zarila nazad u svoja pića i „mice“. Džim se nasmejao.

„To je dobra imitacija.“

„Tako je govorio“,rekla je Silvija. Onda se i ona nasmejala.

„Kunem se da je tako govorio; rečenice je naglašavao tim uzdisanjem ’Hej, Bernadet! Šta eh, hoćeš

da uradim, ah?’ Tako nekako. Kao u gangstersim filmovima ili tako nešto.“

„I ko je onda bio vaš pravi otac?“

„Ne znam.“

„Nikada vam nije rekla?“

„Uvek je govorila da je bila verna. Sve do samog kraja. Nisam je videla dvadeset godina, a ona je na

samrtnoj pstelji opet ponovila istu stvar. ’Silvija, moraš da mi veruješ. Nikada nisam spavala ni sa jednim

muškarcem osim s tatom. Sama Devica mi je svedok.’ Tako je govorila.“

„Kada je umrla?“

„Pre nekih šest nedelja.“

„Žao mi je.“

„U redu je. Ionako više nije bila moja majka. Znate, biti majka, znači nešto više od toga da se

porodite. Jebeno više. Ako ikada budem imala decu, kunem vam se...“

Silvija je ućutala za trenutak. Saplela se o tu rečenicu kao o izvaljenu kaldrmu.


„Da sam imala decu bila bih im prava majka; prava - čaj - je - na - stolu, - priče - za - laku - noć, -

operi - zube, majka. Ne možete samo da...“

Ponovo se pokolebala, a glas joj je malo napukao. Misli su počele da se otimaju, a mozak je

pokušavao da ih sredi.

„Znate šta? Mislim da me je majka mrzela. Mislim, moj otac je bio bliže tome da to izgovori, ali

mogla sam to da joj vidim u očima. Nisam je videla dvadeset godina, a mogla sam to da joj vidim u očima.“

Silvija je ispružila ruku preko stola kao da hoće da rastegne liniju života. Džim to ili nije primetio ili je

izabrao da ignoriše. Samo je lenjo podigao ruku i dao signal Toniju koji je stajao za šankom. Podigao je

obrve ka Silviji.

„Hoćete još jedno piće?“

Odmahnula je glavom. Ruka joj se skrasila na kartonskoj etiketi od piva koju je sada okretala

između prstiju.

„Još jedan Najdžel G!“, viknuo je Džim ka Toniju pre nego što je ponovo posvetio pažnju svojoj

pratilji. „I šta ste ono rekli?“

„Nije važno.“

Silvija je malo oborila glavu i počela da cepka etiketu u tanke trake, kao da mrvi vojnički dvopek uz

bareno jaje. Lice joj je bilo slika i prilika duboke koncentracije - kao da obavlja najzahtevniji zadatak na

svetu - ali misli su joj bile negde drugde. Džim ju je posmatrao i znao je da se povlači u svoju priču,

izbacujući je napolje.

„Dobro“, rekao je Džim „Dobro. Zašto tražite svog dedu-ujaka?“

Silvija je prekinula rad na svom origamiju. Nije bila sigurna da li i dalje želi da cepka karton. A

kamoli da priča.

„Duga je to priča.“

„Nastavite.“

„Da li želite da je čujete?“

„Da.“

„Mislim, da li zaista želite da je čujete? To je dugačka priča.“

„Da, želim da je čujem. Ispričajte mi, molim vas.“


„Dobro. Kao što sam rekla, duga je to priča. Mislim, najveći deo sam saznala tek kada sam se vratila

da vidim majku. Naravno, znala sam neke deliće, ali mama i tata nisu voleli da pričaju o svojoj prošlosti.

Znate na šta mislim? To je bilo kao da im je sam pogled na mene bio dovoljan da znaju sve što je potrebno,

a to znači da nisam bila predmet ljubaznog razgovora. Kako ono kažu? ’Deca treba da se vide, ali ne i da se

čuju’ Zajebi to! Da su se samo oni pitali, ne bi oni mene ni videli, ni primećivali, niti jebeno spominjali! Ja...“

„Samo krenite od početka“, prekinuo ju je Džim.

„Šta?“

„Samo krenite od početka i ispričajte mi celu priču.“

„Od početka. Da.“

Silvija je za trenutak usisala desni i izglancala zube jezikom.

„Neće vam smetati ako zapalim još jednu cigaretu? Obično ne pušim, ali ne pričam često o ovim

stvarima.“

„Poslužite se.“

Silvija je zapalila još jednu cigaretu i snažno uvukla dim. Položila je dlanove na sto, nagnula se i

počela da priča monotonim glasom, kao da će to obezbediti objektivnost onome što bude rekla.

„Moji mama i tata su bili Italijani iz Njujorka. Znate, tipični njujorški Italijani, iz velikih katoličkih

porodica, koji jedu špagete za večeru za velikim stolovima sa crno-belim stoljnjacima. Nisam sasvim

sigurna u to, ali to je slika koju imam u glavi. Znate ma šta mislim?

Mama je bila iz Harlema, tata iz Kvinsa. Ne znam mnogo o njenom poreklu, ali ona mi je rekla da je

bila jedino dete (što moju fantaziju o večeri sa špagetama baca pravo kroz prozor). Ne znam mnogo ni o

njenim roditeljima. Otac joj je umro dok je bila dete. To znam. Živela je s majkom, ali imam osećaj da se

njih dve nisu slagale i da je to razlog što se preselila s tatom u Englesku. Sećam se kada su se mama i tata

jednom svađali u kuhinji. ’Hoćeš, eh, da te pošaljem nazad u eh, Harlem, Bernadet?.’ Nešto tako. Kao neka

pretnja.Osim toga, znam samo da je mama rođena 1925. godine. I to je sve što se toga tiče.

Moj tata, sećam se da je imao običaj da ponekad priča o prošlosti. Obično kada bi se napio. Sedeo bi

u toj velikoj fotelji u dnevnoj sobi pored kamina na gas i samo pričao. Nikome određenom. Sigurno ne meni.

Njegova porodica je bila iz Bruklina. Imali su piceriju i to uspešnu. A do njegovog rođenja posedovali

su tri restorana - dva u Bruklinu i jedan u Harlemu. Tamo je sreo moju mamu. Ona je verovatno radila kao


kelnerica. ’Bila je jebena A-1 italijanska lepotica.’ Tako je moj tata imao običaj da kaže. Kao da govori o

nekom dragocenom predmetu, o automobilu ili nečemu sličnom. ’ Jebena A-1 Italijanka, s nogama eh,

dovde i gustom, crnom kosom i kožom kao maslina’. Ponekad bi pogledao u mene i rekao ’Jebote, šta se

onda desilo s tobom? Isuse Hriste!’

Silvija je zastala, napućila usne i počela da pravi kolutove od dima. Džim je pomislio kako bi trebalo

nešto da kaže.

„Fin dasa“, prokomentarisao je.

Silvija je podigla obrve, a Džim je primetio da to nisu bile njene prave obrve već samo dve tanke linije

boje koje su joj se uvijale zajedno sa čelom.

„Uglavnom, tako su se upoznali“, nastavila je. „U restoranu. I zaljubili se jedno u drugo iznad testa

za picu i rastopljene mocarele. Jebeno romantično.“

Silvija je ponovo zastala, kao da joj je ponestalo reči. Ova priča je stvarno zahtevala veliki napor i

Džim je shvatio da joj je potrebno ohrabrenje.

„Kada su se preselili u Englesku?“, upitao je, a Silvija je teško uzdahnula.

„Iste godine kada sam se rodila. 1953. Iako se nisu prosto preselili u Englesku. Kao da su pobegli ili

nešto slično. Ne znam zašto. Neko je bio protiv tog braka. Moja baka, verovatno. Mislim da se moja mama

starala o njoj ili tako nešto. Zato što mama nije bila klinka kada se udala za tatu. Imala je dvadeset sedam

godina. Možda dvadeset osam.

Uglavnom, u Englesku su pobegli 1953. godine. I tako sam se ja rodila na brodu Queen Mary. Da li

možete da poverujeete? Možda je moj otac bio neki crni mornar ili tako nešto. Dete jebenog okeana. To

sam ja. Jebena beba niotkuda.

...To je bio tatin plan. Hteo je da otvori lanac picerija u Londonu. Picerije ’Di Napoli’. Počeo je s

picerijom tamo u ulici Din, u Sohou. Poznajete Soho? Odmah iza ugla. I to je bilo najdalje dokle je dogurao.

Prošlo je trideset godina, a oni su i dalje mesili loše pice u svom restoranu i zarađivali jebeni novac. Bila je

to dobra ideja ali dvadeset godina prerano. Ili je bilo to ili sam ja bila razlog - zato što posle mog rođenja

njihov brak više nije bio isti. “

„Siguran sam da to nije tačno.“, rekao je Džim, samo zato što je mislio da treba da kaže barem

nešto.


Ali Silvija je planula. „Kako znate?“

Džim je iskapio svoj drugi Nigerijski ginis i pogledao Silviju kroz dno čaše. Lice joj je bilo izobličeno, a

crte lica zategnute i ojađene.

„Ne znam ja ništa“, priznao je i blago se nasmešio.

Silvija je osetila kako joj izraz na licu smekšava, ne toliko protiv njene volje, koliko uprkos njoj.

Filmske fraze kao „Da sam dvadeset godina mlađa“ počele su da joj prolaze kroz glavu, sve dok ih nije

prekinula. Da sam dvadeset godina mlađa, mislila je Silvija, ovaj žgoljavi, dobroćudni beli dečko ne bi bio

muškarac kakvog bih tražila. To je bila polovina problema.

Irac Toni je doviknuo sa šanka „Hoćeš još jedno piće, Džimbo?“

„Šta misliš?“ odgovorio je Džim, ali nije skidao pogled sa Silvije.

„Šta kažeš?“ pitao je Toni.

„Rekoh, šta misliš?“

„Mislim da hoćeš.“

„Dobro je. I ja mislim da hoću.“

Džim je stavio kažiprst oko ruba čaše sakupljajući ostatke kremaste pene, kao neki perač prozora.

Polizao ga je, a malo pene mu je skliznulo niz prst i palo na bradu. Izbacio je jezik da je pokupi - ružičast i

zašiljen, kao u guštera.

„Volite da pijete“, primetila je Silvija.

„Da“, potvrdio je Džim.“Volim da pijem.“

Irac Toni je doneo Džimu još jednog Nigerijskog ginisa, a Džim je podigao čašu i počeo da pije, da bi

to ilustrovao. Onda se zavalio u stolicu i diskretno podrignuo u šaku.

„Šta je s vašim deda-ujakom?“, pitao je.

„S kim?“

„Vaš deda-ujak. Kako se on uklapa u sve to?“

Silvija je uzdahnula i zapalila još jednu cigaretu. Ako je njen kompanjon bio tako čvrsto rešen da se

napije, onda nije imala razloga da brine zbog ponekog dima.

„Mama i tata“, počela je, „nisu ostali u kontaktu sa ostatkom porodice. Koliko je meni poznato. Nije

bilo ni božićnih, niti rođendanskih čestitki. Ništa od toga. Kao da je tata tako hteo. ’Bolje je tako, Bernadet’


govorio je. ’Zašto bi iko, eh, gledao naša posla? Misliš da bi oni to razumeli? Zašto hoćeš da znaju za našu

sramotu? ’ Imao je običaj da priča takve stvari. A kada bi izgovorio reč ’sramota’ pogledao bi u mene kao da

sam ga ubola u srce.

Uglavnom, tata je umro pre pet godina. Čula sam, ali nisam otišla na sahranu. Mislim, on nije voleo

mene, ja nisam volela njega. Zar je trebalo da idem na sahranu samo zato što mi je otac? Jebiga! Verovatno

mi i nije bio otac. Znate na šta mislim?

Ali, kada se pre nekoliko godina mama razbolela, zvala me je da dođem. Ne znam čak ni kako me je

pronašla, ali samo je poručila da umire; a ja sam pomislila - sranje! Što da ne, jebiga? I tako sam otišla da je

vidim. I dalje je živela u tom stanu u ulici Din (iako su restoran prodali deset godina ranije. To je sada neki

vinski bar, zar ne? Sve sama šminka i skupo pivo.) Kunem se, Džime, gledala me je s mržnjom u očima.“

Silvija je zastala i pogledala Džima. Svidelo mu se kada je izgovarala njegovo ime i osetio je kako

mu se tabani u patikama uvijaju. Kao da je samoglasnicima u njegovom imenu pridodala neki zavodnički

kvalitet.

„Šta je vaša mama htela?“, pitao je.

„Htela je da stupim u kontakt s tim njenim ujakom iz Harlema. Očigledno mu je pisala, s vremena na

vreme, tokom četrdeset godina. Samo je htela da mu neko kaže za njenu smrt.“

„I šta ste uradili?“

„Šta sam uradila? Pisala sam mu, zar ne? Kada je umrla, napisala sam mu pismo. Samo da ga

obavestim.“

„Kako se zove?“

Silvija je uzela torbicu iz džepa i otvorila je. Izvukla je zgužvani komad hartije i pažljivo ga

odmotala.

„Fabricio Berlone“, pročitala je. „Stan 8, Zapad 426, 126-ta ulica, Harlem.“

„I?“

„Šta?“

„I onda vam je on odgovorio i rekao da dođete i posetite ga?“

„Ne.“, rekla je Silvija. „ Nikada nije odgovorio.“

„ Nikada nije odgovorio?“, ponovio je Džim i promuljao poslednji gutljaj pića oko zuba.


„Pa šta onda radite ovde?“

Silvija je pogledala u svoja stopala. Odjednom se osetila veoma glupo. Džim ju je pogledao.

Odjednom se osetio veoma pijano.

„Mislila sam...“, počela je. „Mislila sam da će on moći da mi kaže.“

„Šta da vam kaže?“

„Ko sam ja“, rekla je Silvija tiho.

Između njih dvoje za trenutak je zavladala tišina, čiju je težinu Džim osetio na ramenima. Znao je da

treba da kaže nešto, ali reči koje su mu se oblikovale u glavi nisu bile prikladne. Ali onda su se zaklatile na

ivici njegove svesti i izletele iz usta kao trapava deca koja padaju sa zidića.

„Verovatno je mrtav“, rekao je i istog časa opsovao sebe.

Silvija je buljila u njega. „Verovatno“, rekla je. „Hvala.“

„Ali, čak i ako je živ“ ,rekao je, pokušavajući da se ispravi, „ali, čak i ako je živ, vaš deda-ujak ne

može da vam kaže ko ste vi. Niko ne može da vam kaže ko ste vi. To morate sami da otkrijete.“

„Je l’ da?“, rekla je Silvija. „Gde ste to pročitali?“

„Nemam pojma. Verovatno u nekoj čitanci.“

Džim je iznenada ustao.

„Pijan sam!“, objavio je.

„Da li ste me slušali?“, pitala je Silvija.

„Slušao sam. Ali, sada sam pijan.“

Irac Toni mu je doviknuo sa šanka: „Dobro si, Džimbo?“

„Pijano“, odgovorio je Džim.

Toni se nasmejao i rekao Silviji: „Bolje ga stavi u krevet, dušo.“


I:


Silvi je imala isto prezime kao i njena majka Merlin, njena tetka Kejni i njena baka, Mama Lusi.

Silvi Blek. Tako se zvala. Silvi Blek. S tom svetlom puti i prefinjenim crtama lica, to ime ju je

sigurno zapanjivalo kao ironično i pre nego što je mogla da sazna da za to postoji reč. Dok su ostala deca

iz Kejninog domaćinstva dobijala prezimena svojih očeva (ma koliko da su ovi bili nestalni ili ništarije),

Silvi je ostalo prezime njene čukunbabe. Mama Lusi, koja se rodila kao robinja kod Frederikovih sa

Džekson Hila (zar to nije bila dodatna ironija?), nije mogla Silvi da ispriča mnogo o toj ženi. Ali je znala da

je Elizabet Blek bila prava afeička dama, čiji je muž (deda Mama Lusi) umro ubrzo po dolasku u

Sjedinjene Američke Države.

„Blek.“ Silvi se ponekad pitala odakle potiče to ime. Možda su belci samo bili lenji kada bi trebalo

da krste novu turu robova sa pijace? I evo sada nje - još svetlije od mnogih belih dama, koje su činile sve

da se sačuvaju od jakog sunca!

Silvija je prihvatila prezime „Blek“ zato što drugog nije bilo. Otac joj je bio beli mladić koji je

zapucao u Kultaun da bi na svoj osamnaesti rođendan izgubio nevinost. I niko o njemu nije znao ništa

više. Silvi je ponekad maštala o tome kako je mogla da se odvija životna priča tog belog momka. Možda

je otišao pravo na koledž u Čikago ili čak u Boston ili Njujork. Možda je učio za doktora i spasio stotinu

života ili za advokata u ozbiljnom odelu i sa uštirkanom belom kragnom. Možda je bio dobar sin svoga

oca, koji je preuzeo plantažu u dvadeset prvoj godini i uvek bio pravedan prema crncima. Možda je do

sada oženio neku finu damu sa zlatnim uvojcima koja je nosila najlepše haljine. Možda je sada imao

nekoliko dece - troje dece, maštala je Silvi. Dva dečaka i jednu devojčicu. Njene polubraću i polusestru! - i

zamišljala je dečake kako jašu, s malom devojčicom, njihovom miljenicom, koja im poskakuje u krilu.

Silvi se pitala da li bi je njen otac nekako prepoznao kada bi je video na ulici. Možda bi mu uhvatila

pogled dok bi prolazio, on bi se možda zaustavio, obrve bi mu se namrštile, a onda bi se okrenuo i pozvao

je: „Silvi! Moja Silvi! “ Kao da bi znao njeno ime!


Moglo bi se očekivati da je Silvi bila ozlojađena na svog oca, koji je dobio šta je tražio od tela

njene majke, platio joj pedeset centi i onda je ostavio da umre na porođaju. Ali ljudi ne misle uvek ono

što vi očekujete, ponajmanje crnci kojima je razum bio sjeban i pre nego što su se rodili.

I tako je Silvi bila ozlojađena na svoju majku. Zamerala je sirotoj mrtvoj Merlin što nije mogla da

joj kaže čak ni ime njenog tate.

Mogla sam da imam pravo ime, mislila je Silvi. Ne neko robovsko ime koje me vezuje svojom

kratkom istorijom! Pravo ime s beskrajnim nizom generacija iza sebe, koje bi me odvelo iz Kultauna,

daleko od Maunt Martera, možda čak i iz Luizijane! Mogla sam da budem neko drugi!

Po onome kako je Silvi to videla, ona nije bila samo delom robinja već jednim delom i

robovlasnica. I ma koliko da je pokušavala, nije mogla da pronađe ravnotežu na toj klackalici. Samo još

više konfuzije.

Tako je Silvi razmišljala. Barem dok je bila klinka. Kasnije je izrasla u ono što je bila i pokušala da

iz toga izvuče ono najbolje. Kao i svako od nas.

I sada, u svojoj dvadeset trećoj godini, Silvi je ležala na leđima, na mekanoj postelji, s čvrstim

belim pokrivačem koji je mirisao na latice ruža, i pokušavala da shvati šta ju je dovelo u tu situaciju. Da li

je to bila njena krivica? Njena sudbina? Ili samo ono što je bila? Sa tri pitanja zvučala su joj isto, iako nije

mogla da bude sigurna, zato što atmosfera u toj zgradi nije bila podsticajna za razmišljanje. Mogla je da

čuje Analisino nemelodično pevanje tamo na stepenicama i Stepisu u stanu ispod, kako vrišti na svoje

dvoje dece, kao da su ona za sve kriva. Stepisa! Kakvo je to glupo ime? Ime iz lekarske torbe!

Silvi je razdraženo prešla prstom preko tesnog midera koji ju je neprijatno stezao oko rebara.

Htela je da ga skine, ali bilo joj je tako nezgodno da ga ukloni; a i znala je da bi trebalo da bude spremna.

Suviše umorna da bi bila gola, suviše lenja da bi se obukla. Tipični kurvinjski mentalitet, mislila je Silvi.

Na vratima se začulo kucanje. Polako je prebacila noge preko stranice kreveta i oteturala se preko sobe.

Osećala se kao da je pijana. Poželela je da je bila. Uhvatila je sebe pogledom u lepom ogledalu pored

prozora i zaustavila se na trenutak, a oči su je peckale kao kopriva. Nekada je mogla satima da posmatra

svoj odraz u ogledalu i uživa u svojoj mlečnoj puti, blagim uvojcima i senzualnim oblinama svojih grudi i

usana. Ali ne više.


Silvi je otvorila vrata i ugledala Svit Eli nagnutu na galeriji, kako namešta čarape ispod svoje

bogate suknje. Svit Eli se uspravila, osmotrila Silvi jednim pogledom i počela zarazno da se smeje.

„Devojko!“, viknula je. „Još se nisi obukla? Dođavola! Oprosti mi slatki Isuse, ali ti baš tražiš

nevolju!“

Silvi se nasmejala i pomerila u stranu, a Svit Eli je ušla u apartman kočopernim hodom, koji kao da

je samo još više naglašavao njenu nevinost. S tim svetlim, plavim očima i plavom perikom, Eli je mogla

da prođe. Bez sumnje. Ali uprkos Silvinom insistiranju, ta misao jedva da joj je dopirala do mozga.

Silvi se se vratila u mislima na sličan razgovor od pre nekog vremena.

„Eli“, rekla je Silvi. „Zašto radiš ovo, devojko? Znaš da bi mogla da prođeš i da te ne lažem!“

„Da prođem? Kako mogu da prođem kad me ovde svi dobro znaju?“

„Ne ovde, Eli. Ne u Maunt Marteru, ali možeš da prođeš na nekom drugom mestu.“

Silvi se suviše dobro sećala izraza na Elinom licu - širom otvorenih, praznih očiju koje ne shvataju

ništa i koje su je učinile tako popularnom kod belih momaka.

„Ali gde bih mogla da odem?“

Gde bi mogla da ode? Negde drugde! Bilo gde! Svuda!

To sećanje joj se vratilo dok je posmatrala Svit Eli ispred ogledala, s tom taštinom rođenom iz

nevinosti i osetila razdraženost na površini svog glasa:

„Šta hoćeš, Eli?“, pitala je.

Svit Eli se okrenula, a lice joj je delovalo tako ojađeno, kao da je Silvi htela da je udari.

„Ljuta si na mene, Silvi?“

„Ne, nisam ljuta.“ Silvin glas je omekšao. „Samo sam zauzeta, to je sve. Znaš, moram da se

spremim. Prema tome, kaži šta hoćeš.“

„Da li možeš da mi pozajmiš podvezice?“, pitala je Eli. „Moje su iskidane, ofucane i ružne.“

„Rekla sam ti da ne dopuštaš muškarcu da te svlači“, rekla je Silvi smešeći se. „Znaš da je to skupa

greška.“

„Njegova lova, draga moja.“

„Živa istina, Kristina.“

Dve žene su se osmehnule jedna drugoj. Njegova lova, draga moja. Živa istina, Kristina.


To je bila neka vrsta šifre i lozinke između svih plaçage žena. Silvi je to ponekad podsećalo na pozivi-

odgovor himne koje su pevali ljudi u crkvi; bila je to neka vrsta duhovne pesme prostitutki. Ali, samo je

Silvi gledala na sebe kao na prostitutku. Ostale su za sebe govorile da su „ljubavnice“ ili čak „devojke“.

Čak i kad bi videle kako neku od njih izbacuju na ulicu, sa sve decom, zbog predstojećeg braka ili

ponekad, iz čiste dosade. Neke od tih devojaka bile su stvarno naivne!

Silvi je izvadila kolekciju lepih podvezica iz male komode sa fiokama, a Svit Eli je insistirala da

proba svaku. Gugutala je nad mekom svilom i trakama i finom čipkom.

„Ti sigurno imaš najlepšu odeću, Silvi“, rekla je.

„Nije to odeća. To je uniforma.“

„Silvi, nevaljalice jedna!“ nasmejala se Eli. „Zašto uvek moraš da budeš tako nakurčena? Samo

kukaš, kao pijana glava na suncu! Zato što znaš da je to istina. Džoni ti kupuje samo najbolje. Uvek

dobijaš najbolju odeću, najbolju sobu i najlepši prokleti krevet - sav u mekim pokrivačima i čipkanim

jastucima. Ti si princeza ove kuće, Silvi Blek, a ponašaš se tako razmaženo!“

„To nije krevet“, rekla je Silvi hladno. „Krevet je mesto na kojem se odmaraš. To je samo moja

kancelarija i zašto da je onda ne namestim što udobnije?“

Eli je izdahnula, frknula i zavrtela glavom s jedne na drugu stranu. Silvi ju je gledala i osetila kako

joj u grudima ponovo narasta razdraženost. Nije ona kriva, govorila je u sebi. Eli je samo glupača; ali ako

to nije njena krivica, ko je onda kriv, do đavola?

Silvi je otvorila vrata apartmana.

„Moram da se spremim, Eli“, rekla je. „Znaš koliko će Džoni biti ljut ako ga pustim da čeka.“

Kada je Eli prešla u svoj apartman na suprotnoj strani, Silvi je za trenutak zastala na pragu. Čula je

neki blagi zvuk disanja u mutnoj senci na galeriji. Možda opet pacovi. Kada su joj se oči opet navile na

tamu, ugledala je Sesila, Stepisinog najmlađeg sina, kako tiho jeca u uglu. Sesil je bio prelepo dete, kože

boje karamele, s plavo ofarbanim uvojcima koji su mu padali s glave kao zmije. Podsetio je Silvi na

njenog mlađeg brata Foling Dauna. Svi njeni instinkti govorili su joj da uzme Sesila u naručje, da ga

privije uz grudi i kaže mu da će sve biti dobro.

Ali, ništa neće biti dobro, pomislila je. Bolje da se klinac navikne na svet onakav kakav jeste.

I onda je samo zatvorila vrata i vratila se nazad u krevet.


Odrastajući u Kultaunu, Silvi Blek je oduvek znala da je drugačija. Naravno da je znala.

„Drugačija“, to je ona. Znala je to po tome kako su je ljudi gledali, ne samo crnci, nego i belci. Neki crnci

su je gledali s ljubomorom, koja se uglavnom ispostavljala kao podrugljivi prezir. Drugi su joj se

osmehivali dok je prolazila, kao da im je bilo drago što je jedna od njih mogla da bude tako lepa i slična

nekoj dami. Što se belaca tiče, njihov izraz je bilo teže protumačiti. Barem u početku. Silvi je kasnije

shvatila da su osećanja bila potpuno ista: ljubomora ili zadovoljstvo. To je uglavnom bilo svejedno, jer su

oba ta osećanja izvirala iz istog opakog duha. Istina je da su je ljudi videli ili kao belu ili kao crnu. I voleli ili

mrzeli jedno od to dvoje. Ili su voleli ili mrzeli ono drugo. Baš tako. A sigurno je bilo samo to da je ona -

Silvi Blek - bila drugačija. Čak i kao dete, Silvi Blek bila je prelepa crnkinja svetle puti, čije je samo biće

nagonilo muškarce da se zagledaju u sebe i suoče sa seksom koji su tamo nalazili.

Dok je bila mlađa, sanjarila je o tome kako ispira sve što je bilo crno u njenim žilama. Sanjarila je o

elegantnim belim džentlmenima s bradicama i belačkim manirima i novcem kojim bi joj kupovali sve što

bi poželela. Sanjarila je o prijemima i imućnim domaćinstvima i crnim sluškinjama koje bi joj se obraćale

oborenih glava, iz straha da se sretnu s njenim pogledom. Sanjarila je o tome kako prolazi.

Silvi nije mogla da kaže kada se njen stav promenio. Ali, promenio se. Ponekad bi to povezala s

Kejninom sahranom, pre nekih devet godina, kada je iz sveg srca pevala na kultaunskim dokovima.

Bila je na sahrani. Naravno da je bila. Kejni joj je bila kao majka. Ali na misi se krila u poslednjim

redovima, zato što je tada već radila u barovima za belce u Kultaunu i znala je da crkva nije mesto za

jednu kurvu (ko god da je tako odlučio - sveštenik ili sam bog). Onda je sledila povorku niz ulicu Kanal,

sve do dokova, gde je njen brat Lik svirao najslađu bluz himnu koju je jedna žena ikada čula. Nije joj bilo

spasa.

Još tada, kada je imala četrnaest godina, oblačila se kao prava bela dama. Ali zvuk Likove trube!

Prokletstvo! Bio je tako tragičan da je htela da se smeje. Bio je tako lep da je htela da plače. Bio je tako

jebeno crn da joj nije bilo druge nego da zapeva. I gledala je u Likove oči boje uglja i zavidela afričkoj duši

koju je tamo videla, tom deranu rođenom zato da bi iz sve snage izrazio ono za šta neko belo dete ulaže

sav napor da bi ga zadržalo unutra. Htela je da popriča sa Likom te noći, zar ne? Ne. Htela je da mu obavije

ruke oko vrata i da ga nikada ne pusti, da okusi dečakov znoj i njegove slane dečje suze i oseti kako joj

njegovo snažno srce tuče o grudi. Ali da li je to bilo ispravno ponašanje za jednu skoro belu sestru i njenog


crnog brata? Čak i ako nisu bili u krvnom srodstvu?

Ponekad bi opet verovala da joj se stav promenio za vreme teškog rintanja u Nju Orleansu. Sećala

se jedne noći kada je radila u Francuskoj kući Eme Džonson u ulici Bejsen 335. To zdanje je bio sigurno

najprljaviji veliki bar u celom Tenderloanu, s više od pedeset devojaka (raznih boja) koje su izvodile

svakojake skaradne tačke za isključivo belu klijentelu. Tu je bila i Olivija - umetnica sa ostrigama - koja je

stavljala sirovu ostrigu na čelo i spuštala je niz celo telo (preko grudi i stomaka i između nogu i preko

butina),a onda je nabacila s noge a čelo i počinjala ispočetka. Tu je bila i madam Džonson, lično, koja je

stekla popriličnu reputaciju sa svojim „jednominutnim planom“, po kojem je svaki muškarac koji bi

mogao da izdrži s njom ceo minut bio pošteđen plaćanja. Prema madam Džonson, ni jedan muškarac nije

mogao da odoli njenoj „posebnoj tehnici“ kada bi ona rešila da ga uzbudi (iako je tada, 1915. imala skoro

šezdeset). Tu je bilo i šest devojačkih cirkuskih grupa koje su svake noći nastupale na bini, uključujući

lezbejke, sadomazohistkinje, a ponekad čak i decu (zato što madam Džonson nije imala skrupula kada je

reč o zarađivanju).

Silvi se popela na binu samo jednom kada je nekoliko devojaka iz grupe (sve redom najgore

narkomanke i alkoholičarke) bilo suviše bolesno da bi nastupale. Odbila je da učestvuje u predstavi, ali je

igrala i svukla se i čula muškarce kako viču. Što je duže bila na bini to joj je teže bilo da gleda dole na te

muškarce isplaženih jezika i rukama između nogu. I zato je zatvorila oči, zabacila glavu i izgubila se u

muzici, kao da se priseća kako je kao dete igrala u pogrebnoj povorci tamo u Kultaunu.

Kada je sišla sa bine, madam Džonson se zažarenog lica tiranski isprečila ispred nje.

„Kakva to sranja izvodiš, devojko?“ zasiktala je.

Silvi ju je pogledala, ništa ne shvatajući.

„Misliš...“ Madam je bila tako besna da je jedva mogla da govori. „Misliš da belci dolaze u moj

lokal zato da bi gledali afričku ludaču kako igra? Jebeno grešiš, devojko! Čuješ li me? Mnogo grešiš. Čak i

kada muškarci hoće da spavaju s nekom plavocrnom crnkinjom, oni ne žele da ih bilo ko podseća na to

što rade. Možda imaš belu kožu, ali ti si najcrnja crnkinja koju sam ikada videla!“

Tada i tamo, madam Džonson je izbacila Silvi na ulicu Bejsen i rekla joj da se više ne vraća.

Doduše, Silvi nije previše žalila što napušta Emu Džonson. Pošto je Ema Džonson bila „francuska

kuća“, tamo se uglavnom upražnjavao falacio, a njenim sedamnaestogodišnjim ustima od toga je već bilo


muka. Ali reči koje je izgovorila madam - „Ti si najcrnja crnkinja koju sam ikada videla“ - obavile su joj se

oko srca i nisu ga napustile. U stvari, baš kao što je verovala kao dete i kao što joj je često govorila Svit Eli

- Silvi je mogla da prođe bez ikakvih problema. Ali, počela je da veruje da će njena crnačka priroda na

kraju izaći na videlo, kao što zec proviruje njuškom iz kućice. I Silvi je naučila kako da voli taj crni deo

sebe ili da ga makar poštuje. Imala je običaj da kaže sebi: „Crna krv mora da je mnogo jaka, kada može

da nađe put kroz svu tu belinu u meni.“

Silvi je razmišljala o svemu tome ležeći na svom krevetu u plaçage apartmanu u Džounsu, a te

misli su je toliko pritisnule da nije mogla da ustane i spremi se za veče. Razmišljala je i razmišljala, ali je

uvek dolazila do istog zaključka. Koliko je ona mogla da shvati, uvek je muzika bila ta koja je oslobađala

njenu crnačku prirodu, kao neka vrsta alarma koji je u njoj budio usnulog džina istorije. Nije to sebi umela

bolje da objasni.

Kada bi začula muziku... O, bože! Osetila bi se prebačenom na neko sasvim drugo mesto - mesto

gde je bosonogi ples podsećao na pravilni plesni ritual belaca; kao voda na čist džin. Gde su melodije

ispredale priče - proste kao uspavanke i složene kao velika književnost; gde su vas sinkope hipnotisale

kao večernje sunce iznad reke; gde je pevanje otkrivalo ko ste - bolje nego detalji vašeg lica.

Silvi je fantazirala kako bi muzika mogla da poprimi ljudski oblik. Muzika iz njene mašte svitala je

u nepoznatom pejzažu stenovitih uzvišenja, prašnjave zemlje i egzotičnog drveća, ispod narogušenog

neba koje besni i gori; muzika iz njene mašte razbijala se na sićušne komadiće stakla uhvaćene u vrtloge

vetra. Zraci sunca obasjavali su taj mali vihor i prožimali komadiće stakla duginim bojama. Onda je

žestoka kiša natapala muziku vodom, dajući joj punoću i početni oblik. Lagano, sasvim lagano, kovitlac

je prestajao da se vrti i počela je da se pojavljuje neka čvrsta forma, kao leptir iz gusenice, istežući udove

u agoniji i ekstazi novog života. Dok se uobličavalo, to biće se zatamnjivalo i istezalo sve dok, na vrhuncu

Silvine mašte, ispred nje nije stajao najzgodniji crni mladić koga je evolucija ikada videla - visok i

tamnoput i nag kao sama priroda. Iznenada, za trenutak, počela je da sledi mladićev pogled ka dalekoj

obali jezera, na kojoj je sedela neka prelepa princeza. Bila je naga, osim što je nosila bogati ukras za kosu

napravljen od morskih školjki, i bila je probodena. Onda je nestala. Sada je mladić gledao pravo u Silvi

očima koje su prelazile okeane i vraćale je njenim korenima. A kada je otvorio usta i kada su njegovi beli

zubi zablistali, a ružičasti jezik prešao preko usana, Silvino disanje je zapelo, a vrhovi prstiju zgužvali su


bele pokrivače na krevetu. Bila je izgubljena u snu stvarnijem od bilo čega iz života. Osetila je kako joj se

grudi nadimaju, stomak podrhtava a koža svetluca. Osetila je kako joj zubi grizu donju usnu i strujanje

blago kao dah između nogu. Srećno je utonula u maštu; gutala je fantaziju pravo u pluća i obavijala ruke

oko glave i zarila nos u mošusovinu svog ramena. Karlica joj se malo isturila, počela je da dahće i utonula

nazad u meki madrac, dok je mladić potonuo nazad u prošlost.

Dok je san bledeo, Silvi je začula kucanje na vratima. Trebalo je da prođe sekund ili dva da bi taj

zvuk povezala s nekim dešavanjem. Širom je otvorila oči; čelo joj je bilo orošeno znojem, a grudi teške.

Prešla je rukom između nogu i stresla se od dodira sopstvenih prstiju. Donje rublje joj je bilo mokro, pa je

svukla gaćice i bacila ih ispod kreveta.

Kucanje je bilo uporno. To mora da je bila Svit Eli. Ali, šta je sad htela?

Silvi je otvorila vrata s grdnjom koja joj se već čitala s usana, ali umukla je ugledajući Džonija

Frederika kako stoji na pragu, devetnaestogodišnjaka utegnutog u smoking sa belim šalom oko vrata.

Usne su mu se osmehivale, ali oči su mu bile svinjski opake, kao i uvek. Kada je ugledao polunagu Silvi,

usta su mu se zaravnala. Prošlo je pola veka od abolicije, ali Frederikovi su i dalje polagali pravo na

porodicu Blek, nego šta.

Silvi je morala na brzinu da smisli nešto.

„Hej, medeni“ zagugutala je. „Prosto sam znala da si ti, ali mislila sam da ćemo se naći na balu.“

Pre nego što je Džoni stigao da nešto izusti, ona mu je pritisnula usne svojim i ugurala mu jezik u

usta. Gorki ukus duvana ju je zamalo naterao na povraćanje.

Džoni je malko pokušao da je odgurne.

„Nisi spremna“, rekao je.

„Kao što rekoh, Džoni, znala sam da si ti.“

„Ali nisi spremna.“

„Spremna sam za tebe, šećeru“ i melanholično mu prešla rukom između nogu. Zadrhtala je

osetivši njegov penis, što je on pogrešno shvatio kao uzbuđenje. Ali Silvi je znala da je ta igra samo uvod

u teži deo posla.

Džoni joj je trapavo zavukao dva prsta između nogu i osetio da je vlažna i njih dvoje onda padođe

unazad na krevet. Sada je bio uzbuđen i bacio je sako na pod, dok su mu ruke bile zauzete oko košulje i


mašne. Silvi je oblio hladan znoj, dok je u mislima prolazila sve načine koje je znala da bi s ovim izašla na

kraj - ali bilo joj je teško da odvoji duh od tela, bez dovoljno vremena da se pripremi.

Džoni ju je pritiskao na krevet i istiskivao vazduh iz nje. Osetila je njegovu erekciju na stomaku i

pokušala da mu rukom pokaže put, samo da bi ubrzala poduhvat, ali Džoni je siknuo „Nemoj!“ i prikovao

je člankom za madrac. Penis mu se gurkao između njenih nogu kao ključ nekog pijanca, a Silvi je stisnula

oči i ugrizla jezik da ne bi zaplakala. Bio je bolji od većine, mislila je. Brži od većine. Bila je obuzeta

smradom duvana iz njegovog daha i voska u kosi. Okrenula je glavu na jednu stranu i zastenjala da bi ga

ohrabrila. Osetila je vlažni jezik na vratu i onda kako ulazi u nju - konačno! - kao jegulja koja se koprca u

loncu. Jedan. Dva. Tri. Silvi je brojala nalete. Nikada nije stigla do deset. Bio je brži od većine ostalih.

Kada je svršio, Džoni Frederik se brzo obukao - kao što je uvek radio - ne govoreći mnogo i ne

gledajući je uopšte. Zato je Silvi gledala njega. Ledenim pogledom. Posmatrala ga je kako navlači

pantalone i htela da se nasmeje njegovoj ružičastoj zadnjici kao u praseta i njegovim dežmekastim

nogama, koje su se češale jedna o drugu u butinama, i izguljena, ćosava mesta. Posmatrala je kako mu

teška, četvrtasta ramena kvare liniju odela, veliku trbušinu koja mu je štrčala iznad kaiša na

pantalonama i nabrekli vrat iznad kragne. Bacio je pogled na nju preko ramena, a njegov širok, zadignut

nos izgledao je kao svinjska njuška. Retki brkovi sigurno je trebalo da ga učine starijim, ali imali su

suprotan efekat. Frederik je imao telo duplo starijeg čoveka i samo su paperjaste dlačice na njegovoj

gornjoj usni govorile da ima devetnaest godina. Koliko bi neki robovlasnik platio za ovakav primerak?

„Biću dole“, rekao je Džoni i brzo se okrenuo od nje. Silvi se to sviđalo. Seks sa Džonijem bio je

brz, posramljen i bezličan, što je bilo sasvim dobro. Što se nje tiče, ako već treba da se tucaš s prezirom,

onda bolje da sve bude što dalje od idealnog. Ljubav. Šta je, zaboga, to?

Kada je Džoni otišao, Silvi je ležala nepomično na krevetu još par minuta. Koliko god energije da

je uložila u to da bude spremna, sada je sva snaga bila izjebana iz nje. Bila je potpuno obamrla i

melanholična kao sivo nebo. Znala je da su neke žene iz plaçage uživale u seksu sa svojim muškarcima

(znak emocionalne posvećenosti koja je mogla da vodi samo u nevolju, kao što noć smenjuje dan). Druge

su mrzele svaki sekund toga. I te žene su bile tako zastrašene otkrićem da su stekle reputaciju „najboljih

jebulja“. Ali Silvi? Sa svakom Džonijevom posetom postajala je sve hladnija i hladnija i za dobrih dana

osećala se kao da sluša neko drugo dvoje jebača u drugoj sobi iz hodnika. Seks je Silvi potvrđivao šta je bila,


isto kao što je uništavao ono što je mogla da bude. Bila je prikucana za jevtin kovčeg i nije imala ni toliko

duha da se isplače.

Silvi je osetila kako sperma Džonija Frederika curi iz nje i mašila se oduzetom rukom između nogu.

Podigla je ruku ka licu i posmatrala kako joj lepljiva bela supstanca klizi preko raširenih prstiju. Godinama

je mislila kako je sperma crnaca crna, zato što je sperma belaca bela. Kako su joj se kurve kod Eme

Džonson samo smejale kada je to rekla! Ali Silvi se nikada nije tucala s crncem, tako da i dalje nije bila

sigurna šta je istina.

Udahnula je duboko - kao da u plućima nema ničeg osim otrova. Barem nije morala da se ispira jer

je bila jebana od trinaeste godine, a menstruacije su joj dolazile tačno kao sat. Ponekad je mislila da

njeno telo prosto ne zna koje bi boje trebalo da bude beba koju pokušava da napravi. Ponekad je mislila

da je hibrid; bila je drugačija - u redu; potpuno drugačija zverka - sterilna kao mazga i odgajana da nosi

prtljag belaca.

Nisam bela, mislila je Silvi. A sigurno nisam ni crna. Možda je Svit Eli u pravu; možda bi mogla da

prođem isto tako dobro kao i ona. Ali nikada ne bih mogla da prevarim bilo koju crnkinju.

Grlo joj se steglo, a pluća kao da su htela da joj se raspuknu. Lice joj se iskrivilo i obavila se

rukama, dok su joj se nokti zarivali u ramena do krvi. „Gospode, Isuse!“ jecala je i čvrsto zatvorila oči,

pokušavajući da ugleda prelepog crnog mladića koga je zvala Muzika. Ali on je bio sahranjen suviše

duboko u njoj i nigde nije mogla da ga pronađe.


I:


Kada se Lik Holden vratio u Kultaun, negde krajem 1917. godine, primetio je da se staro mesto

ponovo promenilo. To otkriće nije ga ni malo uznemirilo. Lik je do tada iskusio već toliko promena u

svom mladom životu da je bio siguran da bi ga šokiralo samo da je sve ostalo isto. S jedne strane, mislio

je da se vraća kući. S druge strane, mislio je da je napustio dom i ostavio ženu tamo u Tenderloanu. Ali

nije ostavio stan! Ne gospodine! Nego izdrndani, stari kornet koji mu je poklonio profesor Hup kada je

izlazio iz „Dvostrukog M“. Zato što je džezer bez trube, kao sveštenik bez pastve, zatvoren u sebe, bez

publike koja bi ga slušala.

Lik se za prvo vreme smestio kod Korise i njenog muža Babla u stanu u ulici Kanal. Bio je

iznenađen kada je prvi put po povratku ugledao svoju sestru. Kost i kožu zamenila je figura domaćice, sa

bokovima kao bisage i buckastog, uvek razdraganog lica, kao da će svaki čas prasnuti u smeh. Nije bilo

sumnje da je Babl,usporen kao parobrod u zaokretu, pružio Korisi ljubav koju od pametnijih muškaraca

nikad ne bi dobila. Bio je to marljiv čovek koji je svakog dana donosio novac na sto, bez vremena za

napijanje i bez želje za drugim ženama.

Kada bi se Babl uveče vratio kući, okačio bi šešir na čiviluk pored vrata i seo u Kejninu staru stolicu

za ljuljanje u uglu. Korisa bi mu donela lonče kafe koja je lepo mirisala, a Babl bi onda izuo cipele uz

mrmljanje i iskreni uzdah zadovoljstva. Tokom prvih nekoliko nedelja u Kultaunu, Lik je obično sedeo u

senci u ćošku; možda srčući svoju kafu ili ponekad pivo iz balona (ako bi Korisa imala da mu da nešto

para). Kada bi ugledao svog šuraka, Babl bi podigao obrve i rekao:

„Kako je, Lik?“

„Ej, Babl“ odgovorio bi Lik. „Težak dan?“

„Aha“

„Ta kafa...“ pokušao bi Lik. „Ta kafa baš dobro miriše.“

„Aha“


Dvojica muškaraca bi onda sedela u tišini desetak minuta, a Lik je gledao Babla, koji kao da je

pokušavao da smisli šta bi mogao da kaže – kao da bulji u sat koji ne radi, mislio je Lik. Onda bi Babl

počeo da razmrdava prste na nogama i zagleda svoje stare cipele.

„Lik“, rekao bi Babl ozbiljno, „kad se obogatim, prvo što ću kupiti biće nove cipele. Daj čoveku

dobre cipele i ima da zapuca sve do Filadelfije.“

„Nego šta“, potvrdio bi Lik.

Svake večeri odvijao se isti razgovor i Lik nikada nije shvatio zašto je Babl pomišljao da hoda sve

do Filadelfije (osim ako je to bilo mesto za koje je znao da ga nikad neće posetiti, koje je moglo da bude i

na drugom kraju sveta, zaboga!) Ali dovoljno je reći da Babl nije bio ono što bi se moglo nazvati

pričljivkom.

Čim je mogao da se preseli, a da to ne izgleda neučtivo, Lik je odlučio da ode kod Nepsa. Čak i

tada Korisa je progovorila: „Mesto ti je ovde, sa porodicom“.

Ali Lik ju je uzeo za ruke i govorio joj kao stariji brat, što je oduvek i bio (iako je bila četiri godine

starija od njega).

„Korisa, znaš da te volim, ali ti si sada udata žena, a udata žena treba da se brine o svom mužu. A

Bablu je svakako potrebna tvoja briga.“

„Misliš?“, rekla je Korisa.

„Još kako. Niko ne može da se brine o Bablu kao ti.“

I poljubio je svoju sestru u oba obraza i zgrabio je tako čvrsto da je ova počela da gubi dah.

Onda je izašao iz stana, a odjek njegovih koraka na spoljnjem stepeništu naterao je Korisu da se

ugrize za usnu.

Neps je stekao lep imetak tokom dve godine od kada je Lik otišao za Nju Orleans. Posle gospođe

Besi, popularne madam iz Kultauna, koja je umrla 1916. godine, Neps je preuzeo njen bar i nazvao ga

„Bezubi Neps“ (delom iz poštovanja prema preminuloj staroj dami, delom zato što mu je i samom

nedostajalo nekoliko zuba). Nepsu je svakako uspelo da taj ćumez pretvori u najpopularniji honki-tonki u

Kultaunu. Naravno, u Kultaunu su barovi cvetali (posao se sada uglavnom premeštao tamo, posle

zatvaranja Storivila). Ali Neps je sigurno znao kako da privuče najbolje devojke. Pre svega, bio je

verovatno jedini svodnik u celoj istoriji koji nikada nije gnjavio svoje devojke da s njim „cede limun“.


Samo je govorio: „Ne mešam posao i posao“ i razvlačio taj krezavi osmeh. Osim toga, bio je tako opak i

tako ljubazan prema njima – sve u isti mah – da su ove uvek bile suviše zauzete izvinjavanjem i

zahvaljivanjem da bi ikada pomislile da svoj talenat ponude negde drugde. Najzad, ako ništa drugo, Neps

je zaista brinuo o njima. Baraba koja bi prevršila meru morala je da se suoči s Nepsom lično, a kružile su

glasine da je ovaj imao orman pun oružja – od sačmara koje su trzale kao mazga, do minijaturnih pištolja

s jednim metkom koje je mogao da nosi na prstu za okidanje.

Neps je odvojio za Lika nekoliko prostorija u zadnjem delu bara. Tamo nije bilo mnogo nameštaja,

ali je bilo dovoljno udobno s krevetom u jednoj i velikim buretom u drugoj, zgodnim za sklanjanje od

nevolja.

Kada je tog februarskog popodneva 1918 godine Lik došao u bar, Neps ga je osmotrio jednim

pogledom i počeo da se smeje.

„Baš si se usrećio tamo u Nju Orleansu, Lik, momče!“, rekao je. „Ti bedni, jebeni crnjo!“

Lik je pogledao svoje odrpano odelo i kofer uvezan žicom, a onda je i sam počeo da se smeje.

„Najbolja odela sam ostavio zapakovana“, rekao je. „Nisam hteo da u ovom tvom kokošinjcu

nekome bude neprijatno.“

„Šta kažeš?“, zarežao je Neps, praveći se da je ljut.

„Čuo si me.“

Neps je prišao Liku, naduvao grudi i podigao ruku kao da hoće da ga udari ili tako nešto.

„Reci to ponovo.“

„Kokošinjac“, rekao je Lik.

Neps je spustio ruku Liku na rame a njegovo ljutito lice se raspuklo u osmeh; privukao je Lika k sebi

i zagrlio ga kao brata.

„Moj lični, jebeni crnja“, rekao je.

Te noći, Lik je seo za sto u baru, zavalio se, slušao muziku (neki prilično tugaljiv bluz, mislio je) i

posmatrao Nepsa na delu. Njegov stari prijatelj zujao je između stolova kao stršljen, naručivao piće

prijateljima kojima piće više nije bilo potrebno, dovodio nova lica za kartaške stolove i privodio devojke

belcima sa licima boje repe i flekama od znoja na košuljama. Neps je svaki čas donosio Liku piće i podizao

obrve, gurkao je devojke u njegovom pravcu a ovaj je vrteo glavom, dok se Neps smejao i slegao ramenima.


Nešto kasnije, jedna devojka - mlada, izrazito crna kurva, kojoj nije moglo biti više od petnaest

godina, s debeljuškastim butinama i nosom kao ćušta – srušila se stondirana i prosula piće po nekom

mornaru s parobroda. Neps se odmah našao na licu mesta. Umirio je gosta besplatnim pićem i dobrom

cigarom i odveo devojku u ugao prostorije gde ju je dobro izdevetao, sve dok joj iz nozdrva nije pošla krv.

Devojka je šmugnula negde pozadi, a Neps se vratio u prostoriju sa širokim osmehom na gubici. Lik je

uzdisao i ispijao ljuti alkohol, sve dok nije počeo rukavom da briše zasuzele oči.

Bilo je oko pet izjutra kada je Neps seo za Likov sto. Lik je pogledao kroz vrata u svetlosivo nebo,

isprano od svake boje, ispunjeno melanholijom.

„Naporno radiš“, rekao je Lik, ali nije gledao u svog prijatelja.

„Radim“, viknuo je Neps. „To nije posao, Lik, momče! Posao je za crnje, Ješe i budale. Samo pravim

novac i gledam da se malo zabavim.“

„Svidelo ti se kada si tukao onu devojku!“

Neps je gledao u Lika, grickao desni, zapalio cigaru i zamahnuo njome.

„Naravno“, rekao je.

„Mogla je da bude Sister ili Rubi Li.“

„Mogla je“, složio se Neps. „Mogla je da bude ali nije bila, zato što su obe mrtve, Lik, momče.“

Lik se okrenuo da pogleda svog prijatelja. Nepsovo lice bilo je napola skriveno iza guste dimne

zavese. Neps se nagnuo napred i lako ga dodirnuo po ruci.

„Ovo je gadan svet, Lik, momče. Gadan, usran svet pun teških ljudi na koje se ne bi popišao ni da

ih vidiš u plamenu. Ljudi se menjaju, čuješ li me? Ljudi se menjaju da bi preživeli u tom gadnom svetu. I

zato si ti moj lični crnja, Lik. Zato što se ne menjaš. Ti si i dalje nevin kao i onog dana kada te je majka

klepila da bi prodisao. Ti si kao deran koji nikada nije naučio šta znači kada ćale izvuče kaiš; samo dolaziš

po još. Zato i sviraš tu trubu tako dobro. Muzika te sprečava da se pretvoriš u još jednog oguglalog seronju

poput nas ostalih. Ti si moj lični crnja zato što si dovoljno nevin za nas obojicu. I zato sam ja opaki crnja,

koji će uvek paziti na tebe.“

Neps je stegao Liku ruku i zavalio se nazad u stolicu. Povukao je snažan dim iz svoje debele cigare i

otpio gutljaj pravo iz boce i delovao kao da mu je nekako neprijatno. Lik ništa nije rekao, zato što je s

Nepsom uvek bilo tako – jer je ovaj bio tako vešt na rečima.


„Dobro, Lik, momče“ rekao je Neps, „zašto si se vratio u Kultaun?“

Lik je slegnuo ramenima. „Zato što zatvaraju Storivil i nema više posla. Osim toga, imao sam

problema s jednom ludom kurvom.“

„Mene nećeš slagati, crnjo“, rekao je Neps.

Ozbiljno je pogledao Lika, a ovaj je duboko uzdahnuo.

„Tražim Silvi. Čuo sam da se možda vratila u Maunt Marter.“

„Nisam je video, Lik, a znaš da mi je jedno oko stalno napolju. Niko je nije video.“

„Naravno. Ali znam da je ovde.“

Neps je klimnuo glavom, a onda je zabacio i pogledao naviše. Gledao je kako se dim cigare podiže i

raspršuje pred blistavim svetlom lampi na tavanici. Znao je da mora da ga pita i da već zna odgovor. Ali

pitanje je i dalje moralo da bude izgovoreno.

„Zašto je tražiš?“

„Zato što mi je sestra. Zato što su i Sister i Rubi Li i Čiz otišle. Zato što imam još samo tri sestre i

zato što je Korisa srećna sa Bablom i zato što je, kako sam čuo, Sina u Čikagu i sigurno je neću videti uskoro.

Zato što moram da brinem o Silvi, kao što ti brineš o meni.“

„Ali, ona ti nije sestra po krvi, Lik.“

„Kao da jeste“, rekao je Lik tiho.

Lik nije više hteo da priča o tome i nije mu se sviđalo što Neps zuri u njega tako napregnutim

pogledom da mu se od njega srce palilo kao kresivo na suncu.

„Kao što rekoh, Lik, dečače“, rekao je Neps govoreći polako, „mene ne možeš da prevariš. I to kako

izgledaš kada pričaš o Silvi...“

Neps je zviznuo kroz zube.

„Jednostavno moram da je pronađem“ prošaputao je Lik. Gledao je u svoja stopala. „To je sve.“

„Opasno.“

Sledećeg dana Neps je ustao s prvim petlovima – sigurno nije bilo crnca koji je tako malo spavao

(verovatno mentalni ožiljak iz „Dvostrukog M“) – i probudio Lika s kafom i vedrom hladne vode. Lik je

kafom opekao jezik, pljusnuo se po licu i rekao:

„Šta hoćeš od mene ovako rano, jebote?“


„Đavo spava do kasno“, odgovorio je Neps, „a ja hoću da budem korak ispred. Osim toga, nije

valjda da misliš da sam te pustio da se ukrcaš kod mene tek tako, Lik, momče. Ja sam biznismen.“

Neps je izveo Lika iz bara oko deset prepodne, baš kad je počelo da postaje vruće. Neps mu nije

stavio do znanja gde su se uputili i ništa nije govorio. Samo je krenuo niz ulicu Kanal i dodirivao šešir s istim

učtivim osmehom za vredne kurve i dokone bogomoljke podjednako. Lik je kaskao za njim, duboko dišući

da bi nekako pročistio glavu ošamućenu od sinoćnjeg napijanja. Ali vazduh je bio vreo, vlažan i lepljiv – baš

kao i njegove misli.

Zašli su u Džouns, prošli pored prodavnice starog Stekela, koja je delovala nekako opustelo od kada

je Dav preuzeo porodični posao. Lik je pomislio da zastane u znak poštovanja, ali Neps je samo grabio

napred, kao pravi čovek s ciljem.

Konačno su se zaustavili u gornjem Maunt Marteru, s retkim crnim licima među dobrostojećim

belim svetom, ispred prodavnice pod nazivom Marfi, u kojoj se prodavalo sve – od aparata za koka-kolu

do gramofona. Marfi je bio Irac za koga je Neps govorio da je „oštar i otrovan kao zarđali ekser“. Neps je

uveo Lika u malu, klaustrofobičnu prodavnicu, a Lik ga je gnjavio pitanjem „Šta to, kog đavola, radimo?“,

sve dok mu ovaj nije pokazao prstom na kornet koji je stajao iza staklene ploče na tezgi, kao na nekom

oltaru. Bio je to najlepši kornet koji je Lik ikada video, tako sjajno uglačan da ste mogli da vidite bubuljice

na svom obrazu; a kada ga je Marfi izvukao iz vitrine, klapne su bile tako meke da je Lik samo prošaputao

„Prokletstvo!“ i poželeo da odmah zasvira.

Neps je samo slegnuo ramenima.

„Kako misliš da vodiš moj orkestar bez trube?“, rekao je.

Lik je hteo da kaže hvala ali reči su mu zapele u grlu dok je prelazio prstima preko instrumenta, koji

mu je ležao u ruci kao da je napravljen baš za njega. A Neps se smejao jer Lik nije ni morao da kaže ništa.

„Radićeš da bi zaradio za život“, prokomentarisao je, kao da mu je to bio jedini motiv.

Lik je predvodio orkestar iz „Bezubog Nepsa“ barem dve godine pre nego što je najzad pronašao

Silvi. Ali, ruku na srce, njegovo sviranje (barem s bendom) nikada nije dostiglo visine saradnje s Lujem

Armstrongom, tamo u storivilskom klubu Henrija Ponsa. Delom zato što ostali muzičari nisu bili dovoljno dobri

(iako je Lik zaposlio svog starog prijatelja Džiga – svačijeg ortaka – na drugom kornetu i Eša Hensena, s

njegovim fanki stilom, na trombonu), ali uglavnom zato što su Likove misli, pa tako i njegova muzika,


bile okrenute ka Silvi.

Dok je ranije Lik svirao trubu da bi imao vremena za potragu , sada ju je tražio – očajnički, tako

očajnički – u samoj muzici.

U ono međuvreme, kada je kasno postajalo rano, a Stara Hana tek počinjala da proviruje iznad

svetlucavog Misisipija, Lik je sedeo na ivici bine i svirao pravi bluz odlazećim gostima, dok vilica ne bi

počela da mu zveči. Lik je svirao kao da Silvi može da ga čuje – gde god da je bila, šta god da je radila – i

svakako je verovao u to, zato što je znao da njegova sestra nosi muziku u srcu.

Ponekad, u te kasne sate, muževi bi tražili put iz bara, s mamurlukom koji im je bubnjao u glavi, s

košuljama razdrljenim na grudima posle noćnog lumpovanja s kurvama. Ponekad bi ti isti muškarci zastali

da oslušnu melodije koje su im zvučale kao uzdasi njihovih žena u prvoj bračnoj noći. I usta bi im se sušila

i odlazili bi s bradama zabijenim u grudi. Ponekad bi i Neps slušao muziku i pitao se kako osećanje gubitka

može da proizvede tako divan zvuk i gutao suze koje nije mogao da razume, zato što nije mogao da prizna

da mu to odjekuje u duši. Ponekad bi Neps prekinuo Likovo sviranje aplauzom, samo zato što nije mogao

da podnese da neko svira bluz na taj način.

„To je pravo afričko sranje, Lik, momče.“ Tako je Neps to zvao – Likov bluz stil – „afričko sranje“.

Naravno, nema zapisa o Likovoj svirci u to vreme. Dok je Nju Orleans bio pun pisaca, foliranata i

muzičara koji su otišli na muzičke studije ili u slavu, Maunt Marter je bio samo zabit koju je progutalo

urbano širenje tokom 1950-tih. Zato bi se moglo reći da je muzika Lika Holdena bila praistorijska (ili

mitološka, ako vam se tako više sviđa) i živela je samo u sećanjima koja su umrla zajedno sa svedocima.

Ipak, neki se još uvek sećaju priče koju je jedan mladi beli džezer često pričao u Njujorku tokom 1920-tih,

kada bi se (prečesto) napio. Taj dečko (pionir slobodnog džeza, na koga se niko nije osvrnuo narednih

godina) prisećao se putovanja s majkom i ocem na jug, iz njihovog doma u Devenportu, u državi Ohajo,

negde u jesen 1918. Sećao se kako se jedne noći, u nekom gradiću iskrao – imao je samo petnaest godina

– i otišao da pije „u bar u kojem je neki crnac svirao na način koji nikada pre nisam čuo. Tada je u mene ušla

ta džez bubica.“

Bilo je to neke tri godine pre nego što je Biks Bajderbels prvi put čuo Luja Armstronga kako svira u

brodskom orkestru Fejta Merejbla i potrebno je samo malo logike da bi se shvatilo da je ovaj pričao o Liku


Holdenu; baš kao što je sigurno da je Biks umro od alkoholom izazvane pneumonije u svojoj

dvadeset osmoj godini.

Bilo je to u leto 1920. godine kada se Likova potraga završila, baš kada je hteo da odustane. Lik je

svirao u „Bezubom Nepsu“ iz noći u noć, a od njegove sestre i dalje nije bilo ni traga, iako je Maunt Marter

bio mali grad u kojem se većina crnaca znala u glavu. Morao je da zaključi da ga je čovek zvani Čikago,

tamo u ulici Bejson 122, slagao. Bio je siguran da više nikada neće videti Silvi i pomirio se s tim da će glas

svoje sestre moći da čuje samo u muzici koju je svirao iz glave, iz srca i iz usta. Mislio je kako bi svakako

osetio svoju sestru kada bi joj se našao u blizini; da bi tada osetio ruku sudbine na ramenu. Ali to što je

sudbina izvesna ne znači da ju je lako predvideti.

A onda, jedne sparne noći, kada je Lik svirao sa strašću rođenom iz frustracije, video je kako za

šankom Neps priča sa jednim muškarcem, visokim tipom, boje kafe, s besprekorno ravnom kosom i u

elegantnom odelu. Iako nikada pre nije video tog čoveka, Lik je odmah shvatio ko je on. Henri „Gedž“

Absalom, koji je vodio orkestar s notama za belačke zabave tamo u gornjem gradu. Većina crnih muzičara

iz Kultauna prezirala je Gedža kao „prodanu dušu“ i „ništariju“, delimično zato što je svirao anemičnu

muziku uz koju su čak i belci mogli da igraju, a delimično zbog glasina da zarađuje više od sto dolara

nedeljno. Kružile su i priče o tome šta se dešavalo na tim zabavama. Iako niko nije bio siguran u to, zato

što tamo nije bio dozvoljen pristup crncima, osim muzičarima, koji su bili dovoljno dobro plaćeni da priče

ne šire.

Što se Lika tiče, nije na njemu bilo da sudi o tome, zato što je Lik bio čistokrvni brat koji je video

dovoljno loših stvari i znao da je nečije proklinjanje uvek pomešano sa osećanjem krivice. A Neps?

Neps bi pričao sa svakim samo da bi dobio dolar ili dva.

Kada je odsvirao jednu laganu džez stvar, Lik je sišao sa bine da bi se pridružio Nepsu i Gedžu za

šankom.

„Lik, momče“ pozdravio ga je Neps i lupnuo ga po ramenu. „Ovo je Gedž Absalom. Siguran sam da

ti je poznato to ime.“

„Naravno“, rekao je Lik i iskoristio priliku da izbliza osmotri Gedža. Ti mešanci, mislio je Lik,

nasledili su najgore crte obe rase: spljošten nos, tanke usne i zle oči bledosive boje najviših oblaka. Izraz

na licu mu je bio prazan, kao belačka crkva u dane vikenda, i isto tako - uznemirujući.


„Gedž traži treći kornet“, rekao je Neps. „Mislio sam da bi ti mogao da mu pomogneš.“

„Naravno da bih mogao, gospodine Absalome, gospodine – ali znate da ne umem da čitam note.“

„Nema problema“, rekao je Gedž. „Po tome kako sviraš, vidim da ćeš moći da nas pratiš.“

Glas mu je bio tvrd i oštar, kao zvuk rečnog talasa koji se povlači sa šljunkovite obale.

Lik i Gedž su se rukovali. Lik je razvukao najširi osmeh, otkrivajući sve zube. Gedž je samo obliznuo

svoje tanke usne.

Lik je dva dana išao na probe sa orkestrom Herija Absaloma. Iako nije čitao muziku, skinuo je

program kao što klinci drpaju slatkiše. Nije bilo improvizacija, a melodije i aranžmani – iako zasnovani na

bluzu – bili su tako predvidljivi i prosti da su mu zvučali kao dečje pesmice. Ali novac je stvarno bio dobar.

Na kraju druge probe – bilo je to u četvrtak popodne – Gedž je pozvao Lika u stranu i gurnuo mu

deset dolara u šaku.

„Kupi sebi smoking, moraš da budeš cakum-pakum“, rekao je. „I gledaj da sutra dođeš na vreme.

Tačno u sedam.“

„Da dođem gde?“

„U hotel Montmorensi“

Lik je postupio kao što mu je bilo rečeno, I sledećeg dana krojač iz Džounsa mu je rekao da izgleda

“kao Mejdžor Di, od glave do pete”. Lik nije znao šta to znači, ali prihvatio je to kao kompliment. Dobro je

uglancao kornet I krenuo iz Kultnauna oko pola šest. U Montmorensi je stigao deset minuta ranije i muvao

se oko zadnjeg ulaza, nemiran kao pas koji juri zeca. Da je Lik znao šta će videti te večeri, bio bi još

nervozniji. U stvari, da je Lik znao šta ga čeka, možda ne bi uopšte ni došao na tu svirku. Možda ne bi više

nikada video ni Silvi; sestru za koju se pokazalo da je bila njegovo ispunjenje i njegovo prokletstvo – sve u

istoj meri.

Kao što većina ljudi zna, u godinama posle abolicije, rasna čorba u južnoj Luizijani bila je žestoko

začinjena sa svim varijetetima belaca, crnaca i mešanaca. Naravno, tokom pola veka, od 1864 godine,

promenilo se mnogo toga (najviše u Nju Orleansu). Ali Mauntmarter je i dalje bio konzervativna varošica

koja se držala svojih arhaičnih riituala sa smrtnom ozbiljnošću.

Jedan od tih rituala bio je i bals de Cordon blue. Taj ritual zamro je u Nju Orleansu zajedno sa

devetnaestim vekom, ali u Maunt Marteru je i dalje bio u punoj snazi. Bio je poznat i kao „kvadrunski bal“


u kojem s beli momci tražili zgodne, crne ljubavnice svetle puti (koje su postale mit zbog svojih seksualnih

moći). Ti muškarci često su smeštali svoje ženske u ono što se zvalo plaçage apartmanima i plaćali sve

njihove potrebe. Ove žene ste mogli da zovete devojkama, kao što ste mogli da ih zovete i kurvama;

svejedno je – posebno kada bi se muškarci zasitili svojih miljenica i izbacili ih na ulicu bez prebijene pare.

Te noći u hotelu Montmorensi održavao se kvadrunski bal, iako Lik to nije odmah shvatio, zato što

su žene izgledale tako prefinjeno i bile tako prokleto bele. Osim toga, nikada nije čuo za tako nešto.

Orkestar Herija Absaloma počeo je da svira tačno u 19:30, a muzika laganog tempa ostavila je Liku

mnogo vremena da gleda okolo. Srce mu je snažno tuklo. Nikada nije bio na tako finom mestu! Čak ni u

Kabareu gospođe Koul u Nju Orleansu! Počeo je da svira preglasno i Gedž Absalom, koji je svirao piano,

sevnuo je pogledom u njegovom pravcu u znak upozorenja. Bilo je jasno da prilika nalaže suzdržanost. Lik

je zagledao elegantne krivine svakog stola i stolice i blistavo izglancani plesni podijum i bogato tkanje

zavesa i tepiha. I sigurno je bio zagolican pompeznim belcima koji su nosili odela slična njegovom. Naime,

ko je još čuo da belci negde čekaju slobodan sto?

Gosti su počeli da dolaze oko osam sati, a Lik je samo kolačio oči. Žene su pristizale u grupama od

po dve ili tri i stajale za šankom pušeći francuske cigarete i prekrštajući svoje vitke noge kao šarke na

vratima. Beli momci su počeli da se postrojavaju – većinom pijani kao tvorovi – i pušili su svoje debele

cigare i nameštali pantalone i tapkali se po čelenkama svilenim maramicama. Parovi su ulazili idući ruku

pod ruku, a žene su imale držanje izvežbanih šetačica, dok su njihovi partneri delovali nekako nervozno,

ali su i dalje zagledali zgodne dame za šankom.

Lik u početku nije znao šta da misli o celoj toj sceni, osim što je primetio da nikada nije mislio da

belačka zabava može da ima tako vrelu atmosferu. Ali onda je bolje pogledao jednu devojku – prvu koja je

izašla na plesni podijum sa svojim momkom – i pomislio, po načinu na koji se kretala, da u njoj ima barem

unca crne krvi. Onda je polako počeo da shvata. Osmotrio je devojke redom i shvatio da su sve do jedne,

bez obzira na šminku, plave perike i fine manire, bile crnkinje. I Lik je onda shvatio prirodu te “belačke

zabave” i pluća su mu se skupila, a ton njegovog korneta pokolebao.

Lik Holden, koji je bio nevin za dvojicu, nikada nije bio sklon tome da o nekome sudi po boji kože.

Ali cela ova situacija! Prokletstvo! To je bilo dovoljno da se crnac oseti kao najgori rogonja, zato što je Lik

čuo priče o silovanju robinja. Naravno da je čuo. Pre svega, znao je da se belci i crnci nikada ne mešaju


zato što crnci tako hoće. I naravno da mu je bilo muka u stomaku, da su mu noge klecale, a kolena zamalo

posrnula. Lik se osećao prodanim sa svojom tamnocrnom kožom koja je blistala kao uglačani mahagoni

na suncu. Stvarno je bio pravi Čiča Toma!

Osmotrio je ostala lica u orkestru – mešance i šest-sedmina crnce u odnosu pola-pola – a izrazi su

im bili prazni, slepi i neprimetni, neupadljivi kao što bi svaki razumni crnac nastojao da bude. Lik je

pokušao da smisli način kako da se izvuče, ali znao je da za to nema šanse, a da ne upadne u nevolju s

belcima, a to je bila najgora od svih nevolja. Posebno što je bio zaglavljen u gornjem gradu, dobrih deset

minuta trčanja od relativne bezbednosti crnačkog dela Kultauna. Umesto toga, Lik je još više obuzdao

svoje sviranje; povukao je svoj kornet sve dok nije radio ništa drugo osim što je svirao prateće note.

Naravno, belci bez sluha za muziku nisu primetili suzdržanost treće trube. Ali, kako je Lik to video, bilo je

bolje da gori u paklu nego da im podari crnu muziku koja je govorila o tome ko si jasnije nego fotografija,

zaboga! A sam Isus Hristos, koji zna sve o proganjanju, sigurno će mu oprostiti zbog ovog svetogrđa!

Kako je noć odmicala Lik je sve više svirao u nekoj vrsti izmaglice. U prostoriji je bilo vruće, a oči su

mu se mutile od mešavine znoja i suza. Video je kako narod polako počinje da izlazi na plesni podijum, sve

dok daske nisu počele da se ugibaju pod njegovom težinom. Video je kako beli muškarci merkaju

kvadrunke koje su vrckale pred njima s dovoljno crnačke sugestivnosti pomešane s belačkim manirima. I

onda je ugledao Silvi.

U prvi mah nije mogao da poveruje da je to ona (najzad, nije video Silvi više od šest godina). Ali

počeo je da trepće da bi izoštrio pogled i onda je znao da nema greške. Plesala je s nekim belim momkom

svinjskog lica, koji nije dizao pogled s njenih grudi, vilice otromboljene kao u pregrejanog psa. Njeni tamni

uvojci odskakivali su joj zavodljivo o vrat, a povremeno bi iz njene raskriljene haljine sevnula mlečna put.

Lice joj je bilo prazno kao šolja za kafu nekog mornara s parobroda.

Silvi se onda okrenula da ga pogleda, kao da je u njegovim očima videla zrak sunca koji prolazi kroz

prozor u zoru. I oči su joj se raširile, a usne napravile „O“ i izgledala je zastrašeno i tako očigledno

posramljeno, kao neki klinac uhvaćen u krađi u belačkoj prodavnici.

Lik je osetio kako mu krv udara u glavu, sve dok mu se misli nisu pomutile. Svaki delić njega buktao

je od sukobljenih i isto toliko brojnih emocija od radosti i tuge, od gneva i simpatije, od ljubavi i mržnje,

od požude i gađenja. Sve u isti mah. Da je Lik bio govornik, istog časa bi odbacio kornet i izrekao svoja


osećanja tako da ga svi čuju. Da je Lik bio borac, zapucao bi preko plesnog podijuma i zakucao tog belog

momka za patos i uzeo svoju sestru u naručje. Ali Lik je bio samo čistokrvni muzičar.

I onda je počeo da duva najvreliji džez koji je neki belac ikada čuo, stvarajući zvuk koji je kružio nad

orkestrom Herija Absaloma kao orao iznad Afrike – zvuk tako glasan da je čak tamo u Kultaunu, prolazeći

kroz vrata svog bara, Neps naćulio uvo ka nebu. Jedan po jedan muzičar iz orkestra je prekidao sa svirkom

i zurio u Lika razjapljenih usana. Zato što je Lik duvao ubedljivije nego bilo koji govornik i snažnije od bilo

kog borca. Lik je duvao sve dok nije mogao da vidi muziku; sve dok nije mogao da vidi muziku kao

ponosnog crnog muškarca koji gleda na belce s najvišeg brda. Lik je po prvi put duvao s četiri dela tela:

glava mu je bila ispunjena radošću i tugom; usta su mu govorila o gnevu i simpatiji; srce mu je tuklo s

ljubavlju i mržnjom; a između nogu ga je sve svrbelo od požude i gađenja. Lik je duvao sve dok ga ta četiri

vetra nisu ostavila bez daha.

Bio je presamićen dok se borio za dah, a kvadrunski bal se zaustavio u mestu. Gedž je ustao od

pijana i nervozno gledao u šokirana bela lica koja su za tren mogla da se ispune gnevom. Otišao je do Lika

i nagnuo se ka njemu. Snažno udišući, Lik je usisao i Gedžov strah i brzo došao k sebi.

„Jebote, Holdene, bolje odma' padaj u nesvest!“ prosiktao je Gedž.

„Šta?“

„Bolje odmah padaj u nesvest, jebote, beži dole, sruši se. Bolje umri, ako nećeš da te ovi ovde

ubiju!“

Liku nije trebalo dvaput reći i odmah se spustio na kolena, sklopio oči i srušio se celom dužinom

preko bine.

„Ima napad!“ viknuo je Gedž. „Gospode bože, ima napad!“

Lik je osetio kako ga snažne ruke podižu za noge i ramena, dok je on bojažljivo položio svoj kornet

na grudi. Čuo je kako neki ženski glas pita: „Da li je dobro?“ – da li je to bila Silvi? – i Gedžov lavež: „Sklanjaj

se s puta! Sklanjaj se s puta, tamo!“

Glasovi belaca su govorili: „Meni ne izgleda tako loše“, „Jebeni crnja“ i „Ma, ima da ga koknem“.

Ali njegovi prijateljski nosači nosili su ga sve dok na licu nije osetio lepljivi povetarac spoljašnjeg vazduha.

Spustili su ga na zemlju, a onda mu je neko zalepio šamar. Ali Lik nije ni pisnuo, a kamoli otvorio oči. Neko

se nagnuo nad njim i mogao je da oseti zadah alkohola.


„Neću više nikada da vidim tog crnju. Možete da zovete doktora ili da ga ostavite u slivniku, ali neću

više nikada da vidim tog crnju ovde. Jasno?“

Lik je čuo kako Gedž govori: „Da gospodine! Da vše nikada ne vidite tog crnju, gospodine!“ onim

tupavim crnačkim glasom koji su belci toliko voleli.

Vrata su se zalupila i sve je utihnulo.

Lik je otvorio oči i video kako ga Gedž posmatra sa visine. Vilica mu je bila čvrsto zamandaljena, ali

ne i neljubazna, a njegove opake oči više nisu delovale tako opako. Usne su mu bile tanke, a oči sitne, ali

ne tako tanke i tako sitne kao u belaca.

„Šta to radiš, Holdene, jebote?“

Lik nije rekao ništa.

„Da više nikada nisi došao ovamo, crnjo, čuješ li me?“, rekao je Gedž. „Da više nikada nisi došao

ovamo.“

Gedž se okrenuo i uputio ka hotelu, a Lik je prošaputao: „Hvala, Gedž“ – ali vođa orkestra ga nije

čuo.

Lik se našao u prolazu iza hotela. U blizini nije bilo nikog i on se oprezno podigao na noge. Laknulo

mu je kada je primetio da i dalje drži kornet u ruci.

„Imaš sreće, crnjo!“ rekao je Lik glasno. „Stvarno imaš sreće, ludi crnjo!“

Krenuo je iz prolaza, a svaki udisaj mu je bio bučan kao nalet vetra, a svaki korak odjekivao kao

pucanj. Znao je da će, ako ga neki belac sada primeti, sigurno dobiti batine ili nešto gore. Lik je došao do

kraja prolaza i začuo korake koji su se približavali iza ugla. Stomak mu se okrenuo, a on se ukočio. Ali to

nije bio neki belac. To je bila Silvi.

„Dobro si?“ rekla je.

„Dobro.“

„Čula sam da si bio u Nju Orleansu.“

„Bio sam. Tražio sam te.“

Silvi je klimnula glavom. Oči su joj bile nadute od suza, trepnula je, a prsti su joj drhtali oko

maramice koju je držala.

Lik je osećao toliko ljubavi prema njoj, ali nije mogao da kontroliše bes koji je takođe osećao.


„Znači, sada si belčeva kurva“, rekao je. „U stvari, nešto još niže od kurve.“

Silvi je obliznula usne i prazno se osmehnula.

„Šta je niže od kurve?“ pitala je tiho.

„Robinja.“

Silvi je klimnula glavom i uzdahnula.

„Koje sam ja boje, Fortise?“ pitala je.

„Ti si crna.“

„I recimo da imam decu s nekim belcem, koje bi boje ona bila?“

„Crne, naravno.“

„Jednog dana...“ rekla je Silvi. „...Onako kako ja to vidim, jednog dana čitav svet će biti crn i belci

tu neće moći ništa da urade, jer će i oni biti crni.“

Silvi je prišla Liku toliko blizu da je mogao da oseti njen dah i miris, sličan livadi posle kiše.

„Stvarno dobro sviraš, Fortise“, prošaputala je Silvi.

„Godinama me nisi čula kako sviram.“

„Čujem te stalno, Fortise. Čujem te stalno.“

Silvi ga je pogledala...

O,Bože! Lik je osetio kako se iznutra sav uvrnuo, kao da su mu creva uže obmotano oko

parobrodskog točka. Nije znao šta da kaže. Pomislio je na muziku, ali njegov kornet mu je nemo visio uz

bok.

„Sada sviram celim telom“, rekao je brzo. „Sviram celim telom za tebe. Glavom, ustima, srcem i ...“

Liku je ponestalo reči. Silvi mu je stavila ruku na glavu, kao da ima temperaturu. Poljubila ga je

nežno u usta, kao majka koja kaže laku noć. Privila ga je uz sebe, sve dok nije osetila kako joj njegovo

snažno afričko srce tuče o grudi.

knjiga druga

DISONANCA: KOMBINACIJA NOTA KOJA ZVUČI NESKLADNO; U KLASIČNOJ MUZICI DISONANCA UGLAVNOM ZAHTEVA RAZREŠENJE U KONSONANCAMA; U DŽEZU – MNOGE MANJE DISONANCE ČINE SASTAVNI DEO HARMONIJSKOG REČNIKA.


I:

(Soho - London, Engleska; 1968)

Silvija di Napoli se kasno razvila – i fizički i seksualno – ali, kada je to jednom počelo, sve se

promenilo, kao kod promene ključa ili u obrtu neke priče – s tom mešavinom grubog i tamnog koja zahteva

izvesnu udaljenost da bi bila opažena.

Dok su njene školske drugarice raspravljale o veličini grudnjaka i uvlačile bluze čvrsto u suknje da bi

naglasile svoju razvijenost, Silvija je nosila dugačke džempere koji su prikrivali njene uporno ravne grudi.

Ponekad je stajala naga i mokra posle kupanja ispred ogledala i pitala se da li će ikada postati žena. Ili je

možda u njenom slučaju rod bio neodređen kao i boja kože. Dok su njene školske drugarice pričale o

dečacima, preuveličavajući šta su im ovi radili i potcenjujući ono na šta su same bile spremne, Silvija ih je

nemo slušala i pretvarala se da zna o čemu se tu radi.

Prvu menstruaciju je imala tek sa petnaest godina. Posluživala je u piceriji Di Napoli posle škole, u

atmosferi natopljenoj muškim znojem i jakim mirisom kafe, kada je osetila neku vlagu između nogu.

Ispustila je tanjire koje je nosila, a gosti su vrteli glavama dok je trčala ka kuhinji sa suzama u očima.

„Mama!“ viknula je.

Majka je bila zauzeta seckanjem povrća i nije prekidala posao niti je pogledala, ali rekla je Silviji da

se okupa i da je sačeka da dođe. Sat vremena kasnije Silvija je i dalje sedela u mlakoj ružičastoj vodi, kada

je ušla njena majka i zazviždala promaja, od čega je nekoliko puta kinula.

Te noći je slušala kako se njeni roditelji svađaju.

Majka je rekla: „Tata, upravo je dobila prvu menstruaciju!“

„I ispustila, eh, tanjire!“, odgovorio je otac. „Misliš da gosti dolaze, eh, u moj restoran, da bi tamo

gledali neku spodobu kako krvari? Ona je živa bruka, Bernadet. Živa bruka!“

Silvija je obilno krvarila duže od nedelju dana, a stomak joj se tako snažno grčio da je bila sigurna

da joj creva jedu sama sebe. A najgore je bilo kada je jedne noći jaukala od bola sve dok nije začula korake

svog oca ispred vrata. Onda se zavukla ispod čaršava i zabila lice u jastuk.

Osmog dana Bernadeta di Napoli je poslala kćerku kod lekara, koji joj je prepisao kontraceptivne

pilule i krvarenje je prestalo. Kada je tata to otkrio, mlatio ju je do suza, a onda dok je nije ućutkao.


I naterao ju je da prizna. Kleknula je u ćošak za molitvu i u prvi mah nije mogla da govori od jecanja.

„Blagoslovi me, oče, grešila sam“, prošaputala je, ali nije mogla da kaže ništa više zato što je mislila

da je ceo njen život – ona sama, zapravo – bio greh.

Uprkos problemima kod kuće, Silvija di Napoli je bila dobra učenica. U šesnaestoj godini položila je

„O“ razred i nastavila školovanje sanjajući o „A“ razredu i koledžu. Ali sudbina nije davala pet para za njene

snove, kao ni njeni roditelji. A za dete, sudbina i roditelji (posebno roditelji bez ljubavi) često su jedna ista

stvar.

Silvija je bila jedina crna učenica u školi, sve dok se u jesen 1970. godine nije vratila zbog početka

šestog razreda. Nije bila čak ni „crna crnkinja“. Tako su govorili njeni prijatelji. „Nije kao Sidni Poatje ili

Semi Dejvis.“ Onda se pojavio novi dečak, visoki Jamajčanin tamne puti po imenu Dalton Hit, snažnog

tela i sa ozbiljnim držanjem odraslog čoveka.

Na prvom zajedničkom času, profesorka engleske književnosti, sredovečna „devojka“ po imenu

gospođica Hart , koja je nosila kosu vezanu u punđu i piljila kroz naočare na samom vrhu nosa, zamolila je

Daltona „da kaže nešto o svom migrantskom iskustvu u Londonu“.

Dalton je ustao i blago se osmehnuo. „Ja sam rođen ovde“, rekao je i seo. A Silvija mu se divila zbog

toga.

Glas mu je bio med koji kaplje sa saća.

Od samog početka Dalton je gravitirao ka Silviji. Ona je prvo mislila da je to veza po boji i ništa više.

Zato što Silvija nije primetila da je iz ogledala sada posmatra prelepa crna žena. Osim toga, nijedan beli

dečak nikada nije bio zainteresovan za nju ili to makar nikada nije pokazao.

U oktobru 1970. godine, Dalton je pitao Silviju da izađe s njim na ples petkom uveče u Kamden

taunu. Silvija je rekla majci da ide u šetnju sa prijateljicama i majka ju je gunđajući pustila da ode s posla.

Silvija se našla s njim na stanici Totenhem kurt roud, a on ju je poljubio u obraz i rekao joj da izgleda kao

princeza. Nikada joj niko nije rekao nešto slično, čak ni njeni najbliži. Dok su stajali u autobusu koji je

petkom uveče vozio Severnom linijom, Silvija se držala za Daltonovu ruku da bi održala ravnotežu. Onda

mu je obavila ruke oko pojasa. Ostali (beli) dečaci koje je Silvija poznavala bili su mršavi kao motke, imali

su duge kose i znali napamet reči pesme „Space Oddity“, ali Dalton je delovao zrelo, stameno – kao hrast

koji ti pruža sklonište od oluje.


Ples se održavao u crkvenoj dvorani u jednoj sporednoj ulici. Dvorana je bila ukrašena raznobojnim

zastavicama i balonima sa helijumom koji su lebdeli uz tavanicu. Nije bilo žive svirke, nego je neki disk

džokej puštao muziku koju je Silvija jedva poznavala – sve od velikih džez orkestara do Weather Report,

od Dajane do Marvina, od Džejmsa do ranih stvari Boba Marlija. Ali Silviju su najviše fascinirali ljudi –

stotine crnih klinaca okupljenih na jednom mestu, savršenih manira i isto tako besprekornih frizura. Momci

su nosili uska odela koja su isticala svaki prevoj njihovih udova i guzova. Neki od njih su čak nosili naočare

za sunce. Devojke su prosto ispadale iz tesnih haljina krojenih za belkinje, koje ne bi znale šta je dobro

parče mesa sve dok ga ne vide posluženog na tanjiru.

Dalton ju je predstavio povećem broju ljudi koji su delovali blisko kao porodica, ali Silvija je gledala

samo njega, s njegovim kamenim crtama i urednom frizurom čija ju je tekstura podsetila na njene

adolelescentske vrhove prstiju. Primetila je da mu, kada se smeje, u očima treperi plamen sličan svetlosti

prigušene topionice. Plesali su i pričali i opet plesali, a Dalton je držao Silviju za bokove, gnječeći joj

prstima meso, snažno i nežno u isti mah. Silvija je popila malo punča sa rumom, zaslađenog

kondenzovanim mlekom, sa ukusom nekog dobrog blagog pića. Osetila je blagu ošamućenost. Dalton nije

pio ništa osim vode.

Malo pre jedanaest sati di džej je pustio poslednju ploču – neku laganu stvar Luja Armstronga koja

je nedavno dospela na vrh parade hitova zahvaljujući filmu o Džejmsu Bondu. Dalton je privio Silviju uz

sebe, a ona mu je spustila glavu na grudi i osluškivala snažne otkucaje njegovog afričkog srca o svoja rebra.

Obavila mu je ruke oko vrata i pokreti su im se lagano uskladili. Gledala je u njegove usplamtele oči, a on

je mogao da oseti njen slatki dah na usnama. Dalton je osetio uvijanje između nogu i pokušao je da se malo

odmakne, poprimivši na trenutak izgled šesnaestogodišnjaka, što je i bio. Ali Silvija je osetila njegovu

tvrdoću i privukla ga još bliže, uživajući u vrelini njegove erekcije na stomaku i poljubila ga, a usta su mu

imala ukus same prirode.

„I imamo sve vreme ovog sveta za ljubav“, pevao je Luj Armstrong sa autoritetom starog majstora.

„Samo za ljubav. Ništa više, ništa manje, samo ljubav.“

I Silvija mu je verovala. Zato što je možda po prvi put mogla da vidi budućnost koja nije bila samo

san, pridavljen misterijom njene prošlosti. Zato što je možda jedini put videla tu misteriju kao avanturu

koju bi mogla da istraži u nečijem naručju. Zato što je, kroz godinu dana, sav taj optimizam nestao, a Luj


Armstrong umro u snu. I zato što je sve vreme ovog sveta – vreme prošlo, vreme sadašnje i vreme buduće

– bilo sabijeno u toj naizgled okrutnoj sudbini njene kože boje kafe.

Posle te prve noći, Dalton i Silvija su izlazili zajedno najmanje dva puta nedeljno ili onoliko često

koliko je Silvija uspevala da se iskrade. Ponekad su pili kafu u restoranima u Grčkoj ulici, ponekad su sedeli

na trgu Soho i smejali se androgenoj modi, a ponekad su išli kod Daltona kući u Čok farm na šolju čaja sa

tankim kriškama rolata i sira. Dalton je bio najstariji od petoro dece, a njegova braća i sestre skakutali su

po malom stanu kao muve u kutiji za šibice. Daltonov otac je bio mali, ćutljivi čovek koji je svom sinu

preneo ozbiljan izraz lica, i sedeo u uglu dnevne sobe zagnjuren u Racing Post s hemijskom olovkom i

košuljom zakopčanom do pupka.

Što se Daltonove majke tiče, ona kao da nikada nije izlazila iz kuhinje. Bila je to robusna žena

sunčanog osmeha, koja je uvek odvrtala radio na najjače i pevala sve vrste melodija bogatim crkvenim

glasom koji joj je dolazio iz dubine grudi. Silvija bi joj se ponekad pridružila, prvo malo nervozno, a zatim

sa sve većim samopouzdanjem. A Dalton je samo vrteo glavom i smejao se svojim plamtećim očima, a

gospodin Hit bi govorio:

„Cura ume da peva! Pevaj glasno i ponosno!“

Silvija se ponekad osećala kao član porodice.

Silvija i Dalton su prvi i poslednji put vodili ljubav na Dan zaljubljenih 1971. godine. Silvija je

mesecima žudela za tim, ali nije bilo mnogo prilika da budu sami, a i Dalton je, povrh toga, bio momak sa

moralom zategnutim kao i njegovo lice.

Preskočili su popodnevne časove i krenuli autobusom u opštinski stan Daltonovog prijatelja u

Noting Hilu. Bio je to Taper Rikets, tamnocrni Jamajčanin koji je svoje prijatelje dočekivao pozdravom

Crnih pantera. Tog dana nije bio tamo, ali je Daltonu dao ključeve i namignuo mu na znalački i iritirajući

način.

Silviji je u početku bilo teško da se opusti u sobi nekog stranca koja je mirisala na tamjan, sa

posterima Čarlija Parkera i Marasa Garvija na zidovima. Ali popila je malo slatkog belog vina iz plastične

boce, a i Dalton je popio malo, i onda su se gledali u oči, sve dok im se ljubljenje nije učinilo lakšim od

razgovora.


Vodili su ljubav celo popodne, dok je saobraćajni špic tutnjao duž Vest Vej ulice, a ulične svetiljke

bacale senke preko kreveta. Vodili su ljubav s pikannom mešavinom nežnosti i entuzijazma, nervoze i

sigurnosti. Silvija je dahtala sa svakim njegovim pokretom, osluškujući svoj dah kao da dopire iz daleka.

Prelazila je prstima preko njegovih zategnutih mišića na grudima i hvatala se za njegove guzove da bi ga

zadržala unutra. Zatvorila je oči i gledala igru senki između purpurnog, narandžastog i žutog. Ponovo ih je

otvorila i uživala u napregutosti njegovih mišića i pulsiranja vena na čelu i zaoblila usne i ugrizla se za jezik

i raširila noge tako široko da je pomislila da će se rascepiti. A kada je on utonuo u najdublji san, priljubila

mu se uz čelo i šarala mu po leđima vrhovima prstiju.

Ovo je vanvremenski trenutak, mislila je. Važan trenutak.

Idući nazad ulicom Din u rano prohladno veče, novopečeni ljubavnici su zanemarili uobičajenu

opreznost. Možda su još uvek bili opijeni snažnim utiscima od tog popodneva, ili ih je možda prepuštanje

seksu učinilo nesmotrenim, ili su možda osetili da imaju novu vezu, koja je tražila potvrdu u

obelodanjivanju. Ako je bila reč o ovom poslednjem, onda su i dobili šta su tražili, zato što je Silvijin otac

grabio ka njima iz pravca picerije, lica razjarenog kao u bika. Njegova žena išla je za njim i pritiskala ruku

na usta govoreći: „Oh, Bože! Oh, Bože!“, opet i opet, kao neku molitvu ili vradžbinu. Silvija je uhvatila

Daltona za ruku i zaustavila ga na licu mesta. Lice mu je ostalo mirno, ali je podigao bradu i liznuo usne.

„Šta, jebote...“, zarežao je di Napoli, ali nije sebi čak dozvolio da završi rečenicu (a kamoli Daltonu

da odgovori) pre nego što je zario svoju tešku pesnicu u dečakov stomak. Dalton se presavio u pojasu i pao

na kolena, s jaukom zamiruće trube. Di Napoli je zabio koleno u dečakovo lice i Dalton se srušio na pločnik.

„Crni seronjo!“, viknuo je Di Napoli.

Silvija je uhvatila oca za ruku. „Tata! Ne!“, vrisnula je; ali on ju je odgurnuo u stranu.

Oko njih se okupila gomila mladih kicoša, s licima praznim kao list papira.

Jedan od njih je rekao: „Sramota!“, a drugi: „Neka neko pozove policiju“. Ali niko se nije ni pomerio,

a Di Napoli se vrteo u krug i gunđao na svom američko-italijanskom akcetu:

„U šta buljite, jebiga?“

Silvija se postavila između svo oca i Daltonovog nepomičnog tela, drhtavih usana i klecavih kolena.

Di Napoli se okrenuo ka njoj raširenih nozdrva i podigao ruku visoko iznad glave kao bacač bejzbola.

„Ne, tata!“, viknula je Bernadeta di Napoli. „Luka! Ona je moja ćerka, za ime Hristovo!“


Di Napoli je za trenutak delovao zbunjeno i ukočio se usred pokreta, kao neka voštana figura iz

muzeja Madam Tiso. Onda je spustio pesnicu, zgrabio Silviju za ruku i odvukao je u restoran.

„Nije mi ona jebena ćerka“ režao je, a Silvija je shvatila da je to razlog zašto je prošla bez batina.

Zbog nedostatka ljubavi, ne zbog njenog preobilja.

Luka di Napoli je ispisao Silviju iz škole već sledećeg dana. Nije joj rekao da će to uraditi, ali kada je

tog jutra uzela svoju školsku torbu, on joj se obratio ne spuštajući novine:

„Silvija!“, rekao je. „Danas ostaješ kod kuće i ideš da poslužuješ stolove.“

A ona je znala šta to znači, znala je da se nikada neće vratiti u školu i bila je u pravu.

Silvija je videla Daltona još samo jednom. Bilo je to nekoliko dana kasnije, oko sedam popodne,

kada je Dalton skrušeno ušao u piceriju iza sitne figure svog oca. Daltonovo desno oko je bilo otečeno kao

taman mehur, a usna mu je bila previjena i jaukao je sa svakim korakom. Lice gospodina Hita bilo je

ozbiljnije nego ikad i bio je elegantno obučen u ispeglano odelo i čistu košulju i izglancane crne cipele.

Di Napoli je izašao iz kuhinje, s cigaretom u ustima i dunuo dim Hitu u lice.

„Šta hoćete?“, pitao je. „Neću da vidim nikog od vaše sorte u svom restoranu.“

„Vi i ja", rekao je tiho gospodin Hit, „treba da razgovaramo.“

„Napolju“,rekao je Di Napoli i pogledao nazad ka Silviji, koja je stajala na vratima kuhinje sa

osećanjima koja su joj treperila na licu, kao moljci na prozorskom staklu. Uperio je prstom u nju. „Ti ostani

tu, i bolje počisti te stolove, inače će biti problema.“

Stojeći na ulici Din, Di Napoli se natkrilio nad malim Jamajčaninom i razmahnuo se ramenima kao

paun koji širi rep. Ali Hit se nije pokolebao.

„Imate, eh, nešto da mi kažete?“, rekao je Di Napoli. Grudi su mu se izdizale kao bure na površini

mora.

„Niko ne može da pipne prstom mog sina, osim mene.“

„Šta kažeš? Vi, jebene čamuge, svi ste isti. Hoćete Silviju? Vodite tu malu kučku! Ionako nisam

mislio da s njom, eh, radim ništa.“

„Vaša ćerka...“

„Moja ćerka? Nije ona moja ćerka. Samo još jedna nelegalna crnkinja.“

Di Napolijevo lice bilo je toliko crveno da je izgledalo kao da će pući. Ali Hit je bio miran kao žega i


samo je ekspert mogao da primeti kako mu se donja usna sturila i malo zadrhtala. Usledio je trenutak

tišine.

„Ona je vaša ćerka.“,rekao je na kraju. „Niste joj otac, to je istina, ali to je nešto drugo.“

„Ako imate nešto da mi kažete, onda, eh, kažite.“

„Rekao sam. Niko ne može da pipne prstom mog sina osim mene.“

Hit se podigao na prste i suočio se sa Di Napolijevom tvrdoglavom vilicom.

„Niko“

Tamo u restoranu Silvija je gledala Daltona kroz prozor, a Dalton je gledao nju. Njegova ponosita

ramena bila su oklembešena, a njegovo muževno lice delovalo je groteskno; ili je to bio samo trik svetlosti

na staklu? Što ga je više gledala, Dalton joj je izgledao sve udaljeniji, sve dok nije postao samo još jedan

sablasni odraz koji je igrao na poluprovidnom oknu. I onda je potpuno nestao, a Silvija nije mogla da vidi

ništa osim sebe i podigla je ruku ka licu i pratila kretanje svojih prstiju po odrazu. I kada je osetila vrh prsta

na svom hladnom obrazu, nije više znala koju sliku sebe dodiruje. Pokušala je ponovo da pogleda na ulicu

kroz staklo, ali nije mogla. Osim toga, Dalton više nije bio tamo.

Di Napoli je uleteo u restoran, sa usiljenim smeškom na licu i ispljunuo reči:

„Jebene crnčuge“ kao da će ga to učiniti uverljivijim.

Neki redovni gosti su podigli glave i nasmejali mu se gledajući ga u oči. Ostali su uzimali džinovske

zalogaje i šmrkali i pravili se da ništa ne čuju. Silvija je gledala u čudovišan odraz svog oca – izgledao je

kao loša karikatura nekog slikara s trga Lajkester – i okrenula se, tupa isto koliko i izgubljena, prošla kroz

vrata i popela se stepenicama do stana.

Luka di Napoli je hteo da pođe za njom, ali njegova žena ga je uhvatila za ruku i rekla:

„Ostavi je, tata. Samo je ostavi na miru.“

Silvija je otišla već sledećeg jutra, sa samo jednim malim koferom i emocionalnim prtljagom suviše

teškim za nošenje.

Trebalo joj je nedelju dana da bi od školske device postala prostitutka koja je okrenula prvu

mušteriju. Ali vreme ponekad tako radi, kao parče žice sa uvojima, omčama i čvorovima koji se slobodno

odmotavaju. Osim toga, kako je njoj to izgledalo, bila je rođena da bude prostitutka – konfuzna mešavina

ljubavi i požude, odgajana bez vere u prvo i bez razloga da se obuzdava u drugom, osuđena da živi u


otuđenom telu. Savršen materijal za prostitutku.

Prvi muškarac sa kojim je Silvija spavala za novac bio je prijatelj Di Napolijevih po imenu Emilio

Kasati, sredovečni krojač s radnjom u ulici Bruer i s više dece nego što je mogao da podnese. Silvija je

skitala ulicama Sohoa. Provela je dve noći kod prijateljice i nije više mogla da se vrati tamo. Očekivala je

da njeni roditelji krenu u potragu za njom, ali to se nije dogodilo. Nije imala novca, nije znala kuda da ode

i krivudala je niz Totenhem kurt roud u vrtoglavici neizvesnosti i odbačenosti.

Kasati joj je doviknuo preko ulice:

„Silvija! Silvija di Napoli!“

Progurao se kroz saobraćaj i razvukao osmeh pun požutelih zuba. Njegova proređena kosa

takođe je imala neku žućkastu nijansu, a nokti su mu bili prljavi.

„Zašto, eh, nisi u školi?“ pitao je. Pola veka života u Londonu nije moglo da ispravi taj akcenat.

Silvija ga je pogledala i počela da plače. Prvo je plakala zato što je našla nekog pred kim je mogla

da se isplače, ali onda je nastavila da plače zato što je ta osoba bila prijatelj njenog oca koga je jedva

poznavala i koji joj se nikada nije sviđao.

Kasati ju je obavio svojim mesnatim rukama i privio je na grudi i omirisao sveži cvet višnje u njenoj

kosi. Silvija mu je zabila lice u košulju. Bila je vlažna i hladna kao peškir posle kupanja.

„Otišla sam od kuće“, rekla je Silvija. „Izvinite, gospodine Kasati.“

„Hajde, hajde“, tešio ju je Kasati. „Hajde, hajde. Hej, Silvija, pa ti si sada velika devojka. Zovi me,

eh, Emilio. Ujka Emilio. Ti, eh, misliš da se ja, eh, neću pobrinuti za tebe?“

Odveo ju je u jedan obližnji otrcani hotel i nasmejao se čoveku za pultom i nešto popričao s njim

kroz šapat. Čovek je imao crte lica koje su ličile na glodara, i uvijale su se po njemu kao pacov oko kante

za đubre. Klimao je glavom i podizao obrve i svaki čas zabacivao glavu u neki začuđeni tik, kao da govori:

„Vi se šalite?“

Kasati je poveo Silviju uz stepenice na drugi sprat, u sobu sa krevetom, lavaboom i braon

tapetama s kružnim šarama.

„Samo, eh, ’oću da vidim da li je s tobom sve u redu“, rekao je.

Silvija je sela na krevet i zarila je lice u šake i promrljala hvala.

„Što “mi se, eh, zahvaljuješ?“ gugutao je Kasati i kleknuo iza nje i svukao joj džemper i uhvatio


za ramena kao zabrinuti otac, kao da je Silvija znala šta je to.

Kasati je spustio ruke oko Silvijinog pojasa i stavio joj šake na grudi. Prestala je da plače i ukočila

se. Kasati joj je šarao prstima ispod majice i jednim brzim pokretom je zadigao iznad njene glave. Silvija

se nije opirala niti mu je pomagala. Sada je klečao iznad nje i brzo joj otkopčao farmerke. Ona je malo

jauknula kada je začula kako lastiš njenih gaćica zapinje i podigla zadnjicu da bi mu olakšala da je svuče,

zato što su to bile jedine čiste pantalone koje je imala.

Silvija je čula kako Kasati otkopčava kaiš. Zvuk metala koji se tare o metal podsetio ju je na

stezanje lisica. Zurila je u braon krugove i pratila kako se lelujaju kada je krevet počeo da se cima. Osetila

je kako joj se hladan znoj skuplja na gornjoj usni i mirs čoveka koji je zaudarao isto kao njen otac. Osećala

je sintetičku mekoću pokrivača dok ga je gužvala ispod noktiju zarivenih u meso šake. Ali, između nogu

nije osećala ništa. Ništa. Manje nego ništa. Prazninu.

Kada je Kasati svršio, šmrknuo je i sakupio šlajm iz grla. Pljunuo je u maramicu i zakopčao

pantalone i pogledao Silvijino telo. Bila je nepomična i nije htela da ga gleda. To mu se svidelo. Ostavio

joj je novčanicu od dve funte na maloj komodi pored kreveta i polako zatvorio vrata za sobom.

Silvija se nije pomerala dok nije začula kucanje na vratima. Onda je brzo ustala i navukla majicu i

pantalone. Od smrada između nogu stomak joj se okrenuo i počela je da povraća u lavabo i nastavila da

povraća, kao da hoće da ispovrati tu iskvarenu dušu koju je sada nosila u sebi. Čula je kako se vrata

otvaraju i kako onaj pacov od čoveka govori:

„Povratila si na krevet, ljubavi, moraćeš da platiš čišćenje.“

Silvija je pogledala čoveka kroz suze koje joj je nateralo povraćanje i zavrtela glavom. Čovekovo

lice je ostalo nepomično. Pomalo začuđeno, možda, sa uvrnutim pogledom u očima i sa usnama koje su

treperile u uglovima. Zabacio je glavu u onaj isti čudan tik – vi se šalite.

„Šta hoćete?“

„Vreme je da se ide draga“, rekao je čovek.

Čak ni njen otac ne bi mogao da reč „draga“ izgovori s takvim prezirom.

„Ali, platio je da ostatanem.“

„Ko je platio?“

„Gospodin Kasati.“


Sada se čovek osmehnuo. U stvari se nasmejao (ako bi se taj zvuk mogao nazvati smehom, taj bedni

zvuk sličan umirućem motoru).

„Platio je za jedan sat, ljubavi. I toliko si i dobila. To je tvoja premija.“

„Ali...“ Silvija je opet počela da povraća, a čovek je vrteo glavom i još više se zasmejao, zato što je

to viđao i ranije.

„Slušaj, srce“, rekao je. Koristio je te izraze naklonosti kao lnadriekar koji prepisuje placebo.

„Slušaj, draga. Možeš da ostaneš ovde ako hoćeš, ali moraćeš da odradiš. Znaš na šta mislim.“

Pokupio je one dve funte sa komode.

„Ovo će poslužiti za početak. Sutra očekujem isto, ljubavi. U redu?“

I tako je Silvija postala prostitutka. I radila je u hotelu Mažestik u ulici Gudž skoro godinu dana, pre

nego što je uštedela dovoljno novca da iznajmi svoje mesto - malecnu garsonjeru severno od Sohoa.

U prvoj polovini 1970-tih promenila je pet ili šest makroa koji su je tukli i uzimali joj novac (malo

više jedno ili malo više ono drugo). Ali ona je bila tvrđa od bilo kog muškarca i sve ih je nadživela. Ponekad

je s devojkama pila votku sa esidom u jednoj alkoholičarskoj jazbini u ulici Din; a kada bi oko tri ili četiri

izjutra prolazila pored picerije posmatrala je zamračene prozore i razmišljala da pozvoni, ali nikada to nije

uradila. Ponekad, kada bi se uradila, volela je da kaže:

„Imala sam više muškaraca nego toplih večera.“ I smejala se toj istini sve dok je pluća ne bi zabolela.

Većina devojaka nije mogla da peživi takav način života. Tonule su u ludilo ili ovisnost ili su se

predavale nekom princu na belom konju koji se pretvarao u žabu, ili bi iskrvarile na smrt u nekom prolazu

u zimskoj noći. Ali, Silvija nije bila kao većina devojaka. I kada bi joj koleginice pričale svoje tužne priče o

tome kako su započele s takvim životom, ona je govorila:

„Ja sam bila jebena još u utrobi, srce. Ja sam rođena kurva.“

I osmehnula se tako opakim osmehom da su mlađe devojke znale da zaista misli to što govori i

mislile su – nadam se da da nikada neću postati ovakva.

Polovinom sedamdesetih, kada je bila u svojim ranim dvadesetim godinama i izrasla u ženu za

kojom su se okretale glave i kada je kokain bio u modi, Silvija je uspela da se prebaci na unosnije tržište.

Radila je u krugovima slavnih ličnosti i opsluživala svet sa žurki i baškarila se po kraljevskim posteljinama

u skupim hotelima i uzimala kokain i brojala pare. Druge žene koje su se time bavile nazivale su sebe


„pratnjom“ , ali Silvija je znala šta je bila i bila je dobra u tome.

Godine 1982. konačno se spanđala sa alkoholičarem i džez pijanistom zvanim Flin i preselila se na

jug u njegov stan s baštom u Tals Hilu.

Flin joj se sviđao zato što je govorio: „Ti nisi prostitutka, ti si pevačica.“

Iako je znala da greši, sviđao joj se taj sentiment. Nije želela muškarca koji bi je cenio zbog onoga

što je bila, želela je nekog ko to nije video.

Nastavila je da radi u Sohou – naravno da jeste! Flin nije zarađivao ništa - ali petkom uveče njih

dvoje su redovno nastupali u malom baru na Strithemu, gde je Silvija pevala džez standarde uz pratnju

Flina i njegovo slepo obožavanje (i lepo opijanje).

Bilo bi lepo reći da je Silvija imala glas anđela i da je bila neotkriveni talenat, koji je u svom bolu

pevao sa izražajnošću rasplakanog deteta i muzikalnošću stečenoj u utrobi.

Lepo ali ne i istinito. Zato što je takav glas, ako ga je Silvija uopšte imala, bio sahranjen duboko u

njoj – sabijena hiljadama usputnih jebačina – tako da je pevala prilično lepo, ali sa finoćom i dubinom

jevtinog linoleuma.

Od dana kada ga je upoznala, Flin je pokušavao da se ubije alkoholom. I kada je na kraju u tome i

uspeo 1993. godine, Silviji je više laknulo nego što joj je bilo žao. Bilo je to otprilike u isto vreme kada je

čula da joj je umro otac i čak je i to izazvalo jaču emociju, iako krajnje iritirajuću. Pronašla je Flinov leš

jednog blistavog letnjeg popodneva, kada je čak i London mirisao na pokošenu travu. Bio je presamićen

preko stola u kuhinji, s licem zabijenim u gomilu povraćke i sam bog zna čega još, dok su se dve ose

udvarale jedna drugoj na kragni njegove košulje.

Bio je sjeban pre nego što sam ga srela, mislila je i sjurila punu čašu čiste votke pre nego što je

prolila ostatak. Zato nam je išlo.

Kako je Silvija to videla, Flin je bio od onih muškaraca koji su morali da umru takvom smrću. Kako

je Silvija to videla, ona je bila od onih žena koje su morale da naiđu na takve. A s vremenom je ta

neumitna sudbina (stvarna ili umišljena) izgubila na tragičnosti i počela da odjekuje prazno kao loš vic u

dobrom društvu.

Posle Flina, ostala je u stanu u Tals Hilu i nastavila da radi koliko je mogla. I dalje je redovno

nastupala petkom u baru u Strithemu, ali njena karijera prostitutke počela je da bledi. Neko vreme –


godinu ili možda dve – Silvija to nije primećivala. U početku se činilo da su redovne mušterije, koje su

odrasle s njom, samo šmugnule na časove golfa i u penzionerske bungalove na južnoj obali. Ali novih

klijenata je bilo sve manje i uskoro je zatekla sebe kako daje oglase u lokalnim novinama, nudeći

„egzotičnu masažu u intimnom ambijentu“. Kasnije je čak promenila formulaciju u „intimna masaža sa

egzotičnom zrelom damom“, ali je primetila da je reč „zrela“ strahovito depresivna.

Silvija je konačno ostala bez posla pevačice 1997. godine, kada je bar prodat lancu tematskih

barova, koji je puštao irski rok sa sasvim novog ozvučenja. Iste te nedelje, neki belac od dvadeset i nešto

godina, saosećajnog pogleda i vešt na rečima, odgovorio je na njen oglas u lokalnom listu. Rekao je da ne

želi da spava s njom već samo da razgovara, zato što piše knjigu u kojoj se pojavljuje jedna sredovečna

kurva. Silvija ga je poslužila čajem i naplatila mu 40 funti, ali nije mu rekla ništa jer njena priča nije bila na

prodaju. Iako to nije videla baš tako, Silvija je osetila da je prostitucija odustala od nje – s njenim licem od

četrdeset i nešto godina i bokovima od četrdeset i nešto. Narednih šest meseci Silvija nije radila ništa.

Imala je malo ušteđevine i napijala se i pokušavala da uakne četrdeset i četiri godine starom pitanju ko je

ona. Prostitucija ju je štitila tokom celog odraslog života, a sada čak ni taj žalosni identitet nije bio njen.

Da je mogla da se suoči sa sudbinom koja je bila njena prošlost, možda bi njena tragedija izgledala manje

obično. Ali samo oni najsrećniji među nama vide sudbinu u neonskoj svetlosti raznobojnih reklama sa trga

Pikadili. Silvija je potisnula svoju prošlost, svoju sudbinu, samu sebe. I niko nije mogao da je krivi zbog

toga.

„Šta ja uopšte radim ovde?“ To je uglavnom veoma teško pitanje. Često je mnogo lakše

jednostavno ga ne postavljati ako odgovor glasi „ne znam“.

I zašto je onda Silvija došla u Njujork u potrazi za njenim deda-ujakom? Direktno, to je bilo zato što

je znala da više nije prostitutka (zato što je Emilio Kasati bio odavno mrtav). Direktno, to je bilo zato što

joj je mladi Jamajčanin zvani Dalton Hit na kratko otkrio ponos u boji njene kože. Direktno, to je bilo zato

što ju je njen otac naučio da mrzi; da mrzi njega i sebe i to što joj je bilo potrebno četrdeset pet godina da

bi u tome videla kontradikciju. Ali šta je s istinom? Istina glasi da je sudbina u isti mah surova i prefinjena

kao promena ključa u muzici i obrt u nekoj priči. A sudbina je tamo gde želite da je vidite, sve dok imate

dovoljno moralne snage ili dovoljno moralnog očaja da ustanete i počnete da gledate.


I:

(Harlem - Njujork, SAD; 1998)

Šta ja uopšte radim ovde?

Džim je imao grčeve u stomaku i čvrsto je stiskao oči dok je taksi poskakivao duž avenije

Leksington jureći nezdravom brzinom. Patio je od strašnog mamurluka i bila mu je potrebna sva

koncentracija da ne bi počeo da povraća. Jednom se ispovraćao u njujorkškom taksiju, a vozač Korejac mu

je zapretio palicom za bejzbol, ispraznio mu novčanik i ostavio ga nasukanog na Donjem Vest sajdu. Nije

hteo da ponovi to iskustvo.

Džim je obgrlio stomak i malo otvorio oči. Prolećno sunce bilo je zaslepljujuće blistavo i odbijalo se

o prozore solitera sa intenzitetom od kojeg ga je bolela glava. Sedeći kraj njega, Silvija je bila oličenje

smirenosti, sa obaveznim naočarima za sunce na nosu, pogleda fiksiranog kroz prozor i misli izgubljenih u

četrdeset pet godina svakakvih iskustava. Ali Džim je primetio kako joj vrhovi prstiju pipkaju nokte i znao

je da je i ona iznutra bila uzburkana, iako iz znatno manje prozaičnih razloga.

Pogledao ju je malo bolje. Sunce je bilo nemilosrdno prema njenoj sredovečnoj koži, zadirući ispod

njene osnove i otkrivajući svaku liniju i boru s grubom i nametljivom upornošću. Izgledala je ishabano,

pomislio je pomalo iznenađen. Ima četrdeset pet godina i tako izgleda.

„Nnnngh“

Protiv svoje volje Džim je bolno zastenjao i Silvija je okrenula glavu. Čak i kroz naočare za sunce

mogla je da vidi da je ovaj bio bled do prozirnosti i uhvatila je sebe kako mu se osmehuje, ali bez simpatija.

Videla je dovoljno pijandura u životu.

„Da li si dobro?“, pitala je.

„Dobro“, promrmljao je Džim, „Dobro. Samo stenjem.“

Ponovo je zatvorio oči i pokušao da odvrati misli od velikih pitanja. Šta ja uopšte radim ovde?,

mislio je. To je bilo tako tipično za njega, zato što je bio kuglica u fliperu života, koja skakuće između

poslova, kontinenata, emocija, priča i kriza identiteta kao kuglica na ruletu. Bio je zabušant kada je

generacija X odavno počela da traži pristojne poslove. Bio je putnik koji uvek zaboravlja četkicu za zube i

primećuje da su stranci nerazumljivi. Bio je veseli klinac kome je uvek bilo potrebno piće da bi sačuvao


raspoloženje. Proživeo je dovoljno priča da ispuni knjigu (ili dve), ali i dalje nije mogao da priča o sebi, a

kada bi ipak rekao nešto to je zaudaralo na sranje. A njegova kriza identiteta bila je u tome što je suviše

dobro znao ko je. Dok je većina ljudi – Silvija, na primer – provodila život u pokušajima da pronađe sebe,

Džim je pokušavao to da zaboravi.

Treptao je i zurio kroz prozor dok su visoki soliteri ustupali mesto zgradama od smeđeg betona

severno od Central parka. Uhvatio se za svoj zavijajući stomak dok su mu misli prežvakavale ono isto

pitanje.

Šta ja uopšte radim ovde?, mislio je. Ali nije imao veliku želju da dođe do odgovora.

Taksi se zaustavio na semaforu i vozač, crni momak, okrenuo se na sedištu. Okrenuo se Džimu.

„Gde tačno idemo?“, pitao je.

„To je“, promrmljao je Džim, „dobro pitanje“.

Silvija je počela da pretura po tašnici tražeći adresu svog dede-ujaka.

„Zapad, ulica 126“, rekla je. „Broj 426. Da li smo blizu?“

Semafor je pokazao zeleno i vozač je pokazao rukom na desno, ka velikoj oronuloj smeđoj zgradi

na drugoj strani ulice. Prizemlje zgrade zauzimala je prodavnica ploča „Mo's Music“, kroz čija je otvorena

vrata gruvao neki hip-hop. Nekoliko brejkdensera sa bejzbol kapama i duksevima sa kapuljačama smejali

su se ispred.

„Ta zgrada tamo“, rekao je vozač.

Džim mu je platio i neobični par je izašao napolje. Dok su prilazili „Mo's Musicu“, dvojica muškaraca

iz suterena počeli su da se kikoću. Jedan je šaputao drugom i razmenili su po „pet“ i glasno se nasmejali.

Džim i Silvija su se zaustavili kod muzičke prodavnice i zagledali u brojne dugmiće. Neki su bili obeleženni

imenima, ostali ne; ali nigde nije pisalo „Fabricio Berlone“ i ni jedan od dugmića nije imao broj.

„Stan osam“, rekla je Silvija. „Da li da brojim odozdo ili odozgo?“

„Odozgo“ pretpostavio je Džim.

Silvija je pritisnula zvonce i pritisnula uvo uz interfon a onda su čekali. Džim je usisao zube i okrenuo

se od vrata da bi onda primetio kako dvojica brejkdensera kruže iza njih i zagledaju Silviju od glave do

pete.

„Koji je vaš problem?“ rekao je Džim.


Bio je u osetljivom raspoloženju i pitanje je zvučalo agresivnije nego što je on hteo. Ali dvojica

muškaraca nisu bili zastrašeni. Jedan od njih je navukao svoju bejzbol kapu preko očiju.

„Vuuu-vi!“, zviznuo je i zavrteo glavom u znak uvažavanja.

Njegov prijatelj mu se pridružio. „Vuuu-vi!“

„Pem Grir je...“ rekao je prvi.

„Džeki Braun!“ rekao je drugi.

„Pamela Grir je...“

„Džeki Braun.“

Džim nije mogao da se ne nasmeje. Silvija je sigurno imala nešto od filmske zvezde i iznenada se

osetio ponosnim što je sa njom.

„Dovoljno je stara da vam bude majka“, rekao je.

Vrata su zazujala i Silvija ih je otvorila.

„Ne baš toliko stara“, rekla je i ušla unutra.

Hodnik je bio star i zapušten. Plave tapete, izbledele duž ivica, bile su potklobučene od vlažnog

gipsa, a popločani pod bio je pokriven ofucanim tepisima i đubretom. Stepenište je imalo rasklimatanu

ogradu koja se uvijala na gore, možda pet spratova, a Džim i Silvija su ga osmotrili sa blagom

nesigurnošću.

„Šta su rekli?“, pitao je Džim.

„Ko?“

„Ne znam. Ko god da je zazujao i pustio nas unutra.“

„Ništa. Samo su zazujali i pustili nas unutra.“

„Jezivo“ prošaputao je Džim. „Ovom mestu bi dobro došlo jedno krečenje.“

Pogledao je Silviju. Grizla je donju usnu kao nervozno dete i uvijala kosu oko vrhova prstiju.

„Šta ćeš mu reći?“ pitao je.


„Svom deda-ujaku, ako pretpostavimo da je ovde. Šta ćeš mu reći?“

„Nemam pojma.“ Iz nekog razloga to kao da je učvrstio njenu odluku i ona je krenula uz stepenice

ka prvom zavoju.


„Hajdemo onda.“

Ispostavilo se da je stan osam bio na četvrtom spratu, taman toliko visoko da bi Džim osetio punu

jačinu svog mamurluka i zažalio zbog pušenja.

Vrata su bila otvorena i njih dvoje su se nervozno pogledali.

„Zaista me vodiš na najbolja mesta“, rekao je Džim.

Ignorišući ga, Silvija je polako gurnula vrata i ušla unutra mekim korakom provalnika.

„Gospodine Berlone?“ zašištala je. „Gospodine Fabricio Berlone?“

Mračni hodnik vodio je ka sredini stana. Na kraju je bila mala kuhinja. Na stolu je bila otkrivena

kriška hleba i napola pojedena konzerva neodređeno ružičastog mesa s jednom bubašvabom koja se

klatila na ivici. Silvija je jauknula i Džim se odmaknuo od nje. Sa obe strane kuhinje bila su vrata. Vrata s

desne strane bila su čvrsto zatvorena, a vrata s leve strane malo otškrinuta. Džim se okrenuo da bi

pogledao Silviju i tiho pokazao na oboje vrata, sležući ramenima i tražeći od nje da izabere. Izabrala je

vrata s leve strane.

„Gospodine Berlone?“ pozvao je Džim. „Tu ste?“ I ušao u sobu i istog časa nestao Silviji iz vidika.

„To“, čula ga je kako govori, „to nije lep prizor.“

Silvija je požurila za njim kroz vrata s leve strane. Svetlo je bilo tako mutno da u prvi mah nije mogla

da vidi o čemu Džim priča. Osim toga, zadah urina bio je dovoljno jak da bi potisnuo svaki drugi osećaj. Ali

dok je mrštila nos, a oči joj se privikavale na poliumrak, Silvija je videla u šta je Džim zurio. I bio je u pravu

– nije bilo lepo.

U stolici za ljuljanje u najudaljenijem uglu sobe sedeo je starac, od možda osamdeset, devedeset ili

čak sto godina. Oči su mu bile zatvorene a glava zabačena na naslon pletene stolice. Put mu je bila ne

toliko bleda koliko bezbojna, a koža mu je delovala bizarno naspram ofarbane mastiljavo crne kose. Mlaz

šlajma curio mu je iz uglova usta sve do vrha brade. Nosio je ispranu teksas košulju, vuneni džemper,

prastare cokule i čarape ali nije imao pantalone. Gaće su mu bile smaknute do članka, s jednom rukom je

držao testise dok mu je penis pospano ležao na butini.

„Jebiga!“ rekla je Silvija kroz dah.

Džim je prišao noseći časopis koji je pokupio sa poda. Podigao ga je ka njoj. Bio je to neki

pornografski časopis, a na otvorenoj strani bila je slika gole žene koja sedi sa stopalima iza glave.


„Kako je uopšte to izvela?“ zašištao je.

„Vežba“, prošaputala je Silvija hladno. „Šta se dogodilo s njim?“

„Verovatno ga je drkao do smrti.“

„Za ovo vreme dok smo se mi peli uz stepenice?“

„Pretpostavljam.“

„Siguran si da je mrtav?“

„Ne“, rekao je Džim. „Ne znam. Kako da proverimo?“

„Prodrmaj ga.“

„Ti ga prodrmaj.“

„Ako je mrtav zašto šapućeš?“

„Iz poštovanja“, rekao je Džim glasno.

Glas kao da je počeo da mu odjekuje po sobi. Počeo je mahnito da se kikoće. I Silvija se zakikotala i

pogledala duž zidova tražeći prekidač za svetlo i konačno pronašla jedan pored vrata.

Silvija je okrenula prekidač, svetlo se upalilo, a Džim je viknuo: „Isuse Hriste!“

Silvija se osvrnula okolo i ugledala starca koji je sedeo u svojoj stolici. Oči su mu bile širom otvorene

i pažljivo je brisao šlajm u uglovima usana.

„Ko ste sad vi, jebiga?“, rekao je, a glas mu je zvučao kao vetar u dimnjaku.

„Silvija“, rekla je Silvija.

„A ko je ovaj?“

„Džim“, rekao je Džim.

„U šta buljite, jebote?“ rekao je starac Silviji (koja je stajala razrogačenih očiju i usta). „Ti si

prostitutka, zar nikada pre nisi videla, eh, kurac?“

Silvija nije mogla da odgovori. Bila je zbunjena i samo je gledala čas u starca, čas u Džima.

Ali Džimove oči su gorele od istih pitanja.

„Gde je Rozeta?“ nastavio je starac. „Je l', eh, bolesna ili tako nešto. Isu-se Hriste! I sad mi šalju

jebenu crnkinju. Sjajno, nema šta! Da sam hteo da tucam crnkinju sam bih je potražio. Koliko uopšte imaš

godina, dušo?“ Starac je začkiljio.

Silvija je bila zapanjena.


„Jebiga! Pa ti si matora skoro koliko i ja. Jebeno,a! Mogao sam, eh, da pokupim jednu oldtajmerku

dole na toboli u parohijanskom domu u prošli utorak. A ko je ovaj jebeni dečko?“ starac je začkiljio.

„Možda sam mator, ali budi sigurna, da se, eh, neću kladiti na oba tima, čuješ li me?“

Silvija je s mukom progutala knedlu. Odjednom je shvatila šta se dešava, zato što je u svoje vreme

imala nekoliko takvih kućnih poziva.

„Da li ste vi gospodin Belfone?“ pitala je. „Da li ste vi gospodin Fabricio Belfone?“

„Naravno da sam gospodin Belfone. Šta misliš,ko sam, jebote? Papa? I kakav ti je to naglasak?

Engleski? Ne samo crnački, nego engleski crnački. E, to je baš sjajno, jebiga!“

„Gospodine Belfone“ rekla je Silvija mirno. „Ja nisam vaša kurva. Ja sam vaša nećaka... dobro...

unuka-nećaka. Zovem se Silvija. Silvija di Napoli.“

Belfone se zagledao u nju ali nekoliko trenutaka nije rekao ništa.

Sada je na njega bio red da se zapanji. Onda je otvorio usta, ali trebalo je još malo vremena da bi iz

njih krenule reči.

„A ko je on?“pitao je pokazujući koščatim prstom na Džima. „Tvoj, eh, momak?“

Džim i Silvija pogledaše jedno drugo.

„Samo prijatelj“, rekao je Džim.

Belfone je klimnuo glavom i ponovo ućutao, kao da obrađuje tu informaciju. Onda su usta polako

počela da mu se razvlače u osmeh, tako loman da je opasno zapretio da mu pocepa lice.

„E, ovo“, rekao je Belfone. „Ovo je ono što bi se, eh, moglo nazvati neprijatnošću.“

Počeo je da se smeje punim, zaraznim sehom koji u je zvečao duboko u grudima.

„Izgledada sam uhvaćen, eh, smaknutih gaća“, rekao je i počeo da se smeje tako jako da se

zakašljao i zasuzio.

Silvija je pogledala Džima. I on se smejao. Ali, ako je Silvija prethodno bila mirna, sada je bila suviše

uznemirena da bi im se pridružila.

„Dodaćeš i pantalone“, rekao je Belfone Džimu. „Eno ih kod vrata. Preko stolice.“

„Ja ću ih doneti“, rekla je Silvija pre nego što je Džim stigao da se pomeri. Bilo joj je potrebno da

izađe iz sobe.


Za trenutak je zastala u mračnom hodniku i duboko udahnula, ali vazduh je bio tako ustajao da joj

to uopšte nije pomoglo. Misli su joj u isti mah bile i ubrzane i prazne. Viđala je to i ranije – usamljenog

starog seronju iz Belsajz parka, ratnog veterana koji je voleo da obeležava Dan veterana, tu matoru

kraljicu, koji je u sedamdeset i petoj godini otkrio da je živeo u laži i rešio da to nadoknadi u ono malo

vremena koliko mu je bilo ostalo.

Otvorila je suprotna vrata i otkrila prljavu sobu osvetljenu samo jednom golom sijalicom, s malim

priručnim kupatilom. U sobi nije bilo nameštaja, osim jedne stolice i ispreturanog kreveta. Na čaršavu je

primetila sve moguće vrste nerazgovetnih mrlja koje nije imala nameru da identifikuje. S jednog vlažnog

mesta na tavanici kapljala je voda u napola ispunjeni tiganj na podu, uz melodično pljuskanje. Jedan prozor

bio je zastrt bezbojnim ćebetom labavo pričvršćenim s dva eksera. Duž zidova su se pružale desetine

prašnjavih, starih polica, naređanih po četiri ili pet u visinu. Silvija je bila u iskušenju da malo pronjuška

okolo, ali je onda pomislila da je ipak bolje da se suzdrži. Uzela je pantalone s naslona stolice – široke

pantalone od odela u stilu 1940-tih – i požurila nazad u spavaću sobu.

Belfone je pričao s Džimom tako živahnog lica da Silvija nije mogla da veruje da je samo nekoliko

minuta ranije mislila da je starac mrtav.

„Dođeš u, eh, moje godine“, govorio je Belfone, „i dalje imaš kola, ali nemaš dozvolu, čuješ li me?“

Džim je klimao glavom, ali oči su mu odavale da ne razume.

„Hoćeš da igraš četvoronožni šafl, ali ne možeš da nađeš partnerku. Još uvek imaš penkalo, ali

nemaš više mastila.“

„Oh“, rekao je Džim, „znači, jebete prostitutke?“

Starac se ponovo nasmejao. Smejao se celim telom i izgledalo je da bi to moglo da ga dokrajči, ako

ne bude oprezan.

„Jebem? Nisam jebo' ništa trideset godina. O tome ti pričam. Sem toga, koža mi je tako suva da bih

se verovatno ogulio kada bi se neka žena protrljala o mene. He, he, he! Samo volim da gledam. To me, eh,

čuva da ne ostarim.“

Belfone je pogledao Silviju. „Bez uvrede, dušo.“

„U redu je“, rekla je ona hladno. „Šta god vas čini srećnim.“

„He, he, he! Baš tako. Šta god me, eh, čini srećnim.“


Belfone je polako stao na noge – kruto, kao da nije stajao godinama – i uzeo pantalone od Silvije

svojom koščatom rukom. Nespretno se sagnuo i stavio obe noge preko cipela. Pokreti su mu bili tako bolni

da je Džim gledao ka njemu ne bi li mu pomogao, ali starčev pogled ga je odvratio. Cela operacija oblačenja

pantalona potrajala je dobrih nekoliko minuta, a kada se konačno utegnuo i zakopčao, lice mu je za kratko

dobilo pobednički izraz.

„Dobre ove pantalone“, rekao je. „Krojač Švarc, iz Bruklina.“

Starac se oprezno spustio nazad u stolicu za ljuljanje, teško dišući. Podigao je lice i pažljivo se

zagledao u Silviju.

„Znači ti si Bernadetina devojčica“, rekao je. „Trebalo je, eh, da znam. Izgledaš baš kao ona. Iste

oči. Isto ponosito lice.“

„Samo što sam crna“, bio je Silvijin komentar. A Belfone je samo odmahnuo rukom.

„Ah! Bela ili crna nije neka razlika. Znači, majka ti je umrla?“

Silvija je klimnula glavom.

„To je stvarno šteta. Ali umrla je srećna, je l' da?“

„Da“, slagala je Silvija.

Starac je zavrteo glavom i jezivo se iskezio.

„Ti si jebeno loša lažljivica. Bila si samo jebena nevolja za svoju mamu od kada si se rodila. Znaš

šta? Pisala mi je. Bila si samo jebena nevolja.“

Silvijin izraz je ostao ne promenjen.

„I šta radiš ovde?“

„Želim da saznam ko je bio moj otac.“

„I došla si da pitaš, eh, mene? Šta ti je mama rekla?“

„Rekla je da je to bio tata.“

„Pa, možda je onda i bio tata. To je ono što je i meni rekla. U svojim pismima. A ona me, eh, ne bi

lagala. Ne zato što je mislila da se vrati u Harlem ili tako nešto. Čuješ li me? Prema tome, možda je bio

tata. Ti svakako nosiš nešto od njega u sebi. Bio je tvrdoglav kučkin sin. Pravi zajebani mudonja.“

„Oduvek sam tako mislila“, rekla je Silvija, a Belfone se ponovo nasmejao i njih dvoje su napregnuto

gledali jedno u drugo. – brbljivi starac i omatorela kurva. Džim je nemo gledao između njih. Nije primećivao


mnogo porodičnih sličnosti.

„Slušajte“, rekla je Silvija polako. „Samo želim da mi kažete ono što znate.“

Starac je za trenutak zatvorio oči i blago zaklatio glavom i blago zaklatio glavom s jedne na drugu

stranu, kao da vežba vrat. Kada je otvorio oči pogledao je pravo u Džima.

„Kako ono reče da ti je ime?“

„Džim“, rekao je Džim. „Džim Tuloh.“

„I šta ti kažeš, Džime Tulohu?“

Džim je slegnuo ramenima. „Nije moja stvar.“

„Pa nek' bude tvoja stvar.“

„Mislim“,počeo je Džim i onda ućutao,blago uzdahnuvši. „Mislim... suočimo se s tim, gospodine

Belfone, vi ste starac koji je već video mnogo od života, ali koji neće videti još mnogo toga. Mislim da treba

da prestanete da nas zajebavate i da svojoj nećaki kažete sve što bi htela da čuje.“

Belfone je klimnuo glavom i nasmejao se. „Sviđa mi se ovaj momak. Taj ne okoliša. Dobro. Reci mi,

gospođice Silvija di Napoli, šta hoćeš da znaš?“

„Rekla sam vam“, promrmljala je Silvija. „Želim da saznam ko mi je bio otac.“

„I ja sam ti rekao. Koliko ja znam, tvoj otac je bio Luka di Napoli i ja ne znam za nešto drugo. Možda

tražiš na pogrešnom mestu. Čuješ li me? Jebeno. A?“

„Šta pričate? Ne razumem?“

Belfone je uzdahnuo i ponovo pogledao Džima.

„Uvek je ovako spora?“ pitao je retorički. „Dodaj mi cigaru. Ta kutija tamo na stolu.“

Džim je otvorio kutiju i izabrao jednu debelu kubanku i pružio je starcu. Belfone je posegnuo za

srebrnim rezačem tompusa iz džepa svog džempera, stisnuo cigaru reumatičnim prstima i stavio je između

zuba. Zamahnuo je srebrnim upaljačem i dunuo plavi dim u već zamagljenu atmosferu.

„Ove stvari će me jednog dana ubiti“,rekao je. „He, he, he!“

Silvija i Džim nisu rekli ništa.

„Da vam ispričam jednu priču“, počeo je Belfone. „Da li si ikada čula nešto o svom dedi? Zvao se

Toni Belfone. Moj brat. Toni Belfone. Dobro zvuči, zar ne? Bio je jebeni dasa. Velika, zajebana lafčina. I bili


smo ovako bliski. Čuješ li me? Ovako. Bilo je – kada je to bilo? Mora da je bilo u jesen 1923. Toni i ja smo

otvorili jedno mesto u Džungli; tako smo u to vreme zvali kraj oko ulice 133. Tačno između 'Cotton Cluba'

i 'Connie's Inna'. 'Ruža'. Tako smo ga zvali. 'Ruža'. I to nije bilo šminkersko mesto, upamtite to! 'Cotton

Club’? Tamo su mondenske seronje s Menhetna dolazile da se pokažu. Pariz nije mogao da se uporedi s

tim; fina odelca, svetložute devojke iz hora, perje i butkice, cela, eh, jebena šarada. A ‘Connie’s Inn’, to

mesto je bilo obična rupetina. Puno belaca, naravno. Ali to su bili intlektualni tipovi koji su samo hteli da

slušaju novu džez muziku. U ‘Ruži’ smo imali drugačiji pristup. Muzika je bila važna – naravno da je bila.

Imali smo svakog – od orkđšestra Arnolda Dž. Pajrona, do V.S. Hendrija koji je svirao bluz. Tada,

dvadesetih, imali smo čak i Fetsa kao momka za isporuke; ali išli smo na opuštenu atmosferu. ‘Ruža’ je bila

mesto gde se dolazilo da pokupiš devojku, popiješ neko pićence i popušiš malo vutre. Šta god poželiš.

Prava staromodna laganica. Čuješ li me? Kažem ti. U to vreme imao sam, eh, jebenih dvadeset godina i

mlatili smo prilično ozbiljnu lovu. Počistili bismo po par hiljadarki za veče. Lagano.“

„I?“ rekla je Silvija ledenim glasom. „Šta hoćete da kažete?“

„Ah, dobro! Isu-se! Ti si baš zapela, dušo! I stvar je u tome što smo u zimu 1924. godine razmišljali

da proširimo posao. Čuli smo za neke zaista dobre prilike na zapadu i ja sam zapucao čak do Los Anđelesa.

Trebalo mi je pun kurac dana. U svakom slučaju, kako se pokazalo,ta mesta u Los Anđelesu bila su

zamandaljena kao oklopni vagoni. Legitiman biznis ili muvačina – bez razlike – nije bilo šanse da momci sa

zapadne obale prepuste nekom njujorkškom Italijanu makar delić akcije, kolika go ovaj muda imao. Čujete

li me? I tako. U svakom slučaju, vratio sam se, eh, u Harlem negde u decembru '24-te, a Toni je uveo neke

promene u 'Ružu' bez konsultacija sa mnom. Doveo je neku novu pevačicu za stalno – pravu mulatkinju,

ali sa svim šmekom visokog društva – i prilično opasno se naložio na nju. Ona samo što je stigla s krajnjeg

juga, nekih dva meseca ranije. Mislim baš na krajnji jug. Rekla je da se zove Silvija.“

„Moja baka“, prekinula ga je Silvija. Hvatala se za svaki njegov piskav dah. „Bila je džez pevačica!“

„Tako je! Ti si po njoj dobila ime.“

„Dobila sam ime po njoj“, ponovila je Silvija. „Nastavite.“

Belfone je počeo da kašlje. Grudi su mu čegrtale, a oči ubledele. Uprkos držanju žestokog momka,

ta priča ga je iznurivala.

„Nastavite“, insistirala je Silvija.


„I sada...“ Belfone je ponovo počeo, ali reči mu je odmah progutao nalet nagomilane šlajmarice.

Džim je nervozno pogledao Silviju. Brinuo se da ne navaljuju previše na starca, ali Silvija je jedva

mogla da obuzda nestrpljenje.

„I sada, Toni...“ Kašalj. „Sada...“ Kašalj, kašalj. „I sada, ja sam znao da je Toni, taj kučkin sin, imao

veliko srce, ali nikada ga nisam video takvog. Pogodio ga Kupidon. Pau! Što se mene i Silvije tiče – nikada

nismo bili bliski. Priznajem da je ta dama pevala kao anđeo, ali imala je suviše tajni za moj ukus i bilo je,

eh, nešto u vezi s njom... Nešto stvarno divlje, na šta si mogao da upreš prstom. Rekla je da je bila iz neke

italijanske porodice s Juga, ali koliko se ja sećam, nikada nije rekla prezime. A ni ona nije volela mene. I

zato, kada je Toni otišao '27-me – Bog da mu dušu prosti...“

Belfone je napravio pauzu i prekrstio se – „zato posle toga nisam uopšte voleo tvoju majku. Čak ni

kao bebu. Čak i kada je Silvija stekla neku slavu, one godine kada je pevala s bendom Smeka

Hendersona...“

„Pevala je sa Smekom Hendersonom“ prekinula ga je Silvija. „Šta? Sa Hečerom 'Smekom'

Hendersonom?“

„Naravno da je pevala. Nešto malo, u svakom slučaju, pre nego što je zaronila toliko duboko u koku

da joj je to sjebalo glas. Onda nije imala ništa i nikog o kome bi se brinula, osim o tvojoj majci, jer nije htela

da se, eh, obrati meni za pomoć.“

Silvijino lice je treperilo od dugo potiskivanih emocija, ali bila je suviše naviknuta da krije svoja

osećanja da bi njih dvojica mogli da ih primete kroz zadimljenu atmosferu. Svakako ne Džim. A ni starac,

izgubljen u svojim sećanjima.

„Sem toga“, nastavio je Belfone, „o kojem vremenu, eh, govorimo? Mora da je bila '34-ta. Zatvorili

smo 'Ružu' kada se Toni razboleo. Posle toga, ja sam pružao zaštitu Džoniju Nambersu. Mora da sam tada

oko '34-te još bio u ćuzi.“

„Zbog čega?“ pitao je Džim.

„Rekli su da sam ukokao nekog crnog nitkova, koji je baš stigao iz Luizijane, tamo iza Sent Džon

Divajna – nekog dasu koji je otimao iz Džonijeve kase, ali nisu mogli ništa da dolažu i nisam se mnogo

brinuo. Zar nisam bio pravi seronja? Kao što sam rekao Džonijevim advokatima: 'Ovo je, eh, veliki grad,

ali zaista mali svet da bi ste mene i neki leš stavili na isto mesto u isto vreme; obaška što se nikome ne jebe


za nekog mrtvog crnju.'“

Džimu je zapela knedla u grlu i fiksirao je pogled na starca. Za trenutak je izgledalo da je Belfoneu

neprijatno i skrenuo je pogled.

„U svakom slučaju. Pravim digresije To vam je starost. Ljudi misle da ste izgubili nit, ali nije tako. I

dalje držite, eh, priču, ali ona posle postaje još komplikovanija i niko više neće da je sluša. He, he, he! U

svakom slučaju, ko što rekoh, mesec dana po povratku iz Los Anđelesa, u januaru '25-te, Toni je odlučio

da se oženi Silvijom. Majko božija, trebalo je da vidite tu frku! Niko od porodice na venčanju – osim mene!

I četiri meseca posle toga Silvija je rodila tvoju majku, Bernadet. Shvataš šta ti pričam?“

Belfone je zastao i zagledao se u Silviju. Silvija je gledala u njega i obliznula usne, ali lice joj je bilo

prazno, dok je njen duh pokušavao da obradi tu izgubljenu priču. Trepnula je nekoliko puta. Nije shvatala.

Ali Džim? On je odmah shvatio i disanje mu se ubrzalo.

„Shvataš šta ti pričam?“ rekao je starac ponovo.

Silvija je klimnula glavom, ali Džim je odgovorio umesto nje.

„Sedam meseci“ rekao je Džim, ne mogavši više to da zadrži u sebi. „Silvija je pevala u 'Ruži' sedam

meseci. Toni Belfone nije mogao da bude Bernadetin otac.“

„Veliki bingo!“ uzviknuo je starac. „Skoro na vreme. Toni je podizao još jedno usrano derle, ali bio

je toliko obuzet tom damom, Silvijom, da za ovo nije davao ni pet para.“

Džim se okrenuo Silviji. Jedva je mogao da je vidi kroz gusti dim Belfoneove cigare, ali mogao je da

vidi da se lagano klati u mestu, zatvorenih očiju.

„Ko je bio moj deda?“ pitala je Silvija.

„Otkud ja znam, jebiga?“ rekao je Belfone sa osornom nehajnošću. „Ali, sudeći po tvojoj puti, rekao bih

da je to bio neki čamuga s juga. Ako je Toni to i znao, nikada nije rekao. Iako mislim da mu je bilo drago

što mu žena nije rodila neko crnče. Cenim da mu je sreća bila naklonjena. Znaš kako kažu, Silvija di Napoli?

Loša krv preskoči poneku generaciju. I zar ti nisi mala gospođica Baksuzica, kojoj se zalomilo da bude

crnkinja.“

Belfoneovo telo je ponovo počelo da se trese od zaraznog smeha, ali smeh je sada imao grubu ivicu

koja je probadala Džimov duh.

„Ko bi to poverovao, jebiga“, krkljao je Belfone. „Ja, u rodu sa jebenom čamugom!“


Džim je skrenuo pogled ka Silviji. S jednom rukom na čelu ustuknula je unazad i naslonila se na zid.

Ramena su joj bila teška.

„Moram da izađem odavde“ rekla je, a glas joj je bio bolan i tup – kao prsti u snegu. „da dođem do

vazduha.“

Silvija se oteturala do vrata, a njeni koraci su teško odjekivali kroz hodnik. Vrata od stana su lupila

o zid, ali ona nije ni pokušala da ih zatvori za sobom.

„He, he, he!“ Starac se ponovo smejao, a Džim je osetio kako mu u utrobi i grudima narasta bes.

„Da ti kažem, Džime – to je problem sa istinom. Ona ne ugađa nikome osim samoj sebi. Čuješ li me?

Kao u starom dobrom klađenju.“

Džim je stao pored starca.

„Ko je bio njen deda?“

„Ne znam, jebiga“, rekao je Belfone, ali, primetio je težinu Džimovog tona i dodao:

„Kunem se. Ne znam.“

„Kako to možemo da saznamo?“

„Ne znam. To je istina. Bog mi je svedok.“

„Možete vi i bolje“ rekao je Džim. Glas kao da mu se spustio za oktavu, a ruke su počele da mu se

stežu u pesnice.

„Isu-se! Možda biste mogli da pokušate u Čikagu. Koliko se ja sećam, Silvija je tamo imala neku

sestru udatu za sveštenika. Apostolska crkva Svih svetih. Nešto tako. Silvija joj je ponekad išla u posetu.“

„Gde u Čikagu?“

„Ne znam. Šta sam ja? Jebeni atlas?“

U tom trenutku na vratima se začulo kucanje i u stan je ušla plavokosa lutkica nervoznog izgleda.

Nosila je crne čizme do kolena i tesnu crvenu haljinu izrezanu nisko na grudima i visoko na butinama. Imala

je najmanje trideset godina, ali se trudila da izgleda kao da ima šesnaest.. Usta su joj bila fiksirana u osmeh

koji je u prvi mah izgledao prijateljski, a onda sablasno.

„Rozeta!“, povikao je Belfone, „gde si do sada, jebote?“

„Hej, šećeru! Bebica se zaglavila u podzemnoj. Nisam znala da imaš društvo. 'Oćeš da igram za

obojicu?“


„On upravo odlazi“, rekao je Belfone okrećući se ka Džimu. „Osim ako te ne pali da gledaš kako se

jedan starkelja zabavlja.“

„Ne“, rekao je Džim. „Idem.“

Ali nije se pomerio.

Belfone je počeo da se igra sa dugmićima na pantalonama. Rozeta mu je prišla, usana napućenih u

poljubac.

„Pusti me da ti pomognem oko toga, šećeru.“

Džim je sada pošao ka vratima.

„Džime!“ pozvao ga je Belfone. „Reci mi nešto. Zašto pomažeš Silviji?“

„Ona mi je prijateljica.“ Odgovorio je Džim instinktivno, iako se sećao da je Silviju upoznao samo

dan ranije.

„Sereš!“ viknuo je Belfone. „Da ti kažem nešto što sam naučio u ćuzi. Niko ne radi ništa za džabe.

Baš tako. To je životna istina.“

„Iz vašeg žiota“, prokomentarisao je Džim suvo.

„Je l' da? Dobro, reč upozorenja. Crnkinja će te jebati kao prava, a onda će te za pravo sjebati. Čuješ

li me?“

„Pričate o svojoj nećaki.“

„Ali ona nije moja jebena krv“, rekao je Belfone, ali Džim je već bio na vratima.

Tamo, na Ulici 126, Džim je zatekao Silviju kako sedi na pločniku, sa stopalima u slivniku. Odudarala

je svojom elegantnom figurom i elegantnom odećom od rasutog smeća i prašnjavog žbunja. Dvojica

brejkdensera su i dalje visili ispred „Mo's Musica“ ali nisu je dirali. Dvojica klinaca su prošli biciklovima blizu

nje, ali ona se nije pomerila. Nije podigla pogled ni kada je Džim seo pored nje. Lice joj je bilo prazno. Nije

delovala uznemireno. Možda samo malo umorno.

„Šta je rekao?“ pitala je Silvija. Glas joj je bio ravan.

„Ne mnogo.“

„Da li je rekao nešto o meni?“

„Rekao je da bi se jebala k'o prava.“

Neka unutrašnja buka izašla je kroz Silvijino grlo.


„Hngh“ – kao neki pokušaj smeha.

Džim je zapalio cigaretu, ali nije mu prijao ukus. Posle dva dima bacio ju je na ulicu.

„Da li si videla kurvu?“ pitao je Džim. „Rozetu!“

„Da.“

„Mislim da samo igra za njega. Zamisli! Skidati se tako za jednog starkelju!“

Silvija ništa nije rekla. Džim se zamislio za trenutak. I opet je napravio pogrešan izbor.

„Silvija“, rekao je polako. „Da li si ikad to radila?“

Džim je jedva izgovorio te reči kada se Silvija okrenula ka njemu, a njen otvoren dlan ga opalio po

obrazu. Oči su joj gorele, a lice joj je bilo iskrivljeno od besa.

„Šta misliš ko si ti, jebote?“

„Izvini, samo sam...“

Silvija je htela da ustane, ali kao da je bila suviše slaba.

„Jebiga!“ rekla je.

Džim je trljao bolni obraz i zapalio još jednu cigaretu. Bila je bljutava kao i prethodna, ali ovog puta

je bio rešen da izdrži.

„Hoćeš jednu?“ pitao je, ali Silvija nije odgovorila.

Sedeli su u tišini ceo minut. Dvojica brejkdensera su ih posmatrali s druge strane puta i šaputali

između sebe. Pitali su se kako taj žgoljavi beli klinac i Pamela Grir idu jedno uz drugo. Sada su znali. Džim

i Silvija su izgledali dovoljno nesrećno da bi bili par. Ma koliko čudan.

Posle nekog vremena Silvija je progovorila, a glas joj je bio pun neisplakanih suza.

„Šta bi trebalo da radim?“

Džim je malo sačekao sa odgovorom. Tek toliko da svom mozgu da vremena da se uključi pre usta.

„Belfone mi je rekao da imaš baba-tetku u Čikagu“,rekao je konačno. „Idemo...“ Zastao je. „Mi

idemo u Čikago.“

Silvija je okrenula lice ka njemu, ali misli su mu već bile negde drugde i nije mogao da vidi ono što

je u njenim očima bilo tako jasno.

Šta ja uopšte radim ovde? mislio je Džim. Idem u Čikago To radim. U redu.


I:

(Aptaun - Čikago, SAD; 1998)

Silvija je bila umorna. Pripisivala je to kašnjenju aviona, ali to uopšte nije bio razlog. Proganjala ju

je njena prošlost.

Moja prošlost me proganja.

Silvija je razmišljala o toj frazi.

Ako me prošlost proganja, onda mora da sam strašno zamorna – čim ne žuri da me stigne, zar ne?

Sedela je s Džimom u baru s roštiljem, na čikaškom Severnom keju, koji je udarao nosem u

produžetak jezera Mičigen. Bilo je to jedno od onih tematskih mesta (irskih, naravno), a jelovnik je bio

podeljen na sekcije pod nazivima „Donegril“ (za meso) i „Enisgalon“ (za piva), a pojedinačna jela nosila su

nedovitljive, neironične nazive, kao što su: „Burger de Valera“ i „Odrezak Majkl Kolins“.

Džim je pričao nešto neodređeno, u svom stilu – primećujući kako je čudno jesti gomilu seckanog

mesa koje je na tako poseban način antropomorfizovano. Lokao je pivo, kidao polusirovo meso i pušio

cigaretu. Sve u isto vreme.

Ušao je u trag apostolskoj crkvi Svih svetih na gradskom vodiču od dva dolara i planirao da sutradan

odu tamo. Silvija ga je gledala kako brblja, loče, kida meso i pućka (kao onaj debeli vikar iz Forest Dina) i

osetila kako joj se gornja usna krivi od gađenja. Primetila je da je njegov entuzijazam za ovu beskrajnu

potragu dekoncentriše i čak razdražuje. Kao da je njemu više stalo da sazna ko je ona, nego njoj samoj, i

zbog toga se osetila malo krivom i još malo umornijom. Nikada nije volela muškarce koji su je cenili zbog

onoga što je bila; volela je muškarce koji to nisu mogli da vide. I šta je ona opšte bila, jebiga? Prostitutka

(penzionisana). Pevačica (nezaposlena). Kako je Silvija to videla, etikete kojima su potrebne zagrade da bi

bile precizne ne pomažu mnogo osećanju identiteta.

Uzela je mlaki komadić mesa i mast joj je pocurila niz kažiprst.

„Da li moraš da pušiš dok jedem?“ rekla je.

Džim je srećno izdahnuo.

„Ti pušiš.“

„Jedva.“


Džim je slegnuo ramenima, ugasio cigaretu i progutao veliki gutljaj piva.

Silvija je počela da sumnja da je njegovo interesovanje za njenu prošlost bilo više vezano za njega

samog nego za nju – kao da je uskočio u prvu doseljeničku zapregu da bi utekao što dalje do Grada Praznih

Priča – i ta misao ju je povratila. Šta je uopšte radila s tim belim dečakom (koji je dovoljno mlad da joj bude

sin)?

Šta je on mogao da joj ponudi?

Nažalost, odgovori su joj došli pre nego što je uopšte stigla da završi s pitanjima i visili su nad njom

kao lični kišni oblak iz crtanog filma. Bez Džima bi bila sama, a ona više nije htela da bude sama. Bez Džima

ne bi ni stigla ovoliko daleko (pošto je on platio karte za Čikago i pronašao crkvu). Šta bi radila da nije bilo

Džima? Ništa. I zato je ovo bolje nego ništa. Čak i ako bi, što se makar nje tiče, bilo potrebno neko čudo da

bi došla do odgovora o svojoj ličnoj misteriji. A nije mogla da vidi ni mnogo mesta za magiju u mestu kao

što je Čikago, u tom betonskom gradu, obučenom u likru, natovljenom do pucanja prerađenim

iznutricama nazvanim po irskim republikanskim herojima.

Otpila je malo votke i lepljivog tonika i gledala kako Džim čereči ostatke burgera. Lizao je prste i

uhvatio njen pogled i podigao obrve da pita da li ima nešto protiv. Ona je odmahnula glavom, a on je počeo

da joj pomaže oko ostataka njene porcije. Silvija nije znala da li da se smeje ili da plače.

Bilo je nešto s tim njenim novim ortakom – jedna crta koju je primetila, ali koju je bilo teško

objasniti. Nije tu bila reč samo o „iskusnoj budali“. Ispod tog starog, zapuštenog – pijem-za-Englesku –

kaputa, krio se dečački entuzijazam, koji on, ponekad, nije mogao da obuzda.

Silvija se prisećala njihovog leta za Čikago. Kada je avion sleteo na O'Haru, Džim je bio krajnje

uzbuđen i pritisnuo je lice uz plastično oko kao živčani klinac. Kada je ugledao gradske tornjeve koji su

dodirivali nebesa kao stotine vavilonskih kula, nije mogao da se suzdrži: „Gledaj!“ viknuo je. „Bože! Gledaj

ono!“

Silvija se nasmejala tom sećanju i zavrtela glavom.Džim je bio zbunjujući lik. Onda se ispravila.

Zbunjen.

„Zašto radiš ovo?“ pitala je.

Džim je pozvao pospanu kelnericu. Na reveru je nosila bedž na kojem je pisalo „Ja“, posle kojeg su

sledilincrveno srce zelena detelina. Naručio je još jedno pivo.


„Radim šta?“

„Pomažeš. Zašto to radiš?“

„Mislio sam da hoćeš da saznaš odakle potičeš.“

Silvija je iz nekog razloga počela da se trese. Bila je reč o poverenju i iskrenosti, a to su bile varalice

koje je uglavnom izgovarala.

„Ali, zašto?“ ispljunula je. „Mislim, kakve to veze ima s tobom? Da li je moja ideja bila da idemo u

Čikago? Ne, nije bila. To je bila tvoja ideja. I šta onda hoćeš, jebiga? Zašto radiš sve ovo?“

Džim je zurio u nju i zapalio cigaretu. Pokreti su mu bili razdražljivo usporeni i oprezni.

„Zvuči mi kao da pitaš zašto ti radiš sve ovo. Kao da si započela ovu šalu, a sada si se uplašila da

možda neće biti smešna, ako ne kažeš u čemu je vic.“

„Ne“ zasiktala je Silvija. „Ti! Hoću da znam zašto.“

„Prosto zato.“

„Prosto zato šta? Niko ne radi ništa 'prosto zato'. “

Džim je slegnuo ramenima. Za trenutak je izgledao začuđeno.

„Ja radim“ rekao je.

Silvija je zadržala pogled na njemu, ali on ga je izbegavao. Izgledalo je da postavlja neprijatno

pitanje i osetio je kako mu se čelo zagreva., a dlanovi znoje. Onda je ona ustala, a Džim je pomislio da

možda hoće da prošeta, ali ona se nagnula preko stola, uzela mu lice u ruke i poljubila ga bljago u čelo.

Dodir joj je bio hladan i suv.

„Moj beli viteže“, rekla je. Htela je to da zasladi s prikladnom dozom ironije i udaljenosti, ali nije

tako zvučalo, barem ne Džimu i on se nakašljao u ruku.

Pozvao je kelnericu po drugi put u istom minutu i naručio još pića: još jedno pivo, burbon da ga

pogura i još jedan za moralnu podršku.

„Napijmo se“, rekao je. „Ovo je naša pijana turneja po Americi.“

„Da li si uvek pijan?“

Džim se na trenutak zamislio nad tim.

„Ne uvek.“

Silvija je gucnula malo votke i ugrizla se za gornju usnu.


„Imala sam jednom prijatelja. Gledala sam ga kako se napija do smrti.“

Džim se susreo sa njenim pogledom i lagano zavrteo glavom.

„Ima stvari koje bi trebalo da zadržiš za sebe“, rekao je ozbiljno.

Ali razgovor se malo opustio dok su pili. Silvija je sjurila malo više votke nego što je navikla i počela

je da priča Džimu o tome kako se kurvala u Londonu. Pričala mu je o komičnim mušterijama koje je imala

– onim s perikama i korsetima, fetišistima stopala i odraslim bebama; o psorijatičnom vikaru i crnom

propovedniku koji je cičao kao svinja; o nevinašcima koji su svršavali u farmerke i okretali glavu da ih ne

vidi kako plaču. Pričala mu je o danima kada je imala seks s pomoćnikom ministra u crnom taksiju ispred

Parlamenta. Pričala mu je kako je Brajan G. napisao pesmu o njoj koja je dospela na liste 1978. godine, a

Džim se smejao i vrteo glavom u neverici.

Onda mu je pričala o svojoj prvoj ljubavi – zgodnom Jamajčaninu, kada je imala samo sedamnaest

godina – a Džimu je na kratko bilo nelagodno. Dok je pričala, oči su joj se za tren zamaglile, pre nego što

je zatreptala i razbistrila pogled. Opisivala je taj jedini put kada su vodili ljubav, a glas joj je, mimo njene

volje, trenutno poprimio neku mekoću, dok je Džim razgledao svoje cipele. Setila se načina na koji joj je

Dalton rekao da je princeza i nakratko je ponovo izgledala kao tinejdžerka.

Sada je Džim zurio u nju. Bio je toliko pijan da je blago zamaglio crte njenog lica, kao laskavi

fotograf. Bio je toliko pijan da je mislio da je to sigurno najtužnija priča koju je ikada čuo i nije primetio

Silvijine uplakane oči, pošto je bio suviše zauzet brisanjem svojih.

„Bio je tvoja prva ljubav?“

Silvija je klimnula glavom.

„Mislim da nikada nisam bio zaljubljen.“ , rekao je Džim ojađeno. „Ako i jesam, nisam siguran da

sam toga bio svestan.“

I nejasno se čudio načinu na koji su mu reči zvečale u grudima, a Silvija je primetila bučno prisustvo

nečeg neizgovorenog, što je visilo iiznad stola i onda ga rasterala rukom.

„Dobro“, rekla je žustro. „Šta je s tobom, Džime?“

„Šta je sa mnom?“

„Od kada sam te upoznala...“ počela je Silvija i onda se zakikotala (naime, kada je to bilo? – pre

manje od nedelju dana).


„Od kada sam te upoznala, govoriš da ćeš mi pričati o sebi. Hajde, Džime, pijanduro stara – ispljuni

to što imaš.“

Džim ju je ozbiljno pogledao. Stavio je cigaretu u usta i zapalio je. Stavio ju je naopačke i udahnuo

puna usta dima od filtera. Razdraženo je ugasio pikavac.

„To je dugačka priča“, rekao je progutavši svoj burbon.

„Pa ispričaj mi je“, rekla je Silvija i zavalila se u stolicu.

Džim je istegao članke na prstima, kao da treba da podeli špil karata. Pročistio je grlo. „Dobro...“

počeo je.

Petnaest minuta kasnije Silvija je sedela nagnuta napred, naslonjena na laktove. Vrtela je glavom

u neverici, a Džim je delovao zadovoljan sobom, čak oslobođen.

„Ne pričam to svakome“, rekao je.

Silvija je zavrtela glavom i rekla: „Mogu da zamislim.“ A njen sarkazam je nestao u vrtoglavoj

izmaglici.

U svoje vreme mogla je da čuje svakakve pijane priče, ali ova je stvarno bila dno. Najzad, lagali su

je profesionalci i političari i sav šljam između njih – tako da je suviše dobro poznavala strukturu dobre

fabrikacije. Šta je potrebno za pravu srceparajuću, zapanjujuću, zabavnu izmišljotinu? Potrebni su neki

oslonac u istini, tračak svetovnog, poneki neverovatan obrt, i iznad svega, iščuđavanje u stilu „zašto bih

lagao?“ Ali Džim! On je svojim preteranim žarom šišao čak i amaterizam neke kurve početnice.

Pokušala je u glavi da poveže parčiće njegove apsurdne priče. Rekao je da je predavao u Africi. To

je moglo da prođe, iako nije mogla da zamisli šta je to Džim mogao da zna dovoljno dobro da bi predavao,

ali to nije bilo mnogo važno jer je priča odmah počinjala da zamahuje novim lasom ka granicama mašte.

Pričao je nešto o puču, o nekom vraču, o nekom mitskom poglavici. A on je bio heroj, zar ne? Naravno da

je bio. To je bila njegova priča.

Silvija je prvo bila ljuta. Naime, zar mu nije ispričala najsitniju istinu (koliko god to zvučalo bizarno)?

Ali uskoro je morala da mu nevoljno oda priznanje zbog tako otvorene apsurdnosti. Ona mu otvara srce o

svojoj prvoj ljubavi, a on joj uzvraća pičom suviše neverovatnom čak i za aerodromski roman. Bilo je u tome

nekog crnog humora koji ju je privlačio. A sve je bilo još privlačnije jer je očigledno bilo nenamerno.


Osim toga, da li je istina zaista bila toliko važna? Znala je da su najbolje priče one koje najviše znače

njihovim pripovedačima i koje otkrivaju nešto o njima. A ova sumanuta pripovest očigledno je značila

nešto Džimu i osvetljavala je njegovu konfuziju kao sijalica u ormanu za veš neke kurve. A možda je mogla

i da nauči stvar ili dve iz takve izmišljotine. Možda je i ona mogla da izmisli svoju priču – o srećnom

detinjstvu, ispunjenoj prošlosti i optimističkoj sadašnjosti – i da krene kući? Ali dom? To je bio problem –

zato što je znala da se vraća negde gde nije bilo ničeg.

Silvija je gledala kako Džim prazni svoju čašu i zadovoljno pali još jednu cigaretu i zaključila da joj

skoro laska što taj klinac i dalje pokušava da zadivi njeno ostarelo Ja takvim lažima. Osetila je kako joj se

usta krive u osmeh ali nije htela da kaže ništa, zato što će se ujutru probuditi trezan, a njegova nelagodnost

lako bi mogla da mu bude dovoljna kazna.

Napolju je lila kiša dok su teturali ka hotelu (dosadan zajednički poduhvat), a Silvija se držala za

Džimovu ruku. Delimično da bi se ugrejala, a delimično zato da bi on ostao u vertikalnom položaju, zato

što je bio pijan skoro kao onaj oftalmolog iz Ahena (koji se napijao na tako čudno uporan i nemački način).

Džim ju je obuhvatio rukom oko ramena i privio ju je na grudi. Kosa joj je mirisala kao zrelo voće i ljudi su,

kao pravi Amerikanci, buljili u taj čudni par koji se teturao zajedno kao takmičari u trci na tri noge. Što se

Silvije tiče, ona je napola zatvorila oči, sve dok nije čkiljila kroz lažne trepavice, pokušavajući da predoči

ulice Sohoa i prohladno jesenje veče, sa onim ponosnim mladićem koji je koračao pored nje s licem kao

isklesanim od kamena. Ali Džim je hodao suviše sporo i klatio se s noge na nogu, tako da je bilo teško

zadržati tu sliku.

Na uglu ulica Mičigen i Istočni Ohajo prišao im je neki crnac sa širokom kravatom i polumesecom u

uvetu, mašući svežnjem novina. Uprkos lepom odelu, njegovo desno uvo bilo je krvavo, modro i otečeno.

„Poslednji poziv, sestro?“ rekao je Silviji.

„Ne hvala“, rekla je Silvija, ali Džim je rekao:

„Glava! Ne! Pismo!“ i počeo da se smeje svojoj šali dok je čovek zurio u njega. A Džim je onako pijan

mislio kako smisao za humor treba da bude glavni preduslov za uličnog prodavca novina i da zato možda

nije čudno što je ovaj momak dobio batine.

U zajedničkoj hotelskoj sobi Silvija je odmah počela da se svlači, a Džim je okrenuo leđa i zatvorio

oči.


„Šta to radiš?“ pitala je.Glas joj je pucao od prigušenog smeha.

„Ništa“, rekao je Džim i još malo stisnuo oči i počeo da zviždi – blago i nadrndano i nonšalantno.

Silvija se zavukla u ledenu posteljinu a koža joj se naježila i počela je da drhti.

„Hladno mi je“, požalila se. „Zar ne možeš da dođeš ovamo?“

Džim se okrenuo i pogledao je onako sklupčanu ispod ćebeta. Usne su mu se malo iskrivile, a oči

zasjale. Prišao joj je trapavo i seo na ivicu kreveta.

„Znaš, ta priča koju si mi ispričao...“ počela je.

„Naravno“

„Da li je to istina?“

Džim je zurio u nju. „Naravno.“

Silvija mu se osmehnula vesela i srećna.

„Mi smo na misiji, zar ne?“

„Misija“, rekao je. „Da. Hodočašće.“

Silvija se pridigla na lakat i poljubila ga u obraz.

„Bog te blagoslovio, moj beli viteže.“, rekla je.

Okrenula se na drugu stranu, zatvorila oči i zaspala istog časa, sanjajući mnogo mlađeg muškarca

po imenu Dalton Hit. Skorena šminka na njenom obrazu, koju onako pijana nije stigla da ukloni, ostavila

je braon tragove na belom jastuku, kao što je i sama njena koža ostavljala mrlje na svemu čega bi se

dotakla.

Džim je još malo sedeo na ivici Silvijinog kreveta i prstom pratio trag njenih usana na svom obrazu.

Onda je ustao, svukao se u šorts i polako se zavukao u svoj krevet, kao da se plašio da probudi svoju

susetku. Gledao je meso boje kafe na Silvijinim ramenima i usisao desni pre nego što se protegao da ugasi

svetlo pored kreveta. Ležao je u tami i zurio tamo gde je trebalo da bude plafon – gde bi inače mogao da

bude? – i nije zaspao ni na tren, zato što je, iako toga nije bio svestan, bio omađijan Čikagom – gradom za

koji je Silvija mislila da u njemu nema mesta za magiju.

U drugom delu grada, samo nekih pet blokova zapadno, u sličnoj hotelskoj sobi odigravala se slična

scena (sa identičnim Formika furnirom, bakarnim ručkama i pepeljarama marke Ceramix Detroit). U njoj je bio

drugi rasno mešoviti par (drugi mladić i druga prostitutka), ali u njihovom slučaju nije bilo nikakve konfuzije


oko prirode samog odnosa.

Muškarac je sedeo na ivici kreveta, gledao je niz svoje golo telo i brojao prste na nogama; zato što

je jednom lečio čoveka koji je izgubio dva nožna prsta nakon posebno živahne promiskuitetne nedelje –

fenomen koji je do danas ostao nerazjašnjen; ali njegovi prstići bili su na broju.

Zatresao je glavom i dredovi su mu zalepršali oko lica. Zašto su mu misli bile tako mutne, kao

prevreli kachasu? Tako je bilo od kada je stigao. I kada je to bilo? Pre možda četiri dana. Izgubio je pretstavu

o vremenu kao što se ljudi iz plemena gube noću na putu u sezoni kiša.

Pogledao je Sofiju preko ramena – da li se tako zvala? – dok je mlada prostitutka pušila cigaretu i

vežbala mešanje karlicom. Teške grudi razlivale su joj se do ispod pazuha i stalno je duvala pramenove

crne kose s čela. On se iznenada osetio nezadovoljnim sobom i obratio se devojci po prvi put nakon

snošaja.

„Izvini, draga moja, da li bi mogla da prekineš sa tim neobičnim uvijanjem? Nalazim da je to vrlo

uznemiravajuće.“

Sofija je slegnula ramenima. „Tvoje pare, šećeru“, rekla je i ispružila se po krevetu, povukla dim

cigarete i umesto toga počela da zagleda svoje stegnute guzove.

Sa koliko je kurvi bio u poslednjih nekoliko dana? Možda s dvadeset. A olakšanje od snova koje mu

je pružao seks bilo je samo privremeno – ali to nije bilo tako frustrirajuće kao njegovi pokušaji sa celibatom.

Ako ništa drugo, barem je naučio mnogo o ovim egzotičnim prostitutkama. Na njegov užas, one kao da

nisu bile ponosne na svoj posao.

Prostitucija je najstariji zanat na svetu, mislio je. U toj činjenici bi svakako trebalo da bude nečeg

uzvišenog.

Počeo je da spava uglavnom sa crnim prostitutkama, ali onda je primetio da se u tom čudnom gradu

one tucaju skoro isto tako loše kao i njihove bele koleginice. Zato je odlučio da spava samo sa belim

prostitutkama, rezonujući da će zauzvrat dobiti isto što i negde drugde (iako se pokazalo da je urbani mit

o neatletskom gulu gulu bio iznenađujuće tačan).

Istina je bila da su mu se snovi, još od onog magičnog sna i odlaska iz Zimunda samo pogoršavali.

Ili postajali sve bolji. U svakom slučaju, jasniji. A merkantilni seks je delovao samo na simptome., ne i na

uzrok, kao i analgetička svojstva korena gruve na glavobolju izazvanu kletvom nekog člana porodice.


Uzeo je papir za cigarete i malu kesu marihuane s poda. Nije mogao da veruje da Amerikanci daju

toliko para za tu drogu koja je s garom imala veze koliko i vi s nekom vašom rođakom iz trećeg kolena s

kojom nakadzi uporno hoće da vas upozna. Nije čudno što su za nju govorili da je „šit“.

Veštim pokretima prstiju napravio je džoint i okusio prvi udisaj ljutog dima, a mozak mu je

zagrgoljio. Gledao je kroz hotelski prozor na gradski pejzaž sačinjen od ogromnih tornjeva koji su

nadmašivali svoje parnjake iz Kvinstauna kao veliki orlovi ptice boka. Izgledali su kao fosilizirani prsti

duhova shamvi koji se pružaju ka Ocu Suncu moleći za oproštaj.

Nije čudo što su mi snovi tako snažni, mislio je. Ovaj čudni grad je zaista magično mesto.

Kada je preležao bolest zakulua u svojoj trinaestoj godini, odmah je shvatio da njegovo viđenje

sveta neće biti isto. Stvarnost i snovi, istorija i mit, fizičko i metafizičko, prošlost i budućnost – sve su to

bili zasebni koncepti. Za većinu ljudi svet je bio mesto od zemlje i vode. Ponegde su reke zasecale zemlju i

rtovi zadirali u velika jezera i okeane; ali zemlja i voda i dalje su bili jasno određeni. A tamo gde nisu bili

jasno određen i ljudi bi se našli zaglavljeni u blatu i onda mu se obraćali za pomoć. Ali za njega – svet je bio

žitak kao na samom početku – pre nego što je Otac Sunce počeo da ga zagreva – suviše gust da bi u njemu

plivao, ali dovoljno vlažan da bi se u njemu udavio. Sećao se prve lekcije koju je naučio u snovima od

Rođaka Meseca. Otac Sunce topi i Otac Sunce peče, i to je prva od svih misterija.

Ipak, pošto su njegove nesigurnosti bile tako postojane, nikada nije imao predstavu o vremenu.

Snovi su počeli da mu preuzimaju budne sate tako vešto da je uskoro primetio kako je san jedino vreme

kada može bistrih misli da se pozabavi nekim pitanjima. Tokom dana je počeo da prolazi kroz sve vrste

čudnih halucinacija.

Dok se kretao pored velikog jezera koje je oivičavalo taj jedinstveni grad, ugledao je, na

dvadesetak stopa od sebe, devojku kako pluta na površini vode licem okrenutim na dole. Skinuo se do

pojasa, bacio u ledenu vodu i izvukao je na obalu dok se oko njih skupljala uzbuđena gomila. Bilo je to

jedno prelepo mlado stvorenjce tamne kože i savršenih crta lica a obrijana glava bila joj je ukrašena

opremom od morskih školjki. Ali bila je mršava kao glad i hladna kao dobro pivo. Očajnički je pokušavao

da je povrati, puneći joj pluća svojim vazduhom i šapučući joj zakulu čini koje je naučio kao dečak. Čuo je

kako se ljudi oko njega smeju i okrenuo se ka njima. Da li ste vi, ljudi, divljaci? viknuo je. Ali, oni su se još


više smejali, a kada se okrenuo ka devojci video je da pokušava da oživi komad drveta, a da je ukras za

kosu zapravo bio nabubreli sanitarni ubrus zakačen za ekser.

Drugom prilikom, prošao je pored skitnice koji je svirao trubu u nesrazmerno širokim pantalonama.

Zastao je da ga posluša zato što ga je to podsetilo na muziku koju je Kudzai volela da sluša svojim

majmunskim ušima (nešto najurnebesnije što je ikada video) i iznenada osetio nostalgiju. Zatvorio je oči i

prepustio se melodiji – staroj duhovnoj pesmi pod nazivom „The Far Bank of Jordan“ (iako on to nije znao),

ali kad je otvorio oči, video je da se skitnica preobrazio. Prvo mu je nestala odeća. Onda mu se brada uvukla

u lice, a put rastopila u boju umućenog šlaga. Tu pred njim, skitnici su rasle grudi i zaobljeni bokovi, usne i

nos su mu se istanjili, jagodične kosti podigle, a razbarušena kosa se raspetljala i počela da mu se sliva niz

ramena u blagim uvojcima. Uskoro je jedini znak muškosti na skitnici bio samo crni penis koji mu je visio

između nogu, klateći se u blagom ritmu muzike. Uskoro je sama truba počela da peva; bukvalno da peva,

bogatim ženskim glasom, sa sićušnim zrncima lima.

„Ima samo jedna ljubavna priča“ pevala je truba. „Sve ljubavi su iste. Ima samo jedna ljubavna

priča. Ljubav ne zna za stid.“

Nekoliko trenutaka je zurio u grotesknu pojavu, ukopan u mestu. Zato što, uprkos svom

metafizičkom iskustvu (uključujući mnoge noći provedene u društvu rođaka Meseca i njegovog

ekscentričnog ukusa za metafore), nikada nije čuo da truba govori, niti je video ženu koja je bila tako

obdarena. Okrenuo se i počeo da trči sve dok ga pluća nisu zabolela i uskoro se našao ispred neke ljupke

prodavnice slatkiša. Ušao je unutra i naručio sodu sa sladoledom od banane da bi smirio živce.

Ipak, najgore iskustvo imao je u onom razređenom predelu koji su u tom čudnom gradu zvali

„park“. Hodao je preko žednih travnjaka, između drveća koje je izgledalo kao da je već vekovima mrtvo,

kada je naišao na grupu slikara amatera, sa štafelajima postavljenim duž obale jezera. Pušio je „šit“ i mada

nije bio mnogo naduvan, ipak se malo klatio dok je gledao slikarima preko ramena i uvlačio ih u razgovor

koji ovi nisu želeli. Naime, ko je sad ovaj čudni, rečiti crnac u odrpanoj odeći, divlje kose i divljeg pogleda?

Šetao je između slikara, klimajući glavom i gledajući ka horizontu, sve dok nije naišao na...

musungu. Ne na bilo kog musungu (pošto je na osnovu iskustva znao da svi liče jedni na druge), već na istog

onog musungu koga je viđao tokom svog petodnevnog snevanja, istog onog musungu koga je upoznao za


vreme puča u Zambaviju, pre šest godina – svog starog prijatelja, druga, ortaka po garu. Ali zakuluov

mozak je iz razumljivih razloga bio previše smućen da bi tom licu mogao da prikači ime.Pozvao ga je, ali

musungu nije odgovorio.

Taj slikar je postavio svoje platno naspram druge slikarke, elegantne, sredovečne žene boje kafe,

koja je podsetila zakulua na zambavijske bilborde za kremu za izbeljivanje kože. Lica su im imala identičan

izraz duboke koncentracije. Gledali su jedno drugo, zatim u svoja platna, podizali četkice da bi odredili

proporcije.

Stao je iza musunge da bi bacio pogled na njegov rad. To uopšte nije bila slika žene već pre

autoportret. Progutao je knedlu, ali sada je bio potpuno svstan da ponovo halucinira i odlučio je da prođe

kroz to iskustvo. Otišao je tamo gde je stajala ona žena i pogledao njenu sliku. Nije bio iznenađen kada je

primetio da je i to jedan loš autoportret.

Znao je šta mora da uradi.

Podigao je ženino platno sa postolja. Ona ga je začuđeno pogledala ali nije rekla ni reč. Odneo ga

je kod musunge i zamenio slike. Musungu nije ni trepnuo dok je ovaj podizao njegovo platno i stavio ga na

ženino postolje.

„Tako!“ rekao je, a par je nastavio sa slikanjem.

Ponovo je pogledao ženinu sliku. Zaboga! Koliko je on mogao da vidi, to je bio isti onaj autoportret

na kojem je pre toga radila. Uzdahnuo je i nije pokušao da proveri drugu sliku, zato što je znao da snovi –

čak i stvarni – imaju sugestivnu logiku koja je pre razdražujuća nego što je od neke koristi. Osim toga,

sećao se glavne lekcije koju je dobio od Rođaka Meseca: svega nekoliko ljudi razume značenje snova i ti

koji ih razumeju su ludi.

Umesto toga, pihnuo je i rekao „Zaboga!“ i priviđenje je nestalo i on se našao u slivniku do pasa u

svakakvim govnima, dok ga je grupa slikara račuđeno posmatrala.

To je bilo juče.

Sada je duboko uvlačio svoj džoint i ispružio se na krevetu, dok su mu stondirajuće konstelacije

treperile pred očima. Mlada prostitutka je klečala iznad njega i masirala mu slepoočnice, dok je on odsutno

gledao kako se njene velike grudi blago njišu nad njim kao zreli mango na drvetu. Nejasno se pitao da li

želi da je još jednom pojebe. Ne. Morao je da se posveti tim neobičnim pojavama u svom umornom duhu.


U jedno je bio siguran: prava nevolja s tom zbrkom između snova i stvarnosti počinje u obrnutom

slučaju. Ako je brkanje snova sa stvarnošću bilo problematično, onda je obrnuto bilo mnogo gore. Sećao

se kada je išao nazad posle svog susreta sa slikarima – u isti mah stvarnim i izmišljenim – blatnjavih i

štrokavih pantalona. Prišao mu je neki elegantno obučeni crnac, sa širokom kravatom i znakom

polumeseca (sigurno simbol Rođaka Meseca).

„Poslednji poziv, brate?“

„Poslednji poziv za šta?“ odgovorio je razdraženo.

„Poslednji poziv da se krene pravim putem.“

Pogledao je čoveka. Možda je to bio znak koji je tražio; ali, bio je iscrpljen, nervozan i nepoverljiv.

„Zašto me zoveš bratom?“ pitao je.

„Svi smo mi braća“, rekao je čovek i kruto se osmehnuo.

I onda je pukao.

Bio je sit tih grotesknih slika i iskošenih značenja koja su ti metafizički znaci poprimali, kao nikada

tokom petodnevnog snevanja. Ako su njegovi predački duhovi, Rođak Mesec, čak i onaj orao veličine

ambara, imali nešto da mu saopšte, onda su to sasvim lepo mogli da mu kažu na čistom engleskom, zambi

ili bilo kom drugom uzajamnno prevodivom jeziku. I ako je njegova priča trebalo da mu nešto poveri, onda

je bilo krajnje vreme da to ispljune.

Ne razmišljajući, skočio je na čoveka i uhvatio ga za vrat i protresao ga svom svojom afričkom

snagom. Čovek se otimao, a novine su mu se prosule svuda po pločniku.

„Ti., vrdalamo!“, vikao je zakulu. „Istina uvek vrluda kada hoćeš da je prikucaš.“

Rasta divljeg pogleda je udario besprekornog predstavnika Islamske nacije u lice i ovaj se srušio na

zemlju.

„Kuripe zvi Tuloko vaseme di zvozva! Ali ti! Tvoje dupe govori u zagonetkama.!“

I onda je neka dobričina pozvala policiju i zakulu Musa je morao da izvede svoj trik trenutnog

iščezavanja da bi izbegao hapšenje. I tako je Musa bio preplavljen magijom grada Čikaga i odlučio da

sačeka znak koji će možda razumeti. I tako je upražnjavao seks sa musungu prostitutkama sve dok nije

počeo da strahuje za svoje prste pod nogama.


I:

(Saut Sajd - Čikago, SAD; 1998)

Starac je svakako bio sklon digresijama, kao džez trubač koji se umotava u improvizacijski potencijal

neke posebne fraze; nešto što se nikada ne bi desilo originalnim bluzerima, kao što su bili Badi Bolden, Luj

Armstrong (u svakom slučaju pre '38-me) i naravno, Lik Holden.

„Ne znate vi mene. Ne znate vi ništa o meni, osim da sam ja taj koji će završiti ovu priču i što sumnjate

da će ona zvučati jasno kao muzika iz ove stare trube. Ali, da ti kažem nešto, luče. U stvari, pusti me da ti

kažem tri stvari o pričama, zato što nema ničeg tako prokleto komplikovanog kao što je priča (osim džeza,

samo što nisam toliko glup da bih pomislio da bi išta od toga mogla da razumeš).

Znači, što god da krenem da pričam – ne. Ne prekidaj me. Ako to ni kasnije ne bude imalo smisla, onda

me pitaj nešto – ali, šta god da kažem, zapamti ovo: ni jedna priča nije važnija od priče o samome sebi. Zato

što svako ima svoju priču, zar ne? Neko ima bajku, a neko jezivu priču, koja ga diže iz kreveta u zoru ili

ostavlja s licem zabijeim u jastuk I te priče se vežbaju sve dok ne postanu savršene. Pričaju se spreda i

otpozadi, izvrću napolje i unutra. Pričaju se prijateljima i neprijateljima, psihijatrima i barmenima. I veruj mi,

znam to, jer sam toliko star da me čak i sunce oslovljava sa 'gospodine'.

U svakom slučaju,stvar je u tome što nijedna priča ne počiva u kamenu. Čuješ li me? He, he! Gledaj

ovog belog dečaka kako klima glavom kao da me razume. Onaj rasta tamo, ne zna istinu. Šta je s tobom

šećeru, rođako moja (sviđa mi se kako to zvuči); da li me razumeš?

„Nijedna priča ne počiva u kamenu. Razmisli malo o tome, luče. Siguran sam da ćeš moći da me pratiš.

Zato nisam nikada ni napisao knjigu, zato što su stranice kao zatvor i to je nešto što samo crnci mogu da

razumeju. I to je razlog zašto pravi džez ne živi u muzičkim knjigama ili na kompakt diskovima. On živi u

tvojoj glavi i u tvojoj gubici i u tvom srcu i u tvom seksu – ne pitaj me gde sam to čuo! – a sa pričom ti je ista

stvar. Ako se priča ni malo ne menja, onda verovatno nije vreda slušanja. Je l' to u redu?

I još nešto. Ako stranice sputavaju priču, onda nema ništa gore nego da je sputavaš u svojoj glavi. Ti

očekuješ da ona znači jedno, ali onda budi sigurna da u stvari znači nešto drugo. Ostaviću te s tim i ti ćeš

pustiti da ti to padne na stomak kao kačamak na mamurluk – zato što su sve priče ljubavne priče, kada o

tome malo bolje razmisliš. Ali to ih ne čini ništa prostijim; kao i džez.


Poslednje što ću ti reći jeste da priče nemaju početak, sredinu i kraj. To je samo budalasta fantazija o

kojoj učitelji trućaju deci u školi zato što su toliko lenji ili toliko prokleto glupavi da bi im rekli istinu (mislim,

učitelji). Istina je da priče imaju puls kao i ljubav. Kao što je i sam sveti Pavle rekao; stvarne kao ovaj sto i

providne kao vazduh na vrhu nekog od ovih tornjeva. I vidim da znaš šta pričam, slatkišu. Vidim ti to u očima,

čak i ako to sama još ne znaš.

Daj da onda svem tom mladom svetu kažem kako stvari stoje (a ti si, rođako moja, još uvek mlada,

iako tako ne misliš). Daj da kažem kako stvarno jeste. Razni pametnjakovići dolaze u ovaj grad i analiziraju

džez, kao da če im to pomoći da ga razumeju Istina je da džez ima svoje šeme i predvidljiva mesta. Ali, veruj

mi, svaki put kad misliš da si ga prokljuvio on izvede neki trik. Zato što se u džezu budućnost, sadašnjost i

prošlost događaju ovog časa. Misliš da džez ide jednim putem, ali on ti onda šmugne – kao crnja koga ganjaju

kroz deltu. I to važi i za najprostije priče i za najprostiji džez. Prokletstvo! To sranje je istinitije čak i od

najprostije bluz šeme. Upamti to.“

Džim i Silvija išli su taksijem preko Lupa. Nisu mnogo pričali zato što je Džim bio suviše zamišljen,

a Silvija ipak očekivala da ovaj prizna laž od sinoć. Ali složili su se da je u tom danu bilo nečeg zlokobnog.

Silvija je mislila da je to zbog živih snova koje je imala (iako nije htela da priča o tome) i zbog sumornog

vremena, s teškim oblacima koji su stajali nad gradom kao bale pamuka na tovarnom konju. A Džim? On

se probudio ukočenog vrata i bolelo ga je kada bi se okrenuo. Silvija nije shvatila značenje toga, sve dok

joj Džim nije objasnio uz smešak: „Suviše mi je teško da se osvrnem unazad.“

Silvija se nasmejala i zarila mu svoje čelične prste u vrat.

„Potrebna ti je masaža.“, rekla je, a Džim je jauknuo.

Taksi je skrenuo od jezera Mičigen, uputivši se jugozapadno od avenije Preri i onda vozio duž

masivne zgrade od crvenih cigala – apostolske crkve Svih svetih. Džim i Silvija su se pogledali i nervozno

osmehnuli jedno drugom zadižući obrve.

„Evo tu smo“, rekao je Džim.

„Tu smo, zar ne?“

Vozač se okrenuo, nasmejao i obliznuo usne.

„Sigurni ste da hoćete da izađete ovde?“

„Kako to mislite?“


„Moram da vam kažem, ovo je opasan kraj. Svodnici i prostitutke, pištolji i bande i sve živo. Samo

vam kažem. Nema šanse da uhvatite taksi u ovom kraju. Samo vam kažem. Sigurni ste da hoćete da

izađete ovde?“

„Oh“, rekao je Džim.

Ali Silvija je već bila izašla i pružila taksisti novčanicu od deset dolara.

„Sigurni smo“, rekla je. Onda se okrenula ka Džimu, a oči su joj se smejale.

„Hajde, moj beli viteže.“

Stajali su na pločniku dok se taksi udaljavao. Silvija je zavrtela glavom i osmotrila fasadu crkve.

Iznad crvenih cigala stajao je natpis s rimskim slovima od izguljene zlatne boje:

„I reč postade meso i življaše među nama“

Na drugom uglu crkve stajala je velika drvena tabla prekrivena fluorescentnim zelenim posterom:

„Uzdignite se kroz Isusa“.

Na zidu pored glavnog ulaza od teške hrastovine bio je ispisan grafit:

„Đavoli iz Saut Sajda“

Džim je polako osmotrio okolne ulice i pri tom morao da okrene celo telo, zbog svog ukočenog

vrata. Kako je samo poželeo da ne mora da ga okrene! Saut Sajd u Čikagu je izgledao kao ratna zona,

mislio je. Ponekad, kada bi dolazio u Njujork, obilazio je neke opasne krajeve zabave radi; delove Bruklina

i Bronksa, čak i kompleks na Stejten Ajlendu, koji su lokalci zvali „Šaolin“ Ali ovo! Izgledalo je da je svaki

drugi stan izrešetan mecima i da ovisnici o kreku pripaljuju lule na ćošku, a da klinci overavaju jedni

drugima boju podignutim obrvama i znacima bandi. I nije bilo mnogo dileme oko toga da su on i Silvija tu

stajali kao dve mačkice usred borbe pasa. Džim je osetio kako ga promatraju na desetine očiju i grlo mu se

steglo i zapalio je cigretu.

„Mislim“, rekao je tiho, „da bi trebalo da uđemo u crkvu.“

Silvija je i dalje posmatrala vrata od teške hrastovine. Nije gledala okolo.

„Zabravljeno“, rekla je.

„Sranje.“


Prilazila im je grupa od šestoro mladića. Najstariji nije imao više od sedamnaest godina. Svi su nosili

narandžaste marame oko čela i široke farmerke čije im je međunožje udaralo u kolena dok su hodali i njihali

ramenima, kao da je šetnja bila neka vežba iz kuliranja.

„Sranje“, promrmljao je Džim još jednom i Silvija se ovog puta okrenula.

Najviši dečak je istupio napred i malo iskrenuo glavu, kao da namešta vrat za najčistiji udarac,

mislio je Džim. Dečak je imao guste pletenice i jedno pospano oko u kome se videla uglavnom beonjača.

„Ej, rokfeleri!“, rekao je dečak. Glas mu je bio neprirodno visok. U nekoj drugoj situaciji bio bi

komičan.

„Izgubili su se? Daćete crnjama nekog 'Bendžamina' da vas vrate nazad u grad?“

„Izvinite?“, rekao je Džim, a dečak je coknuo i zavrteo glavom, dok su se ostali dečaci smejali, i

rekao:

„Ti im kaži, Tvit“ i „Reci im sranje, Tvit Paj“.

„Ti si neki nemački seronja?“ rekao je dečak.

„Englez.“

„Englez? Dobro, šta kažeš da ti onda oporezujem to vanila dupe? Sada si u Saut Sajdu, brate. Ako

ne platiš nema da klatiš. Čuješ li me? Bolje vadi lovu, dok ti nisam sjurio metak, pizda ti materina... Čuješ?“

Dečak se potapšao po jakni, zadigao obrve i upiljio u Džima onim jednim zdravim okom.

„Čuo sam te“, potvrdio je Džim. Ali nije imao pojma šta dečak priča.

Džim je primetio da mu Silvija sada stoji kraj ramena i stao je ispred nje. Nije bilo potrebe da se ona

meša.

„Šta gledaš kučko?“ rekao je dečak, a ostali dečaci su navijali i pridružili mu se.

„Izdrndana Pem Grir, ho!“ vikali su. „Izvadi zube i popuši ga, kučko!“

Džim je pogledao Silviju. Oči su joj plamtele, ali lice joj je bilo smireno. Znao je da je bespomoćan.

„Mama te je naučila da tako pričaš?“, rekla je Silvija. Gledala je pravo u dečaka po imenu Tvit i ovaj

je za trenutak delovao pometeno.

„I ti si Engleskinja? Prokletstvo! Engleska crnčuga. To ti ne daje pravo da mi spominješ mamu,

kučko“, rekao je.

„Ako sam ja kučka, onda ti je i mama kučka.“


„Upozoravam te!“ rekao je dečak, a njegov skvičavi glas kao da je skočio za oktavu više. Ponovo se

potapšao po jakni i Džim je iznenada shvatio šta taj pokret znači. Ali Silvija još nije bila završila.

„Šta ti je bilo s glasom? Mama ti je sigurno prava kučka kada je rodila takvo štene s kitom kao

hemijskom!“

Dečak je zatreptao onim lenjim okom, onda je munjevito iz jakne izvukao pištolj – teškog

„pustinjskog orla“ s hromiranom drškom i tamnim burencetom. Uperio ga je u Silviju postrance, kao što

je viđao u filmovima.

Džim je rekao „Jebiga!“, ali Silvija nije rekla ništa.

„Kako bi bilo da ja tebe dobro izjebem, a, bakice?“ ispljunuo je dečak.

„Barem nisi rekao da ćeš jebati mene.“

„Možda da ti spucam metak u glavu, pa da jebem rupu.“

„To bi već mogao“ rekla je Silvija prezrivo. „Kurac ti je taman toliki.“

Džim je pratio tu razmenu s mešavinom straha i udaljenosti. Osećao se kao da gleda film u kojem

glavna njuška (on, naravno) treba da bude raznesen napola ispričanom pričom u nekom mudrijaškom

režiserskom zahvatu, snimanom kamerom iz ruke. Iznenada je zažalio zbog svog zlokobnog predosećanja.

Pored toga, i na Silviju je sada gledao u drugačijem svetlu. Ona mu je, naravno ispričala kako se kurvala po

londonskim ulicama i to ga je nateralo da se smeje i kuka i vrti glavom. Ali te priče nisu išle uz tu elegantnu

ženu umilnog glasa izgubljenog negde unutra. Sada je svoje priče činila stvarnim s neustrašivošću i

nerazumnom nesputanošću. Izgledala je ogoljena do suštine i Džim je došao na nisku pomisao da je ona

ipak možda samo prostitutka.

„Gledajte!...“, rekao je i izvukao novčanik i počeo da prebira po sitnijim novčanicama.

Ali Tvit nije hteo da se urazumi.

„Neću tvoju siću, propalico! Kako bi bilo da puknem metak u tvoju kučku, kako bi ti se to svidelo,

a?“

Džim je gledao kako Tvitov kažiprst poigrava oko okidača. Dečak se uopšte nije tresao. Bio je

smiren; sigurno je to radio i ranije.

Džim je pogledao Silviju kao da možda ona ima odgovor; ali ona je samo gledala pravo ispred sebe.

A jedino što je odavalo njeno stanje, bili su pulsirajući mišići vilice i zategnuta vratna žila.


Džim je zatvorio oči.

U tom trenutku začuo se zvuk kočenja i škripanja guma i Džim je munjevito otvorio oči.

Izglancani crni leksus propeo se na pločnik gde su stajali i zaustavio se uz vrisak. Imao je zatamljene

prozore, blistave felne i motor koji je grmeo kao mlaznjak pri uzletanju. Sa vozačeve strane izašao je neki

ogromni crni muškarac u crnom odelu. Glava mu je bila obrijana, koža mu se sijala kao uglačani mahagoni,

a meso na vratu bilo mu je naborano kao u psa. Oko vrata, na debelom zlatnom lancu, nosio je teško zlatno

raspeće, dugačko petnaestak centimetara, a uz grlo belu pseću kragnu kao oznaku neke bande. Glas mu

je zvučao kao bubnjajuća bas deonica.

„Šta to radiš, Tvit?“ rekao je.

Ali Tvit se nije okrenuo. „To nisu vaša posla, pastore.“

„Izvukao si pištolj na pragu moje crkve i kažeš mi da to nisu moja posla? Ti si budala, sinko. A dobro

znaš da ću pre primiti metak nego što ću ti dozvoliti da pucaš u nekog drugog. Neka mi Bog oprosti.“

Džim je gledao u Tvita ka pastoru, a onda ka Silviji i ostalim dečacima. Njihovo junačenje je prestalo

i sada su bili nemi i snuždeni. Džim je počeo da se oseća blago nestvarno. Viđao je čudne stvari za svojih

dvadeset pet godina – posebno u Africi – ali ovo je moglo da se meri samo sa najčudnovatijim.

Po prvi put Tvit se okrenuo ka pastoru, ali i dalje je držao „pustinjskog orla“ uperenog Silviji između

očiju.

„Govorila je o mojoj majci s nepoštovanjem, pastore“, rekao je Tvit. Dečak je iznenada delovao

sićušno i tako mlado i izgubljeno, kao dete uhvaćeno u krađi.

Pastor se nasmejao i to je zazvučalo kao kotrljajuća grmljavina.

„Dečko, ni ja neću pokazati poštovanje. Ona je najobičnija ništarija na kreku i ti to dobro znaš. Šta

misliš šta je ovo? Oko za oko? Zar ti takvi ljudi nisu već oduzeli jedno oko, Tvit? Čuješ li ti mene? Ako hoćeš

da spucaš metak u neku ništariju, onda je to tvoja stvar i ja tu ne mogu ništa. Ali nećeš pucati na bilo koga

na pragu moje crkve. Čuješ li?“

Pastor je zastao, istegao prste i pucnuo člancima. Nasmejao se i prošao palcem oko kragne.

„O, Bože! Baš je vruće danas.“, rekao je. Glas mu je zvučao skoro kao da mu je dosadno. „Prosto mi

dođe da skinem sako – a ti znaš šta biva kad skinem svoj sako. Nećeš da skinem sako, zar ne, dečko?“


Tvit je trepnuo. Sa onim lošim okom imao je čudan, retardiran izraz. Polako je spustio pištolj i

napućio usne. Pastorov osmeh se proširio i krenuo je pravo ka njemu, dok su ostali dečaci počeli da uzmiču.

Želeli su da su negde drugde.

Pastor je nežno uzeo „pustinjskog orla“ iz Tvitove ruke i oprobao njegovu težinu na dlanu.

„Lep komad, nema šta“, rekao je.

„Ne možete da mi uzmete pištolj, pastore!“ pobunio se Tvit.

„Ne mogu?“ Pastorov smešak se sve više širio, sve dok nije izgledalo da će mu se obrazi pocepati.

Pogledao je Džima i zadigao obrve: „Ne mogu?“ rekao je ponovo pre nego što se okrenuo ka Tvitu. „Da ti

kažem nešto, sinko. Možeš da pokupiš svoj komad kod mene na nedeljnoj misi.“

„Pastore! Ja...“

„Tačno u pola jedanaest. Nemoj da kasniš.“

„Ali...“

Pastor je zevnuo. „Stvarno je toplo i lepljivo. Savetujem ti da vučeš svoje crno dupe odavde, pre

nego što skinem sako. Čuješ li me? Sada!“

Tvit je poslušno oborio glavu, a pastor mu je pružio svoju ogromnu ruku.

„Stavi je ovde, mali brate.“

Tvit je nevoljno prihvatio ruku i onda su izveli izuvijani pozdrav rukama.

„Mnogo ljubavi“, rekao je pastor.

„Mir svuda“, odgovorio je Tvit i polako se udaljio dok su se njegovi ortaci vukli za njim.

„Mir“, rekao je pastor. „Čuješ li me Tvit? Mir.“

Pastor se okrenuo ka Džimu sa istim onim kezom. Džim je shvatio da su i njemu usta širom

otvorena.

„Ljudi, izgubili ste se ili tako nešto?“

„Tako nešto“, rekao je Džim ali pastor ga nije slušao. Posmatrao je kako banda kaska niz ulicu.

Svađali su se, a Tvitov vrapčiji glasić je govorio: „Šta je trebalo da uradim?“

„Gledajte ih samo u tim bagi pantalonama!“ rekao je pastor. Razumem zašto nose oružje i uzimaju

krek i upucavaju jedni druge. Ali ta odeća! U moje vreme ni jedan macan nije bio uhvaćen a da nije bio u

odelu po meri.“


Pastorov glas bio je prožet naklonošću. Vrteo je glavom i odsutno zakočio „pustinjskog orla“ i

stavio ga u džep od sakoa. Džim je pogledao Silviju. Silvija je gledala Džima, a lice joj se iznenada iskrivilo,

a grudi otežale; presamitila se i počela da povraća na pločnik. Oslonila se rukama na kolena i pljuvala žuč.

„Pretpostavljam da nije iz kraja“, prokomentarisao je pastor suvo i posegao za ogromnim svežnjem

ključeva iz pantalona.

Kada su ušli u crkvu seli su na hladne drvene klupe i uglavnom su Džim i pastor bili ti koji su pričali

dok je Silvija duboko disala i hladila čelo vlažnom maramicom. Džim je stavio Silviji ruku na rame i žalio

zbog svojih prethodnih neljubaznih misli, zato što je Silvija bila u misiji i zato što je među svim ljudima baš

on trebalo da razume nevolje njenog identiteta. Bila je prostitutka, naravno – ali, samo prostitutka? Kada

je neko samo nešto?

Pastor je doneo Silviji čašu vode, zavrteo glavom i rekao:

„Samo polako, sestro. Prečasni Džozef T. Džekson treći“, predstavio se i obuhvatio Džimovu ruku

svojom moćnom šapom, hladnom i suvom kao zmijska koža.

„Džim“, rekao je Džim. Osetio se kao da se rukuje sa nekim superherojem iz stripa.

„Prijatelji me zovu Bumer, zbog glasa. Ha, ha! Vidite? Nema potrebe za mikrofonima kad držim

propoved i to nam štedi novac za druga dela našeg Gospoda. A inače? Zovu me Pastor. Slobodno koristite

ono što vam lakše klizi niz jezik.“

„U redu, Bumere“, rekao je Džim i pročistio grlo. „Imate neke čudne metode.“

„Kako to?“

„Ne znam. Samo sam mislio... S tim klincima... i ta vaša kola. Izgledate kao...“

„Gangster?“

Bumer se nasmejao, a isto grleno tutnjanje vibriralo mu je u dnu grla i odjekivalo oko stubova

prazne crkve.

„Da vam kažem nešto, Džime. Gospod radi na tajanstven način i ako je njemu nešto dovoljno

dobro, stari Bumer se sigurno neće buniti. Čujete li me? Osim toga, ti klinci ne znaju za drugu igru. Oni čak

ne poznaju ni sami sebe, što je, žao mi je što to govorim, najčešća zajednička crta među crncima danas.

Da li sam u pravu, sestro?“

Silvija je srknula malo vode. Nije ništa rekla.


„Znam na šta mislite“, oglasio se Džim.

Bumer ga je ozbiljno pogledao.

„Onda ste vi izuzetak“, rekao je polako, ali Džim je bio siguran da misli na nešto drugo.

„Dobro“, rekao je Bumer i sklopio je dlanove, a duboki pljesak se razbio u rikošet kada je udario o

zidove. „Šta vi ljudi radite u mojoj parohiji? Niste došli zbog venčanja, to je jasno.“

Džim je pogledao Silviju, ali ona je zarila lice u šake i masirala prstima slepoočnice. Prešao je

jezikom preko usana. Hteo je cigaretu, ali nije mogao da zapali u crkvi.

„Tražimo nekog“, rekao je, a Silvijini prsti su prestali s radom.

„Koga to?“ pitao je Bumer.

„E, u tome je stvar!“, rekao je Džim. „Ne znamo.“

Džimu je bilo potrebno pola sata da bi Bumeru ispričao celu priču, uključujući tu i pet minuta

pastorovog strpljivog požurivanja, dok je ovaj proveravao svaku izgovorenu reč obraćajući se Silvijinoj

nepomičnojj glavi i zatvorenim očima.

Ispričao je pastoru sve što je znao o Bernadeti Belfone koja je upoznala Luku di Napolija u piceriji u

Harlemu. Ispričao mu je kako je par emigrirao u Englesku i o restoranu Di Napolijevih u Sohou. Opisao je i

šok koji je pratio Silvijino rođenje – „Ona je bila crna a njeni roditelji beli“, rekao je.

„Mogu misliti“, rekao je Bumer i preskakao košmare njenog detinjstva frazama kao što su:

„Njen otac to nije podneo baš najbolje.“

Ispričao je Bumeru kako je Silvija pobegla od kuće i kako nije videla svoje roditelje skoro trideset

godina. Nije spomenuo prostituciju zato što... mislim... u čemu je ono bila stvar? Rekao mu je za Silvijinog

dedu-ujaka, Fabricija Belfonea, i oronuli stan u Harlemu i kurvu Rozetu, a Bumer se smejao kao zemljotres.

Rekao mu je i za Silvijinu baku koja se preselila na sever, u Njujork, udala se za Tonija Belfonea i četiri

meseca kasnije rodila Bernadetu. Ispričao mu je kako je baka Silvija povremeno išla u Čikago da bi videla

sestru koja je bila udata za sveštenika apostolske crkve Svih svetih.

Dok je Džim govorio, Silvija je malo pridigla glavu. Nije mogla da veruje da se ovaj tako dobro seća

svega o čemu mu je pričala. Da li je iko – iko – ikada slušao nekog s takvom velikodušnošću? Sada, kada joj

se stomak smirio, pogledala ga je kraičkom oka; uživala je u nežnom tonu njegovog glasa, u smernosti


s kojom se sretao s pastorovim pogledom, u iskrenom gnevu koji je izbijao ispod njegovog pripovedanja u

najtužnijim trenucima njene priče. Bilo je čudno slušati kako neko drugi izlaže njenu životnu priču. Bilo je

to kao da razni obrti i skretanja iznenada dolaze na svoje mesto – kao iscepkana poglavlja neke knjige. Po

prvi put je imala osećanje neodoljivog napretka ka zaključku, ka već napisanom rešenju na određenoj

strani koja samo čeka da ona reši da ga pročita. Silvija se na kratko osetila zadovoljnom onim što je bila;

ili makar zbog pitanja – zato što je sada bila sigurna da ima konačan odgovor, ma koliko težak. Ali onda je

Džim završio njenu priču. Reč je uzeo pastor i taj trenuttak je prošao.

Crkva je bila tiha kao vera.

Napolju je pucao neki auspuh i Silvija je podigla glavu. Bumer je zurio u nju očima u kojima su se

mešali simpatija i neki tvrdi kvalitet koji nije razumela. Susrela se s njegovim pogledom i to je bilo kao da

ovaj vidi pravo kroz nju i onda je počela da trepće.

„Gde je mudrac?“, rekao je Bumer. „Gde je učenjak? Gde je filozof ovog doba? Zar Bog nije od

ludosti napravio mudrost sveta?“

„Izvinite?“

„Poslanica Korićanima“, rekao je Bumer odsutno i pritisnuo koren nosa palcem i kažiprstom.

Delovao je umorno, iscrpljeno.

„Dobro, sestro – hoćeš da saznaš zašto si crna?“

„Pretpostavljam.“

„Dozvoli da ti olakšam. Crna si iz istog razloga kao i ja; zato što u tebi teče afrička krv. Prosto zato.“

„Ali želim da saznam odakle to potiče.“

„Iz Afrike“ rekao je Bumer kratko i utonuo u ćutanje.

Silvija je usisala desni i nije rekla ništa.

Džim je uzdahnuo. Nije mogao da se obuzda.

„Zar nam nećete pomoći?“, rekao je.

Bumer je ćutao još ceo minut a tišina je odjekivala glasnije od njegovog glasa. Ali, on je samo sedeo

nepomičan, kao da se usresređuje na najteži matematički problem.

Onda je Bumer odgovorio na Džimovo pitanje, ali kao da se obraćao samo Silviji.

„Naravno da ću ti pomoći, ali dozvoli da ti prvo dam mali savet. U redu?“


„U redu“, rekla je Silvija.

„Meni se čini da si ti na nekom putovanju...“

„U misiji.“

„Tačno. U misiji. Ima mnogo pitanja na koja tražiš odgovore i možda će ti biti odgovoreno, možda

ne. I ako nađeš odgovore – možda će ti se oni svideti, a možda će ti oni doneti samo još više pitanja. Čuješ

li me? Stvar je u tome da je jedino u šta možeš da budeš sigurna da ćeš sutra biti crna kao što si i danas.

Razumeš? A to je nešto što ćeš morati sama da shvatiš.“

Bumer je uzdahnuo. Kao da je to prvo ezoterično objašnjenje bilo suviše iscrpljujuće.

„Kao i sam Isus Hristos, Silvija“, rekao je. „Poznaješ Isusa?“

„Ne lično.“

„Isus Hristos je otišao u pustinju na četrdeset dana i noći i Sotona ga je iskušavao nudeći mu svu

moć i slavu. Ali Isus ga nije slušao i vratio se u Galileju. Tada je Isus bio u misiji, na svom putovanju; ali

završio je tačno tamo gde je i počeo i jedino što je spoznao bilo je njegovo vlastito biće.“

„Zbog đavola“, rekla je Silvija trapavo.

„Tačno!“ živahnuo je Bumer. „Nosiš đavola na leđima?“

Silvija se blago osmehnula„Imam samo Džima“, rekla je.

„Tačno!“

Džim ih je pažljivo slušao. Nije imao pojma šta Brumer hoće da kaže, ali shvatio je da to ima neke

veze s njim. Ali, nije razumeo zašto. S nelagodnošću se pomerio na svom sedištu.

„Hoćete da kažete da sam ja đavo?“ pitao je uznemireno.

„Svi smo mi jedni za druge đavo, Džime. I svi smo jedni drugima Bog. Čuješ li šta ti pričam?“

„Čujem“, rekao je Džim gorko. „Samo ne razumem, jebiga.“

Bumer se namrštio i stavio prst na usta.

„Ovo je Božja kuća, Džime“, rekao je. „Upamti to. Ti si u Božjoj kući, u kojoj se čak ni Sotona ne

usuđuje da opsuje... A sada...“, nastavio je – iznenada se radosno osmehnuo, kao da je sada sve bilo

izrečeno i jasno kao otvoren prozor – „da vam kažem šta znam. Ja sam pastor u ovoj parohiji skoro

petnaest godina. Pre toga sam išao u školu u Detroitu. Ali o tome ne želite da slušate. Znam da je pre mene

u ovoj crkvi, još od njenog osnivanja 1917. godine, bila ista porodica – sveštenik prečasni Isaija Pink i njegova


žena, gospođa Tomasina Pink. Mislim da bi gospođa Tomasina morala da bude sestra koju je vaša baka

posećivala. To bi onda značilo da je ona vaša baba-tetka. U svakom slučaju, Isaija i Tomasina su umrli

mnogo pre nego što sam ja došao ovamo. Jedini pastor koga sam poznavao u ovoj parohiji bio je prečasni

Isaija Pink mlađi. I on je umro. - Kada je to bilo? - Mora da je bilo negde u jesen '84-te.“

Bumer je napravio dramsku pauzu, ali Silvija je bila nestrpljiva.

„A njegova udovica?“ požurila ga je.

„Čija udovica?“

„Isaije mlađeg. Ženio se?“

„Ne!“ Bumer se počešao po glavi. „Bio je oženjen, da, i kako sam čuo, to je bila tužna priča.Kažu da

je Isaija mlađi bio težak čovek. A veruj mi, kad vernici za pastora kažu da je bio 'težak' , onda možeš da

budeš sigurna da je bio naopaki K.S.10 (neka mi Bog oprosti). U svakom slučaju, Isaija mlađi se nije ženio

sve do poodmakle dobi i onda je oženio neku devojku dvadeset godina mlađu od sebe. Mislim da je bila

učiteljica iz nekog malog mesta – iz Rok Ajlenda ili tako nešto.. Umrla je samo godinu dana nakon

venčanja. Kako kažu, Isaija posle toga više nije bio isti. U stvari, istina je da se više niko ne seća da li je

Isaija bio težak pre ženine smrti ili tek posle. Cenim da to više nije važno.“

Džim ga je prekinuo: „Znači, upali smo u još jedan ćorsokak?“ rekao je i pucnuo jezikom o nepce.

„Sine“, rekao je Bumer. „ti si tipičan beli momak - zato što si u isto vreme nestrpljiv i ako odustaješ.

Bolje me pusti da kažem ono što znam pre nego što kreneš da pričaš o nekakvim ćorsokacima.“

„Vidite, žena Isaije mlađeg – mislim da nikada nisam znao kako se zvala – umrla je na porođaju, i

ako ima nešto tragičnije od toga, voleo bih da mi neko kaže. To je dovoljno da ponekad posumnjam u

Tomu. Ali ćerka je preživela. Devojčica po imenu Koreta.“

„Da li ste je ikada upoznali?“

„Koretu? Naravno da sam je upoznao. Ja sam vodio sahranu Isaije mlađeg, zar ne? Imala je trinaest

godina, bila bistra kao dugmence i ljuta kao dobar čili. Bila je tipična propovednikova kći (s takvim ocem

nije ni čudo): bez ikakvog zanimanja za veru ili za Isusa Hrista, a sve što ju je zanimalo bili su crnačka

politika i te priče 'o povratku Africi', zbog kojih mladi ljudi misle da znaju odakle potiču. I sve to još sa

10 K.S = kučkin sin. - prim. prev.


trinaest godina!... Od tada sam je video nekoliko puta. Ponekad svrati da nas obiđe i kunem vam se da je

izrasla u lepu mladu damu, od one sorte zbog koje pastor izgovara dvostruke molitve. Ha! Čak i Bumer, a

ja vam nikada nisam bio od onih što se mnogo mole!... Ali, nisam je video poslednjih par godina. Poslednje

što sam čuo o njoj bilo je da predaje na Severozapadnom univerzitetu i prilično sam siguran da je i dalje

tamo, zato što mi se ona uvek javi kada se seli. Predaje afričku istoriju ili nešto slično na koledžu Zlatna

obala. Profesorka Koreta Pink. Zar to nije neka titula!“

Džim i Silvija se pogledaše. Koledž Zlatna Obala sa Severozapadnog univerziteta bio je udaljen

samo tri bloka od njihovog hotela. Silvijino srce je počelo da kuca malo brže. Možda je zaključak njene

priče bio odmah iza ćoška, već na sledećoj stanici.

„Pastore...“ počela je.

„Prijatelji smo, zar ne, sestro? Zovi me Bumer.“

„Izvinite, Bumere, da li možete da mi kažete... Možete li da mi kažete... Možda će vam ovo zvučati

glupo... ali, da li možete da mi kažete, ti Pinkovi... da li su oni crnci?“

Bumer se za trenutak zagledao netremice u nju, a onda mu se lice razlomilo u isti široki osmeh.

„Da li si ikada čula da su neki belci nazvalisvoju ćerku Koreta?“

Bumer je rekao da će ih on odvesti do centra.

„Poslednje što mi treba jeste tvoja krv na savesti“, rekao je.

A kada se Džim nasejao, Bumer je naborao čelo i rekao:

„Ozbiljno.“

Uskočili su u pastorov leksus (Džim pozadi, Silvija napred), a sa kasetofona su grmeli melanholični

zvuci Bili Holidej, mnogo glasnije nego što je ona ikada pevala.

„Da li znaš šta znači čežnja za Nju Orleansom

Svaku noć i dan...“

„Znam da ne grešim. Osećanja su sve jača...

Što duže nisam tamo.“


Silvija je zatvorila oči i zapevala. Tu melodiju pevala je sigurno hiljadu puta u onom baru u

Strithemu. Znala je svaku notu napamet, s početka i s kraja. Sećala se kako Flin nikada nije mogao da

pogodi pravi štimung i kako bi, kada bi se ona požalila, govorio:

„Ali, to je tužna pesma!“

A ona bi pomislila kako je „tužna“ crno-bela reč. Nimalo bluz reč.

Bumer nije mogao a da se ne zagleda u nju dok je pevala i dva puta je zamalo slupao kola. Kada je

pesma utihnula, pročistio je grlo.

„Da li si ikada razmišljala da pevaš u horu?“, rekao je.

„Ne, zaista.“

„Šta je sa Nju Orleansom? Da li si ikada bila tamo?“

„Ja?“, rekla je Silvija.

Bila je iznenađena što je ovome uopšte palo na pamet da je ona ikada bila na takvom mestu.

„Naravno da nisam.“

„I dobro, na šta misliš kada pevaš tako tužnu pesmu?“

Silvija se malo zamislila. „Na Noting Hil“, rekla je. „U Londonu.“

„Tu smo, znači“, rekao je Bumer, kao da je to bio dokaz koji je tražio. „To je tvoj problem. Sve što

ti treba jeste da misliš na Grad opuštenih.“ 11

Bumer je stao ispred male zgrade s početka veka na Ist Ouku, koju su sa svih strana nadvisivali

soliteri, kao nekog Petra Pana od zgrade koja nikad neće porasti.

„Severozapadni“, rekao je, a Silvija ga je uzela za ruku i poljubila u obraz.

„Hvala ti na pomoći, Bumere“, rekla je. „Poželi mi sreću.“

„Nije ti potrebna sreća, sestro. Bog je na tvojoj strani“, rekao je Bumer i navukao naočare za sunce

sa staklima-ogledalima na vrh nosa, iako je nebo postajalo tamnije.

Džim je iskočio sa zadnjeg sedišta. Pokušao je da kaže zbogom Bumeru, ali pastor kao da ga je

ignorisao. Onda je, dok je išao ka dvostrukim vratima koledža Zlatna obala Severozapadnog univerziteta,

začuo zujanje električnog prozora iza sebe i kako ga Bumer doziva. Džim se okrenuo i podigao obrve.

„Šta?“, rekao je, ali Bumer mu je pokazao da priđe bliže i nije rekao ni reč dok se Džim nije sagnuo

ka njemu i oslonio se rukama na prozor automobila.

11 Big Easy = Nju Orleans. - prim. prev.


„Šta?“, rekao je Džim ponovo.

Bio je zahvalan Bumeru što je pomogao Silviji, ali bio je siguran da se nije svideo pastoru – i to

osećanje bilo je obostrano.

„Upamti“, rekao je tiho Bumer.

„Šta?“

„Nije stvar u tome odakle dolaziš nego u tome gde jesi. Shvataš?“

„Shvatam“, uzdahnuo je Džim. Bilo mu je dosta tih zagonetki. „Šta je sad to? Opet Korinćani?“

„Rakim Alah.“

„Musliman?“

„Reper.“

Džim je klimnuo glavom, a Bumer je razvukao širok osmeh.

Bumer se često smejao, ali je ovo bio neki drugi izraz, mislio je Džim. - nevin dok se ne dokaže

suprotno – vrsta osmeha.

„Mir brate“, rekao je Bumer i upalio motor leksusa.

Džim se odmakao od prozora i kola su krenula uz mačo urlik.

„Mir“, rekao je Džim tiho. Primetio je da ga Silvija začuđeno gleda sa stepeništa zgrade i slegnuo

ramenima.

Na vratima su se sreli sa službenikom obezbeđenja, sredovečnim crncem koji je najviše voleo da s

visine gleda na druge crnce (kao menadžer banke iz Tutinga, pomislila je Silvija).

„Došli smo kod profesorke Pink“, rekao je Džim.

Službenik obezbeđenja ih je markirao u svojoj beležnici i rekao: „Treći sprat“.

Glas mu je bio skoro umiljat, kao da im daje neku poverljivu informaciju, a da oni nisu ni svesni

koliko su srećni.

„Lift s leve strane.“

Pustio je Džima i Silviju da uđu u lift, samo da bi ih pozvao nazad.

„Ljudi, bolje se potpišite ovde“, rekao je i značajno lupnuo hemijskom olovkom po debeloj knjizi

posetilaca.

Silvija je razdraženo dunula i nažvrljala potpis. Džim je uradio isto i onda uhvatio Silviju za ruku i


pokazao joj na potpis iznad njenog. Ime je bilo nečitljivo, ali u rubrici pod naslovom „Razlog posete“,

posetilac je napisao:

„Ja sam u misiji iz prošlosti.“

„U misiji“, ponovila je Silvija, kao da su to neke čarobne reči.

„Zlokobno“, rekao je Džim.

Silvija se ugrizla za usnu. Shvatila je da zlokobno nije bila prava reč. U stvari, ono što je osetila bilo

je suviše duboko da bi se moglo definisati rečima.

Kada su izašli iz lifta, krenuli su desno kroz dvostruka vrata s natpisom Odeljenje za etnologiju i

arheologiju. Oboje su sumnjičavo njuškali. Atosfera je odisala institucionalnim mirisom koji je Džima

podsetio na školske hodnike a Silviju na redovne kontrole u bolnici i podrugljive mlade lekare. Iza pulta je

sedela neka žena s cvikerima, puti boje crvenog vina, koja nije dizala pogled sa svog štrikeraja.

Silvija je preuzela vođstvo. „Tražimo profesorku Pink.“

„Koga to?“

„Profesorku Pink. Profesorku Koretu Pink“

„Nije tu“, rekla je žena i suzila pogled da bi se skoncentrisala na posebno težak bod.

Džim je zamislio kako ta žena drži pljosku i čašu u fioci od stola. Silvija je postajala sve razdraženija.

„Kada će se vratiti?“

„Ne znam.“

„Da li je na nekom sastanku?“ navaljivala je Silvija. „Na predavanju? Na odoru?“

Žena je uzdahnula i spustila svoj rad. Pogledala je Silviju po prvi put, a lice joj je pokazalo blago

iznenađenje.

„Vi ste u srodstvu?“

„Njena rođaka“, rekla je Silvija. „Iz Londona.“

„Ali, ona je u Africi“, rekla je žena. Sada, kada je mogla da saopšti loše vesti, ispoljila je više

entuzijazma. „Na iskopinama. Otišla je na ceo semestar. Najmanje još dva meseca.“

Džim je podigao obrve. Nekako nije bio iznenađen. Teško vreme, ukočen vrat, čarka sa Tvitom,

neobični pastor, zapis u knjizi posetilaca... Mislio je na video-krimiće u kojima se junak okreće svom

partneru i kaže: „Nema šanse. Suviše lako. Suviše čisto.“ Pogledao je Silviju. Brada joj se spustila na grudi.


Dodirnuo je po ramenu i okrenuo ka sebi, a njene oči bile su vlažne i blistave. Pogledala je Džima ogorčeno,

kao da je on nekako kriv za sve.

„Rekao si da je to bila šala.“

Glas joj je bio hladan i hrapav.

„Rekao si da je to bila šala. To je znači, velika jebena poenta.“

Džim se okrenuo ka recepcionarki. Ostavila je svoj štrikeraj i zurila u njih dvoje, oblizujući usne. Ovo

je bilo nogo zanimljivije od njene pletene jastučnice. Bolje od dnevnih sapunica.

„Da li možemo da vidimo kancelariju profesorke Pink?“, pitao je. „Možda bismo mogli da joj

ostavimo poruku?“

„Naravno“, rekla je žena. Sada je bila prekomerno predusretljiva, skoro akterka u priči, zanimljivijoj

od njene, kojoj se posrećilo da se na sceni zadrži malo duže.

„Četvrta vrata.“

Džim je klimnuo glavom i uputio se niz hodnik. Uhvatio je Silviju za ručni zglob i grubo je vukao za

sobo. Šta god da je Silvija mislila, Džimovo predosećanje (instinkt, slutnja – koju god reč da upotrebite)

govorilo mu je da ovo malo poglavlje još nije završeno. Zaustavio se ispred četvrtih vrata. Na pločici je

pisalo „Profesorka Durovodžu“ i to ga je za trenutak zbunilo. Pogledao je nazad ka recepcionarki, koja se

narvno, okrenula na svojoj stolici i gledala za njima kao vozač turističkog autobusa. Raširila je oči da bi im

potvrdila da su našli pravu kancelariju, a Džim je slegao ramenima i gurnuo vrata.

„Posle tebe“, rekao je i pokazao Silviji da prođe ispred njega.

Kancelarija je bila ispunjena mutnom svetlošću kasnog popodneva i Silvijinim očima je bilo

potrebno nekoliko trenutaka da bi se prilagodile, a nos joj se mrštio na miris u isti mah poznat i egzotičan,

dok je slušala kako Džim trlja rukama o zid.

„Da li vidiš prekidač za svetlo?“, pitao je ali Silvija nije odgovorila.

Zurila je u čoveka koji je sedeo u stolici pored prozora, s nogama na stolu. U polumraku je mogla da

vidi samo njegovu siluetu, debele zmije njegove kose i belinu njegovih očiju i zuba.

Onda je Džim rekao: „Evo ga!“ i upalio svetlo, a ona je zatekla sebe kako zuri u zgodnog muškarca

prodornih očiju, razbarušenih dredova i ugljenocrne kože tipične za većinu Afrikanaca. I on je gledao u nju.

„Da li si stvarna?“ pitao je čovek. Onda je zavrteo glavom, kao da pokušava da u nju ulije malo pameti.


„Ne. Nije važno. Da li si ti Silvi ili Silvija?“

„Ja sam Silvija.“

Bila je omađijana čovekovom pojavom. Bila je u isti mah sigurna da ga nikada nije videla i da joj je

poznat.

„Da li vas poznajem?“, pitala je, a muškarac se nasmejao, napravivši sablasan izraz – ironičan i pun

melanholije.

„Bio sam prijatelj tvog pra-pra-pra-pradede“, rekao je potulim glasom. „I ovde sam da bih platio

svoj dug i to poveći. Ali on je bio veliki čovek.“

Silvija se lagano okrenula ka Džimu, iako joj je pogled ostao prikovan za crnog muškarca u nežnoj

paraboli glave. Onda je pogledala Džima i primetila da je izraz na njegovom licu bio polaroid snimak

komične neverice, sa široko razvučenim licem, očima i ustima.

„Musa“, rekao je Džim glasom jedva čujnijim od šapata.

„Džime“, rekao je zakulu. Sada je on raširio osmeh otkrivajući blistave zube. „Znao sam da ću ti se

setiti imena čim te budem ugledao! Hvala Tuloku da si konačno stigao! Plašio sam se da ću ako budem

imao još jednu halucinaciju sići s uma; još jedna prostitutka i izgubio bih prste na nogama!“

„Šta ti radiš ovde, kog đavola?“

„Došao sa da ti kažem, Džime“, rekao je Musa zlokobno. „Moramo da idemo na jug.“


IV:


Poglavica Tongo Kalulu hodao je južno od sela Zimindo, a jedino društvo bili su u smotuljak gara i

pakovanje kachasu piva, čiji se gusti talog bućkao na dnu reciklirane flaše koka-kole. Noge su znale kuda

idu ali birokratija njegovog mozga i dalje je tu informaciju držala u dosijeu označenom kao „NEREŠENO“.

Bio je na takvoj vrsti putovanja.

Tongo se nikada nije osećao tako usamljenim, niti je znao da usamljenost može da bude tako opaka

i bolna, kao larva muve putsi koja ti se zavuče pod kožu, kljuka se tvojom utrobom i obogalji te za nedelju

dana. Bio je to osmi dan od kada je Musa otišao sa bog zna gde i poglavica je osećao da mu ovaj nedostaje

kao brat. Čipambe, seoska budala, otišao je do zakuluovog krala i izvestio Tonga da od ovoga nema ni traga

ni glasa. Naravno, pošto je bio budala, niko mu nije poverovao. Ali Tefadzva ’Ngozi je potvrdila Musin

nestanak i jadikovala nad činjenicom da sada neće biti vrača koji će blagosloviti brak njegove kćerke Stele.

Tefadzva je napao poglavicu metaforama, kao da je Musino odsustvo bilo njegova krivica, govoreći mu:

„Svadba bez zakulua? Maiwe, Tongo! To je kao totemska ceremonija koju su preci prezreli. To je kao

pau pau neke makadzi – dobra zabava ali u krajnjoj liniji bez svrhe.“

Ali, Tongo ga nije slušao, zato što se, dok su oni pričali, Kudzai spremala za povratak u grad.

Kudzai je otišla pre šest dana. Uhvatila je autobus rano izjutra (kriptično nazvan „broj 17“(In

emoriam) ) i Tongo ju je video kako odlazi s ledenim izrazom na licu, na veliku zabavu radoznalih seljana.

„Zato što Musa nije ovde“, objasnio je. „Posle onog dana kada smo se uplašili da ćemo izgubiti

bebu, mislili smo da je najbolje da Kudzai bude blizu bolnice. Moje dete je nestrpljivo, ne može da sačeka

da izađe napolje. Uskoro će se vratiti.“

A seljani su govorili: „Dobra ideja“ i „U pravu si poglavico“, iako su znali da ovaj laže, kao što su

znali da kokoška nosi jaja, zato što je zakulu rekao da Kudzai treba barem dve nedelje da miruje u postelji.

Sve je krenulo naopako onog dana kada su se uplašili za bebu, onog dana kada je Tongo upoznao

zavodljivu Bunmi Durovodžu (poznatu i kao Koreta Pink), profesorku etnoarheologije sa čikaškog

Severozapadnog univerziteta. Od svega što se desilo tog dana, Tongu su se creva uvezala od osećanja

krivice, iako se njegovo osećanje vernosti kasnije učvrstilo do te mere da je ubeđivao sebe kako nije ni rekao


niti uradio ništa loše. Ako Kudzai (koja je sasvim lako ogla da bude preljubnica) nije ogla da mu veruje, šta

bi onda jedan dobri muž trebalo da uradi? I mada je to osećanje počinjalo da zvuči šuplje (čak i Tongu),

njegovi odjeci bili su dovoljno glasni da bi iz njih moglo da se iscedi malo uverljivosti.

Tongo je tog dana pokušao da olakša sebi, uključujući najsebičnije filtere sećanja. Prisetio se kako

je ušao u kolibu za spavanje i tamo zatekao Kudzai koja se previjala od bolova, dok joj je iz stomaka krv

liptala na ćebe,kao suze nerođenog stvorenja. Prisetio se svoje panike, krika kojim je dozivao zakulua i sat

vremena agonije koje je proveo hodajući tamo -’vamo, ubeđen da je njegova žena na pragu smrti. Prisetio

se Musine ruke na ramenu, umirujućih reči, načina na koji je ignorisao zakuluovo upozorenje da ne žuri,

uvek brižan, ka svojoj bolesnoj ženi. U kolibi je zatekao Kudzai kako sedi – i zar u srce tada nije bilo puno

ljubavi za ženu i oproštaja zbog brige koju je izazvala? Zamolio je dve prisutne makadzi da izađu i osetio

kako mu se lice nabira u izraz nežnosti, dostojan najbrižnijeg muža na svetu. Ali, Kudzai je gledala kroz

njega kao da je neki providni duh predaka koji tek treba da prizna svoju smrt.

„Šta hoćeš, Tongo“, rekla je, a glas joj je bio ogoljen kao spremište za kukuruz u doba suše.

Tongu se steglo grlo. Planirao je svaku reč: izjave izvinjenja i opravdanja. Planirao je svaki izraz:

dostojanstven, tragičan i praštajući. Ali lice u je sada bilo kao sivo nebo i izgledalo je da nema šta da se

kaže.

Volim te, mislio je. Volim te kao što je Veliki poglavica Tuloko voleo Mudivu u proleće njihove veze

(samo još više – jer nisam bog i nemam ništa od olakšica božanskog položaja). Moja je ljubav ta od koje

bubri korenje i koja gura ladice zemlje ka svetlosti Oca sunca; ljubav koja pažljivo odmotava nežne listove

i obavija snažne stabljike i šarene latice svojom magijskom intuicijom; ljubav koja ponosno cveta i okreće

lice ka nebu i njiše se na letnjem povetarcu. Ljubav koja vene u jesen, potamnjuje i truli i obavija zemlju.

Ljubav koja se zamrzava u zimu, koja smerno opstaje pod kišom tvojih suza i vetrom tvog gneva i mrazom

tvog srca. Volim te s tom tvojom uvijenom kosom, s tim očima boje badema, s tim slatkim nosićem, s tim

mekim usnama. Volim čak i tvoje majmunske uši (iako ja lično ne priećujem sličnost). Volim tvoje bujne

grudi, tvoje ženstvene bokove i tvoj stomak, u kojem raste dete koje sigurno neće biti hranjeno ničim

drugim osim ljubavlju. Volim te.

Ali, Tongo je rekao samo: „Ne znam. Šta ti hoćeš?“

„Hoću da se vratim u grad. Hoću da vidim svoju porodicu.“


Poglavica je zurio u svoju ženu. Vrata od kolibe zalupila su se na promaji, a preko lica mu je prešla

senka (istovremeno sa senkom preko srca), sve dok Kudzai nije primetila izraz na njegovom licu.

„Dobro“, rekao je i napustio prostoriju.

Moglo je da se desi i da mu je žena umrla. Tako je Tongo mislio, zato što je patio od bola napuštenog

muža, koji muškarci, sa svojim niskim pragom izdržljivosti za tu vrstu patnje, nikada i ne pokušavaju da

iskuse (ne žene oni mlađe žene samo zbog prolazne privlačnosti njihovih grudi). Povrh toga, njena smrt bi

sigurno bila bolja od sramote razvoda, koja je sada izgledala neizbežna.

Poglavice ne bi trebalo da se razvode. Tradicionalno, zlosretna žena bila bi oterana u ugao krala i

zamenjena boljom verzijom. Iako je, u stvari, Tulokova vernost (prvog i najvećeg poglavice) njegovoj ženi

Mudivi bila legenda, većina njegovih potomaka izbegavala je poligamiju i osećanje neadekvatnosti koje je

uz nju išlo. A oni koji su se ženili više od jednom, ostali su zapamćeni po podrugljivim nadimcima, kao –

Tapezva Nezadovoljeni i Rupai Nemirno Oko. Uopšteno govoreći, poglavičin brak je služio kao uzor

njegovom narodu, i mada je malo kurvanja, tu i tamo, moglo da prođe – razvod je bio nešto nepojmljivo.

Sve do sada.

I tako je Tongo jezdio kroz buš Ziminda pod mračnim oblakom – kako bukvalno, tako i metaforično.

Naime, nije bio iznenađen što Otac Sunce nema želju da se suoči s njim licem u lice, nego šalje svoje

dundaste crne nebeske vojnike da ga nagrde svojim teškim psovkama, pre nego što u se s najveće visine

popišaju na glavu. I zaista, uskoro je počela da pada kiša i Tongo je bio iznenađen što vidi da je u njegovom

čabru samosažaljenja bilo mesta za još kap ili dve.

Sklonio se ispod musasa drveta, čije je deblo na neki onostrani način podsećalo na lice starca, i

potegao gutljaj oporog taloga kachasua iz flaše koka-kole. Naslonio se leđima na drvo i posmatrao kako

kiša pravi lokve na zemlji, pokušavajući da uživa u obećavajućem mirisu vlažnog tla. Uhvatio je sebe kako

razmišlja o svojoj ulozi poglavice. Nije mu bilo jasno zašto bi misli njegovih praočeva trebalo tako

neoprezno da zalutaju u njegovu glavu (osim ako se nisu ušunjale zajedno s nadimcima osramoćenih

poligamista); ali sada kada su bile tu pokazalo se da ih je izuzetno teško odagnati.

Setio se priče koju u je pričao njegov otac, o njegovo pretku Mhlangi, koji je vodio lokalnu pobunu

protiv jednog posebno tiranskog i opakog musunge, oblasnog policajca, negde početkom veka. Mhlangi su

odsekli usne zbog njegovih pobunjeničkih govora, ali on se vratio u selo ne stideći se svog grotesknog izgleda.


„Musungu možda može da mi upropasti izgled ali ne može da e spreči da se smejem“, rekao je.

A šta je tek sa Tongovi pradedom Frensisom, koji je prešao u hrišćanstvo posle opklade s jednim

monahom oko svog kapaciteta za celibat (možda najlošija opklada ikada)? Za vreme prinudnog preseljenja

u okviru kapanje „Zaštićeno selo“ 1967. godine, bio je ubijen zajedno s još dvadeset seljana zbog

navodnog pružanja otpora. Lokalni misionar koji ga je krstio molio je za Frensisov život, ali britanski stariji

narednik mu je sao rekao: „Ne brini, oče, ostavićemo svetom Petru da to sam reši.“

Čak je i Tongov deda Šingaji (koji je, razumljivo, promenio svoje hrišćansko ime Bartolomej) bio sin

revolucije za vreme rata za nezavisnost. Tongo, koji se sećao mbakovog lica kao kroz san, ponekad je voleo

da zamišlja Šingaija kako se bori rame uz rame sa prvi zambavijskim predsednikom Adinijem, u njegovim

kampanjama na jugu zemlje.

Tongo je razišljao o svim plemenitim poglavicama iz svoje lične istorije – inija koja se protezala

(makar teoretski, pošto on u to nije verovao) sve do Velikog poglavice Tuloka, lično – i nije mogao da se ne

upita da li su ti heroji zapravo bili izmišljeni, a ne stvarni. Naime, kakve je šanse on imao da pokaže

heroizam? Nije bilo rata koji bi se mogao povesti, nije bilo revolucije koja bi se mogla podići, niti neke

dobre borbe da bi se borio. Mogao je da ostane bez usana zbog pravde, da umre za svoju rasu, da ubija za

svoj narod, zar ne? Ali, zaboga ! Ovih dana čak ni zdrav jutarnji lov nije dolazio u obzir zato što je većina

zanimljivih životinja bila pod celodnevnom zaštitom radi posmatračkog zadovoljstva musungu turista na

medenom mesecu. Njegova titula bila je samo arhaično nameštenje, poštovanje uz gunđanje u ime

nebulozne tradicije, ali praktično besmislena, kao mladino devičanstvo.

I kakve je šanse imao da ispolji heroizam? Nikakve! I što je još važnije, njegov brak se sigurno ne bi

sjebao da se negde u bušu borio za čast Zambi ili lovio strašnog shumbu, zato što bi ga onda dočekala

trijumfalna dobrodošlica, a Kudzai bi raširila noge i bila zahvalna na toj privilegiji. A ako bi bila umorna,

pokazala bi mu u pravcu seoskih kurvi i rekla: „Idi! Zaslužio si!“ A kurve bi plaćale njemu, zato što im

isporučuje prvoklasne gene i pruža šansu da izrode poglavičino kopile. Ali, šta je imao umesto toga?

Umesto svega toga, kiša je prestala da pada kashasu je bio ispijen, a glava mu se cepala kao prezrela

mazvoe bobica. Mogao je da očekuje samo da potomstvo počne krišom da se okuplja oko uspomene na

Tonga Raspuštenka. Umesto toga, razni komiteti njegovog duha prelistavali su dosije „NEREŠENO“ i

svađali se oko iznetog predloga da poseti profesorku etnoarheologije. Ali njegova debata bila je čisto


akademska, pošto su izvršni organi njegovih nogu već doneli odluku, na osnovu kaprica saoopsednutog

malog despota koji je trenutno dremao oslonjen na levi bok.

Tongo je uzdisao samom sebi, kao da neko može da ga čuje i ojađeno ispitivao praznu flašu koka-

kole. Zaista bi trebalo da požuri tamo, ako hoće da stigne za dana. Ali, iznenada ga je obuzela letargija i

onda je, protiv svoje volje, seo, naslonio se na udubljenu bradu starog musase i počeo da uvija sebi tanušni

džoint od pet dimova.

Setio se svog razgovora sa Bunmi prethodne nedelje. U početku je stvar bila samo u tome da ona

namesti svoje lepe crte i oblikuje njegove pohotne misli. Ali na svoju žalost, uskoro je uhvatio sebe kako

razmišlja o onome što je pričala: o ukrasu za kosu koji su pronašli arheolozi, i kako taj artefakt objašnjava

ko su bili Zambe. Tongo se setio svog žestokog odgovora i osetio kako u se lice neprijatno zagreva. Da li

je to bilo od neprijatnosti ili samo zažarenost od gara? Zar nije stajao iza svojih reči? Zambe su znali ko su

bili, nego šta! Morali su da znaju, zato što su toliko vremena proveli definišući sebe nasuprot onome što

nisu bili. Ali sada?

Znam odakle potičem, mislio je Tongo. To odakle potičem i jeste uzrok problema. Kako samo

zavidim zakuluu koji skače kroz vreme kao žaba nzwa u letu, koja se baca u jezero, ne plašeći se ničeg osim

razjapljenih čeljusti krokodila. Prošlost je za mene gusto poprište na kojem žive herojske poglavice, svi

redom plemeniti ratnici. A sadašnjost? Ona mi se urušava ispod nogu kao erozija, dok je budućnost

beskorisna kao spržena zemlja.

Tongo je povukao brzogoreći pikavac gara i zažalio što nije sebi napravio nešto izdašnije.

Do trenutka kada je stigao do ruševina brane Maponda, Otac Sunce ga je kljucao u glavu, iza

njegovih mračnih misli, da bi mu rekao laku noć, a umorne senke istezale su se iza svojih figura – kao da

govore da je vreme za spavanje. Bila je to prva poglavičina poseta brani u poslednjih nekoliko godina (iako

je njeno rušenje ugrožavalo plodnost celog okolnog zemljišta) i primetio je nešto melanholično u onome

što je zatekao; sve je izgledalo kao razrušeno poprište neke neuspele pobune. Nizvodno, reka Maponda

se kotrljala preko nekada plodnih polja sa evangelističkim žarom, okružujući drveće i blaga uzvišenja kao

gomila koja se tiska oko omrznutih simbola status quoa. Novi rukavci su se probijali kroz okolni teren u

svim pravcima, kao tipično raznorodni ideali. Ali njihova potpora se osipala u poroznu prašinu, sve dok od

njihovog postajanja ne bi ostalo ništa osim nepostojanih barica prljave vode, koje su polako isparavale.


Čak se i sama reka sada suzila na svoje pređašnje dimenzije i samo su ruševine brane podsećale na prošlu

kataklizmu.

Uzvodno, reka Maponda se značajno sužavala, otkrivajući nekoliko isušenih jezera koja su šarala

njena nova plodna polja. Na jedno od tih mesta arheolozi su podigli logor, iako to nije bio baš impresivan

prizor – nekoliko land rovera i nasumično raspoređenih šatora.

Hitajući ka iskopini, Tongo se zamalo sapleo preko jednog arheologa koji je ležao u jednom

udubljenju i žestoko vukao neki nezdravo veliki džoint koji bi dokrajčio čak i Musu (koko je bio supermen

za sve što je moglo da se puši). Uprkos bujnoj bradi, poglavica je, po arheologovim očima mogao da vidi

da taj klinac nema više od dvadeset tri godine, a mladić ga je pozdravio tako neobičnim akcentom da je

Tongu, u nedostatku bolje opcije, ostalo da to prihvati kao engleski.

„Ej frajeru, šta ima?“

„Ja sa poglavica Tongo Kalulu“, rekao je Tongo zvanično. „Došao sam da vidim profesorku

Durovodžu“

Mladi arheolog je protrljao oči i pokušao da sedne uspravno, ali bez uspeha.

„Poglavica, a? To sranje moćno zvuči, čoveče! Imaš oko sebe sluge i sve one kul stvari? Ludilo,

čoveče! Baš ludo sranje!“

„Zaista“, rekao je Tongo tupo.

Voleo je da misli kako ima sluha za američki sleng (sa svim tim filmovima koje je gledao u Gokveu)

i sećao se da je Bunmi koristila iste izraze, ali i dalje nije mogao da dokuči kako „sranje“ može da bude

„ludo“. I onda je pogledao mladića, s nečim za šta se nadao da može da bude prikladni, sažaljivi pogled i

rekao:

„Prijatelju moj, pazi malo s tom travom – ako ne budeš oprezan zaboravićeš ko si.“

Stondirani mladić je počeo da se smeje. „Jebeno, a, čoveče!“

Rekao je: „Jebeno. A!“

Tongo se iznenadio shvativši da je gubitak identiteta upravo ono što je ta garom napunjena glava

htela da postigne. Poglavica je bio svestan da nikada nije razumeo musunge i pitao se zašto bi se time

uopšte opterećivao.

Tongo je zastao na ivici presahlog jezera i pogledao dole u korito. Četvorica bradonja su živo pričali


na suprotnoj obali, ali njegov pogled se brzo skrasio na Bunminoj figuri. Klečala je kao u molitvi na nekih

deset metara od njega. Tongov dah se skratio i pokušao je sa živahnim „Zdravo!“, ali ono mu je zapelo u

grlu kao skičanje ptice boka. Profesorka ga nije poglledala, pa je Tongo iskoristio priliku da je osmotri od

glave do pete, kao ’ndipe majmun koji procenjuje šanse za posebno opasan skok. Bila je obučena potpuno

drugačije nego prilikom njihovog poslednjeg susreta. Mogao je da vidi đon njenih safari čizama i obrise

njenih guzova ispod bež šortsa. Mišićavi trougao leđa bio je jedva pokriven tesnom i prljavom majicom, sa

flekom od znoja koja joj je pratila trag kičme. A nosila je i okrenutu kapu za bejzbol, s natpisom „Mečići“

izvezenim zlatnim koncem.

Tongo je progutao pljuvačku i olizao suve usne.

„Bunmi“, pozvao ju je ponovo i ovog puta glas mu je bio ubedljivo stabilan.

Profesorka je pogledala oko sebe i kao da je bila iznenađena što ga vidi. Ustala je i krenula mu u

susret, a on je primetio da su joj obrve malo podignute na sredini, kao u neizgovoreno „A, tu si, znači“. Ali

sve što je rekla bilo je „Hej“, neobavezni pozdrav po standardima američkih entuzijasta.

„Rekli ste da bi bilo dobro da dođem na iskopinu“, počeo je Tongo.

„Tako je.“

„I evo me.“

„Tako je. Kako vam je žena?“

Tongo je ušmrknuo. „Otišla je u grad. Nije joj bilo dobro. Dve nedelje ležanja. Vračeva naredba.“

Bunmi je klimnula glavom. Podigla je ruke iznad glave, izvila ih ka leđima i zatvorila oči u naizgled

ekstatičnom češkanju, onda je pogledala ka zapadu gde se Otac Sunce zavlačio u svoju postelju na

horizontu. Crni oblaci bili su obrubljeni mekom purpurnom svetlošću. Bunmino lice je poprimilo izraz

ukočene radoznalosti, kao da nikada pre nije videla sumrak.

„Zove me prostitutkom, zar ne?“ primetila je profesorka odsutno. „Hoore. Čitala sam ja svoj rečnik

zambe“

Tongo je bio zatečen. Bunmin ton bio je otvoren za razgovor, ali to ga je činilo samo još više

zbunjujućim.

„Ona je malo...“ počeo je Tongo i slegnuo ramenima, zato što nije znao kako da završi misao. Malo

šta? Morao je da se zaustavi praveći opšti gest za poremećenost s kažiprstom uperenim u slepoočnicu.


Ali, nažalost, taj napor nije sprečio da mu besmislene reči „ludo stanje“ izlete iz usta.

Bunmi je klimnula glavom kao da je sve to bilo savršeno razumljivo.

„Tamo odakle ja dolazim“, rekla je, „kada te sestra nazove droljom, moraš da pošiziš i jebeš joj

kevu.“

„Da pošiziš“, složio se Tongo. Sviđalo mu se kako je profesorkin jezik lako prelazio u grube

kolokvijalizme, iako ih je jedva razumeo i on je klimao glavom.

Bunmi se nasmejala. I Tongo se nasmejao. Primetio je da profesorka u ruci drži malu četkicu za

zube.

„Šta radite?“, pitao je.

„Čistim.“

„Zube?“

Raširila je prste druge ruke da bi mu pokazala nešto što je ličilo na mali sivi oblutak. Pažljivo je

očistila malo preostale prašine.

„Cozaka“, rekla je. „Ima ih svuda okolo. Ovaj mali momak je doputovao čak sa mozolanske obale,

a neki mekušac ne ide na toliki put bez razloga!“

Profesorkin pogled bio je fiksiran na poglavicu. Od toga mu je bilo neprijatno.

„Treba da upotrebite maštu“, rekla je. „Dođite, hoću nešto da vam pokažem.“

Tongo je sledio Bunmi od korita jezera prema najvećem od šest šatora. Dan se brzo gasio i on se

nesvesno stresao, malo zbog sve slabijeg svetla i prateće svežine, a malo zato što mu nije bilo milo da se

u Zimundo vraća po noći. Ipak, najviše je to bilo zato što je znao da je reka Mponda bila zloglasna crna

tačka zbog veštica i shvamvi i duhova. Bila je mračna polovina meseca, kada je Rođak Mesec jedva

treperio, i Tongo je znao da ti najviše vole da zaskoče nekog usamljenog poglavicu dok Otac Sunce spava.

Zavukli su se pod platneni svod i Bunmi je upalila uljanu lampu. Tongo je primetio da može da stoji

uspravno samo ako malo sagne glavu. Unutra je bio jedan nepromočivi madrac, jedna stolica i mali sto.

Profesorka je počela predano da sakuplja razbacan veš i rekla: „Izvinite zbog nereda“.

Tongo je uzeo uramljenu fotografiju koja je stajala pored kreve i ponositi crni muškarac mu je

uzvratio pogled, tvrdoglavo isturajući vilicu ka kameri.

„Moj tata“, rekla je.


„Ne osmehuje se.“

„Ne. Bio je propovednik. Umro je.“

Tongo je klimnuo glavom. Nije bio siguran šta bi trebalo da kaže. Bunmin glas je bio čudno hladan.

Zvučala je skoro kao da asocira „ne osmehivati se“, „propovedati“ i „smrt“. Bio je zbunjen.

„Vi ste hrišćanka?“

Bunmi je napravila zvuk u kojem su se čudno mešali smeh i psovka.

„Ne“, rekla je. „A vi?“

Tongo je odmahnuo glavom. „Moj pradeda je bio. Streljali su ga.“

„Zato što je bio hrišćanin“

„Ne bih rekao, ali radije ne bih rizikovao.“

Poglavica je posmatrao profesorku. Nije mogao da skine pogled s nje, ali njoj kao da to nije

smetalo. U šatoru je bilo toplo i on je obliznuo svoju slankastu gornju usnu. Atmosfera je snažno mirisala

na ženu, pomislio je; zrelo i slatko, skoro preslatko – kao voće koje će uskoro početi da truli. To ga je

podsetilo na Kudzainu sobu na Učiteljskom koledžu u Gokveu, gde je ona imala običaj da ga pozove na

večernju čašicu cikorije i pričala mu o džezu, a on bi sedeo prekrštenih nogu i čekao svojih pet minuta. To

je izgledalo tako davno da mu se učinilo da priziva sećanja nekog drugog čoveka (baš kao Musa, pomislio

je Tongo, koji je pričao sjajne priče o svom totemskom životu u obliku babuna).

„Pogledajte ovo“, rekla je Bunmi i on je pogledao, iako nije bio siguran u šta gleda. Pratio je njen

kažiprst ka odrpanom predmetu koji je visio preko naslona stolice. Izgledalo je da je napravljen od žice,

tkanine i morskih školjki – kao izuvijan nanos duž obala Velikog Jezera na Zapadu.

„Šta je to?“

„Ukras za kosu.“

„Oh!“, rekao je Tongo. „Naravno.“ Zato što nije znao šta drugo da kaže.

Protiv svoje volje, bio je razočaran. Zamišljao je neku dijademu ukrašenu biserima, tako bogato

izvezenu da izaziva divljenje. Ali ovo? Ovo je bila samo izgrižena krpa, od one vrste koja ostaje na mestu

za pranje veša, kada se neko ’ndipe mladunče igra oblačenja sa ženskom odećom. I to je trebalo da bude

krunski izraz kulture Zambi? Bilo je upečatljivo koliko i upotrebljena maramica.

Primetivši Tongov začuđeni izraz, Bunmi je rekla: „Treba da upotrebite maštu“ i onda pažljivo


zavukla prste kroz tkanje i podigla ukras ka svetlu. Lice joj se odmah ozarilo a glas počeo da vibrira.

„Pogledajte ovo“, rekla je. „Cozaka. Naravno, sada su sive, ali treba da ih zamislite kako se belasaju

na suncu i da ih je tu bilo mnogo više, možda pet hiljada. Naravno, cozaka više ne znače ništa, ali nekada

davno one su za Zambe bile dragocenije od dijamanata – retke školjke sa obale mora koje nikada nisu

videli. A sada je od tog okvira ostala samo žica. Ali vidite ove tanke niti? To je svila, uglavnom trula, ali

nekada davno ona je bila ispletena svuda okolo. I vidite ove male školjke? Jobe. I one mora da dolaze iz

Mozole. A šta je sa ostacima tkanine? Vidite to? Nismo još identifikovali pigment, ali mislim da bi to čak

mogao da bude indigo. Zamislite to! Indigo. Odakle je to moglo da dođe? Moglo bi da bude čak iz Adisa.

Etiopija. Da li ste ikada bili u Etiopiji?“

Tongo je odmahnuo glavom.

„Shvatate onda šta hoću da kažem?“

Bunmi je zastala, nije više gledala u poglavicu nego u podignuti otrcani artifakt i pravila slike na

platnu svojih misli. Tongova mašta je bila slično nadahnuta, ali ne ukrasom za kosu. Osećao je da je

Bunmino uzbuđenje skoro opipljivo i kada bi samo mogao da ga uhvati, zaronio bi u njega kao kapenta iz

dubokih voda. Sviđalo mu se koliko je bila nadahnuta starom krpom, ali to nije mogao da bude jedini

razlog njenog nadahnuća!

„Kraljica ili možda princeza“, govorila je Bunmi. „Prava afrička princeza.“

Utonula u snove, odložila je ukras za kosu na stolicu, a kada se okrenula ka Tongu oči su joj blistale

kao crni oniks. Stajala je tako blizu njega s licem u visini njegovih grudi i tim draguljima podignutih ka

njemu. Mogao je da omiriše njenu blagu mošusovinu, da oseti njen dah sličan Kupili, zapadnom vetru, koji

zna kako da ublaži tugu svojim mekim daškom. Tongo je trepnuo, veoma sporo, a na kapcima nije bilo

Kudzai. Njegove žene više nije bilo.

Profesorka je izgledala kao da hoće nešto da kaže, ali ne može da pronađe reči.

Neizrecivo pitanje, pomislio je Tongo. Sve žene su u tom trenutku iste – u trenutku koji treba

zgrabiti kao što piton grabi hipnotisano pile. To je ono čemu služe muškarci.

Krenuo je ka njoj i obavio joj ruke oko vrata sve dok joj nije šakama obuhvatio lice. Oblizao je usne

i privukao je ka sebi i zatvorio oči. Gutao je njen miris i osećao vrelinu njenog tela. A onda se ugrizao za

jezik i srušio na patos od bola, kada mu je Bunmi zavalila koleno pravo između nogu.


„Šta to dođavola radiš?, rekla je. „Prokletstvo!“

Ali Tongo nije mogao da izusti ni reč. Lice mu je bilo zariveno u meku gumu dušeka na naduvavanje,

a iz očiju su mu liptale suze. Mogao je da čuje Bunmine grdnje sa onom udaljenom jasnoćom koju može da

donese samo bol, a u grlu je osećao knedlu za koju se uplašio da bi mogla da bude testis koji pokušava da

umakne. Stisnuo je ruke čvrsto između nogu i pitao se kako je moglo da dođe do ovoga; on poglavica, da

se igra ulovi-choko u intimnosti sopstvenog skrotuma. I, po prvi put, počeo je da priznaje težinu Kudzainog

odlaska (ili da makar krivicu svaljuje na svoj izlupani chongwe). Prisetio se jedne od omiljenih Musinih

izreka: „Ako sereš u spavaćoj sobi, nemoj da se čudiš što ti cela kuća smrdi na govna“. Baš tako.

Profesorkina tirada je potrajala skoro desetak minuta, tokom kojih je psovala sve redom, od

muškaraca uopšte do Tonga posebno i obrnuto. Tongo je povremeno pokušavao da odlepi usta od gume

da bi objasnio svoje ponašanje, ali i najmanji pokret zabadao je pakosnu iglu bola u najneočekivaniji deo

tela (čakru iza ušiju, tačku ispod pazuha) tako da nije mogao da izgovori ni reč.

Bunmin bes je polako jenjavao, a onda je počela da se pita da li je ipak izazvala više štete nego što

je nameravala. Tongo je sada uglavnom ležao potpuno ukočeno, a telo bi mu se svaki čas zabrinjavajuće

grčilo. Bilo joj je nekako neprijatno. Najzad, samo je pokušavao da je poljubi, a ovako trapava kastracija

svakako je bila oštra kazna za tako mlak pokušaj. Štaviše, to svakako neće pomoći da u selu Zimindo sve

ide dobro, jer je poglavica tamo bio izuzetno popularan i... prosto... poglavica.

„Da li ste dobro?“ pitala ga je nervozno, a on je samo jauknuo. Možda je pokušao da kaže: „Dobro“

ili možda: „Umirem“. Onda je pokušao da sedne i kada je ugledala izraz na njegovom licu Bunmi je morala

da se ugrize za usnu da ne bi počela da se smeje: lice mu je bilo bizarno komično, s jednim okom širom

otvorenim, a drugim čvrsto stisnutim, i sa izvrnutim nozdrvama i uvrnutim usnama.

„Izvinite“, rekla je. „Iznenadili ste me. Bio je to refleks.“

Poglavica nije odgovorio. Lice kao da mu je bilo zaključano. Zato je Bunmi rekla: „Samo polako.

Biću napolju... dok ne budete... znate... spremni.“

Sedela je kraj vatre sa svojim kolegama arheolozima kada se poglavica konačno pojavio, oprezno

koračajući, iskrivljenih stopala. Noć je bila tako mračna da ga je vatra jedva osvetljavala. Ali ona je

pomislila kako ima nečeg šarmantnog u njegovom držanju, nekog posramljenog dostojanstva, ponosa

koji je preklinje da sačuva njihovu malu tajnu i poštedi ga daljeg poniženja.


„Sedite“, rekla je. „Hoćete nešto da pojedete?“

Tongo se nespretno nasadio na izvrnutu gajbu piva.

Ostali arheolozi su ga srdačno pozdravili (sa izuzetkom onog naduvanog, koga nije bilo na vidiku.

Verovatno je spavao u nekom jarku, sanjajući snove koji bi i hijenu oterali u ludilo.) To je delimično bilo

zato što ti mladići nisu upoznali mnogo Afrikanaca i zato što su hteli da se pomešaju sa urođenicima. Ali

većim delom je to bilo zato što je Tongo, uprkos svom istaknutom položaju , izgledao tako kukavno

smerno, s tim bolnim, izvinjavajućim izrazom na licu. I mogli ste da se kladite da će, kada se vrate u

Ameriku i počnu da razmišljaju o „danima provedenim na terenu“, Tongova smernost biti osobina koju će

oni dobronamerno prišiti svim Afrikancima.

Što se poglavice tiče, brzo je pozaboravljao imena mladića, zato što je izgledalo da se svi zovu „Čip“

i „Bad“ i „Džej Di“, kršteni, mislio je Tongo, po poznatim američkim proizvodima.

Kuvali su poridž s mesom i Tongo ih je pitao da li može da im pokaže kako da zgotove pravi

zambavijski chadze. Zadivljeno su gledali kako poglavica vešto meša malu količinu mesa s malo hladne

vode i malo mleka u ujednačenu pastu, pre nego što je polako dodao ključalu vodu, nekoliko šolja u više

navrata. A Bunmi je sve to gledala sa uvrnutim zanimanjem, uživajući u načinu na koji je poglavica čučao,

s očiglednom nelagodnošću, i pokazivao bradonjama kako da ponove svaki njegov potez i postignu shadze

bez grudvica. Dok su muškarci kuvali, Tongo bi s vremena na vreme bacio pogled na Bunmi i nervozno se

osmehnuo, a ona bi mu uzvratila na isti način.

Dok su jeli, Tongo je s poštovanjem slušao kako arheolozi raspravljaju rizike datiranja uz pomoć

radioaktivnog ugljenika i čak pokušavao da pokaže zanimanje za njihov smisao za humor.

„Koliko je arheologa potrebno da bi se zamenila sijalica?“ pitao je Čip (ili je to bio Bad) poletno.

„Ne znam“, rekao je Tongo.

„Mi ne menjamo sijalice“ zacenio se Čip. „Ostavljamo to sranje tamo gde jeste i pokušavamo da

zamislimo kako je izgledalo svetlo! “

Arheolozi su primetili da Tongo i dalje iščekuje kraj vica, pa je neko rekao: „Dobra fora, a?“ i

„Kapirate?“, a on se osmehnuo široko i začuđeno i živo potvrđivao glavom.

„Tako je! Tako je!“, uzviknuo je pre nego što je dodao: „Ovde u Zimundu nemamo struju, naravno.

Tako da ni mi nismo neki menjači sijalica.“


Okupljene bradonje u prvi mah nisu bili sigurni da li se poglavica šali ali on je malo podigao obrve i

dao im dopuštenje da se nasmeju.

Posle večere Tongo ih je zabavljao pričama, s lakoćom rođenog pripovedača. Pričao im je kako je

na jednoj žurci u Gokveu njegov pijani prijatelj Kamvile bio toliko pomahnitao da je umislio da je Idi Amin

i počeo da napada sve asistente. Pričao im je o ženi iz Zimunda koju su uhvatili sa više od pedeset pari

ukradenih cipela u njenom kralu i kako su seljani počeli da pričaju da je ova sigurno bila veštica koja je

izrodila chongololo (priča nije sasvim uspela jer Tongo nije mogao da se seti engleske reči za chongololo).

Prisetio se priče o zakuluu, zavetovanom na celibat, koji je po volji upravljao vremenom, a koga je udario

grom dok je krišom posmatrao tek venčane mladence.

Tongo je uvio mali džoint i ponudio ga ostalima oko vatre, upozoravajući bradonje da imaju na umu

njegova poznata nadimajuća svojstva. Dok su pušili i dok se razgovor spuštao na prostiji nivo (na šta je

Bunmi uvređeno frktala), poglavica im je pričao o zakuluu Musi, koji je pevao hvalospeve o seksualnom

životu babuna (na osnovu iskustva u paralelnom totemskom životu). Uživao je u sebi, uprkos tupom bolu

između nogu, i počeo je da se razmeće.

„Kako bih voleo da budem poglavica čopora gudoa“, rekao je sa oduševljenjem. „Nemate problema

sa ženom i decom. Možete da izaberete omiljenu partnerku, ali to samo znači da će vam ona trebiti vaške

redovnije od ostalih. Poglavica je kao bog: svakog dana ima onoliko žena koliko hoće, a one se ne žale i ne

traže lepe bluze ili pare ili cipele. Mislite da treba da platite lobola? Naravno da ne! Devojčinu majku možete

da vidite samo ako vam se prohte da se valjate sa starijom ženom!... A gudov chongwe! Moj bože! Ima oblik

kišobrana. Kada nabrekne, sa strane njegovog ponosa izbijaju žbice kao zvoko trnje, a devojka se ne

pomera iz straha da je ovaj ne pocepa. A kada poglavica poželi da zaore novo polje – možete da se kladite

da mu babunke neće stajati na putu. Te dame ne prigovaraju, ja da vam kažem!“

Mladići oko vatre su groktali od uživanja. Nije to bilo samo zbog Tongovih urnebesnih priča, već i

zbog toga kako ih je pričao – široko razrogačenih očiju i s rukama koje su opisivale svaki delić radnje. A

Bunmi? Nije mogla da ne uživa u njegovim besmislicama, u njegovoj dečačkoj razmetljivosti, u njegovoj

vitalnosti.

„A i ne šutiraju te u conjones“, primetila je.

„Šta je to?“, pitao je Tongo.


Ona se i dalje smejala.

„Babunke, ne bi te šutirale između nogu.“

„Ne samo babunke“, rekao je Tongo, poprimajući ozbiljan ton. „Ko bi se usudio da šutne poglavicu

u choko? Maiwe! Žena kojoj bi palo na pamet da pokuša tako nešto sigurno bi morala da bude nešto

posebno!“

Mladići su sada bili toliko naduvani da im se pevanje učinilo kao dobra ideja, a Džej Di – to je

definitivno bio Džej Di, zato što je on imao najneubedljiviju bradicu – izvukao je odnekud gitaru i počeo

trapavo da svira neke stvari od tri akorda. Bradonje su mu se pridružile u raštimovanim verzijama pesama

Pola Sajmona, Boba Dilana i tome slično.

Bunmi je pogledala preko vatre Tonga, čiji je osmeh bio fiksiran kao kuka na čiviluku. Primetila je

njegovu pažnju i obratila mu se očima, a on je rečito odgovorio i onda su ustali u isti mah i otišli van slušnog

dometa. Prvo su stajali licem u lice, ali oboma im je bilo neprijatno, pa su počeli da kruže jedno oko drugog

– kao ptice boka kada se udvaraju.

„Izvinite zbog pevanja“, počela je Bunmi.

„To je bilo pevanje? Mislio sam da je neki musungu obred s garom. A mene nikada ne čude te musungu

ludorije.“

„Kako vaš...?“

„Machoko? Ne brinite, profesorko. Čvrsti su kao tucanik za mapolu. Plašim se da je moj ponos taj

kome je potrebna operacija.“

„Šta? Nijedna vas nije odbila pre mene?“ Bunmi je počela da se kikoće, ali smeh joj je zamukao kada

je videla njegov uvređeni izraz.

„Ja sam poglavica“, rekao je prosto.

Tongo je polako krenuo.

„Dođi.“

„Gde si pošao?“

„Sada je na mene red da ti pokažem nešto.“

„U redu.“

Poglavica je poveo profesorku izvan kampa, nazad ka presahlom jezeru. Sada je bilo toliko mračno


da su se saplitali silazeći niz obalu i ona ga je uhvatila za ruku. On ju je pridržavao.

„Reći ću ti nešto. Ti si pravi pripovedač.“

Jedva je mogla da vidi Tonga, ali znala je da ovaj sleže ramenima.

„Ja sam Zamba“, rekao je prosto. „Zambe su pripovedači, Amerikanci su debeli, Nigerijci šverceri,

a Englezi ružni. Mi nemamo brzu hranu i nemamo ništa za šverc, osim našeg dobrog izgleda. Zato pričamo

priče i vodimo ljubav kao šampioni.“

Seli su na drrugu obalu jezera i poglavica je pustio profesorkinu ruku. Izvalio se na leđa i stavio ruke

pod glavu. Profesorka je sedela nalakćena na kolena i osećala se čudno nezgrapno. Bradonje su prestale

sa pevanjem, a njihova logorska vatra je treperila kao udaljena sveća i bilo je dovoljno tiho i mračno da bi

mogli da čuju kako šapuću neizgovoreno (čak i ako ne biste razumeli šta tačno pričaju).

„Šta je s tobom?“, upitao je Tongo tiho. „Koja je tvoja priča?“


„Ti si Amerikanka. Nikada nisam bio u Americi i nikada neću ići tamo.“

Za trenutak su ponovo utonuli u tišinu koja je u toj praznini cepala uši, zato što se Bunmi stidela.

Nije znala odakle da počne, šta da kaže ili šta je on želeo da čuje. Ali, htela je da mu kaže nešto. Počela je

da priča uopšteno o Čikagu, o jezeru Mičigen, zadivljujućem gradskom obrisu i košarkaškom timu, a Tongo

ju je slušao ali nije bio zainteresovan.

„Šta je s tobom?“ pitao je. „Gde si odrasla?“

Pričala mu je o centru Čikaga. Žestok kraj, rekla je. Pričala mu je o bandama, o drogi i drugarici iz

detinjstva, Lakiši, koja je poginula u unakrsnoj pucnjavi dok je preskakala konopac ispred škole.

Ali Tongo je zavrteo glavom i rekao: „Ne razumem.“

I onda mu je pričala o svom ocu – prečasnom Isaiji Pinku mlađem. U početku izveštačeno. Ispričala

mu je kako ju je ovaj primoravao da se drži pravila leganja u krevet odmah po zalasku sunca sve do njene

trinaeste godine. Setila se njegovih moralnih rasprava sa predikaonice i načina na koji je pokušavao da je

odgoji u dobru ženu iz parohije. Setila se kako je negodovao zbog svih njenih prijateljica i kako ju je išibao

kada ju je video da priča s nekim dečakom. „Samo dve stvari će te izvesti odavde“, imao je običaj da kaže

njen otac. „Dobri Gospod i učenje. I ako vodiš računa o onom prvom, ovo drugo će biti sasvim u redu.“ Ali

prečasni nije bio u pravu. Naime, što je više učila, crkva joj je postajala sve manje važna.


A Tongo je sve vreme govorio: „Je l’ tako?“, kao da su njene priče potvrđivale sve što je mislio. I

svaki put kada bi presušila zbog nelagodnosti, on bi je požurivao drugim pitanjem. Šta je s njenom

majkom? Rekla je da je ova umrla na porođaju i da prečasni nikada nije govorio o njoj i da čak nije imala ni

jednu njenu fotografiju. Očeva familija? Negde s juga, mislila je. Pretpostavljala je da su bili robovi sa

plantaže.

„Bila si u pravu“, rekao je Tongo.

„U čemu?“

„Kada si rekla da smo svi mi poreklom Afrikanci.“

„Naravno. Moji preci su bili afrički robovi.“

Tongo je odmahnuo glavom. „Mislio sam na tvoju priču. Zvuči kao da je afrička. Uzmi ukras za kosu,

profesorko. Obavi sva ispitivanja. Potpisaću papire. Zato što mogu da imam poverenja u zemljakinju

Afrikanku kada je reč o našoj kulturi, siguran sam.“

Bunmi ga je pogledala. Htela je da mu vidi lice, da dokuči o čemu je razmišljao, ali on je i dalje zurio

pravo u nebo, a lice mu je bilo mirno. Šta je to radila pričajući mu tako? Bilo joj je u isto vreme prijatno i

neprijatno; imala je dovoljno poverenja da bi otvoreno pričala s njim, a bilo joj je neprijatno sada, kada

mu je sve to ispričala.

Pročistila je grlo. „Rekao si da hoćeš da mi pokažeš nešto.“

Tongo ju je na kratko pogledao. Dok je podizao pogled, crte njenog lica delovale su mu savršeno, u

silueti naspram neba, kao senka ljubavnice na zidu kolibe za spavanje.

„Vidiš Zambu“, rekao je, a glas mu je bio zamišljen, dubok i udaljen.

„Mesec po kojem smo dobili ime. Zovemo ga Rođak Mesec, zbog njegovog srodstva sa Velikim

poglavicom Tulokom koji je prvi napravio dogovor sa Ocem Suncem da porazi pokvarene shamwe koji su

krali naše darove bogovima, drago kamenje i obredne predmete koje više niko ne razume. Da li možeš da

ga vidiš? Sada je u onoj fazi kada jedva trepće. Neki kažu da je Zamba suviše lenj da bi svakog meseca

nestajao sa neba, ali oni su blesavi – kao i pilići koji se igraju šuge sa brojem sedamnaest (In Memoriam).

Zato što Rođak Mesec nije bog kao Otac Sunce. On je bio rođen kao čovek i dospeo je gore na nebesa

upravo zato da bi nas spasao od božjeg gneva. Da li onda treba da čudi što mu je njegov novi položaj tako

naporan? Ne. I jednom mesečno on pokušava da zatvori oči i jeca zato što više nikada neće poznavati


Zemlju kao što je nekada mogao... Pogledaj! Zvezde su njegove suze i to je razlog zašto je tako svetlo

kada Rođak Mesec žmirka. Vidiš, profesorko, mi smo Zambe. Naše borbe su brojne, kao priče od kojih smo

sazdani i pune junaka čija su imena postala besmrtna. Mi smo prosti Afrikanci i ne znamo mnogo, ali budi

sigurna da znamo odakle dolazimo.“

Bunmi nije mogla više da gleda u Tonga, ali znala je da želi da ga dodirne i nagla se ka njemu i

položila mu glavu na grudi, sve dok je on nije nesvesno zagrlio.

Zatvorila je oči i pitala se da li je to bilo ono što je bila – afrička žena pod afričkim nebom. Tongo je

ipak nastavio da zuri u mesec – u žmirkavog junaka koji je Zambama dao ime, slavnijeg čak i od Velikog

poglavice Tuloka. I držao je oči otvorenim zato što je znao ko se vratio da ga gleda s unutrašnje strane

kapka, s tim licem koje ga je podsećalo na ono što nije bio.

Umesto svega, počeo je da peva i uprkos sebi izabrao pesme koje su, osećao je, pripadale Kudzai,

prolazeći od Ala Žeroa do Nine Simon i Luja Armstronga.

„Imamo sve vreme ovoga sveta. Samo za ljubav. Ništa više, ništa manje – samo ljubav.“ pevao je

Tongo zvezdama, a Bunmi je ugnezdila svoje lice na njegove grudi i odmarala svoje ruke na njegovom

stomaku.

„Umeš da pevaš“, rekla je Bunmi tiho.

Tongo se nasmejao: „U svakom slučaju bolje nego tvoju prijatelji arheolozi.“

„Pevaj neku afričku pesmu. Pevaj nešto zambavijsko.“

Poglavica se malo zamislio pre nego što je tiho zapevao narodnu pesmu koju ga je majka naučila

kada je bio dete. Možda je to bilo zbog mirne noći ili zbog akustike korita presahlog jezera ili zbog bola

oko njegovih ugruvanih muda, ali čak je i Tongo morao da prizna da mu je glas zvučao dobro, gromko i

značajno.

„Sikoko kuvizva sopi vadela, zvumisa vabe pi kupe zvade. Sikadzi kuzvizvi kadzi dacheke, putela

makadi nade. Chi kupe vachela chi vipe kupe vasi, jamije opi ne opi. Mboko vezvo belabe chikadzi kakasi ku

vasi Tuloko zojpe. Zvojpe. Vasi ku fonge luzvopI.“

Da je Tongo pevao na engleskom, kako bi Bunmi reagovala? Ali nije. Pevao je na Zambi , a ona ga

nije znala dovoljno da bi razumela i onda se prepustila tim enigmatičnim fonemama i izmišljala nove priče

iz misterija sazdanih od istih gradivnih blokova. I privila se još čvršće uz njega i nije primetila kako mu se


mišići grče dok je gledao kako se senovite figure okupljaju na drugoj obali jezera, obasjane samo

žmirkanjem heroja Rođaka Meseca. I nije čula sopstvene suze, tihe poput zvezda.


IV:


„Da li sam ti ikada ispričao priču o Sudbini i Izboru? Mislim da nisam. To je dobra priča, ali i privilegija

zakulua...Čekaj da vidim... Bio jednom poglavica po imenu Vamaloko. Kao što vidiš po njegovom imenu živeo

je neke četiri generacije posle velikog poglavice.Vamaloko je bio dobar čovek, možda četvrtinu od onoga

koliko je bio dobar sam Tuloko (što ne treba da čudi) i vladao je u vreme veličanstvenog napretka Zimunda,

kada se kraljevstvo prostiralo na sve četiri strane sveta, čak i uvis, tako da su i ptice boka znale ko im je

gospodar. Ali nažalost, Vamaloko je na potomstvo gledao kao na zafre orhideja (kvalitet iznad kvaliteta –

ako znaš na šta mislim?) I tako je imao samo dva sina, identična blizanca. Imena su im odavno zaboravljena,

ali snovi koje mi je poslao Rođak Mesec rekli su mi da ih u ovoj priči treba zvati Sudbina i Izbor... Znaš da su

identični blizanci retki kao i Kupilin gnev, ali ovaj par je bio još ređi. Generalno, postoje crta ili dve na osnovu

kojih može da se primeti razlika, ali Sudbina i Izbor bili su kao dva žumanceta iz jaja kokoške hranjene istim

kukuruzom. Bili su potpuno iste visine, jeli su istu hranu i imali identične ožiljke na kolenima kada su se

istovremeno sapleli na dva kraja istog debla. Čak ni otac nije mogao da ih razlikuje. Kada je jedan od njegovih

sinova pustio poglavičino stado da neoprezno zađe u živi pesak Kalange, Valamoko je zavrteo glavom i rekao

seljanima: ’Moj Izbor me je izneverio.’ Ali to nije bio on. To je bio Sudbina... Naravno, dok su braća bila mlada,

njihova potpuna sličnost nikome nije smetala, posebno što su i po karakteru bili potpuno isti. Braća su

očigledno volela da zbijaju šale na račun seljana, ali bilo im je praštano zato što su očigledno bili od pomoći

u vreme nevolje. U stvari, Sudbina je bio jedini vragolan, ali je pola svojih ujdurmi pripisivao bratu, što seljani

nisu mogli da znaju. Obrnuto – Izbor je bio jedini brižni brat, ali nije osećao potrebu da sebi priopisuje svoja

dobra dela. Tek kada je Valamoko bio ubijen, iznenada, u jednom prepadu Felatija, identičnost braće je

postala problem, zato što poglavica nije odredio naslednika, a čak ni zakului nisu mogli sami da donesu takvu

odluku. Da su znali istinu sigurno bi se složili da to bude Izbor. Na kraju, glavni zakulu, moj predak koji je na

drevnom zambi ostao upamćen kao Kolonpoje (to jest, ’Ziheraš’, odlučio je da dvojica braće zajednički

vladaju). S njihovim zajedničkim poglavarstvom u početku nije bilo problema. Izbor se pokazao kao strog


gospodar koji je od svojih ljudi tražio mnogo teškog rada, ali im je donosio i veliku nagradu. Sudbina je usvojio

više apatičan stil, pripisujući sebi zasluge za uspeh i sležući ramenima na neuspehe sa ’nisam ja kriv’ izrazom.

Ali ljudi, naravno, nisu znali ko je koji poglavica i uskoro su počeli sami da menjaju strane, stvarne i

umišljene, skoro svakodnevno. Sudbina je imao svoje junake. Oni su često bili dobri ljudi čiji je jedini zločin

bilo to što im je Sudbina dao blagoslov. Izbor je takođe imao svoje heroje; uglavnom skromne, male ljude, s

moralnom čvrstinom kao glavnim saveznikom. Ali te dve amorfne armije brojčano su nadmašivali oni

neodlučni iz sredine, koji nisu znali kojoj gomili da se priklone i tako su održavali mir samo zahvaljujući svojoj

brojnosti. S vremenom bi tako konfuzna vlast odvela Zambe u prvi građanski rat. Ali, iako različitih naravi –

Sudbina i Izbor imali su istu urođenu manu – slabo srce. I obojica su umrli u snu, iste noći, a neko je rekao da

je to delo Oca Sunca, koji nije mogao da podnese da gleda kako se njegov narod deli. Sada dolazi

interesantan deo... Dvojica braće su imali samo jednu ženu mladu Mozolanku po imenu Tupiva. I niko, a

najmanje sama Tupiva, nije znao za koga se ona udala. Na ceremoniji njen muž se predstavio kao Izbor, ali

do tada je svako znao da je Sudbina kompulzivni prevarant, i ko bi se usudio da proverava šta je tu istina?

Seljani bi ponekad pitali Tupivu kako je mogla da se uda pod takvim okolnostima, a njen odgovor je zavisio

od raspoloženja. Ponekad bi rekla: ’To je bila moja sudbina’, a ponekad: ’To je bio moj izbor’. I oba odgovora

bila bi praćena filozofskim klimanjem glave... Kada su braća umrla pokazalo se da je Tupiva već bila trudna

i uskoro je rodila sina. Vodile su se žestoke rasprave oko toga kako bi trebalo nazvati dečaka, pošto je njegov

identitet bio neizvestan. Ali na kraju su svi ostali bez snage i pitanje je ostalo nerešeno, i tako je novi

poglavica bio poznat prosto kao Ime. Odrastao je u izuzetnog vladara, koji je, neuobičajeno, ostao upamćen

samo po svom imenu, bez dodatka nadimka. On nije bio Ime Žderač Kukuruza ili Ime Krivi Chongwe. Samo

Ime... I to je kraj priče... Jedino što je zanimljivo napomenuti jeste da zakului retko pričaju o ovome zato što

se plaše da se ljudi ne zbune kada vide da su njihove poglavice mogle da budu potomci Sudbine ili Izbora.

Najzad, i sami zakului su često zbunjeni. Uglavnom – iako ne i uvek – kada bi poglavica bio slabe volje, zakului

bi govorili otprilike: „Šta ste očekivali od izdanka Sudbine? Ali, kada bi bio junak, govorili bi: ’Hvala Tuloku

što je Tupiva napravila svoj Izbor!’ Što se mene tiče, jasno mi je zašto mudar čovek vidi kontradikciju u

pripisivanju heroizma Izboru, pa tako i Sudbini (ako me pratiš). Naime, zar se heroizam ne iskazuje u raznim

oblicima?... I tako, prijatelju moj, izgleda da se svaki poglavica suočava sa odlukom o svojim precima. I svaki

put kada je donese, njegovo poreklo je utvrđeno.“


Čak i za oktobar, vrhunac leta, sunce je bilo nepodnošljivo vrelo. Gudoi su se skrivali na drveću,

shumbe su spavali kako samo shumbe mogu,a stoka je mahala repovima i sanjala o striganju. Čak su i

kapente izvirivale s dna reke Maponda i žalile se na vrelu vodu bliže površini. Naime, kakva korist od

izbegavanja lukavih ribara ako treba da se skuvaš sopstvenoj kući? Što se seljana iz Ziminda tiče, žene su

radile u poljima, usporeno, bez vremena za tračarenje, a muškarci nisu mogli da odluče da li da hladno

flaširano pivo piju ili da ga isprazne sebi na glave. Sibongile, albinka, izgledala je kao inkognito filmska

zvezda s tim pekim šeširom i ogromnim naočarima za sunce i svi su je žalili zbog plikova na spoljašnjoj

strani ruku. Neki muškarci koji su čitali novine iz glavnog grada, za vrućinu su optuživali „globalno

zagrevanje“ (iako nisu mogli da zamisle da i Engleska ili Rusija ili Nemačka toliko trpe). Ali zakulu Musa je

imao drugačije objašnjenje: „Otac Sunce se plaši da je zaboravljen u ovom modernom svetu“, rekao je.

„Zato je odlučio da sve podseti ko je gazda.“

Musa i Tongo sedeli su u betonskoj kući koja se nalazila nasred poglavičinog krala. To teško da je

bilo idealno mesto po takvom danu, zato što je amaterski projekat kuće bio takav da je maksimalno

pojačavao zimsku hladnoću i letnju vrućinu. Ali Tongo je upravo bio nabavio polovnu sofu iz Kvinstauna

(prvi komad mekog nameštaja u Zimundu) i bio je rešen da ga maksimalno iskoristi. Osim toga, tih dana

betonska kuća nije bila samo posveta Tongovoj taštini, nego i funkcionalan dom, opremljen (osim sofom)

parafinskim šporetom u uglu, vunenim tepihom na podu i policom za knjige duž jednog zida, s pola tuceta

odrpanih udžbenika iz arheologije koje je Tongo nameravao da pročita.

Slušali su jednu od kaseta koju je Musa doneo sa svog putovanja. Bila je to diksilend kolekcija s

Papom Selestinom, Bankom Džonsonom i tome slično. Tongo je bio blago razdražen time što je zakulu

razvio ljubav ka džezu na svojim putovanjima; zar ta muzika nije prvobitno bila spona koju je delio sa

Kudzai? Iz Tongovog ugla bilo je nečeg nametljivog, skoro netaktičnog, u Musinoj novootkrivenoj

zanimaciji, a živci su počeli da mu trepere kada je uhvatio zakulua kako tapka prstima u ritmu muzike ili

klima glavom na značajan i pretenciozan način.

Iako je Musa bio u Zimundu već skoro četiri meseca, dvojica prijatelja jedva da su pričali od kada se

vratio. Za to je bilo više razloga. U dubini srca, Tongo je i dalje osećao težak stid zbog događaja koji su se

okvirno podudarili s Musinim odlaskom. Naravno, hteo je da zakuluu (kao prijatelju i savetniku) ispriča sve

što se dogodilo, ali Musa je imao nezgodnu naviku da zna (ili da makar izgleda kao da zna) sve činjenice


i pre nego što pređu preko Tongovih usana.

Istog dana kada se Musa vratio, Tongo ga je saterao u ćošak svog krala, u očajničkom pokušaju da

predupredi divlji požar seoskih glasina.

„Jedna profesorka arheologije“, počeo je Tongo, a srce mu je tuklo tako brzo da se uplašio da bi

njegove smetene reči mogle da mu začepe aortu. „Bunmi.“

„Ah, da“, odgovorio je Musa, klimajući glavom s naglašenom naklonošću. „Profesorka Durovodžu

ili bi trebalo da kažem Koreta Pink?“

„Poznaješ je?“, zamucao je Tongo.

Bila je to zapanjujuća upućenost, čak i za jednog zakulua.

„Ne bih mogao da kažem da je poznajem, ali čikaški Severozapadni je vrlo prijatan univerzitet.“

Čuvši to, Tongo je odmah odlučio da ostane na tome zato što nije imao volje da priča svoju verziju

ako je zakulu već znao šta je istina.

Sa svoje strane, Musa je bio prilično povučen od kada se vratio kući. Tih dana hodao je okolo vidno

hramljući i izbegavao svako ispitivanje strogim pogledom ili enigmatičnim sleganjem ramenima, a

meštani su počeli da izmišljaju priče o tome kako je Rođak Mesec zgazio Musi na nogu ili kako je zakulu

ostao bez jednog ili dva nožna prsta zbog neke posebno moćne vradžbine (što je zapravo bilo vrlo blizu

istine). Nikome nije pričao o odredištu ili o razlogu svog putovanja i kada je Tongo počeo da navaljuje,

odgovorio mu je: „To je privatna stvar, prijatelju moj. Pregovori između mene i moje prošlosti.“

Tongo ponekad nije prihvatao takav odgovor i govorio mu je otprilike: „Hajde, zakulu! Ja sam tvoj

poglavica; imam pravo da znam.“

Ali Musa bi se samo nasmejao i odgovorio: „Mislim da ćeš uskoro saznati sasvim dovoljno. Verujem

da ćemo uskoro imati posetioca i onda ćeš sam videti.“

I mada je Tongo bio očajnički radoznao da zna šta je zakulu mislio, nije imao želju da ispituje Musinu

nedokučivost, koja je postajala pokroviteljska.

U stvari, poseban razlog zašto su zakulu i poglavica sada sedeli jedan kraj drugog, pušeći gar na

Tongovoj novoj sofi, uopšte nije bio društvene prirode. Zvanično, sastali su se da bi razmotrili razvod Stele

’Ngozi posle samo pet meseci braka. Izgleda da ju je njen muž Tatenda, pitoma duša sa osmehom koji je

po veličini mogao da se poredi samo s njegovim srcem, uhvatio kada je nogama stezala oko struka


Džordža, putujućeg prodavca sapuna i poznatog slobodnjaka. Iako neverstvo sigurno nije bilo

neuobičajeno (čak i u tako malom selu), svakako je bilo retko da se žena spetlja s moralno fleksibilnim

torbarom u prvim mesecima braka, tako da je situacija pretila da izmakne kontroli. Tatendini ujaci su već

bili vratili lobola pladanj u kral ’Ngozijevih, očekujući punu odštetu, i po prvi put u Tongovom iskustvu,

Stelin otac ,Tefadzva, ostao je bez metafora.

Tongo je snažno povukao džoint i dodao ga Musi dok je izbacivao dim. Obilno se znojio, a vrućina i

gar su mu svojim zajedničkim snagama uspešno otupeli rasuđivanje.

„Slažemo se“, pitao je poglavica promišljeno, „da razvod nije poželjan?“

Musa je oprezno pogledao poglavicu. Nije rekao ništa, samo je halapljivo usisao marihuanu i

dopunio taj početni cug s nekoliko oštrih udisaja da bi postigao maksimalno dejstvo na mozak.

„Kakav primer pruža razvod?“ nastavio je Tongo. „Kada bi svaki nesrećni par odlučio da se razdvoji

na sam nagoveštaj preljubništva, bili bismo selo raspuštenika. To ne smemo da dozvolimo.“

Musa je počeo da izbacuje krugove od dima.

„Da li govoriš kao poglavica“, pitao je tiho. „ili na osnovu ličnog iskustva?“

„Na šta ciljaš?“ zarežao je Tongo.

Musa se osmehnuo: „Ciljam na to da na ovu situaciju gledamo sa simpatijama. Slažem se da razvod

nije prikladan, ali moramo da na to gledamo iz Tatendinog ugla. Najzad, svi znaju da je domaćica Stelinog

donjeg veša temperamentna kao zastava Kongolesea.“

„Što znači?“

„Što znači da joj gaće spadaju na prvi znak nevolje. I zar misliš da Tatenda nije bio svestan te

činjenice? Naravno da je bio. Ali on je znao da se amaterka koja se jebe kao prava, zaista jebe kao prava.

I to je ono što je hteo da oženi. Tatendu ne brine neverstvo ili ga to makar ni izbliza ne zabrinjava kao

činjenica da je Stela radila vertikalni gulu gulu s čovekom kao što je Džordž, za koga se zna da svoj boerwors

meće u svaku životinju ili povrće sa odgovarajućim spremištem. I u minerale, ne bi me čudilo.“

Tongo je hteo da kaže nešto ali Musa je podigao ruku i povukao džoint. Nije još završio, iako je

zastao za trenutak dok je žalobno osmatrao ostatak gara.

„Meni se čini“, nastavio je zakulu, „da moramo da razdvojimo razvod od preljubništva, kao što je do

sada bilo. Preljubništvo je samo po sebi beznačajno; to je stvar percepcije i ja ću ubediti Tatendu u to.


’Za vreme suše’, reći ću mu, ’kada si daleko sa stokom po cele dane, da li brineš ako tvojoj ženi zagori

chadze? Naravno da ne brineš. Ali ako kuva za tebe, tvog oca i tvoje prijatelje, a jelo ispadne crno kao ugalj

ili bljutavo, onda ti je neprijatno i besan si. Čak i to je bolji razlog da vratiš ženu njenim ljudima, sa

zagorenim tiganjem na vrh glave.’ Nema sumnje da za tu svar postoji prikladno rešenje ali moram da

ugrabim priliku da razgovaram sa Tatendom i Stelom nasamo. Zato moraš da se pobrineš da mi se njihove

porodice ne nađu na putu, kao žedno korenje jubua koje davi čak i najmanju ljubičicu; posebno taj smešno

bombasti Tafadzva. Važi?“

„Važi“, rekao je Tongo. „ Ali, šta ćeš im reći?“

„To je prosto. Stela mora da pristane da u svom preljubništvu bude probirljivija. Ne može tek tako

da daje svoju pau pau svakom sakupljaču voćki sa vajarskim rukama. Ako hoće da ga prevari, Tatenda ne

mora za to da zna ili makar mora da se pretvara da ne zna. Zato će se ona složiti da radi gulu gulu sa

muškarcima koji su raspusni koliko i ona sama, umesto s problematičnim tipovima koji vole da se razmeću

tako što znamenja o svojim uspesima kače o ranac.“

„A Tatenda? Da li stvarno misliš da će on prihvatiti takav predlog?“

„Ahh!“, viknuo je Musa naglašeno. Uživao je u svom planu, zato što nema te stvari koju jedan

zakulu više voli nego da se meša u sudbinu drugih.

„Sada ide najbrilijantniji deo. Ubediću Tatendu da svakog meseca ide kod druge kurve s novcem za

održavanje kuće. Tako više neće biti ljubomoran, a moralna prednost izmaći će mu ispod nogu kao peščana

dina.“

Musa je izvadio džoint i pogledao poglavicu očekujući njegovu reakciju. Za trenutak ili dva Tongo

je bio bez teksta. Možda su putovanja pomutila zakuluov mozak zato što je ovo bio najapsurdniji predlog

koji je ikada čuo.

„Znači to je tvoje rešenje zakulu? Nevesta nastavlja sa neverstvima dok mladoženja kreše kurve?

Stvarno dobar savet!“

„Smiri se, prijatelju stari“ rekao je Musa lukavo. „Znam da nije savršeno, ali šta vrede savršena

rešenja u nesavršenom svetu? Ideali su za vilenjake. Pragmatizam je za ljude. Da li stvarno misliš da će

Stela podneti da joj muž bude s nekom hoore – ’izvini draga, samo krckam malo svoje mesečne zarade na

drugu’ Naravno da neće! A šta je sa Stelinom nestašnom pau pau? Ona će obećati da neće spavati s


muškarcem koji se hvališe svojim podvizima. Reci mi, Tongo, da li si ikada sreo muškarca koji je odoleo da

ne otkrije makar najmanji detalj pred najširom mogućom publikom? Nisi? Nisam ni ja!“

Tongo je sada zurio u svog prijatelja. Nije tu bilo nikakve sumnje; nevoljno je morao da se zadivi

nad zakuluovom stručnošću u bračnim stvarima. Za jednog magijskog snevača koji je jezdio između

prošlosti, sadašnjosti i budućnosti – kao afrička lastavica između kontinenata, imao je zadivljujući uvid u

prozaične ljudske stvari; posebno zato što je sam Musa izbegavao brak kao što kokoška izbegava sataru

(zaista, kada bi neka njegova devojka uspela da mu odrubi glavu u trenutku vambračne ćerke, Tongo je

mislio da bi noge njegovog prijatelja nastavile da beže).

Poglavica je rasuo malo gara na isečak novina i pažljivo ga uvio na dlanu. Mogao je da oseti kako

mu se znoj sliva niz slepoočnice i gornju usnu. Po ovakvom danu šta ti je drugo ostajalo nego da se

stondiraš!

„Ono što je ovom paru potrebno“, rekao je Tongo polako, jeste beba. Ako se svi odnosi dešavaju u

trouglu, onda je sigurno u tome stvar.“

Zamislio se nad svojom kreacijom od marihuane koja je u njegovoj ruci lagano poprimala oblik.

Znao je da ga Musa posmatra i znao je da zakulu ima onaj poseban pogled kojim nekako uspeva da bude u

isti mah zaštitnički i blagonaklon.

Musa je značajno pročistio grlo, ali Tongo nije hteo da se susretne s njegovim pogledom.

„Mudre reči, poglavico. Mnogo si naučio.“ Rekao je. Onda je ućutao, strpljivo i radoznalo u isti mah,

ali Tongo nije ništa rekao.

„Znači, to je plan?“

Još jedna pauza i Musino strpljenje se konačno urušilo.

„Dobro, hajde onda. Šta se dogodilo?“

Tongo i dalje nije mogao da ga pogleda. Bio je skoncentrisan na svoj džoint i čudio se njegovoj

konstrukciji. Bio je to prelep cilindar, apsolutno simetričan, mekih bokova i naizgled bez šavova. Ali znao

je da je tek pušenje pravi test za tompus. Viđao je takve uniformisane male jedinice koje su se raspadale u

komadiće pri prvom dimu ili se pokazivale nemogućim za pušenje zbog male rupice, ne veće od glave

čiode. A pušio je i čudne, tvrde močuge koje su ga odnosile u garski raj iako su izgledali kao ružni chongwe

nekog kepeca. Činjenica je bila da je sve zavisilo od osnove: kvalitetna gandža, čvrsto upakovana. Ostalo


je bilo samo kozmetika.

Tongo je znao šta ga Musa pita i sigurno je hteo da priča. Najzad, zar nije skoro pola godine čekao

na tu priliku? Ali kada bi se u mislima vratio na odlučujuću noć kod presahlog jezera blizu brane Maponda,

grlo bi mu se steglo a reči bi mu se klatile u grlu kao prestrašeni vojnici u rovu. Otvorio je usta ali iz njih nije

izašlo ništa osim besmislenih poštapalica: brojnih „eto“, kiše „ako ćemo iskreno“ i najmanje tuce „duga je

to priča“. U jednom trenutku je čak uspeo da kaže: „Eto, ako ćemo iskreno, duga je to priča. Ako ćemo

iskreno. Eto. Ako ćemo iskreno, jeste.“

Musa ga je nežno požurio: „Hajde, prijatelju stari, ispljuni to. Pošto sam tvoj zakulu, ne možeš mi

reći ništa što već ne znam, a pošto sam tvoj prijatelj, obećavam ti da me ništa neće šokirati.“

Tongo je onda podigao pogled i poglavica i zakulu gledali su se za trenutak oči u oči. Onda su reči

počele da mu ispadaju iz usta svom silinom, iskrenošću i s nedostatkom finoće provaljene brane Maponda.

Ispričao je Musi kako se Kudzai vratila u Kvinstaun da bi ostala kod svoje porodice. Opisao mu je

kako je osećao – pravednički gnev, osećanje uznemirenosti - ne pokušavajući da se opravda, samo

pričajući kako je bilo. Nagovestio je dugu šetnju ka Mapondi i misli koje je tada imao. Prisetio se svog

sanjarenja o heroizmu, jadikujući zbog nedostatka pravih prilika, kao dečak koji nema kad da odraste.

„Ako poglavica nije heroj, šta je onda?“, pitao se. „Nisi čak ni fusnota. Tvoj jedini prilog istoriji jeste tvoje

odsustvo.“ A Musa je vrteo glavom i kupovao vreme. Tongo je preskočio svoj trapavi pokušaj kod

profesorke i svoje izubijane choko (zato što, bilo to iskreno ili ne, nije bilo potrebe da svoje uspomene meša

s tim poniženjem) i umesto toga pričao je o kuvanju chadze arheolozima i prisetio se priča koje im je pričao

oko logorske vatre.

Musa ga je pažljivo slušao. „Ali, šta se dogodilo?“

Tongo je onda pogledao prijatelja, a izraz na licu bio mu je oličenje melanholije. Razgoreo je džoint.

Srećom, bio je dobar.

Tongo je onda skočio na svoj razgovor sa Bunmi. Sedeli su na obali i gledali suze Rođaka Meseca.

Ona mu je opisivala svoj grad i svoje detinjstvo, prvo stegnuto zatim otvoreno, s poverenjem. Naslonila

mu je glavu na rame i osetila miris doma, a on je pomislio kako mu mesec šeretski namiguje i osećao težinu

ruke sudbine na ramenu (kao što dečak oseća ruku svog mbokoa u inicijaciji tembi). Počeo je da peva, a

Bunmi mu je rekla da peva nešto zambavijsko.


Tongo je povukao džoint. Dok je pevao u glavi mu je zujalo: „I dečak s glasom koji odzvanja iznad

hladne vode peva reči koje niko ne čuje. I devojka s morskim školjkama, plemenita poglavičina kći koja se

utopila u jezeru svojih suza. Utopila se u jezeru svojih suza. I zato postoje tri lica. Zato što ljubav ima tri

ugla koji nikada ne mogu da se vide oči u oči. I muškarci su izmislili obrede, a žene oplakivale ljubav kojoj

je bilo suđeno da umre. Da umre. Ljubav kao prvi dečji dah.“

Poslednja nota je utihnula i Tongo je obliznuo usne. Dodao je Musi džoint i protrljao oči rukama.

Počinjao je da se oseća umorno. Primetio je da ga zakuluove beonjače napregnuto posmatraju.

„Šta je?“

„Ništa“, rekao je Musa i počeo da vrti glavom kao da pokušava da zazveči nečim što se otkačilo.

„Da li znaš da postoje samo trideset i četiri priče i da je većina nezrela kao ljudi iz provincije Čivu?“

Poglavica je trepnuo. Možda je bio više naduvan nego umoran. „Šta?“ rekao je ponovo, iako nije

bio siguran da želi da čuje odgovor.

„Tvoja je broj trideset tri. Najdeljivija. I?“

„I šta?“

„Video si nešto. Mora da si video nešto. Kaži mi, prijatelju moj, šta si video?“

Tongo je iznenada shvatio da uopšte nije ni naduvan, niti umoran. Ne. Bio je ojađen, zaslepljen i

rastužen prizivanjem sećanja koja je suviše dugo držao pod ključem. Nije bila stvar u tome da je bio tužan

zbog onoga što se dogodilo (iako je to bilo tačno). Više je bio deprimiran što je zamalo promašio ono što

se nije dogodilo i to osećanje mu je ispunjavalo utrobu kao nagomilana tuga koja je mogla da provali

svakog časa. Na svoje iznenađenje (pošto nije bio takav tip), Tongo je primetio da mu se plače i to saznanje

je stiglo prekasno da bi preduzeo bilo šta i ogromne muške suze (koje su lako mogle da se pobrekaju s

graškama znoja), nelagodne i pretenciozne, počele su da mu teku niz obraze.

„Moćna stvar ovaj gar“, primetio je Musa s puno takta.

„Gledao sam preko jezera“, nastavio je Tongo zadihano. „Ne znam zašto, ali oči su me pekle od

suza, a Bunmi se privijala uz mene kao što se makadzi privija uz svoje izgubljeno detinjstvo. Ne znam.

Pogled mi se zamutio od suza, naravno, ali kunem se da je predeo ispred mene počeo da se spaja. Ne mogu

to da objasnim, Musa! U jednom trenutku sam gledao u sparušeni žbun zviboa, a u sledećem on se

preobrazio u devojku – mršavu kao glad i očajnu kao bolest – s rukama spuštenim niz bokove, zaključanu


u agoniju. Baobab pored nje se rastvorio u mbokoa, zakulua, mislim, s krivicom na plećima i s ukradenim

štapom u ruci, koji je zagledao s dva čvora nevidećih očiju... Pogledao sam u Rođaka Meseca, kažem ti.

Podigao sam pogled ka nebesima i pomolio se našem najvećem junaku, zato što nisam zakulu i ne bi

trebalo da imam takve vizije. Ali šta sam video? Zvezda padalica se pretvorila u moćnog orla koji je brisao

u daljnu brže od vremena. A kada sam trepnuo i vratio pogled na suprotnu obalu, tamo je stajala devojka

koja mora da se zvala Lepota, jer ko je drugi mogao da podari supstancu takvoj apstrakciji? Bedra su joj

bila dve skulpture od ebonovine najboljeg zanatlije iz Makonde; kukovi su joj bili uzbudljivo obećavajući;

trbuh joj je bio mišićav, naboran kao pesak nanet nežnim dodirom Kupile; a grudi su joj bile dovoljno seksi

da isuše pijanduru. U svojoj nagosti bila je obučena kao kraljica jer nije nosila ništa osim ukrasa za glavu

od morskih školjki, o kojem sam toliko slušao. Ali, to nije bio onaj koji sam video. Bilo je to zračeće remek-

delo od savršenih belina i tamnog purpura i svile koja je svetlucala pod žmirkavim Rođakom Mesecom. A

ispod te veličanstvene krune imala je lice... “

Osećanja su iznenada preplavila Tonga i reči su se urušile u teško, gušeće ridanje.

Musa je bio zapanjen.

Od svih smrtnika za koje je znao da su videli Lepotu (ako je to zaista bila ona), Tongo je sigurno

reagovao najčudnije. Potapšao je poglavicu po ramenu i blagonaklono coktao.

„Čije je to lice bilo, prijatelju moj?“, pitao je, iako je već znao kakav odgovor može da očekuje.

„Kudzaino“ jecao je Tongo. „To je bila Kudzai.“

„Oh!“, Musa je klimao glavom. Znači, to je bila Lepota, nego šta! Zato što se među zakuluima

smatralo se da ta namiguša ima najbesramniji smisao za melodramu.

Dvojica prijatelja su sedeli u tišini, narušenoj samo Tongovim šmrcanjem. Musa je gledao kako džoint

uzalud dogoreva između poglavičinih prstiju ali nije rekao ništa. Bio je pomalo zbunjen, iznenađen – kao i

uvek kada se pokaže da je poznavanje priče od tako male koristi. To je bilo nešto što je naučio na svojim

putovanjima, posebno iz nove strasti koju je pronašao u muzici, zato što je priča kretanje od ovde do tamo

isto kao i putovanje (gde je samo kretanje uvek mnogo važnije od dolaska); opisati priču kao skup reči bilo

bi jednako budalasto kao i opisati muziku kao skup nota. Zar Luj Armstrong nije umeo da ubrizga malo

sreće i u najtragičniju pesmu? Zar nije presecao slatkoću sa umetničkim osećajem za patos?


Izgledalo je da Tongov plač jenjava – ali nije izgledalo kao da je završio sa pričom, tako da je Musa

rešio da ga malo ošine – kao temba posvećenika.

„Znači, to se desilo kada si to uradio?“, sugerisao je Musa, ali Tongo nije odgovorio.

„Prijatelju moj, ne kažnjavaj sebe. Tvoja žena, noseći tvoje dete, mogu da dodam, napustila te je;

video si Lepotu u svem njenom izazovnom sjaju, a veličanstvena žena koja te je smatrala za premiju bila

je klonula i prašnjava...“

Tongo ga je oštro pogledao: „Ne!“

Musa je oklevao. „Šta ne?“

„Nisam tucao Bunmi!“

Zakulu je sada bio potpuno zatečen. Nije pomoglo to što je poglavica sada prkosno zurio u njega,

raširenih nozdrva, kao da ga optužuje zbog najstrašnijeg zločina.

„Zašto nisi?“, upitao ga je oprezno. „I ako nisi, o čemu mi onda uopšte pričamo, tako ti Tuloka?“

Tongo je uzdahnuo i obrisao tragove suza sa obraza. Počeo je da vrti glavom s jedne na drugu

stranu.

„Od početka si bio u pravu, zakulu“, rekao je ozbiljno. „Volim Kudzai.“

Dok je Tongo pušio bazdišući gar i plakao na ramenu svog najboljeg prijatelja, i njegov sin je plakao

dok mu je Kudzai menjala bazdišuće pelene. Čak i posle nekoliko nedelja nije mogla da izađe na kraj sa

svim tim zavojima i čvorovima koji su kod drugih žena izgledali tako prosto, i psovala je od frustracije. A

Tongo (ideja njegovog oca) kao da je uhvatio njeno raspoloženje i drao se još glasnije sve dok ga ona nije

uzela u naručje i naterala ga da uzme sisu (prirodna utešiteljka). Materinstvo, mislila je, može da bude

prilično samotan posao. Ali, setila se nečega što joj je rekao zakulu: za muškarca, beba je ta koja kompletira

brak. Za ženu, beba je ta koja kompletira nju samu. I ako joj je Tongo stariji nešto dao, onda joj je dao to.

„Gledaj ga samo!“ gugutala je Kudzai. Osmehivala se odozgo na bebino buckasto lice. „Gledaj mog

dečkića! Treba ti mamica, zar ne? Ali jednog dana ćeš odrasti i postati tvrdoglavo kopile, baš kao i tvoj

otac. Slomićeš srce svim devojkama.“

Nežno odvojivši sina od grudi, položila ga je na krevet i umotala ga u ćebence (uprkos vrućini) pažljivo

pokrivajući svaki pedalj njegove osetljive kože da bi ga zaštitila od sunca. Dok je to radila pevala je pesmu Bili

Holidej (bebine miljenice): „Mama možda ima...tata možda ima, ali blagosloveno je dete koje ima za sebe.“


Kudzai je izašla u dvorište noseći bebu na ramenu. Napolju je stajao neki stariji čovek koji joj se

poklonio u znak poštovanja čim ju je ugledao, ali na tako jakom suncu jedva je stigla da uspori korak da bi

mu otpozdravila i samo je ušla u betonsku kuću preko puta.

Još dok je ulazila, rekla je: „Da li bi mogao da uzmeš Tonga na trenutak, treba da...“ Ali rečenica joj

se prekinula i onda se nervozno osmehnula: „Plakao si?“

Njen muž je sabrano obrisao lice. „Samo znoj“, rekao je. „Baš je vruće napolju.“

Kudzai je ispitivački posmatrala Tonga i Musu. Kao i obično, zakulu je izgledao kao da bi mogao da

pukne od smeha čim ju je ugledao (što nikada nije razumela).

„O čemu ste vas dvojica trućali?“

„Pričao sam Tongu priču o herojima“, rekao je Musa.

„Priču o herojima?“ Sada se Kudzai nasmejala dok je spuštala bebu ocu u krilo. Potapšala je Musu

srdačno po kolenu i poljubila Tonga u obraz. Lice njenog muža je gorelo.

„Priča i jeste pravo mesto za heroje!“ rekla je. „Idem u Mapadavandinu prodavnicu. Junior je počeo

da beli i hoću da kupim malo kalopola. Da li znaš da napolju čeka Tefadzva? Mislim da želi da ga primiš.“

Kudzai je žurno izašla iz sobe. Usne su joj bile razvučene u taj široki osmeh. Volela je da gleda kako

Tongo drži sina; bilo je u tome neke nežne nespretnosti koja joj je topila srce. Zastala je na vratima.

„Nemojte da pušite pred njim. Nećemo da poraste u naduvanog glavonju kao što je njegov otac.“

Tongo je klimnuo glavom, a Musa je rekao: „Naravno da nećemo“.

Kudzai je izašla napolje, jedva suzdržavajući kikotanje.

Poglavica je pažljivo cupkao svog naslednika na kolenu. Beba je nedavno počela da se smeje

(predvidljivo prerano, po tatinom mišljenju) i sada je rešio da vežba. Musa se igrao s njim virenja, a dete je

gugutalo u znak odobravanja.

Onda je Tongo progovorio: „Ja sam poglavica“ primetio je. „Ja sam od junačkog roda.“

Musa je zavrteo glavom. Neki ljudi nikada nisu zadovoljni.

„Mislim da ti očinstvo sasvim lepo pristaje“, rekao je.

Onako bez oslonca, bebina glava se zabacila unazad, pa nije mogla da se uspravi, sve dok joj tata

nije pomogao i podigao potežu lobanju u vertikalu.


Tongo je ozbiljno posmatrao svog sina dok je dečak počinjao da izbacuje mehuriće pljuvačke i da

balavi.

„Da li bi rekao da liči na mene?“, pitao je Tongo, a Musa je napravio pravu predstavu od zagledanja

i upoređivanja svake njihove crte.

„Pa“, zaključio je Musa na kraju, „barem ima tvoje uši.“


I:


Uvo? Ovde pepeljara. Pepeljara? Uvo.

Džim je držao pepeljaru na svom desnom uvetu. Trenutak ranije na šanku je zazvonio telefon i on

je instinktivno odgovorio na pepeljaru.

Očigledno sam pijan, mislio je. Kažem „očigledno“ zato što, prvo, zvanično predstavljam svoje uvo

ovoj pepeljari, i drugo, zato što sam uvek pijan. Tako je Silvija rekla.

Džim je bio u pravu. Bio je mrtav pijan. Koliko dugo je bio mrtav pijan? Da vidimo... Koliko dugo je

bio u... ? Gde je uopšte bio? U Nju Orleansu. Tri dana. Znači, bio je mrtav pijan već tri dana. To je bilo to.

Nije bio veselo pijan (ili makar iskričavo pijan), kao što je bio tokom najvećeg dela svoje velike američke

turneje sa Silvijom. Bio je mrtav pijan, mrzovoljno pijan, pijan kao tvor, pijan kao sjebani tvor koji samo

što nije prdnuo u čabar ili tako nešto.

Koliko ima da su otišli ona i Musa? Zbližili su se, njih dvoje. Kada joj je Džim rekao da poznaje

jednog afričkog vrača, mislila je da sere. A sada je skitala Gradom opuštenih baš s njim. Koliko ima da su

otišli? Nervozno je pogledao na zglob ruke, ali nije imao sat.

Ovo je bilo dovoljno dugo za mene da budem mrtav pijan, mislio je. Opet. Biti mrtav pijan tri dana.

Zato što je tri već gomila.

Džim je iskapio čašu i mahnuo njome kelnerici: „Moli!“, rekao je. „Još jedan Najdžel G!“

Moli se nasmejala materinski: „Stiže, Džime, momče.“

To ti je jedna od stvari sa mnom, mislio je. Poznat u svim alkoholičarskim rupama od Njujorka do

nju Orleansa. To nešto govori.

Držao se za šank kod Melouna, u irskom baru na Dekaturu u Francuskoj četvrti. Nije mu bilo jasno

šta je u njemu toliko irsko. Naravno, služili su ginis i imali slike pape, Džeka Kenedija i , bizarno, Gerija

Adamsa na zidu. Ali, možda je stvar bila u tome što su u Americi pabovi bili irski, kao što Koreanci drže

bakalnice, a Mekdonalds zapošljava Meksikance.

Kada je to raščistio, Džim je primetio da nikada nije video neko irsko mesto s pretežno crnom

klijentelom, mirisom francuske kuhinje, vrelom, lepljivom atmosferom ložionice i lenjim ventilatorom na


tavanici koja se jedva okreće. U uglu pored prozora neki prastari, sparušeni čovečuljak okidao je gitarski

bluz reumatičnim prstima, sličnim korenu đumbira, a bleda sunčeva svetlost obasjavala je prašinu koja se

podizala oko njega. U tom prizoru zaista nije bilo mnogo irskog. Čak i Moli, gazdarica prikladnog imena,

bila je ogromna sredovečna crnkinja prosede kose uvezane u punđu i s grudima kao dve lubenice nagurane

u praćku.

Moli je stavila piće pred Džima a on je pomislio kako šara od ribizle preko belog šlaga izgleda baš

lepo. Zahvalio joj se i klimnuo glavom u pravcu bluzera.

„Ko je onaj tamo? Nisam ga viđao ranije.“

Džim je to pitao kao da je bio redovan gost.

„To je Fortnajtli“, odgovarala je Moli.

„Zašto ga tako zovete?“

Pogledala je Džima kao da je neki tikvan.

„Zato što dolazi svake druge nedelje da svira bluz i malo peva“, rekla je i nasmejala se očima, s

beonjačama posutim crvenim i smeđim tačkicama.

„U redu.“

Džim je slegnuo ramenima, zabacio glavu i počeo da pije kao Englez, sve dok čaša nije bila

poluprazna i onda se nagnuo na šank zadovoljno cokćući usnama. Na suprotnom kraju šanka, iz grupice

lokalnih pijanaca grunuo je smeh (tu su bili i Džimovi novi prijatelji – Čilidog i Tompi). Džim je pogledao ka

njima i shvatio da svi bulje u njega, sa kezovima širokim kao sam Kresent Siti.

„Ti stvarno umeš da piješ, Džim, momče!“, uzviknuo je Tompi.

„Nigerijski ginis“, odgovorio je Džim. „Od njega ti odlakave grudi.“

Napravio je iskrivljen, pijani osmeh, a ovi su mu uzvratili osmehom i podigli u vis svoje čaše pune

purpurnocrne tečnosti.

„Za Nejdžela G“ objavio je Čilidog ozbiljno.

„Nejdžel G“, podržao ga je Džim , podigao svoju čašu i podrignuo velikodušno. Lokalci su se

grohotom nasmejali i nategnuli svoja pića, a Džim se osećao kao misionar nigerijskog ginisa i njegovih

vrlina.

„Gde su ti ortaci, Džime?“ pitao ga je Čilidog, a Džim je prezrivo odmahnuo rukom.


Ali Čilidog je bio uporan: „Gde je zakulu, Džime?“ rekao je i okrenuo se svom društvu.

„Zakulu na afričkom znači vrač“, objasnio im je. „Pravi afrički vrač. To je stvarno nešto!“

Džim je osetio kako postaje razdražen. Musina rastuća popularnost samo je raspirivala njegovu

rastuću zlovolju.

„Otišli su u neki vudu muzej“, rekao je Džim.

„A ti nisi hteo s njima?“

„Ja? Nema šanse! Mislim da je vudu...“

Džim je na vreme umukao. Pogledao je lica za šankom, bila su napregnuta; nijednog smeška među

njima.

„Šta misliš, Džime?“, pitao je Čilidog, s pogledom koji možda nije bio opasan, ali je ipak

upozoravao.

Džim je srknuo piće i kupio malo vremena.

„Vudu?“ Napravio je pauzu. „Mislim da je to crna stvar.“

Lokalci su se pogledali i počeli su da se kidaju od smeha, lupajući jedni druge po ramenima i govoreći

nešto kao: „Tako je!“ ili „Sigurno! To je crna stvar, nego šta!“

Džim ih je začuđeno gledao, kako se smeju zato što do sada ni jedan njegov komentar nikome nije

bio toliko smešan. Ali, iznutra, osetio je olakšanje zato što nije rekao ništa pogrešno. Zato što njegov

nedostatak vere u njuorleanski vudu nije bio dovoljno jak da bi se usudio da iskušava sudbinu. Osim toga,

verovala Silvija njemu ili ne, u Africi je iskusio dovoljno ludih mađija i ko bi mogao da tvrdi da vudu nije isto

toliko moćan?

Džim je posmatrao scenu ispred sebe i doživeo trenutak pijane lucidnosti. Po prvi put od dolaska u

Nju Orleans osećao se autentično. To je bilo, mislio je, kao onaj trenutak kada je maloletni gangster zvani

Tvit uperio „pustinjskog orla“ u Silviju, tamo u čikaškom Saut Sajdu , pre nekoliko dana, samo što sada

nije bio toliko usran od straha da ne bi čuo kako to zvuči i predomislio se.

Džim je o tome razmišljao otprilike ovako. Njujork? To je bilo nešto drugo; izdvojeno mesto,

samozadovoljni grad- država; ili ga je možda samo poznavao suviše dobro. Ali, ostatak Amerike? Koliko

je on mogao da vidi, ako pocepate debelo, naduvano pakovanje i skinete lamperiju od tematskih pabova

– irskih, naravno - i „prijatan dan želim“ osmeha – naišli biste na sve moguće živopisne kulture koje su


vrištale da izađu napolje. Ali, to je bila gruba, neobrađena, potentna stvar koja je ugrožavala iluziju

homogenosti. A njuorleanški vudu bio je najbolji primer.

Kada su troje hodočasnika pre tri dana stigli u grad i smestili se u otrcani apartmanski blok na

Šartru, Musa i Silvija već su bili prisni kao lopovi i ćaskali o sam bog zna čemu, prekidajući razgovor svaki

put kada bi Džim pokušao da se uključi. I tako je Džim sam krenuo u istraživanje Francuske četvrti, jedući

s nogu i nastojeći da ne kvari fotografije večito nasmejanih Japanaca. Sklanjao se s puta šetačkim turama

Nemaca koji su klimali glavama, autobusima sa otvorenim krovom punim dokonih Amerikanaca iz La La

Lenda ili Teksasa i bežao od graktanja pijanih Britanaca. Napijao se hladnim pivom u džez hotelima sa

superprijateljski nastrojenim portirima i impresivnim rasponom trgovaca iz „Njuolinsa“. Napijao se

burbonom u barovima koji su negovali zapuštenu atmosferu i zidove od lakiranog furnira. Treznio se

kafom gustom kao melasa, plaćajući turističku cenu za mrvicu dijetalnog šlaga; i zaključio da je Nju

Orleans autentičan kao neki tematski park u kome je komercijalni obrt uživao mitski status, gde su

živopisni lokalci bili neplaćeni ulični izvođači, a suveniri maskirani u artefakte. Bilo je to mesto čiju su

istoriju pričali reklamni slogani i nalepnice, mesto čija je istorija bila zagušena internacionalnim

čavrljanjem, mesto čija je istorija uskakala da bi se uklopila u lepo upakovan poklon ili je tako barem Džim

mislio.

Ali pre dva dana, Džim je nabasao kod Melouna, sasvim slučajno. Irski pab, jebiga! Lutao je

Dekaturom i već je bio presušio od vrućine kada je ugledao sivomaslinasti znak i simbol ginisa. Crnci koji

su bili unutra buljili su u njega i zadigli obrve kada je naručio ginis s ribizlom.

„S ribizlom?“, pitala je šankerica.

„Naravno“, rekao je Džim. „To se zove nigerijski ginis – ’Najdžel G.’“

„Kako kažete“, žena je slegnula ramenima, a muškarci oko šanka su počeli da se kikoću.

Coktala je dok mu je pripremala piće, a Džimu je bilo pomalo neprijatno.

„Zašto ’Kod Melouna’?“, pitao je.

„Šta kažeš, medeni?“

„Zašto ’Kod Melouna’?“

„Zato što smo mi irski pab. Eto zašto.“

Nasmejao se protiv volje kad je šankerica spustila piće ispred njega i pogledala ga mlečnim očima


sa izrazom dosade, a grudi su joj se taman našle u pravoj visini da bi sele za šank, kao da su bile suviše

teške da bi se držale same.

„Ko je Meloun?“, pitao je Džim.

„To sam ja, dušo, Moli Meloun. Kao iz pesme.“

Usta su joj se na trenutak iskrivila, kao da će se možda osmehnuti. „Ja sam Amerikanka irskog

porekla“, rekla je. „Je l’ tako momci?“

A muškarci oko šanka su mrmljali: „Tako je, Moli“ i „Nego šta“.

Još malo je gledala Džima i primetila kako mu lice treperi od začuđenosti.

„Nešto ti tu smeta?“

„Ne. Ni najmanje.“

Moli se nagnula preko šanka zaverenički a Džim je pogledao dole u njen veličanstveni razrez.

„Koliko ja vidim“, rekla je Moli, „danas više nema takve stvari kao što je ’Amerikanac’. Zato što

imaš Italo-Amerikance, Irce-Amerikance, domorodačke Amerikance i Afro-Amerikance. Ali sve je to

sranje! Misliš da je neki Italo-Amerikanac ikada bio u Koloseumu? Naravno da nije. Jedini koloseum za koji

zna je onaj u Vegasu. Misliš li da je neki Afro-Amerikanac bio u Africi? Naravno da nije. Ne bi mogli da

prežive bez svoje južnjačke pečene piletine! Ali oni i dalje sebe ne zovu prosto Amerikancima i meni se čini

da je to prosto glupo. A ja? Ja sam Afrikanka isto koliko i Elvis Prisli i irkinja isto koliko i Bil Kozbi. Ali nosim

to irsko ime koje potiče s ove ili one plantaže, a ćale me je zvao Moli jer je voleo tu pesmu. I zašto sam

onda, zaboga, otvorila irski pab. Bez razloga. Eto, zašto.“

Džim se široko nasmejao i pružio ruku ženi. „Džim.“

„Pa, drago mi je, Džime“, rekla je prihvatajući njegovu ruku. „Ja sam Moli, ali to već znaš.“

Namignula mu je i onda bez upozorenja, zabacila glavu i nasmejala se tako srdačno da je Džim bio

načisto zatečen, dok je brisao njenu pljuvačku sa lica.

„Kako ja vidim, medeni“, nastavila je Moli, „svako ima svoju priču.“

Okrenula se ka muškarcima za suprotnim delom šanka i pozvala jednog: „Ej, Tompi!“ rekla je, „Dođi

’vamo!“

Prišao im je mali, zdepasti muškarac, u ranim tridesetim s prijateljem tik uz rame.


Tompi je imao umiljato, nevino lice koje je delovalo kao da je na ivici plača. Njegov ortak je bio

banditski lik nasmejanih očiju i s čekinjavom bradom na obrazima.

„Gospođo Moli“, rekao je Tompi.

„Ispričaj Džimu kako si dobio ime Tompi“, rekla je, a Tompijev izraz se odmah promenio. Oči su mu

se raširile, usta napućila, a obrazi uvukli od neprijatnosti. Njegov prijatelj je počeo da se smeje.

„Neću nikome da ispriočam tu priču“, rekao je Tompi. „Sem toga, svi je već znaju.“

„Ne zna Džim“, rekla je Moli.

Uskočio je Tompijev prijatelj. „Ja ću da ti ispričam“, rekao je. „Mnogo volim da pričam tu priču.“

„Čili!“, prekinuo ga je Tompi – ali tip se nije obazirao i okrenuo se ka Džimu, a oči su mu igrale.

„Evo kako je bilo“, počeo je čovek po imenu Čilidog. „Vidiš, pre mnogo godina, Tompi – Ej, kako ti

je pravo ime, Tomps? Ne mogu više da se setim! – Tompija je pratio glas da nema sreće sa damama. Zar

nije tako, Tomps? Petljao se s nekim ništarijama i kučkama, a jednom je zamalo završio pred oltarom.

Čuješ li me? Uglavnom, jednog dana, Tompi je došao u ovaj bar sa osmehom crnca koji radi u kabareu, i

svi smo dreknuli: ’Prokletstvo, šta ti se to dogodilo?’ A Tompi je izgledao kao da će pući od želje da nam

ispriča, samo što se pravio kul. ’Upoznao sam damu’, kaže on. ’Pravu, finu belu damu iz Pariza, iz

Francuske.’ A svi mi: ’Sranje!’ Zato što Tompi nije imao žensku od kada su mu šape odlakavile kao u

medveda.“

„E, to već nije istina!“ prekinuo ga je Tompi. Ali, pripovedač ga je ignorisao.

„I onda smo mi rekli: ’Prokletstvo, brate! Kresao si nešto ili šta?’ A Tompi nas je pogledao šeretski i rekao:

’Celu noć!’ I kunem ti se da je bio srećan kao džukac u kasapnici! ’Sad ću sve da vam ispričam!’ kaže nama

Tompi ’ Prvo je ta mlada dama – stvarno fino, malo parčence – bila sva u No! No! No! Ali uskoro je govorila

Oui! Oui! Oui! A kada smo se bacili na posao, samo je stenjala kao da je pred vratima raja. I onda ja pogledam

Tompija i kažem mu: ’Šta je govorila?’ ’Ne znam’, kaže on. ’Samo nešto na francuskom – Tompi! Tompi!

Tompi! Samo je to ponavljala. Ništa više.’ ’Tompi?’ kažem ja. ’Šta bi sad to trebalo da znači?’ A Tompi je

samo slegnuo ramenima jer ni on nije imao pojma.“

„Tompi?“, upitao je Džim, a čovek je klimnuo glavom.

„Sigurno, Džime. ’Tompi’ Tako je barem brat čuo. Je l’ tako Tomps? Rekao je da je samo stenjala

’Tompi! Tompi! Tompi!’ i bio ponosan zbog toga kao pravi jebač.“


„Dobro, Čili!“, ukorila ga je Moli, „Nema potrebe za takvim rečnikom!“

„Izvinite, gospođo Moli.“, rekao je Čili i zastao i trepnuo u znak poštovanja, pre nego što se okrenuo

ka Džimu.

„I tako. U svakom slučaju, stajali smo za šankom i pokušavali da provalimo šta znači to ’Tompi-

tompi-tompi’, kad smo videli da neki kreol obleće oko naše grupice kao pravi smrad. Nisam pre viđao tog

svetlog brata, a ti Tomps?“

„Nisam ga viđao ranije“, potvrdio je Tompi.

„Ali on nam je prišao kao da je stari ortak. Čuješ li me?“

„Tompi?’ rekao je. ’Tvoja žena ti je to govorila dok si je karao?’ ’Tako je’ rekao je Tompi ponosno.

’To je na francuskom.’ ’Znam šta znači, brate’ rekao je kreol i izgledao kao da će mu se utroba iskidati od

smeha. ’Znam šta to znači’, rekao je – i to je najbolji deo Džime - ’Tant pis? To znači Baš šteta!’“

Čilidog samo što nije prasnuo u smeh dok je bulji u Džima, koji je, barem u prvi mah, bio zbunjen.

„Kapiraš, Džime?“ smejao se Čilidog. „Stari Tomps je zalegao iz sve snage, a ta bela riba mu je

skakala po kiti – izvin’te gospođo Moli – i sve vreme stenjala: ’Baš šteta! ’Baš šteta! ’Baš šteta!’“

Čilidog se presamitio i počeo da urla od smeha, a Džim je mogao da se nasmeje samo na silu i

pogledao je nesrećnog Tompija, koji je oborio glavu i lupkao prstom kutiju šibica koja je stajala na šanku.

Moli Maloun je posmatrala Džima sa spokojnim izrazom na licu. „Kao što sam ti rekla, Džime, svako

ime ima svoju priču.“

Džim je sačekao da Čilidogov smeh popusti – ceo minut! – i onda rekao: „Šta je s tobom, Čili – kako

si ti dobio ime?“

Čovek je nadlanicama obrisao suze.

„Čilidog?“, rekao je značajno. „Zovu me tako zato što volim viršle sa čilijem.“

Džim se ovoga puta nasmejao, a nasmejala se i Moli Meloun. Čak se i Tompi smejuljio.

„Rekla sam ti da svako ime ima svoju priču“, kikotala se Moli. „Ali neke su sigurno bolje od drugih!“

Dva dana kasnije, kada je bio mrtav pijan, Džim se prisetio tog razgovora i meditirao nad istinom

tih Molinih reči. Razmišljao je o Moli Meloun, nazvanoj po pesmi; o Tompiju, čije je samo ime bilo žaoka

za njegov ego; čak je i ime Čilidog imalo neku priču iza sebe – a ako vam se ta priča ne sviđa, uvek možete

da smislite drugu. A Silvija? Silvija di Napoli? Crna žena sa imenom italijanskim poput ptice. To ime bilo je


knjiga za sebe. Šta je bilo s Musom? Koliko je Džim znao, Musa nije imao prezime – bio je samo Musa,

zakulu, i to je samo po sebi bilo priča. Ali Džim Tuloh? O tom imenu nije imalo šta da se kaže. Bio je to

apatični nadimak; besklasna, bezbojna etiketa koja nije ni pokušavala da bilo šta odredi, zadovoljavajući

se samo rudimentarnim naznakama nacionalnosti i roda.

Džim je mrmljao sebi u bradu: „To je sve Musina krivica“, rekao je, iako u toj pijanoj izmaglici nije

bio siguran šta je time hteo da kaže. Ali, odjednom se deprimirao i trebalo mu je minut ili dva da bi shvatio

zašto.

Stvar je u tome što je, pre Musinog pojavljivanja, Džim imao novu priču koja se iz dana u dan

odmotavala. I to nije bila priča Silvije di Napoli ili njegova priča već njihova zajednička priča (s dovoljno

zapleta da bi zaboravio na sebe). Bila je to priča o tome kako su se upoznali u avionu; o tome kako mu je

ona ispričala svoj život u baru irca Tonija; o tome kako je on izašao na kraj sa njenim deda-ujakom u

Harlemu, tim pokvarenim, starim perverznjakom zvanim Fabricio Berlone; o tome kako su putovali u

Čikago, gde ih je sveštenik po imenu Bumer Džekson spasio od pucnjave. Bila je to izuvijana priča o

identitetu koja ih je umotavala jedno u drugo kao prste ljubavnika na kraju nekog srceparajućeg filma. Bila

je to luda, urnebesna šala puna apsurdnih likova, ćorsokaka i poluistina koji su se kotrljali ka neizbežnom

raspletu. Ali onda se pojavio Musa – Musa! Sa svojom harizmom i svojim misticizmom! Sa svojom

navođenom sigurnošću i stavom: ja-sam-vrač-i-sve-što-ja-kažem-to-vam-je-tako – I Džim je odjednom bio

izbačen iz jednačine kao još jedan apsurdni, slepi, poluistiniti lik.

Istog trena kada je Musa iskrsao pred njim (kao nekom magijom), tamo na Severozapadnom

univerzitetu, u kancelariji dr Korete Pink, Džim je primetio promenu kod Silvije. Iz prethodnog iskustva

znao je da Musa kod žena može da isprovocira jednu od dve moguće reakcije: ili da beži od njegovog

opsednutog pogleda kao devica koja zna za jadac ili da ostane zarobljena, kao zec pred farovima. A Silvija,

ma koliko znala za jadac, sigurno nije bila devica.

Iako je imala dobrih deset godina više od Muse (što je bilo manje od dvadeset u odnosu na Džima), Silvija

se od početka umiljavala vraču kao neka devojčica. Džim je to primećivao po sitnicama: po načinu na koji

je hodala pored njega ulicama Čikaga – za dlaku preblizu; po tome kako je rasejano sklanjala njegove

dredove iz tanjira s pirinčem za vreme večere; po tome kako ga je poljubila u obraz za laku noć – malo

predugo, pre njihovog ranog jutarnjeg leta za Nju Orleans; po tome kako mu je ustupila svoje mesto pored


prozora (iako je znala koliko Džim voli da gleda kako zemlja promiče ispod krila aviona).

I naravno, onda su počeli da isključuju Džima iz svojih razgovora. Kada je Džim pitao šta uopšte

rade u Nju Orleansu, Musa je odgovorio: „Ovde smo zato što moramo da budemo tu“, a Silvija ga je gledala

ledenim očima. A kada je Džim pitao, zašto – Silvija je samo zavrtela glavom, pihnula i rekla: „Zato što je

to tako“, kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Džim je bio naviknut na tu neobjašnjivu pompeznost

kod Muse (to je išlo uz posao zakulua), ali bilo mu je teško da to prihvati i kod Silvije. Kako je njemu

izgledalo, Musa je stupio na scenu i isprašio ih u Nju Orleans s nekim apstraktnim obećanjem, i tu su bili,

evo, već tri dana, a njihova potraga – za čim? Džim je to bio skoro zaboravio – nije napredovala ni za korak.

Ali Silvija je veličala Musu kao da bi bez njega bili izgubljeni na štetu Džimovog ponosa, zato što je i njima

dvoma išlo sasvim dobro).

Džim je uhvatio vrača nasamo u njihovom apartmanu, jedne večeri kada je pio, a Silvija prala kosu

(dve aktivnosti koje je Musa izbegavao u korist svog „šita“ i zamršenih dredova).

„Musa“, rekao je Džim.

„Džime.“

„Zašto si ovde?“

„Pijan si“, primetio je Musa.

„Jesam.“

„Ovde sam zato što sam sanjao džinovskog orla čije me je ponašanje izbezumilo. Ovde sam zato što sam

sanjao princezu s nakitom za kosu od morskih školki koja se udavila, a kada sam se probudio video sam da

je to samo komad drveta koji pluta i ženski donji veš. Ovde sam zato što sam sanjao ženu svetle puti sa

chonwgveom kao crni krastavac, koja peva glasom trube. Ovde sam zato što sam sanjao Silviju di Napoli i

Džejmsa Tuloha, a još ne znam zašto.“

Džim je trepnuo i oblizao usne i primetio kako se blago klati – kao da je povetarac Musinog ludila

mogao da ga obori s pijanih nogu.

„Stondiran si“ rekao je.

„Ne“ odgovorio je Musa strpljivo. „Ovde sam zato što je moja sudbina u prošlosti“ i zavrteo lukavo

glavom, a Džim se osetio smućeno i razdraženo.


Ali ono najgore po Džima desilo se prethodne noći, kada je predstavio Musu i Silviju ekipi iz bara

Meloun. Moli, Tompi, Čilidog i ostali pozdravili su Džima kao starog prijatelja i isto tako se poneli prema

njegovim pratiocima. Ali, kada su otkrili da je Musa vrač – činjenica koju se on nikada nije ustezao da

naglasi – ovaj je odmah dospeo u centar pažnje. Musa je sedeo za okruglim stolom na sred paba, a Džim

je bio potisnut na ivicu kruga ljudi i nervozno je obletao oko njih.

Silvija je sedela na najboljem mestu, odmah pored svog novog idola i gledala ga ispod svojih lažnih

trepavica.

„Pokaži nam svoje moći, vraču!“, izazivao ga je neki podbuli tip čije ime Džim nije znao. Imao je lice

koje je izgledalo kao odraz na poleđini kašike.

„Zakulu!“, ispravio ga je Musa strogo i zavrteo glavom kao da hoće da otrese taj predlog.

„Mi učimo svoj zanat u snovima koje nam šalje Rođak Mesec, u delirijumu bolesti zakulua, a istine

Velikog poglavice Tuloka tajnovite su kao i fantazije pubertetlije o prijateljici njegove majke.“

Okupljeni likovi iz Nju Orleansa buljili su u Musu, kao da je delom genije, delom ludak – a to je bio

pravi zakulu efekat.

Neki su počeli da gunđaju i dobacuju: „Samo jedna mala demonstracija., čoveče!“ i „Ovaj brat baš

sere!“ Drugi, na čelu sa Tompijem, zauzeli su suprotan stav. Govorili su: „Ne valja se petljati sa mađijom!“

i „Nego šta!“ i „Živa istina!“

Tokom te burne razmene gledišta, Džim je osetio kako počinje da podrhtava od nervoze, dok je

Musa bio ozbiljan kao letnje veče, kao da je svađa bila upravo ono što je i očekivao.

Onda je usred narastajuće pometnje Musa progovorio sa blagim autoritetom:

„Pokazaću vam jedan trik“, rekao je, i ceo bar je istog časa utihnuo, osim Džima koji je namerno

glasno uzdahnuo, zazviždao i trupnuo nogama o pod.

Musa je uzeo kutiju za šibice, izvukao sadržinu i podigao pravougaoni omot između palca i

kažiprsta. Usmerio je pažnju na Čilidoga.

„Čili“ rekao je Musa. „Šta misliš, da li mogu da te gurnem kroz otvor ove kutije?“

„Šta reče?“, odgovorio je Čilidog, a glas mu je bio zategnut kao najtanja žica.

Musa je ponovio: „Gurnuću te kroz otvor ove kutije.“

A lokalci su počeli da se domunđavaju: „Nema šanse!“, „Brat je poludeo!“ i „To bi stvarno bilo nešto!“


Zakulu je lenjo stao na noge i pokazao Čilidogu da uradi isto.

Musa je napravio veliku i ozbiljnu predstavu od svog pripremanja – razgibavajući vrat i istežući se

na sve moguće načine – a grupa je utonula u muk pun iščekivanja. Postavio je omot od kutije za šibice

Čilidogu na grudi, držeći ga jednom rukom, a onda zatvorio oči i namrštio obrve, kao u najdubljoj

koncentraciji. Onda je podigao drugu ruku i lagano ispružio kažiprst. Zagledao se u Čilidoga, a ovaj je

poslušno podigao oči, koje su počele da se pune suzama od nervoze. Musine usne su se micale u nemom

obraćanju, možda u molitvi Tuloku? A onda je sa iznenađujućom silinom proturio kažiprst kroz omot od

kutije i ubo Čilidoga u grudi. Čilidog je jauknuo od šoka i preturio se unazad preko stolice i prizemljio se na

zadnjicu, tugaljivo trljajući grudnu kost. Ostali su sve to zbunjeno posmatrali, ali Musa se široko

osmehivao. Bio je izuzetno zadovoljan sobom.

„Vidiš?“, objasnio je Musa, „Gurnuo sam te kroz kutiju za šibice!“

Moćna kotrljajuća buka počela je da se valja iz Musinog stomaka i da mu zveči u grudima. Ceo torzo

mu se napeo, a onda je širom otvorio usta, zabacio glavu i počeo da grmi od smeha dok su mu se dredovi

tresli kao rese na olujnom vetru. Presamitio se i držao za bokove, brisao je oči pune suza i govorio:

„Oh, Bože, oh, Bože!“ i „Blagi Bože!“

A ljudi oko njega su ga još za trenutak tupo gledali, dok nisu ukačili u čemu je štos. Onda su, jedan

po jedan, i oni počeli da se smeju, sve dok se ceo pab nije smejao na duhovitost Musine loše šale, kao da je

to bila najsmešnija stvar na svetu. Tompi se klatio napred-nazad, udarao po butinama i čvrsto stiskao oči.

Čilidog je ležao na podu – tamo gde je pao i valjao se od smeha vitlajući nogama u vazduhu, kao da

vozi bicikl. Silvijino lice se zgrčilo. Njene iscrtane obrve poprimile su neprirodan oblik, a onda je uhvatila

Musu za ruku i zarila mu lice u rame.

Samo se Džim i čovek s licem kao odraz na poleđini kašike nisu smejali. Džim je izbacio zube preko

donje usne i zagledao se u Silviju. Setio se da je najveća metafizika kod Muse bila njegova harizma i da

njegova „magija“ često nije bila ništa više od obmane. Gledao je kako Silvijini lažni nokti gužvaju zakuluovu

majicu i neko bezimeno osećanje počelo je da mu uvija utrobu.

Kasnije, dok je Musa prihvatao sve vrste pohvala i tapšanja po leđima sa uvežbanom skromnošću,

Džim ga je uhvatio za ruku i odveo do stola u uglu. Bio je iznenađen kada je primetio koliko mu je glas

usiljen i gnevan.


„Musa!“ počeo je.

„Da, Džime?“

Ali u tom trenutku ih je prekinuo čovek s licem kao odraz na poleđini kašike. Bio je pijan i raspoložen

za svađu i spustio je neodređeno preteću ruku Musi na rame.

„Ono što si ti tamo izveo je najobičnije sranje“, procedio je čovek kroz zube.

Musa je trepnuo kada ga je alkoholna izmaglica pogodila u oči. Sklonio je čovekovu ruku odlučnim

ali blagim gestom.

„Izvinite“, rekao je Musa učtivo, „u ovom trenutku vodim konverzaciju s prijateljem. Budite tako

ljubazni i ostavite nas na miru.“

„Ima da pričam s kim hoću, jebiga! A u ovom trenutku to si ti. I pošto mogu da pričam s kim hoću i

pošto si to u ovom trenutku ti, pričam s tobom. Kapiraš?“

Čovek se Malo nagnuo ka Musi, a Musa je ustuknuo i krotko se osmehnuo.

„Naravno“, rekao je.

Džim je hteo da interveniše ali zakulu je podigao ruku.

„Ono što si ti tamo izveo je najobičnije sranje“, ponovio je čovek. „Najobičnije sranje! Ne bi provalio šta je

prava mađija ni kada bi te ugrizla za to tvoje usrano, crnačko dupe iz džungle! A budi siguran da ovde ima

dovoljno pravih vračeva koji će te išutirati u dupe sve do Afrike, pre nego što stigneš da izgovoriš svoje

molitve! Nemoj da se kurčiš ako ne znaš da letiš. Kapiraš?“

Ovog puta čovek je gurnuo Musu malo jače, a Musin osmeh se proširio.

„Budite tako ljubazni i ostavite nas na miru.“

„Jebi se!“

„Da li biste hteli da vidite malo prave magije?“

„Jebi se!“ zarežao je čovek, a lice mu se narogušilo, tako da je Džim bio siguran da sad sledi tuča.

„Budite tako ljubazni i ostavite nas na miru“ ponovio je Musa i samo na trenutak zatvorio oči. I

čovek s licem kao odraz na poleđini kašike je nestao. Musa je ponovo otvorio oči.

Džim je zurio u Musu pa u mesto gde je do malopre stajao onaj čovek, a onda u gomilu za šankom,

koja je živo ćaskala ne primetivši prepirku, a kamoli nestanak. Progutao je knedlu.

„Gde je nestao?“, pitao je Džim.


„Poslao sam ga ženi. Jadnica. Pijano crno dupe iz džungle!“ – blistao je Musa spokojno – „Da

upotrebim taj vernakularni izraz. Dobro. Nešto si hteo da mi kažeš?“

Džim je obliznuo usne i pokušao da usresredi misli i priseti se šta je hteo da kaže, ali nije više mogao

da se seti. To je bilo tipično za Musu, mislio je, da tako odjednom izvede neku magiju.

„Ja...“, počeo je, a Musa je strpljivo klimao glavom. Ali više ništa nije rekao. Zakulu ga je potapšao

po glavi, u isti mah utešno i pokroviteljski.

„Zabrinut si“, rekao je Musa. „Misliš, šta li radi stari Musa ovde, moj stari prijatelj iz Zambavija? Šta

radi ovde s tim svojim snovima i s tim ponašanjem, tako seksi, kao babunka na vrućini? Zašto se pojavio i

pokvario moju malu musungu avanturu? Pa, dozvoli mi da ti objasnim Džime. Ovde sam zbog Silvije, zato

što joj dugujem nešto iz prošlosti i to je nešto za šta ne mogu da očekujem od tebe da razumeš. Zabrinut

si zato što sam te doveo u Nju Orleans, a ne znaš zašto. Da budem iskren musungu, kao što sam prethodno

rekao, ni ja nisam siguran koji razlozi stoje iza toga. Ali, ja sam zakulu i ti moraš da mi veruješ, kao što ja

verujem u svoje snove. Zabrinut si zbog odnosa koji sam uspostavio sa Silvijom. To je nešto u čemu ti ja

već ne mogu pomoći. Zabrinut si zato što si ljubomoran – a ljubomora je lična i opaka stvar, kao polna

bolest.“

„Ljubomoran?“, zagrcnuo se Džim.

„Naravno.“

„Nisam ljubomoran!“

Musa se zagledao u njega, ispružio vrat i suzio pogled na dve tačkice. Džimu je bilo neprijatno.

„Naravno da nisi ljubomoran“, rekao je Musa polako. „Moja greška.“

Ali sutradan, kada je Džim bio mrtav pijan od nigerijskog ginisa i kada su Silvija i Musa otišli na

nekoliko sati u obilazak muzeja vudua, i dok je razmišljao kako svako ime osim njegovog ima neku priču,

setio se Musinog komentara i u toj pijanoj izmaglici istina je počela da mu prodire u misli, kao prosuta voda

upijena papirnom salvetom. Ispio je šestu pintu Najdžela G i zatresao glavom s jedne na drugu stranu, kao

da bi tako mogao da se otarasi te ideje. Ali nije bio te sreće.

Zašto bih ja uopšte bio ljubomoran na Musu i Silviju, mislio je Džim. I čim je to pomislio, odgovor

ga je nagazio kao dete na žuljevit prst – i pre nego što je mogao da shvati šta se dešava, počeo je da govori:

„O!“ iz sveg glasa. „O! O, jebiga! O, sranje“


Muškarci na drugom kraju šanka – Tompi, Čilidog i ostali – gledali su ga začuđeno, ali on to nije

primetio. Gutao je svog Najdžela G, zapalio cigaretu i oteturao se do stola pored prozora za kojim je stari

bluzer Fortnajtli okidao isti stari bluz.

Džim je snažno povukao dim i klimnuo glavom čoveku koji mu je otpozdravio pokretom glave i

spremao se da započne drugu bluz šemu, samo malo živahnuju – seo je pored njega i onako pijan kao tvor

– počeo da peva. Oborio je glavu, zažmurio i zapevao bluz sa onoliko autentičnosti koliko bi jedan sjebani

engleski dečak mogao da iscedi.

„Došao sam ovde da se izgubim...“, počeo je i izgubio se u „Dou, dou, dou“ Fortnajtlijevih akorda.

„Ali našao sam nekog drugog.

Ona sada ide s vračem, a mene je ostavila da se sušim.

O da! Ovo je bluz krize identiteta!

Kada ne možeš da zaboraviš sebe ostaje ti samo cirka!“

Džim je otvorio oči, a lokalci za šankom su se smejali kao ludi, ali to kao da je samo razgorelo njegovu želju

za pevanjem; i onda je zario lice u šake i nastavio s drugom strofom:

„Po prvi put u životu,

Shvatam da sam se zaljubio.

Ali moja draga je kurva.

O, Isuse! O, sveto nebo!

O, da – tuca se sa svakim ko joj plati nešto!

A ja? Mene samo izbegava vešto!“

Naravno, da nije bio toliko pijan, Džim bi primetio kako je smeh odjednom prestao. Sigurno bi

primetio kako je Fortnajtli prestao da opaljuje po gitari – ali bio je toliko pijan da mu se činilo kako ta nova

tišina samo ostavlja više prostora za njegov glas i počeo da peva bez pratnje; još glasnije, u slobodnom

stilu, bez osećaja za ritam, melodiju ili smisao.


„O, da! Ona je najgora drolja! Strugao je njegov glas. „A nije ni neka riba! Elegantna, to da ! Ali

sada već u najboljim godinama! Lažne obrve, trepavice i nokti! Garant ima i lažne sise! Ali, ja je opet volim!

A mogla bi da mi bude keva!“

Džim je vrteo glavom s jedne na drugu stranu, izvikivao reči onako kako su mu dolazile, izgubljen u

ogorčenosti i ljubomori. Tek kada je malo odškrinuo oči ugledao je dve figure kako stoje na vratima. Onda

ih je širom otvorio, a zvuk mu je zapeo u grlu, kao novčić u usisivaču. Musa i Silvija su ga gledali. On je

pogledao Silviju i video kako joj usne podrhtavaju, a oči se pune suzama. Koliko dugo su stajali tamo? Džim

je prešao preko drugih lica za šankom i brzo došao do odgovora. Ponovo je pogledao Silviju, taman na

vreme da vidi kako se vrata bara Meloun klate za njom. Pogledao je Tompija, Čilidoga i Moli, ali oni su

izbegavali njegov pogled. Pogledao je Musu i presekao se. Učinilo mu se da zakulu stoji u lokvi krvi i

(perverzno, pomislio je Džim) napregnuto gleda u Fortnajtlija. Džim je pogledao u Fortnajtlija, a starac je

samo slegnuo ramenima.

„Nema ništa loše u tome kada voliš kurvu“ rekao je Fortnajtli. „Moja mama je bila kurva, a ja sam

je stvarno voleo.“

Bilo je to prvi put da ga Džim čuje kako govori.

Džim je s mukom stao na noge i onako pijan protrčao pored šanka, odgurnuvši Musu koji je delovao

ukočeno poput kipa. Viknuo je Silvijino ime niz ulicu, ali onda ga je zaslepilo sunce i nije mogao ništa da

vidi. Uhvatila ga je panika.

Tipično za ženu, pomislio je, da samo tako pobegne. A onda, dok je pokušavao da zatrepće očima

koje su mu suzile (malo od emocija, malo od sunca), Silvijina teška pesnica zabila mu se u njušku, a suze

su sada počele da teku nekontrolisano.

„Kako se usuđuješ?“ zagrmela je Silvija. „Jebi se! Ti napaljeni mali seronjo! Kako se samo usuđuješ,

jebote?“

Džim se srušio na pločnik kao vreća govana, dok su mu se usta, nos i oči punili krvlju, i mislio je da

će mu srce prepući.


I:


Poznato je da taksisti, foliranti i kič-romantičari vole da kažu kako Grci imaju četrnaest različitih

izraza za ljubav. Svaki Zambavijac će vam reći da njihov jezik ima dvadeset jednu reč za hoore – a da nijedna

nije sinonim – a Musa je često imao razloga da ih sve koristi (čak i pre svoje skorašnje opsesije o plaćenom

seksu kao čudesnom psihološkom leku). Kako nikada nije bio posebno sklon „monotamiji“ (kako je to

voleo da zove kada bi govorio engleski), zakulu je veći deo svoje zrele dobi proveo s raznim uličarkama,

bordelskim radnicama kwensters (gradskim devojkama) i gwashaters (seoskim devojkama), čak i sa polopei

(vrsta zambavijske specijalistkinje za koju ne postoji odgovarajući seksualni prevod). Zato nije bio začuđen

kada je otkrio da je Silvija – središte njegove priče i njegove sudbine – bila kurva u penziji (ili machekamadzi

na zamba jeziku). I onda nije čudo što se toliko plašio za svoje prste na nogama.

Ali Silvija se uvek čudila kada neki muškarac ne bi bio uznemiren zbog njene profesije. Prostitutke

površno zauzimaju razne stavove prema svojoj seksualnosti, svojoj profesiji i muškarcima (ne prema

„svojim tipovima“ već prema „muškarcima“ uopšte). Uvek je tu ta krhka mlada stvar koja stalno sanjari o

izbavljenju i uvija se u zagrljaj u svakoj pauzi. Tu su i izdrndane stare kurve kojima cinizam krasi lica mnogo

upečatljivije nego cigarete koje pale jednu za drugom. Tu su i bezobzirne kučke koje tvrde da su proširile

svoje poznavanje suprotnog pola, ali potajno jecaju na jastucima u obliku srca i gužvaju satenske čaršave

pod obrazima; ali ispod tih površnih razlika uočavaju se neke pouzdane konstante, kao predvidljive

erekcije koje napinju razne vrste donjeg veša.

„U igri.“ Silvija je primetila da je na tačnost te fraze gledala s prezirom i sa uživanjem istovremeno.

Prostitucija je svela oba roda (ne samo muškarce) na njihov najbazičniji nivo, i u takvom stanju, oni su bili

samo nesvesni učesnici u najstarijoj igri na svetu. Silvija je pomislila na devojke koje odlaze na razgovor za

posao na nekoj visokoj poziciji u Gradu (kojem gradu? Nije važno.) Zamišljala je kako biraju suknju, možda

malo kraću nego obično. Gornji deo bio je zategnut oko grudi i ne bi bile suviše razočarane kada bi razgovor

vodio neki sredovečni muškarac lascivnih očiju čija je žena u menopauzi. Naravno, Silvija je znala da nije


tačno da se sve devojke koje idu na razgovor za posao upuštaju u takav flert. Ali ne mogu sve ni da dobiju

posao, zar ne?

Silvija je onda pomislila kako se prostitutke oblače i setila se razgovora koji je jednom vodila sa

nekim akademikom, koji je pre dvadesetak godina bio njena redovna mušterija. Karmin su, rekao joj je,

prve koristile rimske prostitutke kao znak spremnosti za oralni seks. A Silvija je shvatila da se kurve u stvari

stalno spremaju za razgovor za posao (u čemu su bile neuporedivo bolje od svojih parnjakinja iz Grada) i da

je svaki muškarac bio potencijalni gazda i da nije bilo tog privrednog suda kojem bi mogle da se obrate

kada bi „gazdi“ došlo da im zavuče ruku između nogu. Dinamika moći u prostituciji bila je prosto sjebana.

Kurve su nalazile poniženje u krajnjem ispoljavanju svoje ženske moći, dok su njihove mušterije nalazile

mušku snagu u svojim najbazičnijim, najslabijim potrebama. To je razlog zašto je Silvija osećala da u njoj

ima pomalo od svih vrsta prostitutki; bila je bezobrazna i moćna, istrošena i cinična,a opet je i dalje sanjala

o izbavljenju. Naravno da je sanjala.

U životu je srela četvoricu muškaraca koji nisu marili za njenu profesiju. U toj grupi je bio Dalton,

dečko ozbiljnog lika sa Jamajke, koji joj je oduzeo nevinost i srce ( pre nego što ga je njen otac ponovo

zgrabio i smrvio svojim debelim italijanskim prstima). Naravno, kada je upoznala Daltona nije bila

prostitutka; ne faktički; iako je često mislila da je bila „rođena da se kurva“ ipak je maštala o tome kako bi

joj Dalton i to sigurno oprostio. To je bilo samo maštanje.

Tu je bio alkoholičar Flin. S kojim je živela celu deceniju, tokom osamdesetih. Uvek joj je govorio

da je ona „pevačica“ i pre nego što je njegova zavisnost isključila svaki seks, vodio je ljubav s njom s

nežnom trapavošću, koliko god da je muškaraca imala tog dana. Ali Silvija je s vremenom shvatila da je

alkohol bio Flinova prostitutka i da je dobro plaćao toj kučki i da ga je ona pratila gde god da je išao, i da je

njen kul, stakleni lik bio onaj s kojim je najviše voleo da spava.

Tu je onda bio Džim. Džim! Silvija nije mogla da se ne nasmeje pri pomisli na njega, na njegovo

žgoljavo belo telo, njegovu paperjastu bradicu, njegove bezuspešne napore u svetu odraslih, njegova

proseravanja za koja se pokazalo da su istinita i na njegovo srce, tako veliko da je bilo prava misterija kako

je moglo da stane u tako malecne grudi. Razmišljala je o njemu kao o potencijalnom partneru, u dokonim,

pijanim ili (uglavnom) samotnim trenucima. Ali njih je bilo više nego što je htela da prizna... Let preko

Atlantika, apartman na Menhetnu, hotelska soba u Čikagu, kada bi se probudila iz svojih snova o Daltonu.


Ali on je samo dečak, izgubljena duša koja grabi za prostorom kao neko ko pada sa litice. Kako je mogla

da izazove sve to u njemu? I naravno da je on bio jedini koji je prihvatao njen povlašćeni status - prostitutke

(u penziji) – zato što nije znao za bolje.

I sada Musa. Poznavala je zakulua koliko dugo? Tri dana? Ali već je bila toliko vezana za njega da je

imala osećaj da joj je utisnut u utrobu kao pupak. Silvija je upoznala svega nekoliko Afrikanaca u životu –

samo čudnog nigerijskog biznismena koji je voleo žestok, živahan seks i bio izuzetno ponosan na svoje

osrednje telo – a Musa je odisao nekom egzotikom koja je pogađala sva njena čula. Egzotično! Kakva

ironija! Upravo tako je opisivala svoje ja boje kafe u desetak lokalnih novina u Londonu: „egzotična masaža

u intimnom ambijentu“. Sa svim misterijama svog porekla, Silvija se pored Muse osećala egzotično kao

kuvano jaje.

Ali Musa nije bio privlačan samo zbog svog afrikanstva; više je to bilo zbog njegovih duboko

usađenih, melanholičnih očiju, dubokog glasa (čak i kada je izgledalo da priča gluposti) i žilavog tela koje

je zamišljala ispod njegove izgužvane odeće. Musa ju je obdario svešću, a ona je bila više nego spremna da

mu veruje. Silvija je znala da čovek koji bi mogao da prihvati njenu prošlost mora da bude nešto posebno.

Ali samo je neko izuzetan mogao da popuni praznine u njenoj ličnosti koje su se sa svakim novim danom

proširivale – zato što „prostitutka (u penziji)“ sigurno nije bila zadovoljavajuća etiketa. A Musa je sigurno

bio izuzetan. On je bukvalno bio ne-običan i jednostavno se opirao poređenju s bilo kojim od njenih tipova.

Zakulu, vrač, iscelitelj, mag... Bio je magičan. I ako je samo princ na belom konju mogao da spasi princezu,

rezonovala je Silvija, onda bi kurvu mogao da spase samo čarobnjak.

Silvija se prisetila prvog susreta sa Musom, u prividnom ćorsokaku kancelarije profesorke Pink na

Severozapadnom univerzitetu u Čikagu. „Bio sam prijatelj tvog pra-pra-pra-pradede“, rekao je. „Ovde

sam da bih platio svoj dug.“ I govorio je s tom neodoljivom uverljivošću koja je podrazumevala da ona

samo klimne glavom i odgovori: „Oh, naravno“.

Od tog trenutka jedva da su se razdvajali, iako su Silvijini napori da zakulua navede da joj kaže nešto

više bili dočekivani zbunjujućim odgovorima. Musa je govorio s mešavinom zagonetki i citata, priča i

aforizama, na pitanja je odgovarao pitanjima i pitao odgovarajući. I sve to glasom ozbiljnim kao da je sam

Solomon.

„Ko je bio moj pra-pra-pra-pra-pradeda?“ pitala je Silvija.


„Ah!“ uzviknuo je Musa i zatresao svojim teškim loknama s jedne na drugu stranu i onda počeo da

broji unazad na prste.

„On je bio otac tvoje pra-pra-pra-prababe“, rekao je i ozario se kao da je bio ponosan zbog te

preciznosti.

„Kakav to dug treba da otplatiš?“

„Dug čija kamata raste eksponencijalno u budućnosti“, rekao je Musa.

„Odakle dolazim?“

„Iz Čikaga.“

„Ne. Prvobitno.“

„Iz Engleske.“

„Prvobitno!“

„Kuda ideš?“

Silvija je zurila u njega i stegla most nosa palcem i kažiprstom, ali začudo, nije bila frustrirana, samo

zbunjena – a na to je bila navikla.

„Zašto sam crna?“

„Ti si crnkinja“, rekao je Musa. Po dubini njegovog glasa Silvija nije mogla da oceni da li je na kraju

rečenice bio znak pitanja i nije odgovorila. Umesto toga, setila se nečega što joj je rekao Džim; nečega što

je njemu rekao onaj čudnovati prečasni Bumer Džekson: „Nije važno odakle dolaziš, važno je gde jesi.“

Juče ju je Musa postavio pred sebe za kuhinjski sto u njihovom apartmanu u Šartru. Džim je bio

napolju, u skitnji (za svoj groš, kao i obično – da li je izgubio zanimanje za njeno putovanje?), a zakulu je

rekao da želi da joj ispriča jednu priču. Silvija je nestrpljivo iščekivala, ali Musa je izgleda bio više

zainteresovan za ljuštenje žute farbe koja se skidala s vlažnih zidova i njeno ispitivanje između prstiju, sve

dok nije osetio da ona ima da kaže nešto: „Ispričaćeš mi priču?“

Musi je bio potreban pun minut da bi progovorio.

„Kada je ova prostorija poslednji put okrečena?“, rekao je ispitivački. „U klimi kao što je ova, soba

mora da se kreči najmanje svake druge godine, inače boja počinje da puca i da se ljušti, a utisak čistoće

zamenjuje utisak zapuštenosti.. Zaboga! Kod nas u Zambaviju zidovi su gola cigla ili cigla od blata. Mi smo

narod bez mnogo pretenzija (osim Tonga, naravno, a pogledaj samo gde su ga pretenzije odvele).“


Musa ju je pogledao, a njegove oči – perverzno – kao da su se smejale. Izvukao je džoint iza uveta i

zapalio ga zamahujući njime i rekao: „Želim da ti ispričam jednu priču.“

Onda joj je ispričao neobičnu bajku; nešto o ljubavnom trouglu između mladog zakulua, mladića s

glasom nebeskim poput samog Tuloka (ko god da je to bio) i lepoj poglavičinoj kćeri koja je nosila ukras za

kosu od morskih školjki. Ali Silviji je bilo teško da prati zaplet sa svim tim prazninama, skokovima i

nasumičnim asocijacijama, koje su mu davale teksturu sna.

Kada je Musa završio, pitao ju je: „Shvataš?“

„Šta je to?“

„To je tradicionalna zambavijska narodna pesma.“

Musa je zatvorio oči, zabacio glavu i počeo da pravi nežne parabole oko ramena i zapevao:

„Sukoko kuvizva sopi vadela, zvumisa vabe pikupe zvade. Sikadzi kuzvizvi, kadzi dacheke putela

makadi nade.“

Njegov raspevani glas bio je krajnje neočekivan – ne baš prijatan, ali visok i drhtav kao jecanje

bolesne životinje – a Silvija je osetila kapi znoja na slepoočnicama i zbunjeno je zurila u njega.

„Šta to znači?“ upitala je.

Musa joj je ponudio džoint, ali ona je odbila. Onda je uvukao dim duboko u pluća, i dok ga je

izbacivao, prošaputao: „Dečak s glasom koji odjekuje nad hladnom vodom’, znači da ga niko ne čuje. ’A

devojka s morskim školjkama, kćerka najvećeg poglavice, udavila se u jezeru svojih suza’. Tako nešto.“

Usledio je trenutak tišine. I Silvija je nesvesno posegnula za džointom. Ošamutila se od samo

jednog dima.

„Prelepo je“ rekla je. „Imaš predivan glas.“

Musa se skromno osmehnuo.

„Ja? Imam glas kao besni šakal. Silvija, ti si ta koja ima predivan glas.“

„Ja sam samo penzionisana prostitutka.“

„Zaista? Machekamadzi. Najplemenitije zanimanje.“

Posle toga izašli su u njuorleanšku noć – u njenu atmosferu sličnu rastopljenom vosku.

Silvija se držala za Musinu ruku kao tinejdžerska ljubavnica (što njemu nije smetalo) i nastavljala da

ga gnjavi pitanjima (što mu je već smetalo).


„Budi strpljiva machekamadzi!“, rekao je. „Toliko si opsednuta postavljanjem pitanja da, ako ne

budeš pazila, nećeš čuti odgovore koje ti tvoji preci šapuću na uvo“.

„Ali ja čak i ne znam ko su moji preci“ bunila se Silvija.

„Upravo tako. Zato moraš još pažljivije da slušaš glasove koje ne prepoznaješ.“

Sreli su Džima u tom čudnom baru na Dekaturu, kvazi irskom mestu koje su posećivali svakakvi

čudaci koji su se u isto vreme i rugali i osmehivali najtužnijim očima (sve te kontradikcije uklapale su se u

Silvijino viđenje crnih Amerikanaca). Najčudnije od svega – Silvija je shvatila da se bledoliki Džim sasvim

fino uklapa u tu atmosferu. Ali to je bilo nešto što je primetila i ranije: kako se Džim lako uklapa svuda i

nigde – pravi kulturni kameleon – ali, opet, samo kameleon – uvek lak plen za oštrooke ptice grabljivice.

Silvija se ponekad osećala kao da mu je majka, a ponekad je osećala druge stvari koje nije mogla (ili nije

htela) da objasni.

Naravno, Musa je uskoro bio u centru pažnje zbijene grupe Džimovih novih prijatelja, sa svojim

vračevskim pričama i lošim šalama i trikovima. I Silvija ga je volela zbog toga – tog harizmatičnog čoveka

koji je prešao globus zbog nje! I mazila ga je po butini i spuštala mu glavu na rame – ali Musa kao da to nije

primećivao.

S druge strane, Džim nije mogao da skine pogled s nje, ali izraz na licu bio mu je ogorčen i prezriv,

i kasnije, kada je ležala sama u krevetu, odbacivši čaršave razdražena od preznojavanja, pitala se gde je

pogrešila. U čemu je, dođavola, bio njegov problem?

Musa je tog dana ustao rano, otvorio širom prozore apartmana i počeo halapljivo da guta vazduh

kao da je med koji samo čeka da ga pokupiš. Bio je siguran da može da oseti ukus iščekivanja koji mu se

kristalizovao na jeziku i da ga namiriše u povetarcu i to mu je podiglo duh. Prodrmao je Džima da bi ga

probudio, a ovaj je zaustio da mu kaže: "jebi se„. Dodirnuo je Silvijino golo rame a ona je trepnula polako

i mazno kao zgodna žena (neuobičajeno za jednu machekamadzi koje obično izgledaju kao iznošene čizme)

i svakako mu je bilo drago da zaviri u njenu budućnost, čak i ako je njena prošlost ostala zadimljena.

Skuvao je svežu kafu, ispržio slaninu i zapalio podeblji džoint. Neodoljivi miris iščekivanja zaslužio je

najsočniji prilog!

Kada su se Džim i Silvija konačno pojavili, objavio je da želi da poseti muzej vudua, odmah iza

memorijalnog parka Luj Armstrong. Silvija je bila puna entuzijazma, ali Džim je rekao da bi on radije išao


na drugu stranu. Musa je na trenutak bio zbunjen. Zašto je njegov prijatelj tako uporno izbegavao da se

suoči sa sudbinom koju je izabrao? Tipični musungu koji ignoriše racionalnost metafizike i misteriju logike.

U muzeju vudua, osećanje iščekivanja koje je narastalo u Musi sasvim je nestalo (prevelika

očekivanja su obično prva žrtva manjih razočaranja). Bilo je mnogo razloga za Musino razočaranje, ali

većina je bila vezana za izložbene eksponate. Muzej vudua? Sigurno nije mogao da pronađe bolje mesto

za slušanje disonantnih tonova sudbine nabacanih preko jednostavnih melodija vremena. Ali, dok je išao

između eksponata, među kojima su bila iseckana krila slepih miševa, groteskne glinene figurice, čak i

jedna mumificirana šaka (sve upotpunjeno jezivim opisima, dijagramima i anegdotama), počeo je da

mrmlja sebi u bradu, a završio glasnim psovkama.

„To je kao kada bi čuvena londonska tamnica bila proglašena za galeriju umetnosti patologa!“

protestovao je Musa.

„Nisam još video ovako sramnu postavku!“

Okrenuo se prema Silviji ali ona uopšte nije bila zgranuta.

„Da li si ikada čula da krila slepog miša mogu da se koriste za skidanje kletve? Za ime božije! Samo

zakulu ima tu moć! I ta šaka nije amajlija nego obična tričarija! Autentična kao i papina indulgencija! Prave

senzaciju od objašnjenja najtananijih misterija koje ni jedan laik nikada ne bi razumeo! Eesh kabeesh!

Mogao sam da očekujem takve besmislice! Arogancija američke kulture može da se meri još samo sa

britanskom! Ljudi imaju pravo da znaju!“

Rekavši to, Musa je zapucao ka izlazu i počeo da viče pred turistima u redu na ulazu, svojim

gromkim, dubokim glasom, kojem nije bio potreban megafon. Silvija se šunjala za njim, a lice joj je imalo

izraz između začuđenosti i zapanjenosti, između neprijatnosti i razdraganosti.

„Ne tiskajte se pred vratima ovakve institucije!“, povikao je Musa pred redom dežmekastih

Japanaca i zajapurenih Nemaca.

„To je prava revija nakaza – dovoljno lažna da bi kockasti cirkon mogao da prođe kao dragi kamen!

Nipodaštavajuća kao zapaljena zastava; ubistvena kao silovanje Afrike koje je već pomračilo vaše duše (uz

izvinjenje vama, japanskim želeima!) Vidim vam po licima da u meni vidite ludaka, ali počujte šta vam

govorim, jer ja sam pravi n’anga, sangoma, sabuku zakulu. Ja sam Musa! Vrač iz Zambavija!“


Nažalost, Musin govor imao je potpuno suprotan efekat od nameravanog. Dok mu se glas podizao,

a gestovi razmahivali, turisti su prepoznali jedinstvenu priliku za fotografisanje i počeli su da izvlače sve

moguće vrste automatskih aparata i ručnih digitalnih kamkordera iz svojih ranaca i torbica.

Musino lice se smračilo od besa i počeo je da viče na onom starom zambavijskom dijalektu koji

razumeju samo zakului (a i oni ne baš najbolje). Ali taj prizor je samo isprovocirao turiste da još više

škljocaju, a jedan japanski par je insistirao da ih neko fotografiše sa Musom u sredini („za ime Tulokovo!“,

povikao je Musa) a slikala ih je Silvija koja se samo kikotala. Ali najgore je usledilo kada se na vratima

muzeja pojavio kustos (ljigav kao prodavac nekretnina iz Klephema, pomislila je Silvija). Musa je u prvi

mah pomislio da je makar uspeo da uznemiri osoblje zdanja. Ali kustos se široko osmehivao i čestitao

zakulu na pravljenju tako dobrog posla i uzalud pokušavao da ga nagovori da prihvati stalno zaposlenje,

na šta je Musa izjurio na ulicu praćen zadihanom Silvijom.

„Gde si pošao?“, viknula je za njim Silvija.

„Moramo da se nađemo sa Džimom“, odgovorio je Musa preko ramena.

„Kako sam mogao da budem tako glup? Ovo očigledno nije pravo mesto.“

Silvija ga je konačno sustigla tek kada su stigli u Dekatur.

Uprkos laganom koraku, Musa kao da je išao u tempu žustrog kasa. Uhvatila se za njegov lakat i

Musa se okrenuo, a oči su mu i dalje bile širom otvorene od razdraženosti.

„Iskvarenost! Iskvarenost vudu tradicije, koja sama po sebi kvari afrička verovanja, stara koliko i

sam najstariji kontinent! Kakva razuzdanost! Kakva arogancija! Kao rasno izmešani kopilanski potomci

afričke kopiladi!“

Musino lice bilo je iskrivljeno od prezira, a Silvija je bila potpuno zatečena. Njegova otrovna strela

pogodila ju je u samu suštinu bića (šta god to bilo).

„Ti to možda govoriš o meni?“, rekla je Silvija tiho.

„O tebi?“, sada je Musa bio zatečen. Zgrabio je Silviju za ramena, a lice mu se iskrivilo u agoniji

novog nesporazuma.

„Kako možeš da kažeš tako nešto? Zar ne razumeš Silvija? Zar ti nisam objasnio na adekvatan

način? Čak bi me se i moj pra-pra-pra-pra pradeda – taj slepi seronja koji je bio veliki samo u zlu, postideo!

Slušaj! Ti si sudbina koja puzi iza mene kao neverstvo iza oženjenog čoveka! Ti si prošlost koja se pruža


ispred mene kao put kroz klanac Kaprivi! Ti si ključ! Ti si neispričana priča! Ti si drevna kao Zamba i mlada

kao sadašnji trenutak! Ti si sudar mog izbora i moje sudbine, moja krivica i moje izbavljenje!“

Musa je teško disao, kao da je iscrpljen nekim teškim priznanjem. Silvija mu je zurila pravo u lice i

osećala težinu njegovih ruku na ramenima i uradila nešto što je htela da uradi od kada ga je prvi put videla.

Sredovečna, bivša prostitutka, sa iscrtanim obrvama, lažnim noktima i sam bog zna s čime još, podigla se

na svoje lakirane prste i poljubila raščupanog zakulua s dredovima, sa ozbiljnošću koju nije osetila tri

decenije. Poljubila ga je kao što je jednom poljubila jamajkanskog dečaka ozbiljnog lica, dok je Luj

Armstrong pevao o svem vremenu ovog sveta. Poljubila ga je kao što je njena baba poljubila njenog dedu

u nekom mračnom prolazu, svega dvadeset milja severno (u gradiću koji je odavno postao predgrađe Nju

Orleansa). Poljubila ga je kao što je njen pradeda jednom poljubio svoju jedinu ljubav, pored pojila, u maloj

zemlji na velikom, velikom kontinentu. I šta je osetila? Ništa.

Čak i da je Musa uzvratio (uprkos boljoj strani svoje prirode), znala je da je to bila greška i spustila

mu je ruke na grudi da bi ga odgurnula. Ali pre nego što je stigla da uradi bilo šta, Musa se oglasio

strahovitim jaukom. Posrnuo je unazad od zapanjene Silvije govoreći: „Za ljubav Tulokovu!“ i prevalio se

preko peta na zadnjicu uz bolan tresak.

„Moj prst!“ kriknuo je. „Moj jebeni prst!“

Pokazao je na zgaženu patiku na desnom stopalu i Silvija je videla kako se krvava fleka širi preko

prljavog platna, kao mrlja mastila preko papira za upijanje. Pokušala je da mu pomogne da stane na noge

ali Musa ju je odvratio od njene namere.

„Zašto si morala da me poljubiš?“

„Ja...“ počela je. Ali Musa je već hramao ulicom, mrmljajući zapaljivu mešavinu molitvi (upućenu

uglavnom bogovima) i mešljenja (upućenih uglavnom Silviji) i psovki (upućenih oboma).

„U redu, Rođače Meseče, uzeo si mi prst! Da li si sada srećan? I molim te za oproštaj zbog stalnog

skakanja mojih rašlji. Ko je još čuo za zakulua s devet prstiju? Kakvo sramotno stanje stvari! Šta je s tobom

machekamadzi? Moramo da pronađemo Džima Tuloha bez odlaganja, zato što sudbinu nećemo zavarati

tako lako. Zar nisi ništa naučila za svojih četrdeset pet godina? Nikada ne ljubi muškarca ako ga ne voliš ili

ako nisi toliko napaljena da bi samo gulu gulu mogao da te smiri. To je problem s vama prostitutkama,

nemate smisla za romantiku!“


Musa se zaustavio pred vratima bara Meloun i pogledao svoju saputnicu. Izgledala je krajnje

zbunjeno.

„Da li te voli?“ rekao je. „Naravno da te voli. Znam to jer imam svevideće oko (iako malo kratkovido

jer cela moja porodica ima problema sa očima), ali ni ti sigurno nisi toliko slepa.“

Silvija je htela da kaže nešto ali usta su joj se samo otvorila i zatvorila.

Musa je samo prezrivo zavrteo glavom.

„To je problem s vas dvoje; suviše opsednuti traženjem i gubljenjem sebe da biste primetili ono što

vam je pred nosom – kao gudo bez glave. I šta se događa? Morao sam da dođem ovamo i izgubim prst, eto

šta. Pih!“

Pre nego što je Silvija stigla da uključi mozak, zakulu je ušao u bar. Pošla je za njim.

Musi je trebalo nekoliko trenutaka da bi se navikao na polumračnu atmosferu. Ali kada se privikao

bio je potpuno zapanjen, ukopan na mestu. To je moglo da bude zbog Džima koji je improvizovao loš (i

uvredljiv) belački bluz. Ali nije bilo to. Niti je to bila pometnja koja je usledila kada je Silvija uletela za njim

u bar, sa sudbinom za petama. Nije to bilo ni zbog bolnog pulsiranja izgubljenog prsta čija se rana mučno

češala o materijal patike. Ne. Musa se ukočio ugledavši starog muzičarapo imenu Fortnajtli, koji je gledao

sve te dolaske i odlaske sa spokojnim „video sam sve“ izrazom na licu. A kada su Džim i Silvija izjurili

napolje i kada su se ostali iz bara – Moli, Čilidig i Tompi – vratili svojim pićima, zakulu je došepao do

burazera i osmotrio ga od glave do pete očima koje kao da nisu verovale šta vide. Fortnajtli je dočekao tu

radoznalost s pogledom nepomičnim kao i njegova zarđala ruka.

„Ti si Fortis Holden mlađi“, rekao je Musa tiho, a Fortnajtlijevo pasivno lice nije zadrhtalo ni na tren.

„Niko me nije tako oslovio već dugo, dugo vremena“, rekao je.


V:


Fortis Holden stariji nije ponovo video Silviju (svoju sestru s kojom nije bio u krvnom srodstvu) sve

do pred sam kraj 1920-te godine. Ali, posle onog susreta u hotelu Montmorensi, znao je da je to samo

pitanje vremena. Bio je pripremljen za čekanje. Najzad, čekao je devet godina, zaboga! Znao je da će ga

Silvija pronaći zato što je to osetio kada ga je poljubila kao majka za laku noć. A kako je Lik to video, bilo

je u tom poljupcu još mnogo toga. Zašto bi inače trčao iz Džounsa te noći, brzo kao oni crnci koji se trkaju

sa belim dečacima za dolar. Zašto bi srce inače tuklo o rebra sa žestinom Bejbija Dodsa na bubnjevima?

Zašto bi ga inače Neps pozdravio ispred svog bara u Kultaunu kao da ga je tamo čekao najmanje sat

vremena?

Neps je rekao: „Našao si je?“, odmah, pre nego što je Lik stigao da povrati dah. Lik je klimnuo

glavom i udahnuo vazduh halapljivo, kao dete zrelu voćku.

„Šta se dogodilo?“

„Mislim da više neću svirati sa Gedžom Absalmom.“

„Šta se dogodilo?“

„Drugi put“, rekao je Lik.

I to je bio odgovor koji je Lik od tada svaki put davao Nepsu (na veliko prijateljevo negodovanje).

„Drugi put“, rekao bi Lik, zato što ni sam nije bio siguran šta se dogodilo. Ali znao je da će to „drugi

put“ doći, kao što je znao da sada svira džez celim svojim prokletim telom.

Bilo je to u doba između Božića i Nove godine, kada je „Bezubi Neps“ uglavnom zvrljio prazan,

zato što je većina sveta spavala preživajući tešku hranu i slatko vino sačuvane za posebnu priliku. Osim

toga, to je bilo vreme kada su čak i svodnici i muževi išli u crkvu i barem jedan među njima našao bi se

izložen napadima osećanja krivice (ili makar napadima svoje žene).

Lik je slavio Božić sa Korisom i Bablom u stanu u ulici Kanal; ali nije bilo mnogo razloga za slavlje.

Babl je imao tešku upalu pluća od koje je kašljao kao da ima tuberkulozu. Sindikalni doktor mu je rekao da

je to od prašine sa dokova, ali Korisa je dobro znala da belim lekarima ne treba verovati – tim uštirkanim

kragnama, licima iskrivljenim od gađenja i prezira – i zato je zamolila Ma Kuper da se pobrine za njenog muža.


Starica je napakovala oblog od nane i sam bog zna čega na Bablove grudi i umotala ga u ćebe i rekla

mu da se preznoji. Oblog je kandisao gore nego starost i skoro da je celu porodicu odvratio od jela (Babl je

ionako jedva nešto okusio). Korisa je rekla da će Bablu za novu godinu biti bolje i gledala u Lika tražeći

potvrdu, i on joj je potvrdio. Ali duboko u srcu Lik je znao da Babl brzo kopni, i brinuo se za svoju sestru,

zato što su obrazi ponovo počeli da joj se uvlače od straha, a bokovi tope.

Neps im se pridružio na božićnom ručku zato što Velika Eni (kao prava bogomoljka) nije htela

mnogo da se petlja sa svojim sinom svodnikom, koji se do guše uvalio u mutne poslove i mnogo toga pride.

I Neps je, sa svojim darom za reči sigurno uneo malo vedrine u tu priliku. Ali kada je predveče Neps otišao,

Lik ga je otpratio do bara zato što nije mogao više da sluša Bablovo podrigivanje, niti da udiše miris obloga,

niti da podnese pogled na smrtno zabrinutu Korisu.

Dok su se dva ortaka oborenih ramena vukla nazad ka baru, s rukama zavučenim duboko u džepove

kao dva Portugalca, Neps je rekao: „Biće to u redu, Lik, momče. Čuješ li me?“

„To je ono što stalno pričam Korisi“, rekao je Lik, nemogavši da razvuče usta ni u najslabašniji

osmeh.

Par večeri kasnije kod „Bezubog Nepsa“ visilo je samo nekoliko narkomana i alkosa. Čak je i bend

bio desetkovan, zato što je Džig bio kod kuće sa svojom novom ženom, a Popiskal, klarinetista s

neutoljivom žeđi za brljom, bio je u poseti svojoj mami u Kresent Sitiju. Ali to nije sprečilo Lika da duva

tako žestoko da se Eš Hensom (sa svojim milozvučnim trombonom) borio da održi korak.

„’Oćeš da mi polomiš vilicu?“ pitao je između pesama, smejući se ustima punim pljuvačke.

Ali Lik je samo slegnuo ramenima i nije ništa odgovorio, zato što je duvao da bi odagnao zvuk

Bablovog kašlja i budućnost koju je video za Korisu, koju nije mogao da spase nikakav oblog. Više od svega

duvao je zbog Silvije i morao je da svira glasno jer ko zna gde je bila sada? I zar mu nije rekla:

„Uvek te čujem, Fortise. Uvek te čujem“? Zar mu nije tako rekla?

Oko tri izjutra Neps je sigurno mislio da zatvori radnju za tu noć. Posao je išao slabo - ostalo je samo

nekoliko pijanaca i propalica – a njegove devojke su zevale i postajale otrovne arčeći alkohol za šankom.

Ali šta god da je Neps govorio, Lik nije imao nameru da prestane.

„Zašto moraš da se foliraš preda mnom, Lik, momče?“ pitao je Neps. „Znaš da si ti moj lični, jebeni

crnja.“


„Plaćaš me da sviram dok narod ne krene kući.“

„Ali oni ne idu kući sve dok ti sviraš.“

„To nije moj problem.“

Lik je svirao kao opsednut; „pravo afričko sranje“, kako je Neps to voleo da kaže. Usne su mu dobro

radile i bile meke, a praznina bara davala je mestu akustiku u kojoj je stvarno uživao. Zar je njegov problem

bio to što Neps nije mogao da podnese dobru muziku iznad granice čujnosti?

Lik je svirao sve svoje omiljene pesme: novije kompozicije pod teškim uticajem žestokog stila, tako

omiljenog u Čikagu; tehnička remek-dela koja je smislio sa „Diperom“ Armstrongom u dokonim trenucima

u baru Henrija Ponsa, i očajnički bluz od koga su crnci avetinjski buljili u svoju prazninu. Ali Lik je najviše

uživao svirajući one stare crkvene pesme koje su ga podsećale na Mamu Lusi, Kejni i na njegovog mrtvog

brata i na mrtve sestre i na njegovu sestru koja će sigurno umreti i na sestru koja je za njega bila življa nego

ikada za njegovih dvadeset jednu godinu.

„Slatki Isus,

s daleke obale Jordana,

slatki Isus doziva

mene.“

Lik je svirao zatvorenih očiju. Svirao je sve dok mu glava nije bila puna radosti i tuge, dok usne nisu

počele da mu bruje od gneva i naklonosti, dok srce nije počelo da mu tuče od ljubavi i mržnje, a prepone

bride od požude i gađenja.

Uzeo je tu prostu melodiju i izvrnuo njenu nadu naglavačke, sve dok je iz svojih limenih usta nije

vratio nazad verujućima. Pretumbao je njenu melanholiju sve dok jasnoća mola nije zapevušila pesmu

nade očajnome – a čelo mu se obilato znojilo, pluća pucala, a kolena klecala od osećanja sve dok nije

zaboravio gde je bio ili ko je bio ili od kada je izgubljen. Lik je osećao kako njegova muzika prevazilazi

njegovu ličnost i mada nije bio siguran šta oseća, znao je da više nije obespravljeni, izmešteni, prezreni

crnja iz treće generacije robova! Ili je možda bio upravo to, ali je taj identitet prihvatio kao svoj!

Držao je završno visoko C toliko dugo da su mu usne zujale kao stršljen. Svirao ga je tako glasno da


je Neps odustao od toga da izlupa jednu od svojih prostitutki i stajao razjapljenih usta kao budala, s bolnim

izrazom u očima. Svirao ga je tako nežno da je Silvi, koja je stajala na vratima, osetila kako joj šapuće u

duši kao vetar u pećini.

Kada je otvorio oči, Lik je ugledao Eša Hensena kako stoji pred njim pognute glave, kao sveštenik

pred raspećem. Eš je lagano zaklatio glavom s jedne na drugu stranu i onda, promišljeno, posegnuo za

kornetom i protrljao rukom blistavi metal, kao da bi tako mogao da dobije nešto od njegove magije.

„Liku Holdene!“, uzviknuo je. „Jednog dana o tebi će se pričati priče, čoveče. Jednog dana ljudi će

pričati priče o tvojoj muzici.“

Lik se nasmejao. Bilo ga je stid.

„Niko ne priča priče o crnjama iz treće generacije robova.“

„Jednog dana“, rekao je Eš, ali onda se i on posramio od tona poštovanja u svom glasu, pa je i sam

počeo da se smeje. Mogao je da oseti kako mu se nimalo muževne suze uvažavanja skupljaju u očima i

stidljivo se okrenuo na drugu stranu i prešao pogledom preko prostorije.

„Pogledaj onu plavu lutkicu“ rekao je klimajući glavom ka vratima, samo da bi započeo razgovor.

„Prokletstvo! Ona je san snova!“

Liku je zastao dah u grlu, a prsti su mu mahinalno pritisnuli svaku klapnu na kornetu.

„Silvi“, promucao je.

Sišao je s bine u jednom koraku i do Silvi stigao za pet, ali kada je došao do nje primetio je da je ona

toliko nervozna i da toliko liči na pravu damu (u toj beloj pamučnoj haljini, s tim čipkanim rukavicama, s

malom tašnicom koja joj se klatila oko lakta) da prosto nije znao šta da radi.

Hteo je da je privije na grudi i sklupča joj noge u naručju. Ali izgledala je tako prokleto belo da su

pristojno rukovanje, naklon i „da, gospođo“ delovali mnogo prikladnije. I Lik se onda samo prebacivao s

noge na nogu, a njegove snažne crte lica pravile su sve moguće izraze.

„Fortise“, rekla je Silvi tiho.

Što se nje tiče, kada je videla da joj Lik prilazi, utroba joj se zapetljala u pletenice. Prošlo je zaista

mnogo vremena od kada je poslednji put bila u Kultaunu i trebalo joj je dva dana da prikupi hrabrost za

posetu (dok je Džoni Frederik provodio Božić s porodicom na plantaži). Na svom domaćem terenu Lik je

delovao mnogo krupnije nego tamo ispred Montmorensija, ali i starije i tako prokleto crno da je deo nje


hteo da se prilepi za njega kao školjka, dok je drugi deo hteo odmah da pobegne odatle. Umesto toga,

primetila je da ne može da se makne, dok je očima proždirala njegovu pojavu: lagane pokrete njegovih

vitkih udova, grudi široke kao pramac parobroda, otkriveno parče plavocrne kože u visini pupka gde mu se

izgužvana košulja izvukla između tregera. Da li je to zaista bio isti onaj dečak koji je išao za njom niz ulicu

Kanal kao štene iza kasapina, koji ju je slušao kako peva bluz dok se opraštala od Kejni? Koga je zvala

svojim „crnim slugom“?

„Fortise“, rekla je Silvi ponovo i to je ovoga puta zazvučalo kao jauk. Nije mogla da odoli da mu ne

obavije ruke oko vrata i da se drži za njega, kao devojčica za belog tatu koga nikada nije upoznala. A kada

ju je Lik privukao ka sebi i prošaputao joj „Silvi“ u uvo, ona se izgubila u njegovom mirisu i dodiru snažnih

prstiju koji su je nežno mazili po leđima, kao elegantne obline korneta.

Stajali su tako sigurno minut ili dva, klateći se blago uz zvuke njihove lične muzike, pre nego što je

Neps narušio njihov zagrljaj.

„Zar niko neće predstaviti vlasnika ovog lokala?“ rekao je.

Silvi se okrenula i zagledala u krezubog crnca, s ožiljkom na licu, doteranog od glave do pete, s

debelom cigarom među zubima, i njene blistave smeđe oči raširile su se od iznenađenja.

„Isaija?“, uzviknula je, a Nepsovo lice se razvuklo u širok kez.

„Isaija? E, to je ime koje odavno nisam čuo; još od kada sam bio klinac. Ljudi me sada zovu Neps.“

Ovog puta je na Silvi bio red da se nasmeje.

„Znači, ostao ti je taj nadimak, a? Od neps. Zato što si mogao da zaspiš bilo gde, kada bi Velika Eni

bila na ratnoj stazi!“

„Biblijsko ime mi ionako nikada nije pasovalo.“, rekao je Neps i slegnuo ramenima.

„Tako sam čula.“

„Znači, ti si Likova...“, počeo je Neps, ali Lik mu je dobacio pogled upozorenja koji ga je sprečio da

dovrši rečenicu i reč „sestra“ zamrznula se na svodnikovim usnama.

„Silvi“, rekla je Silvi.

Neps je klimnuo glavom.

„Silvi. Koliko se sećam, zvali smo te kraljica od Sabe, sa svim tim tvojim lepršanjem i šepurenjem.“

„Niko me više tako ne zove. Ne od kada radim u Džousu.“


„Tako sam čuo“, rekao je Neps i osmeh mu se zločesto iskrivio. „Naravno da bih mogao da ti nađem

posao u Kultaunu. Dođi i radi kod Bezubog Nepsa, kod čoveka s planom! Zato što kraljica od Sabe sigurno

i dalje priča kao i mi, siroti crnci!“

„Nepse!“, uzviknuo je Lik, ali Silvi se nasmejala od srca – kao kurva na heroinu.

„U redu je, Fortise“, kikotala se. „Umem da prepoznam kompliment čim ga čujem.“

Do tada se bar već ispraznio jer nije više bilo muzike.

Eš Hensen je upitno pogledao Lika i onda počeo da pakuje svoj trombon, a ostatak desetkovanog

benda ga je sledio. Prostitutke su se šunjale ka vratima ili, praznih lica držale pod ruku ovog ili onog

pijanca. Kockari su preračunavali svoje gubitke u džordžijanskom šibicarenju, kartaroši i alkosi su teško

uzdisali i muljali poslednje kapi pića po ustima, a narkići odlazili kući sa zvukom Likove trube u koracima.

Neps im je pokazao na sto pored šanka i doneo flašu viskija – ne bilo kakvog, naravno – i nasuo velikodušnu

turu. Podigao je svoju čašu.

„Za ponovno okupljanje!“ nazdravio je. „Zato što se vas dvoje vidite prvi put posle mnogo

vremena!“

„Ali videli smo se pre dva meseca!“, rekao je Lik.

„Onda za budućnost! Zato što vas dvoje više nikada nećete biti tako dugo razdvojeni!“

Silvi je zapalila cigaretu dugačku kao bubnjarska palica i skoro duplo tanju.

„Ne mogu da obećam ništa za budućnost“, rekla je i izbacila plavosivi dim koji se raspršio u

vazduhu.

„Zar vas dvoje niste malo težak par?“ rekao je Neps.

Pokušao je da se nasmeje ali smeh mu je zastao u grlu i onda su svi sedeli u tišini nekoliko

trenutaka,sve dok Lik nije progovorio, ozbiljan kao zakletva.

„Za nas“ nazdravio je Lik. „Ovde i sada. Zato što će ti svaki pametni crnja reći da ne zna ništa o

prošlosti i da ne može da pravi bilo kakve planove za budućnost!“

„Za nas!“ prihvatio je Neps, nagnuvši piće sa širokim zamahom i jaukom.

„Za nas“, prošaputala je Silvi i osetila kako Likove ugljenocrne oči progorevaju rupe na njenoj lepoj

pamučnoj haljini.

Njih troje mora da su tu sedeli sve dok Stara Hana nije počela da se proteže iza horizonta na istoku,


ćaskajući o muzici i plesu i porodici i takvim stvarima. Neps je pričao koliko mu nedostaje Storivil od kada

su ga zatvorili, sa svojim neprekidnim pulsiranjem i atmosferom koju si mogao da flaširaš i prodaješ (iako

nikada u životu nije zaista bio u Nju Orleansu, kamoli u Tanderloanu) Silvi je pričala koliko joj nedostaju

porodica i stan u ulici Kanal (iako se nikada nije potrudila da poseti Korisu i nikada nije upoznala njenog

muža Babla). Ali, istinu govoreći, Lik se nije uključio i nije rekao ništa zato što je znao da jedino note, a ne

reči, mogu da izraze ono što oseća. Umesto toga, Lik je samo gledao svoju prelepu, bledoliku sestru (s

kojom nije bio u krvnom srodstvu) i otiskivao svaki detalj njenog slatkog bića na pripremljeno platno svoje

svesti, zato što je znao da ne može da obeća ništa za budućnost.

Na kraju, kada je prvi petao pročistio grlo za jutro, Neps je snažno zevnuo.

„Idem u krevet“, rekao je ali nije se pomerio.

„Trebalo bi...“ počela je Silvi ali nije imala nameru da završi rečenicu; samo je bacila reči u vazduh,

kao deran loptu.

„Ostani!“, rekao je Lik. Nije govorio toliko dugo da mu je glas zvučao rapavo i prenaglašeno.

„Ostani!“, imam sobu pozadi – nije nešto ali krevet je sigurno udoban.“

„Sigurno“, rekla je Silvi i trpnula lagano poput sna.

Lik je onda ustao i ponudio joj ruku, a ona je uplela svoje fine prste s njegovim i on ju je izveo iz

zadimljenog bara.

Dok ih je gledao kako odlaze, Neps je zapalio cigaru i pokušavao da potisne bol koji ga je mučio, bol

zbog prošlosti, zbog budućnosti i zbog sada i ovde.

Znao je da za taj bol ima mnogo razloga, ali nije imao volje da se suoči ni sa jednim od njih.

Tog prvog puta, Silvi je ostala u „Bezubom Nepsu“ punih pet dana, a ona i Lik su jedva izlazili iz

svojih prostorija i cedili su limun tako jako da su oboje hodali pomalo čudno, pogleda zamućenog žestinom

svega toga. Silvi je otišla u svoj stan u Džounsu tek na samom početku 1921. godine i morala je da se otrgne

iz Likovog stiska i poljubila ga je u isto vreme nežno i odlučno u njegov čekinjavi crni obraz (zato što nije

imao vremena za brijanje).

„Bili smo zajedno dve godine, Fortise“

„Bili smo zajedno u dve godine“, ispravio ju je Lik. „U 1920 i 1921.“

„Ceo život smo zajedno i ti to znaš.“


„Zašto moraš da ideš?“

„Džoni Frederik može da se vrati svakog dana, a znaš da moram da budem tu kada pozove.“

Lik je jauknuo. Mrzeo je samu pomisao na tu ružičastu ništariju koja deli bilo kakvo osećanje s

njegovom... njegovom... šta?

„Osim toga“, rekla je Silvi, „šta bi hteo da uradim? Da delim s tobom ovu sobu u otrcanom baru?

Imam snove, Fortise, i planove, dovoljno velike za dvoje. U svakom slučaju, niko ne ostavlja bele momke,

osim žene koja voli šare od biča ili nešto gore. Znaš da oni to uvek shvate nekako lično.“

„Ali ti si sada odrasla žena“, rekao je Lik i oborio glavu kada je video kako se Silvino lice pomračuje.

Ato što je znao da su narav crne i jezik bele žene ubitačna kombinacija!

„Nisam ja ničija žena“, ispljunula je Silvi. „I šta ćeš kad beli momci dođu da te potraže? Da ih oduvaš

svojom slatkom trubom? Znaš moju sudbinu, Fortise Holdene. Ali sudbina ne obećava ništa i ako ti to nije

dovoljno, onda me sigurno ne voliš kao što sam mislila!“

S tim rečima Silvi Blek je napustila ulicu Kanal i ostavila Likovo srce da skviči kao mungos u džaku.

A u naredne tri nedelje, pre nego što se vratila, Likov bluz postao je tako pikantan da su čak i kurve (za

koje su suze bile luksuz) jecale za ljubavlju koju nikada nisu upoznale. A Lik je cepao najbolji viski iz bara

tako žestoko da je Neps počeo da mu podmeće jeftinu brlju, što on, onako melanholičan, nije primećivao.

Ali istinu govoreći, naredne četiri godine – mora da je bilo negde u to vreme – bile su vreme kada se

Lik Holden najviše približio sreći (izuzimajući njegovu muziku, naravno).

Nije bilo potrebno mnogo vremena da bi Likov i Silvin odnos skliznuo u neku vrstu obrasca. Nije to

bio obrazac koji bi se mogao opisati kao „tipičan“ ali njima je bio dovoljno dobar.

Na Silvinu sreću, Džoni Frederik nije bio od onih belih momaka koji na plaçage apartmane gledaju

kao na drugi dom. Ne. Džoni je bio jedan od onih stidljivih tatica koji su uglavnom voleli da uđu i izađu iz

Silvinog apartmana na manje od sat (što je ponekad ostavljalo vremena i za priču a možda čak i za vruću

kafu). Prema tome, generalno govoreći, čak i da je išao sa Silvi na ples i vodio je okolo pod ruku, ona bi bila

svoja od dva ujutru (ili čak ranije, ako bi joj uspelo da se zaista zagreje za njega). Naravno, Džoni je

ponekad bio toliko pijan da je sve vreme provodio spavajući na njenom krevetu, na licu, kao utopljenik

u Misisipiju. Ali mogli ste da se kladite da je Silvi znala nekoliko trikova kako da Džonija održi budnim.


Poljubac tamo, stisak ’vamo i blago gurkanje ka vratima i Džoni bi se osećao kao da odlazi svojom voljom.

Silvija bi onda otišla da se okupa. Kakav je to zahvat bio! Ulazila je i izlazila iz kade deset minuta i

to je sigurno bilo bolno iskustvo. Pokvasila bi se cela, nasapunjala i onda žestoko trljala grubim sapunom

za stopala. Ponekad bi čak prokrvarila, zato što nije mogla da podnese da na telu ima ijednu kap Džonijeve

smrdljive štroke! Silvi bi se oblačila u žurbi – zaista lepo, za svog brata (s kojim nije bila u krvnom srodstvu)

– i zapucala pravo kod „Bezubog Nepsa“, oko tri izjutra, recimo.

U prvim mesecima tog aranžmana, Silvi je volela da ode pravo za jedan od stolova u zadnjem delu

bara, najudaljenijem od male bine i da tamo sedi sama ili sa Nepsom i pije neki alkohol, puštajući da Likova

muzika odagna njen život u Džounsu. Kako je samo volela da sluša svog čoveka kako svira! Ton mu je bio

kao i njihov seks – strastven i nežan, čist i prljav, srećan i prokleto tragičan, sve u isti mah! I Silvija bi sedela

sa svojim pićem nekih dva sata, dok Lik ne bi završio, a do trenutka kada bi on došao za njen sto, ona je

ponovo mogla da oseti sebe (šta god da je to bilo). Neps je to voleo da zove njenim „vremenom za

zacrnjivanje“, kada je crnela u pravom crnačkom okruženju. Zato što je Neps umeo sa rečima.

Lik i Silvi su odlazili u krevet oko pola šest svake noći i vodili ljubav sve dok ih vrelina prepodnevnog

sunca ne bi iscrpela i naterala da uzmu vazduh, ali i dalje ne bi išli na spavanje. Silvi bi se obavila oko

Likovog krupnog tela kao puzavica i ušuškala glavu u njegov vrat i onda bi pričali o svojim omiljenim

snovima.

„Ići ćemo u Čikago“, rekao je Lik. „Namlatiću se para sa Kingom Oliverom ili nekim drugim

šminkerskim bendom i onda ćemo kupiti nešto zemlje i podizati pravu srećnu porodicu.“

„Sa koliko dece?“

„Najmanje četvoro“, rekao je odlučno. „Zvaće se Džejkob, Lusi, Sister i Rubi Li.“

„I oni će biti svih duginih boja.“

Lik se nasmejao. „I svi će biti crnci.“

„Šta je sa mnom, Fortise? Šta ako me ljudi budu smatrali za belu damu?“

„Belu damu? Ljudi će te videti sa plavocrnim crncem kao što sam ja i gomilom crne dece i sigurno

će misliti da si crnkinja kao i mi ostali. Nego šta!“

I Silvi bi ta pomisao umirila.


Negde polovinom 1921. godine, Lika je probudilo Silvino pevanje u kupatilu. Bio je to zvuk koji ga

je izvlačio iz dremeža, kao mladić koji pruža ruku dekici da ustane. Nije valjda zaboravio kako je dobro

zvučala? Ispružio se na krevetu s rukama iza glave i slušao je tiho, kao u molitvi, skoro dva sata. Čak i kada

je Silvi izašla iz kade, nastavila je da peva dok je mazala telo i navlačila jednu od Likovih širokih košulja,

koje je volela da nosi zbog mirisa. Čak i dok je radila nešto po sobi, Lik je ležao napola zatvorenih očiju i

pravio se da spava, da bi se sada on kupao u njenom glasu, tako punom i glatkom, mekom i senzualnom.

Slušao ju je kako peva i osećao kako se vrelo sunce probija kroz jedan od prozora i ide mu od prstiju na

nogama do prepona, uzdižući se ka podnevnom zenitu. Silvi je posle nekog vremena utihnula i Lik je

otvorio oči i primetio da ona stoji iznad kreveta gledajući ga odozgo, s tako slatkim izrazom na licu da je

ponovo osetio glad.

„Silvi“, rekao je polako. „Trebalo bi da pevaš sa bendom.“

Ona se nasmejala i lenjo zzavrtela glavom s jedne na drugu stranu, sve dok Lik nije pomislio da je

odbila tu ideju. Ali, umesto toga, rekla je:

„Samo sam čekala kad ćeš to da me pitaš.“

Pre nego što se Silvi pridružila bendu Lika Holdena, to je bio samo osrednji luizijanski sastav sa

prvoklasnim trombonistom i izgubljenim genijem na trubi. Pravi džezeri su sigurno dolazili u Nju Orleans

da slušaju Likovu svirku, ali glavne mušterije i dalje su bile talog i otpad gradskog života!

Ali kada je u tu kombinaciju, poput palog anđela, uleteo Silvin glas... Ah! Reputacija orkestra iz

„Bezubog Nepsa“ proširila se državom kao šumski požar i mesto je svake noći bilo dupke puno.

Kada bi Silvi izašla na binu dočekalo bi je jedva kontrolisano osećanje iščekivanja, a čim bi zapevala

prvu notu, muškarci su počeli da dovikuju sve moguće izraze divljenja i požude i tome slično, kao da su bili

u poslednjim trzajima ekstaze dok su istezali svoje zelembaće: „Dušo slatka! Kako je dobra!“ i „To mi radi,

maco!“ i „Zapevaj iz sveg glasa, mamice!“ i druge takve besmislice.

Ako je Lik svirao trubu sa sva četiri dela svog tela, onda je Silvi, uglavnom pevala samo s jednim, a

za taj do danas nema pristojne reči.

Ali, ako je Silvi postala poznata po grlenom struganju svojih vrelih stvari, onda je to govorilo više o

muškarcima njego o njenom pevanju. Zato što je Silvi isto tako mogla da peva i bluz (s Likovom trubom


kao jedinom pratnjom) koji je izražavao iskustvo američkih crnaca mnogo istinitije nego takozvana

„istorija crnaca“ i da peva ljubavne pesme koje su od makroa mamile romantične i melanholične uzdahe

– „pravo afričko sranje“, kako je to Neps voleo da kaže – i da navede ljude da se prisete vremena koje

nikada nisu poznavali.

Naravno, bend Lika Holdena je svirao nekoliko tadašnjih standarda da bi zadovoljio gomilu; ali

većina pesama bile su njihove kompozicije (Likove i Silvine) koje su im dolazile u vrela jutra, posle seksa,

prirodno, kao disanje. Ali neke od tih pesama – „Katren bluz“, na primer – sada su standardi za sebe. Ali

budite sigurni da nigde ne piše da su njeni autori Fortis Holden i Silvi Blek.

„Mada crna beše put bake moje,

koža moga dede, k’o i oca moga,

bez dileme beše bele boje,

pa što sam tako svetla, nije čudo s toga.“

Jednom prilikom, kada su mu se krajem večeri usta već razvalila, Lika je pozvala grupa momaka

koja je sedela za stolom u najdaljem uglu bara. Taj sto je uglavnom služio za kocku, postavljen podalje od

plesa i vreve, i za njim su ljudi s parobroda gubili svoje plate, od spretnih mahera sa „ko, ja?“ izrazom na

licima, ali tada je grupa sitnookih belaca rešila da im to bude pozicija za to veče. Ne gospodine! Lik je znao

većinu bele klijentele koja je dolazila kod „Bezubog Nepsa“, po imenu, a ostale iz viđenja, i navikao je da

s njima ubija vreme, nameštajući izraz crnog sluge kada bi to bilo potrebno. Ali nije ranije video ovu gomilu

i bilo je nešto u njihovom ponašanju od čega su prsti počeli da mu se stežu i istežu.

„Hoćeš piće, dečko?“, pitao ga je jedan; bio je to neki mršavi plavi klinac, bledih očiju i krivih zuba

koji su mu zjapili dok je govorio.

„Naravno“, rekao je Lik i slegnuo ramenima. Izigravao je opuštenost. Niko ga tih dana nije zvao

„dečko“, sigurno ne u crnačkom baru i u crnačkom delu Maunt Martera. Ali Lik sigurno nije bio sklon

nevoljama s belcima.

Krivi Zub je nasuo Liku čašu viskija i pokazao mu preko stola: „Sedi.“

„Hvala gospodine.“


Lik je seo. Drugi momak – pravi debeli seronja – pomislio je Lik – nervozno se cerekao , kao da

nikada pre nije sedeo za istim stolom s crncem.

„Lik? Tako te zovu, Lik?“

„Da, gospodine.“

„Stvarno dobro sviraš trubu, a devojka baš zna da peva.“

Lik je klimnuo glavom i otpio veliki gutljaj viskija. Neka bude proklet ako propusti besplatno piće

na račun ovih ružičastih seronja!

„A ona visoka nota“, nastavio je čovek, „Prokletstvo, dečko! Kako možeš da sviraš tako visoku notu

tako jako? Imaš neku magiju u tim tvojim velikim crnačkim mešinama?“

Mešinama? Lik se zamalo nasmejao jer nije bilo ničeg smešnijeg od belog momka koji pokušava da

priča crnački! – ali samo se ugrizao za usnu i izgovorio svoj omiljeni odgovor:

„To je zato što sam kao klinac jeo moćnu hranu, gospodine. Zato imam tako snažna pluća.“

„Šta si jeo?“

„Sir“, rekao je Lik i uživao u zbunjenim licima kao i uvek.

Posle nekoliko trenutaka Krivi Zub je rekao:

„Pa, bolje nastavi da jedeš taj sir, dečko.“

A Lik je rekao: „Da, gospodine.“ I ustao od stola zato što je osetio da sada može da ide.

„Hvala na piću.“

„Nema problema“, rekao je klinac i nasmejao se dovoljno široko da bi mogao da pokaže svoje krive

zube u najgorem izdanju. I Lik se osmehnuo, a onda se okrenuo i pošao ka Silvi koja je stajala za šankom,

dok mu se disanje smirivalo jer suočavanje nije bilo ni približno tako loše kao što je očekivao.

Dok je Lik odlazio, ono debelo kikotalo uhvatilo je Krivog Zuba za ruku i pokazalo mu preko bara.

Njegov ortak je podigao obrve ali nije ni pokušao da se nagne, tako da je kikotalo moralo da podigne glas

iznad nivoa rasprave i smeha i žagora i brbljanja.

„Henri, zar pevačica ne izgleda kao kvadrunka Džonija Frederika?“ viknuo je, a Henri Krivi Zub je

suzio oči.

Ali Lik je već bio kod šanka i nije mogao da ih čuje.


V:


Bilo je to u septembru 1924. godine kada su stvari počele da se komplikuju, u jednom od onih

iznenađujućih sudara s trenutkom koji nastupa zaista nenadano, noseći sa sobom sva obeležja

najmračnijih intervencija sudbine. A počelo je s Bablovom smrću.

Korisin muž je bio bolestan skoro pune četiri godine, tako da za sve to vreme nije mogao da radi;

samo se polagano gasio sve dok više nije mogao da se stara o sebi i sve dok Ma Kuper i nijedan beli doktor

nisu mogli da učine ništa za njega. U početku ga je ta bolest stezala u plućima sve dok mu disanje nije

zvučalo kao zahuktali voz u tunelu. Uskoro je jedva mogao da se popne uz stepenice stana u ulici Kanal (a

kamoli da podiže težak teret sa palete). A onda je došla apopleksija, kada ga je Korisa zatekla u stolici

širom otvorenih očiju i pljuvačkom koja mu se cedila iz usta. Posle toga morala je da ga kupa kao bebu i da

ga hrani blagim poridžom na kašiku. Ali Korisa je i dalje odbijala da se suoči sa stvarnošću.

Uzdala se u Lika: „Traje duže nego što sam očekivala, ali vratiće se na posao do Uskrsa“, govorila

je. Ili: „Vratiće se na posao do berbe pamulka.“ Ili: „Vratiće se na posao do Božića.“ Ali Lik je znao da Babl

nema gde da se vrati, osim kod boga koji ga je stvorio. Naravno da se Lik, koji je zarađivao više nego većina

kod „Bezubog Nepsa“, starao o tome da njegova sestra nikada ne oskudeva. Ali novac nije mogao da

poboljša situaciju, kao što brlja ne može da ugasi žeđ.

Istina je bila da Korisa prosto ne može da izađe na kraj s Bablovim propadanjem. Ona je bila mala

devojčica koju su tukli svakakvi svodnici i beli mangupi dok se držala za maminu suknju. Devojčica koja je

ležala na krevetu i nije okusila ni mrvicu hrane kada je Kejni umrla. Devojčica koja nije imala sluha za surove

istine života u Maunt Marteru (a kao crna žena morala bi da ima jak stomak za tu borbu). Babl je možda

bio bolesni doker sa mozgom tako sporim da su ljudi govorili da živi u mehuru, ali on je bio Korisin muž i

ophodio se prema njoj kao prema dami, i zato je bio voljen kao najbolji muškarac.

Kada je Babl konačno otišao, Lik je bio zabrinut za svoju sestru. Ona je već odavno počela da mršavi

i sada je izgledala kao da bi i sama mogla da ode. Sedeo je s njom te noći kada je Babl umro, a ona nije

progovorila ni reč. Lik bi povremeno utešiteljski uzdahnuo i rekao nešto kao: „Otišao je na bolje mesto,

sigurno“, ali nije zvučao ubedljivo i ako ćemo pravo, ni sam nije verovao u to. Kada bi pogledao lice svoje


sestre, zategnuto i ravno kao ispeglana košulja, nije mogao da u njemu vidi nikakav znak božjeg prisustva.

Raj? Stvarno mislite da će nekog crnca pustiti na tako ekskluzivno mesto? Kako je Lik to video, crnci su

tamo mogli samo da sviraju u bendu i da budu pušteni samo na ulaz za poslugu!

Korisa je imala samo dvadeset devet godina, a izgledala je umorno kao što samo živa duša može

da bude.

Naredne večeri, čim je stigao kod „Bezubog Nepsa“, Lik je rekao Silvi za Babelovu smrt.

Silvi nikada nije bila upoznala Babla (istina je bila da nije videla Korisu skoro deset godina), ali

polako je zavrtela glavom s jedne na drugu stranu, duboko uzdahnula i rekla:

„Stvarno mi je žao što to čujem, Fortise. Stvarno mi je žao.“

„Korisa je sada sigurno u velikoj nevolji“, rekao je Lik. „Možda bi mogla da je posetiš, šta misliš? Mi

smo joj sada jedina porodica.“

„Stvarno mi je žao“, rekla je Silvi ponovo, a po svim pratećim zvucima, Lik je znao da su joj misli

negde drugde.

„To je tako tužno“, rekao je i sagnuo glavu, pokušavajući da pogleda Silvino lice, ali ona je

izbegavala njegov pogled.

„Naravno da večeras ne moraš da pevaš ako ne želiš.“

Silvi ga je oštro pogledala i odgovorila kao iz topa: „Zašto ne bih pevala?“

„Zato što je ovo tužno vreme.“

„Znači, ti misliš da neću pevati. Prokletstvo, Fortise! Naravno da ću pevati! Pevaću tako žestoko da

ćeš misliti da sam najsrećnija Afrikanka van Afrike, a znaš zašto? Zato što sam crnkinja kao i ti! A mi

pevamo i kada smo srećni i kada smo tužni, zato što je to jedino što mi bedni, jebeni crnci umemo da

radimo!“

Usledio je trenutak tišine.

Lik nije znao šta da kaže, pa se vratio na isto: „Posetićeš Korisu?“

„Zašto?“, rekla je Silvi i okrenula se kao da joj je pažnju privuklo nešto što nije mogla da propusti.

„Mi smo porodica.“

„Pa šta!“

„Mi smo sve što ima.“


„Mene nema“, rekla je Silvi, a Lik je primetio da joj usne podrhtavaju.

Ali, počinjao je da se toliko ljuti na sebe (ili da biva zbunjen, u svakom slučaju) da nije mnogo

mario.

„Ona nije moja porodica, Fortise!“nastavila je Silvi, a glas joj je sada bio blag i posramljen.

„Ne prava. Samo nas je podigla ista sirota žena koja je prerano umrla, zajedno s gomilom drugih

klinaca koji su pre nas srali u pelene. Šta hoćeš da uradim? Misliš da bih mogla malo da utešim Korisu?

Prokletstvo! Ako stvarno tako misliš, onda u tvojim cipelama stoji samo jedan glupi, jebeni crnja! Nema

utehe za crnce u ovom jebenom gradu. Imamo mi...“ Zastala je i duboko udahnula.

„Imam ja dovoljno svojih problema, Firtise. Imam ih dovoljno za dvoje.“

„Ali ja te volim!“ rekao je Lik glasom koji je zvučao više rastuženo nego zaljubljeno.

„Volim i ja tebe“, prošaputala je Silvi. „U tome i jeste jebena stvar.“

Onda ga je pogledala pravo u lice, tim zažarenim očima koje on nije mogao da razume i zapucala

pravo za šank, gde je sjurila čašu viskija od koje su joj se nozdrve raširile.

Lik nikada nije čuo svoju sestru (s kojom nije bio u krvnom srodstvu) da tako govori i bio je šokiran

time kako su joj psovke lako prelazile preko usana. Kao što je Neps rekao – kraljica od Sabe, koja je na svu

svoju braću i sestre gledala s visine (do tačke nipodaštavanja), upravo je govorila kao prava crnkinja.

Te nedelje, koja je prethodila Bablovoj sahrani, nisu više pričali o Korisi.

Istina je da je Silvi bila hladna kao zimski vetar. A Lik tako jadno ozlojađen da nije bio siguran šta

će sve reći ako počne. Tokom te nedelje, Silvi je ostala u baru četiri od sedam noći (što je bilo negde oko

proseka), ali nisu vodili ljubav. Lik je nekoliko puta pokušao, ali Silvi se samo okretala na drugu stranu i

šaputala u jastuk: „Nisam raspoložena“. A Lik je dobro znao da između njih postoji jaz koji nije mogao da

shvati i dobro je znao da od seksa tu nema nikakve pomoći – ali kada je to moglo da spreči uspaljenog

muškarca da pokuša?

Pripreme za sahranu dale su Korisi osećaj usresređenosti, što je privremeno odagnalo mračne

senke. Skuvala je dosta kafe za sveštenika i gledala da sa obredom sve bude kako treba; pripremila je

mnogo hrane zahvaljujući velikodušnosti komšija; prihvatila je Nepsovu ponudu (na nagovor Velike Eni)

da bar bude mesto okupljanja za ožalošćene i obavestila nekoliko ljudi iz Nju Orleansa koji bi možda hteli

da dođu (i jedan par iz Čikaga, što Lik nije znao).


Korisa je pitala Lika da li će Silvi doći, a Lik je bio zatečen.

„Šta ja znam o Silvi?“, pitao je, praveći se naivan, a sestra ga je gledala sa oštrom pronicljivošću

koju nikada pre nije video na njenom licu.

„Mnogo više nego što kažeš, to sigurno.“, rekla je Korisa sa slabašnim osmehom, koji je otkrivao

samo duboku tugu.

„Živiš u malom gradu, Lik, ne gubi to iz vida. To što sam ja udata žena – a sada udovica – ne znači

da ne znam šta se dešava tamo u Nepsovom baru, još od kada mi se muž razboleo.“


„Čujem stvari, Lik; znam da Silvi peva u tvom bendu, naravno da znam.“ Korisa je sumnjivo trpnula.

„Osim toga, to ne bi trebalo da me čudi.“

Lik je pokušao nešto da kaže ali nije mogao da nađe prave reči. Korisa je u svakom slučaju već rekla

svoje.

„To nije moja stvar, brate. Nisam ti mama i nisam ti bila neka sestra (četiri godine starija ili ne) i

znam da si više brinuo za mene nego za sebe. Ali, nadam se da nisi zaboravio kako je Silvi gledala s visine

na nas tamnopute crnčiće, dok smo bili klinci, baš u ovom stanu. Nadam se da se sećaš toga.“

Lik nije odgovorio, samo je gledao u cipele.

„I dobro brate, hoće li Silvi doći na Bablovu sahranu?“

„Mislim da neće.“

„Tako sam i mislila.“

Sam dan sahrane je bio čudan, tu nije bilo sumnje. Tome je mnogo doprinelo i vreme, koje kao da

se spremalo za neku spektakularnu kataklizmu; da je tog dana došlo do smaka sveta niko se ne bi

iznenadio. U osvit, sunce je bilo bledo a svetlost sablasna. Vetar je zviždao kroz sokake i vrištao niz ulice.

Kovitlao je lišće i vukao prevelike, bogato ukrašene šešire, vrpce i velove. Kasnije su se navukli teški oblaci

i pritisnuli Maunt Marter, kovitlajući se kao voda u lončiću nekog službenika koji čisti pero. Do trenutka

kada su ožalošćeni krenuli da popunjavaju crkvu, kišne kapi su počele da se zarivaju u prašinu kao meci, i

majke su počele da se sapliću o decu koja su im se držala za noge, dok su muškarci ignorisali njihove žalbe

i hodali s rukama zavučenim duboko u džepove.

Lik je stajao na ulazu zajedno sa Korisom, rukovao se s ljudima i govorio:


„Hvala na saučešću.“

Neki muškarci su gledali u nebo i vrteli glavama, a Lik im je klimao glavom u znak odobravanja,

govoreći:

„I bog nam pokazuje svoju naklonost.“

Kada su ga žene pitale: „Kako ti se drži sestra?“ Lik je slegnuo ramenima i rekao:

„Držimo se. Hvala na ljubaznosti.“ Onda je pogledao Korisu i znao da laže.

Bila je besprekorno obučena, sa izglancanim cipelama i lepim crnim šalom (prevelikim) koji je

pozajmila od Velike Eni. Ali izgledala je kao mala devojčica s tim svojim mršavim, povijenim leđima, a Lik

je pomislio kako bi je sigurno prepolovio kada bi je privio na svoje snažne grudi. Tek kada bi okrenula glavu

videlo bi se njeno pravo stanje: lice joj je bilo umorno kao u stare udovice s jednom nogom u grobu.

Na Bablovoj sahrani pojavilo se toliko sveta (zato što su sahrane u Kultaunu uvek bile događaj), da

se Lik rukovao s najmanje stotinu ruku. Bilo je tu ljudi koje je poznavao, koje je znao nekada i one za koje

je mogao da se zakune da ih nikada nije video. Čak i „Bezubog Nepsa“ nije predstavljao samo vlasnik.

Došao je i Džig (koji je bio svačiji prijatelj) brade zarivene u grudi i očiju koje samo što mu nisu iskočile.

Pratio ga je Eš Hensen, koji je nervozno obigravao prstima oko oboda svog elegantnog šešira i izvijao se

od krutosti svog odela. I Popskal je bio tu, ali je, naravno, već bio toliko pijan da je Lik morao da izvede

posrnulog klarinetistu iz crkve i posadi ga uz najbliže drvo. Bilo je i dosta slučajnih prolaznika i dokera, a

tu je bila i Bablova sestra iz Nju Orleansa, ojađenog lica, njuškajući okolo i nadajući se nekim parama tamo

gde od njih nije bilo ni traga; kao pas koji obilazi oko lonca koji je već načisto olizan.

Nije se moglo reći da je Babl bio popularan čovek, ali bio je dobar čovek, bez sumnje, i ljudi su

poštovali tu prostu činjenicu – zato što je, generalno govoreći, život u Kultaunu bio tako surov da nije

ostavljao mnogo mesta za dobrotu.

Malo pre početka službe, jedan automobil – neki izdrndani ford, zarđalih felni i nezgrapne

karoserije – zaustavio se ispred crkve praćen uobičajenom gomilom klinaca koji su vikali i kikotali se. Iz

njega su izašli, visoki sredovečni crnac u crnom redengotu i crna dama ponosno uzdignutog vrata i brade i

sa očima koje su Lika podsetile na njegovu majku.

Korisa je požurila ka tim okasnelim zvanicama kroz kišu koja je počela još jače da udara po prilazu

crkvi i pozdravila ženu kao člana porodice – obavila joj ruke oko vrata, ne mogavši da obuzda jecanje.


Lik je bio zapanjen. Nikada pre nije video da jedan crnac vozi automobil, barem ne bez belca koji

mu zvoca sa zadnjeg sedišta.

Dok su se novopridošlice približavale crkvi, Lik je primetio da se lice elegantne žene raširilo u znak

prepoznavanja i kako rukom pokriva širom otvorena usta. Onda je raširila ruke ka njemu, a on je osetio

izvesnu nelagodnost.

„Fortise Holdene! Ti si Fortis Holden?“

„Naravno. Da li se mi...“

„Šta? Zar nećeš zagrliti svoju sestru?“

Lik je zurio u nju jedan sekund, a onda rekao: „Sina!“

Žena je klimnula glavom, dirnuta time što ju je prepoznao i privukla ga sebi i držala ga u zagrljaju

toliko dugo da je ovaj morao da je upravlja ka nadstrešnici crkve ne bi li se sklonili od kiše.

On u stvari uopšte nije prepoznao svoju sestru iz Čikaga. Najzad, otišla je iz Maunt Martera pre

skoro dvadeset godina i on je od tada nije video – ali pošto je većina Kejnine dece bila mrtva, nije bilo teško

pogoditi njeno ime.

„Ovo je moj muž“, rekla je Tomasina. „Prečasni Isaija Pink, pastor apostolske crkve Svih svetih,

jedne od najvećih crnačkih crkava u celom Čikagu.“

„Tako mi je drago što sam vas upoznao“, rekao je Lik i pružio starijem čoveku ruku.

Prečasni Pink ju je prihvatio i učtivo se pozdravio.

„Takođe“, rekao je, ali po glasu se nije moglo reći da tako i misli.

Sama služba je bila propast. Lik kasnije nije mogao da se seti skoro ničega, osim užasnog vremena

i rezignacije na Korisinom licu dok je sedela zagnjurena u Sinino rame.

Prečasni, neubedljivi čovečuljak, s neprikladnim imenom Strong, bio je očigledno ugrožen

prisustvom drugog sveštenika (pri tom tako ponositog držanja!), a reči su mu zapinjale s jasnoćom

prenapregnute parne mašine. A oluja koja se razbesnela nad crkvom, s prvim notama uvodne himne,

sigurno mu nije išla na ruku. Lik samo što je bio podigao svoj kornet ka ustima, kada je pukao grom, a celo

stado se vidno uzdrmalo na svojim sedištima. Od tada se cela služba odvijala pod upornim dobovanjem

pljuska po rebrastom krovu. A ljudi su gledali jedni druge, razmenjujući najtugaljivije moguće poglede.


Posle toga, povorka je trebalo da krene ka dokovima, kao i uvek, a Lik je maštao kako bi Silvi mogla

tamo da se pojavi, kao na Kejninoj sahrani. Ali ko bi išao tamo po takvoj kiši koja te je samo smekšavala

da te vetar prepolovi? Kao što je Neps rekao kasnije: „Crnci imaju dovoljno problema u životu da bi se još

rvali i s božijom prirodom.“ Zato su se, umesto toga, uputili pravo u bar, gde su Velika Eni i Mala Eni iznele

velikodušno posluženje gostima i velikom broju prolaznika (koji su znali da na sahrani nikome neće pasti

na pamet da se žali ili pokaže nepoštovanje, zaboga!)

Lik je bio zauzet pričom sa Sinom, koja je uskoro počela da mu postavlja pitanja na koja nije mogao

lagodno da odgovori. Prava istina je bila da je on osećao kako ne duguje nikakva objašnjenja sestri koja se

vratila posle dvadeset godina, s tim oholim stavom, uglednim mužem i razmetljivim pričama o životu u

velikom gradu. Da zlo bude veće, držala mu je pridike zbog života u baru, nazivajući to „lošim“ i

„nečasnim“. Kao da ga je ikada čula kako svira! Truba je bila njegov glas za molitvu, a u njegovoj muzici

bilo je više boga nego u rukovanju s njenim mužem, nego šta! Najzad, ljudi su njegovu muziku poštovali

nego neku sveštenikovu ženu koja je mešala „da gospoja“ s belačkim manirima!

Posle nekog vremena, Lik je - velika srca, kakav je bio – bio toliko zasićen, da je šmugnuo u svoju

sobu zajedno s Nepsom i izjadao mu se, da bi onda stukli flašu viskija dok narod nije otišao kući.

„Kako ja to vidim, Lik momče“, rekao je Neps, „ako te je sramota što si crnac, onda si stvarno glupa

crnčuga, u to nema sumnje. A ako si ponosan što si crnac, onda si opet glupa crnčuga. Ja? Ja sam samo

crnac i neću se time puvati okolo, kao što se zbog toga nikome neću ni izvinjavati.“

„Šta je sa mnom, Nepse?“

„S tobom?“

Neps je otpio dug gutljaj i onda počeo da se smeje tako žestoko da je ispljunuo viski preko košulje i

iz nosa.

„Koliko puta treba da ti kažem, Lik, momče? Ti si moj lični, jebeni crnja!“

Stao je na noge, dobro nacvrcan, i doteturao se do mesta na kom je sedeo Lik. Stegao ga je rukama

za potiljak i sagnuo se sve dok nisu bili oči u oči. Neps se mučio da fokusira i pritisnuo je svoje čelo uz

Likovo.

„Moj lični, jebeni crnja“, prošaputao je Neps i još malo držao Lika dok se nije odmakao, smejući se

i krivudajući dok je išao ka vratima.


„Odo’ ja u krevet.“

Ostavši sam sa alkoholom kao jedinim kompanjonom, Lik je pokušao da malo sredi misli. Pokušao

je da misli na Korisu i zabrinuo se za njenu budućnost. Pokušao je da misli na Tomasinu i njenog oholog

mužai da zamisli veliki grad kao što je Čikago, u kojem je King Oliver – zar oni nisu zamalo postali

poznanici? – Imao je svoj orkestar. Pokušao je da misli na Silvi koju je voleo kao muziku, ali zar ona nije

imala stav koji nije mogao da razume? Ali Lik nije mogao da razmišlja jasno o bilo čemu zato što mu je duh

viskija pomutio razum gore nego miris neke fine kurve, i bila mu je potrebna sva snaga samo da bi se

svukao za spavanje. Stvar je bila u tome što su te tri teme – Korisa, Sina i Silvi – sigurno zasluživale neku

vrstu analize, ali na njihova pitanja odgovor ionako sledi sutra, ali posle svega rečenog i učinjenog Liku je

san bio mnogo potrebniji nego sudbini objašnjenja jednog duvača korneta. Čak i ako je bila reč, makar

samo rasprave radi, o najvećem prokletom trubaču koga je istorija ikada zaboravila.

U Luizijani kažu da „muškarac podržava ženu odozgo“ i to je rastegljiva istina koja može da znači

šta god hoćete, ali jedno tumačenje se samo nameće kada se ima u vidu da su svi osim Lika bili iznenađeni

kada je Korisa nađena mrtva u svom stanu u ulici Kanal već sledećeg jutra. Kada je Babl spao s Korisinih

prividno snažnih ramena, beskrajna lakoća njegovog odlaska smrvila ju je kao nehajno stopalo derana

bubu na pločniku.

Neps je probudio Lika s tom vešću kada je Stara Hana bila visoko na nebu i dan već bio upola prošao.

Ali Lik kome je glava zvečala kao hor zrikavaca u tihoj noći, nije sačekao da bi ga saslušao. Istrčao je je iz

bara ka ulici Kanal i preskakao po tri stepenika, kao posednut.

Korisa je bila položena na Kejnin stari krevet, a Velika Eni i Ma Kuper su stajale iznad nje (prečasni

i gospođa Pink već su bili otišli za Čikago). Lik je bio bez daha. Njegovo veliko srce se napinjalo, a uši toliko

hučale da nije ni čuo njihove reči saučešća. Lik je već video smrt i to mnogo njih; više nego što bi bilo koji

mladić mogao da očekuje. Ali Korisin odlazak pogodio ga je više nego bilo koji. Zar njih dvoje nisu živeli

skoro kao muž i žena posle njegovog izlaska iz „Dvostrukog M“? Lik se setio šta je rekao profesoru Hupu

onog dana kada su stajali naspram Brda Odjeka: „Bog me je postavio na ovu zemlju da bih se postarao za

Mamu Lusi, Kejni i svoje sestre.“ A sada su Mama Lusi, Kejni i sve njegove sestre (osim Sine i Silvi) bile

mrtve. Što je bilo najgore, sada je i Korisa – o kojoj je uopšte stigao da se brine – bila mrtva.

Lik se isteturao iz stana tup kao mala devojčica koju po zimi šalju da nađe komad uglja i nije čuo


šta je Velika Eni rekla Ma Kuper:

„Ta porodica je tako nesrećna da se mi ostali crnci pored njih osećamo kao božji narod“ rekla je. I

to je bila žena koja je jednom rekla Liku da je „srećan što je živ.“

Silvi je čekala Lika kad se ovaj vratio kod „Bezubog Nepsa“. Ali on nije bio iznenađen što je vidi

uprkos činjenici da je sredinom dana uglavnom bila u Džounsu.

Izgledala je, pomislio je, nekako tužno i pitao se da li je već čula za Korisu. Raširio je ruke da bi je

primio na grudi ali Silvi nije htela da dođe i zar to nije bilo tipično ta njeno skorašnje ponašanje? Samo se

premeštala s noge na nogu i uvrtala usne kao da joj je bilo neprijatno.

„Čula si za Korisu?“ rekao je Lik.

Silvi je odmahnula glavom.

„Umrla je.“

Silvi nije delovala iznenađeno i nije mogla čak ni da glumi žalost. Samo je nastavila da sisa usne,

kao klinka cuclu. Zurio je u nju. Sada je primetio, pomalo iznenađeno, da je Neps stajao iza nje sa nekim

smetenim izrazom na licu. Lik ga nije ranije primetio.

„Ej, Neps“, rekao je Lik, „Je l’ ima šanse da mi središ jedno piće?“

„Naravno, Lik, momče, ali Silvi ima nešto da ti kaže.“

„Da?“, podigao je obrve ka Silvi, a ona samo što je otvorila usta. Ali Lika je iznenada pomela druga

pomisao: „Ništa me više neće zadržati u Kultaunu. Prokletstvo! Ništa me više neće zadržati u celoj ovoj

prokletoj državi, Silvi. Ništa osim tebe.“

Usledila je pauza, teška kao Likovo srce, kao uteg na nekoj od onih dizalica na dokovima. Silvi je

oblizala usne i stegnula šake u pesnice ne bi li ih malo ovlažila. Grlo joj je bilo tako suvo da je osećala kao

da joj se tu igra neki pauk.

„Fortise“, rekla je. „Trudna sam.“

On je zaćutao, kao da više i ne zna engleski.

„Sigurno je tvoje, Fortise.“, nastavila je Silvi odmah. „Zato što znaš da onaj beli momak ne može

da ima dece. Sem toga, ima bar dva meseca od kada je Džoni van grada.“

Lik je zavrteo glavom kao da hoće da povrati malo pameti u nju. Ta novost je valjda objašnjavala

zašto se Silvi ponašala tako čudno!


„Pa“ rekao je konačno. „Sada definitivno napuštamo ovaj usrani grad, Silvi! Zato što ni jedno moje

dete neće odrastati kao neki kultaunski crnja, kao njihov otac, i to je živa istina!“

Samo bog zna šta je Silvi mislila kako će Lik reagovati na vest da će uskoro biti otac, ali sigurno nije

dobila odgovor koji je očekivala. Bila je dovoljno pametna da bi znala da još jedno dete u luizijanskoj

mešavini može, u najboljem slučaju, da bude samo teret. A tek njen odnos sa Džonijem Frederikom? To je

sigurno značilo samo nevolju. Ali znala je da je Lik bio iznenađujući dasa. Kao kada je izdržavao porodicu

sa sedam godina, radeći sa kolicima za led Starog Stekela; ili kada je svirao na Kejninoj sahrani; ili kada ju

je dodirnuo one prve zajedničke noći – u isti mah čvrsto i nežno, kao idoli iz matinea u njuorleanškoj kući

slika. A sada? Lik ju je sada iznenadio prijatnije nego ikada ranije.

Prihvatio je vest sa zrelošću koju Silvi obično nije povezivala sa muškarcima. Tog popodneva u baru

posadio ju je ispred sebe i onda su napravili plan za delovanje koji ih je ispunio vrtoglavim uzbuđenjem i

osećanjem samopouzdanja. Glavna stvar, složili su se, bila je da Silvi što pre bude što dalje od Kultauna.

Ko je mogao da kaže kako će Džoni Frederik reagovati kada vidi da je „njegova devojka“ nestala? Ali moglo

se garantovati da će biti gadno.

Silvi je trebalo te večeri da se vrati u svoj plaçage apartman i pokupi bednu ušteđevinu i spakuje

nešto odeće. Samo je trebalo da se moli da se Džoni ne pojavi i da se onda što pre vrati u bar da sa svojim

čovekom provede tu poslednju noć. Onda bi već ujutru uhvatila prvi voz za Kresent Siti i otišla pravo u

Čikago kod sestre Sine.

Silvi se nije dopao taj deo plana. Nije videla sestru toliko dugo i ona je bila udata za sveštenika, a

Silvi je sanjala o Njujorku, za koji su ljudi sada pričali da je prestonica žestokog džeza. Ali Lik je morao da

ostane u Kultaunu da bi sredio stvari oko Korisine sahrane i nije želeo da u metropolisu na istočnoj obali

Silvi bude sama. Naravno, Njujork je bio krajnja destinacija. Zato se dogovorio s njom da se sretnu na

Velikoj centralnoj stanici, ispod sata, u podne, za tačno mesec dana. Ili dan kasnije ili dan posle toga ili čim

uspe da dođe.

Silvi se vratila u svoj plaçage apartman u Džounsu i imala sreće. Do devet uveče od Džonija nije bilo

ni traga. U stvari, nije bilo nikoga osim nestašne devojke Svit Eli, koju je mogla i da zaobiđe da je htela.

Pokucala je na Silvina vrata i ušla ne čekajući odgovor. Silvi je gurnula napola spakovan kofer ispod

kreveta, kao klinka uhvaćena s prstom u filu za kolače.


„Šta to radiš, Silvi? Nisam te videla danima i danima i danima.“

„Ništa, samo sređujem neke stvari.“

„Ideš negde?“

Silvi je pogledala Svit Eli – da je samo imala rajsferšlus na ustima – ali prosto nije bilo druge. Bila je

toliko uzbuđena da je morala nekome da se poveri inače bi eksplodirala.

„Odlazim“, rekla je Silvi. „Idem na istok, daleko od ovog usranog grada! Daleko!“

Svit Eli je bila zapanjena. Nije znala šta da kaže.

Kako je ona to videla, Silvi uopšte nije mogla da pomisli da napusti Džouns i svoj aranžman s belim

„momkom“ kao što je Džoni Frederik. Štaviše, kako bi mogla da ostavi tu najlepšu kolekciju odeće koju

ste ikada videli?

„Šta je s tvojim haljinama, Silvi?“

„Njegova lova, draga moja!“

„Živa istina, Kristina! Mogu da pogledam?“

„Samo se posluži, Uzmi sve što hoćeš.“

„Baš si loša, Silvi“, prošaputala je Eli. „Šta ćeš reći Džoniju?“

Silvi je pihnula. „Neću mu reći ništa, a nećeš ni ti. Napuštam grad sa Fortisom i to je to; i to je naša

tajna – između mene, tebe i Isusa. U redu?“

„Ko je Fortis?“

„Moj čovek“, rekla je Silvi i shvatila da to nikada ranije nije izgovorila i da joj se sviđa kako zvuči.

„Možeš da mi veruješ“, rekla je Svit Eli, a Silvi se upitala da li će ikad zažaliti zbog tog poverenja.

I naravno da nije. Ali samo zato što nikada nije saznala istinu.

Poslednji put kada je Silvi išla nazad u Kultaun, kroz sporedne prolaze da je niko ne bi video, zar

nije uživala u mirisu Maunt Martera? Dobri, pošteni miris teškog rada i teškog života. Jedino mesto u kome

je Silvi još bila bio je Nju Orleans. A tih dana, naravno, taj stari skitničarski grad je proždirao svoja manja

predgrađa kao alavi klinci pola menija u nekom od restorana sa brzom hranom. Samo bog zna šta sada

stoji na mestu tih sporednih prolaza. Možda skladišta ili šoping molovi ili možda čak autoput.

Poslednji put kada je Silvi pevala sa svojim bratom (s kojim nije bila u krvnom srodstvu)... Eh! Samo

zamislite kako je to moglo da zvuči! To je bila žena koja je krasila orkestar Flečera Hendersona (makar


jednom, u svakom slučaju), glasom tako slatkim i umilnim – kao med u vrućoj limunadi. I kako je samo

pogađala note te večeri! S budućnošću koja se prostirala pred njom kao put ka obećanoj zemlji: put koji

vodi iz Džounsa, iz prostitucije, sve do Njujorka. Možda se može zamisliti kako je gledala Fortisa, s

njegovim velikim srcem koje mu je pumpalo u grudima i s tim snažnim rukama koje su milovale kornet i s

tim poštenim očima, raširenim od uzbudljivosti od svega toga. Ali možda je osetila i peckanje od sreće u

očima, koje joj je zamutilo viziju, tako da nije mogla da vidi nedaće koje je sudbina svakako imala na

lageru.

Poslednji put kada je svirao sa svojom sestrom (s kojom nije bio u krvnom srodstvu), Fortis Holden

je sigurno duvao tako glasno da je njegova prošlost morala da zabije prste u uši kao neki dekica, dok je

njegova budućnost vrištala kao nervozna beba! To je bio čovek koji je jednom svirao sa Lujem

Armstrongom (mesec dana, u svakom slučaju), s trubom koja je pričala priču koja se od tada nije čula.

Nema sumnje da je Lik te noći svirao radosne glave, blaženih usta, zaljubljenog srca i napaljenih muda.

Ali, teško je ne upitati se da li je u tim emocijama bilo nečeg pritajenog, kao odbegli rob koji se krije u

plićacima delte.

Poslednji put kada su Lik i Silvi vodili ljubav svakako je privatna stvar i tako treba i da ostane. Ali

može li iko da odoli požudi, makar u mislima? Istina je da tela ljudi – njihovi isprepletani udovi i njihove

usne koje se uporno sudaraju – ponekad govore nekim nepoznatim jezikom koji reči ne mogu da prenesu,

a razum da pojmi. Zamislite onda par (i ono malo što je raslo u Silvinom stomaku), porodicu u iščekivanju,

koja zaslužuje malo blažu sudbinu nego što sleduje većini. Kada ljubavnici znaju da se neće videti dugo,

oni se onda trude da iscede limun na suvo, kao da im je to poslednji put. I tog dana je bilo tako. Zato što je

sudbina svakako neumorni zavodnik koji se neće zbuniti kada baci pogled na glavnu priču.

I tu niko ništa ne može.


I:


Starac je svakako bio sklon digresijama. Silvija je to odmah primetila.

„Ne znate vi mene“, govorio je, a glas mu je bio nekako defanzivan.

„Ne znate vi ništa o meni, osim da sam ja taj koji će završiti ovu priču i što očekujete da će ona

zvučati jasno kao muzika iz ove stare trube.“

Hajde više!, mislila je Silvija. Ali nije bila ljuta, samo umorna kao nikada u životu. S naklonošću je

gledala u Fortnajtlija – šta joj je on bio? Poluujak ili tako nešto (bio joj je rod otprilike koliko i onaj perverzni

deda-ujak Fabricio); ali sviđao joj se način na koji je prelazio prstima preko dedinog korneta, kao da je stari

lim mogao da mu podari malo nadahnuća. Sviđao joj se način na koji je pričao Likovu priču – kao da je ona

samo čekala da pokulja iz njega, više od pola veka. Sviđao joj se način na koji je govorio, stalno joj privlačeći

pogled, kao i Džimu i Musi, da bi bio siguran da ga slušaju. A znao je da govori, nego šta! A ona je sada bila

umorna!

Priča je trajala skoro dva dana i to je bila njena krivica.

Naime, mogla je da prihvati – „Tvoj deda je bio Lik Holden (nepoznati džez muzičar). Tvoja baka je

bila Silvi (prostitutka i ponekad pevačica – zar ti to ne zvuči poznato?)“ Mogla je da ostane na tome. Ali

imena ili porekla ili rase nikada nisu mogli da pruže Silviji (nazvanoj tako po baki koja je na „i“ dodala „ja“

zato što joj je to zvučalo više italijanski) osećaj identiteta za kojim je žudela. Zato što je samo cela priča

mogla da joj kaže ko je bila i zato što joj je bilo potrebno da zna sve. Kako bi inače sve to imalo smisla?

U svakom slučaju, nije bila umorna od slušanja. Bila je umorna od osećanja u utrobi koje joj je iz

časa u čas narastalo.

Uprkos njenim najboljim nadama, osećala je da je antiklimaks vreba iza ćoška, neumitno kao

februarska kiša u Londonu. Ali kako bi to mogao da bude antiklimaks, ako zna da to sledi? A izgledalo je

da joj njena predosećanja do sada nisu donela mnogo toga dobrog.

Koliko god da ju je Fortnajtli privlačio, Silvija je primetila da ga više ne sluša već da samo gleda u

Džima i Musu, koji su sedeli kraj starčevih nogu kao deca oko učitelja, lica živahnih kao i uvek. Izgledali su


tako komično da je morala da obuzdava smeh. Musino stopalo bilo je umotano u veliko parče zavoja iz

prve pomoći koji je obavijao ostatak njegovog nožnog prsta. Silvija se ponudila da mu obradi i očisti ranu,

ali Musa je bio mrzovoljan i nije hteo da je pusti ni blizu.

Kako je, do đavola, uopšte izgubio prst? Imala je ozbiljnih teškoća da prihvati objašnjenje o

metafizičkoj intervenciji. Naravno, povreda je bila groteskna, ali Silvija nije mogla da veruje da bi „bogovi“

(šta god to bilo) izvršili tako crnohumornu odmazdu. Osim toga, ako je promiskuitet bio zločin, onda bi

ona trebalo da ostane bez svih prstiju na nogama, a verovatno i na rukama. Ali, možda je reći za

prostitutku da je „promiskuitetna“ bilo isto kao kada bismo za hirurga rekli da je „krvožedan“; zato što

čak i božanstva moraju da shvate da svako mora od nečega da živi.

Nije nikakvo iznenađenje što Musa nije video ništa smešno u gubitku prsta (četvrtog s desne noge,

opet, očigledno, po slučajnom izboru). To je delimično bilo zbog nepodnošljivo bolne rane, delimično zbog

sramne niskosti njenog uzroka, ali najviše zato što je taj gubitak delovao tako nesumnjivo metaforično

(kao i većina stvari kod domišljatog zakulua – obnavljanje mladinog devičanstva, hladni ožiljci zbog

ogovaranja, kiša na sahrani). Prethodna dva dana Musa je mogao da šepa po Nju Orleansu samo uz pomoć

štapa.

„Vidiš, Silvija“, rekao je. „Izgubio sam samo jedan prst, a moja ravnoteža je opet problematična. U

svakom drugom pogledu ja sam kompletan muškarac, a opet ne mogu da hodam bez pomoći. Kakva

prividno skoromna naplata zbog tako perfidnih posledica!“ Zakulu je onda značajno pogledao Silviju.

„Siguran sam da možeš da me pratiš.“

Iskreno, Silvija nije imala pojma o čemu ovaj govori, iako ga je kasnije, kada je razmišljala o tome,

skoro razumela.

Što se Džima tiče, bilo ga je toliko sramota da nije mogao da je pogleda u oči. Naravno, povrede

koje je on zadobio nisu bile od pomoći. Desno oko mu je i dalje bilo napola zatvoreno otokom, a levo tako

zakrvavljeno da se u njemu jedva videlo nešto belog. Ako ništa drugo, barem mu nije slomila nos. Silvija

se odjednom osetila krivom pri pogledu na njegov otečeni nos koji je delovao tako bolno. Stvarno ga je

dobro opalila, nema šta. To će ga naučiti da se ne petlja s prostitutkom (u penziji). To će ga naučiti da se

ne petlja sa machekamadzi!

Osmehivala se protiv volje. Džim ju je pogledao na tren i onda odmah oborio glavu.


Shvatila je da je se plaši. Ako.

Nakon što je Musa izgubio prst od njenog poljupca, nakon što su otišli kod Malonea i prisustvovali

Džimovom pijanom karaoke nastupu i nakon što ga je opalila po njušci, Silvija je tumarala ulicama Nju

Orleansa duha pometenog svakakvim slikama i idejama. Hodala je veći deo noći, tu i tamo svraćajući u

neki bar, slušajući dobru i lošu muziku, hladeći ledom članke na prstima (da bi ublažila bol) i trpeći letnje

predloge pijanih muškaraca kojima se sviđalo elegantno njihanje njenih bokova i koji su mislili da je suviše

stara da bi bila izbirljiva. Nije mogla da se seti svega od te noći, toliko su joj osećanja bila uzburkana, ali

setila se pitanja koja je postavljala samoj sebi; a sva su bila tako jebeno očigledna da joj je bilo teško da

poveruje da ih nije postavila ranije.

Šta je radila u Nju Orleansu? Šta je radila u Nju Orleansu s ludim afričkim vračem i dobronamernim

klincem (ali ipak klincem). Čemu se nadala? Da li su joj njeno poreklo ili to što je crna zaista bili toliko važni?

Da li bi joj odgovori na njena pitanja – ta i druga velika pitanja – sva ta: ko, gde i zašto – zaista pomogli?

Silvija je bila sigurna samo u jedno: htela je da se vrati u London. Naravno, tamo je ništa nije čekalo

– nije bilo doma, porodice, partnera koji je čeka sa svojim širokom ramenima i velikodušnim uvom. Ali

tamo makar nije znala ništa i bila je naviknuta da ne zna ništa; znala je to kao dobro uvežbani izgovor.

Do vremena kada se Silvija vratila u svoj apartman u Šartru, nebo je počinjalo da se umotava u prve

rozikaste pramenove jutra. Ušla je tiho. Pomišljala je da se spakuje i ode istrog časa, a da ne kaže ni

zbogom; ali ispostavilo se da su Musa i Džim već bili budni i sedeli u tišini u maloj kuhinji. Zakulu je pušio

terapeutski džoint s nogom na stolu, dok je Džim zlovoljno cevčio burbon, povremeno izbacujući krv iz

nabubrelog nosa. Kada je ušla, obojica su je pogledali kao da su jedva čekali da se pojavi. Džim je ustao i

počeo sa: „Gde si bila?“, ali Silvija ga je odmah vratila na stolicu pogledom koji je mogao da isuši potok.

„Odlučila sam da se vratim u London“, rekla je.

Musa je povukao tompus i pogledao je kroz zavesu od dima. Lenjo je spustio noge, ali nije uspeo da

ne jaukne kada mu je krv prostrujala kroz ranjeno stopalo.

„Pronašao sam“, objavio je Musa tiho. I uz svu opuštenost svog držanja, glas mu je imao koje zrnce

ponosa više.

„Šta si pronašao?“

„Tvoju istoriju“, rekao je Džim.


Ali Musa je odmahnuo glavom.

„Tvoju sudbinu“, rekao je.

„Oh“, rekla je Silvija mlitavo. Znala je da bi trebalo da bude uzbuđena, ali je već zaboravila zašto.

„Idem u krevet.“

Legla je obučena, s puderom koji joj se razmazivao po jastuku. Zatvorila je oči, praznih misli, ali još

nije bila zaspala kada je Džim ušao u sobu. Čula je škripanje vrata ali kada je on čučnuo pored nje osetila je

zadah viskija.

„Žao mi je“, rekao je.

„U redu je.“

Ćutao je nekoliko trenutaka a obrazi kao da su mu se malo iskrivili.

Nije mogla da oceni da li je ta pauza bila dramatična ili je samo pokušavao da savlada bol.

„Zaljubio sam se u tebe.“

Silvija ga je pogledala, a pogled joj je bio ironičan, a srce tako puno samosažaljenja da u njemu nije

bilo mesta za išta osim za prezir (ozloglašeno skladno osećanje).

„I šta sad, jebiga?“, rekla je.

Idućeg jutra Musa ju je probudio ranije. Mislila je da mu kaže da je ostavi na miru, da je više nije

briga, ali znala je da mora da kupi avionsku kartu za Njujork i računala da joj za to treba dan ili dva, prema

tome, šta bi mogla da izgubi? Osim toga, još uvek je bila u vlasti zakulua da bi prepoznala onaj njegov izraz

koji nije trpeo prigovore.

Kako li su samo bizarno izgledali, njih troje, dok su išli u Francusku četvrt! Musa je išao ispred

šepajući trapavo s palicom za bejzbol kao štapom kojim je održavao krhku ravnotežu. Za njim je išla Silvija,

prelepo udešena i besprekorno obučenakao i uvek. Njen dugi mantil lepršao je dok je hodala, a svetlucave

usne kao da su joj bile stalno napućene. Džim se klatio za njima kao ozlojađeni dečkić, a lice mu je bilo

toliko uneređeno da je povremeno izazivalo saosećajne poglede.

Fortis Holden mlađi ih je čekao u baru. Kod Malonea je izjutra bilo prazno, kao i obično, i mirisalo

na čudnu mešavinu kafe i deterdženta.

Musa je predstavio Silviju njenom davno izgubljenom rođaku i ona mu je odmah prišla.

Bilo je nečeg živahnog u njegovom držanju. Dok joj se obraćao, jezik mu je ispadao preko umornih usana.


i bio je ružičast i vlažan, kao da ga godinama nije koristio.

Seli su za sto u uglu i naručili kafu i đus.

Fortnajtli nije hteo ništa, samo čašu vode, koju je pomalo pijuckao tokom prepodneva, da bi onda,

kako su senke počele da se izdužuju preko poda, prešao na viski.

Džim je u početku pokušavao da privuče Silvijinu pažnju, kao da je imao još toga da joj kaže (još

neku izjavu ili izvinjenje, bez sumnje), ali ona ga je uporno ignorisala tako da je ubrzo odustao. Umesto

toga, palio je cigaretu za cigaretom i muljao kafu po ustima sve dok i on nije bio toliko uvučen u

Fortnajtlijevo pripovedanje da je jedva primetio kako se dan približio pravom trenutku da započne sa

pićem.

„Znači, ti si devojčica Silvi Blek?“, počeo je starac.

„Unuka“, Musa je bio taj koji ga je ispravio.

„Unuka, a?“, Fortnajtli se nagnuo ka njoj.

Sunčev zrak je obasjavao milijarde čestica prašine iznad stola i on je prošao glavom pravo kroz njih

da bi bolje pogledao Silviju.

„Pitam se da li imalo ličiš na nju, zato što nikada nisam video Silvi Blek, ali mislim da je sigurno

izgledala baš kao ti. Doduše, imala je svetliju put i čini mi se da je uvek zamišljam kao devojku od dvadeset

jednu godinu.“

Starcu je bilo potrebno skoro dva sata da bi Silviji objasnio njeno porodično stablo s dovoljno

detalja da bi bila zadovoljna. Povremeno bi se ponavljao ili zapeo na nekom imenu – falinka starosti, pre

nego pamćenja; onda bi Musa uskočio s propuštenim podatkom. Ponekad bi vrač dodavao svoje detalje,

kao da je sam hteo da poveže celu priču. Na primer, rekao joj je ime njenog robovskog pretka – Jezekilj

Blek, poznatiji kao Zike. Kada je Musa to rekao, Džim je iz nekog razloga promrmljao reči „žrtveni dar“ i

Silvija je opet morala da ga ućutka onim pogledom.

Pitala se kako je jedan afrički zakulu mogao da zna tako mnogo o njenoj prošlosti. Možda je već bio

čuo celu priču od Fortnajtlija (iako je to bilo malo verovatno, sudeći po starčevom začuđenom izrazu). Ili je

to možda bila neka uvrnuta zambavijska vradžbina, kao ona koja je mogla da amputira prst. Iskreno,

Silvija nije mnogo marila.

Kada je Fortnajtli završio priču o porodičnom stablu Silvinim bekstvom za Čikago sa Likovom


bebom u stomaku (Bernadetom di Napoli, ako možete da verujete), Džim je ustao sa izrazom krajnje

rešenosti i doviknuo Moli da mu donese pintu nigerijskog ginisa. Ali Silvija nije bila ni blizu gotova.

„Kako znate sve to?“

„Zato što mi je posao da to znam. Vidiš, Lik Holden je bio najveći trubač koga je istorija ikada

zaboravila. Sem toga...“, starac je slegnuo ramenima – „bio mi je ćale, a to što ga nikada nisam video ne

menja mnogo.“

„Kako to da ga nikada niste videli?“

Fortnajtli ju je ozbiljno pogledao. Njegove oči koje mora da su videle toliko toga, malo su se

zastaklile i on je duboko uzdahnuo da bi vratio vreme unazad.

„Moja mama...Bi Holden, sećaš se?“ počeo je lagano. „Ona je bila luda prostitutka i ne sećam je se

s mnogo naklonosti. Nemoj pogrešno da me shvatiš. Nema ništa loše u tome da budeš prostitutka, niti

luda – ali sigurno nije dobro kada se to dvoje pomešaju... Istina je da je jedno od mojih najlepših sećanja

na tu ženu bilo kada sam se vratio u naš stan – tu preko puta, u ulici Bejsen – i zatekao je kako plače kao

beba. ’Forti!’ rekla mi je (tako je volela da me zove kada bi popila svoje omiljeno piće). ’Forti! Tvoj tata je

mrtav!’ Mislim da sam imao oko sedam godina. Mislim da je to bilo otprilike 1925. godine.“

Fortnajli i Silvija su se za trenutak napregnuto gledali u tišini, kao da su pokušavali da prodru

duboko u unutrašnjost jedno drugog, kao što samo rođaci mogu. Musa, koji ih je posmatrao, pitao se da

li su i njihove oči izgledale slično; oči Lika Holdena ili mladog afričkog pevača po imenu Zike.

Posle nekog vremena Silvija je trepnula i rekla:

„Molim vas, hoću da znam sve.“

I tako joj je Fortis Holden ispričao sve što je znao o Liku – sve detalje koje je sakupio pre skoro celog

jednog ljudskog veka (možda tokom kasnih 1930-tih), od likova čija su imena zvučala kao da su veća od

života: od Male Eni, Džiga, Popskala i njima sličnih – od likova koji su živeli u Kultaunu pre i posle Drugog

svetskog rata, kada je Maunt Marter još bio granično mesto dostojno svog imena.

Počeo je s Likovim naopakim rođenjem u Kejninom stanu u ulici Kanal, ispričao joj o njegovom

zatočeništvu u „Dvostrukom M“ i okolišao skoro tri sata – dovoljno prirodno – oko anegdota iz dve godine

koje je Lik proveo u Nu Orleansu. To su bile priče o Basteru Basteru, Crnom Beniju i naravno, o njegovoj

majci – Bi Holden. Fortnajtli je s melanholičnim ponosom pričao Silviji o kratkoj vezi svog oca sa Fejtom


Merejblom, Kidom Orijem i Kingom Oliverom. I ona je bila prikladno impresionirana (dok su Musa i Džim

bili više zapanjeni) A kada je Silvija s nevericom dovela u pitanje starčevu tvrdnju da je Lik svirao s velikim

Luj Armstrongom, Fortnajtli je zavrteo glavom i rekao:

„Znaš šta je ’Diper’ napisao u svojim memoarima? ’Taj momak Lik mi je pokazao šta znači reč

’vruće’, nego šta! Duvao je u tu trubu tako žestoko da si mogao da vidiš kako se lim znoji. ’ Tako je ’Diper’

napisao i to sigurno možeš sama da proveriš, ako mi ne veruješ.“

Fortnajtli je pričao ceo dan, završivši sa incidentom u hotelu Montmorensi – kada je Lik video Silvi

prvi put za deset godina. Onda je iznenada prekinuo s pričom, uzdahnuo i oprezno se podigao na noge.

Bilo je oko devet sati.

„Kuda idete?“, pitala je Silvija.

„Kući. Umoran sam.“

„Sada? Ne možete da idete sada. Morate da završite. Morate da mi ispričate sve!“

„Sutra! Prokletstvo, rođako moja! Stvarno imaš temperament na majku! Osamdeset godina sam

čekao da ispričam ovu priču; još jedan dan ne znači mnogo.“

„Ali...“

„Sutra. Videćemo se sutra. Odvešću te na jedno mesto.“

Na te reči, Fortnajtli se oteturao iz bara, ostavivši za sobom Silviju koja je izbegavala poglede svojih

pratilaca, ispitivačke, izvinjavajuće i tako jebeno napadne.

Njih troje su se vratili u aparman hodajući u tišini, a ona je odmah otišla u krevet. Mogla je da čuje

Musu i Džima kako pričaju. Mora da su pričali o njoj, zato što su im glasovi bili prigušeni i tajnoviti. Ali

ionako više nije marila. Posle nekog vremena Musa je pokucao na njena vrata i stao na prag. Silvija je

ležala otvorenih očiju, ali nije se okrenula ka njemu.

„U Zambaviju imamo izreku“, rekao je. „Kumuru ku mastike chi bhundu sazvopuro kanaka loro o

zvakola kupi gudo. To znači: Bes koji tutnji u bušu, vraća se odakle je došao ili spava sa babunima.“

„Šta bi to trebalo da znači“, pitala je Silvija.

Ali Musa je samo slegnuo ramenima.

„Džim je dobar dečko. Ne budi suviše gruba prema njemu.“

„Nisam“, rekla je Silvija i zatvorila oči, sve dok zakulu nije shvatio poruku i ostavio je na miru.


Silvija u stvari nije bila ljuta na Džima. Ne zaista. Naravno da je njegova pevačka improvizacija bila

neprijatna, a njegovo skrušeno pokajničko kreveljenje još više. Ali Silvija je u svoje vreme bila opisivana

mnogo gorim (i mnogo netačnijim) izrazima nego što je istrošena drolja. Kada je razmišljala o tome, setila

se Musinih reči iz gnevnog ishoda njihovog poljupca, neposredno pre nego što će ući u bar.

„Moramo odmah da pronađemo Džima Tuloha“, rekao je zakulu, „zato što sudbinu nećemo zavarati

tako lako.“

To su bile reči koje su joj tako uporno zapinjale u grlu. Šta misli ko je on, dođavola?, razmišljala je

Silvija i utonula je je u san pitajući se da li je uzrok njene frustracije bio Musa ili možda sama sudbina.

Sutradan ujutro ponovo su se sreli sa Fortisom Holdenom mlađim, a njih troje su i dalje jedva

govorili. Bilo je to, mislila je Silvija, kao da su svi prihvatili da je taj prividni zaključak njihovih ličnih potraga

u isto vreme bio i kraj njihove prinudne uzajamnosti. Fortnajli je svakako osetio tu nelagodnost zato što je

razvukao uvrnut osmeh i vrteteo glavom s tom nadmoćnom, nemom mudrošću, koju samo veoma stari

ljudi mogu da nose s nekom verodostojnošću.

Ovog puta nisu išli kod Melouna. Fortnajtli je ispred bara imao neku šklopociju od ševroleta u koju

su ušli, a starac se uključio u živahni jutarnji promet. Musa je seo napred (zbog povređenog prsta)a Džim i

Silvija su delili zadnje sedište. Silvija je znala da je Džim gleda ali nije mu uzvraćala pažnju. Bila je suviše

zauzeta pokušajem da obuzda lupanje srca, zato što je Fortnajtli bio prava opasnost za volanom, vozeći

sa ozbiljnom nemarnošću, kao da je znao da mu je vreme na izmaku.

Posle nekih pola sata bliskih susreta sa smrću, skrenuli su u dugačku ulicu koja je išla blago uzbrdo. Sa

obe strane, iz kržljave trave, podizala su se funkcionalna skladišta (tamo gde su nekada bile javne kuće), kao

moćni čuvari na kapijama Progresa, a na vidiku nije bilo ni jednog pešaka, čak ni automobila; samo poneki

viljuškar koji je služio nekom od tih monolita, kao pčela radilica oko matice. Fortnajtli je jadikovao. „Maunt

Martere, šta je ostalo od tebe“, rekao je. „Izgubljen za istoriju.“ Silvija je primetila da je to bila starčeva

omiljena fraza.

Zaustavili su se ispred jedne potpuno drugačije zgrade, smeštene usred industrijskog širenja. Bila je to

olupina neke stare kuće – Silvija nije čak ni pokušala da joj odredi starost - a krila su joj očigledno bila

amputirana da bi se uklopila u zgrade sa obe strane, tako da je izgledala kao čamac koji bespomoćno pluta na

velikim talasima. Na visokoj ogradi od bodljikave žice visilo je neko upozorenje, kao preuranjena nadgrobna


ploča.

Fortnajtli je ugasio motor.

„Ovo je bio popravni dom za crne dečake iz Maunt Martera“, rekao je. „Samo sam pomislio da biste

možda hteli da ga vidite.“

Fortnajtli je seo unutra, u dno oronulog stepeništa, na stolicu koja kao da je bila postavljena u tu

svrhu. Ostali su se rasporedili po prašnjavom daščanom podu koji je zlokobno krckao.

Silvija je bila razdražena time što će isprljati odeću.

Dok je starac sabirao misli, Džim je delovao krajnje uzbuđeno.

„Zaista mogu da zamislim Lika ovde“, rekao je. „A vi?“

Silvija je pasivno klimnula glavom iako nije mislila tako. Pokušavala je da u uglu oka zamisli obrise

svog dede: dečaka pritajenog u uglu, kako se skriva od vaspitača ili od – kako ih je Fortnajtli zvao? ...Macola

– sa kornetom u ruci. Ali nije mogla da zamisli ništa. Shvatila je da je Džim napravio zaplet od cigli iz svoje

mašte – od filmova, romana i članaka iz nedeljnih magazina (to jest, od drugih priča) – ali ona je htela da

konstruiše priču koja bi za nju bila verodostojna, nešto relevantno i savremeno, a to je bilo mnogo teže.

Osim toga, onaj osećaj u stomaku kinjio ju je sve više, tako da joj je bilo teško da misli na bilo šta drugo.

Fortnajtli je nastavio Likovu priču, prožimajući je takvim finesama da su Musa i Džim bili potpuno

omađijani. Pričao im je o Likovoj i Silvinoj saradnji u baru „Bezubi Neps“. Čak im je otpevao parče „Katren

bluza“, glasom koji je nekada bio melodičan, a Silvija je morala da prizna da prepoznaje melodiju. Pričao

im je o Bablovoj sahrani i dolasku Prečasnog i gospođe Pink iz Čikaga. („Baba-tetka i deda prodesorke

Pink“, primetio je mudro Musa.) Pričao im je o Korisinoj smrti i Silvinoj trudnoći i Likovom planu za Njujork.

Ali njegove reči su jedva prodirale u Silvijinu ličnost, okružujući je hladnim značenjem, sličnom magli koja

se skuplja na nepromočivoj površini, od kojeg nije mogla ni da zadrhti. Silvija se osećala vazdušastom,

lakom – kao da lebdi. I upravo ta neusidrenost, to neprijatno osećanje koje ju je držalo u neizvesnosti

nalazilo je svoje uporište u njenoj utrobi.

Ali Silvija je sada samo htela da starac nastavi, kao automobil koji juri kroz maglu, a da nema pojma

šta ga čeka s druge strane. Ali Fortnajtli je ponovo pravio digresije – kao predah pred klimaks (ili

antiklimaks, mislila je Silvija). Primetila je da joj misli ponovo lutaju kao poslednjih nekoliko dana, a njeno

najdublje biće žudelo je za krajem (bilo kakav kraj bio bi dobar). Ali sada je morala da se usresredi na

njegove reči, da čuje ono što je htela da zna.


„Sada ću ja vama mladima da ispričam kako stoje stvari“, rekao je starac i zagledao se pravo u

Silviju. „A ti si, rođako moja, još uvek mlada iako ne misliš tako. Da vam kažem kako je to. Razni

pametnjakovići dolaze u ovaj grad i analiziraju džez kao da će im to pomoći da nešto razumeju. Istina je da

džez ima svoje šeme i predvidljiva mesta. Ali veruj mi, svaki put kada pomisliš da si to prokljuvio on izvede

neki trik. Zato što se u džezu budućnost, sadašnjost i prošlost događaju ovog časa. Misliš da džez ide

jednim putem, a on ti onda šmugne – kao crnja koga ganjaju kroz deltu. I to je istina o najprostijim pričama

i najprostijem džezu! Prokletstvo! To sranje je istinitije čak i od najprostije bluz šeme. Upamti to.“

Fortnajtli je lagano skrenuo pogled ka svakome iz svoje publike. Ali Silvija je cimala glavom kao u

grču.

„Molim vas“, rekla je. „Samo hoću da znam šta se dogodilo.“

Starac je primetio njenu patnju (iako nije mogao da je razume) i duboko uzdahnuo da bi završio

priču. I Džim je primetio njenu patnju (iako ju je pogrešno shvatio) i ispružio se po podu da bi joj utešiteljski

stavio ruku na koleno, a ona se nije bunila. Musa se namestio udobnije. Mučili su ga žmarci i probadanje u

nestalom prstu, što je, mislio je, bio najjači osećaj koji je ikada imao.

„I onda se Lik javio sestri u Čikago“, počeo je Fortnajtli. „A Silvija se popela na taj voz čim je stigla.

Pretpostavljam da ju je Lik poljubio u usta i rekao: ’Vidimo se na Velikoj centralnoj stanici, draga moja. U

podne, za tačno mesec dana.’ Tako nešto. I cenim da je verovao u to... Uz pomoć Velike Eni i Nepsa, Lik je

organizovao Korisinu sahranu, i cela ta nedelja je prošla bez problema. Bilo je nekako mirno, što je najviše

odgovaralo Likovoj žalosti, zato što je svako ko vidi toliko smrti kao on može da bude samo izjeden tugom.

O samoj sahrani sam čuo nešto samo od Eša Hensena. Rekao mi je: ’Nikada nisam čuo Lika da tako svira.’

’Kako to misliš?’, pitao sam ga. ’Pa, tog dana Lik je stvarno dobro svirao. Ali muzika je bila nekako šuplja

– kao zvuk praznog lonca na roštilju.’ Kao zvuk praznog lonca na roštilju! Uvek sam mislio da je to bilo zato

što je Lik tada završavao sa Kultaunom i da je ta sahrana sigurno bila neka vrsta zaključka.“

Starac je pogledao Silviju tražeći odobravanje ali ona mu je i dalje cimala glavom, pa je samo

požurio sa pričom.

„U svakom slučaju, kad je sahrana obavljena, Lik je bio spreman da zapuca u Njujork, i možete biti

sigurni da se dobro osećao. Naravno da nije imao pojma o smradu koji se podizao iz Džounsa, kao znak

upozorenja od tvora, inače bi ugrabio prvi voz. Ali cenim da je Lik mislio kako ima dovoljno vremena, pošto

nije video svoju trudnu sestru (s kojom nije bio u krvnom srodstvu) skoro pune tri nedelje. Čoveče! Zar nije


šteta što ljudi gledaju na vreme kao na novac u banci – iako je to više pozajmica čiji rok za vraćanje može

da istekne svakog sekunda?... Mislim da je to bilo tek 1946. godine, kada sam shvatio šta se dogodilo te

nedelje u Džounsu, zato što sam tek tada ušao u trag Silvinoj prijateljici iz palaçage apartmana. Devojci po

imenu Svit Eli (iako u vreme kada sam je pronašao nije više bila devojka, a sigurno je bila izbacila ono

’slatka’ iz imena). Živela je u El Doradu, u Arkanzasu, i zar se ne bi moglo reći da je pronašla svoj ćup sa

zlatom? Prošla je kao belkinja (Silvi bi se sigurno smejala) i udala se za starog holandskog džentlmena po

imenu Hoekema, koji ju je obožavao kao da je bila sama Devica Marija. Prema tome, možete da se kladite

da joj nije bilo previše drago kada joj se na vratima pojavio plavocrni crnac, poput mene, koji je goreo od

želje da priča o njenoj prošlosti! Ali znao sam da mogu da budem uporan crnja kada sam hteo, i ona je na

kraju pristala da priča... Jasno, kada je Silvi Blek otišla, Džoni Frederik i nekoliko njegovih momaka upali

su u palaçage apartman kao svrdlo kroz truli ambar, bacajući decu niz stepenice, lupajući šljage ženama iz

čista mira i praveći opšti rusvaj. Kako je Svit Eli mislila, Džoni Frederik je sigurno voleo Silvi mnogo više

nego što je ona ikada bila svesna (zar joj nije kupovao samo najbolju odeću?) Ali cenim da ni jedan belac

ne voli kada ga neko napravi budalom – pa još crnja iz porodice koju je nekada posedovao! Takvo sranje

sigurno ’oće da zaboli, i tu nema greške!... Naravno, kada su beli momci pronašli Svit Eli od glave do pete

obučenu u Silvinu odeću koju je kupio Džoni... Ha! Možete da se kladite da su imali da kažu nešto o tome!

Svit Eli mi je rekla da se uplašila za život kada su počeli da je tuku, ali je u njenoj priči to belo smeće i dalje

izgledalo pre kao junak nego kao bela džukela (zato što nekim ljudima čak ni batine ne mogu da otvore

oči). Možete da zamislite scenu: mala tuka koja želi da bude bela. Mislite da bi ona mogla da otrpi mnogo

batina zbog nekog iste boje? Mislim da je odmah rekla: ’Silvi Blek je pobegla sa crncem zvanim Fortis.’

Tako nešto. A slava Lika Holdena sigurno je doprla do jednog ili dvojice od tih belih momaka koji su

ponekad svraćali u crnački bar.“

Starac je još jednom ućutao. Silvija je znala da je posmatra – verovatno i Džim i Musa – ali nije

podigla pogled. Čula je kako Džim šibicom pripaljuje cigaretu, a zvuk je bio nekako produžen, kao da se

vreme rasteglo.

„Dok sam stajao tamo na pragu Eli Hoekeme, osećao sam kako ona ’ladno može da mi pročita na

licu šta mislim, kao što plug ore neku zemlju. Ili je bilo to ili je više od dvadeset godina živela sa osećanjem

krivice. ’ Šta je trebalo da uradim?’ zasiktala je. ’Koliko sam ja mogla da vidim, Silvi Blek je morala da bude

luda da bi napustila Džonija Frederika zbog nekog crnje! U svakom slučaju, nisam uradila ništa loše.


Samo sam rekla istinu, a istina nikome nije naškodila.’ Kunem vam se da mi je to rekla. ’Istina nikome nije

naškodila!’ Prokletstvo! Neki ljudi su takve proklete budale da se pitate kako im uspeva da se sami

okupaju!“

Silvija je čula kako ga Džim prekida. Glas mu je bio živahan.

„Šta ste joj rekli?“

„Šta sam joj rekao? Šta bi ti voleo da sam joj rekao? Misliš da sam joj rekao šta je Džoni Frederik

uradio? Čemu to? Nisam joj rekao ništa! Crni ljudi imaju dovoljno bede u životu, momče. Čak i crnci koji

umišljaju da su belci.“

Opet tišina. Silvijin bol u utrobi bio je nepodnošljiv. Prekrstila je ruke preko stomaka i malo se

zaklatila. Mogla je da oseti kako oči počinju da je peckaju. Bacila je pogled na Fortisa Holdena mlađeg i

usne su joj se iskrivile dok je besprekorno čistom maramicom brisala uglove očiju.

„U svakom slučaju, ne znam mnogo o tome šta se dogodilo. Eš Hensen je bio u ’Bezubom Nepsu’

te noći, ali je i dalje bio posednut time...O da, i nije hteo da priča. Sve što znam čuo sam od Popskala, zato

što je bio pijan kada se to dogodilo i pijan kada mi je o tome pričao, i cenim da mu je alkohol pružao neku

utehu... Izgleda da su Džoni Frederik i njegovi momci došli u bar malo pre svitanja. Bilo je to veče pre nego

što je Lik trebalo da otputuj. Možete li da verujete? Zar sudbina nije prava kučka! Naravno da ovima nije

bilo na pameti ništa gore od batina koje crnja neće zaboraviti. Zato što ti momci nisu bili ubice. Ali nije

tako ispalo. Kako mi je Popskal ispričao – vezali su njega, Džiga, Eša Hensena i Nepsa za šank i možete da

se kladite da je Neps psovao na bele momke toliko da je bio srećan što je ostao živ. Onda su pretukli Lika

njegovim kornetom, izobličujući instrument o njegove ruke, rebra i lobanju. Čak su mu zabili zvono u usta,

opet i opet – sve dok nije počeo da pljuje zube i dok mu usne nisu bile potpuno uništene. Zamislite to! Par

usana dovoljno slatkih da su mogle da se obrate bogu i bez posrednika!... ’Ostani dole!’ vikao mu je Popskal.

Čak i Neps. ’Ostani dole, Lik , momče! Slatki Isuse! Sagni se!’ Ali Lik ih nije čuo, a kamoli obraćao pažnju na

njih – zato što je svaki put kada bi pokleknuo, ponovo ustajao na noge da bi dobio još batina, što je samo

dodatno izazivalo Džona Frederika. Taj beli momak je vrištao kao ludak i udarao Lika i opet i opet, sve dok

Popskal i ostali nisu mogli to više da gledaju od suza. Onda su čuli kako neko govori: ’Ne mrda više! Džoni,

sranje! Ne pomera se!’... I onda su ti beli momci izjurili iz bara, a zabava je bila završena. Nepsu je trebalo

dobrih pola sata da se oslobodi od zapetljanih čvorova. A do tada je tata koga nikada nisam upoznao bio

uveliko mrtav. Neps je držao Lika dok je umirao i stalno ponavljao: ’ Ti si moj lični jebeni crnja, Lik, momče!


Moj lični jebeni crnja!’ Sranje! Popskal je rekao da je Neps voleo Lika kao brata. I više od toga. Da je Lik

hteo da ostane na podu, možda bi i preživeo! Ali nije ostao, i Popskal to nikako nije mogao da objasni. Ne

znam. Možda je Lik mislio da s tim razvaljenim usnama nema razloga da živi. Ali šta je bilo sa Silvi Blek i

njegovom bebom? Ili se možda setio kako je Džoni Frederik plesao s njegovom ljubavlju u hotelu

Montmorensi i cele te nameštaljke s belim momcima i sestrama svetle puti i mesta na kojem nije smeo da

bude prisutan ni jedan crnac, osim čiča Toma iz orkestra. Cenim da se setio kako je glumio padanje u

nesvest i možda mislio, neću više padati zbog neke bele budale. Ko zna? Jedino što pouzdano znam jeste

da je moj ćale imao srce dovoljno veliko za celu Luizijanu i da ga je možda to i ubilo. Prokletstvo!“

Starčev glas je zadrhtao, a iz umornih grudi mu se oteo jecaj koji ga je iznenadio. Silvija je htela da

ga pogleda, ali oči su joj bile pune suza koje drugi ne bi mogli da razumeju. Gurnula je članke prstiju u oči,

a oni su se vratili zacrnjeni maskarom. Mora da je izgledala kao klovn, pomislila je.

„Pogledaj me samo“, rekao je Fortnajtli. „Cmizdrim za čovekom koga nikada nisam upoznao.

Nema veće lude od stare lude.“

„Šta je bilo sa Nepsom?“, pitao je Džim tiho.

„Kada su pokopali Lika... Sranje! Tri sahrane za mesec dana! Zar vam to nešto ne govori... Morao

je da sredi neke stvari u Maunt Marteru, ako znate na šta mislim. Nekoliko godina kasnije otišao je u

Njujork da potraži Silvi, ali mislim da je nije pronašao. U svakom slučaju, od Male Eni sam čuo da je dobila

poruku od njegovog ubice. Umro je kao nitkov, kažu, ali ne znam mnogo o tome. Cenim da je taj pametni

kicoš na kraju ostao bez reči.“

Silvija je obrisala oči rukavom i po prvi put podigla glavu. Musa, Džim i Fortnajtli su je pogledali,

svako sa drugačijim pitanjima koja su im osvetljavala lica. Progutala je knedlu i čvrsto zagrlila samu sebe,

kao da pokušava da spreči utrobu da joj ispadne.

„Šta je bilo sa Silvi?“

„Sa Silvi? Kako to misliš? Znaš šta je bilo. Udala se za bogatog Italijana po imenu Toni Berlone i oni

su podigli Likovu ćerku (tvoju mamu) kao svoju.“

„Da li ste ikada pokušali da je pronađete?“, pitala je i primetila kako se Fortnajtlijevo lice stvrdnulo,

skoro neosetno, u blagom prelazu koji je samo neko iz porodice mogao da primeti.

„Šta ja imam s njom?“

Silvija je opet progutala knedlu. U glavi joj je zujalo, a svaki delić tela ju je boleo. Antiklimaks u stomaku


terao ju je na povraćanje. Znači tako izgleda dovršavanje! Ali nije se osećala toliko dovršenom koliko

dokrajčenom.

„Zašto se nije vratila da potraži Lika?“, pitala je, a starac je skoro zagunđao.

„Da ti kažem nešto, rođako moja. Ljubav ne živi posle groba.“

„Kako znate?“

„Sve što znam jeste da je muškarcu suđeno da umre, a ženi da preživi, ali ne pitaj me šta je teže.“

Te reči su zasekle Silviju dublje od sečiva, skoro isto duboko kao i neki tragični bluz, i morala je da

stane na noge, dok joj se celo telo treslo, i onda se isteturala iz oronule zgrade i izašla na blistavo sunce

koje ju je zaslepilo.

To je trebalo da bude njena sudbina i njen zaključak! Nije bila plod ljubavi već preživljavanja, tajna

sramota koju su njeni roditelji na svaki način pokušavali da ignorišu. Sada je znala kako izgleda

antiklimaks. Bila je otpadak! Ništa više! I kako bi neki otpadak mogao da se nada napretku? Dok je gutala

vazduh u tom vrelom Maunt Marteru, njen jecaj postajao je težak i zaglušujući kao istorija. Začula je nečije

korake iza sebe i okrenula se, a lice joj se zateglo jače nego prva stranica knjige koja ne može biti napisana.

Džim je pružio ruku ka njoj, a ona je mlako pokušala da ga odvrati.

„O, jebiga“, zamucala je. „Ja...“ Ali protiv volje prepustila se naručju sudbine i pustila Džima da je

uzme u zagrljaj pun strasti koji nije osetila sam bog zna od kada. I čula je kako mu srce tuče o rebra, i pitala

se, ne po prvi put, kako je tako veliko srce – srce odraslog muškarca – moglo da stane u grudi tog žgoljavog

belog dečaka.


I:

(Hitrou - London, Engleska; 1999)

Žena boje kafe je sedela u kvaziitalijanskoj sedvičarnici u restoranskom delu aerodroma Hitrou. Bez

šminke, sa kosom skupljenom u jednostavnu punđu. Prolaznici koji bi se potrudili da je malo osmotre teško

bi poverovali da je ta žena pola života provela ispod maske od šminke, lažnih trepavica i noktiju. Ali

nekoliko prolaznika zaista se potrudilo i sada su bili suviše zauzeti uživanjem u plodovima svoje pažnje da

bi mislili na nešto drugo. Zato što je žena boje kafe prosto bila elegantna. Naravno, bila je vremešna ali je

imala onu vrstulepote koja zavodi mladiće i navodi muževe na maštanje. Što je bilo najbolje, svaki njen

pokret odisao je tom besprekornom odmerenošću i samopouzdanjem, što je dečake nagonilo da se

osećaju kao muškarci, a muškarce da se osećaju kao dečaci. Egzotična? Ne. To nije prava reč. Dovoljno je

reći elegantna.

Jedan mušarac se zaustavio da je pogleda; čovek u sivom odelu, sive kose, sive kože – biznismen sa

širokom kravatom. Nejasno je podsetio ženu boje kafe na nekog, možda na nekog starog klijenta. Ali

izabrala je da se više ne seća tih vremena.

Niko ko ju je video ne bi pomislio da je bila nervozna. Ali bila je, zato što je čekala rođaku koju

nikada nije videla. Pored toga, dvojica njenih američkih polujunaka (ako su joj to bili), različiti kao crno i

belo, umrli su u razmaku od nekoliko dana prethodnog meseca (što je verovatno bilo jedini put da su se

našli oko nečega). Tako da joj je rođaka koju nikada nije videla bila jedini živi rod.

Žena boje kafe je iskrenula svoj elegantni vrat da bi potražila svog dečka. Da li je neka žena od

četrdeset šest godina ikada imala „dečka“? Samo ako je stvarno bio „dečko“, pomislila je. Lice joj se

razvuklo u nehotični osmeh, ali njega nije bilo na vidiku.

Da bi smirila živce zapalila je cigaretu (iako je retko pušila) i pokušala da misli na nešto drugo

umesto na rođaku koju nikada nije videla. Naravno, završila je razmišljajući o ljubavi, zato što je neko

sveže zaluđen mogao da razmišlja samo o tome. Ali te misli makar nisu bile tako dosadne kao većina

drugih.

Razmišljala je o tome kako ljubavnici vole da svoj susret opisuju kao „sudbinu“ – kao da je to

najromantičniji pojam na svetu. „Bili smo suđeni jedno drugom“, govore bubuljičavi mladići svojim


partnerkama bez bokova, kao da ta bespomoćnost svedoči o nekoj snazi. „Ti si moja sudbina“, dahće

celuloidna boginja bujnih grudi, tako šuškavo da to zvuči kao nešto najlaskavije, iako u stvari, to samo

znači da ga je izabrala isto kao što dozvoljava vremenu da prolazi. I šta je u tome bilo toliko romantično?

Žena boje kafe znala je ponešto o ljubavi, zato što očajni i ne tako očajni ljudi nauče svašta za novac.

Volela je bezbroj taksista, biznismena i trbušastih biiznismena (vrsta za sebe); volela je čudne sveštenike,

rok zvezde i akademike; volela je ozbiljnog dečka sa Jamajke, pijanistu alkoholičara i žgoljavog skitnicu

velikog srca. Ili se barem tucala s njima. Žena boje kafe još nije bila sigurna da li tu ima neke razlike. Mogli

ste da izaberete ljubav... da izgubite nevinost ili da je pronađete, da zaintrigirate ili nervirate, da se plašite

ili osećate sigurno. Ili ste mogli da izaberete ljubav za suvi keš. A šta je sa onom ljubavlju koja je jedina

bolja od toga? Ah! Žena boje kafe je izabrala ljubav koja je imala budućnost i bila srećna zbog toga. A

romansu ko jebe! Naime, šta je uopšte jedna prostitutka (u penziji) mogla da zna o romansi? Možda je

Džim Tuloh bio njena sudbina, a možda nije, ali to će samo vreme moći da pokaže i to je sva pitanja činilo

besmislenim. Najzad, kao što je Luj Armstrong pevao, imali su pred sobom sve vreme ovog sveta. Šta god

da joj je starac ispričao – priča o sudbini bila je prosta, kao najbazičnija bluz šema. Ali i dalje ne možeš da

pevaš pesmu ako ne znaš melodiju.

Onda je razmišljala o afričkom vraču. Setila se njihovog razgovora od pre skoro godinu dana, u

irskom baru u Nju Orleansu. Zakulu Musa trebalo je da krene za Zambavi (preko Njujorka, Londona i

Lilongvea) i držao ju je ozbiljno za ruke i pričao joj ono za šta je njegov ego mislio da ona želi da čuje (iako

je njegov id to možda znao bolje).

„Nemoj da se predomisliš u vezi sa našim susretom“, zamolio ju je ozbiljno. „Pronašla si svoju

sudbinu i sada ne smeš da napraviš pogrešan iozbor.“

Osećao se veoma samouvereno (kao i svi zakului generalno) i onda je rešio da je počasti s malo

popularne psihologije.

„Ljudski odnosi su prirodno trouglasti“, nastavio je. „Zato što žena ima odnos sa svojim partnerom,

a onda i zamišljeni odnos sa onim kakav bi taj muškarac želela da bude. Naravno, onda nastupam ja i

sasvim je razumljivo da me smatraš neodoljivim. Ali machekamadzi, ja sam suzbio svoje želje zbog tvoje

sudbine i ti sada moraš da uradiš isto!“

Žena boje kafe je ozbiljno klimnula glavom, kao da je impresionirana tom teorijom i uzvratila

zakuluu zahvalnim stiskom ruke. Izgledao je zadovoljan sobom i onda je odlučno ustao.


„Uskoro ćeš mi doći u posetu, u to nema sumnje!“ najavio je.

Ona ga je poljubila u oba obraza, a on je počeo da prebrojava prste na nogama, zaustavivši se na

devet s vidnim olakšanjem. Učtivo je klimnuo glavom i uputio se ka vratima. Žena boje kafe mu je mirno

gledala u leđa. Razmišljala je o onome što joj je rekao i shvatila je da mu nije odgovorila zato što nije htela

da ga povredi. Ali znala je da njena ljubav nije trougao, zato što kada u životu voliš bezbroj stranaca,

trougao deluje kao veoma dosadan razvoj događaja. Ali odnos jedan na jedan (sudbinski ili izabran)? To je

već zvučalo uzbudljivo.

Naravno, zakulu nije znao da su njegove hipoteze pale na tako gluve uši i odšetao je s poletom u

svom hromom stopalu, rešen da dalje razvije tu teoriju. Što se njega tiče, isprobao ju je na Tongu Kaluluu

i Silviji di Napoli s priličnim uspehom. Ali znao je da poglavice i prostitutke imaju suviše toga zajedničkog

da bi se mogli uzeti kao tipičan uzorak.

Kada je došao do vrata, Musa se okrenuo i mahnuo ženi boje kafe, dovikujući joj preko prepunog

bara.

„Ti si Silvija!“, uskliknuo je. „Budi srećna!“

A ona mu je odmahnula i pomislila da je makar u tome u pravu. Imajući sve u vidu, to je uglavnom i

bila.

Silvija di Napoli je povukla svoju gorku cigaretu, a misli su joj odlutale ka njenom dragom prijatelju

Musi koji joj je otkrio sudbinu – više slučajno nego namerno. Uz malo sreće i malo planiranja trebalo je da

ga vidi sutradan. Rekao je da hoće da joj pokaže neka mesta – isušeno jezero, musasa drvo koje je izgledalo

kao lice starca – i da ima teške snove koje bi podelio s njom. Kao i obično, Silvija nije znala o čemu priča,

ali delovao je prilično ubedljivo, kao i obično.

Protresla je glavom i pogledala na sat. Profesorka Koreta Pink (rođaka koju nikada nije videla, a

koja je izabrala ime Bunmi Dorovodžu, zato što je to ime imalo priču) kasnila je, a Silvija je imala let za

manje od dva sata. Zašto je trebalo da se vidi sa svojom rođakom? Nije bila reč o porodičnom okupljanju

Silvija i Džim je trebalo da pokupe dokumentaciju za neki specijalni paket koji će im biti isporučen na

Hitrou; paket tako dragocen da ga je profesorka Pink lično dopratila iz Čikaga. Musa je sve organizovao.

Silvija je pitala Džima šta je to, ali ni on nije znao, što je bilo tako tipično za dečaka koji je u jednom

trenutku pokazivao tako vatrenu radoznalost, a u drugom lenju nehajnost.

Pitala se gde je to Džim morao da ode. Znala je da pokušava da dobije bolja mesta u avionu, ali to


je retko kada trajalo toliko dugo. Već ga je viđala u akcijama na šalterima za prijavljivanje (na

Međunarodnom aerodromu u Nju Orleansu), a njegova taktika, rekao je, bila je 50% uspešna. Pogledao bi

službenika na šalteru i pokušao da govori s naglaskom Engleza iz više kase: „Zar vi ne znate ko sam ja?“,

rekao je Džim, kao da je bio neka važna ličnost koja putuje inkognito. Ali intonacija bi mu uvek omanula

zbog tog posebnog naglaska na „vi“ koji je pitanju davao skoro molećiv, nedovršen kvalitet, otprilike., „...

naime, ako znate, molim vas recite mi“. Onda bi ga pola službenika (obično žena određene dobi) uguralo

u poslovnu klasu, a pola u ekonomsku (obično na najgora sedišta; stešnjena u sredini, u zadnjem delu). Na

Međunarodnom aerodromu u Nju Orleansu, Džimova tehnika je delovala i Silvija je bila impresionirana,

što je bilo važno. Zato što tada još nisu bili dugo zajedno.

To je bilo pre skoro godinu dana.

„Silvija di Napoli?“

Silvija je skočila na noge i prignječila cigaretu. Pred njom je stajala visoka i zapanjujuće lepa crna

žena u izgužvanoj majici i farmerkama. Preko ramena je zabacila ranac, a u ruci je nosila nešto što je ličilo

na mali termos. Kosa joj je bila upletena u kratke, čvrste dredove, a oči su joj zračile čudnom mešavinom

samopouzdanja i melanholije koji tako dobro pristaju duboko razočaranim dušama. Pažljivo je smestila

termos a pod i stavila ranac pored njega.

„Profesorka Pink?“ pitala je Silvija.

„Sebe zovem Durovodžu. Olurubunmi Dorovodžu. Ne koristim ime Pink. To je moje robovsko ime.“

„Izvinite“, rekla je Silvija i osetila se nekako trapavo.

Usledio je trenutak neprijatne tišine.

„Di Napoli je ime mog oca“, rekla je.

Opet tišina.

„Ni meni se ne sviđa preterano. Bio je pravi seronja.“

Bunmi se nasmejala, zatim i Silvija i sva nakostrešenost je nestala, kao što bi se moglo očekivati u

susretu sa izgubljenom rođakom (iako se to retko dešava).

„Ti si, znači, moja rođaka“, rekla je Bunmi.

„A ti moja.“

I dve žene su se zagrlile i Bunmi je sela za sto kao stara prijateljica i zapalila jednu od Silvijinih

cigareta bez pitanja (iako je retko pušila), zato što je to uobičajeno kad si među svojima.


„Kako si me prepoznala?“ pitala je Silvija.

„Pastor Bumer mi je rekao kako izgledaš.“

„Kako je on?“

„Dobar je on. Lud kao i uvek. Prečasni Bumer Džekson vozi se okolo po Saut Sajdu u tom leksusu

kao glavni gangster!“

Bunmino lice je zaigralo od radoznalosti, a onda je snažno povuka dim.

„Stvarno si mu zapala za oko, rođako Silvija. U kongregaciji ima nekoliko dama koje bi te mrzele

zbog toga!“

„Imam dečka“, rekla je Silvija i nasmejala se. „Šta je s tobom? Udata si?“

„Ostavio me je.“

„Tvoj muž?“

„Neko drugi.“, rekla je Bunmi, i nasmejala se kao da je nije briga.

„Pojaviće se neko drugi“, rekla je Silvija zato što je to zvučalo kao nešto što bi trebalo da kaže. A

njena rođaka je namestila ironičan izraz, podižući obrve koje su joj se skoro spajale u sredini.

„Ja sam arheološkinja. Radim s arheolozima.“

„Pa?“

„Nisam baš luda za nekim od tih bradonja“, rekla je i sada se Silvija od srca nasmejala.

„Šta je s tobom, rođako Silvija? Šta radiš?“

Silvija se malo zamislila vagajući odgovor.

„Uzimam časove pevanja. Džez.“

„Tako je! Pastor Bumer mi je rekao sve o tebi. Rekao mi je da imaš dobar glas. Znači, nastavljaš

porodičnu tradiciju baba-ujne Silvi i deda-ujaka Lika. Zar to nije prava priča? Rekao mi je...“

Silvija ju je prekinula: „Da li znaš da sam bila kurva?“

„Da, znam to“, rekla je Bunmi bez oklevanja.

Njihovi ukočeni pogledi sreli su se iznad stola. Bunmi je mangupski namignula.

„Kako ja to vidim, samo nastavljaš porodičnu tradiciju. Kao što sam i rekla.“

Naduvala je obraze i ugasila cigaretu.. Bilo joj je drago što vidi davno izgubljenu rođaku, ali nije

imala snage da teši jednu omatorelu bivšu kurvu; imala je ona svoje slabosti. Osim toga, Silvija nije

izgledala kao neko koga treba mnogo tešiti.


Bunmi je podigla svoj rančić s poda i izvukla neke papire, koji su izgledali kao zvanična dokumenta,

i olovku. Poravnala je papire na stolu i pogledala na sat.

„Bolje da pređemo na ovo. Polazim za SAD za dvadeset minuta.“

„Za dvadeset minuta?“

„To ti je životni stil međunarodnog arheološkog džet seta“, rekla je Bunmi suvo.

Okrenula je dokumenta i pružila Silviji olovku. „Treba samo da potpišeš priznanicu i onda da predaš

ovaj artefakt dr Mosou na Univerzitetu u Kvinstaunu. Ne znam šta će raditi sa tim. Koliko znam, možda će

ga poslati u Zimundo zajedno s tobom. Hvala ti na ovome, uštedela si mi silno vreme, a mom odeljenju

avionsku kartu.“

„Šta je to?“, pitala je Silvija, žvrljajući svoje ime.

„Šta to?“

„Artefakt. Šta je to?“

„Hoćeš da kažeš da ti tvoj prijatelj zakulu nije rekao?“

Bunmi je bila iznenađena. Ponovo je posegnula za rođakinim cigaretama.

„Mogu li?“

„Samo se posluži.“

„Nije ti rekao?“

Silvija je odmahnula glavom. Osetila se malo glupo.

„To je tradicionalni zamba ukras za kosu iz provincije Zimundo“, rekla je Bunmi. „Bio je kod nas na

Severozapadnom univerzitetu zbog procene starosti. Mislili smo... ja sam mislila da potiče negde oko

1800. godine. Nadala sam se da će to podržati teoriju na kojoj sam radila – o prekolonijalnim podsaharskim

trgovačkim rutama.“

„Ali nije?“

„Uh-uh!“ Bunmi je zavrtela glavom. „Sudeći po vegetativnom zapisu pričamo o 1920 godini,

najranije.“

„I?“

Bunmi je mrzovoljno povukla dim.

„Kako sam mogla da budem tako glupa? To znači da se činjenice ne uklapaju u priču. A dve godine

rada odoše uzalud.“


Silvija je pažljivije osmotrila svoju rođaku. Nije razuela sve, ali je cenila da je ona ta koja je ispala

glupa.

„Kakve veze imaju činjenice sa pričom?“, pitala je. „Ko može da kaže da si pogrešila? Ko može da

kaže da tamo negde ne postoji drugi ukras za kosu? Istina ne dokazuje ništa drugo osim samu sebe. Priče

svedoče o ljudima.“

Bunmi je vrtela glavom. Onda je prestala i lice joj se malo ozarilo.

„Biće da je tako“ rekla je. „U svakom slučaju, kada je neki arheolog dozvolio da se činjenice ispreče

pred dobrom pričom?“ Počela je da se smeje i Silvija je pokušala da joj se pridruži, ali joj nije bilo jasno

čemu se smejala. To je očigledno bila neka arheološka šala.

Bunmi je ustala a za njom i Silvija.

„Bolje da pođem“, rekla je Bunmi i potapšala nežno termos koji joj je stajao kraj nogu.

„Pričuvaj ga umesto mene, hoćeš li?“

„Naravno.“

Rođake su se pogledale s nelagodnošću, ne znajući kako da završe svoj prvi susret. Bunmi je pružila

ruku baš kada se Silvija nagnula preko stola s napućenim usnama i onda su se trapavo oprostile.

„Budi u dometu“, rekla je Bunmi, zabacujući ranac preko ramena dok je kretala unazad.

„Biću. Budi i ti.“

„Zašto uopšte ideš u Zambavi?“

Silvija je slegnula ramenima. „Idem sa svojum dečkom. Posetićemo zakulua. Znaš već, možda

pronađem neke korene.“

Bunmi je zastala za trenutak. Tuga joj je prešla preko lica kao povetarac preko raširenog lana, ali to

je mogao da primeti samo neko iz porodice. Onda joj je lice povratilo smireni izgled, možda čak i pomalo

zločest.

„Tamo u Zumindu“, rekla je, „tamo znam jednog poglavicu. Fin momak. Tongo. Samo pazi se

njegove žene. Ona baš drži do tradicije. Kako tvoj zamba?“

„Ne znam ni reč.“

Bunmi je sklopila dlanove s pristima okrenutim na gore.

„Kada je budeš videla, treba ovako da tapšeš rukama i da kažeš: ’Uribo hoore’. To je pozdrav. To će

je stvarno zadiviti.“


„Uribo hoore?“

„Tako je. Uribo hoore. Tongu možeš da kažeš da sam te to ja naučila.“

Na te reči, Bunmi se ljupko nasmejala i uputila ka imigracionom.

Ostavši sama, Silvija je ponovo sela i pokušala da zapamti novu frazu. Zapalila je još jednu cigaretu.

Začulo se obaveštenje za putnike: „Putnici za let BA212 za Kvinstaun ukrcavaju se na terminalu 23“.

Pogledala je oko sebe, ali od Džima i dalje nije bilo ni traga. Spakovala je Bumnina dokumenta i privukla

termos između stopala. Na vrhu je pisalo „Dr Džošua Moso. Univerzitet u Kvinstaunu.“ Oko etikete je bilo

mnogo nalepnica na kojima je svetlocrvenim slovima pisalo. „Lomljivo!“

Silvija nije mogla da odoli; zadigla je držače sa prednje strane i otvorila poklopac, potajno, kao

kriumčar koji proverava duplo dno. Pogledala je unutra.

Plastični pečat je prekrivao tapaciranu unutrašnjost. Ispod njega nalazio se otrcani sivi predmet koji

je izgledao kao neki sparušeni vezeni komad odeće ili kao osušena morska trava. Silvija je pogledala

izbliza. Mogla je da razabere sićušne jednolične školjke i nekoliko tragova purpurnog pigmenta. Bila je

začuđena i razočarana. To je trebalo da bude „artefakt“? To je trebalo da bude „fakt“? Stvarno je trebalo

imati bujnu maštu da bi se od ovoga napravila priča.

Silvija se zavalila u stolicu i povukla dim. Krajičkom oka videla je da Džim ide ka njoj. Uočila ga je

po njegovom vratolomnom kretanju, dok se saplitao o nosače i kolica uz stalne „ups“ i „izvinite“, kao

učtivo bodljikavo prase u saobraćaju. I dalje je imao iste smešne naočare za sunce, koje je počeo da nosi

od kada je razvio ukus za džez. Mislila je da još porazgovara s njim o tome.

„Zdravo, madam!“, rekao je Džim i poljubio je u čelo. Džim je počeo da joj se obraća sa „madam“

od kada mu je ona prigovorila zbog toga što javno pokazuje suviše naklonosti.

„Ljudi će pomisliti da sam ti majka“, rekla je. Džim se gromoglasno nasmejao.

„Ti, s tvojom bojom kafe!“, rekao je. „Čisto sumnjam.“

„Sve je moguće“, odgovorila je ona.

Džim je seo naspram nje ponosno mašući s dve karte za prvu klasu.

„Prva klasa?“, rekla je Silvija. „Tvoja taktika je upalila?“

„Bolje nego ikad“, rekao je živahno. „Zar vi ne znate ko sam ja?, pitao sam. I pogodi šta? Žena na

šalteru mi je održala predavanje o značaju samodefinisanja. Ispostavolo se da je čitala neku knjigu za

samopomoć. Trebalo joj je pola sata i ugnjavila me je do suza. Na kraju se osećala toliko krivom da nas je


iz poslovne ubacila pravo u prvu klasu.“

Silvija je gledala svog partnera, svoju drugu polovinu, svog dečka... šta god... i pomislila kako

izgleda baš kao neki klinac, toliko je bio uzbuđen. Ostao je bez daha, njegove žgoljave grudi bile su

zadihane, a bledi obrazi rumeni. Ponekad, kada je bila s Džimom nije znala da li da se smeje ili da plače.

Isti osećaj je imala i kada je pevala bluz i misli su joj se vratile na poslednji čas. Požalila se učitelju na

teškoće u jednoj melodiji, a on ju je posadio ispred sebe da joj objasni.

„Kod većine melodija stvar je u saglasju“, rekao je. „Note idu zajedno kao pita od jabuka i šlag.

Ali u džezu... Džez melodije su rastrzane, nežne i opore. One su teže ali i pikantnije. Ako hoćeš lak

život pevaj Lojda Vebera ili Gilberta o’ Salivena. Ali, ako hoćeš neki začin, onda moraš da shvatiš šta

je disonanca.“ U stvari (ili u priči), Silvija je znala sve o disonanci, zato što je ceo njen život bio krajnje

rastrzan. Ali Džim Tuloh je bio začin koji je njenim notama davao smisao, bolje nego uzička partitura,

koje im daju samo činjenice.

Nežno i sporo, mislila je. Nežno i sporo.

Silvija je ustala i podigla termos na sto.

„Šta je to?“, pitao je Džim. „Artefakt?“

„To je priča.“

„Priča? Obeležena sa ’Lomljivo’?“

„Naravno“, rekla je Silvija odsečno, i pre nego što je Džim stigao da kaže još nešto prilepila mu

jedan profesionalni poljubac koji će patiti do sledećeg. Volela je njegov miris – neočekivano muški i

delikatan na neki poseban način. Volela je osećaj njegovih tankih usana koje kao da su drhtale ispod

njenih i njegov nervozni jezik koji joj je palacao preko zuba.

Kada se odmakla, Džimovo lice je blistalo iskrivljeno u pobednički izraz.

„Hvala, madam!“ rekao je. „Idemo li?“

„Gde?“

Džim je s dramatičnim zamahom pokazao prema izlazu za putnike.

„U Afriku!“ uzviknuo je a oči su mu bile širom otvorene i naivne kada su mu naočari za sunce

skliznule na vrh nosa.

Silvija ga je pogledala, a lice joj je bilo prazno i zaćutala je za trenutak s prazninom i ćutljivošću

koji idu samo uz osećanja potiskivana skoro pola veka. Onda se slabašno osmehnula i slegla ramenima.


„Naravno“, rekla je. „Zašto za ne?“

Dok su ruku pod ruku prolazili ispod znaka „Samo za putnike“ neki ljudi su okrenuli glave da bi

pogledali taj čudni par i pitali se ko bi to mogao da bude.


KODA:

(Harlem - Njujork, SAD; 1926)

Harem 1920tih? To mesto je zujalo grozničavije nego košnica u vreme sakupljanja meda. Narod je

stizao u hiljadama, sa svih strana i u Harlemu se stapao u mešavinu pre nego što biste stigli da kažete

„Avenija Linoks“. Narod je i nestajao – bežeći nazad mami ili u mutnim slivnicima ili tonući na dno reke

Hadson s parom betonskih cipela a da to niko nije primećivao. Ako niste imali dovoljno velika muda za

Veliku Jabuku, iza vas je bio red onih koji su čekali na vaše mesto, i taj red se protezao sve do iza ćoška.

Crnci su se jedni drugima obraćali sa „brate“. Belci su govorili da je to zato što su dolasci i odlasci među

crncima bili tako brzi da se niko nije trudio da pamti imena. Kako god. Nije bilo distrikta u bilo kom gradu,

u bilo kojoj zemlji na celom prokletom svetu, pre ili posle, koji bi se mogao uporediti sa Harlemom iz tih

dana. Neki kažu da je to bilo bezbožničko mesto. Neki opet kažu da je Bog bio tamo, ali da je sigurno

zbunjen kao i sav ostali svet. Zato možda nije čudno što je priča o „Bezubom Nepsu“ izgubljena tako lako,

kao kap vode u okeanu.

Priče dolaze u svim mogućim oblicima, veličinama i i stilovima – neodmerene ili s merom,

zategnute i opuštene po sredini, u živim bojama ili sumornim nijansama sivog – i to je razlog zašto ulaze

ili izlaze iz mode, kao i ispravno i pogrešno. Ali istina je da su neke priče otpornije na promene ukusa.

Neke priče nastavljaju da žive (obično pre zahvaljujući svojim potomcima nego nekom suštinskom

kvalitetu), dok se druge recikliraju, a mnoge umiru, sahranjene zajedno sa svojim protagonistima.

Žalosno je reći – ovo poslednje je bila sudbina priče o Nepsu. Zato što je osnovna istina da Neps nije bio

muzičar, da nije imao drugih prijatelja osim Lika, da nije imao potomaka, i da nije za sobom ostavio

izlupanu trubu koja ovih dana stoji u jednom malo stanu u Londonu, gde ju je unuka, koju nikada nije

upoznao, izglancala kao ogledalo.

Lik Holden? Tužna je to priča, nema šta (iako i u njoj možete da nađete izbavljenje, ali samo ako

ste spremni da prođete kroz nevolje). Ali Neps? Ta priča je mrtva i sahranjena. Sada je iskopavamo,

istražujemo njene ostatke i pokušavamo da rekonstruišemo meso na osnovu kostiju – ali to je, u

najboljem slučaju, samo artistička impresija i nikada ne može da bude dovoljno precizna da bismo

uhvatili vreme – tog lopova lakih prstiju koji je ukrao priču pre nego što smo shvatili da je želimo,

decenijama pre nego što se većina nas rodila.


Neps je stigao u Harlem krajem 1926. godine. Posle Likovog ubistva ništa ga više nije držalo u

Maunt Marteru, a mislio je i da ima obavezu da pronađe Silvi, a u to nema sumnje. Istina je da Neps nikada

nije imao mnogo vremena za Likovu sestru (s kojom ovaj nije bio u krvnom srodstvu) ali to mišljenje je

zadržavao za sebe. Neps je oduvek mislio da je Silvi lepršala i šepurila se na način koji je crncu mogao da

donese samo nevolju. Tako se i pokazalo (iako ga to nije usrećilo). Ali „glavni dasa“ je voleo Lika kao što

je i njegov „lični, jebeni crnja“ voleo Silvi i to je bilo dovoljno za osećanje dužnosti. Kako je Neps to video,

Likova ljubav je zasluživala da Silvi dobije objašnjenje – zašto se nikada nije pojavio ispred sata na Velikoj

centralnoj stanici, zašto nikad nije bio tu da bude otac svom detetu, zašto je bila ostavljena da se uda za

belca – iako sama po sebi to možda nije zasluživala.

Možda možete da shvatite da je ta Nepsova nesigurnost u Silvi Blek bila razlog što se u Maunt

Marteru razvlačio još skoro dve godine. Ali za to su postojali još jači razlozi, dovoljno pikantni da vam

skrate dah kao gutljaj žestoke brlje.

Šta je bilo posle Likovog ubistva? Eh! O Nepsu znamo malo, ali barem jedna posledica je sigurna –

kao što Stara Hana svakog jutra izlszi na istoku (šta god da se desilo prethodne noći). Prosta istina glasi

da nije bilo šanse da izvesni beli moak po imenu Džoni Frederik doživi starost. Nije mu bilo suđeno da

nasledi porodičnu plantažu, niti da podiže svoju decu s nekom slatkom devojkom puti boje kineskog

porcelana, niti da jede palačinke pržene na puteru na nekoj verandi u vedro, letnje jutro. Nije bilo šanse!

Za to se pobrinuo Neps.

Ali i pored sve strasti koja je tinjala u njemu, neprimećena – kao prva iskra šumskog požara, Neps

nije bio brzopleti dasa i trebalo mu je skoro osamnaest meseci da bi isplanirao delo. „Ubistvo“ – iako Neps

to nikada nije tako video – bilo je zabeleženo u novinama u Munt Marteru, čak i u Nju Orleansu, tako da

znamo kada se dogodilo (januara 1926. godine) i gde (u jedno sokaku u Sinkleru), ali detalji nikada nisu bili

objašnjeni zbog urednikovog osećaja za diskreciju. I možda je to dobro, zato što na osnovu ono malo

detalja koje znamo o Nepsu, znao da je tu bez sunje bila umešana britva, a znao i da je od Očnjaka

Džounsa, tamo u „Dvostrukom M“, naučio neke okrutne trikove – tako da možemo biti sigurni da Džoni

Frederik nije umro lakom smrću (ako tako nešto uopšte postoji).

Mala Eni (koja je svog brata čitala bolje nego knjigu) brzo je pogodila ko je počinio ubistvo i rekla

Nepsu da ode iz grada.

„Ne kažem da grešiš, ne kažem da si u pravu“, bunila se ona. „Samo kažem da te sada traže i sigurna


sam ko što je šećer sladak da je bolje da ideš iz grada pre nego što obese tu tvoju crnu guzicu.“

Neps je razvukao krezubi osmeh koji je sigurno naljutio njegovu sestru.

„Pa zar je to nešto?“ uzviknuo je. „Zar mene niko nikada nije tražio?“

Ali ipak je otišao već sledećeg jutra, a policija nikada nije uhvatila ubicu. To, naravno, nije sprečilo

bele momke iz Maunt Martera da malo uzmu pravdu u svoje ruke. Obesili su nekog jadnog crnju koji je

radio za porodicu Frederik dvadeset godina, a da zbog toga nikada nisu odgovarali. Naravno da možete

da žalite tog crnca, ako hoćete, ali samo ako u srcu imate dovoljno mesta za sav bol još jedne neispričane

priče; ali obični ljudi, koji nikada nisu kročili na svileni tepih, imaju dosta svojih muka.

Kada je stigao u Njujork, Neps je odmah zapucao u Harlem, zato što je čuo da crnac tamo može

brzo da stekne ime. Naravno, naš dasa nije imao ništa iza sebe osim svoje varoške arogancije, brbljivih

usta i ruke vešte na nožu, a tih dana u Harlemu ta roba nije imala neku cenu, ali ponuda nikada nije mogla

da premaši potražnju u tom kraju punom svakakvih nitkova.

Čim je stigao, Neps je uzeo sobu u aveniji Konvent i počeo da se raspituje okolo o svetloplavoj

devojci po imenu Silvi, kao pravi crni seljober koji računa da svako poznaje svakog, ali nije mu bilo

potrebno mnogo vremena da bi shvatio da će tu ostati neko vreme i onda se bacio da nađe neki posao za

svoje crno dupe. I sada, ako ste obratili pažnju, sećate se da je Neps smatrao da je posao samo za „crnje,

Ješe i budale“ – zato se njegova potraga za poslom odvijala na uličnim ćoškovima, po barovima i

ozloglašenim mestima – sve dok nije provalio pravila igre u tom velikom gradu.

Istina je da se u tih prvih šest meseci Neps uvalio u neke ozbiljne nevolje, bez greške i u sve vrste

nevolja - s crncima, s belcima i sa zakonom. To je prosto činjenica, ali nema sumnje da je njegovo stanje

duha bilo zakopano u prošlost kao seme u zemlju. Nije teško naslutiti da je Likova smrt oštetila Nepsa na

„psihološkom nivou“, ako tako može da se kaže, i da je ubistvo Džona Frederika u njemu oslobodilo jednu

stranu koju njegova majka srećom nije stigla da vidi. Ali to je i dalje samo nagađanje i nema te priče o nekoj

osobi koja je toliko lažna kao ona koju pričate svojim rečima. Zato je možda najbolje da kažemo da je Neps

pronašao nevolju i da ostanemo na tome bez potrebe da bilo šta dalje objašnjavamo.

Stvar je bila u tome što je u Harlemu nevolja privlačila pažnju kao što govno privlači muve, tako da

Nepsu nije bilo potrebno mnogo vremena da bi stekao nezavidnu reputaciju na kojoj su mu mnogi zavideli

(zato što je u Njujorku sve naopačke). Nije bio vezan za reketaše, ali čak su i budale znale da treba da se

drže podalje od njegovog oštrog jezika i oštre britve, i bilo je samo pitanje trenutka kada će zapasti za oko


jednom od najvećih muvatora iz Morningsajda.

U to vreme, 1920tih, hladnokrvni Italijan poznat kao Džoni Nambers vodio je posao od Hejtsa sve

do Tribeke. Naravno, glavni kolač bile su kladionice, kao što u samo ime kaže, ali prsti su mu bili umešani

u toliko drugih pita da se znalo da mu se čak i katolička crkva obraćala za pomoć (zbog čega je Bog tamo i

bio toliko zbunjen). Ali Harlem je sve vreme postajao sve crnji, i žestoki crnci su uskoro hteli da krenu u

neku svoju akciju, a na vrhu te liste bio je zastrašujući lik po imenu Džej Smart. Ljudi su ga tako zvali jer je

govorio jamajkanskim akcentom i sigurno bio pametan. Naravno, posle njegove smrti, poznanici su ga se

sećali samo kao „Džeja“. I živa je istina – nisu ga se dugo sećali.

Džej Smart je bio taj koji je počeo da na svoju ruku reketira mnoge kladionice, i to je u Harlemu

izazvalo pometnju, zato što su čak i najgluplje crnje znale da je za crnčugu bolje da bankrotira nego da mu

neko uzima novac. I mora da je negde u isto vreme Džej Smart čuo za žestokog crnog seronju zvanog Neps.

U vreme kada je Džej Smart rešio da ide u posetu tom nitkovu, Neps je živeo u stanu na aveniji

Konvent, sa šest-sedmina mladićem zvanim Svits – rođenim i odraslim u Harlemu. Ali nećemo ulaziti u taj

aranžman, zato što svi znao koliko su ljudi skloni da priči daju svoj pečat, koji govori više o njima samima

nego o činjenicama ( i zar neko duhovit ne može i najgori vic da ispriča tako da se nasmejete?).

Živa istina glasi da je prvo što su Džej Smartovi teškaši ugledali kada su upali u stan bio Svits kako

puši lulu opijuma, ispružen na podu, go kao od majke rođen. Ako je to moglo da zaustavi dvojicu gorila u

njihovoj nameri, onda to nije ništa u poređenju s težinom udaraca koji su ih zapljuskivali od pozadi, kada

je Neps krenuo da ih leši na mrtvo metalnim lancem. Nisu ni stigli da svom gazdi prenesu pozdrave i

možete da se kladite da se Džej Smart smejao na tako blamantnu priču, pre nego što je i sam izdevetao tu

dvojicu ružnih rmpalija.

Naravno, Nepsova reakcija na iznenadnu posetu nije ni malo odvratila Džeja Smarta od ideje da bi

taj sirovi crnja mogao da bude vredan truda. U stvari, njegovo hladnokrvno nasilništvo ohrabrilo je tog

muvatora više nego bilo koji rezime, i zato je rešio da lično poseti Nepsa.

Kada je ušao u stan na aveniji Konvent, Džej Smart je zatekao dasu kako sedi na drugom kraju

poda, natežuzći flašu i pućkajući pikavac trave. U drugom uglu sobe Svits je ležao umotan u ćebe, čvrsto

sklopljenih očiju, kao da pati od opijumskog udara. Džej Smart je primetio da mladić ima gadnu modricu

oko oka i pomislio da kod Nepsa nasilje nije bilo rezervisanosano samo za strance. Gledao je pravo u Nepsa

i Neps je gledao pravo u njega. Bilo je nečeg uznemirujućeg u njihovom pogledu (čak i za tako žestokog


momka kao što je bio Džej Smart): nešto otkačeno. Lutajuće – kao pogled onoga ko prima udarce i kaže:

„To je sve? Daj još!“

Ko zna, možda je Neps do tada izgubio razum. Nije ostao niko ko bi o tom bratu mogao da nam

kaže nešto više. I onda kažemo „Ko zna?“, i samo slegnemo ramenima, ne obraćajući na to nogo pažnje.

„Šta hoćeš?“ pitao je Neps.

„Ja sam Džej Smart.“

„Pa šta onda, jebiga?“

„Pa, ti si sredio dvojicu mojih prijatelja“

Neps ga je držao na oku dok je natezao flašu. Džej Smart je skinuo šešir i mirno se osmehnuo, ali

osećao se nelagodno i opipavao je pištolj u džepu svog dugačkog kaputa.

„Sada vodim neke poslove“, rekao je Džej Smart. „I cenim da bih mogao da iskoristim takvog tipa

kao što si ti.“

„Neću dugo ostati u Njujorku.“

„Cenim da bi i ti mogao da iskoristiš tipa kao što sam ja“, nastavio je Džej Smart, kao da ga nije čuo.

„Cenim da je svakom pridošlici u ovaj veliki stari grad potreban prijatelj, u to nema sumnje. A ja? Mene je

dobro imati za prijatelja. Dobar sam i kao neprijatelj, ako znaš na šta mislim.“

Neps je klimnuo glavom, znao je na šta Džej Smart misli, nego šta. I mada ga nije bilo mnogo briga,

bio mu je potreban neki dolar i to brzo.

„Naravno“, rekao je Neps. „Onda cenim da sam ja tvoj čovek.“

„Cenim da jesi“, rekao je Džej Smart i osmeh mu se proširio. Okrenuo se da pogleda Svitsa koji je

ležao u uglu i nije mogao da ne kaže nešto.

„Šta radiš sa ovim lulašem?“

„Odjebi“, viknuo je Neps.

Džej Smart je okrenuo glavu tako sporo da je pomislio da sanja. Nitkov se mašio za džep, izvukao

pištolj i trenutno ga otkočio.

„Ubijao sam crnje i za manje“, rekao je. „Prema tome, duguješ mi Neps, čuješ li me? Duguješ mi.“

Sada, kada je gledao u cev pištolja, na Nepsa je došao red da se smeje, ali to je bila neka iskežena

grimasa: dva dela ludilo, jednim delom bes, sa zrncem ogorčenosti i životom u ruševinama.

„Čuo sam te“, rekao je.


Kada je Džej Smart otišao, Neps se digao na noge i oteturao do Svitsovog opruženog tela. Zario je

stopalo u dečakov stomak i iz sveg glasa viknuo „Seronjo!“. Onda se odvukao nazad na pod i ležao

otvorenih očiju pun sat ili više. Gledao je svoj lični film, nema sumnje: prizor Likovog poslednjeg daha i

bedno preklinjanje Džonija Frederika i sve druge užase. Ali tada nikog nije bilo briga za Bezubog Nepsa,

kao što nije ni sada. I nemojte da se oko toga raspravljamo, jer je to prosto činjenica a ne stvar mišljenja.

Neps je radio za Džeja Smarta kao kladioničar i sigurno je bio dobar u tom poslu. Možda je izgubio

razum, ali je i dalje funkcionisao sasvim dobro i mogao je da se seti pedesetak kombinacija, bez olovke i

papira. Osim toga, mislite da bi bilo koji dužnik pomislio da stane na put tako ludom nitkovu kao što je

Neps? Razmislite još jednom! Nikada kladioničarski reket nije bio udaran s tako brutalnom efikasnošću. I

za sve to vreme tražio je Silvi Blek tako uporno da je skoro bio zaboravio pravi razlog.

Brojevi i Silvi. Silvi i brojevi. 48 – 23 – Silvi – 56 – Silvi – 16. Brojevi brojevi brojevi. Silvi Silvi Silvi.

Neps nije više mislio na Lika Holdena, na njegove mrtve oči uprte u tavanicu, njegov poslednji dah,

tako sladak na jeziku, njegove tamne usne koje su svirale božju muziku. Neps nije više mislio ni na Džonija

Frederika – na cičanje svinje koja ide na klanje, preklinjući ga kao skrhana žena, na njegove suze, sline i

krv.

Silvi i brojevi. Brojevi i Silvi.

Naravno, uspeh reketiranja Džeja Smarta nije mogao da promakne čoveku zvanom Džoni

Nambers, i možete da se kladite da mu se to nije ni malo svidelo. Okupio je svoje najvernije jatake i oni su

se složili da treba žestoko napasti taj crnački biznis, a Neps je bio na prvoj liniji. Sada, sećate se ko je u to

vreme radio za Džonija Nambersa, zar ne? Mladi Italo-Amerikanac koji je izdržavao ženu svog brata od

kada je ovaj zaradio tuberkulozu. Taj mućak nije mnogo mario za svoju snaju, niti za njenu ćerku po imenu

Bernadet (pravo katoličko ime), kojoj je reč „kopile“ bila ispisana na čelu velikim slovima, kao na bilbordu.

Ali Fabricio Berlone nije hteo da razočara svog brata, kao što ni Neps ne bi izneverio Lika Holdena.

Šta je ono jedan starac rekao jednom svojoj unuci?

„Na muškarcu je da umre, a na ženi je da preživi.“

Ni jedan student džeza neće biti iznenađen time što je Fabricio Berlone bio taj koji se uhvatio u

koštac sa Bezubim Nepsom – zato što čak i improvizacija ima svoja pravila i zato što sudbina, uprkos svojoj

masivnoj građi, može da improvizuje prstima najveštijeg pijaniste. Jedino iznenađenje bilo bi da je

njujorška policija ikada uhvatila i osudila nekoga zbog tog zločina (testament Fabricijevoj gluposti koji se


razmetao kao novopečena devica).

Ubistvo se dogodilo jedne mračne noći iza katedrale Svetog Džona Božanskog, u sokaku gde ste

za neki dolar mogli da iznajmite sve fele ljudskih bića. Naravno, Neps (koji je nekada umeo s rečima, ali

koji je sada pustio da britva govori umesto njega) mogao je da sredi Fabricija s jednom rukom iza leđa. Ali

to je prilično nesrećna metafora, ako imamo seksualnu indiskreciju u kojoj je bio zatečen. I više je ljudska

nego poetska misao da je Neps bio visoko kao Empajer Stejt Bilding kada mu je nož prerezao grkljan.

Dok mu je glava udarala u zid, a život isticao iz njega, kao Misisipi u Meksički zaliv – šta mislite, na

šta je mislio? Mozak mu je brojao od pedeset do jedan. Do jedne zvane Silvi Blek.

Sudbina plete svoje mustre kao pauk mrežu, a stršljen se ruga sve dok se ne uplete, a onda je suviše

zauzet izgovaranjem molitvi svom tvorcu da bi psovao lošu sreću. Rasejana pajalica će najverovatnije

uskoro uništiti mrežu ali sudbina će početi da je plete iznova, u sličnom uglu neke slične sobe, sličnu mustru

– jer ne postoje dve iste mreže. A mi sada vrtimo glavom na priču o Bezubom Nepsu i možemo samo da

komentarišemo sudbinu i njen smisao za ironične obrte. Ali ljudskost nas preklinje, iako je vi ne čujete:

nemojte da svedete priču o nesrećnom junaku na neki jadni pridev. Molim vas. Zato što je priča o Bezubom

Nepsu oda najlepšoj bluz šemi koju je Lik Holden ikada odsvirao i koja nam ispunjava utrobu, umotavajući

nam dušu u prazninu.

I truba sada ispaljuje poslednju notu i onda je spušta u tugu. A pesma uvek ostaje nedovršena i

ostavlja nas sa željom da čujemo još.

elektronsko izdanje

knjiga 3

SAVREMENI SVET

Patrik Nit Bluz šema

design Justina de Sade

privatna kolekcija

Elektrondko izdanje

Justina de Sade©2014

Podaci o štampanom izdanju

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Sbije, Beograd 821.111.31 NIT, Patrik Bluz šema / Patrik Nit; preveo s engleskog Aleksa Golijanin - Beograd: Dejadora, 2006. (Novi Sad – ABM Ekonomik) 424 str. ; 21 cm (Biblioteka Clandestino) Prevod dela: Twelve Bar Blues/Patrick Neate Tiraž: 1000 – Napomene uz tekst ISBN 86-84503-14-7 cobiss.sr-id 133721356

Documents

Bluz Šema - Patrik Nit