Blavatsky - Tajna Doktrina 4

TAJNA D O K T R I N A * ANTROPOGENEZA

put (rasnih) lutanja onoliko jasno k o l i k o to rei mogu da izraze. Ona mora da napusti Evropu i ode u A z i j u , na najvie planine Kavkaza (737); T i t a n j o j kae:

Kad pree veliku vodu, granicu izmeu Dva kontinenta, koja su okrenuta goruem Istoku. (810)

Dakle, mora da putuje na istok, i poto pree "kimeri j ski Bosfor", mora takode da pree ono to je oigledno Volga i dananji Astra-han na Kaspi jskom moru. N a k o n toga, ona e sukobiti sa "pomam-n i m sevemim vetrovima", a zat im prei u zemlju "Arimaspi jskog plemena" (istono od Herodotove Skitije), gde je -

Plutonova reka koja obiluje zlatom. (. . .) (825) Profesor N j u m e n (Newman) ispravno zakljuuje da to oznaava

Ural , poto su Herodotovi Arimaspi "priznati stanovnici tog zlatnog regiona".

I ovde se, izmeu stihova 825 i 935, pojavljuje zagonetka za sve evropske tumae. Titan kae:

Njima (Arimaspima i Gripima) ne prilazi. U daleku zemlju na granici Potom e stii, u kojoj ivi tamnoputa rasa

Za to mogu postojati dobri razlozi. Pre svega, sve je to putovanje i lutanje od mesta do mesta one rase iz koje e doi "deseti" i l i takozvani KalkiAvatar. Nju Eshil naziva "Kraljevskom rasom roenom na Argosu" (888). A l i , Argos se ovde ne odnosi na Argos u Grkoj. To dolazi od Arg i l i arca - enska rasplodna mo simbolisana Mesecom - u obliku broda, Arga iz Misterija, to znai Kraljica Neba. Eustatije pokazuje da na dijalektu Argijanaca Ija znai Mesec, dok to ezoterizam objanjava kao boanskog Androgina, i l i mistiko 10; na hebrejskom je 10 savreni broj, i l i Jehova. Argja na sanskritu znai pehar za pie, ponuda u obliku broda u kojoj se ovee i voe nude boanstvima. Argja-natje titula Maha Kohana, to znai "Gospod Opijanja", a Argja Vara - "zemlja opijanja" - misteriozno je ime one oblasti koja se prua od planine Kajla pa gotovo do pustinje Samo - iz koje se oekuje da e se pojaviti Kalki. Air-jana-Varsedja u zoroastrijanizmu je, kao lokalitet, to isto. Danas se kae daje ona smetena izmeu Arala, Balistana i Malog Tibeta; ali u staro doba ta oblast je bila daleko vea, kao stoje bila i rodno mesto fizikog oveanstva, ija je majka i simbol Ija.

504

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji Blizu Sunevih izvora, gde je "reka" Etiops; Njenim obalama produi dok ne stigne do Monih brzaka, odakle sa Biblinih visina Bistre tokove svete vode Nil alje. . .

I j i je nareeno da tu osnuje koloniju za sebe i svoje sinove. Sad moramo da vidimo kako se tumai taj odlomak. Poto je I j i reeno da mora da putuje na istok dok ne dospe do reke Etiops, koju treba da sledi do ua u reku N i l , nastaje komplikacija. Autor eseja o Okovanom Prometeju nas izvetava da "prema geografskim teorijama najstarijih Grka":

(. . .) taj uslov ispunjava reka Ind. Arijan (VI, I) pominje daje Aleksandar Veliki, dok se pripremao da zaplovi Indom (poto je u njoj video krokodile, koje je video jo samo u reci Nil), mislio da je otkrio izvore Nila, kao da N i l , izvirui negde u Indiji, tekui kroz mnoge sune zemlje i zato menjajui ime, potom (...) tee kroz naseljene zemlje, gde ga Etiopljani tih oblasti nazivaju Nilom, a to kasnije ine i Egipani. Vergilije u IV Georgici ponavlja potpuno istu greku.

(str. 197, tom II) Moda su i Aleksandar i Vergilije znatno pogreili u svojim geo

grafskim predstavama, ali time Prometejevo proroanstvo nije po-greilo, ni najmanje - bar ne u svom ezoterijskom duhu. Kad se simbolizuje odreena rasa, a dogaaji koji spadaju u njenu istoriju se alegorijski prevode, u rekvizitima koji se koriste za njenu personifikaciju ne bi trebalo oekivati nikakvu topografsku tanost. Pa ipak, tako ispada daje reka "Etiops" nesumnjivo Ind, a takoe i Nil i l i Nila. To je reka koja izvire na planini Kajla (nebo), stanitu bogova - na 7.000 metara nadmorske visine. Bila je to reka Etiops - tako su je zvali Grci daleko pre doba Aleksandra Makedonskog, jer su njene obale, od Atoka do Sinda, naseljavali narodi koji su obino nazivani Istoni Etiopljani. Indija i Egipat su bile dve srodne nacije, a Istoni Etiopljani - moni graditelji - doli su iz Indije, kao to smo, nadamo se, prilino dobro pokazali u Razotkrivenoj Izidi (tom I, str. 569-70).

Zato onda ne bi Aleksandar, pa ak i ueni Vergilije, mogli da upotrebe re N i l i l i Neilos za Ind, poto je to jedno od njegovih imena?

505

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA

U oblastima oko Kalabaga, ta reka se do dana dananjeg naziva Nil (plava) i Nilah, "plava reka". Njena voda je ovde izrazito tamnoplave boje pa je imenom koje joj je dato u nezapamena vremena nazvan i gradi koji lei na njenoj obali. On postoji do dana dananjeg. Oigledno je Arijan - koji je pisao davno posle Aleksandra i nije znao za staro ime Inda, nesvesno pogreno optuio grkog osvajaa. A ni nai savremeni istoriari nisu mnogo mudriji u svojim prosuivanjima. Jer, oni esto daju najdalekosenije izjave samo na osnovu izgleda, kao to su i njihove drevne kolege inile u staro doba kada za njih nije bilo spremnih enciklopedija.

Dakle, rasa Ije, "devojke sa kravljim rogovima", naprosto je prva pionirska rasa Etiopljana koju je ona sa Inda dovela do Nila (koji je dobio ime u znak seanja na rodnu reku kolonista iz Indije).'* Jer, zar Prometej ne kae I j i " da e sveti Neilos (bog, ne reka):

. . . U zemlju sa tri ugla tebe dovesti (naime, u deltu, gde je njenim sinovima sueno da zasnuju) tu daleku koloniju . . . (stih 830 i dalje).

Tu e zapoeti nova rasa (Egipani), i "enska rasa" (873) kao "peti po redu potomak" tamnoputog Epafosa:

98 Aleksandar, koji je bolje poznavao Atiku nego Indiju (u kojoj nikad ranije

nije bio), nije mogao da ne uje da se Ind blizu svog izvora naziva Nil i Nilah. ak i ako je u pitanju greka, to je objanjava.

Daje Ija alegorijski isto to Izida i Mesec, pokazuje to to ona ima "kravlje rogove". Ta alegorija je u Grku nesumnjivo dospela iz Indije, gde je u Aitareja Bramani prikazano kako Vak - "melodinu kravu" {Rig Veda) "od koje je nastalo oveanstvo" (Bhagavata Purana) - progoni njen otac Brama, podstaknut nezakonitom strau i pretvara je u jelena. Otuda je Ija, koja je odbila da se preda Jupiterovoj strasti, postala "rogata". Ta krava je u svim zemljama bila simbol pasivnih rasplodnih moi prirode, Izida, Vak, Venera -majka plodnog boga ljubavi, Kupidona, ali istovremeno i Logosa iji je simbol kod Egipana i Indusa postao bik, kao to svedoi Apis i induski bikovi u najstarijim hramovima. U ezoterikoj filozofiji, krava je simbol tvorake prirode, a Bik (njeno tele) duh koji je oivljava, i l i "Sveti Duh", kako pokazuje g. Kinil i . Odatle simbol rogova. Oni su takode bili sveti i kod Jevreja, koji su ih stavljali blizu oltara od sitim drveta [vrsta akacije (nap. ured.)]; kad bi ih se neki kriminalac dotakao, bio bi bezbedan.

506

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

Pedeset na broju e se vratiti u Arg. Potom e jedna od pedeset devica pasti zbog l jubavi i :

. . . Kraljevsku rasu u Arg doneti

A l i od tog potomka e ponii neustraivi junaci uveni strelci koji e me osloboditi ovih jada.

Titan ne otkriva kada e se rodi t i taj junak, jer, kao to prime-uje:

Da bi se to podrobno iznelo, potrebna je duga pria.

A l i , " A r g " je Argja Vara, zemlja opijanja drevnih hijerofanata, odakle e se pojavit i izbavitelj oveanstva; to ime je vekovima kasnije postalo ime njenog suseda, Indije - Arjavarte iz davnine.

N e k o l i k o antikih pisaca je saoptilo daje ta tema ini la deo sa-bazijanskih misterija: Ciceron (Tuscul. QuaesL 1, I I , br. 20) i K l i ment Aleksandrijski (Strom. 1, I I , oper. tom. 1, str 467 - izdanje Po-terovo). Ti pisci su j e d i n i k o j i ispravno objanjavaju zato su Eshila A t i n j a n i o p t u i l i za svetogre i osudi l i ga da bude kamenovan do s m r t i . O n i k a u d a j e E s h i l , k o j i n i j e b i o i n i c i r a n , pro fan i sao Misterije izloivi ih u svojim trilogijama javno, na pozornici.^"" A l i , i daje bio iniciran, zasluio bi istu kaznu - a mora daje bio iniciran, jer bi inae, poput Sokrata, morao da ima svog l inog Genija k o j i bi mu otkrio tu tajnu i svetu alegorijsku dramu o inici jaci j i . U svakom sluaju, nije "otac grke tragedije" izmis l io Prometejevo proroanstvo poto je on samo ponovio u dramskom obl iku ono to su sve-tenici otkrival i tokom MISTERIJA U Sabaziji."" Te misterije, meutim, predstavljaju jednu od najstarijih svetih sveanosti, ije poreklo do

Herodot i Pausanija pretpostavljaju daje do osude dolo zato stoje Eshil, koji je usvojio egipatsku teogoniju, uinio Dijanu erkom Cerere, a ne La-tone (vidi ALlian. Var. Hist. I, V. C. X V I I I , tom I, str 433, izdanje Gronov). Al i , Eshil je bio iniciran.

Sabazija je bila periodina sveanost sa misterijama koje su se izvodile u ast nekih bogova, jedna varijanta misterije Mitre. U njima je prikazivana itava evolucija rasa.

507


dan danas istorija ne zna. Mitolozi ih povezuju sa Mitrom (Suncem, koje se na nekim starim spomenicima naziva Sabazije), sa Jupiterom i Bahom. A l i , one nipoto nisu pripadale Grcima, ve potiu iz nezapamenih vremena.

Prevodioci te drame se ude kako je Eshil mogao da dopusti "takvu nepodudarnost Zevsovog karaktera kakav je prikazan u Okovanom Prometeju i kakav je prikazan u ostalim dramama" (ga A. Svenvik). To je upravo razlog to je Eshil, kao i Sekspir, bio i zau-vek e ostati intelektualna "Sfinga" vekova. Izmeu Zevsa, apstraktnog boanstva grke misli, i Zevsa Olimpijskog, postojao je jaz. Ovaj poslednji, tokom misterija, predstavljao je samo princip nieg aspekta ljudske fizike inteligencije - Manas povezan sa Kamom, a Pro-metej - boanski aspekt te inteligencije koji tei Budiju - boanskoj Dui - i stapa se sa njom. Zevs nije bio nita vie od ljudske due, kad god je prikazan kako poputa svojim niim strastima - kao ljubomorni Bog, osvetoljubiv i okrutan u svom egoizmu JA-STVA. Otuda je Zevs predstavljen kao zmija - intelektualni kua ovekov -koja, ipak, tokom ciklike evolucije zainje "oveka-Spasitelja", so-lamog Baha i l i "Dionisa", koji je vie od oveka.

Dionis je isto to i Oziris, Krina i Buda (nebeski mudraci) i budui deseti Avatar, proslavljeni duhovni Hristos, koji e izbaviti Hresto-sa {Chrestos) (oveanstvo, Prometeja u njegovoj patnji). To e se, kako kau braminske i budistike legende, koje su zoroastrijanska, a sada i hrianska uenja ponovila, desiti na kraju Kali Juge. Tek e se nakon pojave Kalki Avatara, i l i Sosioa,* ljudi raati od ene bez greha. Tada e Brama, indusko boanstvo, Ahura Mazda (Or-muzd), zoroastrijansko, Zevs, grko-olimpijski Don uan, Jehova, ljubomorni, pokajniki, plemenski Bog Izraeliana i svi njihovi parnjaci u panteonu ljudske mate - izbledeti i iiliti poput magle. A sa njima e nestati i njihove senke, mrani aspekti svih tih boanstava, koji su uvek predstavljani kao njihovi "blizanci" i tvorevine u egzoterikim legendama, a kao njihovi odrazi na Zemlji - u ezo-

* Sosioa (persijski) - U zoroastrijanizmu, spasilac sveta, koji e doi na belom konju iz uragana i l i vatre. U skladu sa Avestom {Jasna 19:89), on e biti roen od device u blizini jezera Keava, koje se nalazi u oblasti Zore, da oslobodi svet od smrti i propadanja, od poronosti i kvarea, posle ega e nastupiti carstvo venog ivota i sree. (nap. ured.)

508

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji terikoj filozofiji. Ahrimani i Tifoni, Samaeli i Satane, svi e neiz-beno biti razvlaeni onog dana kada sve mrane i zle strasti budu potinjene.

Postoji samo jedan veni Zakon u prirodi, onaj koji uvek tei da prilagodi suprotnosti i dovede ih do krajnjeg sklada. Zahvaljujui tom zakonu duhovnog razvoja, koji vlada kako fizikim, tako i isto intelektualnim svetom, oveanstvo e se osloboditi od lanih bogova i konano - SAMO SEBE IZBAVITI.

U svom krajnjem otkrivenju, stari mit o Prometeju - ije prototipove i suprotne tipove nalazimo u svim drevnim teogonijama - stoji na samom izvoru fizikog zla jer stoji na pragu ljudskog fizikog ivota. KRONOS je "Vreme" iji prvi zakon odreuje strogo ouvanje poretka uzastopnih i skladnih faza u procesu evolucije tokom ciklikog razvoja - pod pretnjom surove kazne u obliku nenormalnog rasta sa svim njegovim prateim posledicama. U planu prirodnog razvoja nije bilo predvieno da ovek - iako je via ivotinja - odjednom intelektualno, duhovno i psihiki postane polubog kakav je ovde na Zemlji, a da njegov fiziki oblik ostane slabiji, bespomo-niji i nestalniji od okvira gotovo svih veih sisara. Ta suprotnost je isuvie velika i neskladna; hram je isuvie nedostojan boga koji boravi u njemu. Zato je Prometejev dar postao PROKLETSTVO - iako je to unapred znalo i predvidelo JATO koje se inkamiralo u toj liosti, kako njeno ime pokazuje.'"^ U tome istovremeno lei i njegov greh i njegovo izbavljenje. Jer, Jato koje se inkamiralo u jednom delu ove-anstva, iako gaje do toga dovela Karma i l i Nemezis, vie je volelo slobodnu volju nego pasivno ropstvo, intelektualni samosvesni bol, pa ak i muenje - "tokom nebrojenih vekova" - nego prazno, imbecilno.

V i d i napred fusnotu koja se odnosi na etimologiju 7i:po|ifiTi(; i l i predvianje. Prometej to priznaje u drami kad kae:

O! sveti Etru, brzokrilih bura . . . Gledaj staja, bog, od bogova doiveh I staja kaem? Jasno predvideh Sve to se desiti mora . . . .

. . . . Suenome to odgovara Najbolje to mogu da podnesem, jer dobro sam znao Kalco je nodoljiva snaga Sudbine . . . . (105)

"Sudbina" ovde znai K A R M A i l i Nemezis.

509

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA instinktivno bitisanje. Znajui daje takva inkarnacija prerana i da nije u programu prirode, nebesko jato, "Prometej", ipak se rtvovalo da bi time donelo dobrobit bar jednom delu oveanstva/"'' A l i , spaavajui oveka od mentalne tame, ono je na njega navuklo patnje samosvesti njegove odgovornosti - posledicu njegove slobodne volje - pored svih zala kojima su skloni smrtni ovek i njegova put. To muenje je Prometej prihvatio za samog sebe poto se od tada to jato stopilo sa hramom koji je za njega bio pripremljen, ali u tom periodu formiranja ta priprema jo nije bila dovrena.

Poto duhovna evolucija nije mogla da odri korak sa fizikom, s obzirom na to daje njena homogenost naruena ovim uplitanjem, taj dar je postao glavni, ako ne i jedini uzrok Zla}^'* Izuzetno je filozofska alegorija koja najpre prikazuje KRONOSA kako proklinje Zevsa zato to gaje svrgnuo sa prestola (u prvobitnom "zlatnom" dobu Sa-tuma, kada su svi ljudi bi l i polubogovi) i zato to je stvorio slabu i bespomonu fiziku rasu ljudi, a zatim kako krivca, koji je liio bogove iskljuivog prava da stvaraju i tako intelektualno i duhovno uzdigao oveka na njihov nivo, izruuje Zevsu, da mu se ovaj osveti. U sluaju Prometeja, Zevs predstavlja Jato prvobitnih tvoraca, PITAR, "Oeva" koji su stvorili oveka nesvesnog i bez uma, dok taj boanski Titan znai Duhovne tvorce, deve koji su "pali" u razmnoavanje. Oni prvi su duhovno nii, ali fiziki jai od "Prometeja", i zato se prikazuje kako je on pobeden. "Nie Jato, ije je raune taj Titan pomrsio i tako poremetio Zevsove planove" bilo je na ovoj Zemlji na sopstvenom nivou i sferi delovanja dok je vie Jato bilo izgnanik

oveanstvo je oigledno podeljeno na stvorenja koja je informisao bog i na nia ljudska stvorenja. Intelektualna razlika izmeu Arijevaca i drugih ci-vilizovanih naroda, kao i divljaka kakvi su ostrvljani sa Junih Mora, ne moe se objasniti ni na koji drugi nain. Nikakva kultura, ni generacije obuke i civi-lizovanja ne mogu uzdii primerke ljudi poput Bumana, Vedasa sa Cejlona i l i nekih afrikih plemena na intelektualni nivo takozvanih Arijevaca, Semita i Turanaca. Njima nedostaje "sveta iskra" i oni su zaista jedine nie rase na planeti, koje danas - zahvaljujui mudrom prilagodavanju prirode koja uvek de-luje u tom pravcu - brzo izumiru. Uistinu je oveanstvo "iste krvi", ali ne i iste sutine. Mi smo staklena bata, vetaki probuene biljke u prirodi, poto u sebi imamo iskru koja u nama spava.

Filozofski pogled indijske metafizike smatra da su koreni Zla u diferencijaciji Homogenog u Heterogeno, jedinstva u mnotvo.

510

Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji

sa Neba, koji se upleo u mree materije. Oni (nie "Jato") su vladali svim kosmikim i niim titanskim silama; vii Titan je imao samo intelektualnu i duhovnu Vatru. Mi vidimo kako se ta dramatina borba Prometeja sa olimpskim tiraninom i despotom, ulnim Zevsom, svakodnevno odigrava u okviru ovog naeg oveanstva: nie strasti okivaju vie tenje za stenu materije da bi u mnogim sluajevima stvorile leinara jada, bola i pokajanja. Bilo kako bilo, opet vidimo:

Boga . . . u okovima, ispunjenog agonijom; Zevsovog neprijatelja, koga svi mrze . . . .

Boga, lienog ak i te vrhunske Prometejeve utehe, koji je patio zbog sopstvene rtve:

Jer je ljudima isuvie bio sklon. . . Dok je boanskog Titana pokretalo ovekoljublje, smrtnike uvek

pokreu sebinost i egoizam. Savremeni Prometej je sada postao Epi-metej, "onaj koji vidi tek

nakon to se neto dogodi", jer se univerzalno ovekoljublje onog prvog odavno srozalo na sebinost i samoljublje. Covek e opet postati slobodni Titan iz davnina, ali ne pre nego to ciklika evolucija ponovo uspostavi narueni sklad izmeu te dve prirode - zemaljske i boanske, nakon ega e postati neosetljiv na nie titanske sile, neranjiv u svojoj linosti i besmrtan u svojoj individualnosti, to se ne moe desiti pre nego to se iz njegove prirode ukloni ivotinjski element. Kad ovek razume da "Deus nonfecit mortem "* (Sap. I, 13), ve da daje ovek sam stvara, on e ponovo postati Prometej kakav je bio pre svog Pada.

Radi objanjena simbolike Prometeja i porekla tog mita u Grkoj, upuujemo itaoca na II deo ovog toma, poglavlje "Drugi klju za Prometeja ", itd. U pomenutom delu - nekoj vrsti dopune ovome -saoptene su sve dodatne informacije o onim naelima koja e biti najvie osporavana i preispitivana. Ovo delo je toliko razliito kada se uporedi sa priznatim standardima teologije i savremene nauke, da ne bi trebalo zanemariti nijedan dokaz koji pokazuje da se ti standardi esto zasnivaju na nezakonitom autoritetu.

(Lat.) - "Bog ne stvara smrt." (nap. prev.)

511


DODATNI ODLOMCI IZ KOMENTARA NA STIHOVE IZ STANCE X I I

Rukopisi iz koj ih su preuzeta ta dodatna objanjenja pripadaju grupi zvanoj "Tongshaktschi Sangye Songa " i l i Zapisi o Trideset pet Buda Religije, kako se oni egzoteriki nazivaju. M e u t i m , te l inosti, iako ih u sevemom budizmu nazivaju "Budama", isto se tako mogu nazvati Rii j ima i l i Avatarima, i td . , poto su oni "Bude koje su prethodile akjamuniju" samo za seveme sledbenike etike ko ju je pro-povedao Gotama. Te velike Mahatme, i l i Bude, predstavljaju optu i zajedniku svojinu: oni su istorijski mudraci - bar za okultiste k o j i veruju u takvu hijerarhiju mudraca, ije su im postojanje dokazali ueni lanovi Bratstva. O n i su odabrani izmeu otpri l ike devedeset sedam Buda u jednoj grupi, a pedeset t r i u drugoj,^"^ uglavnom izmil jenih linosti, koje zaista predstavljaju personifikacije m o i t i h Buda.^"* Te "kotarice" najstarijih spisa na " p a l m o v i m l i s tovima" uvaju se u vel ikoj tajnosti. Svakom rukopisu dodat je saetak istorije one podrase kojo j je svaki pojedinani " B u d a - L h a " pripadao. Za jedan posebni rukopis iz koga su uzeti odlomci k o j i slede, a potom prevedeni na razumlj iv i j i jezik, kae se da je prepisan sa kamenih tablica koje su pripadale j e d n o m B u d i iz najranijeg perioda nae Pete Rase, k o j i je bio svedok Potopa i potapanja glavnih kontinenata rase Atlantiana. Ni je daleko dan kada e se utvrdi t i da je mnogo toga, ako ne i sve to je ovde preneto iz drevnih zapisa, sasvim ta-no. Tada e savremenim prouavaocima simbolike b i t i izvesno da je ak i Odin, i l i bog Vodan, najvii bog germanske i skandinavske mitologi je, jedan od t i h trideset pet Buda; jedan od najranijih, uisti-

Gotama Buda, zvani akja Tib-pa {Shakya Thub-pa), dvadeset sedmi je iz poslednje grupe, poto je najvei broj tih Buda pripadao boanskim dinastijama koje su pouavale oveanstvo.

Od tih "Buda" ih "Prosvetljenih", dalekih prethodnika Gotame Bude, koji su, kako nas ue, nekad bili ivi ljudi, veliki adepti i Sveci, u kojima su se inkamirali "Sinovi Mudrosti", i koji su zato, da tako kaemo, bil i manji Ava-tari nebeskih bia - samo jedanaest pripada rasi Atlantiana, a 24 Petoj Rasi, od njenih poetaka. Oni su isto to i ainske Tirthankare.

512


nu, jer je kontinent na kome su iveli on i njegova rasa takode jedan od najstarijih. Zapravo, toliko star, daje u vreme kada je tropsko ra-stinje pokrivalo predele na kojima sada lee veni nerastopivi sne-govi ovek mogao kopnom da prede gotovo ceo put od Norveke, preko Islanda i Grenlanda do ostrva u dananjem Hadsonovom zali-vu,^"^ ba kao stoje u danima procvata atlantidanskih divova, sinova "divova sa Istoka", hodoasnik mogao da proputuje od mesta koje se danas naziva Sahara do zemalja koje sada poivaju u snu bez snova na dnu Meksikog zaliva i Karipskog mora. Dogaaji koji nikad nisu zapisani, osim u ljudskom pamenju, i koji su se putem religije prenosili sa generacije na generaciju, sa rase na rasu, mogli su tanije i istinitije da se sauvaju tim stalnim prenoenjem "unutar biblioteke mozga", tokom bezbrojnih eona, nego da su zapisani i l i zabeleeni. "Ono stoje deo nae due to je veno", kae Tekeri {Thackeray), a ta moe biti blie naim duama od onoga to se dogodilo u osvit naeg ivota? Ti ivoti su bezbrojni, ali je dua i l i duh koji nas oivljava kroz ta bezbrojna bia isti; pa iako "knjige i tomovi" fizikog mozga mogu da zaborave dogaaje ak i u okviru jednog zemaljskog ivota, glavnina kolektivnih seanja nikad nee nestati iz boanske due unutar nas. Njeni apati su moda suvie tihi, zvuk njenih reci suvie daleko od nivoa koji opaaju naa fizika ula, pa ipak, senka dogaaja koji su se desili, kao i senka dogaaja koji e se desiti spada u domen njenih moi opaanja i uvek je pred okom njenog uma.

Taj glas due je, moda, ono to ljudima koji vie veruju preda-njima nego pisanoj istoriji govori daje ovo to smo naveli tano i da se odnosi na praistorijsko doba.

To bi moglo da objasni slinost vetakih humki u SAD i humki u Norvekoj. Ta istovetnost je navela neke od amerikih arheologa da pretpostave da su norveki pomorci otkrili Ameriku pre oko hiljadu godina [vidi Tragovi budizma u Norvekoj od prof. Holmboa {Holmboe), str. 23]. Nema sumnje daje Amerika ona "daleka zemlja, u koju su poboni ljudi i estoke oluje preneli sveto uenje", stoje Nojmanu sugerisao opis jednog kineskog pisca. Al i , ni profesor Holmbo iz Stokholma ni ameriki arheolozi nisu pogodili pravu starost tih breuljaka i l i humki. injenica da su Norveani ponovo otkrili zemlju za koju su njihovi davno zaboravljeni preci verovali daje nestala u optem potopu ne protivrei onoj drugoj injenici, daje Tajna Doktrina iz zemlje koja je bila kolevka fizikog oveka i Pete Rase nala put u takozvani Novi Svet ve-kovima i vekovima pre "Svetog uenja" budizma.

513

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

U jednom pasusu pie sledee: "KRALJEVI SVETLOSTI ODOE U GNEVU. GRESI LJUDI SU POSTALI

TAKO MRANI DA JE Z E M L J A ZADRHTALA U VELIKOM BOLU. (. . .) AURNA SEDITA OSTAE PRAZNA. KO OD BRAON, KG OD CRVENE, ILI PAK OD CRNE (rase) MOE ESTI NA MESTA BLAGOSLOVENIH, SEDITA ZNANJA I MILOSTI! KO MOE PREUZETI CVET MOI, BILJKU SA ZLATNOM PETELJKOM I AURNIM CVETOM?"

"Kraljevi Svetlosti" je ime koje u svim starim zapisima nose vladari boanskih Dinastija. "Aurna sedita" se u nekim dokumentima prevode kao "nebeska prestolja". "Cvet moi" je danas Lotos; ko zna staje mogao biti u to doba?

Pisac nastavlja, poput kasnijeg Jeremije, da oplakuje sudbinu svog naroda. On je ostao bez svojih "aurnih" (nebeskih) kraljeva, "oni bez boje Deva'' (meseevog tena), a "oni sjajnog (zlatnog) lica" odoe "u zemlju blaenstva, u zemlju metala i Vatre", i l i - prema pravi l ima simbolikog izraavanja - u zemlje na severu i istoku, odakle su "velike vode nestale, usisala ih je zemlja i l i su se rasprile u vazduhu". Mudre rase su opazile "crne zmajeve oluje, koje su prizvah zmajevi mudrosti" - i "pobegle, vodene blistavim Zatitnicima u Najizvrsniju Zemlju" - verovatno veliki drevni adepti, oni o kojima Indusi govore kao o svojim Manuima i Riijima. Jedan od njih bio je Vaivasvata Manu.

Oni "ute boje koe" predstavljaju pretke rasa koje danas etnologija klasifikuje kao Turance - Mongole, Kineze i druge drevne narode, a zemlja u koju su pobegli bila je upravo Centralna Azija. Tamo se rodila itava nova rasa; tamo su oni iveli i umirali do de-obe naroda. A l i , ta "deoba" se nije odigrala na mestima koja joj pripisuje savremena nauka, ni t i na nain na koji Maks Miler i drugi izuavaoci Arijevaca pokazuju da se arijevska rasa podelila. Gotovo esto hiljada godina je prolo od tog perioda. Divovi utog lica iz vremena posle Atlantide imali su obilje vremena, u tom prinudnom zatoenitvu u jednom delu sveta, sa istom rasnom krvlju i bez ikakvog sveeg dotoka koji bi se sa njom pomeao, da se tokom perioda od gotovo 700.000 godina razgranaju u najraznovrsnije i najrazhitije tipove. Isto se vidi i u Africi; nigde ne postoji izrazitija raznovrsnost tipova, od crnih do gotovo belih, od divovskih ljudi do 514

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji patuljastih rasa, a to samo zbog njihove prinudne izolacije. Tokom nekoliko stotina hiljada godina Afrikanci nikad nisu otili sa svog kontinenta. Ako bi sutra evropski kontinent nestao, a umesto njega se pojavila nova kopna i ako bi afrika plemena morala da se razdvoje i raziu po elom svetu, ona bi bila ta koja bi, za oko sto hiljada godina, stvorila glavninu civilizovanih naroda. A potomci onih naih visokocivilizovanih naroda, koji bi moda preiveli na nekom od ostrva, bez ikakve mogunosti da preplove nova mora, vratili bi se u stanje relativnog divljatva. Zato razlozi za podelu oveanstva na vie i nie rase otpadaju i gube smisao.

To tvrde i injenicama potkrepljuju drevni zapisi. Sravnjujui ih i uporeujui sa nekim savremenim teorijama evolucije, bez prirodne selekcije [vidi Fizioloka selekcija akademika D. J. Romejnsa (G. J. Romanes)], te tvrdnje izgledaju sasvim razumne i logine.'"^ I tako, dok su Arijevci potomci utih Adama, divovske i visokocivi-lizovane Atlantidansko-Arijevske rase, Semiti - a zajedno sa njima i Jevreji - potomci su crvenog Adama; i tu su u pravu i de Kvatrfa i pisci mojsijevskog Postanja. Jer, kad bi se poglavlje V prve knjige Mojsijeve moglo uporediti sa genealogijama koje nalazimo u naoj Arhajskoj Bibliji, tamo bi se nali zapisi o periodu od Adama do Noja, naravno pod drugim nazivima, i odgovarajue godine patrijarha bile bi pretvorene u periode, alegorijski i simboliki predstavljeno. U rukopisu koji razmatramo ima mnogo govora o velikom znanju i civilizaciji atlantianskih naroda, koji pokazuju ugladenost nekih medu njima i prirodu njihovih umetnosti i nauka. Ako je za Treu Rasu, Lemuro-Atlantiane, reeno da su potopljeni "sa svojim naprednim civilizacijama i bogovima" (Ezoterijski budizam, str. 65) to se u jo veoj meri odnosi na Atlantiane!

Od etvrte Rase rani Arijevci su stekli svoje znanje o "nizu udesnih stvari", Sabji i Mahasabji, pomenutim u Mahabharati, dar Majasure Pandavama. Od njih su nauili aeronautiku, Virvan Vidja ("znanje o letenju vazdunim vozilima"), te otud njihovo veliko umee beleenja atmosferskih promena i meteorologije. Od njih su, takoe. Arijevci nasledili izuzetno vrednu nauku o dragom i drugom kamenju, hemiju, tanije alhemiju, mineralogiju, geologiju, fiziku i astronomiju.

108 Vidi prve stranice Dela III , POREENJE NAUKE SA TAJNOM DOKTRINOM.

515


Nekoliko puta se autorka ove knjige upitala: "Da li je pria o Izlasku (iz Egipta) - bar u detaljima - onako kako je ispriana u Starom Zavetu, izvorna? I l i j e , kao i pria o samom Mojsiju, naprosto jo jedna od verzija legendi koje se priaju o Atlantidanima?" Jer ko bi, poto uje priu o njima, propustio da zapazi veliku slinost u sutinskim crtama? Gnev "Boga" zbog faraonove tvrdoglavosti, njegova zapovest "odabranima" da Egipamma pre odlaska ukradu "njihove dragulje od srebra i dragulje od zlata" {Izlazak, XI) i, na kraju, Egipani i njihov Faraon koji se dave u Crvenom moru (XIV). Jer, postoji odlomak ranije prie u Komentarima:

"(. . .) I 'veliki Kralj blistavog Lica', poglavar svih sa utim licima, bese tuan, videvi grehe onih sa crnim licima.

On posla svoje letelice (Vivan) sa pobonim ljudima svoj svojoj brai poglavarima (poglavarima ostalih naroda i plemena), sa porukom: 'Spremite se. Podignite ljude dobrog zakona i preite kopno dok je (jo) suvo.'

'Gospodari oluja se primiu. Njihove koije pribliavaju se ovoj zemlji. Samo e jo jednu no i dva dana Gospodari Mranog Lica (arobnjaci) iveti na ovoj trpeljivoj zemlji. Ona je osuena, i oni moraju dapotonu sa njom. Donjozemski Gospodari Vatri (Gno-mi i vatreni Elementali) spremaju svoju magijsku Agneja-astru (vatreno oruje izraeno pomou magije). Ali, Gospodari Mranog Oka ("Zlo Oko") su jai od njih (Elementala), / oni su robovi tih monika. Oni su upoznati sa Atarom (Vidja, najvie magijsko znanje). Doite i upotebite svoju (tj. svoje magijske moi da biste se suprotstavili moima arobnjaka). Neka svaki gospodar Blistavog Lica (adept Bele Magije) uini da Vivan svakog Gospodara Tamnog Lica prede u njegove ruke ( i l i vlasnitvo), da ne bi nijedan (od arobnjaka) pomou njih pobegao od voda, izbegavi palicu etiri (Karmika boanstva) / spasao svoje izopaene' (sledbeni-ke i l i narod).

109 Pokojni Bramaari Bava, poznati i sveti Jogin, napisao je: Obimna dela o Atar Vidji i drugim slinim naukama su u dragim periodima sakup

ljena na jezicima tih doba. Ali, sanskritski originali su izgubljeni u vreme deliminog potopa nae zemlje. (. . .)

Vidi Teozof, jun 1880., Neke stvari koje Arijevci znaju. O Agneja-astri vidi Vilsonove Linosti induskogpoarita, I, str. 297.

516

Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji 'Neka svaki utog lica poalje od sebe san (hipnotie?) svakog

crnog lica. Neka ak i oni (arobnjaci) izbegnu bol i patnju. Neka svaki ovek veran Solarnim Bogovima vee (paralie) svakog oveka koji slui lunarnim bogovima, da ne bi patio ili izbegao svoju sudbinu.

I neka svaki utog lica podari svoju vodu ivota (krv) ivotinjama crnog lica koje govore, da ne bi probudile svog gospodara.

Casje kucnuo, crna no je spremna, itd., itd.

Neka dozive svoju sudbinu. Mi smo sluge velika etiri. Neka se Kraljevi Svetlosti vrate.'

Veliki Kralj pognu svoje sjajno lice i zajeca. (. . .) Kad se kraljevi skupie, vode su se ve pokrenule. (. . .) (Ali) narodi su ve preli suve zemlje. Oni su bili iza vodene

granice. Kraljevi ih dostigoe u svojim Vivanima, i povedoe ih u zemlje Vatre i Metala (Istok i Sever)."

- Dalje, u drugom odeljku, kae se: "(...) Zvezde (meteori) obasue zemlje crnih Lica, ali oni spavahu. ivotinje koje govore (magiki straari) ne progovorie nita. Donjozemski gospodari ekahu na nareenja, ali ona ne dodo-

: e, jer njihovi gospodari spavahu. Vode se podigoe i pokrie doline s kraja na kraj zemlje. Visoke

zemlje ostadoe, dno Zemlje (zemlje antipodi) ostade suvo. Tamo se naselie oni koji umakoe; ljudi utih lica i pravog oka (asni i iskreni ljudi).

Kad se Gospodari Tamnih Lica probudie ipomislie na svoje Vi-vdne da bipobegli od nadolazeih voda, videe da su one nestale. "

Potom natredni pasus pokazuje neke od moni j ih arobnjaka "Tam n o g L i c a " ~ k o j i su se p r o b u d i l i pre drugih - kako progone one

Neke udesne, vetaki nainjene ivotinje, na neki nain sline Fran-kentajnovom stvorenju, koje su govorile, upozoravajui svog gospodara na sve predstojee opasnosti. Gospodar je bio "crni mag", a mehaniku ivotinju bi, prema prii, informisao din, neki Elemental. Jedino je krv istog oveka mogla da ga uniti (vidi Deo I I , X X V I I , "Sedam u astronomiji, nauci i magiji").

etiri karmika boga, u stancama zvani "Maharade".

517

TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA

koji su " i h opljakali" i koji su bil i u zatitnici, jer - "naroda koje su odveli bilo je kao zvezda u Mlenom Putu ", kae jedan savremeniji komentar, napisan jedino na sanskritu.

"Nalik na zmaja-zmiju koja razmotava svoje sklupano telo, tako i Sinovi ljudi, vodeni Sinovima Mudrosti, otvorie svoja stanita i, irei se, nabujae kao struja tekue slatke vode (...) mnogi plaljivi medu njima poginue usput. Ali, veina je bila spaena. " Pa ipak su ih progonioci, "ije su glave i grudi lebdele iznad vo

de", gonili " t r i lunama perioda", dok ih na kraju nisu poklopili ta-lasi koji su se podizali, pa su izginuli do poslednjeg, jer je tlo pod njihovim nogama tonulo i zemlja je gutala one koji su je obesvetili.

Ovo u dobroj meri zvui kao izvorni materijal na osnovu koga je nainjena slina pria o Izlasku, posle nekoliko stotina hiljada godina. Za Mojsijevu biografiju, priu o njegovom roenju, detinjstvu i o tome kako gaje iz Nila izbavila faraonova erka, danas je pokazano daje adaptirana prema iz^^omoj prii o Sargonu. A ako je tako, za staje asirska tablica u Britanskom muzeju dobar dokaz, zato to ne bi bio sluaj i sa priom o tome kako Jevreji kradu Egipanima njihov nakit, faraon gine sa svojom vojskom i tako dalje? Divovski arobnjaci Rute i Daitje, "gospodari Mranog Lica", mogli su u kasnijim priama postati egipatski magi, a narodi Pete Rase utog lica, vr l i Jakovljevi sinovi, "izabrani narod"... Jo neto se mora rei: bilo je nekoliko Boanskih Dinastija - niz u svakoj Korenskoj Rasi poinjao je sa Treom, a svaki niz bio je u skladu i prilagoen svom ove-anstvu. Poslednjih sedam Dinastija o kojima govore egipatski i haldejski zapisi pripada Petoj Rasi, koja, mada se obino naziva Arijevskom, to nije bila u potpunosti, poto je uvek bila u velikoj meri pomeana sa rasama kojima etnologija daje druga imena. Ne bi bilo mogue, s obzirom da imamo ogranien prostor na raspolaganju, da ulazimo u opis Atlantidana, u koje itav Istok veruje onoliko koliko i mi verujemo u stare Egipane, ali ije postojanje veina zapadnjakih naunika porie, kao to su, pre toga, poricali mnoge istine, od postojanja Homera, pa do postojanja goluba pismonoe. Civilizacija Atlantidana bila je vea ak i od egipatske. Njihovi degenerisani potomci, narod Platonove Atlantide, izgradili su prve piramide u Egiptu, i to svakako pre dolaska "Istonih Etiopljana", 518


kako Herodot naziva Egipane. To se prilino dobro moe zakljuiti iz tvrdnje Amijana Marcelina, koji kae da ispod piramida "postoje takoe podzemni prolazi i vijugava sklonita, koja su, reeno je, ljudi vesti drevnim misterijama, pomou kojih su prorekli nailazak potopa, izgradili na raznim mestima kako se ne bi izgubilo svako seanje na njihove svete ceremonije".

Ti ljudi koji su "predvideli dolazak potopa" nisu bil i Egipani, jer oni nikad nisu doiveli potop, izuzev poplava Nila. Ko su onda bi l i ti ljudi? Poslednji ostaci Atlantidana, smatramo mi. One rase koje nauka jedva da i nasluuje, a o kojima poznati geolog, g. C. Gould, u svojim razmiljanjima kae:

Moemo li uopte da pretpostavimo da smo iscrpli veliki muzej prirode? Da li smo, zapravo, uopte i otili dalje od njegovih predvorja? Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada godina, obuhvata itav period njegovog inteligentnog postojanja? I l i mitska doba, koja se proteu na stotine i hiljade godina, i za-beleena su u hronikama Haldeje i Kine, predstavljaju maglovita seanja na praistorijskog oveka, koja su prenoena predanjem, a moda ih je u postojee zemlje donela nekolicina preivelih iz onih drugih zemalja, koje su, poput bajkovite (?) Platonove Atlan-tide, moda bile potopljene, i l i postale poprite neke velike katastrofe koja ih je unitila zajedno sa svim njihovim civilizacijama.

(Mitska udovita)

Nakon ovoga se sa vie poverenja moemo okrenuti Uitelju koji je, nekoliko godina pre nego stoje g. Gould napisao ove reci, izloio sledee: "etvrta Rasa imala je svoje periode najvie civilizacije. Grka, rimska i egipatska civilizacija nisu nita u pore-denju sa civilizacijama koje su poele od Tree Rase" ~ nakon njenog razdvajanja.

A ako se porie da su Trea i etvrta Rasa imale takvu civilizaciju i majstorstvo u umetnostima i naukama, niko nee porei da su se izmeu velikih civilizacija antike, kao to su civilizacije Egipta i Indije, pruala mrana razdoblja grubog neznanja i varvarstva, od poetka hrianske ere pa do nae savremene civilizacije; tokom tih perioda sva seanja na te tradicije bila su izgubljena. Kao to smo rekli u Razotkrivenoj Izidi:

) 519


Zato bi trebalo da zaboravimo kako su, vekovima pre nego to je pramac odvanog enovljanina zaparao zapadne vode, fenian-ski brodovi oplovili svet i proirili civilizaciju u oblasti koje su sada utihnule i puste? Koji arheolog e se usuditi da izjavi kako ista ruka koja je planirala egipatske piramide, Kamak i hiljade ruevina koje se danas krune u zaborav na peskovitim obalama Nila, nije podigla i monumentalni Nagkon-Vat u Kambodi? I l i da vidi hije-roglife u znakovima na obelisku i vratima naputenog indijanskog sela, koje je sasvim skoro otkrio lord Daferin u Britanskoj Kolumbiji? I l i one na ruevinama Palenke i Uksmala u Centralnoj Americi? Zar ostaci koje uvamo u naim muzejima - poslednje uspomene na davno "izgubljene umetnosti" - ne govore ubedljivo u prilog drevnih civilizacija? I zar oni stalno iznova ne dokazuju da su narodi i kontinenti koji su nestali sa sobom u grob poneli i umetnosti i nauke, koje ni prva retorta zagrejana u srednjovekovnom manastiru, ni poslednja koju je slomio savremeni hemiar, nije oivela, niti e oiveti - bar ne u ovom veku?

A isto pitanje koje je postavljeno tada moe se postaviti i sada. Moemo jo jednom upitati: "Kako to da najnaprednija gledita do kojih se dolo u nae vreme omoguavaju da tek u nejasnoj daljini strmog uspona znanja vidimo monumentalne dokaze koje su raniji istraivai ostavili kako bi obeleili nivo koji su oni ve bi l i dostigli i zaposeli?"

"Ako su savremeni majstori toliko napredniji od drevnih, zato ne obnove izgubljene vetine naih poslepotopskih predaka? Zato nam ne daju boje Luksora koje ne blede - tirski purpur, sjajnu svetlo-crvenu i zaslepljujue plavu boju koje ukraavaju zidove tog mesta i koje su isto tako sjajne kao i onog dana kada su nanesene? Neunitivi cement piramida i drevnih vodovoda, damaskinsku otricu, koja u koricama moe da se okrene kao otvara za boce, a da se ne slomi, velianstvene, neuporedive boje za staklo koje se nalaze u praini starih ruevina i blistaju na prozorima drevnih katedrala, kao i tajnu pravog kovnog stakla? A ako hemija po vetini jedva moe da se upo-redi ak i sa ranim srednjovekovnim periodom, zato da se hvalimo postignuima koja su, veoma verovatno, bila savreno poznata pre mnogo hiljada godina? to vie napreduju arheologija i filologija, to vie njihova svakodnevna otkria slamaju na ponos i iznose slavna svedoanstva u korist onih koji su, moda zbog toga to poti-

520


u iz ogromne drevnosti, do danas bi l i smatrani neukim eprtljama u blatu najdubljeg praznoverja."*

Izmeu ostalih umetnosti i nauka, drevni narodi - kao naslee od Atlantiana - imali su astronomiju i simbolizam, medu koje je bilo ukljueno poznavanje Zodijaka.

Kao to smo ve objasnili, itava antika je, sa dobrim razlozima, verovala da su oveanstvo i njegove rase blisko povezane sa planetama, a one opet sa znacima Zodijaka. U njima je zabe-leena itava istorija sveta. To dokazuje Zodijak iz Dendere; ali, osim u jednom arapskom spisu, svojini sufija, autorka ove knjige nigde nije nala ispravnu kopiju t ih udesnih zapisa o proloj, a takoe i buduoj istoriji nae planete. Pa ipak, izvorni zapis postoji, sasvim izvesno.

Poto Evropljani nisu upoznati sa pravim indijskim Zodijacima, niti razumeju one koji o tome znaju [svedok je Bentli {Bentley)], itaocu savetujemo, kako bi ovu tvrdnju proverio, da se poslui delima Denona {Putovanja u Egipat, tom I I ) u kojima, ako se razumeju, mogu nai i ispitati dva uvena egipatska Zodijaka. Poto ih je lino videla, autorka ovog dela ne mora vie da veruje onome to drugi prouavaoci - koji su oba ispitali i prouili veoma paljivo - imaju da kau o njima. Ba kao to su egipatski svetenici potvrdili Hero-dotu, kome su rekli da su se ranije pol Zemlje i pol ekliptike poklapali, i Mekej je to otkrio i potvrdio."^ Jer, on izrie da su Polovi, predstavljeni na t im Zodijacima, u oba poloaja:

U onom koji prikazuje Polove (polarne ose) pod pravim uglovima, postoje oznake koje dokazuju da "to nije poslednji put kako su oni u tom poloaju, ve prvi" - nakon stoje Zodijak nacrtan.

Z a t i m dodaje: Jarac (Capricorn) je predstavljen na Sevemom polu. Rak (Can-

cer) je podeljen, blizu sredita, na Junom polu, to je potvrda da su oni izvorno imali svoje zimske periode kada je Sunce bilo u

* Vidi napomenu urednika na str. 190-191 ovog toma. Demonstracija mitoloke astronomije drevnih naroda, od jednog neobi

no intuitivnog prouavaoca simbola i astronoma, neke vrste samoiniciranog adepta iz Norvia, koji Je iveo u prvoj etvrtini naeg [XIX (nap. ured.)] veka.

521

TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA Raku; ali, glavna karakteristika koja pokazuje da oni predstavljaju i spomenik to obeleava prvi put kada je Pol bio u tom poloaju, jesu Lav (Leo) i Devica (Virgo). Vidi u Delu I I , "Tajna Zodijaka". Prema okvirnim proraunima, egiptolozi veruju da je Velika pi

ramida izgraena 3.350 godina pre nove ere (vidi Proktor, Znanje, tom I, str. 242, 400) i da su Menes i njegova dinastija postojali 750 godina pre nego to se pojavila etvrta dinastija (za koju se veruje daje izgradila piramide) (Stejnilend Vejk, Velika piramida). Tako je 4.100 godina pre nove ere period koji se pripisuje Menesu. Sad, izjava ser Gardnera Vilkinsona (Gardner Wilkinson) da "sve injenice navode na zakljuak da su Egipani bi l i veoma uznapredovali u civilizacijskim Noiirvaraa jo pre Menesa. a moda i pre nego to su se doselili u dolinu Nila" [Raulinson, Herodot, tom I I , str. 345] veoma je sugestivna i ponitava tu hipotezu. Ona ukazuje na veliku civilizaciju u praistorijskom periodu, pa ak i stariju. Sesu-Hor ("sluge Horusa") bio je narod koji se naselio u Egiptu i, kako potvruje g. G. Maspero, toj praistorijskoj rasi:

(. . .) pripada ast (. . .) daje osnovala glavne gradove u Egiptu i uspostavila najvanije svetilita.

To je bilo pre velike epohe piramida, i to kad se Egipat tek bio izdigao iz voda. Pa ipak, "oni su posedovali hijeroglifski oblik pismenosti, karakteristian za Egipane, i mora da su civilizacijski ve bi l i znatno uznapredovali". Bila je to, kae Lenorman (Lenormant):

(...) zemlja velikih praistorijskih svetilita, sedite svetenike vlasti, koja je odigrala najznaajniju ulogu u nastanku civilizacije.

Koji period se pripisuje tom narodu? ujemo 4.000 do najvie 5.000 godina pre nove ere (Maspero). Sad, tvrdi se da se pomou ciklusa od 25.868 godina (sideralna godina) moe utvrditi priblian datum podizanja Velike piramide.

Pretpostavivi da su graditelji piramide uski prolaz, koji vodi nanie, usmerili prema zvezdi Sevemjai, astronomi su pokazali daje (. . .) Alfa Drakonis, tadanja zvezda severnjaa, bila u

522


tom poloaju oko 3.500 godina pre nove ere, kao i 2.170. godine pre nove ere.

(Proktor, kako ga citira Stejnilend Vejk) ' A l i , takoe nam je reeno da se:

(. . . ) taj relativni poloaj Alfa Drakonisa i Alkiona, postoje vanre-dan, nije mogao ponovo pojaviti tokom itave zvezdane godine.

(ibid)

To dokazuje daje, poto Zodijak iz Dendere pokazuje prolazak t r i zvezdane godine. Vel ika piramida morala b i t i izgraena pre 78.000 godina, i l i , u svakom sluaju, ta mogunost zasluuje da bude prihvaena bar isto tako spremno kao i datum 3.350. godina pre nove ere.

Sad, na Zodijacima izvesnih hramova u Sevemoj I n d i j i , kao i na Zodi jaku iz Dendere, naene su iste karakteristike znakova. O n i koji dobro poznaju induske simbole i sazveda, po opisu egipatskih e moi da otkri ju da li su te oznake vremenske hronologije ispravne i l i ne. Na Zodi jaku iz Dendere, kako su ga sauvali savremeni egipatski K o p t i i grki adepti, a ko j i je neto drugaije objasnio Mekej, Lav stoji na Hidri, a njegov rep je gotovo prav i pokazuje nanie pod u g l o m od etrdeset i l i pedeset stepeni, dok se taj poloaj slae sa izvornim sastavom th sazveda. Mekej dodaje:

A l i , na mnogim mestima vidimo Lava (Singhu) sa repom okrenutim navie preko njegovih leda, koji se zavrava zmijskom glavom, pokazujui tako daje Lav bio "obrnut", to odista mora da je bio sluaj i sa itavim Zodijakom i svim drugim sazveima kad je Pol bio obrnut.

Govorei o krunom Zodijaku, o kojem je pisao i Denon, on kae: Tamo, Lav stoji a Zmiji, a njegov rep pravi krivu nanie, iz e

ga vidimo da iako mora daje prolo est stotina ili sedam stotina hiljada godina izmeu ta dva poloaja, ipak su one donele samo male promene u sazveima Lava i Hidre, dok je u njima Virgo (Devica) predstavljena sasvim drugaije. U krunom Zodijaku, De-vica hrani svoje dete; ali, izgleda da oni nisu imali takvu predstavu kada je Pol prvi put bio u ravni ekliptike, jer u tom Zodijaku, kako

. 523


ga saoptava Denon, mi vidimo tri Device izmeu Lava i Vage, od kojih poslednja u rukama Jrf/belorepku. Moramo jako da poalimo to u tom Zodijaku postoji prekid figure u kasnijem de-lu Lava i na poetku Virgo, koji je odneo po jedan deo od svakog znaka.

Svejedno, znaenje je jasno, poto ta t r i Zodijaka pripadaju tr ima razliit im epohama: naime, poslednjim trima porodicama etvrte pod-rase Pete Korenske Rase, od k o j i h svaka mora daje ivela otpri l ike 25.000 do 30.000 godina. Prva od nj ih ("Ari jevski Az i ja t i " ) b i la je svedok kobi poslednje populacije "divovskih A t l a n t i d a n a " ' " k o j i su nestali pre nekih 850.000 godina (Ostrva-kontinenti Ruta i Daitja), p r i kraju m i o c e n a . ' " etvrta podrasa b i la je svedok unitenju po-slednjih ostataka Atlantidana -Ar io-At lant idana na poslednjem ostr-vu Atlantide, naime pre 11.000 godina. Da bi ovo razumeo, m o l i m o itaoca da pogleda genealoko stablo Pete Korenske Rase - uopte-no, mada ne ba korektno, nazvanom Ari jevskom rasom, i objanjenja koja su mu pridodata.

113 Termin "atlantidanski" ne sme zavesti itaoca da misli kako je to samo

jedna rasa, i l i ak narod. To je kao kad kaemo "Azijati". Mnogobrojni, mnogovrsni i razliitih tipova su bi l i Atlantidani, koji su predstavljali nekoliko oveanstava i gotovo bezbrojne rase i nacije, uistinu mnogo raznovrsnije nego to bi to bil i "Evropljani" kada bi se to ime bez razlike dalo stanovnicima svih pet kontinenata, to e, s obzirom na to kako kolonizacija napreduje, moda i biti sluaj, za manje od dvesta i l i trista godina. Meutim, bilo je crvenih, utih i crnih Atlantidana, divova i patuljaka (kakva su, relativno, i neka afrika plemena, ak i danas)

114 U Ezoterijskom budizmu uitelj na str. 64 kae: U eocenu, ak i na samom njegovom poetku, veliki ciklus etvrte Rase ljudi (Le-

muro) Atlantidana je ve dostigao svoju najviu taku (civilizacije) i veliki koninent, otac gotovo svih postojeih kontinenata, pokazao je prve znake tonjenja. (. . .)

A na strani 70 je pokazano daje Atlantida kao celina nestala u miocenu. Da bi sagledao kako se kontinenti, rase, nacije i ciklusi preklapaju, ovek treba samo da pomisli na Lemuriju, ije su poslednje zemlje nestale oko 700.000 godina pre poetka tercijara (vidi str. 65 istog ela), a poslednje zemlje "Atlantide" pre samo 11.000 godina; tako se obe preklapaju - jedna sa periodom Atlantidana, druga sa periodom Arijevaca.

524


Neka italac ima na umu ono stoje reeno o podelama Korenskih Rasa i evoluciji Coveanstva u ovoj knjizi, a jasno i saeto izneto u Ezoterijskom budizmu g. Sineta.

1. U svakoj Manvantari ima sedam KRUGOVA; na delu je etvrti, a mi smo sada Peta Korenska Rasa.

2. Svaka Korenska Rasa ima sedam podrasa. 3. Svaka podrasa sa svoje strane ima sedam ogranaka, koji se mo

gu nazvati Granama i l i "Familijama" rasa. 4. Postoji bezbroj njihovih izdanaka, ogranaka i malih plemena

koji zavise od karmikog dejstva. Ispitajte ovde naslikano genealoko stablo i razumeete. Ova ilustracija je samo dijagram i name-njena je jedino tome da pomogne itaocu da donekle pojmi ovaj predmet, usred pometnje termina koji su u raznim vremenima ko-rieni za imenovanje razliitih ogranaka coveanstva. Ovde smo takode pokuali - samo priblino, radi poreenja - ciframa da izrazimo vremenski period tokom kojeg je mogue razlikovati jednu pod-grupu od druge. Ako bismo na ovom mestu pokuali da saoptimo

bilo kakve tane periode za neke od njih, to bi dovelo samo do beznadene pometnje, jer se Rase, Podrase, itd., sve do njihovih najsitnijih ogranaka, meusobno preklapaju i meaju tako da ih je nemogue razdvojiti.

Ljudska rasa je uporede-na sa drvetom i ovo je sjajna ilustracija za to.

Glavno stablo tog drveta moe se uporediti sa KOREN-SKOM RASOM (A).

Njegove vee grane sa raznim PODRASAMA, kojih ima sedam (B', B^..)

Na svakoj od tih grana je sedam OGRANAKA, i l i FAMILIJA RASA (C).

525

TAJNA D O K T R I N A ANTROPOGENEZA

Kaktus je jo bolja ilustracija, jer su njegovi mesnati " l i s tovi" pokriveni otrim bodljama, od koj ih se svaka moe uporediti sa nekim narodom i l i plemenom.

Sad, naa Peta Rasa - kao rasa sui generis, prilino slobodna od svog roditeljskog stabla - postoji ve oko 1.000.000 godina. Zato se mora zakljuiti da je svaka od etiri prethodne Podrase ivela oko 210.000 godina; tako svaka Familija Rasa postoji u proeku oko 30.000 godina. Zato evropska "Familija Rasa" ima na raspolaganju jo mnogo hiljada godina, iako se narodi, i l i nebrojene bodlje na njoj, menjaju sa svakim narednim "periodom" od tri do etiri hiljade godina. Donekle je zanimljivo da se uporedi period ivota Familije Rasa sa sideralnom godinom.

Znanje o prethodnoj podgrupi i tanoj tekuoj podgrupi bilo je sastavni deo Misterija, u kojima je uenik poduavan tim naukama i tokom kojih su one prenoene sa jednog hijerofanta na drugog. Svi znaju da evropski astronomi postavljaju (prilino proizvoljno) datum egipatskog otkria Zodijaka na 2.000. i l i 2.400. godine pre nove ere (Proktor) i insistiraju na tome da se to otkrie poklapa sa izgradnjom Velike piramide. Jednom okultisti i istonjakom astronomu to mora izgledati sasvim besmisleno. Reeno je daje Kali Juga poela izmeu 17. i 18. februara 3.102. godine pre nove ere. Sad, Indusi tvrde da se poetak njihovog Zodijaka, 20.400 godina pre Kal i Juge poklopio sa prolenom ravnodnevicom - poto je u to vreme dolo do konjunkcije Sunca i Meseca - a Baji je dokazao, dugakim i paljivim izraunavanjima u pogledu tog datuma, daje, ak i ako je on izmiljen, astronomska epoha od koje su poeli da raunaju poetak njihove Kal i Juge bila sasvim stvarna. Ta "epoha je godina 3.102. pre nove ere", pie on (vidi Deo I I I , Knjiga I -"Jedan akademik brani indusku astronomiju"). Do pomraenja Meseca dolo je samo dve nedelje nakon poetka mranog doba - ono se odigralo u taki izmeu Belorepke Virgo i zvezde 0 (0) istog sazvea. Jedan od najezoterinijih ciklusa zasnovan je na izvesnim konjunkcijama i uzajamnim poloajima Device i Plejada (Kritika). Otuda, poto su Egipani doneli svoj Zodijak iz June Indije i Lan-ke,"* ezoterijsko znaenje je oigledno bilo identino. Te tri "Device", i l i Virgo, u t r i razliita poloaja i kod jednih i kod drugih je

115 Cejlon.

526


znaila zapis o prve tr i "boanske i l i astronomske Dinastije", koje su pouile Treu Korensku Rasu, i, nakon to su prepustile Atlanti-ane njihovoj sudbini, vratile su se (tanije, ponovo sile) tokom Tree Podrase Pete Rase, da bi izbavljenom oveanstvu otkrile misterije njihovog rodnog mesta - zvezdanog Neba. Isti simboliki zapis ljudskih rasa i t r i Dinastije (Bogovi, Manui - poluboanski astrali Tree i etvrte i "Heroji" Pete Rase), koje su prethodile isto ljudskim kraljevima, naen je u rasporedu zaklona i prolaza u egipatskom lavirintu. Poto su tri preokretanja Polova, naravno, izme-nila izgled Zodijaka, svaki put je trebalo nainiti novi. Mora da su smela razmiljanja autora u Mekejevoj Sfinksijadi uasnula ortodoksne graane Norvia, jer on kae, dovoljno fantastino:

Ali, nakon svega, najdui period koji je zapisan na tim spomenicima (lavirintu, piramidama i Zodijakom) ne prelazi pet miliona godina (to nije tano), ^ o emu nema zapisa (ezoterikih) ni kod Kineza ni kod Indusa, a ovi narodi su zabeleili znanje o vremenu sedam i l i osam miliona godina starom,''^ to sam video na porculanskom talismanu. (. . .)

Egipatski svetenici su imali Zodijake Atlantidanina Asuramaje, koje savremeni Indusi jo uvek imaju. Kao stoje reeno u Ezoterij-skom budizmu, Egipani su, ba kao i Grci i Rimljani, pre nekoliko hiljada godina predstavljali "ostatke Atlanto-Arijevaca", t j . od ovih prvih, onih starijih, i l i Atlantidana sa Rute; a od ovih drugih, potomaka poslednje rase sa onog ostrva o ijem su iznenadnom nestanku Solonu ispriali egipatski Inicijati. Ljudska dinastija starijih Egipana, koja poinje sa Menesom, imala je svo znanje Atlantidana, iako krv ovih vie nije tekla u njihovim venama. Ipak, oni su sauvali svoje drevne zapise. Sve je to pokazano jo odavno."* A ba zato stoje egipatski Zodijak star izmeu 75.000 i 80.000 godina, grki je

Preci arijevskih bramina imali su svoje zodijake proraune i Zodijak onih koji su roeni putem moi Krijaakti, "Sinova Joge", a Egipani Zodijak Atlantidana sa Rute.

Oni su mogli da zabelee vreme od sedam i l i osam miliona godina, ali Egipani nisu mogli.

118 Ta tema je dosta osporavana i dosta diskutovana i objanjavana (vidi Pet

godina teozofije, lanak Ezoterijski budizam g. Sineta, str. 325-346). 527


mnogo mlai. Volni {Volney)]e ispravno ukazao u s>wo]ixn. Ruevinama carstava (str. 360) daje on star samo 16.984 godine, i l i , do dananjeg dana, 17.082 godine . " '

Volni kae da, postoje Ovan {Aries) bio na svom 15. stepenu 447. godine pre nove ere, sledi da stepen Vage {Libra) nije mogao da se poklopi sa pro-lenom ravnodnevicom ranije od 15.184.godine pre nove ere, na ta dodajemo 1.790 godina posle Hrista, kada je Volni to pisao, pa ispada daje prolo 16.984 godina od nastanka grkog, tanije helenskog Zodijaka.

528

Z A K L J U A K

Nemamo dovoljno prostora da izloimo vie detalja, pa ovaj deo "Tajne Doktrine" mora da bude zakljuen. etrdeset devet Stanci i nekoliko odlomaka iz Komentara koje smo u prethodnom tekstu izneli jeste sve to moemo da objavimo u ovim knjigama. Oni, uz neke jo starije zapise - kojima samo najvii Inicijati imaju pristup - i uz itavu biblioteku komentara, renika i objanjenja - ine saetak prie o postanku Coveka.

Do sada smo nastojali da uz pomo navedenih Komentara objasnimo skriveno znaenje nekih alegorija i tako pokaemo prave poglede ezoterike antike na geologiju, antropologiju pa ak i etnologiju. U narednom delu emo se poduhvatiti toga da uspostavimo jo bliu metafiziku vezu izmeu najranijih rasa i njihovih Tvoraca, boanskih ljudi sa drugih svetova, pratei iznete tvrdnje najvanijim dokazima u ezoterikoj astronomiji i simbolizmu.

U I I I tomu ovog dela (poto su I I I i IV tom gotovo spremni) sa-optiemo hronolokim redom kratku istoriju gotovo svih velikih ade-pata poznatih antici i naim savremenicima, kao i pregled Misterija, njihovog roenja, rasta, opadanja i konane smrti - u Evropi. Za to nismo mogli nai mesta u ovom delu. etvrti tom e gotovo u potpunosti biti posveen okultnim uenjima.*

Trajanje perioda koji u prostoru i vremenu odvajaju etvrtu od Pete Rase - u njenim istorijskim,' i l i ak i legendarnim poecima -

* Ovo delo je dovrila i publiko vala, u okviru Teozofskog drutva, ga Ani Besant. (nap. ured.)

Upotrebljena je re "Istorijski" zato to, iako su istoriari gotovo do be-smisla skratili periode koji odreene dogaaje dele od naeg vremena, kad se ti dogaaji jednom saznaju i prihvate, oni pripadaju istoriji. Tako, Trojanski rat jeste istorijski dogaaj; pa iako mu je pripisano vreme od oko 1.000. godine pre nove ere, uistinu je on blii dobu od 6.000. nego 5000. godine pre nove ere.

529


suvie je veliki da bismo ak i teozofima saoptavali bilo kakve detalje o njemu. Tokom poslepotopskih doba, koja su u odreenim, periodinim epohama bila obeleena najstranijim kataklizmama -isuvie rasa i naroda je roeno i nestalo bez traga da bismo mogli da iznesemo bilo kakav opis njihovog znaaja. Nije zadatak autorke ovog dela da kae da li Uitelji Mudrosti imaju neprekinute i potpune zapise o naoj rasi od njenih poetaka do dananjeg dana, kao i to da li poseduju neprekinute zapise o oveku otkad je on postao potpuno fiziko bie, a time kralj ivotinja i gospodar na ovoj Zemlji. Najverovatnije je da ih imaju, i u to smo lino ubeeni. A l i , ako je tako, to znanje je samo za najvie Inicijate, koji ih ne poveravaju svojim uenicima. Zato autorka moe da kae samo ono emu su je nauili i nita vie.

A l i , neupuenom itaocu e ak i to izgledati pre kao uvrnuta, fantastina sanjarija, nego kao mogua stvarnost.

I to je sasvim prirodno, a tako bi i trebalo da bude, poto je skromna autorka ovih stranica godinama i sama imala taj utisak. Roena i odgajena u evropskim, stvarnim i navodno civilizovanim zemljama, ona je sve ovo usvojila sa krajnjim naporom. A l i , postoje dokazi iz-vesne vrste koji na due staze postaju neoborivi i neporecivi za sve iskrene umove bez predrasuda. Autorka se dugi niz godina susretala sa t im dokazima i sada je potpuno sigurna daje naa planeta, sa njenim ljudskim rasama, morala da se rodi, raste i razvija na taj, i ni na koji drugi nain.

A l i , to je lino vienje autorke i za njenu pravovemost se ne moe oekivati da ima veu teinu od bilo kakve druge "vemosti" u oima onih kojima je svaka nova teorija lana, ukoliko se drugaije ne dokae. Zato smo mi, okultisti, potpuno spremni na pitanja kao to su: "Kako da znamo da autorka nije izmislila itavu tu shemu? A ak i ako ona nije, kako moemo da kaemo da itava postavka koja je saoptena u stancama nije proizvod imaginacije antikih naroda? Kako su oni mogli da sauvaju zapise o tako ogromnoj, nezamislivoj drevnosti?"

Odgovor daje istorija ovog sveta, od njegovog stvaranja do njegovog kraja, "zapisana u zvezdama", tj. zabeleena u Zodijaku i univerzalnoj simbolici ije kljueve dre Inicijati, teko da e zadovoljiti skeptike. Veoma se sumnja u starost Zodijaka u Egiptu, a crno na 530

Zakljuak belo se ta starost porie i kad se radi o Indiji. Jedan neupueni prijatelj je autorki uputio primedbu: "Tvoji zakljuci su esto sjajni, ali su tvoje pretpostavke uvek sumnjive." Dobio je odgovor da je u tom pogledu ona bar za korak ispred naunih silogizama. Jer, izuzev nekoliko problema iz domena iste fizike, pretpostavke i zakljuci ljudi od nauke su isto toliko hipotetiki koliko su, gotovo uvek, pogreni. A ako neupuenima ne izgleda tako, razlog je naprosto u sledeem: pomenuti nepueni su, poto naune injenice uzimaju zdravo za gotovo, na veru, u maloj meri svesni da su i pretpostavke i zakljuci u celini proizvod istih mozgova, koji, ma kako da su ueni, nisu nepogreivi; a to je oigledna istina koju svakodnevno dokazuje menjanje i vraanje na staro naunih teorija i razmiljanja.

Kako god bilo, zapisi u hramovima, zodijaki i tradicionalni, kao i ideografski zapisi Istoka, onako kako ih itaju adepti Svete Nauke i Znanja, nisu ni trunku sumnjiviji od takozvane antike istorije evropskih naroda, koja je danas sistematizovana, ispravljena i potkreplje-na sa pola veka arheolokih otkria i veoma problematinim itanjem asirskih tablica, fragmenata klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa. Nae injenice su zasnovane na itanju istih, plus gotovo bezbrojnih tajnih dela o kojima Evropa ne zna nita - /, povrh toga, na savrenom znanju Inicijata o simbolici svih, na taj nain zapisanih reci. Svi arheolozi i paleontolozi su upoznati sa ideografskim stvaranjem izvesnih poludivljih plemena, koja su od nezapamenih vremena nastojala da svoje misli izraze simboliki. To je najstariji nain zapisivanja dogaaja i ideja. A koliko bi to znanje moglo da bude staro, moe se zakljuiti na osnovu nekih znakova, oigledno ideografskih, naenih na sekirama iz paleolitskog perioda. Ameriki Indijanci su pre samo nekoliko godina, relativno govorei, molili predsednika SAD da im ostavi u posed etiri mala jezera, a ta molba je bila napisana na malenoj povrini pareta platna, pokrivenog sa manje od tuceta crtea ivotinja i ptica (vidi Laboka). Ameriki uroenici su imali nekoliko naina pisanja, ali ne i onaj koji nijedan na naunik jo uvek ne poznaje, ni t i ita zna o ranim hijeroglifskim iframa, koje su jo uvek sauvala neka Bratstva i koji se u oklutizmu nazivaju senzar. tavie, svi oni koji su se resili da takve naine pisanja - tj. ideografe amerikih Indijanaca, pa ak i kineska slova - smatraju "pokuajima ranih rasa oveanstva da izaraze njihove neuke misli", odluno

531


e prigovoriti naoj tvrdnji da su pismo izmislili Atlantiani, a nipoto Feniani. Zaista, tvrdnja da je pismenost bila poznata oveanstvu pre mnogo stotina hiljada godina, uprkos filolozima koji su zacrtali dogmu da pismenost nije bila poznata u Indiji ni u Paninijevo doba (a ni njemu samom), kao ni Grcima u Homerovo vreme, naii e na op-te neodobravanje, ako ne i na preutni prezir. Uprkos svem poricanju i podsmevanju, okultisti e ostati pri svojoj tvrdnji, naprosto iz slede-eg razloga: od Bekona pa sve do dananje akademije nauka, imali smo isuvie dug period ispunjen krajnje kominim grekama koje je nainila nauka da bismo u pretpostavke savremene nauke vero-vali pre nego u tvrdnje naih Uitelja. Paniniju je, kau naunici, pismenost bila nepoznata, a ipak je taj mudrac sastavio gramatiku koja sadri 3.996 pravila i najsavrenija je od svih ikad napisanih gramatika! Oni najliberalniji su Paninija smestili u vreme jedva nekoliko vekova pre Hrista, a stene u Iranu, u Centralnoj Aziji (odakle nam filolozi i istoriari pokazuju da su preci samog Paninija, bra-mini, doli u Indiju), prekrivene su slovima, starim dve do tri hiljade godina (12.000, po miljenju nekih neustraivih paleontologa).

Prema Groteu, pismenost je bila ars incognita* u vreme Hesioda i Homera i nepoznata Grcima do 770. godine pre nove ere; a Feniani, koji su je navodno izmislili oko 1500 godina pre nove ere,^ iveli su meu Grcima i gurali se sa njima itavo vreme! Svi ti nauni i protivreni zakljuci istopili su se kao lanjski sneg kada je li-man otkrio {a) lokalitet drevne Troje, na koju se dotle gledalo kao na bajku i {b) na tom mestu iskopao zemljane posude sa slovima nepoznatim paleontolozima i sveporiuim sanskritolozima. Ko e danas poricati Troju i l i te drevne natpise? Kako svedoi profesor Virhov {Virchowy.

Bio sam oevidac dva takva otkria, i pomogao sam da se sakupe artefakti. Klevetnici, koji se nisu stideli da onog koje to otkrio nazovu prevarantom, odavno su uutkani.

* (Lat) - Nepoznata vetina. (nap. prev.) Istorijska je injenica daje Sanhoniaton sakupio i zapisao fenianska slo

va - iz anala i dravnih dokumenata starijih fenianskih gradova, to daje potpuni zapis o njihovoj religiji iz 1250. godine pre nove ere.

Prof Virhov u Dodatku I Slimanovoj Troji, Marej, 1880.

532

Zakljuak A ni istinoljubive ene nisu bile poteene nita vie od istino

ljubivih mukaraca. Di Seji {Du Chaillu), Gordon-Kaming {Gor-don-Cumming), ga Merien (Merian),'* Brus (Bruce) i veliki broj drugih bile su optuene kao lazovi.

Gospoda Merien - kae autor Mitskih udovita, koji nas o tome obavetava u Uvodu - optuena je da lae sa predumiljajem kada je opisala pauka koji jede ptice pre skoro dvesta godina. A l i , dananji pouzdani posmatrai su potvrdili da takva stvorenja postoje u Junoj Americi, Indiji i drugde. Botaniari su optuili Odibona (Audubon) da je izmislio uti vodeni ljiljan koji je u svojim Pticama juga nazvao Nymphea lutea; nakon to je godinama bio smatran laovom, tu injenicu je najzad, na Floridi 1876. godine, potvrdilo otkrie tog davno izgubljenog cveta {Popularna nauka, mesenik, br. 60, april 1877.). I, kao to je Odibon {Audubon) zbog toga i zbog svog Holiaetus JVashingtoni,^ bio nazvan laovom, tako su se i Viktoru Igou pod-smevali zbog njegovog sjajnog opisa divovske rae i oveka koji je postao njena bespomona rtva.

Toj kreaturi su se podsmevali kao nemoguoj; pa ipak je nakon nekoliko godina na obalama Njufaundlenda otkrivena sipa iji su kraci bili dugaki deset metara i koja je mogla poprilino veliki brod da odvue pod vodu, a njeno ponaanje supre nekoliko vekova naslikali (. . .) japanski umetnici.

(Mitska udovita) Pa ako je Troja bila poricana i smatrana mitom, postojanje Pom-

peje i Herkulanuma proglaeno izmiljotinom, putovanjima Marka Pola se podsmevalo i nazivana su besmislenim bajkama, poput pria barona Minhauzena, zato bi se bolje postupalo prema au-torki Razotkrivene Izie i Tajne Doktrine? G. Carls Gould, pisac

Gose {Gosse) pie o tome: Ona je smatrana jeretikom, nekom kome uopte ne treba verovati, tvorcem lane pri

rodne istorije, osobom koja izmilja lane naune injenice. (Roman o istoriji prirode, str. 227)

Dr Kover (Cover) pie: Ta Vaingtonova {Washington) ptica bila je mit; i l i se Odibon prevario, i l i je, kako

neki drugi ne oklevaju da ustvrde, lagao o tome.

533


pomenutog dela, u svojoj izvrsnoj k n j i z i c i t i r a (str. 13) n e k o l i k o M a k m i l a n o v i h {Macmillan) reenica (1860.) koje su istinite kao sam ivot i isuvie odgovaraju ovoj temi a da bismo propusti l i da ih cit iramo:

Kad prirodnjak poseti neka mesta na zemlji koja su jo uvek zabaena, i l i , zahvaljujui srei, pronae neku veoma retku biljku i l i ivotinju, njega odmah optuuju da je izmislio svoju priu. (. . .) im se ustanovi da se ta kreatura buni protiv predrasude, veliki vodei (zavodei?) Duh, po imenu a priori, koji snabdeva filozofe njihovim sveznanj em/>ro re natd* apue da takva stvar ne moe da postoji i odmah dolazi do optube za prevaru. I samo nebo je optuivano za prevaru. Kad su Leverije i Adams proraunima predvideli jednu planetu, u nekim krugovima se ozbiljno tvrdilo da to nije ta planeta, ve neka druga, koja je tajno i neopravdano dospela u blizinu pravog tela. Sklonost da se sumnja jaa je od sklonosti da se obmanjuje. Ko je bio onaj ko je prvi objavio da su klasini spisi Grke i Rima jedna velika obmana koju su izvrili monasi, u doba koje bi taj dotini, manje i l i vie, bio sklon da nazove mranim?

Neka bude tako. Ne prisiljavamo, pa ak i ne traimo ni od jednog sumnjivca, k o j i "Tajnu D o k t r i n u " smatra prevarom, da poveruje naim tvrdnjama. N j i h je ve proglasio prevarom izvesni, veoma lukavi ameriki novinar jo pre nego to su dospele u tampu.*

* (Lat.) - Od roenja, (nap. prev.) U julu 1888. godine, u vreme kad je rukopis ovog dela jo bio na mom ra

dnom stolu, a Tajna Doktrina bila potpuno nepoznata svetu, ona je ve bila proglaena pukim proizvodom moga mozga. To su bile laskave reci kojima je Veernji Telegraf {Evening Telegraph) (ameriki) govorio o tom jo neobjavljenom delu u izdanju od 30. juna 1888. godine:

Meu fascinantnim knjigama u julu izlazi i nova knjiga ge Blavacke o teozofiji (. . .) (!) TAJNA DOKTRINA (. . .) Ali, to to ona moe da se prenese u prolost bra-minskog neznanja (. . .) (! ?) nije dokaz daje sve to kae tano.

A kad je to unapred stvoreno miljenje dato na osnovu pogrene predstave da je moja knjiga ve objavljena i da ju je pisac prikaza itao, sada kada je ona zaista izala, kritiari e morati da podre njegovu raniju tvrdnju, bilo daje tana i l i ne, i tako se izvuku iz nepriline situacije, moda, pomou dosad najotrije kritike.

534

Zakljuak A nakon svega, nije ni neophodno da bilo ko veruje u okultne na

uke i drevna uenja pre nego to sazna neto o svojoj dui i l i makar veruje u nju. Nijedna velika istina nikad nije prihvaena unapred, i u celini bi proao vek i l i dva pre nego to bi ona poela da svetluca u ljudskoj svesti kao mogua istina, osim ako bi dolo do neporecivog otkria te stvari koja bi bila proglaena injenicom. Dananje istine su jueranje neistine i greke, i obrnuto. Tek u XX veku e de-lovi, ako ne i itavo ovo delo, biti opravdani.

Nijedna injenica se ne suprotstavlja naim tvrdnjama, ak i ako ser Don Evans tvrdi da pismenost nije bila poznata u kamenom dobu. Jer, mogue je da je ona u tom periodu bila nepoznata Petoj, arijevskoj Rasi, a da je bila savreno poznata Atlantianima etvrte Rase, u danima procvata njihove najvie civilizacije. Postoje ciklusi uspona i padova naroda i rasa koji mogu da posvedoe o tome.

Ako je reeno daje dosad bilo sluajeva falsifikovanja natpisa kojima se podvaljivalo lakovemima i da se nae delo moe svrstati u isti red sa akoliovom (Jacolliot) Biblijom u Indiji (u kojoj, uzgred budi reeno, meu njenim grekama ima vie istine nego to je moemo nai u delima pravovemih i priznatih orijentalista) - ta optuba i poredenje nee nas mnogo uplaiti. Mi ekamo na trenutak. ak ni u uvenoj Ezur Vedi iz prethodnog veka, koju je Volter smatrao "najdragocenijim darom Istoka Zapadu", a Maks Miler "jednom od najaavijih knjiga ikad napisanih", uopte ne nedostaju injenice i istina. Na veliki uas uenih prigovaraa, sluajeva u kojima su apriorna negiranja strunjaka bila opravdana ima neuporedi-vo manje nego onih u kojima su naknadna otkria potpuno opovrgla ta negiranja. Ezur Ye4a je samo mali, sporni deli u odnosu na trijumfe ser Viljema Dohsa {JVilliam Jones), Anketija de Perona {An-quetil de Perron) i drugih u oblasti sanskrita i literature na njemu. Sam profesor Maks Miler, koji je govorio o porazu g. Dagalda Stju-arta (Dugald Stewart) i njegovih kompanjona po tom pitanju, rekao je: "Ako su injenice o sanskritu bile istinite, g. Stjuart je bio isu-vie mudar a da ne vidi da iz toga proizlaze neizbeni zakljuci. On je zato porekao da uopte postoji takav jezik kao stoje sanskrit i napisao svoj uveni esej da bi dokazao da su sanskrit, po modelu grkog i latinskog, sastavili ti prevejani falsifikatori i lazovi, bramini, i daje itava sanskritska literatura obmana" {Nauka ojeziku, str. 168).

535


Autorka ovog dela je sasvim srena i ponosi se to je u drutvu tih bramina i ostalih istorijskih "lazova", kako ih nazivaju nai savremeni Dagaldi Stjuarti. Ona je isuvie dugo ivela i imala isuvie raznovrsnog hnog iskustva da ne bi znala bar neto o ljudskoj prirodi. "Kad sumnjate, uzdrite se", kae Zaratustra, iju mudru izreku u svim sluajevima potvruju svakodnevni ivot i iskustvo. Pa ipak, poput svetog Jovana Krstitelja, taj mudrac iz davne prolosti vapi u pustinji zajedno sa jo jednim savremenijim filozofom, naime Bekonom (Becon), koji nam nudi isto tako neprocenjivu mudrost. On kae:

Ako u kontemplaciji (o bilo kom pitanju Znanja, dodajemo mi) ovek pone sa izvesnou, zavrie u sumnji; ali, ako se zadovolji time da pone sa sumnjom, zavrie u izvesnosti.

Sa ovim savetom oca engleske filozofije predstavnicima britanskog skepticizma trebalo bi da zakljuimo ovu raspravu, ali nai te-ozofski itaoci bi trebalo da dobiju konanu okultnu informaciju.

Bilo je dovoljno reeno da se pokae kako se evolucija u celini -dogaaja, oveanstva i svega u Prirodi - odvija u ciklusima. Govor i l i smo o sedam Rasa, od kojih su pet ve gotovo zavrile svoju zemaljsku karijeru, i rekli smo daje svaka Korenska Rasa, sa svojim podrasama i bezbrojnim familijama rasa i plemenima potpuno drugaija od prethodne, kao to e i naredna biti drugaija od nje. Na osnovu svog jednolikog iskustva, antropologija i etnologija e ovome prigovoriti. ovek je - osim po boji koe i tipu, a moda i po razlici u crtama lica i zapremini lobanje - uvek bio isti u svim klimatskim uslovima i u svim krajevima sveta, kau prirodnjaci; da, ak i po rastu. I to govore, tvrdei istovremeno da ovek potie od istog neznanog pretka kao i majmun, a ta tvrdnja je logiki nemogua ukoliko ne postoji beskrajna raznovrsnost rasta i oblika otkad se on po prvi put razvio u dvonoca. Pozdravljamo ljude koji razmiljaju veoma logiki i prihvataju ta dva protivrena pogleda. Jo jednom se obraamo jedino onima koji, sumnjajui da su mitovi u celini nastali "iz kontemplacije o vidljivim dejstvima u spoljanjoj prirodi" misle da je "lake poverovati da sve te udesne prie o bogovima i polubogovima, divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih vrsta predstavljaju preobraene oblike neeg stvarnog, nego da su sve one izmiljotine". Tajna Nauka ui jedino da su to zaista "preobraa-536

Zakljuak j i " spoljanje prirode, ali u pamenju i umu naeg dananjeg ove-anstva. Ona suprotstavlja isto spekulativne hipoteze savremene nauke, zasnovane na iskustvima i egzaktnim posmatranjima starim jedva nekoliko vekova, neprekinutom predanju i zapisima iz svetilita i uklanja ono tkanje teorija, nalik na pauinu, koje pokriva period od jedva nekoliko hiljada godina u prolosti, koje Evropljani nazivaju njihovim "istorijom". Stara Nauka nam, pak, kae: ujte sada moju verziju pamanja oveanstva.

Ljudske rase su se raale jedna od druge, rasle, razvijale se, sta-rile i umirale. Njihove podrase i narodi sledili su isti put. Ako vaa sveporiua savremena nauka i takozvana filozofija ne dovodi u pitanje to daje oveanstvo sainjeno od raznolikih, jasno definisanih tipova i rasa, to je samo zato stoje ta injenica neporeciva; niko, naime, ne moe da kae da ne postoji spoljanja razlika izmeu jednog Engleza, afi-ikog crnca, Japanca i l i Kineza. Sa druge strane, veina prirodnjaka porie da se meane ljudske rase, t j . zaeci potpuno novih rasa, danas ponovo formiraju. A l i , daje zaista tako, na dobrim osnovama smatra de Kvatrfa i ostali.

Pa ipak, nae opte premise nee biti prihvaene. Rei e nam da ma kakve promene daje ovek doiveo u dugim praistorijskim dobima, u budunosti se on vie nee menjati (osim izvesnih varijacija danas). Zato su naa esta i Sedma Rasa izmiljotina.

Na to mi odgovaramo: odakle vi to znate? Vae iskustvo je ogranieno na nekoliko hiljada godina, to je manje od jednog dana u itavoj istoriji oveanstva i sadanjih oblika kontinenata i ostrva nae Pete Rase. Kako moete da kaete hoe li i l i nee bit i tako? A evo proroanstva Tajnih Knjiga i njihovih nedvosmislenih tvrdnji: prolo je mnogo miliona godina od nastanka rase Atlantidana, pa ipak mi nalazimo poslednje Atlantiane izmeane sa Arijevcima pre 11.000 godina. To pokazuje da se jedna rasa u ogromnoj meri preklapa sa narednom rasom i da se karakter i spoljanji izgled te starije rase gube i poprimaju osobine mlade. To, opet, dokazuje stvaranje svih meanih ljudskih rasa. Sad, okultna filozofija ui da se ak i danas, pred naim oima, sprema nastanak Nove Rase i Rasa, da e se taj preobraaj odigrati u Americi i da je isti, zapravo, ve neprimetno zapoeo.

Iako su bil i isti Anglosaksonci pre jedva trista godina, Amerikanci iz Sjedinjenih Drava su ve postali zaseban narod i, zahvaljujui

537


velikom meanju raznih nacionalnosti i ukrtenim brakovima, gotovo samosvojna rasa, ne samo mentalno, ve takoe i fiziki. De Kvatr-fa kae:

Sve meane rase, kad su se ujednaile i ustalile, bile su u stanju da igraju ulogu primame rase u novim meanjima. oveanstvo je, u svom dananjem stanju, tako bilo formirano, svakako najveim delom, uzastopnim ukrtanjem odreenog broja za sada neodreenih rasa.

(Ljudske vrste, str. 274) Tako su Amerikanci za samo tr i veka postali "primarna rasa",

pro tem.* pre nego to postanu zasebna rasa i jasno se izdvoje od svih drugih dananjih rasa. Oni su, ukratko, seme este podrase i za nekoliko stotina godina e sasvim sigurno postati pioniri one rase koja mora naslediti dananje Evropljane Pete podrase, sa svim svoj i m novim karakteristikama. Nakon toga, za otprilike 25.000 godina, oni e poeti da se pripremaju za sedmu podrasu, sve dok se, kao posledica kataklizmi - iji prvi talas mora jednog dana unititi Evropu, a kasniji i itavu arijevsku rasu (pa e zato pogoditi i obe Amerike), a takoe i najvei broj zemalja direktno povezanih sa granicama naih kontinenata i ostrva - esta Korenska Rasa ne pojavi na pozornici naeg Kruga. Kada e to biti? Ko to zna osim, moda, velikih Majstora Mudrosti, a oni o toj temi ute kao snegom pokriveni vrhovi planina. Sve to znamo je to da e ona postepeno nastati; tako postepeno, zaista, da e se tokom dugih milenijuma na njene pionire -osobenu decu koja e izrasti u osobene mukarce i ene - gledati kao na anomalne lusus naturce** nenormalne nastranosti, fizike i mentalne. Zatim, kako budu rasli, a njihov broj se bude poveavao svake godine, jednog dana e oni uvideti da su u veini. Na dananje ljude e se tada gledati kao na meleze koji predstavljaju izuzetke, sve dok ne izumru u civilizovanim zemljama, preivljavajui samo u malim grupama na ostrvima - dananjim planinskim vrhovima -gde e vegetirati, degenerisati se i na kraju izumreti, moda kroz mi-lion godina, kao to su izumrli Asteci i kao to izumire patuljasti soj Mula Kurumba sa brda Nilgiri. Svi oni su ostaci nekad monih rasa, a

* (Lat.) - Privremeno, (nap. prev.) ** (Lat.) - Igra prirode, (nap. prev.)

538

Zakljuak uspomena na njih se ve ugasila u pamenju savremenihgeneracija, ba kao to emo i mi nestati iz pamenja oveanstva este Rase. Peta Rasa e se preklapati sa estom tokom hiljada milenijuma, menja-jui se sporije nego njen naslednik, ali ipak se menjajui po rastu, fizikim i mentalnim osobinama, ba kao to se etvrta Rasa preklapala sa arijevskom, a Trea sa Atlantidanima.

Taj proces pripreme za estu veliku Rasu mora da traje tokom itave este i sedme podrase (vidi dijagram genealokog stabla Pete Rase u prethodnom poglavlju, str 525). A l i , poslednji ostaci Petog Kontinenta nee nestati jo neko vreme nakon roenja nove Rase, dok e se druga, nova prebivalita pojaviti iznad novih voda na povrini Zemlje kako bi primila nove strance. Na njih e takode pobei i smestiti se oni koji budu imali dovoljno sree da izbegnu optu katastrofi!. Kada e to biti - kao to je ve reeno - nije zadatak autor-ke ovog dela da zna. Jedino to e, kao to ni priroda ne pravi nagle skokovi i poetke, i l i kao to se dete ne pretvara naglo u odraslog oveka, konanoj kataklizmi prethoditi mnoga manja potapanja i razaranja, putem talasa i vulkanskih vatri. Likujui damari e snano kucati u srcu rase koja se danas nalazi u oblasti Amerike, ali nee vie biti Amerikanaca kada zapone esta Rasa; zapravo, nee vie bifi ni Evropljana, jer oni e postati jedna nova rasa iz koje e se razviti mnogi novi narodi. Pa ipak. Peta nee izumreti, ve e pre-iveti neko vreme preklapajui se sa novom rasom mnogo stotina hiljada godina. Ona e se polako preobraavati zajedno sa estom - sporije od svog naslednika - da bi se potpuno izmenila mentalno, fiziki i rastom. oveanstvo nee vie razvijati divovska tela, kao to je bio sluaj sa Lemurijancima i Atlantidanima, jer dok je evolucija etvrte Rase vodila nanie do samog dna materijalnosti u njenom fizikom razvoju, dananja Rasa je na uzlaznoj putanji, a esta e brzo izrasti iz svojih okova materije, pa ak i telesnosti.

Takvo je oveanstvo Novog Sveta - zapravo, daleko starijeg od naeg Starog sveta, stoje injenica koju je ovek takoe zaboravio -Patale (Antipoda, i l i Donjeg Sveta, kako se Amerika zove u Indiji), ija je misija i Karma da poseje seme budue, vee i daleko slavnije Rase od svih koje danas poznajemo. Cikluse Materije nasledie Ciklusi Duhovnosti i potpuno razvijenog uma. Po zakonu paralelne is-torije i rasa, veina budueg oveanstva bie sainjena od slavnih

539


Adepata. oveanstvo je dete ciklike Sudbine i nijedan od njegovih sastavnih delova ne moe izbei svojoj nesvesnoj misiji, niti se osloboditi tereta da radi zajedno sa prirodom. Tako e oveanstvo, rasu za rasom, obavljati svoje naznaeno cikliko hodoae. Podneblja e se menjati, kao to su ve poela da se menjaju, svaka tropska godina e za sobom ostavljati po jednu podrasu, samo da bi ova zaela novu, viu rasu, na uzlaznom luku, dok e niz drugih, manje srenih grupa - neuspeha prirode - kao i neki pojedinci, nestati iz ljudske porodice ne ostavljajui traga za sobom.

Takav je pravac Prirode pod udarom PCARMIKOG ZAKONA: veno prisutne i veno postajue prirode. Jer, po recima jednog mudraca, poznatim samo okultistima: "SADANJOST JE DETE PROLOSTI; B U DUNOST, NOVOROENE SADANJOSTI. A IPAK, O SADANJI TRENUTKU, ZAR NE ZNA DA NEMA RODITELJA, NITI MOE DA IMA DECE, VE DA VENO RAA SAMOG SEBE?! PRE NEGO TO I PONE DA GOVORI: ' J A SAM POTOMSTVO TRENUTKA KOJI JE OTIAO, DETE PROLOSTI', VE SI I SAM POSTAO PROLOST. PRE NEGO TO SI IZREKAO I POSLEDNJI SLOG, GLE! - TI VIE NISI SADANJOST, VE UISTINU TA BUDUNOST. TAKO SU PROLOST, SADANJOST I BUDUNOST, VENO I VO TROJSTVO U JEDNOM - M A H A M A J A APSOLUTNOG JESTE."

540

KNJIGA II DEO II

ARHAJSKl SIMBOLIZAM SVETSKIH RELIGIJA

*

Prie u Doktrini su njena odeda. Neupueni gledaju samo odelo - to jest, prie u Doktrini: vie od toga oni ne znaju. Oni upueni, meutim, ne vide samo odedu, ve ono to ta odeda pokriva.

(ohar, III, 152; Frank, 119)

MISTERIJE V E R E NISU ZA TO DA SE RAZOTKRIVAJU SVIMA. (. . .) Neophodno je da se iskazana mudrost sakrije velom tajne.

(Kliment Aleksandrijski, Stromata, 12)

I I SVI SVETI SPISI POTVRUJU

EZOTERIJSKA NAELA

Imajui u vidu neobinost ovog uenja, kao i mnogih doktrina koje iz savremene naune prespektive mora da izgledaju besmisleno, potrebno je dodati jo neka neophodna objanjenja. Teorije koje sadre drugi deo Stanci jo je tee usvojiti od onih koje se nalaze u Tomu I o Kosmogoniji. Zato na ovom mestu moramo preispitati teologiju, kao to emo u Dodatku (Deo III) preispitati nauku. Poto se naa uenja toliko razlikuju od trenutnih ideja kako materijalizma, tako i teologije, okultisti moraju uvek bit i spremni da odbiju njihove pojedinane, ali i zajednike napade.

Nikad nije suvino da itaoca podsetimo kako su, kao to dokazuje obilje citata iz raznih drevnih Spisa, ta uenja stara koliko i sam svet i da je ova knjiga samo jedan pokuaj da se arhajsko Postanje i istorija, kakvi se pouavaju u izvesnim azijskim zemljama koje uvaju ezoterijska uenja, prevedu na savremeni jezik i frazeologiju. Ona se moraju prihvatiti i l i odbaciti na osnovu njih samih, potpuno i l i delimino, ali ne pre nego to se paljivo uporede sa sa-vremenim teorijskim dogmama i savremenim naunim teorijama i pretpostavkama.

Sumnjamo daje, uprkos svoj njegovoj intelektualnoj otrini, nae doba predodreeno da medu narodima Zapada otkriju makar i jednog neiniciranog uenjaka i l i filozofa koji bi bio u stanju da potpuno razume duh arhajske filozofije. A to se ne moe oekivati ni od koga pre nego to se usvoje prava znaenja dvaju termina istonjakog ezoterizma, Alfa i Omega, reci Sat i Asat koje se tako slobodno koriste svuda u Vedama. Bez tog kljua za arijevsku mudrost postoji opasnost da kosmogonija Riija i Arhata za prosenog orijentalistu ostane mrtvo slovo na papiru. Asat nije naprosto negacija Sat, niti

543


je "Ne-jo-postojee", je r Sat po sebi nije ni "postojee", ni "bie". SAT je neuslovljeni, stalno prisutni, neizmenljivi i veni koren iz koga i pomou koga sve proizlazi. A l i , ono je daleko vie od potencijalne sile u korenu, koja gura napred proces razvoja, odnosno ono to se danas naziva evolucijom. Ono je veno postajue, mada se n i kad ne ispoljava.' Sat ']Q roeno od Asat, a A S A T j e roeno od Sat; pa ipak je to k r u g ija se kvadratura moe post i i j ed ino p r i l i k o m vrhunske Inicijacije, na pragu Paranirvane.

Bart (Barth)ie zapoeo razmiljanje o Rig Vedi koje je trebalo da bude otra kr i t ika, odnosno jedan neobian i zato, kako se mis l i lo, originalan pogled na to arhajsko delo. Desilo se, meutim, daje taj uenjak, dok je k r i t ikovao, o tkr io ist inu, a da p r i tome ni sam nije bio svestan njenog punog znaaja. Bart je rekao da " n i po jez iku, ni po ideji u Rig Vedi" on nije bio "u stanju da otkrije osobinu prvobitne prirodne jednostavnosti ko ju mnogi u njoj rado vide". O v i m je Bart imao na u m u Maksa Milera . Jer, taj uveni oksfordski profesor je himne iz Rig Vede u potpunosti okarakterisao kao jednostavne izraze rel ig ioznih oseanja pastoralnih, bezazlenih l judi . Taj sanskri-tolog smatra:

U vedskim himnama, te ideje i mitovi se pojavljuju u njihovom najjednostavnijem i najneukraenijem obliku.

Bart, meutim, m i s l i drugaije. Mil jenja sanskritologa o vanosti i sutinskom znaaju Veda to

l iko su podeljena i individualna da, kud god da ciljaju, postaju potpuno pristrasna. Tako, g. Maks M i l e r izjavljuje:

Nigde se taj jaz, koji deli drevne poeme Indije od nasjtarije grke knjievnosti, ne osea jasnije nego kad uporedimo mitove iz Veda, koji su tek u procesu rasta, sa potpuno odraslim i ve pre-cvalim mitovima na kojima je zasnovana Homerova poezija. Veda je prava teogonija arijevskih rasa dok je Hesiodova teogonija iskrivljena karikatura izvorne slike.

Hegelijansko uenje koje poistoveuje Apsolutno bie i l i "Bivstvo" sa ne-Bi-em, i prikazuje Univerzum kao neto veno postajue, identino je sa filozofijom vedante.

544

Sveti Spisi potvruju ezoterijska naela To je^alekosena tvrdnja, ali verovatno prilino nepravedna u

svojoj glaWoj postavci. Ipak, zato ne bismo pokuali daje objasnimo? Orijeritalisti to nisu u stanju, jer oni odbacuju hronologiju Tajne Doktrine i teko mogu da prihvate injenicu da su izmeu rigved-skih himni i Hesiodove Teogonije protekle desetine hiljada godina. Zato oni ne uspevaju da vide kako grki mitovi nisu vie prvobitni simboliki jezik Inicijata, uenika bogova-Hijerofanata, boanskih drevnih "rtvovalaca", i da, iskrivljeni usled vremenske udaljenosti i optereeni bujanjem svetovnog detinjstva oveanstva, oni danas izgledaju kao iskrivljene slike zvezda u uzburkanoj vodi. A l i , ako bi na Hesiodovu kosmogoniju i teogoniju trebalo gledati kao na karikature izvornih slika, koliko tek vie to vai za mitove iz jevrejskog Postanja u oima onih kojima ti mitovi nisu nita vie boansko otkrivenje i l i Boijare nego stoje to Hesiodova Teogonija za g. Gled-stona (Gladstone). Bart kae:

Poezija koju ona (Rig Veda) sadri izgleda mi, naprotiv, jedinstveno prefinjena i artificijelno razraena, puna aluzija i uzdranosti, pretenzija (?) na misticizam i teozofski uvid, a nain izraavanja u njima ee podsea na frazeologiju koja se koristi u izvesnim malim grupama iniciranih nego na poetski jezik ire zajednice.

(Religije Indije, str XIII) Neemo se zaustavljati na ovom mestu da bismo ispitali ta taj

kritiar zna o frazeologiji koja se koristi medu "iniciranima", ni da li on sam pripada nekoj takvoj grupi, jer, ako je tako, teko da bi koristio takav jezik. A l i , ovaj iskaz pokazuje znatno neslaganje meu uenjacima ak i u pogledu spoljanjeg karaktera Rig Vede. ta bi, onda, bilo koji od savremenih sanskritologa mogao da zna o njihovom unutranjem i l i ezoterikom znaenju koje bi moglo da ode dalje od ispravnog Bartovog zakljuka da su taj spis sastavili INICIJATI?

ela ova knjiga predstavlja pokuaj da dokaemo tu istinu. Drevni adepti su resili velike naune probleme, ma koliko savremeni ma-terijalisti nisu voljni da priznaju tu injenicu. Veliki, moni umovi antike dokuili su misterije ivota i Smrti, a ako su ih uvali u tajnosti i tiini, inili su tako zato to ti problemi ine deo svetih misterija, i drugo, zato to su oni morali da ostanu nerazumljivi za ogromnu veinu oveanstva u to vreme, kao to takvi moraju da ostanu i

545


danas. Ako na takva uenja oni koji imaju suprotnu filozofiju jo uvek gledaju kao na fantazije, teozofe moe uteiti saznanje, zasnovano na dobrim dokazima, da su pretpostavke savremenih psihologa - bilo da su ozbiljni idealisti, poput g. Herberta Spensera, bilo da su pseudoidealisti bujne mate - fantastine u jo veoj meri. Zaista, umesto da nau vrst oslonac u injenicama Prirode, njihove pretpostavke predstavljaju nezdrave utvare materijalistike imaginacije umova koji su ih razvili - i nita vie od toga. Ono to oni poriu, mi potvrujemo, a to to mi potvrujemo, potvruju gotovo svi drevni mudraci.

Sa verom u okultizam i jato nevidljivih Moi i sa dobrim razlozima mi kaemo: Certus sum, scio quod credidi* na ta nai kritiari odgovaraju: Credat Judceus Apella.** Jedni druge neemo uspeti da preobr

Documents

Blavatsky - Tajna Doktrina 4