BLAGOVESNIKSRETEWE GOSPODWE
JUGA SRBIJE
List Misionarskog centra Sveti Kraq Milutin - Leskovac Broj 1 *
Godina 1. * Leskovac, februar 2012. * Izlazi periodi~no
IZLAZI SA BLAGOSLOVOM WEGOVOG PREOSVE[TENSTVA EPISKOPA NI[KOG G.
DR JOVANA
Izdava~ Misionarski centar Sveti Kraq Milutin Leskovac * Godina
1. Broj 1 Februar 2012. * Glavni i odgovorni urednik Miroslav
Jovanovi}, jerej * Zamenik urednika @ivojin Tasi} * Redakcija Du{an
Kalijadis Bratislav Ran|elovi} mr Predrag Mitrovi} Dragan Argirovi}
* Adresa Redakcije Trg revolucije 5 16000 Leskovac tel. ured. 016/
242-932e-mail: [email protected]
SADR@AJ:Re~ Uredni{tva
.........................................................3
Misionarski centar Misionarski centar Sveti Kraq Milutin ........4
Kako smo dobili ime Neka se zove Sveti Kraq
Milutin........................6 Sveti Kraq Milutin vladar Srbije
1282-1321.
........................................................6 Izve{taj
o radu dru{tva u 2011. godini Obele`avawe dana osnivawa
misionarskog
centra............................................................................8
Putovawe u Bitoq, Edesu i na vrh planine Nixe - Kajmak~alan
...................................................9 Skup{tina
Misionarskog centra Sveti kraq
Milutin...............................................10 Hodo~a{}a
Centra u martu i aprilu 2011. godine 11 Praznici Sveta tri jerarha
.....................................................12 Sretewe
......................................................................13
Poezija Hilandarska ti{ina
...............................................15 Trpezarija
Hilandara.............................................15 Iz na{e
pro{losti Leskovac kao metoh svetogorskih manastira Hilandara i
Svetog Pantelejmona ......................16 Vesti
......................................................................17-20
* Dizajn i priprema "SLOG" Leskovac * [tampa SGZR "SLOG"
Leskovac * Tira` 500 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 271.222(497.11) BLAGOVESNIK juga Srbije : list Misionarskog
centra Sveti Kraq Milutin / Glavni i odgovorni urednik Miroslav
Jovanovi}. God. 1, br. 1 (febr. 2012)- . - Leskovac (Trg revolucije
5) : Misionarski centar Sveti Kraq Milutin, 2012- (Leskovac :Slog).
- 28 cm Povremeno ISSN 2217-8481 = Blagovesnik juga Srbije
COBISS.SR-ID 189137676
Blagovesnik juga Srbije
2
Februar 2012
RE^ UREDNI[TVA
Poma`e Bog, bra}o i sestre!patriotizam i ideje svetosavqa,
doneli smo odluku o formirawu lista Misionarskog centra koji }e
obrazovati, u verskom i kulturnom pogledu, {iru javnost kojoj je
ovaj list namewen, a tako|e, i informisati o svim aktivnostima
Misionarskog centra. Glavni nosilac sredwovekovne hri{}anske
kulture, ne samo za Balkan nego za ~itav pravoslavni istok, bila je
Sveta Gora. Hilandar su, kao kamen temeqac za zidawe ku}e koja se
zove Srbija, postavili osniva~i manastira Hilandara i srpske
dr`avnosti, ujedno otac i sin, sveti Simeon i sveti Sava. Sleduju}i
za wima, kroz ovaj list, `elimo da misionarskom delatno{}u
obuhvatimo svaki segment ~ovekovog dru{tvenog `ivota i da mu damo
hri{}anski ton. @elimo da pokrenemo hri{}ansku svetosavsku snagu u
narodu, koja postoji, kako bismo, preobra`avaju}i svako sebe
pojedina~no, mogli da preobrazimo dru{tvo u kome `ivimo, ~ine}i ga
plemenitijim i boqim. Neka je sre}an i Bogom blagosloven po~etak
izla`ewa ovog zna~ajnog misionarskog lista! Redakcija
Sveti Kraq Milutin Po blagoslovu manastira Hilandara i episkopa
ni{kog, sada patrijarha srpskog g. Irineja, u Leskovcu je 1999.
godine osnovano Dru{tvo prijateqa manastira Hilandara Sveti kraq
Milutin, koje je svom nazivu pre dve godine pridodalo epitet
misionarski centar. U statutu Misionarskog centra, kao odrednice za
wegovo delovawe stoji: Negovawe duhovnosti, promocija spomenika
srpske kulture i tradicije, {irewe i razvijawe kulture i obrazovawe
dece, omladine i gra|ana. U svom dosada{wem radu Misionarski centar
je organizovao brojna hodo~a{}a srpskim svetiwama, izlo`be ikona i
fotografija o manastiru Hilandaru, predavawa iz duhovno-kulturnih
oblasti, promocije kwiga koncerte duhovne muzike i sli~no. Shodno
tome, a u `eqi da promovi{emo izvorne hri{}anske i narodne
vrednosti, {irimo Blagovesnik juga Srbije
3
Februar 2012
MISIONARSKI CENTAR
Bratislav Ran|elovi}
Misionarski centar Sveti Kraq Milutinnaroda, manastirom
Hilandarom, koji vekuje na Svetoj Gori koliko i sama dr`ava Srbija.
Inicijativa je potekla od hodo~asnika, gra|ana Leskovca me|u kojima
treba, pre svih, pomenuti: dr Dragoquba Argirovi}a, Nikole
Pavlovi}a, Radomira Ili}a, @ivojina Stefanovi}a, prof. dr @iku
Stojanovi}a, Aleksandra Tasi}a, Petra Spasi}a, Bratislava,
Ran|elovi}a Borivoja Stojanovi}a, Haxi Qubi{u Petrovi}a, Qubi{u
Kosti}a, Jovicu \or|evi}a, @ivojina @ivkovi}a, Du{ana Kalijadisa,
Slavi{u Trajkovi}a, Miodraga Petrovi}a, Qubi{u \or|evi}a i
Dragoquba Pavlovi}a. Za prvog predsednika Dru{tva izabran je prof.
dr @ika Stojanovi}, za potpredsednika dr Dragoqub Argirovi}, za
predsednika Skup{tine Nikola Pavlovi} i za predsednika Izvr{nog
odbora Aleksandar Tasi} . Nakon ne{to vi{e od dve godine, kada je
izvr{ena zvani~na registracija Dru{tva, Statutom je ukinuta
funkcija predsednika, a samim tim i potpredsednika Dru{tva, te su
ostale samo funkcije predsednika Skup{tine i predsednika Izvr{nog
odbora. Za predsednika Skup{tine izabran je Bratislav Ran|elovi}, a
za predsednika Izvr{nog odbora, Du{an Kalijadis. Wih dvojica i
danas obavqaju ove funkcije. Sedi{te Dru{tva, sada Misionarskog
centra, nalazi se u Leskovcu, na Trgu revolucije br. 5. Februar
2012
Po blagoslovima, najpre manastira Hilandara, a zatim i episkopa
ni{kog, a dana{weg patrijarha srpskog gospodina Irineja, 1999.
godine osnovano je u Leskovcu, Dru{tvo prijateqa manastira
Hilandara Sveti Kraq Milutin. Dru{tvo je zvani~no registrovano 20.
februara 2002. godine. Osnovano je nakon dvadesetak poseta
manastiru Hilandaru devedesetih godina pro{log veka, kao izraz
te`we grupe gra|ana iz Leskovca da daqe produbquju vezu sa najve}im
centrom srpske duhovnosti i kulture, nasle|a i istorije srpskog
Blagovesnik juga Srbije
4
MISIONARSKI CENTAR
Za dan Misionarskog centra uzima se datum zvani~ne registracije
Dru{tva, a to je 20. februar. Slava Centra proisti~e iz naziva -
Sveti kraq Milutin i slavi se 12. novembra po novom, odnosno 30.
oktobra po starom kalendaru. Naziv Dru{tva je predlo`io jeromonah
Makarije Hilandarac, a prihvatio ga je Sve{teni sabor manastira na
saboru u Hilandaru leta Gospodweg 1998. godine. Centar ima zastavu
i grb sa stilizovanim likom kraqa Milutina. Ogranizaciona struktura
Misionarskog centra sastoji se od Skup{tine i Izvr{nog odbora koji
broji sedam ~lanova (od wih jedan predsednik i jedan
potpredsednik), Nadzornog odbora i Suda ~asti, koji broje po tri
~lana, i koji, tako|e, imaju svoje predsednike. Do danas najpre
Dru{tvo, potom Misionarski centar, u svojoj bogatoj arhivi ima
preko 1500 evidentiranih ~lanova. Dru{tvo je, na godi{wicu osnivawa
2010. godine, dobilo jo{ i status Misionarskog centra manastira
Hilandara u Leskovcu. ^lanova Dru{tva, {to aktivnih {to pasivnih,
ima iz ~itave Srbije, a ima ih i iz Crne Gore i Republike Srpske.
^lan mo`e postati svaki gra|anin pravoslavne veroispovesti, {to
dokazuje crkvenom kr{tenicom, a pri tom popuwava i pristupnicu.
Ukoliko je gra|anin ~lan nekog sli~nog ili srodnog udru`ewa, ne
postoji prepreka za wegovo u~lawewe. ^lanovi pla}aju ~lanarinu
jednom godi{we u iznosu od 1.000 dinara. ^lanarina za u~enike i
studente iznosi 250 dinara, dok osobe `enskog pola pla}aju 500
dinara. Uz to, svaki Blagovesnik juga Srbije
~lan dobija ~lansku kartu, koja mu daje pravo ~lanu da bira i da
bude biran u organima uprave, da u organizaciji Centra hodo~asti po
ceni ko{tawa manastira Hilandara i ostale manastire na Svetoj Gori,
kao i sve manastire i ostale sakralne spomenike u Srbiji i van
wenih granica. Prava i obaveze svih ~lanova definisana su Statutom.
Pored izdava{tva i donacija, ~lanarine su jedan od primarnih izvora
finansirawa ovog neprofitnog Udru`ewa. Za izuzetan rad i zalagawe
svakom ~lanu mo`e se dodeliti zahvalnica ili gramata Dru{tva,
odnosno Misionarskog centra Dru{tvo koristi priliku da se zahvali
svim ~lanovima, naro~ito onim pomenutim, zaslu`nim za osnivawe
Dru{tva, kao i biv{im ~lanovima uprave: protojereju stavroforu
Slavku Milovanovi}u, protojereju Sveti Jovi}u, Dragi{i
Apostolovi}u, Zoranu Stojkovi}u, Draganu Milovanovi}u, Milo{u
Milo{evi}uiDragoslavu Dimitrijevi}u. Danas Misionarski centar vode
slede}i qudi: predsednik Skup{tine je Bratislav Ran|elovi}; Upravni
odbor: Du{an Kalijadis, predsednik, Dragan Argirovi}, potpredsednik
i ~lanovi: jerej Miroslav Jovanovi}, mr Predrag Mitrovi}, Radoslav
[trbac, Milivoje Markovi}; Sud ~asti: Du{an Mitrovi}, Nikola
Pavlovi} i Bratislav Kodalovi}.
5
Februar 2012
KAKO SMO DOBILI IME
Neka se zove Sveti Kraq Milutinraspituje, savetuje nas {ta treba
da bude ciq postojawa i delatnost Dru{tva. Mi, hodo~asnici, malo
govorimo, upijamo mudre re~i oca Makarija koji vodi manastirsku
kwi`aru. No, dolazi na red pitawe kako nazvati novoformirano
dru{tvo. Dilema za nas velika, za oca Makarija nimalo te{ka. Neka
se dru{tvo zove Sveti Kraq Milutin, po najve}em graditequ u
istoriji srpskog naroda. Sve {to sada vidimo najstarije i
najva`nije u kompleksu manastira Hilandara, poti~e od Svetog Kraqa,
manastirski katolikon, pirg, trpezarija, re~i su oca Makarija. Tako
je otac Makarije Hilandarac posledwih godina pro{log milenijuma
postao pravi kum Dru{tva prijateqa manastira Hilandara iz Leskovca.
Odredio je za{titnika Dru{tva i wegov najva`niji datum u godini -
slavu Dru{tva i uputio sve wegove ~lanove da se u molitvama
obra}aju svom za{titniku Svetom Kraqu Milutinu, sa molbom da usrdne
molitve prosledi Tvorcu za svekoliki napredak Dru{tva prijateqa
manastira Hilandara.
Jeromonah Serafim, prvi epitrop manastira Hilandara Zavr{ila se
ve~erwa slu`ba u Katolikonu manastira Hilandara. Zavr{io se obed u
manastirskoj trpezariji, zavr{io se aktatist Presvetoj Bogorodici u
Katolikonu, zavr{ilo se celivawe mo{tiju svetih u oltaru
Katolikona. Pada prvi suton. Nalazimo se u manastirskom dvori{tu, a
sa nama je i otac Makarije, monah hilandarski. Te~e razgovor, mi,
ve} hilandarci sa nekoliko hodo~a{}a u svetu srpsku carsku lavru,
isti~emo da smo formirali dru{tvo prijateqa Hilandara u Leskovcu.
Otac Makarije se
SVETI KRAQ MILUTIN VLADAR SRBIJE 1282-1321.Sveta Loza Nemawi}a
je za dva veka vladavine Srpskim zemqama podarila Srpskom rodu osam
kraqeva. Svakako jedan od najzna~ajnijih i najsvetlijih je Sveti
Kraq Milutin. Zna~aj Loze Nemawi}a je izuzetan za rod Srpski u
vladavini koja je trajala puna dva veka. Wihovo doba je Blagovesnik
juga Srbije period svekolikog kontinuiranog napredka Srpske dr`ave
u duhovnom, kulturnom, ekonomskom i vojnom pogledu. Zvani~na titula
Kraqa Milutina je:- Sefan Uro{, po milosti Bo`joj, kraq samodr`ac
svih srpskih zemaqa i primorskih. Ovom se titulom Sveti Kraq
6
Februar 2012
SVETI KRAQ MILUTIN
potpi-sivao, a najzna~ajniji je wegov potpis na poveqi
Svetostefanskoj hrisovuqi koju je izdao manastiru Bawska, a koja je
posve}ena Svetom Stefanu Prvomu~eniku. @ivopis kraqa Milutina je
napisao arhiepiskop Danilo Drugi 1324. godine sa slede}im naslovom:
Meseca oktobra 29. dan `itija i dela blago~estivoga i
hristoqubivoga i svetorodnoga, mo}noga i samodr`avnoga sa bogom
gospodina kraqa Stefana Uro{a, praunuka svetog Simeona Nemawe,
novog miroto~ca srpskoga, i unuka prvoven~anog kraqa Stefana Prvog,
sina velikog kraqa Stefana Uro{a. Ovaj naslov slikovito obja{wava
geneologiju Svetog Kraqa Milutina - svi Nemawi}i nose ime Stefan,
ili Oven~ani i pored toga i drugo doma}e ime. Ne zna se ta~na
godina ro|ewa kraqa Milutina, ali ima autora koji tvrde da jeto
1253. godina. Wegov otac je kraq Stafan Uro{ Prvi, majka Jelena
An`ujska, koja je `ivela na dvoru ma|arskog kraqa. Kraqica Jelena
je bila vrlo obrazovana, plemenita i lepa `ena. Brzo prihva}ena od
srpskog naroda, vaspitavala je sinove Dragutina i Milutina u
pravoslavnom duhu. Me|utim, razmirice oko vlasti izme|u bra}e
dovele su do wihovog sukoba, pa ova okolnost nagoni Kraqa Uro{a
Prvog da se povu~e sa vlasti i zamona{i. Kraqica Jelena je bolno
pro`ivela ove doga|aje, ali je podr`ala starijeg sina Dragutina
koji je bio na vlasti od 1276. do 1282 godine. Sticajem istorijskih
okolnosti, a posle te{kog preloma noge u lovu, Dragutin se
odri~eprestola u korist Milutina na saboru u De`evi. Blagovesnik
juga Srbije
7
Kraq Milutin je bio na ~elu srpske dr`ave 39 godina. U tom
periodu organizacija dr`ave je bila na najvi{em nivou u duhovnom,
privrednom i vojnom pogledu. Vodio je brojne ratove i pro{irio
granice dr`ave na ra~un Vizantije i Makedonije. To je vreme
renesanse Paleologa, dinastije koja je posle pada Latinskog carstva
Vizantiji povratila Carigrad i balkanske prostore. Kraq Milutin se
priklonio Vizantijskom carstvu i otklonio opasnost unije sa
Vatikanom. Kraqu Milutinu se pripisuje i gradwa i obnova oko 40
crkava i manastira - ka`e se da je Sveti Kraq ovakav zavet dao
Gospodu pri dolasku na presto. Sakralni objekti su nicali ne samo u
Srbiji ve} i u Carigradu, Solunu, Jerusalimu na Sinaju. Ono ~emu se
posebno dive ~lanovi Misionarskog centra u Leskovcu je Saborna
manastirska crkva Hilandara. Opasao je manastir ~vrstim zidovima, a
unutar podigao brojne zgrade. Na morskoj obali kod manastirske
arsane, na mestu zvanom Hrusija, sagradio je tvr|avu sa crkvom
posve}enom Vaznesewu Hristovom, a u blizini pirg odbrambenu kulu.
Ovi graditeqski biseri su gra|eni od 1293. Do 1303. godine. Nadaqe,
u Prizrenu je Sveti Kraq podigao crkvu Bogorodici Qevi{koj, na
Kosovu manastir Gra~anicu, u Skopqu crkvu Bogorodice Trojeru~ice.
Srpska crkva je u to vreme imala 16 episkopija, a Kraq u manastiru
Studenici gradi Kraqevu crkvu posve}enu Svetim Joakimu i Ani. U
Makedoniji i Starom Nagori~anu tako|e obnavqa i gradi manastir
Svetog \or|a, crkvu Svetog Konstantina i Svetog Jovana Krstiteqa u
Skopqu i druge. Februar 2012
IZVE[TAJ O RADU MISIONARSKOG CENTRA U 2011. GODINI
Jedna od najzna~ajnijih zadu`bina Svetog Kraqa Milutina je hram
posve}en Svetom Stefanu u Bawskoj, zidan od 1312. do 1316. godine u
ra{kom stilu, u koji je `eleo da bude sahrawen. Pored
neprevazi|enog graditeqstva, period wegove vladavine karakteri{e i
uzlet umetnosti, slikarstva i kwi`evnosti. Kraq Milutin je bolovao
u svom dvoru u Nerodimqu na Kosovu, gde je predao du{u Gospodu 29.
10. 1321. godine. Pogreben je u svojoj zadu`bini u Bawskoj. Dve i
po godine po predstavqewu, javi{e se na grobu ~udna znamewa i
vi|ewa. Tada su manastirski iguman Sava i bratija izvadili iz groba
wegovo telo i polo`ili ga u ukra{en kov~eg. Wegova supruga
Simonida, koja se po
upokojewu Kraqa vratila ocu u Carigrad, izvezla je skupoceno
platno kao pokriva~ wegovog kivota. Mo{ti Svetog Kraqa Milutina su
po~ivale u manastiru Bawska do dolaska Turaka u Srbiju 1389.
godine, a onda su prenete u Trep~u, jer su Turci zapalili manastir
Bawsku. Oko 1460. godine zbog Turskog zuluma, Svete mo{ti su
prenete u Sofiju od strane mitropolita Siluana, gde i danas
po~ivaju u crkvi Svetog Kraqa. ^lanovi Misionarskog centra Sveti
Kraq Milutin svake jeseni u okviru proslave Slave, 12. novembra,
pohode i celivaju svete mo{ti za{titnika Misionarskog centra i
molitvenika pred Tvorcem sa svakoliki napredak ~lanova i prijateqa
Centra.
Du{an Kalijadis
DE[AVAWA U MISIONARSKOM CENTRU u prvom tromese~ju 2011.
godineObele`avawa Dana osnivawa Misionarskog centraDan osnivawa
Misionarskog centra Sveti Kraq Milutin, 20. februar, ove, kao i
ranijih godina, obele`en je brojnim de{avawima. Ova 2011. godina
ozna~ava zna~ajne jubileje Dru{tva prijateqa Hilandara. Najpre, to
je 15 godina od inicijative i prvog grupnog hodo~a{}a u manastir
Hilandar. Tako|e, godina 2011. nas podse}a na proteklih 13 godina
registracije, po duhovnim kanonima i svetovnim pravilima najpre
Dru{tva prijateqa Hilandara, a potom, pre dve godine, Misionarskog
centra manastira Hilandara. De{avawa povodom Dana osniBlagovesnik
juga Srbije vawa Dru{tva su se odvijala u dane 18. i 19. februara.
Najpre je u sali Narodnog Muzeja u Leskovcu prire|eno Duhovno ve~e.
Centralni sadr`aj ve~eri je bilo predavawe dr Du{ana Vidosavqevi}a,
prijateqa na{eg Dru{tva iz Beograda sa temom "Manastiri ju`nog
Banata". Nadahnuto predavawe je bilo propra}eno lepim fotografijama
istog autora. Duhovna akademija je zavr{ena sve~anim uru~ivawem
zahvalnica i gramata Dru{tva. Prema statutu, priznawa Dru{tva su
dobili ~lanovi i prijateqi koji su protekle godine
8
Februar 2012
IZVE[TAJ O RADU MISIONARSKOG CENTRA U 2011. GODINI
svojom privr`eno{}u i svekolikom pomo}i, omogu}ili uspe{no
delovawe u ostvarivawu uzvi{ene misije Dru{tva. Narednog dana je u
Sali Narodnog pozori{ta odr`an koncert duhovne i popularne muzike.
Koncert je bio vrhunski duhovni i umetni~ki doga|aj kako za ~lanove
Dru{tva, tako i za {ire okru`ewe. U~esnici u programu su bili
priznati umetnici i van granica na{e zemqe. Najpre, to je prva dama
srpske duhovne muzike Divna Qubojevi} sa horom Melodi, Sergej
Dubrovin, prvak Kijevske i Beogradske opere, i peva~ica izvorne
narodne pesme Vesna Dimi}.
Ve~e su upotpunili glumac Zoran Simonovi} sa biserima duhovne i
patriotske poezije i nadahnuti voditeq programa ^edomir Vu~kovi}.
Koncert je izazvao veliko interesovawe i otvorio nove mogu}nosti
kontakata na{eg Dru{tva sa istaknutim umetnicima koji slede
duhovnost, Pravoslavnu veru i tradiciju srpskog naroda. Posebna
~ast za ~lanove Dru{tva bilo je prisustvo programu prepodobnog oca
Serafima, prvog epitropa manastira Hilandara i iskrenog prijateqa i
za{titnika Dru{tva.
Putovawe u Bitoq, Edesu i na Kajmak~alan
Tradicionalno putovawe ~lanova Dru{tva prijateqa Hilandara se
ostvaruje povodom Poklada i po~etka uskr{weg posta. Ove godine
putovawe je bilo u dane od 4. do 6. marta. Najpre su ~lanovi
posetili Bitoq, "grad konzula" i specifi~ne raznolike arhitekture.
Znameniti lokaliteti koji izazivaju divqewe su Srpsko vojni~ko
grobqe i anti~ki lokalitet Herakleja. Po dolasku u Edesu, `ivopisni
grad u severnoj Gr~koj, usledilo je ve~erwe dru`ewe. Blagovesnik
juga Srbije 9
Edesa, "grad na vodi", jedinstveno je ure|en grad ~ija
arhitektura prati puno vodotoka i vodopada. Narednog dana, kao i
ranijih godina, krenulo se na nezaboravno hodo~a{}e na planinu Nixu
i vrh Kajmak~alan, mesto veli~anstvene pobede i ve~ne slave srpskih
vojnika posle albanske Golgote. Crkva Svetog Ilije i Kosturnica na
visini od 2.521 metra na sve su ostavile utisak ya pamewe. Srpska
himna u crkvi, uz plam sve}a, budi najdubqa Februar 2012
IZVE[TAJ O RADU MISIONARSKOG CENTRA U 2011. GODINI
patriotska ose}awa i pijeteta prema junacima stradalim za
slobodu i ~ast Otaxbine. U podno`ju planine je Bawa Pozar, mesto
osve`ewa i odmora za hodo~asnike. U ve~erwim i no}nim satima je u
Edesi odr`an tradicionalni `ivopisni karneval, uz defile kostima,
veseqa i uz muziku. Prisustvo karnevalu je odu{evilo sve prisutne.
Tre}eg dana putovawa, posle prisustva Svetoj Liturgiji u lokalnom
hramu, nastavqeno je putovawe preko
Makedonije. Pose}en je biser sakralnog graditeqstva manastir
Svetog \or|a u Starom Nagori~anu, koji je zadu`bina Svetog Kraqa
Milutina. Manastir je sa izuzetno sa~uvanim `ivopisima koji su
remek-dela freskopisawa. Tako|e, hodo~asnici su obi{li i obli`wu
isposnicu Svetog Prohora, kasnije P~iwskog. Na kraju putovawa
pose}en je kompleks etno-sela u Starom Nagori~anu, sa lepim
dru`ewem svih u~esnika.
Skup{tina Misionarskog centra Sveti Kraq MilutinSkup{tina
Dru{tva pobrojana i hronolo{ki (Misionarskog centra) odr`ana je
predstavqena sva de{avawa u 18. marta 2011. godine, u Sali
izve{tajnom periodu, kao {to su: Crkvene op{tine u Leskovcu, kao
sednice organa Dru{tva, hodo{esnaesta redovna skup{tina. ~a{}a,
izlo`be, koncerti, duhovne ve~eri. Skup{tina je Izve{taj Prethodile
su joj obimne ocenila vrlo pozitivno i pripreme, najpre u delu
definisawa jednoglasno ga usvojila. Isto se mo`e dnevnog reda, a
potom i re}i i o Finansijskom izve{taju, obave{tavawa ~lanova. a
bilo je koji je po obimu sredstava ocewen kao prisutno . skroman u
pore|ewu sa mnogobrojnim Skup{tinu,kojoj je aktivnostima u
izve{tajnom prisustvovalo 60 ~lanova, otvorio je periodu. U
nastavku rada Skup{tine predsednik prigodnim izlagawem, a
prezentiran je, tako|e od Izvr{nog prisutno sve{tenstvo Leskova~kog
odbora pripremqen, Plan i program namesni{tva sa namesnikom rada
Dru{tva za 2011. godinu, koji je protojerejem, stavroforom Haxi
predstavio Du{an Kalijadis. Plan je Slavkom Milovanovi}em dalo je
obuhvatio razli~ite aktivnosti u blagoslov, uz tropar posve}en ciqu
nastavka ostvarewa misije za{titniku Dr{tva - Svetom Kraqu Dru{tva
- sada Misionarskog centra Milutinu. manastira Hilandara. U daqem
radu Dnevni red planiran u radnom Skup{tine izra`ena su mi{qewa
delu Skup{tine je u potpunosti reavi{e ~lanova sa te`i{tem na
lizovan. Podnet je obiman Izve{taj problematiku ~lanarina i pitawa
o radu u 2010. godini koji je {to aktivnijeg u~e{}a ve}eg broja
pripremio Izvr{ni odbor a ~lanova u delatnostima Dru{tva. pro~itao
ga predsednik Izvr{nog odbora Du{an Kalijadis. U wemu su Februar
2012 Blagovesnik juga Srbije 10
HODO^A[]A
Hodo~a{}a Misionarskog centra u martu i aprilu 2011. godine
Hodo~asnici Misionarskog centra u Luci u Stavrosu U ovom periodu
su, posle hodo~a{}a Bitoqu, Edesi i Kajmak~alanu, realizovana
slede}a hodo~a{}a: U dane 26. i 27. marta hodo~astili smo Svetu
Goru. U manastiru Hilandar smo definisali naredne termine hodo~a{}a
u 2011. godini. Tako|e, po odluci Izvr{nog odbora , upravi
manastira je uru~en Izve{taj o radu i Plan i program rada Dru{tva.
Prisustva ve~erwoj slu`bi, no}nim slu`bama i Svetoj Liturgiji su,
kao i uvek, bili duhovni do`ivqaj za hodo~asnike. Tako|e, sa
neophodnim obja{wewima pose}eni su najva`niji lokaliteti u
kompleksu i van kompleksa manastira. Ovo hodo~a{}e je obele`eno i
posetom ruskom manastiru Svetom Pantelejmonu, gde smo se u kratkom
vremenu upoznali sa najzna~ajnijim svetiwama ovog manastira. Dana
3. aprila Dru{tvo prijateqa Hilandara je hodo~astilo manastire,
pravoslavne svetiwe na Kosovu i Metohiji. Za ovo hodo~a{}e
interesovawe je bilo veliko , tako da je u~estvovalo pedeset
~lanova Dru{tva. Putovalo se preko Medve|e i Blagovesnik juga
Srbije 11 Pri{tine, najpre u manastir Visoki De~ani. Ovu carsku
lavru je sagradio Sveti Kraq Stefan De~anski izme|u 1327. i 1335.
godine i posvetio je Vaznesewu Gospoda Isusa Hrista. Manastir je
biser graditeqstva i `ivopisa u dolini reke Bistrice. Slede}i
sakralni lokalitet je manastir Pe}ka patrijar{ija na ulazu u
Rugovsku klisuru. Manastir je vekovima bio sredi{te srpskih
arhiepiskopa i patrijarha. Hram je posve}en Svetim Apostolima, a
poseta je bila propra}ena nadahnutim besedama monahiwe. Tre}i
lokalitet na ovom putovawu je bio manastir Gra~anica. Ovo
remek-delo graditeqstva Svetog Kraqa Milutina poti~e iz 1310.
godine. Manastir je posve}en Uspewu Presvete Bogorodice, a nalazi
se u neposrednoj blizini Pri{tine. @ivopisi manastira sa istaknutim
ktitorima Svetim Kraqem i kraqicom Simonidom ostavili su upe~atqiv
utisak. Ovim hodo~a{}em Dru{tvo je podsetilo ~lanove na bisere
srpske duhovnosti i graditeqstva koji su, kao deo svetske kulturne
ba{tine, pod za{titom UNESKO-a. Februar 2012
PRAZNICI
Miroslav Jovanovi}, jerej
SVETA TRI JERARHAdrugoga. Ako se ti poziva{ na jednoga, tu su u
tom saglasna i ostala dvojica. Zato zapovedi onima koji se prepiru
oko nas da prekinu sporove, jer, kao i u `ivotu, tako se i posle
smrti mi brinemo o tome, da krajeve vaseqene privedemo ka miru i
jednomislenosti. Imaju}i ovo u vidu, sjedini u jedan dan na{u
uspomenu, i kako tebi prili~i sastavi nam prazni~nu slu`bu i
drugima predaj, da bismo kod Boga imali jednako dostojanstvo. I mi
}emo onima koji svr{avaju na{u uspomenu biti pomo}nici ka spasewu,
jer se nadamo da imamo neku zaslugu kod Boga." Rekav{i to episkopu,
oni se po~e{e uzdizati na nebo, sijaju}i neiskazanom svetlo{}u i
zovu}i jedan drugoga po imenu. Jovan, episkop, odmah je umirio u
Carigradu one koji su se sporili, ustanovio je tamo praznik tri
svetiteqa, kao {to mu oni zapovedi{e, i zave{ta crkvama da ga
praznuju sa potrebnom sve~ano{}u. Praznik u ~ast tri vaseqenska
u~iteqa: Vasilija Velikoga, Grigorija Bogoslova i Jovana
Zlatoustoga ustanovqen je 1084. godine u Carigradu. Kada je Jovan
video da se uspomena na ova tri svetiteqa slavi januara, naime
Vasilija Velikoga - 1. januara, Grigorija - 25. Januara, i Jovana
Zlatoustoga - 26. januara, to ih je on sastavio u 30. dan istoga
meseca, ukrasiv{i praznik wihove uspomene slu`bom i pohvalama.
Sveti Vasilije Veliki je prevazi{ao u kwi`evnoj mudrosti ne samo
u~iteqe svoga vremena no i starije; Februar 2012
Za vreme cara Aleksija I Komnena (1081-1108) nastao je u
Carigradu spor oko tri svetiteqa: Vasilija Velikog, Jovana
Zlatoustog i Grigorija Bogoslova, naime, koji je od wih ve}i po
svetosti, u~enosti, besedni{tvu i `ivotu? Nastao je razdor, tako da
su one koji su ih sledili zvali Jovaniti, Vasilijevci ili
Grigorijevci. Neko vreme iza toga kada nastado{e ovi sporovi,
javi{e se ovi veliki svetiteqi, prvo svaki zasebno, a zatim sva tri
zajedno, i to ne u snu, o na javi, Jovanu, episkopu evhaitskom,
~oveku u~enom i punom vrlina, i reko{e: "Mi smo jednaki pred Bogom,
kao {to vidi{, me|u nama nema deqewa, niti kakve god me|usobne
protivnosti. Svaki od nas odeqeno, u svoje vreme, potaknut
bo`anstvenim Duhom, napisao je odgovaraju}e pouke za spasewe qudi.
Ono {to smo nau~ili skriveno, to smo qudima predali javno. Me|u
nama nema ni prvoga ni Blagovesnik juga Srbije
12
PRAZNICI
izu~io je retorstvo i filosofiju i kao asketa `iveo je `ivotom
vrline, siroma{tva i celomudrija, i ulaze}i umom ka Bogovi|ewu,
uzveden je na arhijerejski presto kada je imao ~etrdeset, a bio je
arhijerej pet godina. Sveti Grigorije Bogoslov je bio svetoga
`ivota, u~en bogoslov, zbog
~ega je i nazvan: Bogoslov. Bio je arhijerej dvanaest godina u
Carigradu, utvr|uju}i pravoslavqe. Sveti Jovan Zlatousti bio je
veliki besednik i odli~an tuma~ Svetog Pisma, svetoga `ivota izvor
milosti i qubavi, pun revnosti u~iteqstva. @iveo je {ezdeset
godina.
Aleksandar [meman
SRETEWE GOSPODWE^etrdeset dana posle Ro`destva u na{im hramovima
praznujemo praznik Sretewa, praznik Susreta. Ovaj praznik je u na{e
vreme nekako pao u zaborav, jer ~esto pada na radni dan. Me|utim,
na taj dan Crkva zavr{ava ciklus praznovawa "vremena Ro`destva" i
zato praznik Sretewa kao praznik koji zra~i ~istom i dubokom
rado{}u - predstavqa krunu Bo`i}nog ciklusa. Sretewe je praznik
posve}en uspomeni i duhovnom sagledawu doga|aja koji je opisan u
drugoj glavi Jevan|eqa po Luki. Jevan|elist Luka govori o tome da
su Josif i Marija, ~etrdeset dana po ro|ewu Isusa Hrista u
Vitlejemu, u skladu sa tada{wim obi~ajima "doneli dete u Jerusalim
da ga stave pred Gospoda, kao {to je napisano u zakonu Gospodwem,
da se svako dete mu{ko koje otvori matericu posveti Gospodu" (Lk.
2, 2223). "I, gle, be{e u Jerusalimu ~ovek po imenu Simeon i taj
~ovek be{e pravedan i pobo`an, koji ~eka{e utehu Izraiqevu, i Duh
Sveti be{e na wemu. I wemu be{e Duh Sveti Blagovesnik juga
Srbije
13
otkrio da ne}e videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodwega. Duhom
vo|en do|e u hram; i kad uneso{e roditeqi dete Isusa da izvr{e na
wemu ono {to je uobi~ajeno po zakonu. I on ga uze na ruke svoje i
blagoslovi Boga i re~e: "Sada otpu{ta{ s mirom slugu Svojega,
Gospode, po re~i svojoj, jer vide{e o~i moje spasewe Tvoje, koje si
ugovio pred licem sviju naroda. Svetlost, da prosve}uje neznabo{ce,
i slavu naroda tvoga Izraiqa". Februar 2012
PRAZNICI
A Josif i mati wegova (Isusova) ~u|ahu se tome {to se govora{e
za wega. I blagoslovi ih Simeon, i re~e Mariji, materi wegovoj:
"Gle, ovaj le`i da mnoge obori i podigne u Izraiqu, i da bude znak
protiv koga }e se govoriti. I tebi samoj probo{}e ma~ du{u, da se
otkriju pomisli mnogih srca"(Lk. 2, 25-34). Kako je neobi~an i kako
je divan taj starac sa detetom Hristom na rukama, i kako su ~udne
re~i koje izgovara: "Vide{e o~i moje spasewe Tvoje!". Mi slu{amo te
re~i, udubqujemo se u wih i postepeno po~iwemo da shvatamo dubqi
smisao praznika Sretewa, smisao koji taj praznik ima za na{u veru,
za sve nas i za svakog od nas ponaosob. [ta je radosnije od
susreta, od "sretewa" sa onim koga voli{? I zar je ~itav `ivot
~ovekov i{ta drugo do - neprestano i{~ekivawe susreta? I {ta je,
onda, drugo starac Simeon koji je ~itavog svog `ivota ~ekao
svetlost {to }e obasjati sve na ovom svetu i radost koja }e sobom
preispuniti sav svet, ako ne simvol svekolikog uzvi{enog i
predivnog i{~ekivawa ~ove~ijeg, ako ne simvol istinskog `ivota
~ove~ijeg? I kako je zadivquju}e, kako je neizrecivo dobro {to su
ta dugoi{~ekivana Bo`ija svetlost, Bo`ija radost i Bo`iji odgovor
na i{~ekivawe ~ovekovo bili dati starcu Simeonu upravo kroz
Bogodete Hrista! Danas gledamo starca koji svojim drhtavim rukama,
s qubavqu i obazrivo, prihvata ~etrdesetodnevno Dete i gledaju}i to
maleno bi}e po~iwe da blagodari Bogu: "...Sada otpu{ta{ slugu
Svoga, Gospode, jer Blagovesnik juga Srbije
14
sam video i svojim rukama dr`ao i grlio sami Smisao `ivota".
Starac Simeon je ~ekao. On je ~ekao ~itavog svog dugovekog `ivota.
On je razmi{qao o tom susretu, molio se za taj susret, duhovno
produbqivao svoje ~ekawe tako da je ~itav wegov `ivot ustvari
postao jedna neprestana priprema za radosni susret sa Hristom. Nije
li ba{ danas pogodan trenutak da svako od nas sebi postavi pitawe:
{ta je to {to ja ~ekam? [ta je to na {to me sve silnije opomiwe
moje srce? Da li se to ~itav moj `ivot postepeno preobra`ava u
neprestano o~ekivawe susreta sa onim najva`nijim? To su pitawa koja
nas vode ka Sretewu. Sretewem je ~ovekov `ivot otkriven kao
predivno sazrevawe du{e koja, sazrevaju}i, postaje sve slobodnija i
slobodnija, sve dubqa i dubqa, sve ~istija od svega ni{tavnog,
sujetnog i slu~ajnog. Sretewem je starewe i telesno ga{ewe
~ovekovo, to jest zemaqski udes svakoga od nas na jednostavan i
ubedqiv na~in otkriven u jednom sasvim druga~ijem svetlu - kao rast
i uspiwawe do tog posledweg ~asa kada ~ovek, kada svako od nas od
sve svoje du{e i u punoj blagodarnosti ne ka`e: "Sada otpu{ta{
slugu Svoga, Gospode...". Video sam svetlost koja pro`ima ~itav
svet. Video sam Bogodete Hrista Koji donosi u svet preobiqe
bo`anske qubavi i Koji Sebe predaje meni. I nema vi{e straha, niti
neizvesnosti u meni, ve} samo mir, blagodarnost i qubav. To je ono
{to sobom nosi praznik Sretewa Gospodweg. Praznik susreta du{e
~ovekove sa Qubavqu, susreta sa Onim Koji mi je dao `ivot i silu
Februar 2012
POEZIJA
Novica Veli~kovi} Pozni HILANDARSKA TI[INASlu{am nad Hilandarom
beskrajnu ti{inu ^ini mi se `ivot ovde vekovima stoji Samo kada
do|e vreme za molitvu Sa zvonika zvono udarce odbroji Ponosni
~empresi pravi kao strela Kao da dodiruju bele oblake gore Za{ume
kada im kroz kro{wu vetar dune I ~asne pri~e o pro{losti zbore A
bratstvo monaha spokojno i smerno Danono}no moli Bo`je slu`be slu`i
Ko jednom poseti ovu svetu lavru Ponovo dolazi da im se pridru`i I
tako bez kraja mirno u ti{ini Na{ sveti Hilandar vekovima moli
[ibaju ga vetrovi mokre mnoge ki{e Ali zubu vremena on }e da odoli
Gledam drevne zidine drevnog Hilandara Prohujali vekovi ne mogu da
ih sru{e U wima je uzidana istorija Srpstva U wima su utkane
pravoslavne du{e Slu{am nad Hilandarom beskrajnu ti{inu Prolaze u
molitvi dani u bdeniju no}i Mnogi su ovde potra`ili spokojstvo Ko
ovamo jednom do|e ponovo }e do}i
Haxi Milenko ^urovi} Ki~avski TRPEZARIJA HILANDARATe{ka drvena
vrata gde se obeda mir zalogaje pravilno sla`e tu se svima poka`e
odreda da pravila ista za sve va`e. Molitva prvo pa onda zalogaj da
izvor `ivota te~e za{to je tako na pitaj jutrom se obeduje kao
nave~e. Isti broj zalogaja ista projara i sto isti tu se jadino ne
zabraja ra~uni su tu jedino ~ist. Zalogaj svaki kao molitva prija
deo ve~nosti hilandarska trpezarija.
Blagovesnik juga Srbije
15
Februar 2012
IZ NA[E PRO[LOSTI
Miroslav Jovanovi}, jerej
Leskovac kao metoh svetogorskih manastira Hilandara i Svetog
Pantelejmona
Na mestu dana{weg Leskovca postajalo je naseqe jo{ u vizantijsko
doba. Verski `ivot bio je veoma razvijen jer arheolo{ka istra`ivawa
otkrivaju da su na mestu dana{wih crkava Svete prepodobnomu~enice
Paraskeve u Rudaru i Svetog Ilije na Hisaru bile vizantijske
bazilike sagra|ene jo{ krajem 5. ili po~etkom 6. veka. Sam naziv za
Leskovac poti~e iz nemawi}kog perioda i vezan je upravo za jednu
hilandarsku povequ. Pogre{no se mislilo, a to mnogi autori navode,
da se Leskovac, kao selo, prvi put pomiwe u poveqi kraqa Milutina
iz 1308. godine, mada to ne zna~i da nije postojao ~ak i pre toga
kao mawe selo, jer ve} poveqa cara Du{ana iz 1348. godine jasno
govori o Leskovcu kao velikom selu s obe strane reke (Veternice),
koje seBlagovesnik juga Srbije
zajedno sa zaseocima poklawa manastiru Hilandaru. U ovoj poveqi
Hilandaru su data jo{ sela Vina i Grabovnica, a u posebnom aktu
potvrdio je Hilandaru dar svog vlastelina Vlatka koji je bio otac
knegiwe Milice, selo Su{icu, danas [i{ince. Knegiwa Milica, sa
svojim sinovima Vukom i Stefanom, u poveqi od 8. juna 1400. godine,
koju je potpisao Stefan, ~ini odre|ene izmene. Iz poseda Hilandara
izuzeta je Vina i, zajedno sa Radowicom, data ruskom manastiru
Svetog Pantelejmona, koji se tako|e nalazi na Svetoj gori.
Leskovac, koji se u ovoj poveqi pomiwe ne vi{e kao selo ve} kao
gradsko naseqe, bio je kao grad slobodan, samo {to je u samom gradu
svetom Pantelejmonu data ku}a i, verovatno uz wu, neko imawe, kojim
su upravqali Kostadin i Dra`un. U ovoj poveqi sv. 16Februar
2012
IZ NA[E PRO[LOSTI
Pantelejmonu se daje Miro{evce i potvr|uju se raniji darovi
kneza Lazara u Pore~ju: Bu~ije (Vu~je), sa crkvom posve}enom
Bogomajci, zatim Gorina, Gorwa i Dowa Oruglica i Vinarce. Od ovih
sela dva su poklonili vlastelini, Gorinu Juga, a Vinarce Duka. U
ovim poveqama pomiwu se u pojedinim selima metosi, a u centru
metohijskog imawa nalazila se crkva, jer se pored rada praktikovala
i molitva. Na osnovu ovoga mo`emo da ka`emo da su dana{we crkve u
Vini, Oruglici, Gorini i [i{incu tada bile metohijske crkve.
Pantelejmonski metoh, koji se nalazio negde u dana{wem nasequ
Podvorce, uni{ten je po dolasku Turaka, dok je hilandarski metoh
postojao za sve vreme ropstva pod Turcima, a nalazio se u blizini
dana{we gradske crkve. Pored wega, za vreme Turaka postajao je i
metoh manastira Visoki De~ani. Ovi metosi odigrali su u vremenu
ropstva pod Turcima veliku ulogu u o~uvawu pravoslavqa, nasuprot
islamizaciji a bili su zna~ajni za o~uvawe nacionalne svesti kod
Srba u Leskovcu. Tako|e, regrutovali su monahe za Hilandar, Visoke
De~ane, Pe}ku patrijar{iju, Lesnovo... Na zapisu hilandarskog
psaltira 1634. godine pomiwe se hilandarski monah, Leskov~anin
Leontije, arhimandrit Kirilo De~anac, tako|e Leskov~anin, dugo
godina je bio stare{ina manastira Viskoki De~ani. Metohijom je
upravqao odre|eni kalu|er (ekonom), koji jeBlagovesnik juga
Srbije
imao svetovne pomo}nike za upravne, sudske i finansijske
poslove. Ni u jednoj navedenoj poveqi, niti u drugim izvorima, ne
pomiwe se ime nijednog stare{ine metoha, koji je, svakako, imao i
svoje bratstvo, ali se pomiwu pomo}nici u Leskovcu Kostadin i
Dra`un Svetopantelejmonski. Za vreme vladavine kneza Lazara
(1371-1389) u Srbiji po~iwe da ja~a mona{ki isihasti~ki pokret koji
tako|e dolazi sa Svete gore. Saznali smo da je knez Lazar poklonio
manastiru Sv. Pantelejmonu Vu~je sa crkvom posve}enom Uspewu
Presvete Bogorodice. Uz kawon Vu~janke postoji jedna pe}ina koja je
u to vreme bila isposnica. Nedaleko odatle, i u ^ukqeniku je
postojala isposnica. Me|u starosedeocima Vu~ja zabele`ena je
legenda o dva monaha koji su vodili raspravu o postu. Dogovorili su
se da stave u jednu posudu ribu a u drugoj mleko. Kada su posle
izvesnog vremena otvorili te posude, u onoj gde je bila riba sada
je bilo krvi i crva, a u onoj sa mlekom je iznikla trava.
17
Februar 2012
VESTI
Miroslav Jovanovi}, jerej
Arhijerejska liturgija u Oxakliji
Tre}eg dana Bo`i}a, na spomendan Svetog Prvomu~enika i
Arhi|akona Stefana, Wegovo preosve{tenstvo episkop ni{ki gospodin
dr Jovan slu`io je Svetu Arhijerejsku Liturgiju u drevnom
leskova~kom hramu, u kome je sve odisalo izuzetno{}u duhovnog
slavqa. Wegovom preosve{tenstvu saslu`ivali su leskova~ki
sve{tenici, a liturgijsku radost je uveli~ao veli~anstveni hor ovog
svetog hrama.
Vladika je u arhipastirskom slovu ukazao na smisao `rtve,
govore}i o mu~eni{tvu arhi|akona Stefana i vitlejemskih mladenaca,
~iji se praznici nalaze u zagrqaju ro|ewa Bogomladenca Hrista, a u
~ijoj kolevci uvek i iznova ispitujemo sebe i svoju savest. Vladika
je ovom prilikom ~estitao slavu svim |akonima, sve~arima, kao i
stanovnicima Republike Srpske.
Svetosavska proslava u LeskovcuPo tradiciji, svake godine jedna
{kola na nivou grada doma}in je svetosavskih sve~anosti. Ove godine
to je bila O[ Vuk Karaxi}, koja je u crkvi Oxakliji u nave~erje
Savindana predala slavu Medicinskoj {koli koja }e biti organizator
svetosavske proslave slede}e godine. U okviru Svetosavskih
sve~anosti odr`ane su razne radionice, literarna i Blagovesnik juga
Srbije takmi~ewa u sportu, Svetosavska akademija i Svetosavski bal.
Bratstvo sv. Simeona Miroto~ivog i Kolo srpskih sestara su u konaku
leskova~ke crkve povodom Svetog Save priredili prigodan
kulturno-zabavni program za decu iz hraniteqskih porodica, nakon
~ega su toj deci podeqeni paketi}i.
18
Februar 2012
VESTI
Park otvorenog srcaNizom manifestacija, u Leskovcu i drugim
mestima Jablani~kog okruga, proslavqa se Bo`i}. Po prvi put ove
godine obele`en je priredbom "Park otvorenog srca", koja je
organizovana u samom sredi{tu Leskovca, a uz u~e{}e kulturnih
institucija grada i KUD-a "Lemind". Pozdravnu re~ prisutnima
uputila je v.d. na~elnice Gradske uprave dru{tvenih delatnosti
Marina Qubisavqevi}, koja je svim u~esnicima i gra|anima Leskovca
~estitala najradosniji praznik Bo`i}. O zna~aju Bo`i}a i Badwem
danu govorio je sve{tenik Miroslav Jovanovi}, a potom je izveden
zanimqiv perfomans na sceni koja je bila prekrivena slamom, na
tanuru su se nalazili slavski kola~ i sve}e, a u blizini je bilo
improvizovano ogwi{te. Prikazan je ritual se~ewa badwaka, dok se
slama unosi u "ku}u" u kojoj je porodica na okupu. Deca, mali
manekeni iz Centra za ekonomiku, dobijaju poklone, a u pozadini se
~uje tiha duhovna muzika. U drugom delu programa nastupio je KUD
Lemind" i bilo je govora o Bo`i}u kao prazniku koji proslavqa
ro|ewe Isusa Hrista. Posebni pokloni se uru~uju polo`ajniku i
kompletnu scenu prati tiha muzika. U me|uvremenu, posetiocima,
kojih na`alost nije bilo previ{e, deqeni su topli napici i sokovi i
besplatne ~lanske karte, uz najavu da }e priredba biti
tradicionalna.
Takmi~ewe za Bogojavqenski krst iz Vlasinetemperatura vode bila
je 0, a vazduha 4 Udru`ewe po{tovalaca Svete stepena. U okviru ove
manifestacije, Gore Atonske iz Vlasotinca Udru`ewe kulturnog
nasle|a i organizovalo je, po {esti put, tradicionalnih vrednosti
Bogojavqewsko plivawe, odnosno vlasotina~kog kraja Loza, takmi~ewe
za ^asni krst iz reke organizovalo je i Pihtijadu. NajukuVlasine.
U~estvovalo je 30 snije bile su pihtije Jasmine Mitrotakmi~ara,
me|u kojima i najmla|i vi}, drugo mesto osvojila je @ivka Kristijan
Pe{i}. ^asni krst, tre}u Taki}, dok je tre}e pripalo Nata{i godinu
zaredom, pobedonosno je Markovi}. Za najboqe aran`irani uzdigao
Dragan Koci} iz Vlasotinca. sto nagradu je dobila Qiqana Wemu su
ovom prilikom uru~ene Kocanovi}. Ove godine i Pihtijada je vredne
nagrade. Kao glavnu nagradu imala najmla|eg u~esnika, Dimitrija
Pokret Dveri Vlasotinca i Daskalovi}a. Manifestaciji je Leskovca
poklonio je osve{tenu prisustvovalo preko 5.000 qudi. ikonu Svetog
Save sa Hilandara, koju je uru~io predsednik op{tine Organizatori
Bogojavqewskog Vlasotince Sr|an [u{uli}, od plivawa, Udru`ewe
po{tovalaca strane Udru`ewa po{tovalaca Svete Gore Atonske
Vlasotince, uz Svete Gore Atonske Vlasotince pomo} brojnih sponzora
a pod pokrodobio je unikatni zlatnik, koji je viteqstvom SO
Vlasotince, prireizradila zlatara Jankovi} iz Novog dili su sasvim
solidan program. Sada, a od strane Sportskog saveza Vlasotince
pehar. Ove godine Februar 2012 Blagovesnik juga Srbije 19
VESTI
Du{an Kalijadis
BADWI DAN U RUDARSKOJ CRKVI
Obele`avawe predve~erja ro|ewa su sve{tenici molitvom
blagoslosina Bo`ijeg Isusa Hrista je i ove vili veliki praznik i u
ime svih 2012. godine sve~ano i sa bogatim prisutnih prineli
militve Isusu duhovnim sadr`ajem proslavqeno u Hristu, sa molbom da
ih prosledi Rudarskoj crkvi. Tvorcu. Sve{tenici su potom
osveMisionarski centar manastira {tali ~esnicu koju je, pored
ostalog, Hilandara Sveti Kraq Milutin trapripremio ovogodi{wi
doma}in Marko Cvetkovi}. Osve}ena ~esnica dicionalno proslavqa ovaj
veliki praznik u drevnoj Rudarskoj crkvi, je podeqena prisutnim
sve~arima, a konaku i porti koji odi{u duhovnim srebrwak je do{ao u
ruke narednog i istorijskim zna~ajem. Okupqawe doma}ina. ~lanova i
prijateqa Misionarskog Proslava Badweg dana je nastavcentra je bilo
u popodnevnim satima. qena uz bogatu i posnu trpezu u konaNajpre su
prisutni u svetiwi crkvi ku crkve uz ~estitke za Bo`i}, dan
posve}enoj Svetoj Petki Rimqanki, ro|ewa sina Bo`ijeg Gospoda Isusa
uz usrdne molitve upu}ene Gospodu i Hrista. sinu Wegovom, upalili
vo{tanice. Usledilo je paqewe badwaka na Proslavu je pratio Bogom
dan platou ispred crkve. Molitve prilepi zimski dan. To je
omogu}ilo sutnih ~lanova i prijateqa Misiovelikom broju prisutnih
da na narskog centra Sveti Kraq Miluobli`woj Rudarskoj kosi sve~ano
tin, kao i prisutnog naroda iz naseqa pose~u badwake. Porta
Rudarske Rudarske parohije. bile su upu}ene crkve je bila prepuna
raspolo`enih Tvorcu, sa `eqom da On omogu}i i dostojanstvenih
sve~ara. svekoliki napredak, zdravqe i uspeh. ?Proslava Badweg dana
je nastavqena u konaku Rudarske crkve. Najpre Februar 2012
Blagovesnik juga Srbije 20
