B. KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK

I. KRIVIČNO PRAVO OPŠTI DEO

1.VREMENSKO I PROSTORNO VAŽENJE KRIVIČNOG ZAKONODAVSTVA

Pod vremenskim važenjem KZ podrazumeva se važenje KZ s obzirom na vreme izvršenja kriv. dela tj. na učinioca KD primenju se zakon koji je važio u vreme izvršenja KD. Ako je posle izvršenja KD izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca. Ovo je ujedno jedan jedini primer, izuzetak specijalne prirode koji se tiče retroaktivnog važenja KZ. KZ stupa na snagu onog dana koji je određen zakonskim propisima, a ako to nije određeno onda 8-og dana po obajvljivanju u SL. glasniku. KZ prestaje da važi:

- Na osnovu zakonskog propisa koji određuje dan prestanka važnosti . To može biti određeno već pri donošenju zakona ili naknadnim propisom.

- Stupanjem na sangu novog KZ koji na drugi način reguliše istu materiju (načelo da kasniji zakon derogira raniji).

Na učinioca kriv. dela koje je predviđeno zakonom sa određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon bez obzira na to kad mu se sudi, ako tim zakonom nije drukčije određeno.

PROSTORNO VAŽENJE:

KZ RS važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini KD. KZ važi i za svakog ko učini KD na domaćem bordu bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvršenja. KZ važi i za svakog ko učini KD u domaćem civilnom vazduhoplovu u letu ili u domaćem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se nalazio.Ako je u napred navedenim slučajevima u stranoj državi pokrenut ili dovršen krivični postupak, kriv. gonjenje u RS preduzeće se po odobrenju rep. javnog tužioca.Kriv. gonjenje stranca za navedene slučajeve, može se pod uslovom uzajamnosti ustupiti stranoj državi.Kriv. zakonodavstvo RS važi za državljanina RS i kad u inostranstvu učini koje drugo kriv. delo, ako se zatekne na teritoriji RS ili bude ekstradiran. Pod istim uslovima, zakonodavstvo važi i za učinioca koji je postao državljanin RS posle izvršenja.Kriv. zakonodavstvo RS važi i za stranca koji van teritorije RS učini prema njoj ili njenom državljaninu KD, ako se zatekne ili bude ekstradiran Srbiji.

1

Kriv. zakonodavstvo RS važi i za stranca koji prema stranoj državi ili strancu učini u inostranstvu KD za koje se po zakonu zemlje gde je učinjeno KD može izreći kazna zatvora od 5 ili više, ako se zatekne na teritoriji RS, a ne bude ekstradiran toj stranoj državi. Sud u tom slučaju ne može izreći težu kaznu od one propisane zakonom zemlje u kojoj je KD počinjeno.Pod prostornim važenjem KZ podrazumeva se važenje KZ s obzirom na to da li je KD učinjeno u RS ili u inostranstvu.Za određivanje prostornog važenja KZ cene se 3 elementa:

1. državna teritorija na kojoj je KD učinjeno2. državljanstvo učinioca3. na čiju štetu(čijeg državljanina, koje države) je izvršeno KD.

S obzirom na ove elemente postoje 4 principa na osnovu kojih se određuje prostorno važenje KZ jedne države.

1. Teritorijalni: KZ jedne države primenjuje se na učinoca KD izvrženih na teriotriji te države bez obzira na državljanstvo učinioca.

2. Personalni: KZ jedne države primenjuje se samo na njene državljane, bez obzira da li je KD učinjeno u zemlji ili inostranstvu.

3. Realni: KZ jende države primenjuje se na sve učinioce takvih dela kojim se povređuju pravna dobra te države i njenih građana bez obzira da li se ta dobra nalaze u zemlji ili inostranstvu. Primenom ovog principa štitila bi se samo domaća pravna dobra.

4. Univerzalni: KZ jedne države primenjuje se na sve učinioce koji se zateknu na njenoj teritoriji, bez obzira gde je KD učinjeno, bez obzira da li je učinilac njen državljanin ili stranac i bez obzira kojoj državi odnosno čijem državljaninu pripada pravno dobro koje je povređeno kriv. Delom.

KZ RS određuje prostorno važenje po teritorijalnom principu. Pod teritorijom RS, po KZ, podrazumeva se suvozemna teritorija, vodene površine unutar njenih granica kao i vazdušni prostor nad njima. Primena zakonodavstva je proširena i na dela učinjena na domaćem bordu, vojnom vazduhoplovu.Personalni princip se ogleda ako državljanin RS kada KD učini u inostranstvu, ako se zatekne na teritoriji RS ili bude ekstradiran.Realni princip se ogleda u tom što važi i za našeg državljanina i za strance ako počine u inostranstvu dela protiv ustavnog uređenja ili falsifikovanje našeg novca.Primenom ova tri principa ostala bi nekažnjena KD učinjena u inostranstvu od stranca na štetu strane države ili stranca, ako bi se učinilac zatekao na teritoriji RS, a ne bi bio ekstradiran. U ovom slučaju primenjuje se univerzalni princip.

2.POJAM I ELEMENTI KRIVIČNOG DELA

KD je ono delo koje je zakonom predviđeno kao KD, koje je protivpravno i koje je skrivljeno. Nema KD ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja KD određena zakonom. Odrediti pojam KD znači odrediti pravne elemente koji su zajednički za sva kriv. dela. To su osnovni elementi za razliku od posebnih elelmenata koji se pojavljuju kod pojedinih kriv. dela.Zbog raznorodnosti KD, osnovni elementi se

2

moraju postaviti uopšteno, tako da se posebni prema opštim javljaju kao njihova konkretizacija ili dopuna. U teoriji se razlikuju formalni i materijalni pojam KD. Pri određivanju formalnog pojma KD pitanje je da li se KD ima posmatrati kao isključivo pravni pojam ili prvenstveno kao pojava u spoljnem svetu. Zato razlikujemo dva gledišta:

- Normativno shaćen pojam KD označava KD kao povredu norme.- Realistički pojam KD počiva na tvrđenju da KD nije isključivo pravni

pojam već pre svega pojava u spoljnjem svetu. KD se ima pre svega odrediti s bzirom na radnju i posledicu, uzimajući pri tom u obzir i vinost.

KD je ono delo čoveka koje je opasno po društvo, koje je protivpravno, određeno u zakonu kao KD i koje je učinjeno s vinošću. Iz ovog sledi da su elementi KD:

- delo čoveka- društvene opasnosti učinjenog dela- protivpravnost- određenost u zakonu kao KD- vinost učinioca, tj. učinjeno od uračunljivog čoveka i to sa umišljajem ili

iz nehata.

3.OBJEKAT I SUBJEKAT KRIVIČNOG DELA

Objektom KD nazivamo ono dobro ili interes protiv kog je KD upravljeno.Objekta kriv. pravne zaštite u nas je čovek i građanin, njegova osnovna prav i slobode, njihov društveno-ekon.položaj , ustavni poredak.Zaštitni objekat može biti opšti i grupni. Opšti je napred naveden i on je zajednički za sva KD. Grupni zaštitni objekat je objekat pojedine grupe KD. Svi grupni objekti ukupno uzeti čine opšti objekt.

Objekat radnje KD jeste predmet na kom se radnja ima preduzeti da bi zaštitni objekt bio povređen. Ovako shaćen objekat naziva se i predmet KD i treba ga razlikovati od zaštitnog objekta. To su dva potpuno odvojena pojma i termin '' objekat'' u ova dva slučaja ima dva potupno razlčita značenja. Subjekom KD nazivamo lice koje je učinilo KD. Subjekt može biti samo čovek.Obzirom na stadijume u izvršenju KD subjekat može biti učinilac svršenog ili pokušanog KD, a s obzirom na radnju koju je preduzeo subjekt može biti izvršilac, saizvršilac, podstrekač, pomagač ili organizator zločinačkog udruženja.Izvršilac je lice koje je preduzelo radnju izvršenja, podstrekač je lice koje je izvršilo radnju podstrekavanja itd.Saizvršioci, podstekači, pomagači i organizatori jednim imenom se zovu saučesnici.Zajednički naziv za izvršioca i saučesnika je učinilac ili subjekt kriv. dela.Učinioca KD treba rauzlikovati od krivca. Svaki učinilac nije istovremeno i krivac. Da bi to bio treba da ima određen uzrast, da je uračunljiv i vin tj. da je kriv.odgovoran.

3

4.NUŽNA ODBRANA ( osnov koji isključuje posotanje KD)

Nije KD ono delo koje je učinjeno u nužnoj odbraniNužna je ona obrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe tj.svog dobra ili dobra drugog odbije istovremen protivpravan napad. Učiniocu koji je prekoračio granice nužne odbrane može se kazna ublažiti. Ako je učinilac prekoračio granice nužne odbrane usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom može se i osloboditi od kazne. Iz definicije proizilazi da kod svake nužne odbrane mora postojati napad i odbijanje napada. Svaki napad ne daje pravo na nužnu odbranu niti se svako odbijanje napada smatra kao nužna odbrana. To znači da i napad i odbijanje napada treba da ispunjavaju određene uslove da bi se moglo govoriti o nužnoj odbrani. Uslovi napada pri nužnoj odbrani:

1. Napad je svaka radnja upravljena na povredu nekog dobra.Po pravilu napad može biti izvršen samo činjenjem, izuzetno nečinjenjem.

2. Napadač može biti samo čovek.3. Napad mora biti protivpravan.4. Napad može biti upravljen protiv bilo kog dobra(život, imovina).5. Napad mora biti stvaran.

Uslovi odbrane za postojanje nužne odbrene:1. odbrana se sastoji u odbijanju napada. Odbijanje je takva radnja koja se

sastoji u povredi dobra napadača i koja ima obeležje KD. U protivnom odbrana nije pravno važna.

2. Odbijanje napada mora biti upravljeno protiv napadača i to protiv bilo kog dobra napadača( tela, život, imovine).

3. Odbrana mora biti istvoremeno sa napadom. O istovremenosti odbrane i napada govorimo ako je odbrana usledila u vreme kad je napad neposredno predstojo ili za vreme dok je napad još trajao

4. Odbrana mora biti neophodno potrebna za odbijanje napada. Drugim rečima, odbrana i po načinu i po jačini treba da predstavlja najblaže odbrambeno sredstvo. Tj. mora postojati srazmernost između napada i odbrane ili srazmernosti u pogledu vrednosti napadnutog dobra i napadačevog dobra.

Ako napadnuti pređe granicu odbrane koje je neophodno potrebna za odbinjanje napada, onda postoji prekoračenje nužne odbrane. U tom slučaju učinilac odgovara za delo koje je učinio u prekoračenju neophodno potrebne odbrane ako to delo koje je proizišlo iz prekoračenja ima obeležja kriv. dela, uz postojanje uslova kriv. odgovornosti.

5. KRAJNJA NUŽDA

Nije KD ono delo koje je učinjeno u krajnjoj nuždi.

4

Krajnja nužda postoji kad je delo učinjeno radi tog da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo. Učiniocu koji je sam izazvao opasnot, ali iz nehata ili je prekoračio granice krajnje nužde, može se kazna ublažiti. Ako je učinolac prekoračio granice pod naročito olakšavajućim okolnostima može se i osloboditi od kazne. Nema krajnje nužde ako je učinilac bio dužan da se izlaže opasnosti koja je pretila. Po kriv.zakonodavstvu, delo učinjeno u krajnjon nuždi nije društveno opasno delo te da nedostatak ovog elementa KD isključuje samim tim postojanje KD. Iz definicije krajnje nužde proizilazi da ona pretpostavlja postojanje opasnosti i otklanjanje te opasnosti. Zakon propisuje uslove koji treba da budi ispunjeni da se jedno delo koje ima obeležja KD oređenog u zakonu, smatra da je učinjeno u krajnjoj nuždi. Pri tom razlikuju se posebni ulovi koji se odnose na opasnost i uslovi koji se odnose na otklanjanje opasnosti.

USLOVI OPASNOSTI ZA POSTOJANJE KRAJNJE NUŽDE:1. Opasnost mora biti istovremena a ona je to kad neposredno predstoji ili

kad je počela pa sve dok nije prestala .Buduća i minula opasnost ne mogu dovesti do minule nužde

2. Opasnost ne sme biti skivljena. Lice čijom je krivicom, bilo iz umišljaja bilo iz nehata, prouzrokovana opasnost za pravno dobro ne može se pozivati na krajnju nuždu ako u spašavanju svog pravnog dobra povredi tuđe dobro.

3. Opasnost treba da je stvarna, tj.mora objektivno postojati. Nema opasnosti – nema krajnje nužde ali se učinilac može pozivati da je bio u zabludi da postoji opasnost.

4. Opasnost može da preti bilo kojem pravnom dobru.5. Opasnost može biti izazvana od čoveka, životinje, prirodne sile.

USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI ZA POSTOJANJE KRAJNJE NUŽDE:

1. Krajnja nužda postoji samo ako se opasnost nije mogla otkloniti na drugi način osim povredom dobra trećeg lica.

2. Učinjeno zlo ne sme biti veće od zla koje je pretilo. Ako učinilac prekorači ovu granicu postoji KD za koje se odgovara po opštim propisima. Međutim, KZ izimajući u obzir specijalno stanje u kom se nalazi onaj ko otklanja opasnost predviđa mogućnost blažeg kažnjavanja ili čak i osobađanja od kazne.

Da bi delo bilo učinjeno u krajnjoj nuždi, tj. da bi bilo isključeno postojanje KD učinilac ne sme biti kriv za izazvanu opasnost što znači da je nije smeo izazvati ni sa umišljajem ni iz nehata. Učinilac koji je dužan da se u konkretnoj situaciji izloži opasnosti ne može se pozivati na krajnju nuždu ako u otklanjanju opasnosti učini KD.

5

6. STADIJUMI IZVRŠENJA KD

Od trenutka kad se kod učinioca rodi misao o izvršenju KD pa do momenta izvršenja tj. do prouzrokovanja zabranjene poledice, mogu postojati nekoliko stadijumu koje treba razlikovati i razgraničiti. Prvi stadijum se sastoji u stvaranju odluke da se izvrši KD. Zatim izvršilac pristupa ostvarenju odluke. Ako je moguće on odmah preduzima radnju izvršenja. U nekim slučajevima to nije moguće jer mu napr. nedostaju sredstva za izvršenje ili mu na putu stoje neke preprke koje treba otkloniti pa zato mora prethodno izvršiti potrebne pripreme. Tako se nekad, posle donošenja odluke pojavljuje pripreman radnja kao poseban stadiju. Posle pripreme, izvršilac pristupa izvršenju. Izvšenom radnjom učinilac može da ostvari zabranjenu posledicu i time izvrši KD (svršenoKD) ili da u tom ne uspe tj. ne prouzrokuje posledicu pa KD ostane u pokušaju. To su dve mogućnosti završnog stadijuma. Pripremna radnja kao poseban stadijum može ali ne mora postojati, a to zavisi od okolnosti koje su postojale kad je učinilac doneo odluku da izvrši KD. Iz ovog proizilazi da pripremna radnja i pokušaj KD mogu postojati samo pri vršenju KD sa umišljajem. Dileme oko kažnjavanja ovih stadijuma:

- po našem pravu niko ne može odgovarati za samo razmišljanje o izvršenju KD i stvaranje odluke. To je teško dokazivo a i svaka odluka se može izmeniti. Ali od momenta kad se prešlo na prvu radnju kojom se priprema KD može se postaviti pitanje postojanja KD jer tad već imamo neku manifestaciju u spoljnjem svetu. I ovde postoje dve teorije:

OBJEKTIVNA polazi od toga da kažnjavanje zaslužuju samo one radnje koje su stvarno prouzrokovale štetu tj. imale su posledicu, a kod težih dela kažnjiv je i pokušaj jer ta okolnost što delo nije dovršio nije zavisili samo od njega već i od sticaja drugih okolnosti nezavisno od njegove volje.SUBJEKTIVNA: bitno je da je učinilac pokazao svoju zločinačku volju pa je nebitno da li je delo i izvršio. Bez obzira dal su izvršene samo pripremne radnje ili pokušaj, učinilac se kažnjava kao da je delo i izvršio. U načelu, pripremne radnje nisu kažnjive, ali kod pojedinih KD nužno je odstupiti od ovog zbog društvene opasnosti konkretnog KD.

7. PRIPREMNE RADNJE ZA IZVRŠENJE KRIV. DELA

Pre no što će preći na izvršenje KD učinilac može preduzeti izvesne radnje koje će mu omogućiti da KD izvrši ili će mu olakšati izvršenje. Ove radnje zovu se pripremne radnje. Mogu se manifestvovati u raznim oblicima, a najčešće se sastoje u nabavljanju ili osposobljavanju oruđa i sredstava, u stvaranju povoljnih uslova za izvršenje ili u traženju lica – saizvršioca. Pripremne radnj ne ulaze u radnju izvršenja KD kao obeležje bića KD. One su van bića KD. Još ne predstavljaju napad na zaštitni objekt. Iz samih pripremnih radnji ne može se sa sigurnošću zaključiti da li postoji odluka da se izvrši KD. Čak i da se može utvrditi da je stvorio odluku o izvršenju, ipak postoji mogućnost

6

da se učinilac od vremena preduzimanja pripremnih radnji pa do izvršenja predomisli. KZ RS je saglasan načelu da za pripremanje KD treba samo izuzetno kažnjavati. Kazniće se lice koje sa umišljanjem priprema izvršenje KD samo u slučaju kad kažnjavanje zbog posebne društvene opasnoti samog pripremanja zakon izričito određuje. Određivanje pripremne radnje kao kažnjive zakon može odrediti na dva načina:

- pripremanje kao posebno KD- kažnjivo pripremanje određenog KD.

NAJTIPIČNIJE PRIPREMNE RADNJE:1. nabavljanje ili osposobljavanje sredstava za izvršenje KD2. otklanjanje prepreka za izvršenje KD3. dogovaranje, planiranje, organizovanje sa drugim radi izvršenja4. druge radnje kojim se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje, a koje ne

predstavljaju radnju izvršenja.8. POKUŠAJ ( pojam i vrste)

Ko sa umišljanjem započne izvršenje KD ali ga ne dovrši, kazniće se za pokušaj KD za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 god. ili teža, a za pokušaj drugog KD samo kad zakon izričito propisuje kažnjavanje i za pokušaj. Učinilac će se za pokušaj kazniti kaznom propisanom za KD ili ublaženom kaznom. KD je započeto onda kad je preduzeta radnja koja je element bića KD tj. kad je preduzeta radnja izvršenja. To je prva karakteristika pokušanog KD. KD nije dovršeno onda kad radnja izvršenja nije dovršena ili kad je dovršena ali posledica nije nastupila. Znači, pokušaj KD postoji:

1. kad je radnja izvršenja započeta ali nije dovršena2. kad je radnja izvršenja dovršena ali je posledica izostala .

U oba slučaja radnja izvršenja mora biti preduzeta. Zajedničko za pripremne radnje i pokušaj je to što nije nastupila posledica ,a razlika je u tom što pripr. radnje predstavljaju preduzimanje takvih radni kojim se samo priprema izvršenje KD dok se kod pokušaja preduzima radnja izvršenja, tj. ostvaruje se jedno od obeležja bića KD. Radnja izvršenja sastoji se iz niza delatnosti povezanih u jednu celinu. Preduzimanje prve delatnosti smatra se kao početak radnje izvršenja. Svako KD ne može biti pokušano. Tu razlikujemo dve grupe KD:

1. Grupa KD u kojoj je već obuhvaćen pokušaj kao element KD tako da izvršenjem pokušaja postoji svršeno KD. Uglavnom su to dela protiv ustavnog uređenja. Ko na pr. pokuša da RS dovede u položaj počinjenosti ili zavisnosti prema drugoj državi čini svršeno KD, a ne pkušaj tog KD.

2. Grupa KD kod kojih pokušaj nije moguć zbog prirode samog KD. Na pr. nije moguć pokušaj učestvovanja u tuči niti pokušaj KD izvršenih nečinjenjem.

7

Pokušaj može biti NESVRŠENI i SVRŠENI u zavisnosti da li je radnja izvršenja samo započeta ili je i dovršena . Po pravilu, kazna za nesvršeni bi će blaža nego za svršeni. KVALIFICIRANIM pokušajem smatra se takv pokušaj KD pri kom je radnjom izvršenja ostvareno biće nekog drugog KD koje je zakonom određeno kao posebno KD ( A puca u B u nameri da ga liši života ali ga samo teško telesno povredi. Ovo se kvalifikuje kao pokušaj ubistva, a ne kao svršeno delo TTP). NEPODOBAN POKUŠAJ: takav pokušaj KD gde su sredstva radnje ili njen objekt takvi da je izvršenje KD bilo nemoguće. I nesvršeni i svršeni pokušaj mogu biti nepodobni. Razlikuju se apsolutno i relativno nepodoban pokušaj. APSOLUTNI postoji kad su sredstva pomoću kojih je pokušano KD ili objekat na kom je pokušano bili takvi da je izvršenje KD bilo uopšte nemogućno tako da ni pod kojim uslovim nije moglo doći do izvršenja KD i do posledice. RELATIVNI postoji kad su sredstva ili predmet uopšte podobni ali nisu mogli dovesti do željenog rezultata samo zbog naročitih okolnosti koje su postojale u konkretnom slučaju. Dileme su da li se nepodoban pokušaj treba smatrati kao pokušaj i ono što proizilazi: da li ga treba kazniti. Objektivna teorija traži da je radnja izvršenja započeta, pa kako kod ovog pokušaja tog nema – nema ni kažnjavanja. Subjektivna teorija polazi da je relevantna zločinačka volja i da taj pokušaj stoga treba kazniti. Po našem KZ sud učinioca može i kazniti i osloboditi, tj. izlazi u susret obema teorijama. Sud je ovlašćen da s obzirom na društvenu opasnost kaznu može neograničeno ublažiti pa čak učinioca i osloboditi. To znači da sud u svakom konkretnom slučaju mora ceniti sve relevantne okolnosti.

DOBROVOLJNI ODUSTANAK: Izvršilac koji je pokušao izvršenje KD ali je dobrovoljno odustao od daljeg preduzimanja radnje izvršenja ili je sprečio nastupanje posledice, može se osloboditi od kazne. Odustanak mora biti dovrovoljan, a postoji kad je učinilac sam stvorio odluku da odustane i kad je pri tom bio svestan da može dovršiti započetu radnju. Ne postoji ako je odustao od daljeg izvršenja usled nekih spoljnih uticaja. Takođe, dobrovoljni odustanak ne postoji kad neko hoće da dovršio KD ali je svesno da tom na putu stoje neotklonjive smetnje pa zbog njih odustane. Može se osloboditi od kazne i saizvršilac, podstrekač i pomagač koji je dobrovoljno sprečio izvršenje KD.DOBROVOLJNI ODUSTANAK KOD NESVRŠENOG I SVRŠENOG POKUŠAJA: Kod nesvršenog pokušaja potrebno je da se učinilac uzdrži od daljeg vršenja radnji da bi prekinuo dovršenje KD. Kod svršenog pokušaja nije dovoljno samo pasivno držanje učinioca već je potrebna njegova aktivna radnja u sprečavanju nastupanja posledice.

Ako je učinilac dovršio neko drugo samostalno KD koje nije obuhvaćeno KD od čijeg je izvršenja odustao, ne može se osloboditi kazne za to drugo delo po istom osnovu.

8

9. MESTO I VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

KD je izvršeno kako u mestu gde je izvršilac radio ili buio dužan da radi, tako i u mestu gde je u celini ili delimično nastupila posledica. Pokušaj KD smatra se izvršenim kako u mestu gde je učinilac radio tako i u mestu gde je posledica po njegovom mišljenju trebalo da nastupi ili je mogla da nastupi. Saučesnik je KD učinio u mestu u kom je preduzo radnju saučesništva. KD je izvršeno u vreme kad je izvršilac radio ili bio dužan da radi bez obzira kad je posledica nastupila. Saučesnik je KD učinio u vreme kad je radio ili bio dužan da radi. Određivanje pravila po kom će se određivati u kom se vremenu smatra da je KD učinjeno potrebno je za slučaj kad je od preduzimanja radnje pa do nasputanja posledice protekao izvestan vremenski razmak i kad se postavlja pitanje po kom će se momentu određivati vreme izvršenja Utvrđivanje vremena od značaja je iz više razloga:

1. za utvđivanje kriv. odgovornosti i za primenu kriv. sankcije odlučna je starost učinioca u vreme izvršenja

2. zastarelost kriv. gonjenja teče od vremena izvršenja3. odgovornost za kriv. delo utvđuje se prema KZ koji je važio u vreme

izvršenja4. vreme izvršenja KD od značaja je i kod onih KD kod kojih je vreme

izvršenja obeležje kriv. Dela5. u slučaju kad treba odrediti da li je učinilac izvršio delo u neuračunljivom

stanju važno je odrediti vreme izvršenja jer okolnost da je izvesno lice neuračunljivo vezano je za moment izvršenja KD.

Na osnovu gornje definicije, vreme kad je posledica nastupila ne uzima se u obzir pri utvrđivanju vremena izvršenja KD. Ako ta radnja traje duže, za računanje se uzima momenat završetka radnje. Kod KD koje se sastoji iz više radnji, odlučujuće je vreme preduzimanja poslednje radnje.

10. URAČUNLJIVOST

Kriv. odgovornost postoji onda kad je učinilac u vreme izvršenja KD imao takva psihička svojstva i takav psihički odnos prema delu da mu se ono može staviti na teret. Kad učinilac ima psihička svojstva usled kojih mu se KD može staviti na teret, onda je takav učinilac uračunljiv, a učinilac koji prema delu ima takav psihički odnos usled kojeg mu se to delo može staviti na teret naziva se vini učinilac. Znači, kriv. odgovornost postoji ako je učinilac u vreme izvršenja bio i uračunljiv i vin. Bez ova dva elementa nema kriv. odgovornosti. Naš KZ kaže: Nije KD ono delo učinjeno u stanju neuračunljivosti. Neuračunljiv je onaj učinilac koji nije mogao da shvati značaj svog dela ili nije mogao da upravlja svojim postupcima usled duševne bolesti, privremene duševne poremećenosti, zaostalog duševnog razvoja ili druge teže duševne poremećenosti.

9

Učiniocu KD čija je sposobnost da shvati značaj svo dela ili sposobnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena može se ublažiti kazna. Kriv. odgovoran je samo onaj koji je u vreme izvršenja KD bio u mogućnosti da pravilno, nesmetano i potpuno rasuđuje i donosi odluke. Zakonodavstvo poznaje 3 metode utvrđivanja neuračunljivosti: psihološki, biološki, mešoviti. Naš KZ usvaja mešoviti metod. Uračunljivost se uvek ceni prema vremenu izvršenja. Neuračunljivost koja je postojala pre ili posle izvršenja radnje nije od uticaja na kriv. odgovornost. Uračunljivost se uvek procenjuje u odnosu na konkretno KD. Duševni poremećaj – takvo duševno stanje čoveka u kom ne mogu da se normalno ostvaruju psihički procesi već dolaze do izražaja razna poremećenja nagona, osećajnosti, opažanja, pamćenja, mišljenja, rasuđivanja i delatnosti tj. gde dolaze do izražaja simptomi duševnih poremećaja. KZ RS kao osnov za isključenje uračunljivosti smatra:

- duševna obolenja (trajna ili privremena)- privremene duševne poremećenosti- zaostali duševni razvoj

Pored uračunljivosti i neuračunljivosti može postojati i prelazno stanje u kom učinilac nije ni potpuno uračunljiv niti potpuno neuračunljiv. To stanje je BITNO SMANJENA URAČUNLJIVOST. Ona postoji kad je kod učinioca usled duševne poremećenosti spsobnost da shvati značaj svog dela ili mogućnost da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena. SKRIVLJENA NEURAČUNLJIVOST: Krivica učinioca KD koji se upotrebom alkohola, droga ili na drugi način doveo u stanje u kom nije mogao da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima utvrđuje se prema vremenu neposredno pre dovođenja u takvo stanje. Učiniocu koji je pod ovim okolnostima učinio KD u stanju bitno smanjene uračunljivosti ne može se po tom osnovu ublažiti kazna.

11. UMIŠLJAJ ( kao deo vinosti)

KD je učinjeno s umišljajem kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje ili kad je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao. Umišljaj je rednovni i teži oblik vinosti. KD izvršena sa umišljajem u praksi su češća od onih učinjenih iz nehata i za razliku od ovih drugih, uvek su kažnjiva. Dela izvršena iz nehata kažnjavaju se izuzetno, a kad zakon i propisuje kažnjavanje za nehat, kazne su blaže nego za KD učinjeno s umišljajem. Iz definicije proizilazi da KZ poznaje: DIREKTNI UMIŠLJAJ – postoji kad je učinilac bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje EVENTUALNI UMIŠLJAJ – postoji kad je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica pa je pristao na njeno nastupanje.

10

Psihički odnos učinioca koji vrši KD izražava se u njegovoj SVESTI o posledici, kao i u VOLJI da učini KD.

12. NEHAT (kao deo vinosti)

KD je učinjeno iz nehata kad je učinilac bio svestan da svojom radnjom može učiniti delo, ali je olako držao da do toga neće doći ili da će to moći sprečiti ili kad nije bio svestan da svojiom radnjom može učiniti delo iako je prema okolnostima pod kojim je ono učinjeno i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti. Nehat je blaži oblik vinosti od umišljaja. Za nehat se odgovara samo kad to zakon određuje a i tada blaže nego za umišljaj. KZ poznaje dve vrste nehata: SVESNI : postoji kad je učinilac bio svestan mogućnosti nastupanja posledice kao i drugih stvarnih okolnosti dela. NESVESNI: postoji kad učinilac nije bio svestan te mogućnosti ali je moga i bio dužan da bude svestan te mogućnosti. PROFESIONALNI NEHAT : je nahat takvog lica koje je po svom pozivu tj. zanimanju dužno da bude pažljivije od drugih ljudi pri preduzimanju radnji iz delokruga svoje profesije. Zato se ovaj nehat smatra težom vrstom nahata. Svesni nehat ili samopouzdanje. Nesvesni nehat ili nemarnost.

13. POJAM I VRSTE ZABLUDA

Nije KD ono delo učinjeno u neotklonjivoj stvarnoj zabludi. Stvarna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da izbegne zabludu u pogledu neke stvarne okolnosti koja predstavlja obeležje KD ili u pogledu neke stvarne okolnosti koja bi, da je zaista postojala, činila delo dozvoljenim. Ako je učinilac bio u stvarnoj zabludi usled nehata postojaće KD učinjeni iz nehata kad zakon takvo KD predviđa. Zabluda (uopšteno) se obično definiše kao postojanje pogrešne predstave o nekoj okolnosti. Ako se ta pogrešna predstava tiče neke stvarne okolnosti onda tu zabludu nazivamo stvarnom. U kriv. pravu razlikuju se: STVARNA ZABLUDA U UŽEM SMISLU : postoji kad je učinilac imao pogrešnu predstavu o nekoj okolnosti koja ulazi u obeležje KD ili kad nije bio svestan nekog stvarnog obeležja KD.STARNA ZABLUDA U ŠIREM SMISLU : postoji kad je učinilac bio svestan svih obeležja KD ali je imao pogrešnu predstavu o nekoj stvarnoj okolnosti koja bi, da je zaista postojala, isključivala protivpravnost i društvenu opasnost dela tako da bi ono bilo dozvoljeno. Stvarna zabluda ( u oba smisla) isključuje postojanje umišljaja. Stvarna zabluda je negacija umišljaja. S sruge strane, stvarna zabluda ne isključuje uvek

11

postojanje nehata. Moguće da je učinilac bio u zabludi usled nehata tzv. nehatna zabluda koja postoji kad je učinilac imao pogrešnu predstavu o obeležjima KD ili okolnostima koje isključuju protivpravnost i društ. opasnost iako je bio dužan i mogao da o tim okolnostima ima pravilnu predstavu. Stvarna zabluda može biti: OTKLONJIVA – ako je učinilac bio dužan i mogao je imati pravilnu predstavu o stvarnim okolnostima. NEOTKLONJIVA – ako učinilac nije bio dužan i nije mogao imati pravilnu predstavu o stvarnim okolnostima. Ova zabluda isključuje i umišljaj i nehat. Učinilac u ovoj zabludi nije odgovoran. Učinilac koji je bio u otklonjivoj zabludi može biti kriv. odgovoran ali i kriv. Neodgovoran, a to zavisi da li KZ za određeno KD predviđa kriv. odgovornost i za nehat. ZABLUDA O PREDMETU : postoji ako učinilac prilikom izvršenja dela pogrešno drži da delo čini prema jednom predmetu, a međutim, čini ga prema drugom. ZABLUDA O LICU : poseban oblik zablude o predmetu. Postoji ako je učinilac učinio KD prema jednom licu smatrajući ga za drugo.

13. a – PRAVNA ZABLUDA

Nije KD ono delo učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Pravna zabluda je neotklonjiva ako učinilac nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Učiniocu koji nije znao da je delo zabranjeno, ali je to mogao i bio dužan da zna, kazna se može ublažiti, Pravna zabluda je zabluda o zabranjenosti dela. Postoji u ovim slučajevima:

1. ako učinilac dela nije svestan da je učinio delo određeno u zakonu kao KD

2. ako učinilac ne zna normu koja upotpunjuje biće KD3. ako učinilac nije svestan protivpranosti KD4. ako učinilac pogrešno shvati neku stvarnu okolnost pod pojam koji zakon

upotrebljava pri određivanju bića KD5. ako učinilac pogrešno smatra da neka postojeća okolnost koja nije

obeležje bića KD čini delo dozvoljenim6. ako učinilac pogrešno smatra da neka postojeća okolnost koja je obeležje

bića KD čini delo dozvoljenim usled malog značaja.

Pravna zabluda ne isključuje umišljaj. Pravna zabluda je fakultativni osnov za ublažavanje i oslobađanje od kazne i to samo ako je učinilac bio u pravnoj zabludi iz oipravdanih razloga. I pravna zabluda može biti: NEOTKLONJIVA – uvek je iz opravdanih razloga OTKLONJIVA – (pravna zabluda iz nehata) je redovna zabluda koja ne postoji iz opravdanih razloga.

12

14. SAIZVRŠILAŠTVO ( kao deo saučesništva)

KD može biti ostvareno radnjom jednog lica ili zajedničkim delovanjem više lica. Kad je KD rezultat delovanja više lica onda pod određenim uslovima postiji saučesništvo. Da bi postojalo saučesništvo nije dovoljno da u KD učestvuje više lica. Potrebno je da između saučesnika postoji određena objektivna i subjektivna veza. Objektivna postoji ako je posebnim i odvojenim radnjama saučesnika ostvareno KD ali smo pod uslovom ako sve te radnje čine jednu celinu, tj. što su sve one doprinele da nastupi zabranjena posledica. Drugim rečima, objektivna veza u saučesništvu sastoji se u zajedničkom rezultatu radnji svih saučesnika. Subjektivna veza kod saučesništva sastoji se u svesti pojedinih saučesnika o zajedničkom delovanju s drugim licima, ili za postojanje saučesništva potrebno je da saizvršioci znaju jedan za drugog, a da saučesnici znaju za izvršioca. SAUČESNIŠTVO POSTOJI ONDA KAD U OSTVARENJU KD UČESTVUJE VIŠE LICA KOJA SU SVESNA ZEJEDNIČKOG DELOVANJA. OBLICI SAUČESNIŠTVA:

1. Saizvršilaštvo .- kad više lica zajednički vrše KD2. Podstrekači – su lica koja navode izvršioca da izvrši KD3. Pomagači – su lica koja pomažu učiniocu da izvrši KD4. Organizatori zločinačkih udruženja – su lica koja organizuju ili

iskorišćavaju bande, grupe ili druga udruženja radi vršenja KD Ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja zajednički učine ili iz nehata zajednički izvrše KD, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju KD, svako od njih kazniće se kaznom propisanom za to delo. Kod nekih KD mora postojati više izvršilaca , a tad se radi o nužnom saizvršilaštvu. Saizvršilaštvo ne postoji kod tzv. Prividnog ili sporednog izvršilaštva. Ova situacija nastaje kad više lica zajednički ostvare posledicu ali pri tom nisu sporazumno postupali tj. nisu svesno zajednički delovali.

15. PODSTREKAVANJE

Ko drugog sa umišljajem podsrekne da izvrši KD, kazniće se kaznom propisanom za to KD. Ko drugog sa umišljajem podtrekava na izvršenje KD čiji pokušaj je po zakonu kažnjiv, a delo ne bude ni pokušano, kazniće se kao za pokušaj KD. Podstrekavanje znači preduzimanje takve radnje kojom se kod drugog lica s umišljajem izaziva ili učvršćuje odluka da preduzme protivpravnu radnju kojom će ostvariti obeležja nekog bića KD. Jedno lice je podstreknuto na izvršenje ako kod njega u vreme podstrekavanja nije već postojala čvrsta odluka na izvršenje. Podstrekavnje postoji i kad je postojala nedovoljno učvršćena odluka i suprotno, neće postojati ako je kod podstrekavanog već postojala čvrsta odluka. Podstrekavanje može biti izvršeno od više lica. Ako se ono vrši sveno zajednički ta su lica sapodstrekači.

13

NEPOSREDNO PODSTREKAVANJE - podstrekač neposredno navodi izvršioca da učini KD. POSREDNO (SUKCESIVNO) - podsrekač navodi preko durgih lica. Radnja podsrekavanja je svaka radnja kojom se utiče na volju drugog lica: nagovaranje, prikazivanje koristi od KD, poklon ili obećanje poklona, pretnja, zloupotreba odnosa zavisnosti, zloupotreba ovlašćenja pretpostavljejenog, dovođenje ili održavanje u zabludi, ispoljavaje želje, upućivanje molbe itd. Vrši se samim činjenjem. Podsrekavano lice ne mora biti individualno određeno, podstreknuti ne mora biti poznat podsrekaču, ali podstekaču mora biti poznat krug lica iz kog treba da proizađe izvršilac KD. Podstrekavanje se mora odnositi na određeno KD. Nema podstrekavanja ako se podstrekava na vršenje KD uopšte. Podsrekač je kriv. Odgovoran samo ako je postupao s umišljajem. Za umišljaj je potrebno da je on svojom radnjom hteo da stvori odluku kod podsrtrekavanog(direktan umišljaj) ili je uz postojanje svesti o mogućnosti da će svojom radnjom stvoriti odluku kod podsrekavanog na to pristao (eventualni umišljaj). Ne može poistojati sticaj između podstrekavanja i nekog drugog oblika saučesništva u istom KD tj. isto lice ne može odgovarati i kao podsrekač i saizvršilac ili kao podstrekač i pomagač u istom KD. Moguće je da postoji IDEALAN I REALAN sticaj podstrekavanja. Idealan postoji kad se jednom radnjom podsrekava na više KD, a realni kad se sa više radnji podsrekne na više KD. Podsrekač se kažnjava za učinjeno KD kao da ga je sam učinio. Podsrekač se može osloboditi kazne ako je dobrovoljno sprečio izvršenje. Sprečavanje mora biti dobrovoljno i nije dovoljno da se podsrekač trudi da spreči izvršenje, već KD mora biti stvarno sprečeno.

16. POMAGANJE

Ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju KD kazniće se kaznom propisanom za to KD ili ublaženom kaznom. Kao pomaganje u izvršenju KD smatra se : davanje saveta ili uputstva kako da se izvrši KD, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstva za izvršenjeKD, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje KD kao i unapred obećano prikrivanje KD, učinioca, sredstava kojima je KD izvršeno, tragovi KD ili predmeta pribavljenih KD –om. Pomaganje je preduzimanje takve radnje kojom se s umišljajem doprinosi izvršenju protivpravne radnje drugog lica s kojom radnjom ovo lice ostvaruje obeležja nekog bića KD. Ovo je redovan (neposredna) oblik pomaganja zato što pomagač neposredno pruža pomoć izvršiocu. Posredno pomaganje je ako pomagač dopinosi izvršenju preko nekog drugog lica.

14

Pomagač doprinosi radni izvršenja ali je ne preduzima ni delom jer bi tad bio saizvršilac, a ne pomagač. Radnja pomaganja je svaka ona radnja kojom se može doprineti izvršenju KD tj. svaka ona radnja kojom se izvršenje dela podupire, unapređuje ili olakšava. Pomaganje može biti fizičko ili psihičko. Pomaganje može biti izvršeno i nečinjenjem i to samo u slučaju ako je postojala dužnost na činjenje kojim bi se sprečilo KD. Pomaganje je moguće samo pre ili u toku izvaršenja, a ne i posle. Pružanje pomoći posle ostvarenog KD naziva se DOTICAJ S KD –om ili prikrivanje. Doticaj se može ostvariti prikrivanjem učinioca, tragova, sredstava, predmeta pribavljenih izvršenjem kao i prikviranjem samog KD. Dok samo prikviranje ne predstavlja pomaganje, dotle obećanje prikrivanja, ako je učinjeno pre izvršenja predstavlja pomaganje (psihičko) jer se njiem dopirnosi izvršenju KD. Ukoliko prikrivanje nije ranije obećano učiniocu, kažnjivo je samo ako je zakonom predviđeno kao posebno KD. Pomagač je kriv. odgovoran samo ako je postupao s umišljajem. Nehatno pomaganje nije pomaganje u kriv. pravnom smilu. Ne može postojati sticaj između pomaganja i nekog drugo oblika sučesništva u istom KD. Pošto je pomaganje najlakše forma saučesništva, iz toga proizilazi da će neko odgovarati kao pomagač samo ukoliko nije saizvršilac, podsrekač ili organizator. I pomaganje kao i podsrekavanje može biti u idealnom ili relanom sticaju. Pomagač se kažnjava za učinjeno KD kao da ga je sam učinio, a može i blaže. Ublažavanje kazne je fakultativno. Pomagač se moće osloboditi od kazne ako je dobrovoljno sprečio izvršenje. Pomaganje je naked određeno kao posebno KD. Neuspelo pomaganje nije kažnjivo.

17. KRIVIČNA ODGOVORNOST I KAŽNJIVOST ORGANIZATORA ZLOČINAČKIH UDRUŽENJA

Kao organizator se smatra lice koji stvara ili iskorišćuje organizaciju, bandu, zaveru, grupu ili drugo udruženje radi vršenja KD. Organizator će se kazniti za sva KD koja su proizašla iz zločinačkog plana tih udruženja kao da ih je sam učinio bez obzira da li je i u kom svojstvu neposredno učestvovao u izvršenju pojednig od tih dela. Potrebno je da budu ispunjena 3 uslova da bi postojao ovaj oblik saučesništva.

1. da je neko lice radi vršenja KD stvorilo neko udruženje bilo kog oblika ili da je u isu svrhu iskoristilo neko već postojeće udruženje. To je organizator.

2. potrebno je da postoji plan zločinačkog udruženja (zločinački plan)3. u ostvarivanju delatnosti zločinačkog udruženja treba da bude učinjeno

jedno ili više KD. Pod udruženjem se podrazumeva svako udruženje više lica bez obzira na broj udruženih lica i bez obzira na org. stukturu.

15

Stvaranje udruženja predstavlja preduzimanje takve radnje kojom se uspostavlja takva veza između više lica koja omogućava spovođenje u život jednog plana za vršenje KD szvorenog na inicijativu stvaraoca tog udruženja. Stvaranje se može izvršiti različitim sredstvima i na razne načine : nagovaranjem, obećanjem nagrade, ubeđivanjem, povezivanjem pojedinaca istih pogleda itd.

18. VRSTE I SVRHA KRIVIČNIH SANKCIJA

KRIV.SANKCIJE SU: MERE UPOZORENJA, MERE BEZBEDNOSTI I VASPITNE MERE. Opšta svrha propisivanja i izricanja kriv. sankcija je suzbijanje dela kojima se povređuju ili ugrožavaju vrednosti zaštićene kriv. zakonodavstvom. Krivične sankcije se ne mogu izreći licu koje u vreme kada je delo učinjeno nije navršilo 14 god. Vaspitne mere i druge kriv. sankcije mogu se izreći maloletniku pod uslovima propisanim posebnim zakonom. U okviru opšte svrhe kriv. sankcije, svrha kažnjavanja je:

- sprečavanje učinioca da čini KD i uticanje na njega da ubuduće ne čini KD

- uticanje na druge da ne čine KD- izražavanje društvene osude za KD, jačanje morala i učvršćivanje obaveze

poštovanja zakona.Primenom kriv. sankcija, drušvo se štiti od kriminalitete. Kriv. sankcije obuhvataju lišavanje ili ograničavanje slobode ili prava učinioca KD. Učiniocu KD može se izreći samo ona kriv. sankcija koja je predviđena zakonom koji je bio na snazi u vreme kad je KD učinjeno.Kriv. sankcija se može izreći samo učiniocu KD. Sankciju izriče nadležni organ (u nas samo sudovi). Izricanje sankcije uvek prethodi sudski postupak u kom se utvrđuje postojanje uslova za izricanje određene sankcije. OPŠTI POJAM KRIV. SANKCIJE : to je mere krivično-pravne prinude koju sud izriče, u zakonito sprovedenom postupku, učiniocu KD, radi zaštite društva od kriminaliteta, a sastoji se u lišavanju ili ograničavanju određenih sloboda i prava ili u upozorenju učiniocu da će biti lišen ili ograničen slobode ili prava ako ponovo izvrši KD.

19. POJAM KAZNI I VRSTE KAZNI

Kazna je krivična sankcija koju izriče sud u zakonito sprovedenom postupku, krivično odgovornom učiniocu kriv. dela radi zaštite društva od kriminaliteta a sastoji se u lišavanju ili ograničavanju određenih sloboda i prava. Kazna je najstarija kriv. sankcija, ujedno osnovna i najznačajnija vrste krvi. sankcije. Obeležja kazne:

16

1. kazna treba da je deljiva tj. da se može izricati u većoj ili manjoj meri2. treba da je opoziva tj. kad je neopozivo izrečena da se može ukinuti3. treba da je popravljiva, tj. da je takva da se mogu otkloniti one posledice

koje proizilaze iz nejne prirode4. treba da je lična, tj. da pogađa samo učinioca5. treba da je srazmerna, tj. da odgovara težini dela i stepenu kriv.

odgovornosti učinioca6. treba da je humana

Kazna ima i preventivan i represivan karakter. Prema načinu izricanja kazne mogu biti:

GLAVNE: izriču se samostalno SPOREDNE: izriču se samo uz glavnu kaznu Primenom kazne učinilac se lišava nekih prava i sloboda te postoji podela i na : kazne protiv života(smrtna), protiv tela (šibanje, odsecanje ruke u nekim zakonodavstvima), protiv imovine (novčana kazna, konfiskacija imovine), protiv slobode (ograničenje kretanja), protiv građanskih prava ( lišenje izbornih prava, prava javnog istupanja). Prema načinu odmeranjava kazne mogu biti TRAJNE I VREMENSKE. Naš KZ predviđa 4 glavne kazne:

- kazna zatvora- novčana kazna- rad u javnom interesu- oduzimanje vozačke dozvole- maloletnički zatvor ( samo za maloletnike)

Sporedne kazne su novčana kazna i oduzimanje voz. dozvole. Ove kazne se mogu izreći i kao sporedne uz glavnu kaznu ukoliko nisu izrečene kao glavne kazne. Najveća i najmanja mera kazne određenja je u opštem delu KZ. To se naziva i opšti zakonksi minimum i maksimum kazne i oni se određuju sa svaku vrstu kazne. Ako je za jedno KD propisano više kazni, samo jedna se može izreći kao glavna. Kazna zatvora ne može biti kraća od 30 dana niti duža od 20 godina. Izriče se na pune godine i mesece, a do 6 meseci i na dane. Za najteža KD i najteže oblike teških KD može se izuzetno propisati i kazna zatvora od 30-40 godina i izriče se na pune godine. Ova kazna ne može izreći licu koje u vreme izvršenja nije navršilo 21 godinu. Novčana kazna se može odmeriti i izreći ili u dnevnim iznosima ili u određenom iznosu. Za KD iz koristoljublja novčana kazna kao sporedna kazna može se izreći i kada nije porpisana zakonom ili kad je zakonom propisano da će se učinilac kazniti kaznom zatvora ili novčanom kaznom, a sud kao glavnu kaznu izrekne kaznu zatvora. U presudi se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od 3 meseca. Izuzetno sud može dozvoliti da osuđeni plati kaznu u ratama ali rok isplate ne može biti duži do 1 godine.

17

Rad u javnom interesu može se izreći za KD za koja je propisan zatvor od 3 godine ili novčana kazna. Rad u javnom interesu je svaki onaj društveno korisni rad kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i koji se ne vrši u cilju sticanja dobiti. Rad u javnom interesu ne može biti kraći od 60 časova niti duži od 360 časova. U jednom mesecu traje 60 časova i određuje se da bude obavljen u vremenu od mesec do 6 meseci. Učiniocu KD u vezi s čijim izvršenjem ili pripremanjem je korišćeno mot. vozilo može se izreći kazna oduzimanja voz. dozvole. Trajanje ove kazne ne može biti kraće od 1 niti duže od 3 godine, računajući od dana pravosnažnosti s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja kazne. Ova kazna se može izreći kao sporedna uz kaznu zatvora ili uz novčanu kaznu, a može se izreći i kao glavna za KD za koja je propisana kazna ztvora do 2 godine. Kazna oduzimanja vozačke dozvole ne može se izreći zajedno s merom bezbednosti zabrane upravljanja mot. vozilom. Ako osuđeni upravlja motornim vozilom za vreme dok traje kazna oduzimanja voz. dozvole, sud će ovu kaznu zameniti kaznim zatvora tako što se 1 godina oduzimanja vozačke dozvole zamenjuje 1 mesecom zatvora. Sud može učiniocu KD izreći kaznu ispod granice propisane zakonom ili blažu vrstu kazne kad:

- zakon predviđa da se kazna može ublažiti- zakon predviđa da se učinilac može osloboditi od kazne, a sud ga ne

oslobodi od kazne- utvrdi da postoji naročito olakšavajuće oklonisti i oceni da se i s

ublaženom kaznom postiže svrha kažnjavanja.

20.VRSTE MERA BEZBEDNOSTI I IZVRŠENJE MERA BEZBEDNOSTI

U okviru opšte svrhe kriv. sankcija, svrha mera bezbednosti je da se otklone stanja ili uslovi koji mogu biti od uticaja da učinilac ubuduće ne vrši KD. Mere bezbednosti su posebna vrsta kriv. sankcija. One se mogu izreći kako kriv. odgovornim tako i kriv. neodgovornim učiniocima KD, a može i maloletnicima. One po svojoj prirodi imaju izrazito preventivni karakter. One se izriču uz kaznu, a neke mogu i samostalno. Od okolnosti slučaja, sud može učiniocu izreći i više mera bezbednosti. Zakonom su određeni opšti uslovi za izricanje ovih mera. Klasifikacija s obzirom na pravna dobra koja se ''pogađaju'' njenim primenama:PERSONALNE: su one mere bezbednosti koje pogađaju ličnost učinioca KD, čijom primenom se on lišava ili ograničava sloboda i prava.REALNE : su one mere koje se odnose na imovinu, tj. lišava se nekog imovinskog prava. Klasifikacija prema svrsi primene:ELIMINATORNE: su one koje obuhvataju lišenje slobode i cilj je da se ponovno vršenje KD spreči kroz izolaciju

18

VASPITNA : sastoje se u odgovarajućem medicinskom tretmanu u zdravstvenoj ustanovi ili na slobodi ali pod nadzoromPREVENTIVNE : one mere koje obuhvataju ograničenje nekih prava u cilju sprečavanja vršenja novih KD. Učiniocu KD mogu se izreći ove mere bezbednosti:

- obavezno psihijatrijsko lečenje i čuvanje u zdr. ustanovi- obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi- obavezno lečenje narkomana- obavezno lečenje alkoholičara- zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti- zabrana upavljanja morotnim vozilom- oduzimanje predmeta- proterivanje stranca iz zemlje- javno objavljivanje presude

KORIŠĆENA LITERATURA:

- Krivični zakonik od 1.1. 2006. god.- Krivično pravo – priručnik za polaganje pravosudnog ispita (M. Đorđević,

Đ. Đorđević) treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, decembar 2005.- Krivično pravo – opšti deo ( N. Srzentić, A. Stajić, LJ. Lazarević)

udžbenik za pravni fakultet, XVI izdanje Savr. administracija.

II. KRIVIČNO PRAVO POSEBNI DEO

I. KRIVIČNA DELA PROTIV OSNOVA DRUŠTVENOG UREĐENJA I BEZBEDNOSTI REPUBLIKE

Ova KD su usmerena na ugorožavanje i povredu onih vrednosti na kojima počiva društveno i dršavno uređenje zemlje. Te osnovne vrednosti su: ekonomski i politički sistem, organizacija državne vlasti i bezbednost države koja se ogleda kroz njen suverenitet i teritorijalni integritet. Ova dela spadaju u red političkih KD i njihov nastanak usko je povezan s nastankom države. Iz tog proizilazi da su se ova dela pojavila veoma rano i da spadaju u red najstarijih KD. Jednom nastala, ona su postala stalni pratilac države. S obzirom da se njima napadaju vrednosti bez kojih ne može postojati ni jedno društvo, ona se nalaze u svim

19

zakonodavstvima i smatraju se najtežim kriv. delima za koja se predviđaju i najteže kazne. Ova KD u našem zakonodavstvu pored brojnih međusobnih razlika imaju i neke zajedničke karakteristike po kojima se razlikuju od ostalih KD:

to su politička KD. Politički karakter proističe iz zaštitnog objekta koji se napada i motiva zbog kojih se vrše. Zaštitni objekat je društveno i državno uređenje;

sfera kažnjivosti je šira nego kod drugih KD. Pored radnje izvršenja i pokušaja koji je kod najvećeg broja KD iz ove glave izjednačen s radnjom, kažnjivo je i pripremanje radnje;

kod najvećeg broja KD iz ove grupe posledica se sastoji u ugrožavanju osnova ustavnog uređenja i bezbednosti;

za neka KD od značaja je vreme njihovog izvršenja; mogu biti izvršena samo sa umišljajem; neka KD mogu izvršiti samo građani R. Srbije; zbog izuzetnog značaja objekta zaštite ova KD imaju posebnu društvenu

opasnost što se ogleda i u strogosti propisanih kazni; strože kažnjavanje predviđeno je i u slučajevima udruživanja radi vršenja

KD iz ove grupe; u odnosu na KD primenjuje se realan princip što znači da će se učiniocu

suditi po našem zakonu i onda kad su dela vršena u inostranstvu. Vrednosti koje se štite predstavljaju unutrašnju i spoljnu bezbednost zemlje koje su međusobno teško povezane, tako da napad na jednu istovremeno ugrožava i durgu. Pojedina KD iz ove grupe ipak su pretežnije upravljena ili protiv unutrašnje ili protiv spoljne bezbe- dnosti ali ima i takvih koja se odnose na oba vida bezbednosti. Bezbednost države istovremeno je i bezbednost građana koji u njoj žive.

I/1. TERORIZAM ČL. 312 KZ

Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti RS izazove eksploziju ili požar ili preduzme neku drugu opšte opasnu radnju ili izvrši otmicu nekog lica ili drugi akt nasilja ili preti preduzimanjem kakve opšte opasne radnje ili upotrebom nuklearnog, hemijskog, bakteri- ološkog ili drugog opšte opasnog sredstva i time izazove osećanje straha ili nesigurnosti kod građana, kazniće se zatvorom od 3-15 godina.Objekt zaštite: ustavno uređenje i bezbednost RS, a neposredni objekti su zgrade, postrojenja, mesta okupljanja većeg broja lica, transportna sredstva, posebno vazdušni saobraćaj, aerodromi...Radnja izvršenja: izazivanje ekspolozije, požara ili druge opšte opasne radnje ili akta nasilja kojom se izaziva nesigurnost građana. Posledica: stvaranje osećanja lične nesigurnosti građana.KD je svršeno preduzimanjem bilo koje delatnosti. Moguć je i pokušaj.Izvršilac: svako lice (naš državljanin, stranac ili lice bez državljanstva).Vinost: samo direktni umišljaj.

20

Kazna: najmanje 3 godine. Za pokušaj se kažnjava po opštim odredbama, a za pripremanje od 1-10 godina.Kvalifikovano delo – postoji ako je:

usled terorističkog akta došlo do smrti nekog lica ili je izazvana opastnost za život ljudi ili je praćen teškim nasiljem ili velikim razaranjem;

ako je učinilac sa umišljajem lišio života jedno ili više lica; ako je izvršen za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti.

Kazna za prvi oblik je najmanje 10, a za drugi i treći teži oblik je najmanje 10 ili zatvor od 40 godina.Udruživanje za vršenje ovih KD je posebno KD (čl. 319 KZ).Pripremanje ovog KD je kažnjivo po čl. 320 KZ.Obezbeđivanje ili prikupljanje sredstava namenjenih za finansiranje ovog KD predstavlja KD finansiranja terorizma iz čl. 393 KZ.

I/2. SABOTAŽA ČL. 314 KZ

Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti RS na prikriven, podmukao ili drugi sličan način u vršenju svoje službene dužnosti ili radne obaveze prouzrokuje štetu koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara za državni organ ili organizaciju, kazniće se zatvorom od 3-15 godina.Oblici sabotaže su raznovrsni jer je moguća u svim oblastima delatnosti. Pored špijunaže i terorizma spada u red najkorišćenijih sredstava za političke subverzije.Objekt zaštite: ustavno uređenje i bezbednost zemlje a neposredni objekt napada je privreda i njeno funkcionisanje.Radnja izvršenja - može biti preduzeta na više načina a najčešće:

nevršenje službene dužnosti ili radne obaveze, nesavesno vršenje, oštećenje sredstava za proizvodnju u procesu vršenja svoje službene

dužnosti ili radne obaveze ili proizvodnja neupotrebljive robe.

Posledica: prouzrokovanje znatne štete za državni organ.Razlika između sabotaže i KD nesavesnog rada u službi, oštećenja tuđe stvari i sličnih KD-a je u načinu izvršenja (prikriveno, podmuklo) i pobudama.KD sabotaže svršeno je nastupanjem posledica. Ako se delo otkrije pre toga postojaće pokušaj.Izvršilac: svako lice koje obavlja neku radnu obavezu bez obzira da li je u stalnom radnom odnosu, privremenom, povremenom ili radu po ugovoru, bilo da je naš ili strani državljanin.Vinost: samo direktan umišljaj.Kazna: najmanje 3 godine. Pokušaj se kažnjava po opštim odredbama dok je za pripremne radnje kao za samostalno KD predviđena kazna od 1-10 godina zatvora.Kvalifikovani oblik sabotaže:

ako je imala za posledicu smrt nekog lica ili je izazvala opasnost po život ljudi ili je

21

praćena teškim nasiljem ili velikim razaranjima ili je dovela do ugrožavanja bezbe- dnosti, ekonomske ili vojne snage zemlje (najmanje10 godina); ako je učinilac s umišljajem lišio života jedno ili više lica; ako je učinjena za vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti

(najmanje 10 ili zatvor od 40 godina).

I/3. ŠPIJUNAŽA ČL. 315 KZ

Ko tajne vojne, ekonomske ili službene podatke ili dokumenta preda, saopšti ili učini dostupnim stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi, kazniće se zatvorom od 3-15 godina.Ko za stranu državu ili organizaciju stvara obaveštajnu službu ili njom rukovodi, kazniće se zatvorom 5-15 godina.Ko stupi u stranu obaveštajnu službu, prikuplja za nju podatke ili na drugi način pomaže njen rad, kazniće se zatvorom od 1-10 godina.Ko pribavlja tajne podatke ili dokumenta u nameri da ih saopšti ili preda stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi kazniće se zatvorom 1-8 godina.Ako su usled dela iz st. 1 i 2 nastupile teške posledice za bezbednost, ekonomsku ili vojnu moć zemlje, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje 10 godina.Tajnim se smatraju oni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenta koji su zakonom, drugim propisom ili odlukom nadležnog organa, donesenom na osnovu zakona, proglašeni tajnim a čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za bezbednost, odbranu ili za političke, vojne ili ekonomske interese zemlje.Objekt napada: tajni vojni, ekonomski ili službeni podaci ili dokumenta.Radnja izvršenja: saopštavanje, predaja, činjenje dostupnim i pribavljanje podataka ili pismena radi predaje.Posledica: ugrožavanje bezbednosti.Izvršilac: svako lice bez obzira na državljanstvo.Vinost: umišljaj, direktni ili eventualni.Bitna karakteristika špijunaže je element inostranosti. Po ovom elementu ona se razlikuje od sličnih KD-a: odavanje državne tajne, odavanje službene tajne, odavanje vojne tajne itd.

I/4. UDRUŽIVANJE RADI PROTIVUSTAVNE DELATNOSTI ČL. 319 KZ

Ko stvara grupu ili drugo udruženje lica radi vršenja KD iz ove glave, kazniće se kaznom propisanom za delo za čije je vršenje udruženje organizovano.Ko postane pripadnik nekog udruženja iz st. 1 kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

22

Učinilac dela iz st. 1 koji otkrivanjem udruženja ili na drugi način spreči izvršenje KD kazniće se zatvorom do 3 godine, a može se i osloboditi kazne.Pripadnik udruženja koji otkrije udruženje pre nego što u njegovom sastavu ili za njega učini neko KD kazniće se zatvorom do 1 godine, a može se i osloboditi kazne.Pojam: KD se sastoji u stvaranju zavere, bande, grupe ili drugog udruženja radi vršenja KD iz ove glave i u postajanju pripadnikom ovog udruženja.Organizovanje zločinačkih udruženja spada u domen pripremnih radnji koje imaju izuzetno opasan karakter, a to je i razlog što su pripremne radnje podignute na rang samostalnog KD.Oblici ispoljavanja:

stvaranje zločinačkog udruženja, postajanje pripadnikom tog udruženja.

Radnja izvršenja: stvaranje zločinačkog udruženja.Oblici zločinačkog udruženja:

Zavera – je dogovor dva ili više lica za izvršenje nekog od navedenih KD-a. Nastaje na osnovu istih ili sličnih ideoloških, političkih ili verskih uverenja. To je konspirativno udruženje, ima privremen karakter i postoji dok se ne postigne cilj;

Banda – je udruženje najmanje 3 lica za vršenje KD. Za razliku od zavere, banda je trajnijeg karaktera, ne krije svoj kriminalni karakter, a članovi se međusobno poznaju. Članovi su po pravilu naoružani, odmetnuti ili prikriveni od vlasti;

Grupa – je udruživanje 3 ili više lica za vršenje KD. Ova lica su zajedno samo dok vrše KD. To nije ni konspirativno, ni trajno, ni čvrsto organizaciono povezano udruženje.

KD je svršeno preduzimanjem delatnosti za stvaranje zavere, bande ili grupe. Organizator ima ulogu izvršioca. Pokušaj nije moguć.Postajanje pripadnikom zločinačkog udruženja se sastoji u pristupanju zaveri, bandi ili grupi radi vršenja KD protiv ustavnog uređenja i bezbednosti RS. To pristupanje može biti formalno prijemom u članstvo, davanjem izjave ili realno prihvatanjem zadataka ili njihovim vršenjem za račun udruženja. Za postojanje dela potrebno je da lice svesno i voljno prihvati članstvo i da isto tako vrši i zadatke. Vreme pristupanja nije od značaja za postojanje ovog dela.Posledica: ugrožavanje spoljne i unutrašnje bezbednosti.Izvršilac: svako lice.Vinost: umišljaj.Kvalifikovani oblik: ako je stvaranje ovog udruženja izvršeno u vreme ratnog stanja ili neposredne ratne opasnosti.

II. KRIVIČNA DELA PROTIV ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA

Ova KD predstavljaju takve delatnosti kojim se krše međunarodni ugovori, sporazumi i konvencije i narušava ili ugrožava mir među narodima i bezbednost

23

čovečanstva ili kojim se krše ratna pravila o ponašanju zaraćenih strana prema ratnim zarobljenicima, ranjenicima, bolesnicima i civilima.Nastanak ovih KD vezan je za postojanje međunarodnih pravila kojim se regulišu odnosi između država u doba rata, tj. odnosi između zaraćenih strana u pogledu započinjanja i vođenja rata.Međunarodno ratno pravao (MRP) nastalo je kao posledica surovog i nečovečnog postupanja u toku duge istorije ratova s ciljem da se humanizuje. S pojavom MRP počeće proces postepenog ograničavanja prava zaraćenih strane i kontrolisanja njihovih postupaka. Pravo države na apsolutnu slobodu u pogledu započinjanja i vođenja rata biće postepeno ograničeno tako što će pojedini postupci biti zabranjeni (nepotrebna razaranja, ubijanja, mučenja). Kršenjem tih ratnih pravila nastaju ratna KD. Kako ratovi dobijanju međunarodni karakter to i KD dobijaju takav karakter što dovodi do pojave MRP. Kraće, Međunarodno krivično pravo (MKP) nastaje kao rezultat kršenja međunarodnih pravila o započinjanju i vođenju rata, posebno pravila o ponašanju prema neboračkom stanovništvu.Razvoj MKP može se podeliti na 3 perioda:

do I svetskog rata, izeđu dva svetska rata i posle II svetskog rata.

Prvi period karakteriše se naporima da se zabrani upotreba pojedinih vrsta oružja (Ženevska konvencija I, Petrogradska i Briselska deklaracija, Haške konvencije).Posle I svetskog rata na Versajskoj mirovnoj konferenciji prvi put je pokrenuto pitanje krivične odgovornosti najviših državnih funkcionera i vojnih rukovodilaca. I u ovom periodu doneto je niz deklaracija, sporazuma u kojim je osuđen napadački rat.Posle II svetskog rata zaključen je Londonski sporazum između sila pobednica kojim je oformljen Međunarodni vojni sud (MVS), u čijem statutu je predviđeno načelo individualne krivične odgovornosti i utvrđeni zločini čiji se izvršioci kažnjavaju od strane MVS. Statut je predvideo 3 vrste međunarodnih zločina: zločine protiv mira, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.KD iz ove grupe pored razlika imaju i zajedničke osobine koje ih povezuju u jedinstvenu celinu:

KD iz ove glave nastaju kršenjem pravila sadržanih u međunarodnim konvencijama;

objekt zaštite ovih KD su čovečnost i međunarodno pravo; najveći broj KD iz ove grupe može se izvršiti za vrme rata ili oružanog

sukoba; ova KD se vrše organizovano (po pravilu) s ciljem sprovođenja određene

politike; mogu se izvršiti samo s umišljajem; genocid kao najteže delo protiv čovečnosti i ratni zločini ne zastarevaju; gonjenje i kažnjavanje za ova KD ostvaruje se prema našem KZ na osnovu

univerzalnog principa njegove primene.

II/1. GENOCID ČL. 370 KZ

24

Ko u nameri da potpuno ili delimično uništi neku nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu kao takvu, naredi da se vrše ubistva ili teške povrede tela ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja članova grupe ili da se grupa stavi u takve životne uslove koji dovode do potpunog ili delimičnog istrebljenja grupe ili da se primene mere kojima se sprečava rađanje dece u grupi ili ko u istoj nameri izvrši neko od navedenih dela, kazniće se zatvorom najmanje 5 ili zatvorom od 30-40 godina.Objekt napada: nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa. Veličina grupe kao i stepen kulturnog i društvenog razvoja je bez značaja. Radnja izvršenja: niz različitih delatnosti koje se mogu svrstati u 5 grupa:

ubijanje, nanošenje TTP ili teško narušavanje fizičkog ili duševnog zdravlja,

prinudno raseljavanje stanovništva, stavljanje grupe u životne uslove koji vode njenom potpunom ili

delimičnom istrebljenju, primena mera kojim se sprečava rađanje, prinudno preseljenje dece u drugu grupu s ciljem gubitka identiteta svoje

grupe.Posledica: ugrožavanje opstanka određene nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe.Izvršilac: svako lice, kako za vreme rata tako i za vreme mira.Vinost: direktan umišljaj i namera da se određena grupa delimično ili potpuno uništi.Organizovanje i podsticanje na izvršenje ovog KD je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/2. RATNI ZLOČIN PROTIV CIVILNOG STANOVNIŠTVA ČL. 372 KZ

Ovo KD predstavlja vršenje određenih KD koja kada se čine kršenjem pravila MRP za vreme rata, oružanog sukoba ili okupacije dobijaju karakter ratnog zločina. Ono je u naše krivično zakonodavstvo uneto saglasno Ženevskoj konvenciji o zaštiti civilnih lica za vreme rata od 1949. i Dopunskog protokola uz Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba od 1977.KD je određeno tako da se ono sastoji u naređivanju ili izvršenju određenih dela prema civilnom stanovništvu. Naređivanje je jedan od načina podstrekavanja ali je u ovom slučaju ono određeno kao oblik radnje izvršenja ovog KD, tako da ne postoji saučesništvo već izvršilaštvo ratnog zločina u formi naređivanja bez obzira na to da li je naređenje izvršeno.Za postojanje ratnog zločina nije od značaja da li je izvršeno jedno ili više navedenih dela tako da njihov broj može biti od uticaja samo na odmeravanje kazne. Naređivanje ili vršenje dela treba da se odnosi na sledeće:

napad na civilno stanovništvo, naselja, pojedina civilna lica ili lica onesposobljena za borbu ili na pripadnike i objekte humanitarnih organizacija ili mirovnih misija,

25

napad bez izbora cilja kojim se pogađa civilno stanovništvo, napad na vojne ciljeve za koji se znalo da će prouzrokovati stradanje

civilnog stanovništva ili nanošenje štete civilnim objektima koje je u očiglednoj nesrazmeri s očekivanim vojnim učinkom,

vršenje telesnih povreda, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, prisilna sterilizacija, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije ili vršenje drugih radnji kojim se narušava zdravlje ili nanose velike patnje,

raseljavanje ili preseljenje ili prisilno odnarodnjavanje ili prevođenje u drugu veru,

prisiljavanje na trudnoću, prostituciju ili silovanja, primenjivanje mera zastrašivanja i terora, uzimanje talaca, kolektivno

kažnjavanje, lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje, proglašenje prava i radnji državljana neprijateljske strane zabranjenim,

suspendovanim ili nedopuštenim u sudskom postupku, prisiljavanje na službu u OS neprijateljske sile ili njenoj obaveštajnoj

službi ili administraciji, prisiljavanje na službu u OS lica mlađih od 18 godina, prisiljavanje na prinudni rad, izgladnjivanje stanovništva, protivpravno oduzimanje, prisvajanje ili uništavanje u velikim razmerama

koje nije opravdano vojnim potrebama, uzimanje nezakonito i nesrazmerno velike kontribucije i rekvizicije, smanjenje vrednosti domaćeg novca ili protivzakonito izdavanje novca, napad na objekte posebno zaštićene međunarodnim pravom i objekte i

postrojenja sa opasnom snagom (brane, nasipi, nuklearne elektrane), gađanje civilnih objekata koji su pod posebnom zaštitom međunarodnog

prava, nebranjenih mesta i demilitarizovanih zona, dugotrajno i velikih razmera oštećenje životne okoline koje može štetiti

zdravlju ili opstanku stanovništva.Svi navedeni oblici vrše se sa umišljajem.Poseban oblik ovog dela sastoji se u naređivanju ili vršenju preseljavanja delova svog civilnog stanovništva na okupiranu teritoriju.Lakši oblik ovog KD postoji kad učinilac preti izvršenjem jednog ili više navedenih KD.Organizovanje i podsticanje na izvršenje je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/3. RATNI ZLOČIN PROTIV RANJENIKA I BOLESNIKA ČL. 373 KZ

Ovo KD sastoji se u naređivanju ili izvršenju određenih dela prema ranjenicima, bolesnicima, brodolomnicima ili sanitetskom ili verskom osoblju‚ kršenjem pravila MRP za vreme rata ili oružanog sukoba. Ono je uneto u naše KZ u skladu sa Ženevskim konvencijama –

- o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika suvozemnih oružanih snaga,

26

- o poboljšanju položaja ranjenika i bolesnika pomorskih snaga i - o zaštiti civilnih lica za vreme rata od 1949. godine.

Naređivanje dela prema ovim skupinama predstavlja radnju podstrekavanja koja je ovde predviđena kao jedna od radnji izvršenja tako da se samo naređivanje pojavljuje kao KD nezavisno od toga da li je neređenje bilo i izvršeno ili ne. Ta okolnost može samo uticati na visinu kazne. Drugi oblik radnje je vršenje određenih dela. Za postojanje ovog KD nije od značaja da li je izvršeno jedno ili više od određenih dela. Ta dela su:

telesne povrede, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa radi transplantacije, druga dela kojim se narušava zdravlje ili nanose teške patnje, protivzakonito uništavanje ili prisvajanje u velikim razmerama materijala,

sredstava sanitetskog transporta i zaliha sanitetskih ustanova ili jedinica koje nije opravdano vojnim potrebama.

Može se izvršiti samo s umišljajem za vreme rata ili oružanog sukoba. Kazna je zatvor najmanje 5 godina.Teži oblik postoji ako se naređuju ili vrše ubistva ranjenika ili bolesnika. Kazna je zatvor najmanje 10 godina ili od 30-40 godina.Organizovanje i podsticanje na izvršenje ovog KD je posebno KD iz čl. 375 KZ.

II/4. RATNI ZLOČIN PROTIV RATNIH ZAROBLJENIKA ČL. 374 KZ

KD se sastoji u tom što se kršenjem pravila MRP naređjuje vršenje ili se neposredno vrše, prema ratnim zarobljenicima takvi akti kao što su: ubistva, mučenja, nečovečna postupanja, biološki, medicinski ili drugi naučni eksperimenti, uzimanje tkiva ili organa za transplantaciju, nanošenje velikih patnji ili povreda telesnog integriteta ili zdravlja, prisiljavanje na vršenje službe u OS neprijatelja ili lišavanje prava na pravilno i nepristrasno suđenje.Ovo KD predviđeno je u našem KZ u skladu sa Ženevskom konvencijom o postupaju sa ratnim zarobljenicima i Ženevskom konvencijom o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba (obe iz 1949.) kao i Dopunskim protokolom uz ovu drugu konvenciju od 1977. godine.Objekt zaštite su ratni zarobljenici. Prema Ženevskoj konvenciji od 1949. godine kao ratni zarobljenici se smatraju:

pripadnici OS strana u sukobu, kao i pripadnici policije i dobrovoljačkih jedinica koje ulaze u sastav tih OS,

pripadnici ostalih policija i dobrovoljačkih odreda podrazumevajući i pripadnike organizovanih pokreta otpora koji pripadaju jednoj strani u sukobu i koji dejstvuju izvan svoje sopstvene teritorije ili u okviru nje, čak i kad je ta teritorija okupirana od strane neprijatelja, pod sledećim

27

uslovima: da na čelu imaju lice odgovorno za svoje potčinjene, da imaju određen znak za raspoznavanje koji se može uočiti na odstojanju, da otvoreno nose oružje i da se pridržavaju ratnih zakona i običaja,

pripadnici redovnih OS koji izjavljuju da pripadaju jednoj vladi ili vlasti koju nije priznala sila u čijim se rukama nalaze,

lica koja prate OS iako neposredno ne ulaze u njihov sastav pod uslovom da imaju dozvolu ili ličnu kartu o pripadnosti toj kategoriji (ratni dopisnici, kulturne ekipe itd.),

članovi posade trgovačke mornarice i civilnog vazduhoplovstva, stanovništvo neokupirane teritorije koje se usled približavanja neprijatelja

dobrovoljno digne na oružje da bi pružilo otpor, a nije imalo vremena da se organizuje kao redovna oružana sila, pod uslovom da redovno nosi oružje i pridržava se ratnih zakona i običaja,

lica koja su puštena ili uspešno pobegla iz zarobljeništva pa opet uhvaćena.

Oblici ispoljavanja: težak napad na život ili telesni integritet ratnih zarobljenika, prisiljavanje na vršenje službe u OS neprijatelja, lišenje prava na nepristrasno suđenje.

KD se može učiniti samo sa umišljajem.Teži oblik postoji ako se naređuju ili vrše ubistva ratnih zarobljenika. Kazna je zatvor najmanje 10 ili od 30-40 godina.Organizovanje i podsticanje je posebno KD iz čl. 375 KZ.

III. KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

Ova grupa KD nekada se nalazila u KZ SRJ. Prestankom državne zajednice prestao je da važi i ovaj KZ. Donošenjem novog kriv. zakonika ova dela su ''ušla'' u grupu dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, tako da sve što je navedeno u uvodnom delu ovih dela iz XXVI glave KZ važi i za ova dela.

III/1 OTMICA VAZDUHOPLOVA, BRODA I DRUGOG PREVOZNOG SREDSTVA čl. 293.

POJAM: KD se sastoji u preuzimanju kontrole nad vazduhoplovom koji se nalazi u letu upotrebom sile ili ozbiljnom pretnjom da će se sila upotrebiti. OBJEKT ZAŠTITE : vazduhoplov koji se nalazi u letu. Otmica vazduhoplova proglašena je međunarodnim kriv. delom. Haškom konvencijom o suzbijanju nezakonite otmice aviona iz 1970. god. Tadašnja SFRJ je ratifikovala ovu konvenciju i preuzimajući na sebe obeveze iz ratifikacije uvela ovo KD u naš

28

kriv. pravni sistem l973. god. Prema navedenoj konvenciji štite se samo vazduhoplovi koji se nalaze u letu međunarodnog karakterak, a koji se ne upotrebljavaju u vojne carinske ili policijkse svrhe, dok je u našem KZ ovo postavljeno nešto šire i štite se svaki vazduhoplovi, domaći i strani, komi se nalazi u letu na međunarodnoj ili unutrašnjoj liniji. Vazduhoplovom se smatra svaki apart za letenje bez obzira na to da li prevozi putnike, robu ili vrši neki drugi zadatak koji nije vojni, carinski, policijski. Tu spadaju avioni, helikopteri i druge letelice. RADNJA IZVRŠENJA : preuzimanje kontrole leta upotrebom sile ili pretnjom. Preuzimanje se sastoji u prinudi pilota da promeni pravac leta ili u oduzimanju komandi kojim se upravlja letom. Radnja se može sastojati i u onemogućavanju poletanja nakon što su aerodromske vlasti to odobrile. SREDSTVO IZVRŠENJA: sila ili ozbiljnja pretnja. Sila je upoteba fizičke snage ili drugihj sredstava kojim se onemogućava ili slama otpor (hipnoza, opojna sredstva). Pretnja je stavljanje do znajaj da će sila biti upotrebljena a ozbiljna pretnja je kad se pokazuju sredstva i jasno ispoljava namera da će napad ulsediti. Pretnja mora biti dvoljna da slomi otpor posade. POSLEDICA: je apstraktna opasnost po život ljudi (posade i putnika) njihov telesni integritet, imovinu većeg obima i normalno fukcionisanje vazdušnog saobraćaja. KRIVIČNO DELO je svršeno momentom preuzimanje kontrole od strane otmičara. Pokušaj je moguć i kažnjiv. IZVRŠILAC : svako lice pa i član posade. Za kriv. dgovornost treba umišljaj (direktna). Motiv otmice nije bitan za postojanje vinosti ali može biti bitan na odmeravanju kazne. Kazna je zatvor od 2-10 godina. DVA TEŽA (KVALIFIKOVANA) OBLIKA:

- ako je nastupila smrt jednog ili više lica, uništenje vazduhoplova ili su nastupile druge teške posledice (najmanje 5 god. zatvora)

- ako je pirlikom izvršenja neko lice s umišljajem lišeno života i u tom slučaju kazna je 5-15 godina.

Izmenom KZ , prvi oblik (kvalifikovani) spojen je s drugim, a kao prvi uneta je teška tel. povreda. Sve što je navedeno za vazduhoplov važi i za brod i drugo prevozno sredstvo (autobus,voz).

III/2 UGROŽAVANJE BEZBEDNOSTI LETA VAZDUHOPLOVA

Po novom KZ, ovo KD predviđeno je na sličan način u 2 člana:- ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja čl. 291. KZ- ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja nasiljem čl. 292.

Čl. 291: Ko nepropisnim ili nepravilnim upravljanjem letom vazduhoplova, propuštanjem dužnosti ili nadzora u vezi s bezbednošću vazdušnog saobraćaja, davanjem netačnih obaveštenja od značaja za bezbedan let ili na drugi način

29

dovede u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja, kazniće se zatvorom od 1-6 godina. Ako je delo učinjeno iz nehata ili nehatnim uništenjem ili oštećenjem uređaja za navigaciju ili nehatnim nanošenjem druge štete na vazduhoplovu, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 meseca do 3 godine. Čl. 292: ko nasiljem prema licu u vazduhoplovu, postavljanjem ili unošenjem u vazduhoplov ekslozivne ili druge opasne naprave ili supstance ili uništenjem uređaja za navigaciju ili prouzrokovanjem druge štete vazduhoplovu dovde u opasnost bezbednost vazdušnog saobraćaja kazniće se 2-10 godina zatvora. Ako je nastupila teška tel. povreda nekog lica ili nastupila šteta velikih razmera, kazniće se zatvorom 2-12 godina. Ako je nastupila smrt jednog ili više lica, kazna je 5-15 godina. Kriv. delo se sastoji u ugrožavanju leta vazduhoplova različito određenim radnjama. Pod ugrožavanjem leta podrazumeva se poruzrokovanje konkretne opasnosti za lica unutar vazduhiplova (posada i putnici) kao i za sam vazduhoplov. RADNJE IZVRŠENJA: (oblici ispoljavanja)

- postavljanje ili unošenje eksplozivne ili slične naprave ili supstance- uništenje ili oštećenje uređaja za navigaciju ili druge štete- davanje lažnih obaveštenja u vezi s letom vazduhoplova- nepropisno i nepravilno upravljanje letom- propuštanje dužnosti ili nadzora u vezi s bezbednošću vazdušnog

saobraćaja- dovođenje u opasnost bezbednosti leta na drugi način

POSLEDICA : izazivanje konkretne opasnosti po bezbednost leta. IZVRŠILAC : prvog, drugog i poslednjeg oblika može biti svako lice, a pod 3,4 i 5 samo pilot odnosno lice iz kontrole leta. VINOST : umišljaj i nehat.

IV. KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTA I TELA (Glava XIII)

Krivičnim delima iz ove grupe zaštićuju se život i telo čoveka. Pod zaštitom tela podrazumeva se zaštita telesnog integriteta i zdravlja čoveka, ali su KD neposredno uperena protiv zdravlja izdvojena u posebnu glavu KZ.Život i telesni integritet su najveće čovekove vrednosti, ali i društvene jer društvo čine ljudi, pojedinci. Sve vrednosti su podređene čoveku, njegovom životu. Onda je razumljivo što su život i telesni integritet oduvek bili predmet krivično-pravne zaštite. Sigurno je da će uvek biti štićeni pa i onda kada nebude krivičnog prava. Tu ulogu će vršiti druge društvene norme koje će biti i efikasnije.Zbog činjenice da su napadi na život i telo oduvek bili i da će uvek biti opasni akti koje osuđuje svako društvo, ova se KD smatraju prirodnim ili opštim za razliku od zakonskih ili političkih koja su zavisna od DPS (društveno političkog sistema)

30

a njihova osuda od ideološkog opredeljenja i političkog trenutka. Krivično pravo kao deo državnog aparata je instrument vladajuće klase za zaštitu onih vrednosti koje odgovaraju njenim interesima. Zaštita života i telesnog integriteta ulazi u sistem vrednosti na kojim se grade društveni odnosi na kojim počiva pravna sigurnost u jednom društvu.Krivično pravna zaštita života i telesnog integriteta je postojala uvek ali ta zaštia nije uvek bila podjednaka niti je važila za sva lica. Ta činjenica govori o klasnoj uslovljenosti zaštite i ove najveće vrednosti svakog čoveka. Tek sa buržoaskom revolucijom zaštita ovih najznača- jnijih vrednosti dobiće opšti i jedinstveni karakter.Život i telesni integritet ne štite se samo od KD iz ove glave. Postoji niz KD od kojih se takođe štite i ove vrednosti uz istovremenu zaštitu i nekih drugih vrednosti: KD protiv ustavnog uređenja, KD protiv čovečnosti i međunarodnog prava, KD protiv zdravlja ljudi i životne sredine, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv javnog saobraćaja. U navedenim glavama pojavljuje se veći broj KD koja imaju za posledicu telesnu povredu ili smrt nekog lica.Za razliku od KD protiv života i tela sva ova dela iz drugih glava ili nisu jedino ili nisu prvenstveno uperena protiv života i tela.

IV/2. NAVOĐENJE NA SAMOUBISTVO I POMAGANJE U SAMOUBISTVU ČL. 119 KZ

Ko navede drugog na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju samoubistva, pa ovo bude izvršeno ili pokušano, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.Ko drugom pomogne u izvršenju samoubistva pod uslovima lišenja života iz samilosti (eutanazija) pa ovo bude izvršeno ili pokušano, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.Ko ovo učini prema maloletniku ili prema licu koje se nalazi u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kazniće se zatvorom od 2-10 godina.Ako je delo učinjeno prema detetu ili prema neuračunljivom licu učinilac će se kazniti po čl. 114 KZ (teško ubistvo).Ko surovo ili nečovečno postupa sa licem koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, pa ono usled takvog postupanja izvrši ili pokuša samoubistvo koje se može pripisati nehatu učinioca, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Radnja izvršenja ovog KD je navođenje ili pomaganje drugom licu u samoubistvu. Navođenje je adekvatniji izraz za podstrekavanje. U obzir dolaze sve radnje kojim je moguće kod drugog lica izazvati odluku ili učvrstiti kolebljivu odluku : predstavljanjem bezizlazne situacije u kojoj se lice nalazi, zastrašivanje, pretnjama. Pomaganje se može izvesti na sve moguće načine i svim sredstvima: davanje saveta i davanje sredstava.Odgovornost podstrekača i pomagača u samoubistvu postoji ako su postupali s umišljajem i ako je to lice pokušalo ili izvršilo samo ubistvo. Dela iz st. 1-4 vrše se direktno.

31

Navođenje na samoubistvo u st. 5 vrši se indirektno tako da usled surovog ili nečovečnog postupanja kod podređenog ili zavisnog lica nastaje motiv za donošenje odluke za izvršenje samoubistva i pristupanju samom činu. Surovim ili nečovečnim postupanjem smatra se svako postupanje koje može nekog navesti na samoubistvo. ( tuča, izgladnjivanje, prinuda na preteran tažak fizički rad, uskraćivanje nužnog odmora ili sna, teško vređanje i ponižavanje). Između učinioca i samoubice mora postojati odnos podređenosti ili zavisnosti nije bitno po kojoj osnovi. Kriv. odgovornost za st. 5 zasniva se na nehatu učinioca. Ako bi kod učinioca postojao motiv tj. umišljaj u odnosu na samoubistvo ne bi se radilo o st. 5 već nekom drugom zavisno od elementa.

IV/3. LAKA TELESNA POVREDA ČL. 122 KZ

Pojam: LTP je oštećenje telesnog integriteta ili narušavanje zdravlja drugog lica koje je po intenzitetu takvo da ne predstavlja opasnost za život i ne dovodi do nesposobnosti za rad u dužem trajanju niti ostavlja vidljive promene trajnijeg karaktera. Po svom intenzitetu ona se nalazi između obične TTP i zlostave gde takođe postoji delovanje na telo ali bez nanošenja ozleda kao vidljivih promena.

Pojavni oblici: obična LTP nije zakonom konkretnije definisana pa se i njen pojam

izvodi iz pojma osobito TTP. U tom smislu LTP je ona kod koje nije postojala opasnost po život povređenog, kada povređeni deo tela ili organ nije ni trajno ni znatno oštećen ili oslabljen, a i nije u pitanju neki važan deo tela ili važan organ, ako nije prouzrokovana nesposobost povređenog za rad, ako zdravlje povređenog nije ni trajno ni znatno narušeno i ako nije došlo ni do trajne niti privremene unakaženosti povređenog. To je nanošenje ozleda koje posle kraćeg lečenja nestaju ne umanjujući primetno sposobnost za život i rad.

opasna LTP je ona koja je naneta oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili da zdravlje teško naruši. Znači razlika između obične i opasne LTP nije u težini posledice nego u sredstvu kojim se posledica nanosi. Sredstva kojim se nanosi LTP su takva da se njima može naneti ne samo TTP već se može prouzrokovati i smrt nekog lica. Oružje može biti vatreno ili hladno. Opasno oruđe je sredstvo namenjeno obavljanju kakvog posla ali je po svom karakteru podobno da se njime prouzrokuje i TTP ili smrt nekog lica.Za postojanje ovog oblika LTP bitno je da je neko od navedenih oruđa, oružja ili opasnih sredstava upotrebljeno sa namerom nanošenja upravo ove povrede a ne neke teže. Takođe, neće postojati opasna već obična LTP ako je upotrebljeno opasno sredstvo ali na način koji nije mogao biti opasan.

KD je svršeno nanošenjem povrede.Izvršilac može biti svako lice.

32

Vinost: traži se umišljaj. Nehatna LTP nije KD.Kazna: za običnu LTP novčana ili zatvor do 1 godine, a za opasnu LTP zatvor do 3 godine. Za opasnu LTP sud može izreći sudsku opomenu učiniocu ako je bio izazvan nepristojnim i grubim ponašanjem povređenog.Za običnu LTP gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

IV/4. UČESTVOVANJE U TUČI ČL. 123 KZ

Pojam: KD se sastoji u učestvovanju u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom neneta TTP. Tuča je fizičko obračunavanje dva ili više lica. Ona se sastoji u međusobnom zadavanju udaraca rukama, nogama ili u upotrebi različitih predmeta, oružja i oruđa.Uslov za postojanje ovog KD je da je u tuči došlo do lišavanja života ili nanošenja TTP.S obzirom na broj učesnika, upotrebljena sredstva, motiv i druge okolnosti, tuča može biti različita po trajanju, intenzitetu i posledicama. Otud se u zakonodavstvu pojavljuje i kao KD i kao prekršaj.Kao prekršaj protiv JRM tuča se pojavljuje zbog uznemirenja građana i prouzrokovanja LTP, a kao KD ako je neko lišen života ili je zadobio TTP.Dve moguće situacije: zna se ko je naneo TTP ili lišio drugog života i da se ne zna ko je to uradio. U prvom slučaju onaj ko je lišio drugog života ili mu naneo TTP odgovara samo za ubistvo ili TTP, a ostali, sem povređenog, za učestvovanje u tuči. U drugom slučaju, svi osim povređenog odgovaraju za učestvovanje u tuči. Ako je u tuči povređeno više lica, i povređeni učesnici u tuči odgovaraće za ovo KD. Iz ovog proizilazi ako su u tuči učestvovala samo dva lica oni će za ovo KD odgovarati samo ako je u tuči lišeno života ili zadobilo TTP neko treće lice (prolaznik, posmatrač, onaj ko je prišao da ih razdvoji).Učesnik u tuči je svako ko učestvuje u međusobnom fizičkom obračunavanju bez obzira na to u kojoj je meri i na koji način tom obračunu doprineo. Ne smatra se učesnik onaj ko se samo brani od napada drugih učesnika. On se nalazi u nužnoj odbrani pa stoga ne čini KD. Radnja izvršenja je učestvovanje u tuči. To znači sudelovanje u fizičkom obračunu sa drugim licima. Ne može se izvršiti ne činjenjem. Kao učesnik u tuči smatra se svako lice koje je neposredno preduzimalo delatnosti fizičkog obračunavanja sa drugim kao i ono lice koje nije fizički učestvovalo u obračunu ali je učestvovalo u stvaranju opasne situacije time što je bodrilo i podsticalo ili onemogućavalo one koji su nastojali sprečiti tuču.Učesnikom u tuči smatra se i lice koje napusti tuču pre nastupanja posledice (smrt ili TTP) jer je svojim prethodnim radnjama doprinelo nastanku opasne situacije iz koje je proizišla TTP ili smrt. Suprotno, ako se neko naknadno, posle nastupanja posledice priključi tuči, nije izvršilac ovog dela jer nema uzročne veze njegovih postupaka i posledice.

33

Krivično delo postoji samo ako se ne utvrdi ko je naneo TTP ili smrtnu posledicu. Ova teorija je u našem KZ zanemarena. To znači, utvrđivanje konkretnih izvršilaca ubistva ili TTP ne oslobađa odgovornosti ostale učesnike za učestvovanje u tuči kao posebnom delu koje postoji uporedo sa ubistvom ili TTP. Onaj za kog se utvrdi da je naneo TTP ili smrtnu posledicu ne odgovara i za učestvovanje u tuči (nema sticaja) sem ako je u tuči došlo do nanošenja više TTP-a ili bude lišeno života više lica pri čemu je za neke teže posledice utvrđeno ko ih je konkretno naneo. U ovom slučaju postoji sticaj te jedno lice može odgovarati i za ubistvo i za učestvovanje u tuči.Izvršilac može biti svako lice učesnik u tuči.U pogledu vinosti potreban je umišljaj koji treba da se odnosi na samo učestvovanje a ne i na nastupelu težu posledicu.Kazna je novčana ili zatvor do 3 godine.

IV/5 TEŠKA TELESNA POVREDA čl.121.KZ

POJAM: pod TTP podrazumeva se takvo narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja koje se izražava u uništenju ili oštećenju nekog dela tela ili organa, ili u prouzrokavnju trajne ili privremene nesposobnosti za rad, ili u trajnom narušavanju zdravlja ili u izazivanju takivh promena na vidljivim delovima tela koje narušavaju ili unakazuju estetski izgled čoveka. TTP je složena pojava koja može biti veoma različita po obimu, intenzitetu dejstvu i stepenu tl. oštećenja ili narušenja zdravlja. S tim u vezi potoji nekoliko pojavnih oblika TTP , a naše KZ poznaje 4 oblika: OBIČNA TEŠKA TEL-POVREDA je takvo oštećenje tl. integriteta ili narušavanja zdrvlja koje je veoma ozbiljno ali kojim se ne ugrožava život, niti uništava važan deo tela ili važan organ, niti prouzrokuje trajna nesposobnost za rad odnosno trajno narušenje zdravlja. Zakon ne određuje pojam obične TTP pa se ono u teoriji i sudskoj praksi izvodi iz pojma Osobite TTP. Na osnovu tako utvrđenog pojma može se reći da obična TTP postoji:

- kad je telo teško povređeno ili zdravlje teško narušeno ali život povređenog nije u opasnosti

- kad je povređenom oštećen, a ne uništen neki važan deo tele ili neki važan organ, ili je oslabljen i to trajno ali ne znatno ili znatno ali ne trajno ili je i trajno i znatno oštećen ili oslabljen neki manje važan deo tela ili organa

- kad je prouzrokovana privremena, a ne trajna profesionalna nesposobnost ili kad je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad ali u odnosu na delatnosti kojima se povređeni profesionalno nije bavio

- kad je prouzrokovao trajno naraušavanje zdravlja ali koje nije teško ili kad je prouzrokovano teško narušavanje ali koje nije trajno.

- Kad je došlo do narušenog izgleda povređenog ali ne u toj meri da predstavlja unakaženost.

Kazna : zatvor od 6 meseci do 5 godina.

34

OSOBITNO TTP postoji:- kad je usled oštećenja tl. integriteta ili narušenja zdravlja doveden u pitanje

život povređenog- kad je uništen ili trajno i znatno oštećen ili oslabljen neki važan deo tela ili

neki važan organ- kad je prouzrokovana trajna nesposobnost povređenog za rad- kad mu je trajno i teško narušeno zdravlje- kad su proizvedene takve vidne promene koje znače unakaženost.

Kazna: zatvor od 1-8 godinaTTP KVALIFIKOVANA SMRTNOM POSLEDICOM postoji kad je usled TTP nanete s umišljajem u bilo kom obliku nastupila smrt povređenog koja se može pripisati nehatu učinioca. Između prouzrokovane posledice povrede i smrti treba da postoji uzročna veza, tj. smrt treba da se javi kao rezultat iste delatnosti kao i TTP, TTP ovde ne dovodi neposredno i direktno do smrti već posredno i indirektno.Kazna: zatvor 2-12 godina.TTP NA MAH postoji kad je učinilac bilo koji oblik TTP prouzrokovao u stanju jake razdraženosti u koje je doveden bez svoje krivice napadom ili teškim vređanjem od strane povređenog. Ovo je privilegovani oblik TTP.Kazna: za običnu TTP na mah zatvor do 3 godine, za osobitu TTP od 3meseca do 4 godine, a za TTP sa smrtnom poseledicom od 6 meseci do 5 godina. Kazna za običnu i osobitu TTP iz nehata je zatvor do 3 ogdine. IZVRŠILAC: može biti svako lice. Svi oblici TTP vrše se sa umišljajem, ali se obična i osobito TTP mogu izvršiti i iz nehata.

IV/6 UBISTVO UOPŠTE

UBISTVO je protivpravno lišenje života durgog lica. To lišenje ili uništenje života može biti izvršeno na razne načine, pod raznim uslovima i okolnostima, s umišljajem ili iz nehata i sa različitim pobudama u okviru umišljaja. S obzirom na to postoje više vrsta ubistava koja bi se mogla podeliti u 3 grupe:

- obično ubistvo- kvalifikovana(teška) ubistva- privilegovana ( laka) ubistva: ubistva na mah, ubistvo iz nehata, ubistvo

deteta pri porođaju, lišenje života iz samilosti. OBJEKT KD može biti samo čovek. Čovek može biti lišen života od rođenja (uzima se momenat započinjanja porođaja) pa do smrti. Uništenje ploda kvalifikuje se kao KD nedozvoljenog prekida trudnoće. Radnja KD je određena kao lišenje drugog života tako da se kao radnja ovog KD može smatrati svaka radnja kojom se može prouzrokovati smrt. Ona se može sastojati od jedne ili više delatnosti. Obično su kod ubistva u pitanju radnje činjenja ali je moguće ubitstvo izvršiti i nečinjenjem. Ubistvo se može izv ršiti na različite načine i korišćenjem raznih sredstava.

35

Neka KD po svojoj prirodi mogu da sadrže ubistva (genocid, ratni zločin i dr.), a kod nekih KD nehatno lišenje života može predstavljati težu posledicu (teška dela protiv zdravlja, teška dela protiv bezbednosti saobraćaja, teška dela protiv opšte sigurnosti). Prema tom, kao KD ubistva smatra se ono umišljajno lišenje života drugog koje ne sadrži elemente nekog drugog KD koje ima za posledicu prouzrokovanje smrti nekog lica. Ovo ubistvo se naziva obično.

IV/6/1 UBISTVO (obično) čl. 113. KZ

Postoji kad je prouzrokovano umišljajem lišenja života durgog lica pri čemu ne postoje posebne okolnosti koje ga čine teškim ili lakim.Radnja izvršenja može biti veoma raznovrsna po delatnostima, načinima i sredstvima izvršenja. Zbog teškoće da odredi radnju precizno , a da pri tom ne ispusti neku delatnos, zakonodavac nije utvrdio KD prema radnji, već prema posledici. Obzirom na način izvođenja delatnosti ubistvo se može izvršiti - direktnim dejstvom - postoji kad učinilac svojom delatnošću prouzrokuje smrt drugih lica upotrebom vatr. oružja, trovanjem, vešanjem guranjem u provaliju, duboku vodu itd.

- indiretknim dejstvom - postoji tako što se pored radnje izvršioca posredstvom mehanizma i raznih sredstava koriste i radnje drugih lica pa i sama žrtve ( odvijanjem šrafova na točku vozila koji treba da vozi žrtva, slanjem paketa s eksplozivom koji žrtva treba da otvori.

- Fizičko prouzrokovanje smrti, najčešće u praksi, ostvaruje se različitim sredstvima: vatrenim i hladnim oružjem, otrovima, strujom.

- Psihičko prouzrokovanje smrti vrši se izazivanjem uzbuđenja straha u takvom stepenu koje ima karakter šoka podobnog da blokira rad srca. Ovakva ubistva se retko otkrivaju i još teže dokazuju.

POPSLEDICA se sastoji u nasputanju smrti lica prema kom je preduzeta delatnost lišenja života tj. propuštena dužna delatnsot da se spreči nastupanje smrti. Posledica može nastupiti odmah, a može i kasnije ali je potrebno da postoji uzročna veza između radnje i kasnije nastale smrti, kao i da je posledica bila obuhvaćena umišljajem. Za postojanje ubistva potrebno je da je lišenje života izvršeno protivpravno. Nema KD ubistva ako je do lišenja života došlo u nužnoj odbrani ili krajnjoj nuždi, vršenju delatnosti na poslovima JB ili DB, kad propisi službe to dozvoljavaju ili zahtevaju. To isto važi i u pogledu vršenja vojne službe. Pokušaj je moguć. Izvršilac može biti svako lice. Za izvršenje je potreban umišljaj. Kazna je zatvor od 5-15 godina.

36

IV/6/2 TEŠKO UBISTVO čl. 114. KZ

POJAM: Teško ubistvo postoji kada je imišljajno ubistvo izvršeno na takav način ili pod takvim okolnostima koji mu daju veći stepen društvene opasnosti što dovodi i do težeg kažnjavanja. U teška ubistva spadaju:

- Ubistvo na svirep ili podmukao način postoji kad su žrtvi pri izvršenju ibistva pričinjavanje teške patnje ili kad je ubistvo izvršeno u uslovima kad žrtva ne očekuje napad i nije u mogućnosti da se brani (ubistvo iz zasede, ubistvo trovanjem, na spavanju). Ukratko, na podmukao način je prikriveno, potajno i lukavo, korišćenjem poznanstva i poverenja žrtve prema učiniocu.

- Ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju postoji kad se učinilac u toj meri bezobzirno nasilnički ponaša da čak i ubije žrtvu. Nasilničko ponašanje ako nije došlo do ubistva je posebno KD. Ubistvo je rezultat osionosti, obesti i bahatosti učinioca.

- Ubistvo pri kojem je s umišljajem doveden u opasnost život još nekog lica postoji kad je ubistvo izvršeno na takav način ili u takvim uslovima da je učinilac prouzrokovao s umišljajem i konkretnu opasnost za život još nekog lica.

- Ubistvo pri izvršenju razbojništva i razbojničke krađe je složeno KD ali ga KZ tretira kao jedno KD za čije postojanje treba da budu ostvareni elementi oba dela.

- Ubistvo iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog KD , iz krvne ili bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda.

- Ubistvo službenog ili vojnog lica pri vršenju sl. dužnosti je teži oblik ubistva jer su navedena lica posebno izložena opasnosti da budu ubijena s obzirom na poslove koje vrše pa je zbog tog potrebna pojčana kriv. pravna zaštita ovih lica u vršenju sl. dužnosti. Ubistvo nekog od ovih lica van vršenja sl. dužnsoti predstavlja obično ili neko drugo ubistvo zavisno od okolnosti.

- Ubistvo deteta ili bremenite žene je teži oblik s obzirom na svojsvto lica koje se lišava života.

- Ubistvo člana svoje porodice koj je prethodno zlostavljan od strane izvršioca ubistva razlikuju se od običnog ubistva postojanjem jo 2 elementa koja karakterišu ovaj oblik: pasivni subjekt treba da je član porodice izvršioca i da je lišenju života prethodilo zlostavljanje

- Umišljajno ubistvo više lica predstavlja jedno KD bez obzira na broj ubijenih lica. Nije od značaja za postojanje ovog KD da li su sva lica ubijena istom prilikom ili su ubistva izvšena u različitim situacijama i u vremenskom razmaku. Pri podvođenju više ubistava pod ovaj oblik teškog ubistva ne uzimaju se u obzir ubistva na mah, ubistvo deteta pri rođenju ili lišenju života iz samilosti.Kazna za teška ubistva je zatvor najmanje 10 ili zatvor 30.40 godina.

37

Izvršilac može biti svako lice.

IV/6/3 UBISTVO NA MAH čl. 115 KZ

Ubistvo na mah je lišenje života nekog lica koje je učinilac izvršio u stanju jake razdraženosti u koje je bez svoje krivice doveden, napadom zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane ubijenog. Spada u grupu privilegovanih ubistava , a to su ona ubistva koja su izvršena pod posebnim okolnostima koje ukazuju na manju društvenu opasnost učinioca nego što je to slučaj kod običnog ubistva. Tri su okolnosti koje ovo delo čine privilegovanim:

- delo je učinjeno na mah kad je do izvršenja ubistva došlo neposredno posle napada ili teškog vređanja od stane ubijenog. Odluka je doneta u afektu, iznenada i bez razmišljanja. Vremenski razmak od napada ili vređanja do ubistva ne može biti unapred određen. Određen je jedino trajanjem stanja jake razdraženosti, a koliko će to trajati zavisi od karaktera nadaca i psihičkih svojstava učinoca tj. mogućnosti nejgove tolerancije. Stanje razdrženosti je psihički proces koji ima svoj početak, kulminaciju i kraj i koji se može u celosti odigrati u toku jednog ili najviše nekoliko sati.

- učinilac mora u momenti izvršenja biti u stanju jake razdraženost. Svaka razdraženost predstavlja uzbuđenje, koje može uticati na ponašanje. Jaka razdraženost je takov snažno uzbuđenje koje može dovesti do afektivnog stanja tako da može doći i do bitnog smanjenja sopsobnosti upravljanja svojim postupcima. Ponašanje pod dejstvom afektivnog stanja je svesno ali nekontrolisano. Procena ovog stanja vrši se u svakom konkretnom slučaju. Jaka razdraženost je afektivno stanje koje je nastalo kod učinioca usled prethodnog ponašanja žrtve. To afektivno stanje sužava svesnost učinioca i njegovo kontrolisanje svojih postupaka ali ono ne može da bude takvog inteziteta da predstavlja stanje bitno smanjene uračunljivosti jer bi se u tom slučaju stvar rešavala primenom opštih odredbi o uračunljivosti. Afektino stanje treba da je izazvano od strane ubijenog: napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem.

- U stanje jake razdraženosti učinilac treba da je doveden bez svoje krivice, napadom ili teškim vređanjem od strane ubijenog. Učinilac ovog ubistva će biti doveden u jaku razdraženost ako nije voljno izazvao situaciju zbog koje je došlo do napada ili teškog vređanja. To treba shvatiti tako da on može izazvati konfliktnu situaciju slučajno ili nehatno ali ne i namerno.

Napad ili teško vređanje mora da se čini od strane lica koje je lišeno života, a može biti usmeren protiv učinioca ili prema nekom njemu bliskom licu. Neće

38

postojati ovo KD niti uzročna veza ako je takvo stanje već postojalo zbog nekog drugo sukoba koji se desio pre tog i bez uzajamnog odnosa sa ovom situacijom. Između ubistva na mah i ubistva u prekoračenju nužne odbrane postoje neke sličnosti. Kod oba imamo dejstvo afektivnog stanja iz kog rezultira lišenje života lica koje je preduzelo napad. Ali, dok afektivno stanje pri prekoračenju nužne odbrane proističe iz napada na život ili tel. intergritet, kod ubistva na mah može biti proizrokovano i teškim vređanjem. Pri prekoračenju nužne odbrane do lišenja života dolazi u funkicjii vršenja odbrane od protivpravnog napada čija se granica usled afekta prekoračuje. Kod ubistva na mah lišenje života se vrši posel napada odnosno zlostavljanja i uvreda. Nije moguće ubistvo na mah u prekoračenju nužne odbrane. Zaključak: ubistvo na mah predstavlja nešto teži oblik lišenja života nego što je to slučaj s ubistvom u prekoračenju nužne odbrane. VINOST: ovo KD se vrši sa umišljajem kog karakteriše donošenje odluke bez prethodnog razmišljanja (momentalni, iznenadni) umišljaj. Moguć je i pokušaj Kazna je zatvor od 1-8 godina.

IV/6/4 DETETA PRI POROĐAJU ( čedomorstvo) čl. 116 KZ UBISTVO

Ubistvo deteta pri porođaju je lišenje života tek rođenog deteta od strane njegove majke za vreme porođaja ili neposredno posle porođaja dok kod nje traje poremećaj izazvan porođajem. Taj poremećaj traje kraće ili duže vreme, u kom pogledu postoje individualne razlike pa je uvek potrebno utvrditi da li je poremećaj postojao upravo u vreme izvršenja KD. S obzirom na to da je relevantno psihičko stanje majke u vreme porođaja ili neposredno posle njega, ovo KD će postojati i onda ako je majka odluku o ubistvu donela i pre porođaja. OBJEKAT KD je živo rođeno dete. Smatra se da je dete živo rođeno ako se odvijalo disanje placentarno ili plućno ili oba zajedno. Za posojanje dela nije bitno da li je dete bilo sposobno za život. IZVRŠILAC može biti samo majka. Druga lica koja bi učestvovala u izvršenju odgovarala bi za ubistvo. VREME izvršenja: ubistvo deteta treba da je izvršeno za vreme ili neposredno posle porođaja. Uvek se postavlja pitanje do kad se može smatrati da postoji poremećaj posle rađanja. To zavisi uvek od konkretnog slučaja tj. od somatskih i neuropsihičkih smetnji svake žene- porodilje. Intenzitet poremećaja utiče na visinu kazne. Delo je svršeno ubistvom novorođenčeta. Pokušaj je moguć i kažnjiv. Delo se vrši s umišljajem. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

IV/6/5 NEHATNO LIŠENJE ŽIVOTA iz čl- 118 KZ

39

Ovo KD postoji kad je učinilac dela preduzeo radnju radi ostvarenja nekog drugog rezultata pri čemu je lišenje života nastalo kao uzgredna poseldica koju učinilac nije hteo niti pristao na nju ali je predvideo ili mogao i bio dužan da je predvidi. To je ubistvo iz nepažnje, nesmotrenosti, pogrešne procene situacije itd. Ovo delo se karakteriše nehatnim odnosom učinioca prema lišenju života drugog lica koje je učinilac svojom radnjom prouzrokovao. S obzirom na to da ovakvo prozurokovanje smrti ima sasvim drugačiji značaj od umišljajnog ubistva zakon je ovaj slučaj lišenja života izdvojio kao posebno KD. Za postojanje ovog dela nije od značaja kojim radnjama, na koji način ili kojim sredstvima je prouzrokovana smrt lica. Bitno je samo da je kod učinioca postojao nehat u odnosu na nastupelu posledicu. Nehat može biti svesni ili nesvesni što nije od značaja za postojanje KD ali može uticati na ocenu stepena krivice učinioca pri odmeravanju kazne zavisno od intenziteta lakomislenosti, samopouzdanja ili nepažnje koje je učinilac ispoljio pri izvršenju Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

IV/6/6 LIŠENJE ŽIVOTA IZ SAMILOSTI čl. 117 KZ

Ovaj oblik ubistva sastoji se u lišenju života drugog iz samilosti na njegov izričit zahtev ( eutanazija). Radnja izvršenja može biti svaka delatnost (činjenje ili nečinjenje) kojom se može izazvati smrt. Za postojanje KD potrebno je da je učinjeno iz samilosti prema licu koje je lišeno života zbog teškog zdravstvenog stanja u kom se nalazilo. Osim tog potrebno je i to da je delo izvršeno na ozbiljna i izričit zahtev lica koje je lišeno života. KD može da se izvrši samo prema punoletnom licu, a ako bi bilo izvršeno prema mldb. postojalo bi obično ili teško ubistvo zavisno od drugih okolnosti. Ovo KD može se izvršiti samo s umišljajem. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

V. KRIVIČNA DELA PROTIV SLOBODA I PRAVA ČOVEKA I GRAĐANINA( Glava XIV)

KD iz ove grupe odnose se na zaštitu sloboda i prava čoveka i građanina koja su utvrđena Ustavom RS i ratifikovanim međunarodnim ugovorima i zakonima, drugim propisima ili opštim aktima. Propisivanjem ovih KD ove slobode i prava čoveka i građanina dobijaju i svoju krivično-pravnu zaštitu. U ovoj grupi nisu obuhvaćena sva KD protiv sloboda i prava jer su neka prava zaštićena u drugim glavama KZ (život, imovina, izborna prava itd.). Tako se u ovoj grupi nalaze KD kojim se štite preostala prava građana koja se često nazivaju političkim pravima. Tu su uglavnom obuhvaćena KD protiv slobode odlučivanja, slobode kretanja a isto tako i dela protiv široke oblasti prava građana.Slobode i prava čoveka su atributi ljudske ličnosti i karakteristike određene društvene zajednice. Bez njih nema integracije čovekove ličnosti u društvo kao zajednice ravnopravnih. Brojem i obimom sloboda i prava, njihovom zaštitom i

40

mogućnošću ostvarivanja određuje se stvarni položaj čoveka u društvu. Zbog tolikog i takvog značaja sloboda i prava čoveka i građanina Ustav RS posvećuje posebnu glavu ovim atributima ljudske ličnosti garantujući njihovo vršenje u interesu svakog pojedinca i društvene zajednice. Slobode i prava čoveka i građanina ograničene su samo slobodama i pravima drugih i ustavom utvrđenim interesima zajednice. Svako je dužan poštovati slobode i prava drugih i odgovoran je za to.Krivičnim delima iz ove glave ostvaruje se zaštita sloboda i prava čoveka i građanina kao dobara bez kojih nema ljudske ličnosti dostojne života ni društva dostojnog poštovanja. Potreba za efikasnom zaštitom ovih dobara je istovremeno i društveni interes.Krivična dela iz ove glave sačinjena su iz dve grupe dela koja su različita po svojoj prirodi ali su međusobno nerazdvojno povezana. Sloboda je mogućnost čoveka da samostalno odlučuje o svom ponašanju i da se ponaša po svom nahođenju, dok prava predstavljaju ovlašćenja data ustavom i zakonima za preduzimanje ili nepreduzimanje određenih delatnosti. Slobode se odvijaju u okviru ovlašćenja i graniče se sa slobodama drugih. Njihov obim je određen društvenim uslovima i potrebama. Izvan tog postoje društvena i pravna ograničenja. Ovlašćenja se koriste prema slobodnom opredeljenju.Slobode i prava čoveka i građanina koji se ovde zaštićuju vezani su za ličnost čoveka i imaju opšteljudski karakter. To su lične slobode i prava za razliku od ekonomsko-socijalnih, političkih ili građanskih sloboda i prava.KD protiv sloboda i prava mogu se vršiti na razne načine a najčešće je to primena sile ili pretnje. Jedan broj KD može biti izvršen zloupotrebom službene dužnosti.Kao izvršioci ovih KD mogu se pojaviti: svako lice, službeno lice.KD iz ove glave mogu biti izvršena s umišljajem.

V/1. NASILJE KOJIM SE UGROŽAVAJU SLOBODE I PRAVA GRAĐANA, PRIPADNIKA DRUGIH NARODA, NARODNOSTI ILI ETNIČKE GRUPE

u novom KZ ne postoji ovo KD

V/2. PROTIVPRAVNO LIŠENJE SLOBODE ČL. 132 KZ

Pojam: KD se sastoji u protivpravnom zatvaranju, držanju zatvorenog ili oduzimanju slobode kretanja na drugi način.Objekt zaštite je sloboda kretanja. Sloboda kretanja je osnovna sloboda bez koje nema niti može biti ostvarena bilo koja druga sloboda osim one u sferi mišljenja. Sloboda kretanja se izražava u tom što čovek može prema svojoj slobodnoj volji da odlazi na određena mesta, da se zadržava na njima, da ih napušta i da se opet vraća. Po obimu slobode kretanja meri se snaga jednog društva, njegova

41

demokratičnost i poverenje u građanina. Zbog takvog značaja ograničenje slobode kretanja mora biti svedeno na najmanju meru. Ustav proglašava slobodu kretanja neprikosnovenom i određuje da niko ne može biti lišen slobode osim u postupku i slučajevima određenim zakonom:

radi obezbeđenja vođenja krivičnog postupka, radi sprečavanja širenja zaraznih bolesti, radi zaštite javnog poretka i kad to zahtevaju interesi odbrane zemlje.

Radnja izvršenja je oduzimanje slobode zatvaranjem, držanjem zatvorenog ili na drugi način. Zatvaranje je onemogućavanje nekom licu da iziđe iz zatvorenog prostora. Zatvaranje ne znači apsolutnu nemogućnost izlaska iz zatvorenog prostora već to da se iz prostorije ne može izići na uobičajen način. Mogućnost izlaska preko krova koji u sebi nosi rizike ili zahteva poseban napor, ne negira radnju zatvaranja. Držanje zatvorenim znači produžavanje stanja lišenja slobode. Ovo delo može biti izvršeno i vezivanjem, oduzimanjem pomagala za kretanje, privezivanjem za velik i težak predmet, uklanjanjem merdevina, primenom psihičke prinude – hipnoze.Pasivni subjekt dela je lice koje je u mogućnosti da koristi slobodu kretanja. Bez značaja je da li se ono može kretati samostalno ili uz pomoć tehničkih sredstava. Prema nepokretnim, ovo delo ne može biti izvršeno osim kad im se onemogućava kretanje uz pomoć drugih lica. Pasivni subjekt može biti i neuračunljivo lice ukoliko mu sloboda nije oduzeta na osnovu sudske odluke zbog opasnosti po okolinu.Oduzimanje slobode kretanja mora biti protivpravno.Ovo je trajno KD. Njegovo zastarevanje počinje teći od momenta prestanka posledice. KD je svršeno samim lišenjem slobode drugog lica bez pravnog osnova. Za postojanje dela nije bitno koliko je dugo trajalo ovo stanje. Dužina trajanja može biti od značaja za kvalifikaciju dela i odmeravanje kazne.Izvršilac može biti svako lice.Vinost samo umišljaj, uglavnom direktni. Motiv radi kojeg je delo izvršeno može biti od značaja pri odmeravanju kazni.Kazna za osnovni oblik je zatvor do 3 godine. Pokušaj se kažnjava. I - kvalifikovani oblik: ako je izvršeno od službenog lica u vršenju službene dužnosti. Kazna je od 6 meseci do 5 godina.II - kvalifikovani oblik: ako je lišenje trajalo duže od 30 dana, ako je vršeno na svirep način i ako je licu usled tog teško narušeno zdravlje ili su nastupile druge teške posledice. Kazna je zatvor od 1-8 godina.III - kvalifikovani oblik: ako je nastupila smrt lica lišenog slobode kazna je zatvor od 2-12 godina.

V/3. OTMICA ČL. 134 KZ

Pojam: KD se sastoji u odvođenju ili zadržavanju nekog lica sa namerom da se od njega ili nekog drugog iznudi novac ili neka druga imovinska korist ili da se prinudi na neko drugo činjenje, nečinjenje ili trpljenje. Ovo delo predstavlja

42

poseban teži oblik krivičnog dela iznude ili prinude koji ima i karakter KD protiv pravnog lišenja slobode.Objekt zaštite je sloboda građana i to kako sloboda kretanja tako i sloboda odlučivanja iz razloga što se po spoljnem izgledu pojavljuje kao vid protiv pravnog lišenja slobode a u svojoj biti to je pritisak na volju da se nešto iznudi.Radnja izvršenja: odvođenje ili zadržavanje. Odvođenje je promena mesta boravka. Zadržavanje je ostajanje na mestu gde se lice i do tad nalazilo.Odvođenje i zadržavanje treba da se vrši primenom sile, pretnje ili obmane ili na drugi način. Obmana je stvaranje zablude.Odvođenje i zadržavanje treba da bude učinjeno s namerom da se od tog ili nekog drugog lica iznudi novac ili druga materijalna korist.Krivično delo je svršeno kada je lice odvedeno ili zadržano, tj. kada je lišeno slobode kretanja i odlučivanja bez obzira da li je cilj otmice ostvaren. Pokušaj je moguć.Izvršilac može biti svako lice. Potreban je direktan umišljaj.Kazna: za osnovni oblik od 1-10 godina.I - kvalifikovani oblik - ako je izvršilac radi ostvarenja cilja otmice pretio ubistvom ili TTP-a. Kazna od 3-12 godina.II - kvalifikovani oblik postoji ako je oteto lice zadržano duže od 10 dana, ili je otmica izvršena na svirep način, ili je licu koje je oteto teško narušeno zdravlje, ili je oteto maloletno lice ili su nastupile druge teške posledice. Kazna zatvora od 3-15 godina. Teže posledice moraju biti obuhvaćene nehatom učinioca.III - kvalifikovani oblik postoji ako oteto lice usled otmice izgubi život ili je delo učinjeno od strane organizovane grupe. Kazna je zatvor od 5-18 godina.

V/4. NARUŠAVANJE NEPOVREDIVOSTI STANA ČL. 139 KZ

Pojam: KD se sastoji u neovlašćenom prodiranju u tuđ stan ili zatvorene prostorije ili neudaljavanju iz njih na zahtev ovlašćenog lica.Objekt zaštite: tuđ stan ili druga zatvorena prostorija. Stan je prostor koji služi čoveku za boravak, dnevni ili noćni. Stan je ustavnim odredbama proglašen nepovredivim. Niko bez rešenja donetog na osnovu zakona ne može ući u tuđ stan, niti u njemu vršiti pretresanje protiv volje lica koje ga koristi. Svako takvo ulaženje ili pretresanje su kažnjivi. Pod pojmom stan podrazumevaju se i hotelske sobe, šator, kabine na brodovima, prikolice uz motorna vozila i sl. Pod zatvorenim prostorijama podrazumevaju se sve one prostorije u koje se ne može slobodno ući bez nasilnog otvaranja.Radnja izvršenja: je ulaz u tuđ stan ili zatvorenu prostoriju ili neudaljavanje iz ovih na zahtev držaoca. Prodiranje je nasilno ulaženje i mora biti neovlašćeno.Za postojanje dela potrebno je da je stan, tj. prostorija tuđ. Ako ih niko ne koristi, tj. ako stan nije useljen ili su prostorije napuštene neće postojati ovo KD, ali pod uslovom da druga lica nemaju u odnosu na taj stan pravo vlasništva ili pravo stanovanja.KD je svršeno prodiranjem u tuđ stan ili neudaljavanjem iz njega.Moguć je i pokušaj.

43

Izvršilac: može biti svako lice a za vinost je potreban umišljaj. Gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.Za osnovno delo propisana je kazna zatvora od 1 godine ili novčana kazna.Kvalifikovani oblik postojaće ako je KD izvršeno od strane službenih lica u vršenju službe. Kazna je zatvor od 3 godine.

V/5. POVREDA TAJNOSTI PISMA I DRUGIH POŠILJKI ČL. 142 KZ

Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismo ili pošiljku ili na drugi način povredi njihovu tajnost ili ko ne ovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili dugom preda tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku ili ko povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.Istom kaznom kazniće se i ko saopšti drugom sadržinu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pisma ili pošiljke ili se tom sadržinom posluži.Ako delo učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 3 godine.Nepovredivost tajnosti pisma i drugih pošiljki je jedno od značajnijih prava ličnosti koje je krivično-pravno zaštićeno u svim zemljama. Nepovredivost pisama i drugih sredstava opštenja kod nas je ustavom zagarantovano. Ustav određuje i u kojim slučajevima se na osnovu zakona može odstupiti od načela nepovredivosti pisama.Ovo KD ima nekoliko oblika.I - oblik se sastoji u neovlašćenom otvaranju tuđeg pisma, telegrama ili pošiljke. Radnja izvršenja je otvaranje, tj. uklanjanje ili povreda sredstava kojim je predmet bio zaštićen. Otvaranje se može vršiti cepanjem omota, odlepljivanjem, odvezivanjem, lomom pečata itd. Predmet radnje može biti pismo, telegram, drugo zatvoreno pismo ili pošiljka. Svi ovi predmeti moraju biti zatvoreni. Svi predmeti radnje izvršenja moraju biti i tuđi, a oni su tuđi ako nisu upućeni izvršiocu. Sadržina pisma ili pošiljke nije od uticaja za postojanje ovog KD. Bez značaja je i kako su upućeni. Izvršenje je moguće i ako pismo još nije upućeno. Bez značaja je i kako je izvršilac došao do pisma (krađom, pogrešnim dostavljanjem ili slučajno). Radnja izvršenja mora biti preduzeta ne ovlašćeno. Otvaranje tuđeg pisma je istovremeno i radnja i posledica dela. Samim otvaranjem ovaj oblik je dovršen bez obzira da li je izvršilac saznao sadržinu.Krivična odgovornost postoji ako je delo izvršeno s direktnim ili eventualnim umišljajem.Za krivičnu odgovornost nije bitan cilj, tj. iz kojih je motiva otvoreno pismo.II - oblik postoji kad učinilac na drugi način ne ovlašćeno povredi tajnost tuđeg pisma ili pošiljke. Radnja izvršenja može biti svaka radnja kojom se povređuje tajnost pisma osim radnje otvaranja. Tajnost pisma se povređuje saznavanjem sadržaja, a to se može učiniti različitim tehničkim, hemijskim postupcima. Ovim radnjama se na prikriven način dolazi do saznanja sadržine pisma. Pročitano pismo na ovaj način ima izgled neoštećene pošiljke i stvara uverenje kod

44

primaoca da je sadržina ostala drugom nepoznata. Zato je ovaj oblik opasniji od prvog. Može biti izvršen samo sa direktnim umišljajem.III - oblik postoji kad izvršilac ne ovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo. Razlika u odnosu na prva dva oblika je u radnji izvršenja.Radnja izvršenja oblika iz stava dva je širenje indiskrecije.Teži oblik postoji ako delo učini službeno lice (stav 3).

VI. KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA (Glava XVII)

Čast je skup ličnih vrednosti čoveka koje on ima kao ljudsko biće. Tu su obuhvaćene sve one vrednosti koje čovek ima uopšte i kao pripadnik određene zajednice: lična čast, dostojanstvo, polna čast, moralna čast, porodična čast, nacionalna čast, a isto tako i posebne časti kao profesionalna, umetnička, naučna, politička, sportska i dr.Ugled je uvažavanje koje čovek ima u društvu na osnovu svojih vrednosti. Čast i ugled tesno su medjusobno povezani. Čast ima svaki čovek kao ljudsko biće što znači da je imaju i oni koji je nisu svesni: deca, duševni bolesnici. Čast i ugled imaju i pravna lica: država, njeni organi, preduzeća, ustanove itd. Subjekti časti su i strane države i medjunarodne organizacije kao i umrla lica, osudjenici.Objekt zaštite KD iz ove glave su čast i ugled. To su moralne kategorije čovekove ličnosti koje se izražavaju u društvu. Bez njih nema niti može biti čoveka jer su one odraz njegovih sveukupnih vrednosti kao biopsihološkog i društvenog bića. Pošto su čast i ugled sastavni deo čovekove ličnosti, to napad na njih predstavlja istovremeno i napad na integritet ličnosti. Ove dve kategorije su neodvojive od čovekove ličnosti ali i jedna od druge i to do te mere da se postav lja pitanje da li su to posebne kategorije ili je reč samo o jednoj koja se pojavljuje u različitim oblicima. Čast je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek poseduje kao ljudsko biće i kao pripadnik društvene zajednice. To je unutrađnji odraz vrednosti u samoj ličnosti. Vrednosti koje čine čast su mnogobrojne i različite i mogu biti opšte i posebne (napred navedene). Čast se može shvatiti kao unutrašnja (subjektivna) koja se sastoji u ličnom osećanju sopstvene vrednosti i spoljna (objektivna) koja se izražava u vrednovanju drugih ljudi o nečijim vrednostima. Ugled je društveno priznanje čovekovih vrednosti ispoljenih kroz rad i ponašanje. To je skup nematerijalnih vrednosti koje čovek stiče tokom života svojim radom i ponašanjem u društvu. Povreda časti i ugleda procenjuje se ne na osnovu ličnog osećanja već prema shvatanjima sredine.Osim objekta zaštite, KD iz ove glave imaju još neke zajedničke osobine:

45

način vršenja ovih KD je jedinstven. Uglavnom se vrše rečima, usmeno ili pismeno, redje crtežom, karikaturom. Ukoliko su učinjena putem sredstava javnog informisanja tad je u pitanju kvalifikovani oblik.

odgovornost postoji samo kad su KD izvršena s umišljajem gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi ili po službenoj dužnosti zakon je predvideo i posebne osnove za isključenje kažnjivosti kod nekih KD

iz ove glave.

VI/1. KLEVETA čl. 171 KZ

Ko za drugog iznosi ili pronosi štogod neistinito što može škoditi njegovoj časti ili ugledu, kazniće se novčanom kaznom od 50-200 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 100.000-400.000 dinara.

Ako je delo učinjeno putem štampe, radija, TV ili na javnom skupu, učinilac će se kazniti novčanom kaznom.

Ako je ono što se neistinito iznosi ili pronosi dovelo do teških posledica za oštećenog, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od 120-360 dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od 500.000 - 1.000.000 dinara.

POJAM: Kleveta je iznošenje ili pronošenje za drugog nečeg neistinitog što može škoditi njegovoj časti i ugledu.RADNJA IZVRŠENJA: je iznošenje ili prenošenje nečeg neistinitog. Iznošenje je saopštavanje drugom licu svog saznanja ili mišljenja o nekim činjenicama. Prenošenje je takvo saopštavanje drugom licu nekih činjenica ali koje su saznate od trećeg lica a ne kao svoje. Iznošenje i prenošenje može se vršiti na razne načine: usmeno, pismeno, gestikulacijama.PREDMET: iznošenja ili prenošenja treba da budu činjenice koje se odnose na određeno lice. Te činjenice se odnose na neki događaj, neko ponašanje, neko stanje, neko svojstvo. Te činjenice treba da se odnose ili na sadašnjost ili na prošlost, i da su neistinite. Istinite činjenice i tvrdnje ne mogu biti kleveta ma kako bile neprijatne, ali mogu predstavljati uvredu. Kod klevete je dozvoljeno okrivljenom dokazivanje istinitosti. Činjenice koje se iznose ili pronose mora biti takva da može štetiti ugledu i časti lica na koje se odnosi.POSLEDICA: apstraktna opasnost. Štetne posledice ne moraju konkretno nastupiti, bitno je da su mogle nastati. Iznošen je ili prenošenje neistinitih činjenica treba da se odnosi na određeno lice koje može biti poimenično navedeno ili naznačeno tako da se može nedvosmisleno zaključiti o kom je reč. Pasivni subjekt može biti i pravno lice. Kleveta se može odnositi i na više lica ali ona sva moraju biti konkretno određena.IZVRŠILAC: može biti svako lice.VINOST: potreban je umišljaj.Gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, tužbu mogu podneti: bračni drug, deca, roditelji, braća, sestre itd. Ako je kleveta učinjena prema teritorijalnoj jedinici, državnom organu, službenom licu, gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti.

46

KVALIFIKOVANI OBLICI: javna kleveta (putem sredstava javnog informisanja ili na javnom skupu) i teška kleveta postoji kad je ono što se iznosi ili prenosi takvog značaja da je dovelo ili moglo dovesti do teških posledica za oštećenog.

VI/2 UVREDA čl. 170 KZ

POJAM: Uvreda je izjava ili ponašanje kojim se omalovažava jedno lice a saznata je od nekog. Pored klevete, to je osnovno KD protiv časti i ugleda.RADNJA IZVRŠENJA: Sastoji se u davanju izjave ili ponašanju kojim se omalovažava, potcenjuje ili ponižava ličnost drugog čoveka. Najčešće se osporavaju, umanjuju ili potcenjuju lična svojstva, sposobnosti, ljudske vrednosti, vrline, te se tako pogadja čast i dostojanstvo. KD uvrede nije zakonom određeno prema radnji, već prema posledici zbog tog što se uvreda može izvršiti mnogobrojnim delatnostima koje nije moguće precizno obuhvatiti.Najčešće se vrši rečima (verbalna uvreda), usmenim ili pismenim. Može biti neposredna ili posredna. Neposredna je kad se potcenjivanja upućuju licu u njegovom prisustvu a posredna kad se upućuju preko drugih ili kroz aluziju.Uvreda delom (realna uvreda) vrši se radnjom koja ima karakter zlostave, s tim da nisu ostvareni elementi nekog težeg KD (šamaranje, pljuvanje, čupanje za kosu).Uvreda znacima (simbolička uvreda) vrši se znacima, gestovima. Činjenice sadržane u izjavi po pravilu su istinite ali neprijatne. Uvredljivost se ceni objektivno, prema shvatanju sredine. Izjava ili ponašanje koji se ne smatraju omalovažavajućim i ponižavajućim u nekoj sredini ne čine uvredu bez obzira što ih lice prema kom su upućene tako oseća ili bez obzira što je učinilac njima hteo da uvredi drugog. Ocenu o objektivnom značenju i dejstvu daje sud.Izjava omalovažavanja treba da se odnosi na jedno ili više odredjenih lica. Uopštena izjava ma kako bila neprijatna, ne predstavlja uvredu. Izjava omalovažavanja treba da je saznata od lica kome je upućena ili od nekog drugog lica. Razlika izmedju uvrede i klevete: radnja izvršenja kod klevete sastoji se u iznošenju ili pronošenju, a uvreda se čini izjavama ili ponašanjem. Kod klevete se iznose neistinite činjenice a kod uvrede su po pravilu istinite. Za postojanje klevete neophodno je da su neistinite činjenice saznate od strane trećeg lica dok je za postojanje uvrede dovoljno da je omalovažavajuća izjava saznata od nekog pri čemu to može biti samo lice kom je izjava upućena.IZVRŠILAC:svako lice.Uvreda je izvršena kad je omalovažavajuća izjava saznata od lica koje se želi omalovažiti ili od nekog drugog lica.Za uvredu se kažnjava novčanom kaznom 20-100 dnevnih iznosa ili od 40.000-200.000 dinara.

47

Kvalifikovani oblik je javna uvreda putem sredstava javnog informisanja ili na javnom skupu. Kazna je od 80 - 240 dnevnih iznosa ili od 150.000 - 450.000 dinara.Ako je oštećeni uvredu uzvratio (retorzija uvrede) sud može obe ili jednu stranu kazniti ili osloboditi.VINOST: samo umišljaj.GONJENJE: kao i kod klevete.

Neće postojati KD ako se učinilac uvredljivo izrazio o drugom u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju sl.dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa ako se iz načina izražavanja vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja.

VII. KRIVIČNA DELA PROTIV DOSTOJANSTVA LIČNOSTI I MORALA

po novom KZ to su

KRIVIČNA DELA PROTIV POLNE SLOBODE (Glava XVIII)

U ovu grupu KD spadaju KD protiv polne slobode ličnosti, tj. protiv slobode odlučivanja u sferi polnog života. Njima se u izvesnoj meri povređuje i dostojanstvo ličnosti u ovoj sferi. Neka od ovih kriminalnih dela uperena su i protiv polnog morala.Iz prvobitnog naziva ove grupe KD moglo bi se zaključiti da se njima štiti dostojanstvo ličnosti kao individualno dobro koje ima opšteljudski karakter i moral kao opšta društvena kategorija. To nije tačno. Dostojanstvo ličnosti se štiti KD protiv časti i ugleda kao i KD protiv slobode i prava čoveka. Moral, kao društvena kategorija štiti se celokupnim pravnim sistemom i svojim sopstvenim mehanizmom zaštite koji se odvija izvan sfere državne prinude. Objekt zaštite ovih KD su polna sloboda i polni moral. Napadom na polnu slobodu napada se istovremeno i na polni moral kao i na polnu čast koja čini bitnu ako ne i najvažniju komponentu ljudskog dostojanstva. To što ova KD nisu svrstana u grupu KD protiv sloboda i prava ili u grupu KD protiv časti i ugleda može se zahvaliti činjenici što se njima ne napada svaka sloboda odlučivanja i postupanja već samo ona u sferi polnih odnosa, tj. njima se povređuje samo polna a ne i neka druga vrsta časti. Znači, KD iz ove glave nisu usmerena protiv dostojanstva ličnosti uopšte i morala u celini, već protiv dostojanstva ličnosti i morala u oblasti polnog života.Da je zaštitni objekt ovih KD polna sloboda u smislu slobodnog odlučivanja jednog lica da li će i s kim i kada stupiti u polne odnose ili neće i polni moral kao vid javnog morala, vidi se iz strukture ovih KD. Najveći broj usmeren je na

48

vršenje obljube upotrebom sile, pretnje, korišćenjem nemoći, zavisnosti i nezrelosti.Polazeći od činjenice da je polni život najintimniji deo čovekove ličnosti, gde je on i najosetljiviji na spoljna zadiranja, postavlja se pitanje da li i u kojoj meri društvo treba da se meša u ovu sferu, pravnim a posebno krivičnopravnim normama. Sfera ovih odnosa teško se može regulisati a da se ne zadire u intimu ličnosti. Međutim, kako se sloboda jedne ličnosti kao polne jedinke može odvijati na štetu polne slobode druge ličnosti, to je krivično pravna intervencija društva u tim situacijama neophodna. Zaštita polne slobode ličnosti je nužna. Ono što je sporno je pitanje da li krivično pravo treba da interveniše i u slučajevima kada se zadovoljavanje polnog nagona ostvaruje dobrovoljno uz obostranu saglasnost partnera, samo zato što se time vređa polni moral koji je veoma promenljiv. Postoje velike razlike ne samo u gledištima nogo i u zakonodavnim rešenjima u pogledu broja i vrsti inkriminacija kojim se štiti javni moral. Evolucija u regulisanju polnih delikata uopšte, a posebno onih kojim se vređa polni moral, je dosta velika. Starija krivična zakonodavstva su predviđala mnogo veći broj KD iz ove grupe. To je i razumljivo jer je u ovoj oblasti krivično pravo dugo bilo pod uticajem religije koja je svaki polni odnos van braka smatrala grehom i tražila kažnjavanje. Razvojem društva dolazi do bitnih promena u shvatanju ljudi i time i do liberalizacije u normiranju ovih odnosa, te nestaju delikti koji su bili «veoma teški»: preljuba, vanbračna zajednica između punoleltnih lica itd.Savremeni KZ-i sadrže relativno mali broj KD protiv polnog morala, ali postoji težnja pooštravanja kažnjavanja za delikte kojima se napada polna sloboda.Veći broj ovih KD su vlastoručna KD. Maloletna lica su posebno zaštićena u pogledu polne slobode jer je kažnjiva svaka pa i dobrovoljna obljuba s maloletnikom. Pasivni subjekt je i muško i žensko lice. Krivična dela iz obe glave mogu biti izvršena samo s umišljajem.

VII/1. SILOVANJE ČL. 178 KZ

NAPOMENA: Silovanje po novom KZ koji je stupio na snagu 01.01.2006. godine u sebi obuhvata i nekadašnje KD prinude na obljubu (bivši čl. 103/a koji je izbačen iz KZ). Taj član «pretopio» se u st. 2 kod KD silovanja. Takođe je ukinut i čl. ??? Protivprirodni blud, jer se po novom KZ silovanje može izvršiti i nad muškim licem, tj. i izvršilac i oštećeni mogu biti lica oba pola pa nije bilo više potrebe za posebnim članom u KZ-u. Iz tog razloga ta dva nekadašnja KD nisu ovde obrađivana.

Krivično delo se sastoji u prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin, upotrebom sile ili pretnjom da će se napasti i to neposredno na život ili telo tog ili njemu bliskog lica.Radnja izvršenja ovog KD sastoji se u izvršenju obljube ili drugog sa njom izjednačenog čina. Pod obljubom se podrazumeva prirodni polni snošaj s licem suprotnog pola. Kao čin izjednačen sa obljubom smatra se oralni i analni polni odnos s licem suprotnog ili istog pola. Delo treba da je učinjeno primenom sile ili

49

pretnje da će se neposredno napasti na život ili telo tako da se primena sile ili pretnje pojavljuje kao sastavni deo radnje izvršenja. Pod silom se podrazumeva primena fizičke snage kao i hipnoze ili omamljujućih sredstava. Pretnja treba da se odnosi na neposredan napad na život ili telo. Neposredan napad je onaj koji se odmah može ostvariti. Sila i pretnja su upravljene na savladavanje otpora žrtve koji treba da je ozbiljan i stalan.KD se može izvršiti nad licem oba pola, a izvršilac takođe može biti lice oba pola. Može se izvršiti samo s umišljajem. Kazna zatvora 2-10 godina. Privilegovani (lakši) oblik ovog KD postoji ako je delo učinjeno pretnjom da će se za lice kome se preti ili za neko njemu blisko lice izneti nešto što bi škodilo njegovoj časti ili ugledu ili nekim drugim teškim zlom. Ovo je bivše KD prinude na obljubu. Kazna je zatvor od 1-8 godina.I - kvalifikovani (teži) oblik postoji ako je usled prvog ili drugog oblika ovog dela nastupila TTP lica prema kom je delo izvršeno ili je delo izvršeno od strane više lica, ako je izvršeno na naročito svirep ili ponižavajući način, ako je izvršeno prema maloletniku ili ako je kao posledicu imalo trudnoću silovane osobe. Zatvor od 3-15 godina.II - kvalifikovani (teži) oblik postoji ako je delo izvršeno prema detetu ili je nastupila smrt silovane osobe. U ovom drugom slučaju u odnosu na smrt, kao težu posledicu, treba da je kod učinioca postojao nehat inače bi se, u slučaju umišljaja, radilo o sticaju silovanja s ubistvom i to teškim. Kazna je zatvor od 5-18 godina.Ako je KD učinjeno prema bračnom drugu, krivično gonjenje se preduzima po predlogu.Objekt zaštite je sloboda odlučivanja u pogledu stupanja u polne odnose.Silovanje je nepravo složeno KD sastavljeno iz prinude i obljube. Pri tom je prinuda KD dok je obljuba prirodni čin.

VIII. KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI I ČOVEKOVE SREDINE

U novom KZ ova dela su razdvojena na dve glave:

GLAVA XXIII. KRIVIČNA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDIGLAVA XXIV. KRIVIČNA DELA PROTIV ŽIVOTNE SREDINE

Zdravlje ljudi je od posebnog značaja s gledišta zaštite čovekovog prava na život. U ovoj grupi KD obuhvaćena su ona dela koja se odnose na zdravlje ljudi uopšte tj. zdravlje individualno neodredjenog broja ljudi ali se konkretni slučajevi ovih dela mogu odnositi i na zdravlje pojedinca. Ova dela se naročito odnose na zaštitu od zaraznih bolesti, na lečenje i na ugrožavanje zdravlja škodljivim proizvodima.Uopšteno uzev, zdravlje predstavlja takvo psihofizičko stanje čoveka kod kog postoji harmonična funckija svih organa i procesa, koji ga čine sposobnim za normalan život i društvenu produktivnost. Nasuprot zdravlju je bolest koja

50

predstavlja takav psihofizički proces koji nastaje dejstvom bacila, bakterija i virusa na čovečji organizam i koji dovodi do poremećaja u gradji i funkcijama pojedinih organa ili organizma u celini usled čega slabi sposobnost za rad i normalan život. Medju bolestima posebnu opasnost predstavljaju zarazne bolesti koje se brzo šire na velik broj ljudi i na velikim prostorima i koje izazivaju teže posledice po zdravlje ili smrt. Ako je zdravlje fizičko i duševno blagostanje, onda je ono osnov života i rada pa prema tom i socijalnog blagostanja ne samo pojedinaca već i društva. Zato ono nije briga samo pojedinca nego briga zajednice. Otud i njegova zaštita u KZ.Obe ove grupe KD imaju isti zaštitni objekt - ZDRAVLJE LJUDI.Posledica je ugrožavanje zdravlja ljudi, tj. stvaranje opasnosti da oboli neodredjeni broj ljudi. Ta opasnost je kod nekih KD apstraktna a kod nekih konkretna. Neka KD iz obe glave mogu imati za posledicu čak i povredu ali uperenu protiv odredjenih ličnosti (prenošenje polne bolesti).KVALIFIKOVANI OBLIK: Postoji ako dodje do teške telesne povrede, teškog narušenja zdravlja ili smrti jednog ili više lica.Kriv dela su uglavnom blanketne prirode tj. kod većeg broja radnja izvršenja se sastoji u kršenju propisa iz odredjene oblasti zdravstvene zaštite ili zaštite životne sredine.IZVRŠILAC: veći broj dela iz ovih glava može izvršiti svako lice a manji određena lica (lekar, veterinar).VINOST: najveći broj se vrši i umišljajno i nehatno.KD iz ove oblasti regulisana su i u drugim zakonima: Zakon o prometu otrova, Zakon o zaštiti jonizujućih zračenja, Zakon o nuklearnoj sigurnosti, Zakon o proizvodnji i prometu lekova, Zakon o proizvodnji i prometu opojnih droga, Zakon o prometu sredstava za zaštitu bilja i dr.

VIII/1. NADRILEKARSTVO čl. 254. KZ (sa nadriapotekarstvom)

Ko se bez odgovarajuće stručne spreme bavi lečenjem ili pružanjem drugih medicinskih usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

OBJEKT ZAŠTITE: je zdravlje ljudi od nestručnog i nepodobnog lečenja. Nadrilekarstvo je ujedno i poseban oblik prevare kojim se vrši eksploatacija lakovernih ljudi.RADNJA IZVRŠENJA: bavljenje lečenjem i pružanjem medicinske pomoći. Lečenje podrazumeva utvrdjivanje dijagnoze i odredjivanje terapije. Lečenje će postojati i kad se ne utvrdjuje dijagnoza nego se samo daju lekovi i preduzimaju druge mere i postupci radi izlečenja (masaže, imobilizacija itd).Za postojanje KD potrebno je da se lice koje nema stručnu spremu bavi lečenjem, a to bavljenje da ima trajan karakter tako da u sebi sadrži težnju za ponavljanjem. Uglavnom se vrši u vidu zanimanja. Glavni motiv je ostvarivanje prihoda ali može biti i lična afirmacija, sticanje slave itd. Znači delo postoji bez obzira vršilo se za nagradu ili ne. Ta okolnost može biti od

51

značaja jedino pri odmeravanju kazne. Bavljenje lečenjem od nestručnih lica često podrazumeva i spravljanje nekih lekova. Ni ta činjenica nije odlučna za postojanje dela, jer ono postoji i kad ova lica koriste prave lekove.POSLEDICA: apstraktna opasnost po zdravlje ljudi. Kriv.delo je sršeno samim bavljenjem, lečenjem ili pružanjem medicinske pomoći. Za postojanje dela je bez značaja dal je lečenje bilo uspešno, neuspešno ili štetno. To su okolnosti koje se uzimaju u obzir pri odmeravanju kazne.IZVRŠILAC: svako lice osim lekara i lica koje je završilo neku od medicinskih škola u pogledu pružanja medicinske pomoći. Lekar u smislu ovog KD je svako liced koje ima diplomu medicinskog ili stomatološkog fakulteta, bez obzira na to da li ima praksu ili ne i da li je u struci u službi ili ne. Studenti medicine, farmaceuti, mogu biti izvršioci ovog KD. Lica sa medicinskom školom bez obzira na stepen mogu biti izvršioci ako se bave lečenjem ali ne i pružanjem medicinske pomoći, jer je to njihova struka.VINOST: Potreban je umišljaj.KVALIFIKOVANI OBLIK: ako je učinilac postupao iz koristoljublja.Najteži oblik obuhvaćen je odredbama čl. 259.

VIII/2 ZAGADJIVANJE VODE ZA PIĆE I ŽIVOTNIH NAMIRNICA čl.258.KZ

Ko kakvom škodljivom materijom zagadi vodu koja ljudima služi za piće ili životne namirnice kazniće se zatvorom do 3.godine. Ako je dilo učinjeno iz nehata, kazniće se novčano ili zatvorom do 1.godine. Radnja izvršenja ovog KD je unošenje u vodu koja ljudima služi za piće takvih škodljivih materija koja je čine opasnom za žitvot ili zdravlje ljudi. Voda za piće može biti u izvorištima, instalacijama za prečišćavanje ili u razvodnoj mreži. Objekt dela prema tom ne može da bude voda koja služi za napajanje stoke niti vode koja se koristi u industriske svrhe. Ovo KD neće postojati ni u slučaju zagađivanja reka, potoka, ribnjaka, jezera ukoliko voda iz njih ljdima ne služi za piće. Iz zakonske kvalifikacije sledi da ovo KD ima krakter opšteopasnog KD pa stoga objekt ovog dela mogu biti samo one vode koje služe za piće individualno neodređenom broju lica. Škodljiva materija kojom se voda za piće čini opasnom za život ili zdravlje ljudi može biti svaka materija koja ima to dejstvo: otrovi, otpadne vode, crkotine i sl. Delo postoji samo ako je utvrđeno da je voda za piće učinjena opasnom za život ili zdravlje ljudi. Dovoljna je i mogućnost lakog narušenja zdravlja. Za postojanje KD nije potrebno da je zagađena voda upotrebljena pa čak ni to da je postojala neposredna opasnost da bude upotrebljena. Posledica dela se sastoji u apstraktnoj opasnosti. Izvršilac može biti svako lice pa i vlasnik bunara ili zemljišta na kom se nalazi izvor kao i odgovorno lice u preduzeću koje nadzire izvorišta, reni-bunare, instalacije za prečišćavanje i sl. Delo se može izvršiti s umišljajem i iz nehata.

52

ZAGADJENJE ŽIVOTNE SREDINE čl.260.KZ

POJAM: KD se sastoji u zagadjivanju vazduha, vode ili zemljišta kršenjem propisa o zaštiti, čuvanju ili unapredjenju životne sredine. OBJEKT ZAŠTITE: je životna sredina čoveka. OBLICI ISPOLJAVANJA: - zagadjivanje vode, vazduha i zemljišta - nepreduzimanje mere protiv zagadjivanja RADNJA IZVRŠENJA: je zagadjivanje vazduha, vode i zemljišta. Zagadjivanje se vrši ispuštanjem otrovnih ili zagušljivih gasova u većim količinima, ispuštanjem otrovnih ili zagušljivih gasova u većim količinima, ispuštanjem otpadnih voda koje sadrže otrovne, zarazne i škodljive u vodu, vodotok, zemljište, posipanjem ili bacanjem otrova na zemljište, masovnom upotrebom zaštitnih sredstava i dr. Pod pojmom vode treba razumeti svaku vodu koja služi ljudima za drugu upotrebu sem za piće. Bez značaja je da li je reč o prirodnim vodotokovima ili jezerima ili kakvo je i čije zemljište u pitanju, da li je pod šumama, drugim kulturama ili je bez biljnog pokrivača. Za postojanje dela potrebno je da je do zagadjenja došlo kršenjem propisa kojim su odredjeni postupci prečišćavanja ispusnih gasova ili otpadnih voda. To su propisi drugih grana prava. Radnja kod ovog dela može se sastojati u svakoj delatnosti (činjenju i nečinjenju) usled kog dolazi do zagadjenja. To zagadjivanje treba da bude u većoj meri ili na širem prostoru.Zagadjenjem ovih delova životne sredine ima za posledicu ugrožavanje biljnog i životinjskog sveta a time i prirodne sredine u kojoj ljudi žive i koja je od značaja za njihov život i zdravlje i ekonomske interese. Kazna je zatvor do 3.godine. POSLEDICA: je izazivanje konkretne opasnosti za život i zdravlje ljudi, odnosno ugrožavanje životne sredine. IZVRŠILAC: može biti svako lice. VINOST: potrebni su tj. mogući su i umišljaj i nehat. Za nehat je kazna: zatvor do 1.godine ili novčan a. Nepreduzimanje mera protiv zagadjivanja čini odgovorno lice u preduzeću, ustanovi koje kršenjem propisa o zaštiti, čuvanju ili unapredjenju životne sredine propusti da postavi uredjaje za prečišćavanje ili dopusti izgradnju i stavljanje u pogon postrojenja koje zagadjuju sredinu.Teži oblik postoji ako je usled osnovnog dela došlo do uništenja ili oštećenja životinjskog ili biljnog sveta velikih razmera ili do zagadjenja životne sredine u toj meri da su za njegovo otklanjanje potrebni duže vreme ili veliki troškovi. Kazna za umišljaj je 1-8.g. a za nehat 6.meseci do 5.godina. Pored propisanih kazni zakon kod svih oblika ovog KD predvidja da se u slučaju izricanja uslovne osude učiniocu može postaviti obaveza da u odredjenom roku preduzme mere za zaštitu, čuvanje i unapredjivanje čovekove životne sredine koje su odredjene zakonom ili drugim propisima.

53

IX KRIVIČNA DELA PROTIV PRIVREDE (Glava XXII)

U ovu grupu spada velik broj KD od kojih se neka odnose na privredu i privredno poslovanje (opšta privredna KD), dok su druga vezana za određene oblasti privrede i privrednog života (finansije, proizvodnja, trgovina). Kod jednog broja ovih KD kao poseban subjekt pojavljuje se odgovorno lice. Pojam odgovornog lica zakonski je odredjen tako da se pod odgovornim licem smatra vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kome je s obzirom na njegovu funkciju, uloženasredstva ili na osnovu ovlađćenja poveren odredjen krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj deltnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova.

Pod subjektom privrednog poslovanja smatra se preduzeće, drugo pravno lice koje obavlja privrednu deltnost i preduzetnik. Pravno lice koje pored svoje redovne delatnosti obavlja i privrednu delatnost smatra se subjektom privrednog poslovanja samo kad vrši tu delatnost.

Pod privrednom jedne zemlje podrazumeva se niz delatnosti kojima se ostvaruju proizvodnja i raspodela dobara i vrše usluge neophodne za život ljudi. Proizvodnja je uslov postojanja društva i pokretač njegovog razvoja. Cilj proizvodnje je potrošnja tj. zadovoljenje raznovrsnih ljudskih i društvenih potreba. Raspodela se javlja kao nužni posrednik između proizvodnje i potrošnje. Odnosi koji vladaju u procesu proizvodnje i raspodele su najvažniji društveni odnosi, a to je i razlog što se ovi odnosi ne prepuštaju stihiji već se organizovano uredjuju i usmeravaju. Tako sistematski uredjeni odnosi koji se zasnivaju na određenom vlasništvu čine privredni sistem neke zemlje.

Krivična dela protiv preivrede su uperena protiv društvenih odnosa koji vladajuu procesu proizvodnje i raspodele. To je niz raznovrsnih delatnosti kojim se ometa normalan tok proizvodnje i prometa robe i u usluga ili ugrožava poverenje u novac, znakove za vrednost i obeležavanje robe i kvalitet proizvoda. Broj KD protiv privrede je dosta velik i postoji tendencija daljeg povećanja.

Od KD protiv privrede treba razlikovati privredni kriminalitet. KD protiv privrede nisu jedina kojima se napadaju odnosi u privredi. Postoje i druga KD kojima se napadju ovi odnosi, a koja se nalaze u drugim glavama jer se njima napadaju idruga dobra koja u odnosu na privredu imaju primarni značaj. Neka KD svrstana su u grupu KD protiv ustavnog uredjenja (uništenje važnih objekata privrede, sabotaža itd.) Takođe, neka KD protiv sl. Dužnosti imaju karakter i privrednih KD jer se njihovim izvršenjem nanosi šteta i privredi (pronevera, prevara u službi itd.) Znači privredni kriminalitet je širi pojam od KD protiv privrede, jer obuhvata i KD iz drugih glava.

54

Pored kriv. Dela kojim se ugrožavaju privr. odnosi postoje i druge kažnjive delatnosti kojim se ostvaruju iste posledice. To su privr. prestupi i privr. prekršaji.OBJEKT ZAŠTITE: privreda i jedinstveno tržište

- veći broj ovih KD ima blanketni karakter,- vrše se uglavnom s umišljajem, a iz nehata samo 4.-

IX/1 PORESKA UTAJA čl. 229 KZ

Ovo KD se sastoji u davanju lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili činjenicama koje su od uticaja na utvrdjivanje poreza ili u neprijavljivanju, kada je to obavezno, takvih prihoda, predmeta ili činjenica koji su od uticaja na utvrđivanje poreskih obaveza, ili na drugi način prikrivanja takvih podata. Ove radnje treba da su učinjene u nameri da se u potpunosti ili delimično izbegne plaćanja poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina. Za postojanje dela potrebno je da iznos poreza ili drugih navedenih obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara. Kazna je zatvor do 3 godine i novčana kazna.

Može se izvršiti samo s umišljajem.I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor 1-5 godina i novčana kazna.II KVALIFIKOVANI OBLIK nastaje ako iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 7.500.000,00 dinara. Kazna je 1-8 godina i novčana kazna.OBJEKT ZAŠTITE su porezi i doprinosi koje se plaćaju na prihode i predmete zakonito stečene. Plaćanje poreza i doprinosa je zakonska obaveza, a izbegavanje se nanosi šteta društvu jer porezi služe za podmirivanje potreba državne administracije, a doprinos za podmirenje potreba društ. delatnosti: nauke, zdravstva, prosveta, PIOR itd.OBLICI ISPOLJAVANJA – davanje lažnih podataka o prihodu - neprijavljivanje prihoda.POSLEDICA: šteta naneta državnih organima ili druš. delatnostima kojima je prihod op poreza ili doprinosa namenjen.IZVRŠILAC: lice koje daje lažne podatke tj. lice koje je dužno da podnese poresku prijavu, a to ne učini. Izvršiocima se smatraju i prodavac i kupac nepokretnosti ako u ugovor unesu manji iznos od onog koji je stvarno plaćen.Kazna je kumulativna za sve oblike: i zatvor i novčana kazna.

IX /2 ŠUMSKA KRAĐA čl. 275 KZ (sada Glava XXXIV KD protiv živ.sredine)

Po ranijem KZ ovo KD bilo je u glavi KD protiv privrede.

55

Ko radi krađe obori u šumi, parku, drvoredu jedno ili više stabala, a količina oborenog drveta je veća od 1 m3, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Ako je delo učinjeno u nameri da se oboreno drvo proda ili ako je količina oborenog drveta veće od 5 m3 ili je delo izvršeno u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi s posebnom namenom, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 3 godine.

Za oba stava, kazniće se i pokućaj.

ŠUMSKA KRAĐA

Radnja izvšenja osnovnog oblika je obaranje jednog ili više stabala u nameri krađe. Šumom se naziva zemljište obraslo šumskim drvećem. Drvored, šumski rasadnici, parkovi u naseljima, poljozaštitnim pojasevi kao i grupe šumskog drveće koje čini celinu na površini do 5 ari ne smatraju se šumom u smislu zakona o šumama. Pod obaranjem stabla radi krađe treba razumeti seču stabla u nameri da se ono prisvoji i time sebi ili drugom pribavi protiv pravna imovinska korist. Nije od značaja u koju svrhu izvršilac namerava da oboreno drvo proda pošto će se u tom slučaju radititi o kvalifikovanom obliku dela iz st.2. S obzirom da se radi o KD krađe, delo se može izvršiti samo u tuđoj šumi. KD će postojati samo ako je količina oborenog drveta veća od 1 m3. Pri tom nije od značaja da li je oboreno stablo sirovo ili suvo. Kriv. delo je svršeno obaranjem stabla. Može se izvršiti samo s umišljajem. Kad se delo vrši u šumi koja se nalazi pod posebnom zaštitom, izvršilac treba da je svestan te okolnosti da bi delo bilo kvalifikovano težom posledicom. Kažnjiv je i pokušaj. O pokušaju će se raditi kad je izvršilac započeo s obaranjem stabla ali ga još nije oborio ili kad je oborio jedno ili više stabala čija količina još nije dostigla 1 m3.

Slično ovom je i KD PUSTOŠENJE ŠUMA iz čl. 274 KZ

Ko protivno propisima ili naredbama nadlešnih organa vrši seču ili krčenje šume, ili ko oštećuje stabla ili na drugi način pustoši šume ili obori jedno ili više stabala u parku, drvoredu ili na drugom mestu gde seča nije dozvoljena, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 1 godine.

Ko ovo delo izvrši u zaštićenoj šumi, nacionalnom parku ili drugoj šumi s posebnom namenom , kazniće se zatvorom od 3 meseca – 3 godine.

IX/3 NEZAKONIT LOV čl. 276 KZ

56

I ovo KD je novom KZ u glavi KD protiv životne sredine.

Ko lovi divljač za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 6 meseci.Ko neovlašćeno lovi na tudjem lovištu i ubije ili rani divljač ili je uhvati živu kazniće se novčano ili zatvorom do 1 godine.Ako je delo iz st. 2 učinjeno u odnosu na visoku divljač kazni će se novčano ili zatvorom do 2 godine.Ko lovi divljač čiji je lov zabranjen ili ko lovi bez posebne dozvole odredjenu vrstu divljači za čiji je lov potrebna takva dozvola ili ko lovi na način ili sredstvima kojim se divljač masovno uništava kazniće se zatvorom do 3 godine.Ulovljena divljač i sredstva za lov će se oduzeti.

Ustavom RS odredjeno je da je divljač kao prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa, pod posebnom zaštitom propisanom zakonom. Lov divljači može se vršiti samo pod uslovima i na način određen zakonom. Osnovne odredbe o lovstvu kojima se utvrdjuje zaštita, gajenje i lovljenje divljači sardžane su u zakonu olovstvu. Pojam divljači obuhvata sisare i ptice koji žive slobodno u prirodi. Divljač je državna svojina.

Pod lovom u smislu ovog KD podrazumeva se odstrel divljači kao i hvatanje žive divljači, s tim da za postojanje KD nije potrebno da je divljač odstreljena ili uhvaćena. Bitno je da se to radi za vreme lovostaja ili na području gde je lov zabranjen. Za odredjene vrste divljači lov je trajno zabranjen.

Delo iz st.2 predstavlja vrstu kradje (lovokradja). Za postojanje dela potrebno je ostvarenje 2 uslova: da se lov vrši neovlašćeno na tudjem lovištu i da je pri tom divljač ubijena, ranjena ili uhvaćena živa. Lovište je površina zemljišta ili vode koja predstavlja prirodnu i lovno-privrednu clinu i obezbedjuje ekološke uslove za uspešno gajenje odredjene vrste ili više vrsta divljači. Lovište ustanovljava nadlešni organ i daje ga na gazdovanje lovno-privrednoj ili drugoj organizaciji koja ispunjava propisane uslove. Na odredjenom lovištu pravo lova imaju samo lovci-članovi organizacije koja gazduje lovištem i lovačko stručno osoblje, a druga lica pod posebnim uslovima.Stavovi 3 i 4 su teži oblici osnovnog dela.KD se može izvršiti samo s umišljajem.Ako je prilikom jednog lova okrivljeni ubio, ranio ili uhvatio više komada divljači, radiće se o jednom KD nezakonitog lova.Uopšte rečeno, nema sticaja KD u slučaju ostvarenja obeležja iz dva ili više stavova ovog KD. U ovakvim slučajevima delo će se kvalifikovati po stavu u kom je propisana najteža kazna.

X KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE (Glava XXI)

57

Kriv. delima iz ove glave štiti se imovina koja se sastoji od stvari i imovinskih prava i interesa vezanih za stvari. Neka od ovih dela odnose se samo na pokretnu imovinu dok se druga odnose na imovinu uopšte obuhvatajući kako pokretnu tako i nepokretnu kao i imovinska prava i interese. Pojmovi pokretne i nepokretne imovine ne podudaraju se sa tim pojmovima u građanskom pravu. Imovina podrazumeva vlasništvo tj. oblik prisvajanja stvari i vrednosti u kojima i preko kojih se one izražavaju. Imovina može pripadati državi ili pojedincima. Državi (zajednici) pripadaju rudna blaga, šume, reke, putevi kao i državna i javna preduzeća koja su od opšteg interesa: pošta, železnica, elektrane. Privatnu imovinu čini skup stvari i subjektivnih građanskih prava koja pripadaju nekom licu sa kojim ono, u granicama zakona, može slobodno raspolatati. Stvari koje čine imovinu mogu se po pravilu izraziti u novcu. Imovina čini ekonomski osnov svakog društva. Ona služi zadovoljenju opštih, zajedničkih i pojedinačnih potreba. Što je veće masa stvari i bogatstva koja čine imovinu, to je društvo bogatije i bolji su uslovi života njegovih članova. Zbog takvog značaja imovine svako društvo reguliše oblike vlasništva, način sticanja vlasništva nad stvarima i imovinskim pravima kao i način raspolaganja njima. To čini imovinski poredak čije narušavanje izaziva društvene poremećaje. Otud neophodnos krivično-pravne zaštite imovine. Odlučujući faktor za napuštanje koncepcije o odvojenoj zaštiti društvene od privatne imovine koja je kod nas postojala sve do donošenje KZ 1951 je izbegavanje da se stvaraju duple inkriminacije čija su obeležja potpuno ista. Sva dela kojim se napada na društvenu i privatnu imovinu vrše se na isti način, istim sredstvima i iz istih motiva pri čemu i posledice mogu biti iste. Krivično-pravna zaštita imovine ne ostvaruje se samo KD iz ove glave već i KD protiv privrede i protiv sl. dužnosti. Razlika između njih je u tom što se kod KD protiv imovine, imovina pojavljuje kao osnovno i jedini ili bar pretežni oblik zaštite, dok se kod drugih KD ona pojavljuje kao zaštitni objekt zajedno s nekim drugim objektom pri čemu taj drugi objekt ima primarni značaj. Ova KD zajedno s KD protiv života i tela i političkim KD imaju najdužu istoriju. OSNOVNE KARAKTERISTIKE:

- imovina kao grupni zaštitni objekt kod većeg broja KD iz ove glave pojavljuje se u vidu pokretne stvari. Konkretna pokretna stvar je objekt napada samo kod krađe mot. vozila i uništenja arh. građe.

- Osnovni motiv izvršenja većeg broja KD je pribavljanje imovinske koristi za sebe ili drugog. Motiv koristoljublja je najčešćio ali ne i jedini. Izuzetak od namere prisvajanja radi pribavljanja protiv pravne imovinske koristi čine: oduzimanje tj. krađa mot. vozila i oduzimanje tuđe stvari gde je motiv posluga, tj. protivpravna upotreba tuđe stvari kao i oštećenje tuđe stvari gde je osnovni motiv nanošenje štete drugom.

- Pošto imovinska KD imaju vrednosti element, jer se šteta može novčano izraziti, to se kvalifikovani oblici kod većeg broja dela pojavljuju kada šteta premaši određeni novčani iznos.

58

- KD protiv imovine su dosta heterogena po neposrednom predmetu napada i vrednosnom iznosu štete tako da u zavisnosti od tog gonjenje može biti po sl. dužnosti ili po priv. tužbi.

X/1 KRAĐA čl. 203. KZ

POJAM: KD se sastoji u oduzimanju tuđe pokretne stvari od drugog u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi protivpravna imovinska korist za sebe ili drugog. OBJEKT ZAŠTITE je imovina. PREDMET krađe je tuđa pokretna stvar. Pokretna stvar je svaki predmet materijlne prirode bez obzira na to da li se nalazi u čvrstom, tečnom ili gasovitom stanju, koji se može pomerati, prenostiti ili odvajati od glavne stvari i da se ova usled tog ne ošteti ili uništi. Stvar može biti u prirodnom stanju, a može predstavljati i predmet koji je načinjenj radom čoveka. Prema KZ kao pokretna stvar smatra se i svaka proizvedena ili skupljenja energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls kao i računarski podatak i računarski program. Kao tuđa stvar smatra se ona koja nekom pripada ali ne pripada učiniocu. KD. Stvar u susvojini može biti predmet krađe od strane jednog suvlasnika ako se ona ne nalazi u njegovom pritežanju jer njenim oduzimanjem učinilac oduzima i deo stvari koji nije njegov. RADNJA ovog KD je oduzimanje pokretne stvari. Kao oduzimanje smatra se prekidanje pritežanja na stvari lica kod kog se ona nalazi i zasnivanje svog pritežanja ( ne i svojine jer se ona ne može steći krađom). Stvar se oduzima od drugog što znači da se mora nalaziti u tuđem pritežanju i da se iz njega oduzima. Pritežanje je faktička vlast na stvari tako da pritežalac s njom može da postupa kako hoće. Najčešće je to njen vlasnik, ali to može biti i neko drugo lice kod kog se stvar nalazi po nekom drugom osnovu (poverena na čuvanje, data na poslugu itd.). Svari koje nisu u čijem pritežanju ne mogu biti predmet krađe (voda iz mora, pesak iz pustinje). Kao oduzimanje smatra se vršenje neke radnje kojom učinilac prekida pritežanje. Čovek nije stvar i ne može biti predmet krađe ali to mogu biti pojedini delovi odvojeni od njega bilo prirodni (kosa) ili veštački ( proteze). Predmet može biti samo stvar čijim se prisvajanjem može postići imovinska korist: da sama stvar ima vrednost ili ako nema da se pomoću nje može postići imovinska korist (revers iz radnje za hem. čišćenje nema vrednost ali se pomoću njega može doći do odela datog na čišćenje). Oduzimanje stvari može se vršiti na razne načine: tajnim ili javnim uzimanjem i odnošenjem otimanjem. Način i sredstvo krađe zavisi od predmeta. Uglavnom se vrši tajno, bez ili u prisustvu drugih pa i u prisustvu vlasnika ili pritežaoca. Bez namere prisvajanja nema krađe ali može postojati neko drugo delo (oduzimanje tuđe stvari, posluga.) KD je svršeno oduzimanjem tuđe pokretne stvari i uspostavljanjem pritežanja. Pokušaj je kažnjiv. IZVRŠILAC može biti svako lice. VINOST potreban je direktan umišljaj.

59

KAZNA: novčana ili zatvor do 3 godine. Ako je reč o tzv. porodičnoj krađti gde se kao oštećeni javljaju bračni drug, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, itd. postupak se pokreće po privatnoj tužbi.

X/2 TEŠKA KRAĐA čl. 204. KZ

POJAM: Teška krađa je kvalifikovani oblik krađe. Ona postoji kad se krađa izvrši na poseban, specifičan ili opasan način ili pod posebnim okolnostima ili od strane više lica ili kad su predmet krađe stvari velike vrednosti.

1. Krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenog prostora ili savlađavanjem većih prepreka. Zatvoreni prostor je onaj u koji se ne može ući bezu savladavanja prepreke. Zatvroren prostor može biti pokretan i nepokretan. Zatvoren je prostor čiji su ulazi obezbeđeni od neželjenog ulaza. Krađa se vrši:OBIJANJEM – to je nasilno uklanjanje prepreka i prodiranje u zatvoren

prosto. Postoji i kad je učinilac ušao redovnim putem ali obijanjem iziđe.PROVALJIVANJEM – to je prodiranje uz zatvoren prostor bez nasilnog

uklanjanja prepreke. Može se vršti upotrebom lažnog ili originalnog ključa pa čak i upotrebom svog ključa ako njim može da se otvori tuđ zatvoren prostor, ili ako učinilac uđe kroz krovni otvor, ventilacioni prozor, spuštanjem konopcem s viših na niže terase ...

SAVLADAVANJEM VEĆIH PREPREKA - uništenjem alarma, fotoćelija, opijanje čuvara i sl.

2. Krađa izvršena od strane više lica. Pojam više lica znači da dogovorno vrše krađu najmanje 3 lica ali se u praksi prihvata da za postojanje ovog oblika dovoljno da dogovorno učestvuju bar 2. Ovde je potreban sporazum ne za izvršenje samo jedne već više krađa. To ne znači da je za postojanje KD neophodno i da je izvršeno više krađa. Bitno je da je dogovoreno zajedničko izvršenja više krađa i da je izvršena ili bar pokušana samo jedna od učensika dogovora. U izvršenju dela mora da uzme učešće više lica.

3. Krađa izvršena na naročito opasan ili naročito drzak način. Na naročito opasan način je ona koja je izvršena naročito opasnim radnjama ili korišćenjem naročito opasnih sredstava kojim se prouzrokuje opasnost za živto, zdravlje, telesni integritet ili imovinu. Na naročito drzak način odlikuje se ili posebnom odlučnošću , upornošću ili bezobzirnošću učinioca, posebno neočekivanim načinom izvođenja koji ukazuje na veliku drskost ili posebnom zločinačkom smišljenošću.

4. Krađa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane. Posedovanje oružja treba da bude vidno ali ne sme biti upotrebljeno. Kod grupnog vršenja krađe dovoljno je da jedno lice poseduje oružje ali da bi i ostali odgovarali za ovaj oblik treba da znaju da je jedan od njih naoružan. Nema ovog dela ako je oružje koje je poneto

60

izgubljeno ili ostavljeno pre izvršenja krađe ili ako je učinilac do njega došao u toku vršenja krađa. Oružjem se smatra oružje u smislu Zakona o oružju i muiniciji , a opasno oruđe je ono oruđe koje, iako po svojoj prirodi nisu namenjeni za napad ili odbranu, imaju takva svojstva da se mogu upotrebiti u tu svrhu tj. da se njima mogu izazvati TTP ili smrt nekog lica.

5. Krađa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa. Kvalifikatorne okolnosti su prilike pod kojim je delo izvršeno. Prilike ukazuju na posebnu bezobriznost i gramzivost učinioca. Tu spadaju i epidemije, ratna razaranja. U vreme izvršenja ulazi i vreme neposredno nakom udesa dok još traju poremećaji nastali udesom.

6. Krađa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica. Kao bespomoćnost smatra se stanje psihičke ili fizičke nemogućnosti da se stvar zaštiti (boles, iznemoglost, nesvest, oduzetost, ali i prestrašenost, žalost itd.), kao i u svim situacijama nemogućnosti kretanja ( ako je neko vezan , udaljen od invalidskih pomagala). Kao drugo teško stanje smatra se taška situacija u kojoj se neko našao npr. ako mu je pozlilo, kvar auta na drumu, saobr. nesreća, smrtni sllučaj u porodici i dr.

7. Krađa stvari čija vrednost prelazi 450.000,00 din. ili kulturnog dobra. Vrednost se utvrđuje prema vrednosti koju je imala u vreme izvršenja. Nije od značaja vrednost u vreme suđenja jer ona usled raznih okolnosti može biti izmenjena. Kao kulturna dobra smatraju se predmeti koji su prema zakonu o kulturnim dobrima utvrđeni kao kulturna dobra . pokretna ili nepokretna tj. delovi napokretnih dobara koji se mogu od njih odvojiti. Ukratko, to su stvari i tvorevine materijalne i duhovne kulture od opšteg interesa koje imaju posebnu zakonsku zaštitu. Još teži oblik postoji ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara.

Svi oblici krađe mogu se izvršiti samo umišljajem ,a pored toga kod izvršioca treba da postoji i namera da prisvajanjem ukradene stvari pribavi sebi lil drugom protivpravnu korist. Kazna za sve oblike teške krađe je zatvor 1-8 godina, a za teži oblik 2-10 godina.

X/3 SITNA KRAĐA, UTAJA I PREVARA čl. 210. KZ

Sitno delo krađe postoji kad vrednost ukradene stvari ne prelazi iznos od 15.000,00 dinara. To je lakšim privilegovani oblik krađe. Za postojanje ovog lakšeg oblika krađe, utaje ili prevare treba da su ispunjena dva uslova:

- da vrednost ukredenih ili utajenih stvari tj. iznos štete pričinjene prevarom ne prelazi 15.000,00 dinara.

- Da je učinilac išao za tim da pribavi malu imovinsku korist. IZVRŠILAC može biti svako lice. Može biti izvršeno samo s umišljajem.

61

Kazna: novčana ili zatvor do 6 meseci. Ako je učinjeno na štetu imovine građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

X/4 OŠTEĆENJE TUĐE STVARI čl. 212.

KD se sastoji u oštećenju , uništenju ili činjenju neupotrebljivom tuđe stvari. Objekt napada je tuđa stvar, pokretna ili nepokretna. Stvar ne mora imati ekomonsku, novčanu vrednost ali mora imati neku vrednost za njenog vlasnika. Pored stvari koji čine imovinu predmet mogu biti i stvari koje imaju nematerijalnu vrednost: naučni spisi, svojeručni dnevnici, pisma predaka itd. Stvar treba da je samo tuđa. Radnja izvršenja je:

- oštećenje - je delimično uništenje stvari čime se smanjuje njena vrednost- uništenje – je menjanje sastava supstance (sagorevanje, topljenje)- činjenje stvari potpuno neupotrebljivom je lomljenje, cepanje, rušenje.

Način na koji se stvar čini neupotrebljivom nije element bića KD ali može biti od značaja pri odmeravanju kazne. Ako se ovo KD vrši nekim opasnim sredstvom ili na opasan način, može doći do sticaja ovog KD i KD izazivanja opšte opasnosti. Posledica se sastoji u oštećenju, uništenju ili u činjenjuju neupotrebljivom tuđe stvari. Izvršilac može biti svako lice. Za postojanje kriv. odgovornosti potreban je umišljaj. Kazna je novčana ili zatvor do 6 meseci. I KVALIFIKOVANI OBLIK – ako pričinjena šteta prelazi 450.000,00 dinara, kazna je novčana ili zatvor do 2 godine. II KVALIFIKOVANI OBLIK - ako je pričinjena šteta preko 1.500.000,00 dinara ili je delo učinjeno prema kulturnom dobru. Kazna je zatvro od 6 meseci do 5 godina. Ako je oštećena stvar u svojini građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

X/5 PRIKRIVANJE čl. 221. KZ

Delo se sastoji u prikrivanju, proturanju, kupovini, primanju u zalog ili na drugi način pribavljanju stvari za koju se zna da je pribavljena kriv. delom, ili onog što je za nju dobijeno prodajom ili zamenom. Po prirodi svati delo koje prethodi prikrivanju je neko imovinsko KD, najčešće krađa ili utaja, ali može biti i neko drugo KD. Radnja ovog KD sastoji se u jednoj od navedenih delatnosti:

- prikrivanje ( sakrivanje stvari, davanje drugom licu)

62

- proturanje ( prodaja, poklanjanje, iznajmljivanje)- kupovima- primanje u zalogu- pribavljanje na drugi način (zamena primanje na poklon).

KD se smatra svršenim preduzimanjem neke od ovih radnji izvršenja. OBJEKT ovog KD je stvar koja može biti pokretna, a izuzetno i nepokretna. Bitno je da je to stvar do koje se došlo izvršenjem KD u kom izvršilac prikrivanjem nije učestvovao. Objekt prikrivanja može biti i ono što je dobijeno prodajom ili zamenom stvari koja je pribavljena kriv. delom to može btii i novac bilo da se do njega došlo neposredno izvršenjem KD ili prodajom stvari pribavljaenih kriv. delom. Osnovni oblik prikrivanja karakteriše umišljaj kao oblik vinosti što znači da je učinilac zano da je stvar koju kupuje, prima u zalog ili na drugi način pribavlja, prikriva ili protura pribavljena kriv. delom. Kazna za ovaj oblik je novčana ili zatvor do 3 ogdine, ali izrečena kazna za ovo delo ne može biti veća od kazne propisane za delo kojim je stvar koja je predmet ovog dela pribavljena. Lakši oblik postoji ako učinilac postupa iz nehata koji se sastoji u tom što učinilac nije znao ali je mogao i bio dužan da zna da je stvar pribavljena kriv. delom. Kazna za ovaj oblik je novčana ili zatvor do 1 godine. Teži oblik ovog dela postoji u 3 slučaja:

- ako se učinilac dela bavi vršenjem ovod KD (u vidu zanimanja)- ako je KD izvršeno od strane organizovane grupe- ako je vrednost stvri koje se prikrivaju prelazi 1.500.000,00 dinara

Ovaj oblik može se izvršiti samo s umišljajem. Kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina.

X/6 RAZBOJNIČKA KRAĐA čl. 205. KZ

KD postoji kada je uičinilac krađe zatečen na delu pa u nameri da ukradenu stvar zadrži protiv nekog lica upotebi silu ili pretnju da će neposredno napasti na život ili telo. Ovo je složeno KD. Sastoji se od krađe i prinude. Krađa prethodi prinudi koja se i primenjuje da bi se zadržala ukradena stv ar. Ako bi se primena sile ili pretnje pirmenila pre vršenja krađe ili za vreme krađe to bi bilo razbojništvo. Prinudu učinilac primenjuje u trenutku kada je zatečen u vršenju KD krađe ili posle izvršenja dok je u bekstvu s ukradenom stvari sve dok ne obezbedi mirno pritežanje nad ukradenom stvari. Prinuda se može javiti u 2 vida: u vidu sile i u vidu pretnje i to ne bilo koje pretnje već samo one koja je upravljena na to da će se neposredno napasti na život ili telo tj. kvalifikovane pretnje. Neposrednost napada na život ili telo treba shvatiti u tom smilu da učinilac preti da će odmah, u toj prilici, izvršiti napad , a ne da će to učiniti u nekom kasnijem momentu.

63

Prinuda ne mora biti upravljena samo prema vlasniku stvari mada je to najčešći slučaj, već može biti uperena i prema drugom Ovde se prinuda javlja kao sredstvo za zadržavanje stvari koja je predmet krađe te ako bi se prinuda primenjivala s nekom drugom namerom ne bi postojalo ovo KD. Pretnja kao oblik prinude mora biti ili bar izgledati kao ostvarljiva. Lice kom se preti treba da istu shvati kao ozbiljnu i ostvarljivu bez obzira na to da li je lice koje preti stvarno i imalo nameru ili iopšte moglo da je ostvari. Sve dok učinilac krađe poseduje ukradenu stvar dozvoljenoje vlasniku, drugim licima, organima gonjenja da pristupe oduzimanju stvari i primenom sile u smislu nužne odbrane. Ako su u krađi učestvovala dva ili više lica, razbojnička krađa će postojati i onda kad jedno od njih koje poseduje stvar tu stvar odnosi dok drugo primenom sile ili pretnje zadržava vlasnika ili drugo lice štiteći odlazak onog prvog. KD je svršeno samom upotrebom sile ili pretnje bez obzira na to da li je učinilac uspeo da ostvari svoju nameru tj. da zadrži ukradenu stvar ili ga je neko u tom sprečio i pored upotrebe prinude s njegove strane. Rrazbojnička krađa ne može nastati iz sitnog dela krađe. Izvršilac može biti svako lice. Može biti izvršena samo s direktnim umišljajem. KAZNA je zatvor od 1-10 godina I KVALIFIKOVANI OBLIK – ako je izvršenjem del pribavljena protivpravna imovinska korist preko 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 2-12 godina. II KVALIFIKOVANI OBLIK - postoji ako je delo učinjeno od strane više lica ili je nekom licu s umišljajem naneta TTP. Zatvor 3-15 godina.

TEŠKI SLUČAJEVI RAZBOJNIČKE KRAĐE I RAZBOJNIŠTVA

U novom KZ ne postoji kao samostalno KD.

X/7 RAZBOJNIŠTVO čl. 206. KZ

Razbojništvo je oduzimanje tuđe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje da će se neposredno napasti na život i telo, u nameri da se prisvajanjem te stvari pribavi imovinska korist sebi ili drugom. I ovo je složeno KD kao i razbojnička krađa i sastavljeno id istih kriv. dela kao i razb. krađa s tim što ovde prinuda prethodi krađi. Prinuda se vrši da bi se stvar oduzela tj. savladao otpor držaoca. Ona je ovde sredstvo za oduzimanje , a kod razb. krađe sredstvo za zadržavanje stvari. Prinuda se kao sredstvo preduzima pre ili za vreme oduzimanja stvari, a nikako posle. Prinuda se sastoji u upotrebi sile ili pretnje. Pretnja mora biti kvalifikovana tj. upravljena na to da će se neposredno napasti na život ili telo, što znači da se preti napadom koji će biti izvršen odmah, a ne u nekoj drugoj prilici. Pretnja mora biti ili bar izgledati ostvarljiva tj. lice kom se preti mora istu doživeti kao ostvarljivu bez obzira na to da li ona to zaista i jeste i da li je učinilac zaista imao nameru da

64

je i ostvari. Sila ili pretnja treba sa su upotrebljene radi oduzimanja stvari, pa ako su potrebljene radi drugog cilja neće postojati razbojništvo. One treba da su upotrebljene radi savladavanja otpora oduzimanju stvari bez obzira na to da li je takav otpor postojao ili je učinilac samo pretpostavio da do otpora može doći. Prinuda može biti urpavljena ne samo protiv vlasnika stvari već i protiv lica kod koga je stvar u pritežanju, lica koje je priteklo u pomoć ili nekom drugom lica. Sila se preduzima da bi se slomio otpor ili sprečio očekivani otpor dok se pretnja uglavnom koristi da bi se sprečio očekivani otpor. Pretnja mora da se odnosi na život ili telo , a ne da će biti naneto neko drugo zlo. Primenom sile ili pretnje učinilac oduzima tuđu stvar ili mu ih lica samo predaje. Razbojništvo može biti vršeno od jednog ili više lica koja su saizvršioci. Ono mogu podeliti uloge tako da jedni primenjuju prinudu dok drugi vrše krađu. KD je svršeno u momentu kad je stvar oduzeta tj. kad je učinilac uspostavio pritežanje nad ukradenom stvari. IZVRŠILAC može biti svako lice. Između razbojništva i razb. krađe nije mguće sticaj – idealni. Ako je izvršilac razbojništva primenio silu ili pretnju prema licima koja su ga nakandno sustigla da bi mu oduzela ukradene stvari postojaće samo teže delo ,a to je razbojništvo. VINOST: može biti izvršeno samo s direktnim umišljajem. Kazna je zatvor od 2-10 godina I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako vrednost oduzetih svari prelazi 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 3-15 godina. II KVALIFIKOVANI OBLIK postoji ako je delo učinjeno od strane više lica ili je nekom licu s umišljajem naneta TTP.Kazna je zatvor od 3-15 godina. Lakši (PRIVILEGOVANI) oblik postoji ako vrednsot oduzetih stvari ne prelazi iznos od 10.000,00 dinara, a učinilac je išao za tim da pribavi malu imovisnku korist. Kazna je zatvor do 3 godine. Kažnjiv je i pokušaj.

KORIŠĆENA LITERATURA

1. Krivični zakonik od 1.1.2006.2. Krivično pravo (LJ. Jovanović, D. Jovašević) udžbenik za policijsku

akademiju, drugo izdanje- posebni deo, izdanje 2002.3. Krivično pravo – priručnik fza polaganje pravosudnog ispita ( M.

Djordjević, DJ. Djordjević) treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, decembar 2005

XI KRIVIČNA DELA PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI LJUDI I IMOVINE (Glava XXV)

Odlika ovih KD je što su upravljena protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, a ne sigurnosti određenih ljudi i određene imovine. Tim se o ovim dobrima pruža

65

potpunija krivično pravna zaštita, jer se zaštićuju ne samo kad su neposredno napadnuta već i kad su na opšti način ugrožena. To je od posebnog značaja zbog razlikovanja u konkretnim slučajevima ovih KD od KD protiv života i tela i KD protiv imovine.

Cilj inkriminacije sardržanih u ovoj glavi KZ je da se do krajnjih granica poveća ljudska pažnja u radu i postupanju sa savremenim sredstvima tehničko-tehnološkog razvoja, energijama i sirovinama koje se koriste za stzvaranje materijalnih dobara, vršenje usluga, tehnička usavršavanja ili naučna istraživanja. Drugim rečima, cilj je da se krajnje pažljivo i racionalno postupa u korišćenju savremene tehnike bez koje se ne može, ali koja zbog nepoštovanja tehničkih i društvenih pravila o postupanju s njom može biti toliko korisna, toliko i opasna i štetna. A da je ljudska pažnja jedan od najbitnijih faktora za kontrolu opasnosti i suzbijanje nesreća jasno proističe iz činjenice što opšta opasnost uglavnom izvire iz karaktera ljudske radnje i postupanja (požar, eksplozija) ili karaktera upotrebljenog sredstva (struja, otrov, eksploziv, zapaljivi gas)

OBJEKT ZAŠTITE: opšta sigurnost ljudi i imovinePosledice se po pravilu ne mogu unapred predvideti niti ograničiti. Opasnost može biti kod ovih dela konkretna ili apstraktna. Konkretna postoji kad po opštem iskustvu postoji bliska i realna mogućnost da dođe do povrede zaštićenog dobra.Ovo su krivična dela ugrožavanjaKD iz ove glave mogu se izvršiti kako sa umišljajem tako i iz nehata, što je u stvarnosti češće. Izvršilac može biti svako lice, a najčešće su to lica sa nedelikventnim ponašanjem i karakterom koja dela čine usled nepažnje, premora, rasejanosti, zaborava, straha i td.

IX/2 IZAZIVANJE OPŠTE OPASNOSTI čl. 278 KZ

Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kojom drugom opšte opasnom radnjom ili sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Istom kaznom, kazniće se službeno ili odgovorno lice koje ne postavi propisane uredjaje za zaštitu od više navedenih, opšte opasnih radnji, ili ove uredjaje ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili teh. pravilima o merama zaštite i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

Ako su dela učinjena na mestu gde je okupljen veći broj ljudi, kazna je zatvor 1-6 godina.

Ako su dela učinjena iz nehata, kazna je zatvor do 3 godine.

66

Ovo KD ima opšti karakter jer sardži u sebi obeležja svih ostalih KD iz ove glave koja u odnosu na ovo delo predstavljaju poseban vid ispoljavanja opasnosti, tako da ovo delo u odnosu na sva ostala ima supsidijarni karakter tj. primenjuje se onda kada nema nekog od posebnih dela.

Kao što se vidi gore, ovo KD ima dva osnovna i jedan kvalifikovani oblik. Pored tog postoje posebno teški oblici ovih KD kvalifikovani posebno teškom posledicom (teška dela protiv opšte sigurnosti čl. 288 KZ).

Osnovni oblici dela su:- izazivanje opasnosti opšteopasnom radnjom- izazivanje opasnosti nepravilnim postupanjem sa uredjajima za zaštitu od

opasnosti.POSLEDICA je konkretna opsnost koja je bila prisutna i koja je pretila povredom života i tela ili uništenjem imovine većeg obima. KD je svršeno kad je usled nastale opasnosti bio ugrožen život jednog ili više ljudi čiji individualitet nije unapred obuhvaćen umišljajem.IZVRŠILAC može biti svako liceVINOST: po pravilu ovo je nehatno delo, eventualni umišljaj je redak, a direktni izuzetak. Razlika izmedju ovog KD i terorizma nalazi se u motivu.

XI/2 NEOTKLANJANJE OPASNOSTI čl. 285 KZ

Ko ne prijavi nadležnom organu ili drugom nadležnom subjektu da postoji požar, poplava, eksplozija, saobr.nezgoda ili neka druga opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima ili ne preduzme mere da se ta opasnost otkloni, iako je to mogao da učini bez opasnosti po sebe ili drugog, kazniće se novčano ili zatvorom do 1 godine.

Ko spreči drugog u preuzimanju mera za otklanjanje neke od ovih opasnosti, kazniće se zatvorom do 3 godine.

NEOTKLANJANJE OPASNOSTI

Ovo KD se sastoji u povredi opšte građanske dužnosti učestvovanja u otklanjanju opasnosti za ljude i imovinu. Dužnost je svakog da drugom pruži pomoć u opasnosti i da solidarno s drugim učestvuje u otklanjanju opšte opasnosti. KD ima dva oblika : za oba je zajedničko neotklanjanje opasnosti s tom razlikom što se prvi oblik vrši propuštanjem blagovremene prijave nadležnom organu ili u preduzimanju druge mere za otklanjanje opasnosti, a u drugom slučaju radi se o odvraćanju ili sprečavanju drugog u preduzimanju takvih mera. Opasnost za život, telo ili imovinu može biti izazvana ljudskom radnjom ili prirodnom stihijom. Radnja čoveka kojom je izazavana opasnost ne mora predstavljati KD.

67

Ovo KD se razlikuje od ostalih iz ove glave u tom što učinilac svojom radnjom ne izaziva opasnost jer ona već postoji. Za postojanje dela potrebno je da opasnost neposredno predstoji ili da je već nastupila. Ova opasnost je najčešće konkretna ali u nekim slučajevima dovoljna je i apstraktna opasnost. Dužnost je lica koje je saznalo za pomenutu opasnost da o tom podnese blagovremenu prijavu nadležnom organu ili da preduzme druge mere za otklanjanje opasnosti. Prijava je blagovremena kad postoji mogućnost da se na taj način opasnost otkloni ili se spreči nastupanje težih posledica. Zato ne čini KD ono lice koje nije prijavilo požar koji se više nije mogao lokalizovati. KD neće postojati ni u pogledu lica koje nije podnelo prijavu niti preduzelo druge mere za otklanjanje opasnosti ako bi ove radnje bile skopčane sa opasnošću po to lici ili bilo koje drugo lice. Pod opasnošću treba razumeti opasnost za život, telo ili zdravlje kao i opasnost od nastupanja znatne imnovinske štete. Izvršilac dela ne može biti lice koje je samo prouzrokovalo opasnost, bez obzira na to da li radnja kojom je opasnost izazvana predstavlja KD. Sprečavanje drugog u otklanjanju opasnosti može se izvršiti nagovaranjem ili navođenjem drugog da ne podnese prijavu ili da ne preduzme druge mere podobne za otklanjanje opasnosti kao i uptrebom sile ili pretnje, oduzimanjem predmeta potrebnih za otklanjanje opasnosti, postavljanjem drugih zapreka. Oba oblika mogu se izvršiti samo s diretknim umišljajem.

XI/3 TEŠKA DELA PROTIV OPŠTE SIGURNOSTI čl. 288 KZ

KD protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine su dela ugrožavanja sa mogućnošću nastupanja LTP koja ostaje u okviru osnovnog dela. Ali ako iz osnovnog dela proizidje TTP ili smrt jednog ili više lica ili imovinska šteta velikih razmera, onda se menja kvalifikacija i od običnog postaje teško KD. Pošto postoje 4 KD koja mogu da se ispolje u vidu TTP ili smrti jednog ili više lica ili u nastupanju imovinske štete velikih razmera to ih je zakonodavac i objedinio u vidu jednog skupnog KD kao što je to učinio i kod KD protiv zdravlja ljudi, kod KD iz oblasti saobraćaja.

Kao teška KD tj. dela kvalifikovana teškim posledicama mogu se pojaviti sledeća KD protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine:

- izazivanje opšte opasnosti- uništenje i oštećenje javnih uredjaja- oštećenje zaštitnih uredjaja na radu- nepropisno i nepravilno izvodjenje gradjevinskih radova.

Pošto se kao kvalifikatorne okolnosti pojavljuju TTP nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera ili smrt jednog ili više lica i pošto osnovno delo može biti izvršeno s umišljajem i iz nehata, to se svako od navedenih 4 KD može pojaviti u jednom od 4 moguća oblika koja nastaju iz sledećih spojeva:

68

- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teška posledica se pojavljuje TTP ili imovinska šteta velikih razmera (zatvor 1-8 godina),

- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teža posledica se pojavljuje smrt jednog ili više lica (zatvor 2-12 godina),

- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je TTP ili imovinska šteta velikih razmera (zatvor do 4 godine),

- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je smrt jednog ili viže lica (zatvor 1-8 godina).

Teža posledica u svim ovim slučajevima mora biti rezultat nehata jer bi u protivnom se radilo od KD protiv života i tela, odnosno protiv imovine.

XII KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA(Glava XXVI)

Propisivanjem ovih KD pruža se zaštita opštoj sigurnosti ljudi i imovine u oblasti javnog saobraćaja (putni, železnički, brodski, vazdušni, tramvajski, trolejbuski, autobuski i saobraćaj žičarom). Osnovni oblici ovih KD su uglavnom KD ugrožavanja dok su teži oblici tih dela povrede života ili tela ljudi ili imovine velikih razmera.

I ovim delima ugrožava se život neodredjenog broja ljudi, njihov telesni integritet kao i imovina većeg obima. U tom je sličnost sa KD protiv opšte sigurnosti. Zbog te sličnosti do 1976 ove dve grupe su činile jednu.

Javni saobraćaj je neophodna i izuzetno korisna, ali i opasna društvena delatnost. Saobraćaj je krvotok društvenog organizma. Učestvuje u proizvodnji dobara i vršenju usluga. Omogućava veliku mobilnost ljudi. Potreba savremenog čoveka za putovanjem i prevozom robe postala je nužnost života. Sve to je dovelo do izuzetnog razvoja saobračajnih sredstava. Takav razvoj uslovio je i razvoj saobraćajne mreže, puteva, aerodroma, železničke mreže, luka i td. U vršenje tako razgranatog i razvijenog saobraćaja uključuje se ogroman broj ljudi različitog doba i različitih fizičkih i psihičkih sposobnosti koji se s akodnevno uvećava. Ogroman je danak koji se plaća saobraćaju kao neophodnoj i drušveno korisnoj delatnosti bez čijeg postojanja se ne može zamisliti moderna i produktivna privreda niti savremeni život.

Porast saobraćajnih nesreća je opšta karakteristika savremenog društva. Reč je o pojavi koja ima poseban društveni i krimanalno-politički zanačaj. Društvo se zbog tog mora štititi od saobraćajne delikvencije, ali se pri tom ne sme onemogućavati ili ometati tehnološki razvoj u ovoj oblasti. Zato mere prevencije, efikasniji nadzor nad vršenjem saobraćaja, potpunije normativno regulisaje i td., imaju

69

poseban značaj pri sprečavanju saobraćajnih nesreća. Zaštita života ljudi i imovine u saobraćaju ostvaruje se i primenom sankcija prema onim koji postupaju suprotno svojim obavezama ili zabranama koje proističu iz saobraćajnih propisa.

Cilj KD iz ove glave je da se primenom kažnjavanja podigne svest učesnika u saobraćaju i time doprinese sprečavanju saobraćajnih nesreća.

KD iz ove glave imaju dvostruki objekt zaštite: opštu sigurnost ljudi i imovine i javni saobraćaj.

Saobraćajna sredstva, a naročito ona koja se kreću pomoću motora spadaju u red opšteopasnih sredstava. Ali nisu sama po sebi opasna (kao eksploziv, na primer), već to postaju kad se njima nesavesno upravlja ili upravlja u neispravnom stanju.

Posledica je konkretna opsnost po život ljudi, telesni integritet ili po imovinu većeg obima. U posledicu ulazi LTP i šteta koja se ne smatra velikom.

VINOST: umišljaj ili nehat. Češće se vrše nehatno.Izvršioci su najčešće učesnici u saobraćaju. Neka dela mogu izvršiti samo odredjena stručna lica, a neka svako lice.

XII/1 UGROŽAVANJE JAVNOG SAOBRAĆAJA čl. 289 KZ

Učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj, i dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled tog i bilo kog drugog razloga nastupi LTP ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 kazniće se zatvorom do 3 godine.

Ko se ne pridržava saobraćajnih propisa i time ugorozi železnički, brodski, tramvajski, trolejbuski, autobuski ili saobraćaj žičarom, i na taj način dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Ako su dela učinjena iz nehata, kazniće se novačano ili zatvorom do 1 godine.

Ovo KD ima dva oblika:- ugrožavanje putnog saobraćaja- ugrožavanje železničkog, brodskog, tramvajskog ... saobraćaj žičarom.

OBJEKT ZAŠTITE su život ili telo ljudi odnosno imovina većeg obima od opšteopasnih radnji u saobraćaju i saobraćajnih sredstava, kao i normalno funkcionisanje saobraćaja na putevima , prugama, morima, rekama ...

Prvi oblik dela se sastoji u nepridržavanju saobraćajnih propisa od strane učesnika u saobraćaju, a to se može učiniti na razne načine.

70

RADNJA IZVRŠENJA je nepridržavanje saobraćajnih propisa, čime je obuhvaćeno svako postupanje učesnika suprotno propisima.POSLEDICA je dovodjenje u opasnost (konkretna opasnost) života ljudi ili imovine većeg obima. Pored tog neophodno je za postojanje ovog KD, da je nastupila LTP ili imovinska šteta preko 200.000,00 dinara. Posledice treba dasu nastupile za drugog, a ne za izvršioca KD.

Ovo delo se može učiniti samo u saobraćaju na putevima. Po ZOOBS put je svaki javni put, pa i nekategorisani put na kom se vrši saobraćaj. Javni put je površina od opšteg zanačaja za saobraćaj, koji može biti svako slobodno da koristi pod uslovima odredjenim u zakonu i koji je nadležni organ proglasio za javni put. Javni put čine i sve ulice u naseljima. Nekategorisani put je svaka površina po kojoj se odvija javni saobraćaj i koja je dostupna većem broju korisnika, a to mogu biti: seoski, poljski, šumski putevi, putevi na nasipima ili pored kanala, putevi unutar fabrika, gradilišta, ustanova. Putem se smatra kako površina kojom se može kretati neograničeni broj vozila i učesnika, tako i površina na kojoj je dozvoljeno kretanje samo odredjenih lica ili vozila.

Izvršilac može biti samo učesnik u saobraćaju. Ako je saobraćaj ugrozilo više lica, tad će svako od njih biti izvršilac. Postojaće sticaj izvršilaca, a ne saizvršilaštvo zbog nepstojanja subjektivne veze medju njima.

VINOST: i umišljaj i nehat.KVALIFIKOVANI OBLIK: ako je nastupila TTP, imovinska šteta velikih razmera ili (još teži oblik), smrt jednog ili više lica i u tim slučajevima postoji teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz čl. 297 KZ RS. U ovim slučajevima sonovno delo treba da je izvršeno iz umišljaja ili nehata, a teža posledica da je nastupila iz nehata.

Kod svih težih oblika obavezno se izriče i mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom.

XII/2 UGROŽAVANJE SAOBRAĆAJA OPASNOM RADNJOM I OPASNIM SREDSTVOM čl. 290 KZ

KD se sastoji u uništenju, uklanjanju ili težem oštećenju saobraćajnih uredjaja, sredstava, znakova ili uredjaja za signalizaciju ili zaštitnih i odbojnih ograda koji služe bezbednosti saobraćaja ili u davanju pogrešnih znakova ili signala, postavljanju prepreka na saobraćajnicama ili ugrožavanju saobraćaja na drugi sličan način, čime se dovodi u opasnost život i telo ljudi ili imovine većeg obima. Kazna je zatvor do 3 godine. Ako je učinjeno iz nehata, kazna je novčana ili zatvor do 1 godine.OBJEKT ZAŠTITE: život i telo ljudi ili imovina većeg obima i javni saobraćaj.OBJEKT RADNJE:

71

- saobraćajni uredjaji su naprave kojim se reguliše kretanje volzila u odredjenoj vrsti saobraćaja (skretnice, brodske prevodnice, pokretni mostovi i td.),

- saobraćajni sredstva su ona koja služe za bezbednost saobraćaja, a to su razni objekti na putevima, a namenjeni su obezbedjenju neometnog i bezbednog funcionisanju saobraćaja (branici na krivinama, zaštitne mreže protiv odrona i sl.),

- saobračajni zankovi su oni kojim se učesnici upozoravaju na opasnost koja im preti ili im se stavljaju do zananja ograničenja, zabrane i obaveze kojih se moraju pridržavati, ili im se daju potrebna obaveštenja,

- uredjaji za signalizaciju su takvi pomoću kojih se upućuju svetlosni signali, svetlosni saobraćajni znakovi ili druga upozorenja.

Saobraćajnica je u smislu ovog KD ona površina na kojoj se odvija javni saobraćaj.RADNJA IZVRŠENJA je alternativno odredjena: uništenje, oštećenje, uklanjanje.Delo se može izvršiti i svakom drugom radnjom koja je podobna da se javni saobraćaj tako ugrozi i dovede u opasnost život i imovina: kamufliranje oštećenja na putu, pomeranje železničke skretnice, postavljanje pogrešnih saobraćajnih znakova, postavljanju prepreka na putu, posipanju ulja i dr.

Navedene delatnosti predstavljaju radnju iztvršenja ovog KD samo ako se vrše u vezi s ugrožavanjem javnog saobraćaja. Neće postojati ovo delo, ako se neke od ovih radnji preduzimaju radi prouzrokovanja smrti nekog lica. Tad bi se radilo o ubistvu ili pokušaju ubistva.Ugrožavanje saobraćaja opasnom radnjom ili opasnim sredstvom može se odnositi na bilo koji vid saobraćaja.POSLEDICA je konkretna opasnost po život i telo ili imovinu većeg obima. Bez značaja je za postojanje dela da li je u opasnost doveden život jednog ili više lica.Izvršilac može biti svako lice.

VINOST: umišljaj i nehatOvo KD može se izvršiti s više sukcesivnih radnji. U tom slučaju postojaće samo jedno delo, jer je sticaj isključen. Realni sticaj postojaće samo ako su radnje preduzete u dužem vremenskom intervalu ili u kraćim vremenskim razmacima, ali na raznim mestima.

XII/3 NESAVESNO VRŠENJE NADZORA NAD JAVNIM SAOBRAĆAJEM čl. 295 KZ

Službeno ili odgovorno lice kojem je poveren nadzor nad stanjem i održavanjem saobraćajnica i objekata na njima, prevoznim sredstvima ili javnim saobraćajem ili nad ispunjavanjem propisanih uslova rada vozača, ili kojem je povereno

72

rukovodjenje vožnjom, koje nesavesnim vrđenjem svoje dužnosti izazove opasnost za život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Istom kaznom kazniće se i odgovorno lice koje izda nalog za vožnju ili dopusti vožnju iako zna da vozač zbog umora, alkohola ili drugih razloga nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili da vozilo nije ispravno i time izazove opasnost za ljude i imovinu.

Ako je delo iz st. 1. učinjeno iz nehata, kazna je zatvor do 3 godine.

NESAVESNO VRŠENJE NADZORA NAD JAVNIM SAOBRAĆAJEM

Ugrožavanje javnog saobračaja i dovođenje u opasnost života, tela ili imovni najčešće je posledica nepridržavanja saobr. propisa od strane učesnika u saobraćaju. Ove poseldice mogu nastati i propuštanjem nadzora tj. nesasvesnim postupanjem lica koja neposredno ne učestvuju u vožnji, ali su dužna da vrše nadzor nad održavanjem saobraćajnica, ispravnosti saobr. sredstava i sopsobnosti vozača da učestuvuju u saobraćaju. Ovim KD inkriminisano je nesasveno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem. Zakon predviđa 2 oblika ovog KD : u oba slučaja reč je o nesavesnom postupku odgovornog lica, a razlika je u prirodi obaveze prema kojim odgovorno lice nesavesno postupa.

1. nesavesno vršenje dužnosti nadzora u odnosu na stanje i održavanje saobraćajnica i objekata na njima, prevozna sredstva ili javni saobraćaj, ispunjavanje propisanih uslova rada vozača. Delo se može izvršiti nečinjenjem i činjenjem.

2. odobravanje vožnje iako vozač nije u stanju da bezbedno upravlja vozilom ili vozilo nije ispravno., Delo se može izvršiti izdavanjem naloga za vožnju (naređivanjem) ili dopuštanjem da se vožnja preduzme (prećutno saglašavanje), nepreduzimanjem potrebnih mera da se vožnja spreči ili dozvoljavanjem da se koristi neispravno vozilo. Iniciranje vožnje od strane vozača, njegovo uveravanje da je sposoban za vožnju ne isključuje postojanje ovog KD. Neophodno je međutim, da je odgovorno lice znalo da vozač ili vozilo nisu u stanju za bezbedu vožnju, pa je i pored tog naredili ili odobrilo vožnju. KD je svršeno kad je nesavesnim vršenjem nadzora nad javnim saobraćajem izazvana opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

IZVRŠILAC može biti samo odgovorno lice kom je poveren nadzor nad saobraćajem tj. koje je ovlašćeno za izdavanje naloga za vožnju i odobravanje vožnje. Osnovno delo (st.1) može se izvršiti i iz umišljaja i iz nehata , a delo iz st. 2 samo s umišljajem.

73

XII/4 TEŠKA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI JAVNOG SAOBRAĆAJA čl. 297 KZ

Analogno krivičnim delima opšte sigurnosti ljudi i imovine i KD protiv bezbednosti javnog saobraćaja su dela ugrožavanja, ali sa mogućnošću da iz opasnih situacija nastane TTP ili smrt jednog ili više lica ili šteta velikih razmera. Ako dodje do tog, onda se osnovno delo pretvara u teško delo kvalifikovano teškom posledicom. Pošto i ovde postoje 3 takva KD, zakonodavac je objedinio sve slučajeve u jedno teško KD.

U teška dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja može da se pretvori neko od sledećih dela: - ugrožavanje javnog saobraćaja, - ugrožavanje javnog saobraćaja opasnom radnjom ili sredstvom,- nesavesno vršenje nadzora nad javnim saobraćajem.

Pošto se kao kvalifikatorne okolnosti pojavljuju TTP nekog lica ili imovinska šteta velikih razmera, a u alternaciji smrt jednog ili više lica, i pošto osnovno delo može biti izvršeno s umišljajem ili iz nehata, to se svako od navedena 3 dela može pojaviti u jednom od 4 teža oblika. Ti teži oblici nastaju iz sledećih spojeva:

- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a kao teža posledica pojavljuje se TTP ili imovinska šteta velikih razmera. Zatvor 1-8 godina;

- osnovno delo izvršeno s umišljajem, a teža posledica je smrt jednog ili više lica. Zatvor 2-12 godina;

- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posledica je TTP ili imovinska šteta velikih razmera. Zatvor do 4 godine;

- osnovno delo učinjeno iz nehata, a teža posldica je smrt jednog ili više lica. Zatvor 1-8 godina.

U svim slučajevima izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom je obavezno.

Teža posledica u svim slučajevima mora biti rezultat nehata jer bi u protivnom bilo reči o KD protiv života ili tela, odnosno delima protiv imovine.

XIII KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUDJA (Glava XXX)

Pravosudje je do državne vlasti čija se funkcija sastoji u obezbedjenju vršenja prava i obaveza od strane gradjana i pravnih lica, obezbedjivanju ostvarivanja sloboda gradjana i zaštiti ustavnog poretka i bezbednosti RS. Pojam pravosudja se može shvatiti u užem i širem smislu: - u užem se podrazumeva sudstvo, tj. sudovi svih vrsta - u širem smislu pored sudova obuhvata i druge organe koji učestvuju u ostvarivanju pravosudne funkcije.

74

U ostvarivanju svoje garantivne i zaštitne funkcije pravosudni organi obavljaju razne delatnosti. Pošto od ostvarivanja ovih funkcija pravosudja zavisi normalno odvijanje društvenih i pravnih odnosa, to je i razlog da rad pravosudja bude obezbedjen krivično-pravnom zaštitom od ometanja i povreda. Kriv.delima iz ove glave štiti se njegov rad ne samo u pogledu normalnog odvijanja nego i u pogledu zakonitosti. Sudovi i drugi pravosudni organi su samostalni i nezavisni organi koji rešavaju tj. odlučuju na osnovu zakona i slobodnog uverenja. To su organi koji čuvaju zakonitost ali i pravičnost što im obezbedjuje poštovanje i poverenje. Pravilno i zakonito vršenje sudjenja i drugih pravosudnih delatnosti mogu ugroziti ne samo lica van organa pravosudja već i sami nosioci pravosudnih organa. Pored zaštite normalnog odvijanja pravosudne funkcije, zakonitosti i samostalnosti u radu pravosudnih organa, štite se odluke ovih organa u pogledu njihovog izvršenja. Ta zaštita ima posebnu ulogu u obezbedjenju autoriteta sudova što je opet od značaja za pravnu sigurnost i poverenje gradjana u snagu pravnog poretka. Znači KD iz ove grupe upravljena su protiv pravosudja na više načina: - nekim od njih se onemogućava vršenje delatnosti pravosudja - nekima se ometa obavljanje dužnosti pravosudnih organa - nekima se onemogućeva ili ometa izvršenje odluka prav.organaOBJEKT ZAŠTITE: je normalno i zakonito odvijanje pravosudne funkcije i obezbedjenje izvršenja sudskih odluka Kriv.dela protiv pravosudja mogu biti izvršena samo s umišljajem, najveći broj s direktnim umišljajem. Kod nekih KD iz ove glave kad se nadju u svojstvu izvršilaca, oslobodjena su od kažnjavanja sledeća lica: bračni drug, lice s kojim izvršilac živi u trajnjoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat i sestra, usvojilac i usvojenik.

XIII/1 NEPRIJAVLJIVANJE KRIVIČNOG DELA I UČINIOCA čl.332.KZ

Ko zna da je neko lice učinilo KD za koje se po zakonu može izreći zatvor 30-40 g., ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre no što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do 2.g. Kaznom do 2.g. kazniće se i službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi KD za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti ako se za to delo može izreći 5.g., ili teža kazna. Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi KD svog podredjenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo može izreći zatvor od 30-40.g., kazniće se zatvorom od 6.meseci do 5.godina. Za neprijavljivanje KD ili učinioca neće se kazniti lica oslobodjenja prijavljivanja (srodnici,branilac,lekar,verski ispovednik).

75

IZVRŠILAC: svako lice koje zna za učinjeno KD ili izvršioca, osim lica oslobodjenih prijavljivanja. Kod kvalifikovanog dela izvršilac može biti samo službeno ili odgovorno lice. OBJEKAT: pravosudna funkcija otkrivanja izvršenih KD i njihovih učinilaca radi sudjenja i kažnjavanja. Dužnost gradjana je da pruže pomoć. Nepoštovanje dužnosti predstavlja KD.RADNJA IZVRŠENJA: neprijavljivanje KD ili izvršioca. Obaveza prijavljivanja postoji od momenta saznanja do otkrivanja. Za postojanje neprijavljivanja treba da je postojala mogućnost da lice to učini. Učinilac treba da zna izvršioca ili da zna za učinjeno delo. Znanje može biti potpuno ili delimično. Nema dela ako je učinilac već otkriven ili je za delo saznato pre no što je lice imalo mogućnosti da to prijavi, ako je nastupila zastarelost, ako je delo prestalo da postoji donošenjem novog zakona ili je delo obuhvaćeno amnestijom. VINOST: potreban je umišljaj.

XIII/2 POMOĆ UČINIOCU POSLE IZVRŠENOG KD čl.333. KZ (jatakovanje)

Ko krije učinioca KD ili mu prikrivanjem sredstava kojim je delo učinjeno, tragova ili na drugi način pomaže da ne bude otkriven ili ko krije osudjeno lice ili preduzima druge radnje kojim se ide za tim da se ne izvrši izrečena kazna, mera bezbednosti ili da se ne primene vaspitne mere upućivanja u vaspitnu ustanovu ili VPD, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2.g. Ko pruži pomoć učiniocu KD za koje je propisana kazna zatvora preko 5.g., kazniće se zatvorom 3 meseca do 5. g. Ko pruži pomoć učiniocu za koje je propisan zatvor 30-40 g., kazniće se zatvorom od 1-8 g. Kazna za delo iz st.1. ne može biti teža ni po vrsti ni po visini od kazne propisane za KD koje je izvršilo lice kom je pružena pomoć. Za delo se neće kazniti lica oslobodjena prijavljivanja. RADNJA KRIV.DELA pojavljuje se u više oblika: - prikrivanje učinioca - prikrivanje sredstava i tragova učinjenog dela - pružanje pomoći u navedenom cilju na neki drugi način - preduzimanje radnji u cilju da se ne izvrši izrečena kazna Kriv.delo je svršeno samim preduzimanjem neke od ovih radnji. Nije neophodno da je učinilac ostao neotkriven. Ovo KD je samostalno KD, a ne oblik sačesništva, jer se kod ovog KD pomaganje vrši posle već izvršenog KD te se na taj način ništa nije doprinelo izvršenju KD koje je ostvareno od strane lica kom se pruža pomoć. Nauprot tom, kod pomaganjakao oblika saučesništva nužno je da se pomaganje vrši pre ili u toku izvršenja i da se radnjom pomaganja doprinosi izvršenju KD. Ali ako je pružanje pomoći učiniocu bilo obećano pre no što je ovaj izvršio KD postojaće saučesništvo u vidu podstrekivanja ili psihičkog pomaganja zavisno

76

od tog da li je obećanje pomoći učvrstilo kod izvršioca odluku o izvršenju ili mu je predstavljalo psihičku pomoć u vidu ohrabrenja. Postoje sličnosti i sa KD prikrivanja. Razlika je u tom što se ovde radi o pomoći učiniocu da ne bude otkriven ili da izbegne primenu sankcija dok se kod prikrivanja radi o pomoći u pogledu sakrivanja stvari pribavljenih kriv.delom. OBJEKT ZAŠTITE: su dve pravosudne funkcije: otkrivanje učinioca radi sudjenja i izvršenje sankcije prema već osudjenom licu. To su ujedno i dva oblika ispoljavanja ovog KD. IZVRŠILAC: svako lice. VINOST: umišljaj, direktni ali može i eventualni Bez značaja je da li je učinilac dela poznat organima gonjenja ili ne, da li je reč o punoletnom ili ne licu, da li je lice kriv.odgovorno ili ne.

XIII/3 OMOGUĆAVANJE BEKSTVA LICU LIŠENOM SLOBODE čl.339.

U novom KZ bekstvo i omogućavanje bekstva lica lišenog slobode čine jedino KD. Lice lišeno slobode na osnovu zakona koje upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život i telo pobegne, kazniće se zatvorom od 3 meseca do 5.g. Istom kaznom kazniće se ko silom, pretnjom, obmanom ili na drugi način omogući bekstvo licu koje je lišeno slobode. Ako delo učine više lica udruženo ili je omogućeno bekstvo više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od 1-8.g. KD se sastoji u omogućavanju bekstva licu koje se nalazi na izdržavanju kazne zatvora, malol.zatvora ili drugom licu koje je na osnovu zakona lišeno slobode, upotrebom sile, pretnje, obmane itd. RADNJA IZVRŠENJA: omogućavanje bekstva licu lišenom slobode. Sila je upotreba snage, tj. napad na život i tel.integritet. Pretnja je stavljanje ovakvog napada u izgled. Obmana je dovodjenje u zabludu ovih lica (kojim su poverena lica lišena slobode)kako ne bi pusumnjali u bekstvo. Pretnja može biti upravljena i protiv bliskih srodnika pripadnika kaznene administracije. DRUGI NAČIN: ostavljanje otvorene kapije, doturanje konpca ili nekog alata. Delo postoji samo kad se omogućava bekstvo lica koje izdržava kaznu ili vaspitnu meru na osnovu sudske odluke zasnovane na zakonu. KD je svršeno kad je licu lišenom slobode omogućeno bekstvo. Pokušaj je moguć i kažnjiv. IZVRŠILAC: može biti svako lice, kako ono sa slobode tako i druga lica lišena slobode kao i lica koja nemaju karakter sl.lica jer ova odgovaraju po drugom čl. VINOST: Direktni umišljaj. KVALIFIKIOVANI OBLIK: ako delo učine više (bar 3) lica udruženo.

77

XIV KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I PRAVNOG SAOBRAĆAJA

Po novom KZ ova glava je razdvojena na dve (XXXI i XXXII).

KD iz ove glave čine dve celine koje su medjesubno povezane. Prvu grupu čine KD protiv javnog reda, a drugu protiv pravnog saobraćaja. Prava grupa je izuzetno heterogena jer su tu svrstana različita dela čiji se objekti medjusobno ne dodiruju, koja nemaju zajedničke karakteristike koje bi ih bliže povezivale osim da se njima remeti javni red i mir utvrdjen propisima. Ta najšira njihova veza je i uzeta kao zaštitni objekt jer bi u protivnom moralo doći do ostvarivanja posebnih glava, s malim brojem dela pri čemu bi opet neka odudarala svojim osobenostima. Suprotno njima KD protiv pravnog saobraćaja predstavljaju homogenu celinu jer su sva usmerena na očuvanju valjanosti pravnih akata i poverenje u tu valjanost čime se doprinosi i čuvanju javnog reda. U tom se i nalazi spona koja povezuje ove dve grupe KD. KD iz ove grupe čine razne vrste falsifikovanja isprava koje kao dokazna sredstva služe u pravnom saobraćaju za dokazivanje pravno relevantnih činjenica (falsifikovanje novca, platnih kartica, hartija od vrednosti i znakova za vrednost spadaju u KD protiv privrede). Pod javnim redom i mirom podrazumeva se održavanje svakodnevnog reda i mira tj. neometano odvijanje života i rada gradjana, službi i poslova. Ne obezbedjuje se pravni poredak jer je to zaštitni objekt kriv.dela protiv ustavnog uredjenja, već vršenje službi i poslova kojim se realizuje pravni poredak i obezbedjuje sigurnost gradjana od mogućih povreda u njihovom vršenju zbog nesavesnosti i zloupotrebe ovlašćenja. Pravni saobraćaj predstavlja promet pravnih akata kojima se utvrdjuju ovlašćenja i dužnosti, prava i obaveze, kao i promet isprava kojima se konstatuju pojedine činjenice u odnosu na pravna i fizička lica. Ovim KD protiv pravnog saobraćaja štiti se istinitost pravnih akata tj. isprava kojima se i obavlja promet u pravnom saobraćaju. ZAŠTITNI OBJEKT: je dvojak javni red i mir i pravni saobraćaj. VINOST: samo umišljaj i to uglavnom direktni.

XIV/1 SPREČAVANJE SLUŽBENOG LICA U VRŠENJU SL. DUŽNOSTI čl. 322 KZ

Po novom KZ ovo delo je prebačeno u Glavu XXIX pod imenom Krivična dela protiv državnih organa.

78

KD se sastoji u sprečavanju sl. Lica silom ili pretnjom da će neposredno da se upotrebi sila, u vršenju sl. radnje koju sl. lice preduzima u okviru svojih ovlašćenja, ili u prinuđavanju i istog na isti način na vršenje sl. radnje. Osnovni oblik ovog KD pojavljuje se znači u 2 navedena oblika koji se još nazivaju protivstajanje i prinuda na sl. radnju. Pored ovih postoje još i 2 teža oblika. OBJEKT ZAŠTITE: je službena dužnost, njeno neometano vršenje i samostalnost sl. lica. KD je svršeno kad sl. lice bude sprečeno da izvrši sl. radnju. Ako je prema sl. licu upotrebljena sila ili naznačena pretnja da bi se ono sprečilo u vršenju sl. radnje, ali sl. lice ipak izvrši sl. radnju postoji pokušaj. Kazna je zatvor do 3 godine. Pokušaj se kažnjava a potrbean je direktni umišljaj. Izvršilac može biti svako lice. Teži oblik postoji ako učinilac pri izvršenju uvredi ili zlostavi sl. lice ili mu nanaese laku tl. povredu ili preti upotrebom oružja. Kazna je zatvor 3 meseca do 3 godine. Pokušaj je kažnjiv. Ako se delo učini prema sudiji, javnom tužiocu u vršenju njihove delatnosti, sl. licu u vršenju poslova JB ili DB, kazna je zatvor od 6 meseci do 5 godina. Pokušaj je kažnjiv. PRIVILEGOVAN OBLIK: Ako je učinilac bio izazavan nezakonitim ili grubim postupanjem, sl. lica može se osloboditi od kazne.

XIV/2 NAPAD NA SLUŽBENO LICE U VRŠENJU SLUŽBENE DUŽNOSTI čl. 323 KZ

Ko napadne ili preti da će napasti sl. lice u vršenju sl. dužnosti kazniće se zatvorom do 3 godine. Ako je pri izvršenju sl. licu naneta laka tel. povreda ili je prećeno upotrebom oružja, kazna je od 3 meseca do 3 godine. Ako je učinjeno prema sudiji, javnom tužiocu u vezi s vršenjem njihove sl. dužnosti ili sl. jicu u vršenju poslova JB ili DB kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina. Za pokušaj će se kazniti. Učinilac koji je bio izazavan nezakonitim ili grubim postupanjem sl. lica može se osloboditi od kazne. Ovo KD je slično KD iz čl. 24 Zakona o javnom redu i miru koje je donošenjem novog KZ prestalo da važi ali je ipak obrađeno.

XIV /3 NEPOSTUPANJE PO NAREDBI ZA UDALJENJE

Donošenjem novog KZ prestalo da postoji kao KD.

79

XIV /4 KOCKANJE

Takođe više ne postoji kao KD.

XIV /5 NASILNIČKO PONAŠANJE čl. 344 KZ

Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjm nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti JRM kazniće se zatvorom do 3 godine. Ako je delo izvršeno u grupi ili pri izvršenju dela nekom licu nanate LTP ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina. KD se sastoji u ugrožavanju spokojstva građana, remećenju JRM grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja, izazivanjem tuče, drskim ili bezobzirnim ponašanjem od strane lica čiji raniji život ukazuje na njegovou sklonost za ovakvim ponašanjem. OBJEKT ZAŠTITE: mir i spokojstvo građana od asocijalnih, kabadahijskih ponašanja. RADNJA IZVRŠENJA je alternativno određena što se vidi iz definicije. Postojanje sklonosti mora se utvrditi u svakom konkretnom slučaju. POSLEDICA: ugrožavanje spokojstva i remećenje javnog reda. IZVRŠILAC: svako lice koje ima sklonost ka nasilničkom ponašanju. VINOST: umišljaj. KVALIFIKOVANI OBLICI:- izvršeno od strane grupe Iito najmanje 3 lica a sklonost bar kod 1- nanošenje LTP- teško poniženje građana

Sticaj ovog KD sa TTP ili ubistva nije moguć jer postoji primenom inkluzije samo TTP a u drugom slučaju teško ubistvo pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju. Ako je pri vršenju nasilja došlo do nehatnog ubistva, tada postoji sticaj ova dva dela.

XIV / 6 NEDOZVOLJENO DRŽANJE ORUŽJA I EKSPLOZIVNIH MATERIJA čl. 348 KZ

Do donošenja novog KZ ovo delo je bilo predviđeno u posebnom zakonu o oružju i municiji koje je od tada prestalo da važi. Ovo KD ima osnovni i dva teža oblika. Osnovni se sastoji u neovlašćenoj izradi, prodaji, nabavljanju, vršenju razmene, nošenju ili držanju vatr. oružja, municije ili ekspl. materija. Navedene radnje treba da su učinjene neovlašćeno tj. protivno propisima kojima je to regulisano (Zakon o oružju i municiji). Kao vatr. oružje prema ovom zakonu smatra se svaka naprava koja je izrađena ili prilagođenja kao oružje iz kojeg se može izbaciti metak, zrno ili drugi pojektil

80

ili škodljivi gas, tečnost ili druga supstanca putem eksploziva, gasa ili vazdušnog pritiska. Prvi teži obli, postoji ako je predmet KD vart. oružje, municija ekspl. materija ili sredstvo na bazi te materije, rasprskavajuće ili gasno oružje čija izrada, prodaja itd. građanima uopšte nisu dozvoljeni. Najteži oblik, postoji ako je predmet veća količina ili ako su u pitanju oružje ili druga sredstva velike razorne moći. Svi oblici mogu se izvršiti samo sa umišljajem. Kazna za osn. oblik je zatvor do 3 godine za teži 6 meseci – 5 godina, a za najteži 1-8 godina. OBJEKT ZAŠTITE: zaštita života i tela ljudi i opšta sigurnost ljudi i imovine od neopreznog, nesmotrenog rukovanja sa oružjem. IZVRŠILAC: može biti svako lice.

XIV / 7 OMETANJE OVL. LICA U VRŠENJU POSLOVA BEZBEDNOSTI ILI ODRŽAVANJA JRM čl. 23. Zakona o JRM

Zakon o JRM RS stupio je na snagu 31.7.1992. godine kad prestaju da važe odredbe čl. 213 (sprečavanje sl. lica u vršenju sl. dužnosti) Iičl. 214 (napad na sl. lice u vršenju poslova bezbednosti) tadašnjeg KZ RS. Ovaj zako sadržavao je gotovo istovetne odredbe koje su njegovim usvajanjem imale snagu sporednog kriv. zakonodavstva i to u čl. 23 (ometanje) i čl. 24 (sprečavanje). Međutim, stupanjem na snagu novog Krivičnog zakonika 1.1.2006. godine čl. 24 Zakona o JRM prestao je da važi. Ovo delo se sastoji u ometanju OSL u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja JRM uvredom, zlostavom, pretnjom da će se napasti pokušajem da se napadne ili napadom ili na drugi način. OBJEKT ZAŠTITE je OSL i to samo u vreme obavljanja ovih poslova. OBLICI ISPOLJAVANJA : osnovni i 2 teže oblika RADNJA IZVRŠENJA osnovnog oblika se sastoji u ometanju OSL. To se može izvršiti na više načina koje zakon izričito alternativno predviđa kao : vređanje, zlostavljanje, pretnju da će se napasti, pokušaj napada , napad ili na drugi način.

- uvreda najčešće se vrši verbalno ali može i realnim putem:pljuvanjem, polivanjem nekom tečnošću ili gestikulacijama

- zlostava je svaka radnja kojom se izaziva fizička ili psihička bol ali ne plostoji telesna povreda kao posledica

- napad se sastoji u ugrožavanju tl. integriteta a da pri tom povreda još nije naneta. Može biti izvršen gađanjem nekim predmetom, guranjem, vučenjem, upotrebom omamljujućeg spreja, udaranjem ili samo zamahivanjem da bi se udarilo

- pretnja je stavljanje u izgled da će doći do napada- drugi načini su otežavanje vršenja poslova preduizimanjem kakve radnje

(stavljanje prepreka pred vozilo i sl.).

81

POSLEDICA je napad ili ugrožavanje OSL u obavljanju psoova bezbednosti ili održavanju JRM tj. sprečavanje zakonisto, efikasnosti i celishodnosti službe kojoj je povereno obavljanje ovih posova. IZVRŠILAC : svako lice. VINOST: traži se umišljaj. KAZNA: je zatvor 6 meseci do 3 godine. Dva KVALIFIKOVANA OBILIKA: I ako se prilikom izvršenja OSL preti upotrebom oružja ili se učinilac maši za oružje ili je OSL naneta LTP. Kazna je 1-5 godina zatvora. II ako je učinilac prilikom izvršenja potegao oružje na OSL ili ga upotrebio ili OSL-u naneo TTP. Kazna je najmanje 3 godine zatvora.

XIV / 8 SPREČAVANJE OSL U VRŠENJU POSLOVA BEZBEDNOSTI ILI ODRŽAVANJA JRM čl. 24 Zakona o JRM

Donošenjem novog KZ ovaj član je prestao da važi. U novom KZ ovaj član se nalazi u čl. 322 i 323. Delo se sastoji u sprečavanju OSL da izvrši sl. radnu u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanju JRM napadom ili na drugi način. OBJEKT ZAŠTITE : život Iitelo OSL i uredno obavljanje posova bezbednosti i održavanja JRM. OBLICI ISPOLJAVANJA: osnovni i 2 teža oblika. RADNJA IZVRŠENJA sastoji se u sprečavanju OSL i to onog koje obavlja sl. radnju, u vršenju poslova bezbednosti ili održavanju JRM. Pod bezbednošću se podrazumeva stanje u državi koje dopirnosi ili omogućava zaštitu ustavnog poretka a koje se obezbeđuje pozitivnim pravnim sistemom te države, ostvarivanjem zakonitosti. Prema bližej objektu zaštite razlikuje se više objekata bezbednosti ito: državna, javna, kolketivna, imovinska itd. Nije svaka radnja sprečavanje istovremeno i radnja izvršenja ovog KD već samo ona koja je preduzeta napadom ili na drugi način. POSLEDICA: sastoji se u napadu na život i telo OSL i ugrožavanju zakonitog i efikasnog obavljanja poslova u oblasti bezbednosti. IZVRŠILAC : svako lice koje sprečava OSL u obavljanju poslova. VINOST : traži se umišljaj koji obuhvata i svest o statusu OSL i o poslovima koje ono obavlja u momentu sprečavanja. Kazna za osnovno delo je zatvor 1-5 godina. I KVALIFIKOVANI OBLIK postoji u potezanju oružja na OSL ili nanošenju LTP. Zakna : najmanje 3 godine. II oblik ako je učinilac upotrebio oružje ili naneo TTP OSL-u. Upotreba oružja podrazumeva i pucanje bez nanošenja povrede a ako je u pitanju nož onda u zamahivanju njime na OSL. Zatvor najmanje 5 godina.

XV. KRIVIČNA DELA PROTIV SLUŽBENE DUŽNOSTI (Gava XXXIII)

82

KD protiv službene dužnosti predstavljaju razne vrste zloupotrebe službenog položaja i javnih ovlašćenja u vršenju službene dužnosti od strane službenih lica kao nosilaca tih funkcija.Država je aparat vladajuće klase preko kog ona vrši vlast u društvu. Taj aparat se sastoji od mnogobrojnih organa koji čine pojedine službe s javnim ovlašćenjima. Državni aparat ima težnju da stalno jača što dovodi do povećanja broja službi a time i lica koja rade u njima i stvaranja birokratije. Uvećavajući svoj aparat država se postepeno pretvara u samostalnu snagu koja se izdiže iznad društva što ima za posledicu pojavu da veliki broj njenih organa počinje da vrši javna ovlašćenja ne samo u interesu države nego i u sopstvenom interesu. Tako dolazi do pojave zloupotreba javnih ovlašćenja, službenog položaja, mita i korupcije. Stoga je državi stalo da suzbije ovakve pojave i prinudi nosioce ovlašćenja da ih vrše u granicama koje ona određuje zakonima. Svako prekoračenje i zloupotrebu ona proglašava društveno opasnom radnjom i kažnjava učinioca. Ovakve povrede nisu stvar prošlosti, one su poznate i danas i pogađaju i pojedince i zajednicu. Korumpiranost i samovlašće organa s javnim ovlašćenjima narušava ugled ne samo pojedinih službi već i autoritet vlasti uopšte do gubljenja poverenja građana u zakonitost.Inkriminacijama iz ove glave nastoji se obezbediti ispravnost i zakonitost u radu državnih organa koji vrše javna ovlašćenja i tako očuvati poverenje građana u vlast i poredak.U ovu grupu spadaju KD koja su na različite načine upravljena protiv pravilnog i zakonitog rada službenih lica u obavljanju službene dužnosti i normalnog funkcionisanja službe. Većina od njih se odnosi na vršenje službe uopšte dok su pojedina vezana za određene službe. Neka od njih mogu se izvršiti samo u službi dok su neka takva da se i inače mogu vršiti, ali ako se vrše u službi dobijaju karakter službenih KD. Kod većine KD iz ove grupe učinioci su službena lica. Kao službeno lice smatra se, po KZ:

lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti; izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu

lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili izvršava službene funkcije u tim organima;

lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;

lice kome je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;

vojno lice, izuzev kad su u pitanju odredbe o KD protiv vojske.Objekt zaštite ovih KD je službena dužnost državnih i drugih organa koji vrše javna ovlašćenja. Cilj izvršilaca ovih KD nije povreda službene dužnosti već težnja da se postigne neki drugi cilj, pri čemu se ova povreda pojavljuje kao nužna posledica ostvarenja tog cilja.Izvršilac je službeno lice, a kod nekih KD i odgovorno lice.Ova KD se čine u vršenju službene dužnosti ili u vezi s vršenjem službene dužnosti.

83

Krivičnim delima iz ove glave povređuje se službena dužnost u smislu njenog pravilnog i zakonitog funkcionisanja. Samo teže povrede su KD dok one mnogobrojnije i lakše čine disciplinske prestupe.Za postojanje krivične odgovornosti potreban je umišljaj. S nehatom se može izvršiti samo jedno – odavanje službne tajne.

XV/1. ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA ČL. 359 KZ

KD se sastoji u iskorišćavanju svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenju granica službenog ovlašćenja ili neizvršavanju službene dužnosti od strane službenog lica i time pribavljanju sebi ili drugom kakve koristi ili nanošenju drugom kakve štete ili težoj povredi prava drugog. Objekt zaštite je službena dužnost, njeno ispravno i zakonito vršenje.Radnja izvršenja KD pojavljuje se u tri oblika:

iskorišćavanje službenog položaja ili ovlašćenja - postoji kad službeno lice preduzima radnju koja je u okviru njegovog ovlašćenja ali to ne čini u interesu službe, nego da bi tako pribavio sebi ili drugom kakvu imovinsku korist ili da bi drugom naneo kakvu štetu ili teže povredio prava drugog. Iskorišćavanje znači ovde koristoljubivo korišćenje službenog položaja ili ovlašćenja;

prekoračenje službenog ovlašćenja - izvršilac preduzima službenu radnju koja izlazi iz okvira njegovih ovlašćenja a u istom cilju;

neizvršenje službene dužnosti - postoji kad izvršilac propusti da izvrši službenu radnju koja je u interesu službe i u okviru njegovih ovlašćenja ili je vrši na takav način da se ne može ostvariti potrebni cilj.

Za postojanje ovog KD potrebno je da je učinilac nekom od preduzetih radnji pribavio sebi ili drugom kakvu korist ili drugom naneo kakvu štetu ili mu teže povredio neka prava. Korist koja se pribavlja može da bude neimovinske ili imovinske prirode. Isto tako, kad se radi o pričinjavanju kakve štete drugom i ona može biti imovinska i neimovinska.Izvršilac KD je službeno lice, a može i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koji se bavi privrednom delatnošću. Potreban je umišljaj.KD će postojati bez obzira na to da li je korist koja se htela ostvarena ili ne, odnosno da li je šteta koja se htela naneti drugom nastupila ili ne. Bitno je da je radnja izvršena. Ako je pribavljena protivpravna imovinska korist ili je nastupila znatna materijalna šteta postojaće teži oblik dela.Kazna za osnovni oblik je zatvor od 6 meseci do 5 godina.I - kvalifikovani oblik ovog KD postoji ako je pribavljena protivpravna imovinska korist preko 450.000,00 dinara. Zatvor od 1-8 godina.II - kvalifikovani oblik ako je vrednost pribavljene imovinske koristi preko 1.500.000,00 dinara. Zatvor od 2-12 godina.

84

XV/2. PREVARA U SLUŽBI ČL. 363 KZ

Službeno lice koje u vršenju službe u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist podnošenjem lažnih obračuna ili na drugi način dovede u zabludu ovlašćeno lice da izvrši nezakonitu isplatu kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.Ako je ovim delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 450.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od 1-8 godina.Ako je istim delom pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od 2-12 godina.Odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini ista dela, kazniće se kao i službeno lice. Protivpravno pribavljanje imovinske koristi putem prevare spada u kriv. dela protiv imovine. Međutim, kad prevaru vrši sl. lice u vršenju svoje službe time se ne oštećuje samo imovina drugo lica već se povređuje i zakonito vršenje službe. Zato zakon inkriminiše ovakve prevare kao KD protiv sl. dužnosti. Radnja KD je dovođenje u zabludu ovl. lica da ono izvrši nezakonitu isplatu. Načini na koji se lice ovlašćeno za isplatu dovodi u zabludu nisu važni za psotojanje ovog KD. Podnošenje lažnih računa je najčešći način ostvarivanja nezakone isplate ali to može biti i sačinjavanjem lažnog ugovora, prijavljivanjem neobavljenog posla kao da je obavljen itd. osnovno je da se prevarne radnje čine da bi se izvršila nezakonit isplata. Stoga neće pstojati ovo KD ako sl. lice čini prevaru u nekom drugom cilju. U zabludu treba da se dovodi lice koje je po pravilima službe ovlašćeno da izvrši isplatu. Dovođenje u zabludu lica ovlašćenog za isplatu treba da se čini u vršenju službe. Delo je izvršeno u vršenju službe ako je učinjeno preduzimanjem onih delatnosti koje inače spadaju u delokrug ovlašćenja sl. lica. Prevara u službi treba da se vrši u nameri pribavljanj sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi. Ta korist se najčešće sastoji u nezakonito naplaćenom novcu ali su moguća i druga dobra materijalne vrednosti. Visina pribavljene imovinske koritsti nije od značaja za postojanje KD ali može uticati na odmeravanje kazne ili da iz osnovnog pređe u kvalifikovani oblik. KD je svršeno ka je ovl. lice usled dovođenja u zabludu izvršilo nezakonitu isplatu. Isplata je nezakonita kad je učiniocu dela isplaćeno ono što mu opšte pripada ili mu ne pripada u obimu u kom mu je isplaćeno. Ako je sl. lice podnelo lažne obračune a ispalat na osnovu njih još nije izvršena, postojaće pokušaj za koji se kažnjava. Izvršilac KD može biti samo službeno lice. Delo se može izvršiti u vršenju ma koje službe. Delo se može izvršiti samo s direktnim umišljajem potrebna je i namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi.

85

Ovo KD se često vrši pravljenjem lažne sl. isprave čime se ostvaruju i obeležja KD falsifikovanja sl. isprave. Međutim, sticaja nema, postoji samo KD prevare u službi jer falsifikovanje ispreve konzumirano ovim kriv. delom

XV/3. ODAVANJE SLUŽBENE TAJNE ČL.369 KZ

Pojam: KD se sastoji u neovlašćenom saopštenju, predaji ili u činjenju dostupnim na drugi način, drugom licu, podataka koji prdstavljaju službenu tajnu ili u pribavljanju takvih podataka u nameri predaje nepozvanom licu.Objekt napada: poverljivi podaci koji se smatraju službenom tajnom.Službenu tajnu čine oni podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisima ili odlukom nadležnog organa donetoj na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom, kao i podaci koji nisu proglašeni službenom tajnom a čije bi odavanje imalo ili bi moglo da ima štetne posledice za službu. U ovom drugom slučaju značaj podataka zasniva se na slobodnoj proceni na osnovu konkretne situacije.Radnja izvršenja je saopštenje, predaja, činjenje dostupnim na drugi način i pribavljanje ovakvih podataka u nameri da budu predati nepozvanom licu. Svi navedeni oblici radnje izvršenja potpuno su isti kao i kod KD odavanja poslovne tajne.KD postoji samo ako se podaci koji se smatraju službenom tajnom saopštavaju nepozvanom licu. To znači licu koje zbog potrebe službe ne treba da zna za takve podatke. To može biti i drugo službeno lice kao i svako drugo lice.Svi oblici radnje izvršenja treba da se čine neovlašćeno. Ovakvo davanje podataka uvek postoji ako lice nije posebnom odlukom nadležnog organa određeno da saopšti neke podatke koji se smatraju službenom tajnom. Pa i tad, ti podaci moraju biti određeni da bi ovlašćenje bilo precizno.Delo je svršeno kad su službeni podaci saopšteni ili predati drugom licu ili je tom licu data mogućnost da se s njima upozna.Za postojanje ovog dela nije potreban motiv. Ako postoji poseban motiv političke prirode ili ako su podaci od izuzetne važnosti za širu zajednicu može biti reči o špijunaži pod uslovom da se podaci saopštavaju ili predaju stranom licu ili licu koje služi stranoj vladi ili državi. Ako se do podataka došlo izvršenjem nekog drugog KD (krađa ili prinuda) postojaće sticaj između ovog i tog drugog dela.Izvršilac je službeno lice kao i lice koje je odalo službenu tajnu pošto mu je prestalo svojstvo službenog lica odlaskom iz službe po bilo kom osnovu.Krivična odgovornost postoji bilo da je učinjeno s umišljajem ili iz nehata. Kazna za umišljaj je od 3 meseca do 5 godina, a za nehat do 3 godine.Kvalifikovano delo postoji u tri slučaja:

ako je izvršeno iz koristoljublja, ako su u pitanju naročito poverljivi podaci i ako je odavanje izvršeno radi objavljivanja ili korišćenja poverljivih

podataka u inostranstvu.Kazna za bilo koji vid je od 1-8 godina.

86

Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti RS, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog KD za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 5 godina ili teža.

XV/4. PROTIVPRAVNO PRISVAJANJE STVARI PRILIKOM VRŠENJA PRETRESA ILI SPROVOĐENJA IZVRŠENJA

po novom KZ ovo ne postoji kao KD

XV/5. PRONEVERA ČL. 364 KZ

Pronevera je prisvajanje novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari, koje su učiniocu dela poverene u službi ili uopšte na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji, u nameri da sebi ili drugom time pribavi protivpravnu imovinsku korist.Pronevera je slična utaji. Od nje se razlikuje što se prisvajaju stvari koje su učiniocu poverene u vršenju službe ili obavljanja posla u pravnom licu i što je izvršilac službeno lice ili lice na radu u državnom organu, preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji.Poverene su stvari one koje izvršilac ima u pritežanju u službi i koje je on nadležan da prima, čuva, kao i kojim raspolaže za potrebe službe.Predmet pronevere su novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari. Stvari koje nemaju imovinsku vrednost ne mogu biti predmet pronevere jer se njima ne stiče protivpravna imovinska korist. Radnja izvršenja je prisvajanje novca, hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari. Prisvajanje znači to da lice kome su stvari poverene s ciljem obavljanja određenog posla ili zadatka počinje da sa njima raspolaže kao vlasnik, u privatnom korišćenju, prodaji ili poklanjanju drugim licima.Prisvajanje treba da je izvršeno u nameri sticanja imovinske koristi bilo sebi bilo drugom.Delo je izvršeno kad je izvršeno prisvajanje. Povraćaj prisvojenih stvari ne isključuje postojanje KD ali može uticati na odmeravanje kazne. Vrednost proneverenih stvari je takođe od uticaja na odmeravanje kazne i kvalifikaciju dela.Izvršilac može biti samo lice kome su novac, hartije od vrednosti ili druge stvari poverene u službi. Izvršilac može biti i lice koje nema status službenog i odgovornog lica ako su mu povereni predmeti za obavljanje nekog službenog zadatka.Potreban je direktan umišljaj. Učinilac treba da je svestan prisvajanja i da ima nameru pribavljanja imovinske koristi.

87

Kazna za osnovni oblik je od 6 meseci do 5 godina.I - kvalifikovani oblik postoji kad vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi 450.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 1-8 godina.II - kvalifikovani oblik postoji ako iznos pribavljene imovinske koristi prelazi 1.500.000,00 dinara. Kazna je zatvor od 2-12 godina.

XV/6. DAVANJE MITA ČL. 368 KZ

Pojam: KD se sastoji u davanju ili obećanju poklona ili kakve druge koristi službenom licu, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši, odnosno da izvrši radnju koju bi moralo da izvrši ili ne izvrši radnju koju ne bi smelo da izvrši kao i u posredovanju pri podmićivanju u bilo kom od ovih oblika.Za razliku od primanja mita ovde je reč o aktivnom podmićivanju. Ovim delom se takođe ugrožava službena dužnost, njeno zakonito i pravilno vršenje, ali se to ne čini radnjama službenog lica već zainteresovanih građana, kojima se pružaju usluge i rešavaju zahtevi u vezi s ostvarivanjem njihovih prava ili izvršenja obaveza. Sa tog stanovišta ovo KD spada u red nepravih službenih dela jer se ne vrši u službi i od strane službenih lica, već spolja, od drugih lica ali u vezi s vršenjem službe.Oblici ispoljavanja:

pravo aktivno podmićivanje sastoji se u činjenju (davanju) ili obećanju poklona ili kakve druge koristi službenom licu da ono nešto učini što ne bi smelo, ili da ne izvrši ono što bi moralo. Davanje je predaja u ruke ili ostavljanje u prostoriji ili na drugom mestu gde službeno lice može predmet poklona da uzme. Obećanje je izražavanje volje da se poklon da. Delo je svršeno predajom poklona ili davanjem obećanja o poklonu. Ovo je podmićivanje na nezakonitu radnju;

nepravo aktivno podmićivanje je davanje ili obećanje poklona ili kakve druge koristi službenom licu da ono u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da izvrši. Ovo je podmićivanje na zakonitu radnju;

posredovanje u davanju mita je preduzimanje delatnosti da se doprinese da poklon ili neka druga korist bude data službenom licu ili da mu bude obećana. Posredovanje objedinjuje podstrekavanje i pomaganje u davanju mita. Ono se čini davanjem inicijative, uspostavljanjem veze, preuzimanjem poklona od davaoca i uručivanjem primaocu. Delo je svršeno predajom poklona ili poruke da je poklon obećan.

Izvršilac davanja mita u svim oblicima može biti svako lice. Potreban je umišljaj. Kazna za pravo aktivno podmićivanje je zatvor od 6 meseci do 5 godina, a za nepravo je zatvor do 3 godine.Predmeti poklona i imovinska korist se oduzimaju u smislu primene mere bezbednosti. Učinilac koji je prijavio delo pre no što je saznao da je otkriveno može se osloboditi od kazne. U tom slučaju poklon odnosno druga korist koja se oduzme od lica koje je primilo poklon, mogu se vratiti licu koje je dalo mito.

88

Davanje ili obećanje mita može se izvršiti i stranom službenom licu.

XV/7. PRIMANJE MITA ČL. 367 KZ

Pojam: KD se sastoji u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili u primanju obećanja poklona ili druge koristi, od strane službenog lica da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da izvrši, ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši, odnosno da izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo da izvrši, kao i u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi posle izvršenja ili ne izvršenja neke od navedenih službenih radnji.Poklon je svaka imovinska korist koja se daje bez naknade. To mogu biti različite stvari, pokretne i nepokretne, a pod drugim koristima treba podrazumevati ostvarivanje svake imovinske i ne imovinske koristi.Objekt zaštite je pravilno funkcionisanje službe.Krivično delo primanje mita (pasivno podmićivanje) pojavljuje se u tri oblika:

pravo pasivno podmićivanje koje se sastoji u zahtevanju ili primanju poklona ili kakve druge koristi ili primanju obećanja poklona ili koristi za sebe ili drugog od strane službenog lica, da u krugu svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo da izvrši ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo da izvrši. Radnja izvršenja je zahtevanje ili primanje poklona, druge koristi odnosno primanje obećanja tog poklona ili koristi. Zahtevanje postoji ako službeno lice traži iste, usmeno, pismeno, a primanje ako ih primi bez obzira kako ih je zahtevao ili su mu bili ponuđeni. Pod primanjem obećanja ima se u vidu saglašavanje službenog lica s ponuđenim poklonom, tj. prihvatanje ponude. Pokušaj nije moguć.

nepravo pasivno podmićivanje sastoji se u zahtevanju ili primanju poklona ili druge koristi ili primanju obećanja poklona ili koristi za sebe ili drugog od strane službenog lica, da u krugu svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi morao izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smeo da izvrši. Razlika u odnosu na prethodni oblik je u tom što se ovde delatnost službenog lica kreće u granicama ovlašćenja tako da nema povrede službene dužnosti u smislu kršenja zakonitosti, jer bi radnja i inače morala da se izvrši odnosno na neizvršenje radnje koja i inače ne bi smela da se izvrši.

naknadno podmićivanje postoji kad se zahteva ili primi poklon ili kakva korist posle izvršene službene radnje koju službeno lice nije smelo da vrši, odnosno koju je bilo dužno da izvrši ili posle neizvršenja radnje koja se morala izvršiti tj. koja se nije smela izvršiti.

Izvršilac ovog KD može biti samo službeno lice ili odgovorno lice. Kod sva tri oblika potreban je umišljaj. Izvršilac može biti i strano službeno lice.Za sve navedene oblike obavezno je oduzimanje primljenog poklona ili imovinske koristi.

89

Kazna za prvi oblik je zatvor od 2-12 godina. Za drugi oblik od 2-8 godina. Kazna za treći oblik (ako je osnovni oblik učinjen u vezi s otkrivanjem KD, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije) je od 3-15 godina. Za naknadno podmićivanje kazna je od 3 meseca do 3 godine.Odgovorno lice u preduzeću ili ustanovi kazniće se odgovarajućom kaznom kao i službeno lice.

XVI KRIVIČNO DELO

Sadržano u delu XIV

XVII KRIVIČNA DELA

Sadržano u delu XIV

III. KRIVIČNI POSTUPAK

1. POJAM, CILJ I ZADATAK KRIVIČNOG POSTUPKA

Krivični postupak (krivični proces) je skup pravno normiranih radnji odredjenih državnih organa i nekih drugih lica, koje se obavljaju u konkretnom slučaju verovatnoće da je izvršeno KD, a koje imaju za cilj da ustanove da li je KD učinjeno, ako jeste ko ga je učinio, treba li na učinioca u smislu propisa materijalnog krivičnog prava primeniti krivičnu sankciju i ako treba, da se ona i primeni. Krivični postupak je poseban oblik državne aktivnosti i predstavlja instrument pomoću koga se država bori protiv izvršioca KD.Krivični postupak ima svoj tok, početak je obeležen njegovim pokretanjem, a završetak donošenjem konačne pravosnažne i izvršne sudske odluke o krivičnoj stvari kao i njenim upućivanjem na izvršenje. Tok opšteg krivičnog postupka pred sudom I stepena ima dva stadijuma :

predhodni (pripremni) krivični postupak, glavni krivični postupak.

90

Tok predhodnog krivičnog postupka podeljen je u tri faze:1. pokretanje krivičnog postupka,2. istraga,3. podizanje optužnice.

Glavni krivični postupak podeljen je u tri faze:1. pripremanje glavnog pretresa,2. glavni pretres,3. donošenje presude.

Cilj krivičnog postupka je da niko nevin ne bude osudjen i da se krivično odgovornom učiniocu KD izrekne adekvatna krivična sankcija (čl. 1. ZKP).Zadatak krivičnog postupka je da rasvetli, raspravi, reši i presudi konkretnu krivičnu stvar. Krivična stvar se rasveljava putem svih raspoloživih dokaza, iskaza svedoka, materijalnih dokaza (tragovi i predmeti) KD.

2.NAČELA KRIVIČNOG POSTUPKA

Načela (maksime) ili principi krivičnog postupka su ona procesna pravila koja se odnose na najviše procesne pojmove ili bića (subjekte ili radnje) i odredjuju karakter ili tip krivičnog postupka. Načela služe ostvarivanju ciljeva postupka i proizvod su političkih, kulturnih, ekonomskih, istorijskih i dr. prilika odredjene društvene zajednice ili pravno-tehničkog i stručnog iskustva o tome kako treba voditi krivični postupak. Njih ne treba shvatiti kao dogme, nemaju apsolutnu snagu i podložna su prilagodjavanju. Procesna načela su nekad izričito formulisana u Ustavu ili zakonu, a nekada se izvode iz duha i smisla Ustava ili zakona. NAČELO LEGALITETA ustanovljava obavezu javnog tužioca da u slučajevima KD koja se gone po službenoj dužnosti preduzme krivično gonjenje uvek kad se za to ispune to u zakonu predvidjeni stvarni i pravni uslovi (ovo načelo definisano je u čl. 20. ZKP ). Dužnost javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje nastupa ako postoje dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumnja da je odredjeno lice učinilo KD (jer se krivični proces ne može otvoriti i voditi pre nego što je osumnjičeni individualno odredjen). Odredba o nalelu legaliteta mora da bude u skladu sa odredbama ZKP-a (čl. 241. st. 1. i čl. 242. st. 3. ZKP). Principu legaliteta suprotan je princip oportuniteta. Prema ovom načelu javni tužilac je ovlašćen da procenjuje celishodnost (oportunost) krivičnog gonjenja pa može da gonjenje ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi za pokretanje krivičnog postupka ispunjeni, ako nadje da je to iz nekog razumnog razloga celishodno (obziri prema učiniocu, mali značaj KD, odsustvo štetnih posledica, izmirenje štete i dr.). Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta kod nasu su predvidjena u postupku prema maloletnicima (čl. 236. i 237. ZKP).OPTUŽNO, ISTRAŽNO I MEŠOVITO NAČELO uredjuju položaj glavnih procesnih subjekata u krivičnom postupku.

91

Optužno (akuzatorsko) načelo sastoji se u razdeobi osnovnih procesnih funkcija (sudjenja, optuženja i odbrane) na tri izmedju sebe odvojena i ne zavisna procesna subjekta (sud, tužilac i okrivljeni) tako da tužilac iznosi spor pred sud i snosi teret dokazivanja, okrivljeni se brani, a sud presudjuje na osnovu materijala koji proizadje iz kontradiktorne rasprave stranaka u koje se on ne meša. Postupak ja javan, usmen, neposredan i kontradiktoran. U suštini ovog načela je da nema krivičnog postupka bez optužbe i nema suda bez tužioca. Sud nema pravo niti može samoinicijativno po službenoj dužnsti da pokrene krivični postupak već samo po zahtevu ovlašćenog tužioca (javni tužilac ili privatni tužilac). Sud je dužan da se kreće u okviru optužbe i nema pravo da je sam menja.Istražno (inkvizitorsko) načelo se sastoji u spajanju osnovnih procesnih funkcija (sudjenje, gonjenje i odbrana) i njihovom poveravanju sudu koji je u postupku jedini procesni subjekt. Optužbu više ne vrši oštećeni već sud u javnom interesu. Okrivljeni je objekat istrživanja, a ne subjekat postupka sa pravima na odbranu, o njegovoj odbrani stara se sud. Postupak ima za cilj da postigne potpunu i efikasnu zaštitu društvene zajednice od kriminala i malo je vodio računa o pravima okrivljenog. Postupak je tajan, pismeni i posredan. Za postizanje priznanja okrivljenog predvidjena je tortura.Mešovito (savremeno ili optužno-istražno) načelo je u osnovi našeg ZKP-a. Krivični proces uredjen prema ovom načelu predstavlja kombinaciju ustanova akuzatorskog postupka (pretežno), i dobri strana istražnog postupka. Postupak se pokreće samo po zahtevu ovlašćenog tužioca koji odredjuje predmet i obim sudjenja. Okrivljeni ima odredjeni fond prava kojima se brani od optužbe, a sud vrši funkciju sudjenja. Savremeni krivični postupak zasnovan na mešovitom načelu preuzeo je glavnu karakteristiku akuzatorskog postupka: odvojenost procesnih funkcija i procesnih subjekata. NAČELO KONTRADIKTORNOSTI (raspravnosti) podrazumeva mogućnost stranaka da u postupku izlože svoje stavove o pitanjima koja se raspravljaju i da pobijaju stanovište suprotne strane. Kontradiktornost se najlakše i najpotpunije ostvaruje na usmenom glavnom pretresu, ali je kontradiktornost moguća i u istrazi (čl. 251. st. 7. ZKP), kao i u fazama krivičnog postupka koje su u potpunosti u pismenoj formi. U suštini ovog načela je da stranka u kriv.postupku ima pravo da se izjašnjava o predmetu raspravljanja, da iskaže svoja tvrdjenja i svoju tezu, a takodje ima pravo da se izjašnjava o tvrdjenjima suprotne strane i to sve uz aktivno učešće suda i uz odvojenost krivično-procesnih funkcija. Ovo najpotpunije dolazi do izražaja na glavnom pretresu ali dolazi do izražaja i u fazi istrage i rasprave po redovnom i vanrednom pravnom leku.NAČELO JAVNOSTI javnost u krivičnom postupku podrazumeva pravo gradjana (ne samo stranaka već i za ishod postupka nezainteresovanih lica) da budu obavešteni o toku krivičnog postupka i radnjama koje se u njemu preduzimaju putem sredstava javnog informisanja, neposrednim prisustvom, razgledanjem sudskih spisa i dr. Javnost može biti neposredna (fizički prisutna) ili posredna (tehnička - koja se ostvaruje sredstvima publiciteta). Neposredna javnost može biti stranačka (ograničena na procesne stranke) i opšta koja obuhvata publiku.

92

U prethodnom postupku postoji samo stranačka javnost, ali ni ona nije potpuna (čl. 251. ZKP) predvidja spisak istražnih radnji kojima stranke mogu da prisustvuju i uslove pod kojima.Na glavnom pretresu stranačka javnost je obavezna, dok opšta javnost glavnom pretresu može biti isključena izuzetno u slučajevima predvidjenim zakonom. Prema zakonu o maloletnicima javnost je uvek isključena (čl. 75. ZM). U opštem postupku može biti isključena ako je potrebno radi:

čuvanja tajne (bilo koje), zaštite morala, čuvanje javnog reda, zaštite interesa maloletnika, zaštite ličnog ili porodičnog života oštećenog ili okrivljenog (čl. 292.

ZKP).

Do isključenja javnosti dolazi na predlog stranaka i po službenoj dužnosti veća. U postupku donošenja sudskih odluka nema nikakve javnosti, ni stranačke, ni opšte, ali objavljivanje presude je uvek javno pa i onda kad je sa glavnog pretresa bila isključena javnost. NAČELO ZBORNOSTI sud sudi u veću, a zakonom se može odrediti da u odredjenim stvarima sudi sudija pojedinac (čl. 97 Ustava). Prema čl. 24. st. 1. ZKP sudija pojedinac sudi u prvostepenom postupku kad se primenjuju posebne odredbe o skraćenom postupku, a one se redovno primenjuju kada su u pitanju KD za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine (čl. 433. st. 1. ZKP), a izuzetno za krivična dela gde je kazna predvidjena do 5 godina, a primenu tih odredaba predloži ovlašćeni tužilac, okrevljeni na to pristane i predsednik suda to odobri (čl. 433. st. 2. ZKP). Prema ZKP (čl. 24.) vrste i brojni sastav veća odredjuje se na sledeći način:

a) Veće za prvostepeno sudjenje na glavnom pretresu sastavljeno je od 3 (malo veće), ili od 5 sudija (veliko veće). Ovo su mešovita veća. Kada su u pitanju KD sa zaprećenom kaznom od 15 godina i težom veće je sastavljeno od 2 sudija i 3 sudije porotnika, a za KD gde su zaprećene blaže kazne od 1 sudije i 2 sudije porotnika.b) Sastav veća za drugostepeni postupak zavisi od težine KD i forme žalbenog postupka. Kad drugostepeno veće sudi u sednici sastavljeno je od 3 ili 5 sudija po pozivu (kad se može izreći kazna zatvora od 15 godina ili teža kazna u sastav drugostepenog veća ulazi 5 sudija, a u slučaju blaže kazne 3 sudije), a kad sudi na pretresu ono je sastavljeno od 2 sudija i 3 sudije porotnika.c) Veće za sudjenje u trećem stepenu je uvek sastavljeno od 7 sudija po pozivu. d) Veće za pojedinačna odlučivanja u toku prvostepenog postupka izvan glavnog pretresa (tzv. van raspravno veće) je sastavljeno od 3 sudija po pozivu. e) Veće za maloletnike u prvostepenom postupku sastavljeno je od 1 sudije za maloletnike i 2 sudija porotnika.

93

f) U vrhovnom sudu postoji još i veće za sudjenje po vanrednim pravnim lekovima. g) U prvostepenom postupku za dela organizovanog kriminala uvek sudi veće sastavljeno od 3 sudija po pozivu.

NAČELO NEPOSREDNOSTI ovo načelo postoji kad se radnje potrebne za formiranje sudske odluke moraju izvesti pred sudijom koji će doneti odluku. Ovaj princip obavezuje sudeći sud da sam stiče utiske o materijalu za odluku sopstvenim zapažanjem, a ne na osnovu spisa koji su formirani pri izvodjenju dokaza pred drugim sudijom u istm ili drugom postupku.Sam sudeći sud treba da čuje iskaze okrivljenog, svedoka i veštaka, završne govore stranaka i njihovu ocenu dokaznog materijala da opazi važne činjenice, vidi optuženog i dr. U protivnom postupak je posredan, ako je sudećem sudu dopušteno da svoju odluku zasnuje na tudjim opažanjima tj. da sudi na osnovu spisa. Čl. 352 st. 1., čl. 337. st. 1. i 2., čl. 304. st. 3., čl. 445. st. 3. i čl. 287. st. 4. predvidjaju izostanak stranaka. NAČELO ISTRAŽIVANJA MATERIJALNE ISTINE ovo načelo je ustanovljeno u odredbi čl. 17 ZKP u kojoj je propisana dužnost suda i svih drugih državnih organa koji učestvuju u krivičnom postupku da istinito i potpuno utvrdjuju činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke i da sa jednakom pažnjom ispituju i utvrdjuju kako činjenice koje terete okrivljenog tako i činjenice koje mu idu u korist. Istina koja se u krivičnom postupku utvrdjuje mora biti materijalna, a to znači da se krivična presuda mora zasnivati na potpuno utvrdjenim činjenicama. NAČELO ODBRANE je načelo krivičnog postupka koje predstavlja jedno od osnovnih gradjanskih prava. Svako ima pravo na odbranu uključujući pravo da uzme branioca po svome izboru, pred sudom ili drugim nadležnim organom koji vodi postupak, da neometano opšti sa svojim braniocem i da ima dovoljno vremena i uslova za pripremu odbrane. Zakonom se odredjuju slučajevi kada okrivljeni dobija branioca po službenoj dužnosti. Okrivljeni ima pravo na pomoć tumača ako ne razume ili ne govori jezikom koji se koristi u postupku. Niko se ne može kazniti ako mu nije bilo omogućeno da bude saslušan i da se brani. Svako ima pravo da njegovom saslušanju prisustvuje branilac koga izabere (čl. 24 st. 3. Ustava).Ustav i Povelja o ljudskim pravima priznaju dve vrste odbrane:

ličnu (svako ima pavo da se brani), formalnu (da uzme branioca).

Načelo odbrane predvidjeno je čl. 13 ZKP. NAČELO USMENOSTI postoji kad stranke i drugi učesnici postupka svoje izjave i dokaznu gradju daju sudu usmeno i kad se presuda može zasnovati samo na onom materijalu koji je pred sudom iznet usmeno.

94

Suprotno od ovog je načelo pismenosti koje postoji kad sud gradju za svoju presudu crpi iz spisa. NAČELO SLOBODNE OCENE DOKAZA načelo ocene dokaza po slobodnom ubedjenju sudije postoji ako se izvedeni dokazi ne cene po pravilima utvrdjenim u zakonu, već od strane sudije na osnovu njegove sopstvene analize njihove vrednosti, uz obavezu da o tome kako je cenio dokaze položi račun u obrazloženju svoje odluke (čl. 18 ZKP definiše ovo načelo).Ocena dokaza je slobodna i nije diktirana zakonskim propisima.NAČELO "IN DUBIO PRO REO" predstavlja načelo "u slučaju sumnje presuditi u korist okrivljenog" i nalaže da sudija kad se u pogledu pitanja da li postoji činjenica koja ide na štetu okrivljenog nadje u sumnji, mora uzeti da ona nije utvrdjena i obrnuto za slučaj sumnje u pogledu činjenice koja ide u korist okrivljenog, mora da uzme da je utvrdjena. NAČELO "NE BIS IN DEM" predstavlja načelo kaznenih postupaka da niko ne može biti dva puta kažnjen za isto delo, niti se može voditi postupak ponovo ukoliko je završen pravosnažnom oslobadjajućom presudom. NAČELO OFICIJELNOSTI ovo načelo ustanovljava pravo nadležnog javnog tužioca da preduzme krivično gonjenje bez obzira na stav oštećenog o tome pa i kad se oštećeni krivičnom gonjenju izvršioca krivičnog dela izričito protivi. Obrnuto od ovog načela, krivični postupak je neoficijelan (dispozitivan) ako njegovo pokretanje zavisi od volje oštećenog. NAČELO PROCESNE EKONOMIJE predvidja prema čl. 16 st. 2. ZKP da je sud dužan da postupak sprovede bez odugovlačenja. Toj dužnosti suda odgovara pravo okrivljenog da u najkraćem mogućem roku bude izveden pred sud i da mu bude sudjeno bez odlaganja. Ovo načelo predvidja i da postupak i pojedine procesne radnje preduzmu bez rasipanja vremena, sa što manje troškova i napora procesnih subjekata.

3. STRANKE I UČESNICI U KRIVIČNOM POSTUPKU

Osnovni krivično-procesni subjekti su: Sud - sa funkcijom sudjenja Ovlašćeni tužilac - sa funkcijom gonjenja Okrivljeni - sa funkcijom odbrane

Naš ZKP poznaje tri vrste ovlašćenog tužioca i to kao Javni tužilac, oštećeni kao tužilac i privatni tužilac. Ovlašćeni tužilac i okrivljeni su stranke u krivičnom postupku i oni su nosioci jedne od krivično-procesnih funkcija, funkcije sudjenja, funkcije gonjenja i funkcije odbrane. Pored osnovnih krivično-procesnih subjekata u krivičnom postupku učestvuju i OUP-i, veštaci, svedoci, tumači i dr. učesnici i svi oni doprinose da se potpuno i pravilno utvrdi činjenjično stanje. Posebno je značajan udeo OUP-a u prethodnom kriv.postupku - istrazi jer istražni sudija ovom ogranu može poveriti preduzimanje pojedinih istražnih radnji.

95

Najvažniji sporedni procesni subjekt je oštećeni, organ starateljstva (kod postupaka sa maloletnicima) i lice kome treba izreći meru oduzimanja imovinske koristi.

4. VRSTE SUDOVA

Sud je samostalan i nezavisan državni organ koji vrši sudsku vlast. Vršenje sudske vlasti u krivičnim stvarima podrazumeva pravo istraživanja, raspravljanja i presudjivanja, uključujući i pravo izricanja krivičnih sankcija krivično odgovornim učiniocima KD. Sudovi se dele na redovne i vanredne. Redovni sudovi se dele na sudove opšte nadležnosti i specijalizovane. Svi krivični sudovi u Srbiji su redovni i opšte nadležnosti. U svim okružnim (i apelacionim) sudovima postoje odeljenja za KD protiv-privrede, u apelacionim sudovima odeljenja za hitno postupanje u žalbenim postupcima, u beogradskom okružnom sudu odeljenje za dela iz organizovanog kriminala a u okružnim sudovima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu i posebna odeljenja za vojne predmete.Prema rangu i instanci sudovi se dele na sudove nižeg i višeg ranga i sudove nižeg i višeg stepena (instance).Podela sudova prema rangu je vezana za prvostepenu nadležnost i postoji kad je prvostepeno sudjenje podeljeno izmedju dva ili više sudova. Odredbama o stvarnoj nadležnosti tih sudova je predvidjeno da u prvom stepenu sudovi nižeg ranga sude lakša, a sudovi višeg ranga teža KD. Sud niže instance je prvostepeni sud, a sudovi više instance su sudovi pravnih lekova. U Srbiji postoji opštinski, okružni i vrhovni sud, a treba da bude osnovan i Apelacioni sud. Opštinski i Okružni sude u prvom stepenu za KD iz svoje nadležnosti, a Apelacioni (žalbeni) sudovi odlučuju o žalbama protiv odluka prvostepenih sudova. U Vrhovnom sudu Srbije postoji veliko personalno veće sastavljeno od devet sudija. Sudije bira Narodna Skupština na predlog Visokog Saveta za pravosudje. Sudovi sude u većima od pet sudija za krivična dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora u trajanju većem od 15.godina i teža kazna, a u veću od trojice za KD za koja se izriče blaža kazna.

5. SUDOVI (SASTAV,STVARNA I MESNA NADLEŽNOST)

Krivično-procesni subjekti su fizička i pravna lica koja su nosioci odredjenih prava i dužnosti u kriv.postupku. Prvi i osnovni krivično-procesni subjekt je sud, on je nosilac funkcije sudjenja. Organizacija redovnih sudova je u nadležnosti Republike. Sudovi u krivičnim stvarima sude u granicama njihove stvarne nadležnosti. U krivičnom postupku sudovi sude u zbornom sastavu. U prvostepenim sudovima za lakša KD sudi sudija pojedinac. Osnovna načela u

96

radu suda su načelo nezavisnosti, načelo zbornosti, načelo učešće gradjana u sudjenju i načelo izbornosti. Stvarna nadležnost krivičnog suda je pravo i obaveza suda da sudi i presudi krivičnu stvar s obzirom na težinu KD i svojstva učinioca. Težina KD odredjuje se prema vrsti i visini zaprećene kazne. Za lakša KD sudi Opštinski sud, a za teža KD Okružni sud. Maloletnicima sude posebna veća, dok vojnim licima sude posebna odeljenja sudova.Tako u I stepenu sude sudovi sastavljeni od dvojice sudija i trojice sudija porotnika za KD za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 15.god., ili teža kazna, a u većima sastavljenim od jednog sudije i dvojice sudija porotnika za KD za koje je propisana blaža kazna, a za KD za koje je propisana kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna sudi sudija pojedinac. U II stepenu sude u većima od pet sudija za KD za koje se može po zakonu izreći kazna zatvora od 15.godina ili teža kazna, a u većima sastavljenim od trojice sudija za blaža KD. U III stepenu sud sudi u veću od pet sudija. Radnje u istrazi vrši istražni sudija prvostepenog suda. Prvostepeni sudovi u veću sastavljenom od trojice sudija odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i drugih rešenja. Opštinski sud sudi za KD za koje se po zakonu može izreći novčana kazna i zatvor do 10.godina, a Okružni sud za KD za koja je propisana kazna zatvora preko 10.godina. Mesna nadležnost je pravo i obaveza stvarno nadležnog suda da sudi i presudi krivičnu stvar sa oredjene teritorije. ZKP poznaje dve vrste mesne nadležnosti. Redovna mesna nadležnost se odredjuje po mestu izvršenja KD, a to je mesto gde je radnja KD izvršena ili započeta ili mesto gde je nastupila posledica. Ako nije poznato mesto izvršenja KD ili je to mesto van teritorije naše zemlje mesna nadležnost odredjuje se prema prebivalištu odnosno boravištu okrivljenog. Ako nije poznato mesto izvršenja KD ni prebivalište, ni boravište okrivljenog ili su oba van teritorije R.Srbije mesno je nadležan sud na čijem se području okrivljeni uhvati ili sam prijavi. Vanredna mesna nadležnost je nadležnost prvenstva tj. kad je KD izvršeno ili pokušano na teritoriji više sudova, onda je nadležan sud koji je prvi pokrenuo postupak, a ako krivični postupak nije pokrenut onda je mesno nadležan sud kome je prvo podnešen zahtev za pokratanje kriv.postupka. Delegirana mesna nadležnost primenjuje se kad mesno nadležan sud nije u mogućnosti iz pravnih ili stvarnih razloga da presudi krivičnu stvar, pa onda viši sud odredjuje neki od stvarno nadležnih sudova da presudi konkretnu krivičnu stvar kao na primer kad su izuzete sve sudije mesno nadležnog suda. Odredjena mesna nadležnost se primenjuje kad se po nekom kriterijumu ne može odrediti mesna nadležnost, pa republički vrhovni sud odredjuje koji od stvarno nadležnih sudova da presudi konkretnu krivičnu stvar.

6. PRAVA I DUŽNOSTI JAVNOG TUŽIOCA U KRIVIČNOM POSTUPKU

97

Tužilac u krivičnom postupku je procesni subjekt koji od suda zahteva da otvori krivični postupak i da u njemu utvrdi postojanje kazneno-pravnog zahteva koji zastupa, pa da zavisno od rezultata sprovedenog postupka prema okrivljenom primeni odgovarajuće mere KZ. Javni tužilac je u krivičnom postupku stranka u principu izjednačen sa okrivljenim, ali u isto vreme i samostalni državni organ koji ima pravo i dužnost da u opštem interesu vrši gonjenje učinilaca KD. Srbija ima javna tužilaštva, Opštinsko, Okružno i Republičko.Javni tužilac je ovlašćeni tužilac za KD koja se gone po službenoj dužnosti. On je samostalni državni organ koji goni učinioce KD i drugih zakonom odredjenih kažnjivih dela. On preduzima potrebne mere za otkrivanje KD i njihovih učinilaca i radi usmeravanja prethodnog krivičnog postupka zahteva sprovodjenje istrage, podiže i zastupa optužnicu i optužni predlog pred nadležnim sudom, izjavljuje žalbu protiv nepravo- snažnih sudskih odluka i podnosi vanredne pravne lekove protiv pravosnažnih sudskih odluka. Takodje javni tužilac proučava i prati društvene odnose i pojave.

7. OŠTEĆENI KAO TUŽILAC

Oštećeni kao tužilac (supsidijarni tužilac) je ustanova koja omogućuje oštećenom da dodje na mesto Javnog tužioca uvek kad on neće da vrši krivično gonjenje, i da sam od suda zatraži pokretanje ili nastavljanje krivičnog postupka za krivično delo koje se redovno goni po službenoj dužnosti Javnog tužioca. Prema ZKP supsidijarna tužba može da nastupi u sledećim slučajevima:

1. Kad javni tužilac odbaci krivičnu prijavu i time pokaže da neće tražiti pokretanje krivičnog postupka za KD koje se goni po službenoj dužnosti. Javni tužilac je dužan da u roku od 8 dana obavesti oštećenog da je odbacio krivičnu prijavu da navede razloge (čl. 235 st. 1. ZKP) i da ga uputi da može sam preuzeti gonjenje (čl. 61 st. 1. ZKP).2. Kad javni tužilac u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu odustane od daljeg gonjenja (u toku istrage, posle sprovedene istrage a pre podignute optužnice, posle podignute optužnice a pre glavnog pretresa, na glavnom pretresu ili na pretresu pred drugostepenim sudom). O odustanku javnog tužioca, oštećenog obaveštava istražni sudija odn. predsednik veća, ali kad je do odustanka došlo na glavnom pretresu oštećeni se ne obaveštava, već mora dati odmah izjavu da li gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je pozvan smatra se da ne želi nastaviti krivično gonjenje (čl. 62 st. 1. ZKP).3. Kad protiv rešenja veća da istragu ne treba otvoriti donetog povodom neslaganja istražnog sudije sa zahtevom javnog tužioca o otvaranju istrage, žalbu izjavi samo oštećeni a ne i javni

98

tužilac, pa žalba oštećenog bude usvojena smatra se da je javni tužilac odustao od gonjenja (predpostavljeni odustanak) i da je izjavljivanjem žalbe oštećeni preuzeo gonjenje ( čl. 243 st. 7 i 8. ZKP). Isto tako kad Veće obustavi istragu protiv volje javnog tužioca po čl. 254, a na rešenje o obustavi istrage se žali samo oštećeni, pa njegova žalba bude uvažena, smatra se da je podnošenjem žalbe oštećeni preuzeo krivično gonjenje (čl. 254 st. 4. ZKP). 4. Supsidijarna tužba može da nastupi i u slučaju kad javni tužilac nadje da nema osnova da preduzme ili nastavi krivično gonjenje protiv nekog od okrivljenih saučesnika (čl. 61 st. l. ), oštećeni se tada može javiti kao tužilac prema saučesniku koga ne goni javni tužilac dok će ostale saučesnike u istom postupku goniti i dalje javni tužilac. 5. Kad oštećeni podnese krivičnu prijavu u skraćenom postupku može preuzeti gonjenje ako javni tužilac u roku od mesec dana po prijemu krivične prijave ne podnese optužni predlog niti obavesti oštećenog da je odbacio prijavu (čl. 437 st. l. ). Cilj supsidijarne tužbe u ovom slučaju nije u kontroli javnog tužioca koji neće da vrši gonjenje već u zaštiti oštećenog od njegove neakrivnosti i sporosti.

Suspidijarna tužba nije moguća: da bi oštećeni zastupao drugu kvalifikaciju KD ili da bi gonio drugo lice umesto onog koje goni javni tužilac ili da bi izjavio pravni lek umesto javnog tužioca kad on to ne čini. Supsidijarne tužbe nema u postupku prema maloletnicima. Najvažnija pitanja postupka sa supsidijarnom tužbom su sledeća:

1. Svojstvo supsidijarnog tužioca može steći oštećeni. Oštećenim se smatra lice kome je kakvo lično ili imovinsko pravo krivičnim delom povredjeno ili ugroženo (čl. 22l t. 6 ZKP). Svojstvo supsidirajnog tužioca mogu steći i odredjena lica bliska oštećenom ako on umre u toku roka za preuzimanje gonjenja ili u toku postupka. Njegov bračni drug, deca, roditelji, usvojenici, usvojioci, braća i sestre mogu u roku od 3 meseca od smrti oštećenog preuzeti gonjenje odn. dati izjavu da nastavljaju postupak (čl. 61 st. 6. ZKP).

2. Rok za preuzimanje gonjenja iznosi 8 dana od prijema obaveštenja nadležnog organa da je javni tužilac odbacio krivičnu prijavu odn. da je sud obustavio krivični postupak usled odustanka javnog tužioca od gonjenja (subjektivni rok čl. 61 st. 2. ZKP), a ako oštećeni o postupku javnog tužioca nije obavešten rok za preuzimanje gonjenja iznosi 3 meseca od dana kad je javni tužilac odbacio krivičnuprijavu odn. od kad je doneto rešenje o obustavi postupka (objektivni rok čl. 61 st. 4. ZKP). Istekom objektivnog roka gasi se pravo na supsidijarnu tužbu. Ako do odustanka javnog tužioca od optužnice dodje na glavnom pretresu oštećeni je dužan da se odmah a najkasnije u roku od 8 dana izjasni da li hoće da produžui gonjenje (čl. 62 st. l. ZKP). Ako oštećeni ne prisustvuje glavnom pretresu a uredno je pozvan, smatra se da neće da produži gonjenje pa se postupak završava presudom kojom se optužba odbija. Ta presuda stiče

99

pravosnažnost kad isteknu rokovi za podnošenje molbe za povraćaj u predjašnje stanje (čl. 62 st. 3. ZKP), jer oštećeni koji je sa glavnog pretresa izostao bez svoje krivice ima pravo da traži povraćaj u predjašnje stanje (čl. 62 st. 2. ZKP).

3. Način preuzimanja gonjenja - oštećeni preuzima gonjenje ili tako što u propisanom roku daje izjavu sudu u tom smislu ili podnosi odgovarajući optužni akt primereno stadijumu postupka u kome nastupa supsidijarna tužba. Ako je javni tužilac odustao od pravosnažne optužnice (pre ili na glavnom pretresu) dovoljno je da oštećeni u odredjenom roku izjavi sudu da preduzima gonjenje i da prihvata optužnicu javnog tužioca.

4. Prava i dužnosti oštećenog kao tužioca - oštećeni kao tužilac dolazi na mesto javnog tužioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom tužiocu osim onih koje javni tužilac ima kao državni organ (čl. 64 st. 1 ZKP). On nema dužnost da vrši krivično gonjenje tj. ne vezuje ga princip legaliteta, nema obavezu da bude objektivan, da se brine o materijalnoj odbrani okrivljenog, da ulaže pravne lekove u korist okrivljenom i sl. Kada se postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko 5 godina on može tražiti da mu se na teret budžeta postavi punomoćnik po službenoj dužnosti ako je to u interesu postupka i ako prema imovnom stanju ne bi mogao da snosi troškove takvog zastupanja. Kao i javni tužilac on ne plaća troškove krivičnog postupka osim one koje je svojim postupcima skrivio (čl. 195 st. 1. ZKP). Javni tužilac ima pravo da se do završetka glavnog pretresa u postupku koji se vodi po zahtevu oštećenog kao tužioca ponovo vrati u postupak i preuzme gonjenje (čl. 64 st. 2. ZKP), tada supsidijarni tužilac postaje oštećeni.

Supsidijarni tužilac ne može upotrebiti vanredno pravno sredstvo, zahtev za zaštitu zakonitosti kad je povredjen zakon, već se prvo obraća nadležnom javnom tužiocu. Privatni tužilac je ovlašćen tužilac za ona KD koja se gone po privatnoj tužbi. Najčešće su to povreda časti i ugleda, sitno delo kradje i dr.

8. OKRIVLJENI I NJEGOV POLOŽAJ U KRIVIČNOM POSTUPKU

Okrivljeni je treći i osnovni krivično procesni subjekt, javlja se kao nosilac funkcije odbrane i ujedno je i stranka u krivičnom postupku. To je lice protiv koga se vodi istraga ili protiv kojeg je podignuta optužnica, optužni predlog ili privatna tužba. Optuženi je lice protiv koga je optužnica stupila na pravnu snagu. Osudjeni je lice koje je pravosnažnom sudskom presudom proglašeno krivično odgovornim. Lice za koje postoji osnovana sumnja da je izvršio neko KD stiče status okrivljenog momentom pokretanja krivičnog postupka. Okrivljeni stiče status sa navršenih 14.godina života. Okrivljeni je po pravilu duševno zdravo lice. Momentom pokretanja krivičnog postupka okrivljeni se ne može smatrati krivim

100

dok to ne bude utvrdjeno pravosnažnom sudskom presudom. ZKP daje okrivljenom sledeća prava:

Da iznese svoju odbranu Da bude ispitan u prisustvu branioca (to je Ustavno pravo okrivljenog) Da na prvom saslušanju bude obavešten o KD koje mu se stavlja na teret Da iznese svoju odbranu na svom jeziku Da predlaže dokaze i prisustvuje njihovom izvodjenju Postavlja pitanja svedocima i veštacima Da izjavljuje pravne lekove i odredjena vanredna pravna sredstva - lekove

(zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i vanredno preispitivanje pravnosnažne sudske presude, vanredno ublažavanje kazne).

Obaveze okrivljenog su: Da se upusti u krivični postupak Da se odaziva pozivu Da se podvrgne pregledu (uzimanje krvi i dr.)

9. BRANILAC

Okrivljeni može imati branioca u toku celog krivičnog postupka i okrivljeni se pre prvog ispitivanja mora poučiti da ima pravo da uzme branioca i da branilac može prisustvovati njegovom ispitivanju. Za branioca se može uzeti samo advokat, a njega može zameniti advokatski pripravnik. Branilac je dužan da podnese punomoćje organu pred kojim se vodi krivični postupak. Jedan okrivljeni može uzeti više branilaca, a i više okrivljenih može imati jednog branioca. Branilac ne može biti oštećeni, bračni drug oštećenog ili tužioca, ni njihov srodnik po krvi u prvoj liniji do bilo kog stepena, a u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, po tazbini do drugog stepena. Branilac ne može biti lice koje se kao svedok pozivalo na glavni pretres osim ako je oštećeni dužnik. Branilac ne može biti lice koje je u istom predmetu sudija ili javni tužilac. Ako se okrivljeni nalazi u pritovoru, a ispitan je branilac se može sa njim dopisivati i razgovarati. Branilac je ovlašćen da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti i okrivljeni. Branilac je stručno lice koje štiti interese okrivljenog u krivičnom postupku. Odbrana u kriv.postupku može biti lična, kada se okrivljeni brani sam, stručna, kad okrivljenog brani advokat i obavezna kada je okrivljeni gluv, nem, slep, kada je u pitanju KD za koje se može izreći kazna zatvora od 10.godina ili teža i ako se okrivljenom sudi u inostranstu. Prava branioca su :

da razmatra spise i razgleda predmete koji suže kao dokazi (čl. 74 ZKP);

da pismeno i usmeno opšti sa okrivljenim koji je pritvoren (čl. 75 ZKP). Branilac ima pravo na poverljiv razgovor sa osumnjičenim koji je lišen slobode i pre nego što je on saslušan kao i sa okrivljenim koji je u pritvoru. Kontrola ovog razgovora dopuštena

101

je samo posmatranjem, ali ne i slušanjem(čl. 75. st. 2.). Korespodenciju pritvorenog okrivljenog i branioca može istražni sudija pregledati samo ako postoji razuman osnov za verovanje da se prepiska koristi za pokušaj organizovanog bekstva, uticanje na svedoke, zastrašivanje svedoka ili neko drugo ometanje istrage. Kada se završi istraga ili optužba bude podneta bez sprovodjenja istrage, dopisivanje i razgovori su potpuno slobodni i bez ikakvog nadzora (čl. 75. st. 5.).

da prisustvuje saslušanju okrivljenog (čl. 13. st. 2.). Ovo pravo nije ničim ograničeno i odnosi se na svako saslušanje okrivljenog, ne samo prvo,a pripada i osumnjičenom kad se u predkrivičnom postupku saslušava kao okrivljeni.

da prisustvuje izvodjenju pojedinih istražnih radnji (čl. 251.). Osim saslušanju okrivljenog, branilac ima pravo da u istrazi prisustvuje uvidjaju i salušanju veštaka, pretresanju stana i saslušanju svedoka. O preduzetim merama istražni sudija je dužan da na vreme obavesti branioca kako bi bio prisutan.

da u svim fazama postupka prikuplja dokaze za odbranu okrivljenog i da predlaže sudu njihovo izvodjenje.

da prisustvuje glavnom pretresu, da u korist optuženog ulaže pravne lekove, da zahteva nagradu za svoj rad i naknadu troškova koje je u vezi sa

odbranom imao. Advokatski pripravnik koji zamenjuje branioca nema pravo na nagradu, već samo na naknadu nužnih izdataka.

Dužnosti branioca su:1. da se primi odbrane ako je postavljen po službenoj

dužnosti, a u načelu i u slučaju slobodnog izbora od strane okrivljenog.

2. da okrivljenom pruži stručnu pomoć u svakom smislu.

10. KRIVIČNA PRIJAVA I DOPUNA KRIVIČNE PRIJAVE

Krivična prijava je pismeno ili usmeno obaveštenje nadležnom organu o izvršenom KD koje se goni po službenoj dužnosti. Ona se podnosi nadležnom javnom tužiocu. Podnosi se pismeno ili usmeno na zapisnik. Čest je slučaj da je gradjani podnose OUP-u, a u tom slučaju OUP je dužan da je dostavi nadležnom javnom tužilaštvu. Kriv.prijava sadrži sledeće podatke, tj. elemente:

Naziv organa koji podnosi krivičnu prijavu Naziv Javnog tužilaštva kojem se podnosi kriv.prijava Pravni osnov podnošenja krivične prijave (član i stav ZKP koji

obavezuje i ovlašćuje na podnošenje krivične prijave) Sve podatke o učiniocu kriv.prijave (ime,prezime,nadimak,generalije

roditelja,mesto rodjenja,prebivalište, boravište, adresa, narodnost,

102

državljanstvo, zaminanje, porodične prilike, gde je služio vojsku, kojeg je imovnog stanja, da li je i kad i za koje KD osudjivan, da li je kaznu izdržao, da li se vodi kriv.postupak za neko drugo KD).

U prijavi se naznačuje da li je okrivljeni na slobodi, da li je zadržan od strane OUP-a ili je sproveden istražnom sudiji i kada je to učinjeno, zatim podatke o izvršenom KD (vreme, mesto, način izvršenja, okolnosti pod kojima je izvršeno KD, prisvojeni predmeti, posledica, koje su mere i radnje koje OUP namerava da preduzme nakon podnošenja kriv.prijave). Dokazi koje je OUP saznao pre podnošenja kriv.prijave i na kojima sazniva osnovanu sumnju da je odredjeno lice izvršilac KD, imena lica koje treba saslušati u kriv.postupku, takodje se navede u kriv.prijavi. Uz kriv.prijavu dostavljaju se predmeti, skice, fotografije, izveštaji o preduzetim merama i radnjama, službene beleške, izjave. OUP je dužan priložeti i izvod iz KE o svim kaznama zaštitnim merama i merama bezbednosti, kao i o prekršajima protiv lica za koje se podnosi krivična prijava. OUP obaveštava javnog tužioca da li će i dalje raditi po tom KD i u kom pravcu. Podnošenjem kriv.prijave ne prestaje aktivnost osl. OUP-a po konkretnom KD osim u slučaju kad su pribavljeni svi podaci i činjenice. Potrebno je i dalje raditi na prikupljanju činjenica i dokaza. U takvim slučajevima ne sačinjava se nova kriv.prijava već izveštaj kao dopuna kriv.prijave koja sadrži iste elemente kao i krivična prijava.

11. ORGANI UNUTRAŠNJIH POSLOVA U PRETHODNOM POSTUPKU

OUP (Policija) koji predstavljaju vrstu upravnih organa ne mogu biti organi krivičnog postupka ovlašćeni na preduzimanje procesnih radnji, niti te radnje imaju istu vrednost kao radnje preduzete od strane suda. Od ovih pravila u našem pravu postoje odredjena odstupanja:

OUP može istražni sudija poveriti preduzimanje pojedinih istražnih radnji u krivičnom postupku,

OUP izuzetno pod tačno odredjenim uslovima mogu u predkrivičnom postupku preduzimati i pojedine formalne istražne radnje koje u krivičnom postupku,ako do njega dodje imaju istu vrednost kao i radnje preduzete od strane istražnog sudije.

Procesna ovlašćenja OUP-a u predkrivičnom postupku su sledeća: oduzimanje predmeta, ako postoji opasnost od odlaganja mogu izvršiti i

pretresanje stana (čl. 238. st. 1.), ako istražni sudija ne može da dodje na lice mesta OUP mogu sami da

obave uvidjaj i da odrede potrebna veštačenja osim obdukcije i ekshumacije leša, ali samo ako je u pitanju KD za koje je propisana kazna do 10 god. zatvora (čl. 238. st. 3.). O svemu što se po ovom osnovu

103

preduzima OUP moraju obavestiti javnog tužioca kome su dužni dostaviti zapisnike o preduzetim istražnim radnjama,

OUP izuzetno imaju ovlašćenja da u postupku prikupljanja obaveštenja o KD i učiniocu saslušaju osumnjilčenog pod uslovima koji su odredjeni ZKP (čl. 226. st. 9.). Uslovi za saslušanje su da osumnjičeni pristane da bude saslušan i da saslušanju prisustvuje branilac.

I pored ova tri izuzetka mesto OUP je u predkrivičnom postupku, a priroda njihove delatnosti je neprocesna. Neprocesna ovlašćenja OUP su data da bi oni bili efikasniji u borbi protiv kriminala, a sastoje se u sledećem:

1. PRIKUPLJANJE OBAVEŠTENJA za uspešno vodjenje krivičnog postupka (čl. 226.) je pravo i dužnost OUP koje oni moraju imati da bi u slučaju sumnje mogli da otkriju KD, učinioca i podatke na osnovu kojih će javni tužilac moći da zahteva sprovodjenje istrage. S tim ciljem OUP imaju pravo da sebi pozivaju gradjane uz obavezu da označe razlog ili da oni sami odlaze gradjanima. Prinudno se može dovesti samo gradjanin koji se nije odazvao, gradjanin je dužan da se odazove, ali ne i da da obaveštenje lažan iskaz dat OUP ne predstavlja KD lažnog svedočenja. Jednom pozvano lice može biti pozvano ponovo, ali na okolnosti drugog KD ili učinioca. Moguće je i ponovno pozivanje radi prikupljanja obaveštenja, ali je odazivanje dobrovoljno. Svako pozvano lice ima pravo da angažuje advokata. OUP je dužan da lice koje je pozvao u svojstvu osumnjičenog ili lice koje je počeo da tretira kao osumnjičenog upozori da ima pravo da uzme branioca koji će prisustvovati saslušanju i nije dužan da na pitanja odgovara bez branioca. Osumnjičeni se mora obavestiti o delu za koje se tereti i o osnovama sumnje a u slučaju zadržavanja i o ostalim pravima na odbranu (čl. 5 i čl. 228. st. 1.). Informativni razgovor može trajati samo onoliko koliko je neophodno, a najduže 4 sata. Gradjanin se od strane OUP ne može saslušavati u svojstvu okrivljenog, svedoka ili veštaka osim u slučaju kad osumnjičeni u prisustvu advokata pristane da da iskaz (čl. 226. st. 2.). O prikupljenim obaveštenjima OUP sastavlja zapisnik ili službenu belešku na osnovu kojih sačinjava kriv. prijavu. Službena beleška ili zapisnik mora se pročitati licu koje je dalo obaveštenje, a organ je dužan da unese primedbe. Kopija beleške ili zapisnika se izdaje licu ako to zahteva. U krivičnoj prijavi OUP navode dokaze za koje su saznali prikupljajući obaveštenja, ali u nju ne unose sadržinu izjava koje su dali pojedini gradjani. Obaveštenja se mogu prikupljati i od lica koja se nalaze u pritvoru, ali

104

samo po odobrenju istražnog sudije ili predsednika veća i samo ako je to potrebno, radi otkrivanja drugih KD toga lica i njegovih saučesnika i KD drugih učinilaca (čl. 226. st. 10.). Obaveštenja koja na ovaj neformalan način prikupi policija pre krivičnog postupka, neophodna za otvaranje postupka i vodjenja istrage ne mogu se u načelu koristiti kao dokazi u krivičnom postupku jer ne mogu imati isti značaj kao formalni dokazi izvedeni u kontradiktornom postupku pred sudom, osim u slučaju čl. 226. st. 9, zbog toga se policijska obaveštenja izdvajaju iz spisa, najkasnije do završetka istrage (čl. 178. st. 1.) ili kad se kasnije utvrdi da se nalaze u spisima (čl. 273. st. 4, čl. 337. st. 3 i čl. 374. st. 5.). Obaveštenja treba da posluže samo javnom tužicu da oceni da li će postaviti zahtev za sprovodjenje istrage istražnom sudiji da odluči, da li će taj zahtev usvojiti i orjentiše istragu.

2. LIŠAVANJE SLOBODE I SPROVODJENJE OSUMNJIČENOG ISTRAŽNOM SUDIJI (čl. 227.). Lišavanje slobode od strane OUP predvidjeno je u Zakoniku u dva slučaja:

ako postoji ma koji razlog predvidjen u ZKP za odredjivanje pritvora (čl. 227. st. 1.)

ako je učinilac zatečen na izvršenju KD za koje se goni po službenoj dužnosti (čl. 230.).

Lice lišeno slobode mora biti odmah obavešteno na svom jeziku ili na jeziku koji

razume, o razlozima lišenja slobode i upoznato da nije dužno ništa da izjavi, da ima pravo na branioca koga sam izabere i da može tražiti da se o lišenju slobode obaveste njegovi najbliži (čl. 5. st. 1.). Obaveza je OUP da lice lišeno slobode bez odlaganja sprovede nadležnom istražnom sudiji koji će odlučiti da li će ga zadržati u pritvoru ili pustiti na slobodu,a ako je zbog neotklonjivih smetnji sprovodjenje trajalo duže od 8 sati da to zakašnjenje posebno obrazloži istražnom sudiji. Na zahtev lica lišenog slobode članova njegove porodice, branioca ili javnog tužioca, istražni sudija može odrediti lekarski pregled lica. Istražni sudija je dužan da licu koje mu je dovedeno saopšti da ima pravo na branioca, da mu pomogne da nadje branioca, da mu omogući uspostavljanje veze sa braniocem i da ga u odredjenom roku sasluša.

3. ZADRŽAVANJE (čl. 229.) lice lišeno slobode po čl. 227. i osumnjičeni u postupku prikupljanja obaveštenja

105

12. ZAPISNIK O PRETRESU STANA I LICA

Pretresanje je materijalno istraživanje nad licima ili stvarima, koje se preduzima u cilju pronalaženja tragova KD ili predmeta važnih za postupak (uključujući tu i leš), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat pretresanja može biti lice (lični pretres), ili stan i druge prostorije (čl. 77.). Pretresanje se može vršiti u bilo kom stadijumu postupka, a najviše ima smisla u istrazi. Lični pretres se vrši istraživanjem na telu, ili u telu, ili na odeći ili na onome što lice nosi sa sobom, pregledanjem mehaničkim ispitivanjem telesnih šupljina, rendgenoskopijom i tome sl. Pretresanje stana i lica može se preduzeti kada postoji verovatnoća da će se pronaći tragovi KD i važni predmeti, uhvatiti okrivljeni (čl. 77 st. l. i 3.). Zakonik posebno tretira odredbe o pretresanju advokatske kancelarije (čl. 77 st. 2 i čl. 79 st. 5.). Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno ili povremeno boravi ili može da boravi. ZKP sadrži samo odredbe o pretresanju i ulaženju u tudji stan radi pretresanja, ne i odredbe o slučajevima ulaska u tudji stan radi vršenja drugih procesnih radnji (uvidjaja, saslušanje nemoćnih svedoka, rekonstrukcija dogadjaja i dr. ), dok Ustav razlikuje pojam pretresanja i pojam ulaska u stan. Postupak pretresanja obuhvata:

1. Izdavanje naredbe,2. Izvršenje naredbe o pretresanju

1. Pretresanje se može vršiti po pravilu samo na osnovu pisane i obrazložene naredbe suda (čl. 78 st. l.). Od tog pravila već je "Povelja o ljudskim pravima" predvidela izuzetke: Ulazak u tudji stan ili druge prostorije ili njihov pretres bez odluke suda dozvoljeni su samo:

ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja učinioca KD radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Ove odredbe konkretizovane su u čl. 81 st. l. ZKP koja službenim licima OUP omogućava da bez odluke suda i protiv volje držaoca udju u tudji stan:

izvršenje sudske odluke o pritvaranju i dovodjenju okrivljenog i lišenje slobode odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju KD za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

kada držalac stana to traži i ako neko zove u pomoć radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu veće

vrednosti.

Protiv naredbe o pretresanju žalba nije dozvoljena kao ni protiv svake druge sudske naredbe. Lični pretres bez naredbe suda OUP mogu obaviti prilikom izvršenja rešenja o privodjenju ili prilikom lišavanja slobode ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili orudje za napad ili da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba oduzeti da bi poslužili kao dokaz u postupku (čl. 81 st. 5.).

106

2. Naredbu o pretresanju izvršava sudija koji je izdao, ali on izvršenje može da poveri istražnom sudiji onog suda na čijem području treba preduzeti pretresanje ili OUP (čl. 246 st. l. i 3). Pretresanje se vrši danju, a noću samo ako je danju započeto pa nije završeno ili kada postoje razlozi iz čl. 81 za pretresanje bez sudske naredbe (čl. 78. st. 4.). Naredba se pre početka pretresanja predaje licu na koje se odnosi pa se zatim ono poziva da dobrovoljno izda lice ili predmet koji se traži. To lice se mora poučiti da ima pravo da uzme advokata odn. branioca koji može da prisustvuje pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata početak pretresanja se može odložiti do njegovog dolaska a najduže 3 sata (čl. 78. st. 2.). Pretresanju se može pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na dobrovoljno izdavanje lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata ako se predpostavlja oružani otpor ili neka druga vrsta nasilja ili ako je potrebno da se spreči uništavanje tragova KD ili predmeta važnih za krivični postupak kada je očigledno da se ono priprema ili je otpočelo (čl. 78. st. 3.). Držalac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan poziva se njegov zastupnik, neko od odraslih ukućana ili suseda (čl. 79 st. l. ). Pretresanju prisustvuju dva punoletna gradjanina kao svedoci. Pretresanje ženskog lica obavlja žensko lice, a i svedoci moraju biti ženska lica. Prisustvo svedoka je obavezno i kad se pretresanje vrši bez sudske naredbe, ali tada mogu izostati ako nije moguće da se odmah obezbede, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez svedoka u tom slučaju se moraju uneti u Zapisnik (čl. 81 st. 3.). Pretresanje se mora obavljati obazrivo uz poštovanje ličnog dostojanstva i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda (čl. 79 st. 7.). Zaključane prostorije, pokućstvo ili druge stvari otvaraju se silom samo ako njihov držalac nije prisutan i neće da ih otvori dobrovoljno. Prilikom otvaranja moraju se izbegavati nepotrebna oštećenja (čl. 79 st. 2.).

O svakom pretresanju se sastavlja Zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vrši pretresanje, odn. koje se pretresa i lica čije je prisustvo pretresanju obavezno. Privremeno se oduzimaju samo oni predmeti i isrpave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. Oni se tačno naznačuju u Zapisnik o pretresanju, a licu od kojih su oduzeti izdaje se potvrda (čl. 79 st. 8.). Zapisnik o pretresanju stana sastavlja se na licu mesta kao tipski obrazac predvidjen ZKP i u njemu su navedeni podaci ko preduzima pretresanje, ko je prisutan, da li je pretresanje vršeno po naredbi ili bez nje, ko su svedoci, koje su prostorije pretresane, koje su silom otvorene, kod koga se vrši pretresanje, kada je započeto i kada se završilo, koji su predmeti nadjeni, primedbe lica koja su prisustvovala pretresanju i na kraju svojeručni potpisi prisutnih. Za oduzete predmete sastavlja se posebna potvrda koja je sastavni deo Zapisnika. Zapisnik o pretresanju lica sastavlja se na licu mesta na tipskom obrascu predvidjenom u ZKP. Obrazac sadrži podatke u čije ime se vrši pretres, nad kim, ko preduzima, da li je izvršeno po naredbi ili bez nje, ko prisustvuje kao svedok, kada je započeto, koji su predmeti nadjeni i oduzeti, primedbe prisutnih kao i svojeručni potpisi.

107

13. ZAPISNIK O ISPITIVANJU OKRIVLJENOG

Saslušanje okrivljenog je način za postizanje njegovog iskaza koji se u krivičnom postupku koristi kao dokazno sredstvo i u isto vreme kao sredstvo odbrane okrivljenog. Iskaz okrivljenog je svaka izjava koju on daje u tom svojstvu o KD za koje je optužen i drugim pitanjima slučaja koji je predmet sudjenja. ZKP u svojim članovima od 89 do 95. i od 320 do 325 reguliše način saslušavanja okrivljenog, Predmet saslušanja su podaci neophodni za utvrdjivanje identiteta okrivljenog (čl. 89 st. l. ):

ime i prezime JMBG nadimak ime oca devojačko-porodično ime majke mesto rodjenja, opština, dan mesec i godina rodjenja mesto stanovanja državljanstvo zanimanje porodične prilike da li je pismen koje je škole završio da li je i gde služio vojsku i u kom je činu da li je u vojnoj evidenciji da li je odlikovan kakvog je imovnog stanja da li je kad i zašto osudjivan da li je izrečenu kaznu izdržao da li se protiv njega vodi postupak ako je maloletan ko mu je zakonski zastupnik

Okrivljeni se u postupku ispituje više puta. Prvo ispitivanje pada redovno u vreme još pre formalno započetog postupka i predstavlja zakonski uslov za otvaranje istrage osim ako postoji opasnost od odlaganja(čl. 243 st. 2. ). To je u stvari saslušanje osumnjičenog (jer postupak nije započet) na koje se primenjuju propisi ZKP o saslušanju okrivljenog u krivičnom postupku (čl. 243 st. 4.). U predhodnom postupku okrivljenog saslušava istražni sudija, a na pretresu prvo predsednik veća, a posle njega ostale sudije članovi veća. Drugi učesnici postupka (tužilac, branilac, oštećeni, zakonski zastupnici, punomoćnici, saoptuženi i veštaci) mogu okrivljenom da postavljaju pitanja, ali samo uz odobrenje predsednika veća odn. istražnog sudije.

108

OUP čija je delatnost neformalna i van procesna po pravilu ne saslušavaju okrivljenog, već od gradjana medju njima i od osumnjičenih imaju pravo da prikupljaju obaveštenja neophodna za podnošenje krivične prijave. Prikupljanje policijskih obaveštenja ne teče u formi saslušanja. Samo izuzetno pod uslovima iz čl. 226. st. 9. saslušanje osumnjičenog u predkrivičnom postupku mogu da obave i OUP. Oni tada saslušavaju osumnjičenog po odredbama ZKP koje važe za saslušanje okrivljenog u krivičnom postupku, a iskaz osumnjičenog ako ga bude dao može sud da koristi kao dokaz. Već prilikom prvog saslušanja okrivljeni mora biti obavešten o pravu na odbranu, o delu za koje se tereti i o osnovama sumnje koje stoje protiv njega. Zatim se okrivljeni poziva ako želi da iznese svoju odbranu. Iz ćutanja okrivljenog se ne mogu izvoditi zaključci o činjenicama na njegovu štetu, ali pri oceni dokaza slobodno uverenje sudije pri odlučivanju ne može se izbeći. Okrivljeni koji je odbio da odgovara iskaz može dati i kasnije i nije dužan da govori istinu. U pozivu za prvo saslušanje okrivljeni se mora poučiti o pravu da uzme branioca i da branilac može da prisustvuje njegovom saslušanju (čl. 134 st. 3). Osumnjičeni koji je priveden istražnom sudiji o tome se pravu pre ispitivanja obaveštava neposredno (čl. 228 st. l.). Okrivljeni može biti ispitan u odsustvu branioca samo kad je nesumnjivo da se tim pravom ne želi koristiti, a odbrana nije obavezna (kad se toga prava izričito odrekao, ako branilac nije prisutan i ako je obavešten o saslušanju, a ne postoji mogućnost da okrivljeni uzme drugog branioca, i kad za prvo saslušanje nakon što je lišen slobode nije osigurao prisustvo branioca ni u roku od 24 sata od kad je o tom pravu poučen). Okrivljeni ima pravo da iskaz da na svom jeziku i ako zna jezik postupka, a može ga se i odreći (čl. 9. st. 2 i 3.) i u Zapisnik se unosi njegova izjava. Okrivljeni se saslušava usmeno, a može mu se dozvoliti da se služi zabeleškama (čl. 133 st. 4.), ali sročen iskaz unapred ne može čitati. Kako će odgovarati na pitanje ne može se savetovati ni sa svojim braniocem ni bilo s kim drugim (čl. 325). Ako ima više okrivljenih oni se ispituju pojedinačno i jedan u odsustvu drugog. Iskazivanje okrivljenog u osnovi treba da bude spontano(okrivljeni se pušta da se u neometanom kazivanju izjasni o okolnostima koje ga terete i da iznese činjenice koje mu služe za odbranu čl. 89 st. 5.). Osim spontanog zakonik dopušta i izazvano iskazivanje (posle slobodnog izlaganja sudija okrivljenom postavlja pitanja ako je poterbno da se popune praznine i otklone nejasnoće u njegovom izlaganju čl. 89 st. 6.). Iskaz se unosi u Zapisnik u obliku pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori samo ako se odnose na predmet postupka. Okrivljenom se može dozvoliti da svoj iskaz u Zapisnik kazuje sam (čl. 93 st. 2.). Ako je okrivljeni gluv, pitanja će mu se postavljati pismeno, ako je nem, pozvaće se da odgovara pismeno, a ako se ispitivanje tako ne može obaviti, ispitaće se preko tumača (čl. 95 st. 2.). Pitanja moraju biti postavljena jasno, razgovetno i odredjeno da se mogu razumeti. Zabranjena su sugestivna pitanja (u kojima je sadržano kako treba odgovoriti), i kapciozna pitanja (pitanja zamke, koja polaze od predpostavke da je okrivljeni rekao ono što nije rekao). Nisu dozvoljena ni bilo koja druga sredstva obmane da bi se došlo do njegove izjave i priznanja (čl. 90 st. l. ). U predhodnom postupku saslušanje okrivljenog odn. osumnjičenog se može obaviti samo u prisustvu javnog tužioca, a saslušanju mogu da prisustvuju

109

oštećeni kao tužilac, privatni tužilac i branilac (čl. 21 st. 1. ). Okrivljeni može biti suočen sa svedokom i saokrivljeni (čl. 91.) i pozvan da prepozna predmete (čl. 92. ). Dužnost organa je da poštuje ličnost okrivljenog prilikom ispitivanja (čl. 89 st. 7.). Zabranjeno je i kažnjivo svako iznudjivanje priznanja i izjave (čl. 12.) silom, pretnjom, obmanom, obećanjem, iznudom, iznurivanjem ili drugim sličnim sredstvom ili metodom kojim se utiče na volju okrivljenog (čl. 89 st. 9.). Ako je pri ispitivanju okrivljenog primenjena sila, pretnja ili drugo sl. sredstvo ili je ispitivanje mimo volje okrivljenog obavljeno bez branioca ili izjava okrivljenog da se neće koristiti pravom na branioca nije ubeležena u zapisnik na ovakvom iskazu ne može se zasnivati sudska odluka (čl. 89. st. 10.) i takav zapisnik se obavezno izdvaja iz spisa i čuva odvojeno. Priznanje okrivljenog dato u istrazi ili na glavnom pretresu ne oslobadja sud da i dalje prikuplja i izvodi druge dokaze. Priznanje koje se ne može proveriti drugim dokazima, zato što oni ne postoje ili se sa njima ne slože, samo po sebi nema dokaznu vrednost.Zapisnik o saslušanju osumnjičenog, predvidjen je po ZKP kao tipski obrazac sa podacima kada je saslušanje vršeno, gde, ko je saslušavan, po kom osnovu, ko je prisutan, kada je započeto, puni podaci sa karakteristikama osumnjičenog, odbranom osumnjičenog i na kraju svojeručni potpisi prisutnih.

14. UVIDJAJ I ZAPISNIK O UVIDJAJU

Uvidjaj je neposredno čulno opažanje pravno relevantnih činjenica od strane organa koji vodi krivični postupak. Opažanje može biti bilo koje vrste, ne samo čulom vida. Uvidjaj vrši (istražni sudija, veće, predsednik veća ili član veća), a izuzetno OUP, na osnovu posebnog zakonskog ovlašćenja (čl. 238.st.3). Radnja se vrši u krivičnom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu) a izuzetno i pre započetog krivičnog postupka (čl.240.st.1). Cilj uvidjaja je da se prikupe materijalni dokazi ili indicije o činjenicama koje se odnose na KD ili odgovornost učinioca, ili da se te činjenice razjasne, ili da se utvrde tragovi KD, ili proveri istinitost drugih dokaza. Predmet uvidjaja mogu biti stvari (pokretne i nepokretne) i mesta. Uvidjaj se može vršiti i na licima, kako na okrivljenom, tako i na drugim. Bez pristanka okrivljenog, uvidjaj se na njemu može vršiti kada je potrebno da se utvrde činjenice važne za postupak, a pogled drugih lica bez njegovog pristanka je moguć "ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odredjeni trag ili posledica KD" (čl. 131.st.1.).Pregled leša je uvidjaj na nepokretnoj stvari. Uvidjaj se vrši u sudu ili na licu mesta (ako je stvar teško doneti u sud) ili je ona nepokretna ili zbog korelacije sa drugim stvarima treba je osmotriti na licu mesta. Posebno je važan uvidjaj na mestu izvršenja KD čiji predmet mogu biti stvari, lica, kao i samo mesto. Svako je dužan da sudu dopusti pristup stvarima koje su predmet uvidjaja, pa i kada se one nalaze u stanu pod uslovima koji su propisani za pretresanje.

110

Posebna vrsta uvidjaja je rekonstrukcija dogadjaja (ili sudski eksperiment). Sastoji se u proveravanju izvedenih dokaza ili utvrdjivanju činjenica značajnih za razjašnjenje stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili situacija u uslovima približno istim onima u kojima se dogadjaj odigrao (čl.111.st.1.). Rekonstrukcija nije posebno dokazno sredstvo već metod provere dokaza putem uvidjaja i zbog toga ima više veze sa ocenom dokaza nego sa dokaznim sredstvima. O samom izvodjenju uvidjaja Zakonik nema posebnih pravila jer se uvidjaj vrši neposrednim čulnim opažanjem uz primenu odredjenih tehničkih sredstava i postupaka (merenje, fotografisanja i dr.), po zakonima prirodnih nauka i tehničkim normama odredjene struke ili veštine. Umesto oslonca u zakoniku sudija pri uvidjaju koristi pomoć stručnjaka koji mu po potrebi pomažu u pronalaženju, osiguravanju i opisivanju tragova, obavljaju merenja i snimanja, prave skice ili prikupljaju druge podatke. Zakonik reguliše samo prava učesnika postupka da prisustvuju uvidjaju, i na registrovanje rezultata uvidjaja.

a) kada se uvidjaj vrši pre istrage ili u toku istrage imaju pravo da mu prisustvuju tužilac, oštećeni, okrivljeni i njegov branilac (čl.251.st.2.). Na glavnom pretresu uvidjaj vrši veće, a kada uvidjaj treba obaviti van suda, predsednik veća ili odredjeni sudija - član veća. Ovaj uvidjaj je javan i kontradiktoran, kao i svaka druga procesna radnja glavnog pretresa

b) O uvidjaju koji se vrši pre istrage u toku istrage ili izvan glavnog pretresa sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uvidjaja izvedenog na glavnom pretresu i primedbe stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu. Fotografije, filmovi, crteži, skice i sl. prilažu se uz zapisnik.

Dokazna snaga uvidjaja kao i svakog drugog dokaznog sredstva zavisi od slobodne ocene suda koja se formira tokom njegovog izvodjenja i rasprave stranaka. U kriminalistici se pod uvidjajem podrazumeva samo ona istražna radnja (radnja dokazivanja) koja se vrši na licu mesta. Takav uvidjaj ima sledeće zadatke: da se pronadju, prikupe i fiksiraju svi predmeti i tragovi KD, da se prouče sve okolnosti KD, da se pronadje učinilac ili bar odredi krug osumnjičenih lica. Poštovanje načela operativnosti i brzine je važno zbog poništavanja i smanjivanja vremenske prednosti koju ima učinilac kao i zbog opasnosti da na licu mesta usled različitih faktora nastupe promene. Sigurno i uspešno obavljanje uvidjaja u velikoj meri zavisi od dobro izvršenih prethodnih priprema koje obuhvataju:

organizovani sistem informisanja o potrebi izlaska na lice mesta, postojanje permanentnog dežurstva, obezbedjenje potrebne tehničke opreme, postojanje uslova za angažovanje stručnjaka odgovarajućih profila, obezbedjenje lica mesta.

Tok uvidjaja ima dve osnovne faze:1. statičku,2. dimaničku.

111

U statičkoj fazi rukovodilac uvidjaja se prvo orjentiše u cilju upoznavanja sa izgledom lica mesta. Nakon toga vrši se pažljiv, metodičan i sistematski pregled lica mesta, koji obuhvata širi i uži prostor mesta dogadjaja. Kada se vrši pregled otovreno prostora to se čini po sistemu "koncentričnih krugova" kretanjem od sredine ka periferiji ili obrnuto. Pregled zatvorenih prostorija započinje sa ulazom, a zatim se pregledaju vrata, prozori, zidovi i predmeti pokućstva. U okviru statičke faze uvidjaja vrši se snimanje mesta dogadjaja, vode se beleške o zatečenom stanju i sastavlja gruba skica.Dinamička faza uvidjaja je znatno aktivniji odnos uvidjajne ekipe prema licu mesta, a podrazumeva radnje u cilju fiksiranja, obezbedjenja i pakovanja pronadjenih tragova i predmeta, obavlja po potrebi situaciono veštačenje i sve druge potrebne aktivnosti. U toku samog uvidjaja i neposredno posle, uzimaju se podaci i obaveštenja od lica koja su se zatekla u okolini. O izvrešenom uvidjaju sastavlja se zapisnik u kome se pored uobičajenih elemenata (ko, gde, kada) moraju naći podaci o stanju zatečenom na licu mesta, preduzetim radnjama i utvrdjenim činjenicama. Sastavni deo zapisnika čine skice, fotografije i video snimci.Obrazac je predvidjen ZKP. Zapisnik ima :

uvodni deo (podaci o dogadjaju povodom koga se vrši uvidjaj, naziv organa koji vrši uvidjaj, pravni osnov, obaveštenje sudije o dogadjaju, ko obezbedjuje lice mesta, vreme vršenja, mesto i ko je prisutan),

opisni deo (opis lica mesta, objekte, predmeti, stanje, medjusobni položaj, na koji su način tragovi fiksirani, fotografije i skiciranje),

završni deo (ko je vršio uvidjaj).

15. SLUŽBENE BELEŠKE I IZJAVE-NJIHOVA PROCESNA VREDNOST

To je pismena forma u kojoj se registruju zapažanja OUP ili izjave lica do kojih su ti organi došli u vršenju službenih radnji. ZKP predvidja da OUP u slučajevima kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno KD koje se goni po službenhoj dužnosti mogu u cilju pronalaženja i hvatanja učinioca KD ,kao i otkrivanja i obezbedjenja tragova KD i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz da preduzmu odgovarajuće operativno-taktičke mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje tom prilikom utvrde a mogu biti od koristi i interesa za krivični postupak sastaqvlja se službena beleška. Službena beleška se uz krivičnu prijavu , dostavlja nadležnom javnom tužiocu. S obzirom da se ne odnosi na procesne radnje u smislu krivično procesnog prava, ona nemože biti zamena za procesne zapisnike niti se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku.

16. ISPITIVANJE OKRIVLJENOG

112

Okrivljeni je subjekt krivičnog postupka, predstavljen u fizičkom licu koje je ovlašćeni tužilac izveo pred sud, da bi se utvrdilo dali je to lice izvršilo KD, da li je za to KD ako ga je izvršilo, krivično odgovorno, i ako jeste, da li postoje uslovi da mu bude izrečena krivična sankcija predvidjena u KZ.Za okrivljenog, koji se tako uopšteno naziva u toku celog krivičnog postupka ZKP koristi i druge terminološke odrednice sobzirom da li je krivični postupak započet ili se tek priprema i sobzirom na stadijum u kojem se započeti postupak nalazi .Pre otvaranja postupka budućeg okrivljenog ZKP naziva osumnjičenim (lice prema kome je pre pokretanja krivičnog postupka nadležni državni organ preduzeo neku radnju zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršilo KD čl.221 t1).Od otvaranja istrage i podnošenja neposredne optužnice odnosno drugog optužnog akta, to lice se naziva okrivljeni ( čl. 221 t2) a od stupanja optužnice na pravnu snagu optuženi (čl. 221 t3). Kada pravosnažnom presudom ili pravosnažnim rešenjem o kažnjavanju bude utvrđeno da je krivično odgovoran za KD koje je predmet optužbe, optuženi postaje osudjeni (čl.221 t4) odnosno oslobodjeni.Okrvljeni je samo ono lice koje prema KZ može biti krivično odgovorno a to znači da je živo (izuzetak čl.408 st.1), fizičko (ne pravno) i ljudsko biće.Svojstvo okrivljeno prestaje kada se radi o:

1 licu kioje je po ustavu, zakonu ili medjunarodnom pravu izuzeto od sudske vlasti(imunitet)

2 licu koje je posle izvršenja KD obolelo od kakvog duševnog oboljenja, dok oboljenje traje

3 detetu do 14 godina života Ispitivanje okrivljenog je istražna radnja u krivičnom postupku koja služi kao izvor dokaza tj. izvor saznanja o KD i učiniocu. Ovu istražnu radnju preduzima sud a izuzetno OUP. Pre prvog ispitivanja sud poučava okrivljenog da ima pravo na branioca, mora biti obavešten o delu za koje se tereti i o osnovama optužbe. Prilikom ispitivanja okrivljenom se mora omogućiti da se izjani o svim činjenicama i okolnostima i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist. On ima pravo da se brani, da daje iskaz, nije dužan da iznosi svoju odbranu, da odgovara na pitanja a u slučaju iznošenje neistine ne odgovara za KD davanja lažnog iskaza. Ispitivanje okrivljenog se vrši uz poštovanje njegove ličnosti , od njega se nemože iznudjivati priznanje ili davanje izjave uz upotrebu sile ili pretnje. Zabranjeno je prema okrivljenom primenjivati medicinske intervencije. Ispitivanje okrivljenog se vrši na jeziku kojim se okrivljeni služi i to usmeno.

17. LIŠENJE SLOBODE OD STRANE OVLAŠĆENOG SLUŽBENOG LICA I DUŽNOSTI NAKON LIŠENJA SLOBODE

Lišenje slobode je postupak oduzimanja slobode kretanja prinudnim putem; zatvaranje, držanje zatvorenog ili na drugi način oduzimanje slobode kretanja nekom licu. Lišenje se, sa jedne strane, može odrediti kao mera koja ima za cilj

113

stvaranje uslova za uspešno preduzimanje niza radnji u fazi rasvetljavanja i dokazivanja krivičnog dela, donošenja i izvršenja odluke u vezi toga, i sprečavanja daljeg kriminalnog delovanja učinioca, odnosno s druge strane, ono je sastavni deo postupka izvršenja pojedinih krivičnih sankcija (kazne zatvora, maloletničkog zatvora,mere bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja). Postupanje ovlašćenih subjekata za primenu mere lišenja slobode podrazumeva istovremeno postojanje materijalnih elemenata (osnovana sumnja da je lice izvršilo KD za koje se goni po službenoj dužnosti) i formalnih elemenata ( na osnovu zakona doneta naredba suda ili drugog nadležnog organa odnosno zakonom propisano ovlašćenje pojedinih subjekata za samoinicijativno lišenje slobode). Ovlašćenje za preduzimanje ove radnje pripada OUP , a u odredjenim situacijama mogu je izvršiti i gradjani. Ovlašćena službena lica OUP mogu samoinicijativno lišiti slobode lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo KD za koje se goni po službenoj dužnosti. Ovlašćena službena lica su dužna da liše slobode lice kada postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo KD za koje je u zakonu propisana kazna zakona od 4O godina(obavezno lišenje slobode); kada je za njim raspisana poternica; kada je sud doneo rešenje o pritvoru ili naredbu za njegovo dovodjenje u svojstvo okrivljenog. Ovlašćena službena lica mogu lišiti slobode lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo KD ukoliko procene da postoji niki od zakonom utvrdjenih razloga za odredjivanje pritvora. Gradjani mogu lišiti slobode lice koje je zatečeno u izvršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Ukoliko to učine oni su dužni da tu osobu odmah predaju istržnom sudiji ili OUP a ako to nije moguće moraju odmah obavestiti jedan od ovih organa.Prilikom lišavanja slobode moraju se poštovati odredjena taktička uputstva, koja obezbedjuju uspešno sprovodjenje zadatka. U njima se posebno ističe da: lišavanje slobode treba prilagoditi predvidjenim okolnostima na mestu gde će biti izvršeno i osobinama ličnosti koja se lišava slobode; ovlašćena službena lica moraju preduzeti mere predostrožnosti, koje podrazumevaju da lišavanje slobode mora vršiti najmanje dva operativna radnika, da oni moraju raspolagati ispravnim oruđjem, municijom i sredstvima za vezivanje, posedovati odgovarajuću fizičku kondiciju i poznavati borilačke veštine; treba smišljeno koristiti efekat iznenadjenja i sprečiti mogući otpor; lice koje se lišava slobode treba odmah pretresti u cilju pronalaženja oružja, opasnog orudja, tragova i predmeta KD, treba postupati tako da se proizvede što manje štetnih posledica za lice koje se lišava slobode i za druga lica. Ukoliko OUP na osnovu čl. 227 st.1 postupa dužana je da sačini izveštaj o lišenju slobode i sprovodjenju.Ukoliko OUP na osnovu čl.229 st.2 postupa ,dužan je da donese rešenje o zadržavnju lica.

18. ISTRAGA

114

Istraga je prva faza prethodnog postupka koji rešenjem otvara istražni sudija ili veće na zahtev ovlašćenog tužioca, protiv odredjenog lica kad postoji osnovana sumnja da je to lice učinilo KD (čl.241 st.1, čl.242 st.1, čl.243 st.1 i 7).Istragu sprovodi istražni sudija. Glavna obeležja istrage su :

a) Ona je sudska delatnostb) Otvara se odlukom (rešenjem) sudac)Vodi se protiv odredjenog lica kad postoji sumnja da je učinilac KD

a) Od pravila da je istraga sudska delatnost u našem krivičnom procesnom pravu postoje odstupanja u toliko što prema odredbi čl.246 st.3 istražni sudija može OUP poveriti da u procesnoj formi ( na način predvidjen ZKP) obavi pretresanje stana ili lica i privremeno oduzimanje odredjenih predmeta.

b) Istražnih radnji po pravilu nema pre nego što je doneto rešenje o sprovodjenju istrage. Radnje preduzete pre toga su predprocene, neformalne policijske radnje, a ne istražne radnje krivičnog postupka. Od ovog pravila postoje odstupanja u sledećim slučajevima: Kad postoji opasnost od odlaganja, istražni sudija nadležnog suda ili istražni

sudija nižeg suda na čijem je području učinjeno KD može preduzeti pojedine istražne radnje, uključujući i saslušanje osumnjičenog uz obavezu da o svemu obavesti nadležnog javnog tužioca (čl.240).

Kad je učinilac KD nepoznat (pa nema uslova za otvaranje istrage) ovlašteni tužilac može predložiti istražnom sudiji da obavi pojedine istražne radnje(čl.249).

Pre otvorene istrage i OUP mogu obaviti odredjene hitne istražne radnje pod uslovima koji su propisani u ZKP : privremeno oduzimanje predmeta; pretresanje stana i lica koji se iz razloga

hitnosti može obaviti i bez naredbe suda (čl.81) o pretresanju pre istrage OUP je dužan da obavesti ovlaštenog tužioca; uvidjaj na licu mesta pod uslovom da njegovo preduzimanje nalažu razlozi hitnosti da istražni sudija nemože odmah da dodje i da se radi o KD za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina; potrebna veštačenja osim obdukcije i ekshumacije leša ako se potreba za veštačenjem javi na mestu KD a istražni sudija nemože odmah da dodje.

c) Istraga nemože biti pokrenuta prema NN učiniocu KD, kao ni prema alternativno odredjenim licima, da bi se utvrdilo koje je od više mogućih, stvarni učinilac KD. Dok se ličnost okrivljenog neodredi krivični postupak se nemože započeti (čl.241 st.1) već se mogu preduzimati samo policijske radnje usmerene na otkrivanje i pronalaženje osumnjičenog.Samo u nekim slučajevima istraga je obavezna faze krivičnog postupka, dok je u drugim samo moguća ili potpuno isključena.

1. Istraga je u načelu obavezna kad su u pitanju KD za koje je predvidjena kazna zatvora u trajanju preko 5godina. Medjutim i u slučaju tih KD ona može izostqati tako da se optužnica(ne i privatna tužba) i za ta KD pod odredjenim uslovima

115

može podići bez sprovodjenja istrage i tada se ona naziva neposrednom optužnicom. Uslovi za njeno podizanje su:

a-Da prikupljeni podaci o KD i učiniocu daju dovoljno osnova za podizanje optužnice.b-Da javni tužilac odnosno oštećeni kao tužilac podnese predlog istražnom sudiji da se istraga ne sprovodi.c-Da se istražni sudija saglasi sa tim predlogom.d-Da je istražni sudija prethodno ispitao osumnjičenog.

Ako se istražni sudija nesloži sa predlogom javnog tužioca postupiće kao da je stavljen predlog za sprovodjenje istrage (čl.244 st.1-5).

2. Istraga je samo moguća(fakultativna) a ne obavezna kad se radi o KD za koja je propisana kazna zatvora od 3-5godina. Da li će biti istrage za ova KD zavisi samo do javnog tužioca ako smatra da mu je potrebna zatražiće da istraga bude sprovedena, a ako nadje da ima dovoljno materijala za optužnicu podneće je neposreno bez ikakvih prethodnih uslova(čl.244 st.6). Iz prethodnog proizilazi da postoje dva režima za podizanje neposredne optužnice: jedan za teža krivična dela sa uslovima napred navedenim 1/a-d i drugi , za lakša KD.

3. Istraga je po ZKP isključena za sva KD za koja se sudi u skraćenom postupku tj. za KD za koja je propisana novčana kazna ili zatvor doo 3 godine. Za ta dela optužba (optužni predlog ili privatna tužba)se podiže uvek neposredno, na osnovu krivične prijave.Pre podnošenja optužnog predloga javni tužilac može samo predložiti istražnom sudiji da preduzme odredjene istražne radnje (čl.435)ali to nije istraga .Kad se u skraćenom postupku izuzetno sudi i za KD za koja je predvidjena kazna zatvora do 5 godina (čl.433 st.2) istraga nije isključena jer se u tom slučaju primenjuju samo odredbe o skraćenom postupku koje se odnose na glavni pretres, presudu i postupak po žalbi a ne i one o istrazi.

19. ISTRAŽNE RADNJE

Istražne radnje(radnje dokazivanja) su zakonom odredjene i regulisane radnje usmerene ka otkrivanju i utvrdjivanju dokaza radi rasvetljavanje spornih činjenica i okolnosti, koje su od značaja za zakonito i pravilno rešenje krivične stvari. Naziv istražne, ove radnje su dobile zbog toga što se najčešće preduzimaju u toku faze krivičnog postupka koja se naziva istraga, mada je neke ode njih moguće izvršiti i pre pokretanja postupka, kao i u njegovim kasnijim fazama. O potrebi sprovodjenja pojedinih istražnih radnji (radnji dokazivanja) odlučuje istražni sudija po svojoj proceni ili na prdlog stranaka. Radnje dokazivanja su predvidjene isključivo ZKP . U okviru VII glave ZKP kao istražne radnje izričito su navedene sledeće radnje:pretresanje stana i lica

116

privremeno oduzimanje predmetapostupanje sa sumnjivim stvarimasaslušanje okrivljenogsaslušanje svedokauvidjajveštačenje

Preciziranje posebnih uslova za njihovo preduzimanje, kao i definisanje dpecifičnih pravila po kojima se vrše, pruža osnov za zaključak da je zakonodavac, u okviru pojedinih odredbi glaveVII kao posebne radnje dokazivanja odredio :

rekonstrukciju dogadjajasuočenjeprepoznavanje

Uz to, u okviru glave XVIII ZKP (u onom delu zakona koji tretira ovlašćenja organa predkrivičnog postupka), predvidjeno je ovlašćenje istražnog sudije da na pismeni i obrazloženi predlog državnog tužioca naredi nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za kioja postoje osnovi sumnje da su sama ili sa drugim izvršila odredjena KD. Isticanjem da se na poodacima prikupljenim navedenom merom nemože zasnivati sudska odluka u koliko je u njenoj primeni postupljeno suprotno odredbama zakona, zakonodavac je odredio takav domašaj rezultata regularno sprovedenih aktivnosti(izveštaja podnetih od strane OUP i dobijenih snimaka) kakav imaju samo radnje dokazivanja.

20. POZIV I DOVODJENJE

Pozivanje je procesna radnja suda kojom se odredjenom licu nalaže da u odredjeni dan i sat dobrovoljno dodje na odredjeno mesto radi preduzimanja procesne radnje pod pretnjom sankcije ili druge štetne posledice za slučaj nedolaska. Pozivanje je opšta i osnovna mera za obezbedjenje prisustva lica u krivičnom postupku. Ono se vrši pismenom naredbom suda koja se naziva poziv. Izuzetno pozivanje se može obaviti i usmeno ako se lice koje se poziva na naredno ročište nalazi pred sudom. Protiv poziva žalba nije dozvoljena. Za neodazivanje pozivu koje nije opravdano prema okrivljenom, svedoku ili veštaku, izriče se kaznena mera sa većim stepenom prinude: dovodjenje , novčano kažnjavanje ili pritvaranje. Za branioce, tužioce, oštećenom koji nije svedok izriče se osuda na naknadu troškova izazvanih odlaganjem istražne radnje ili glavnog pretresa. Pozivanje okrivljenog obavlja se dostavljanjem zatvorenog pismenog poziva kolji sadrži naziv suda, ime i prezime okrivljenog, naziv KD, gde i kada da dodje, pouka o posledicama neodazivanja, potpis i pečat sudije. Poziv(čl.134) za glavni pretres i prvo saslušanje dostavlja se okrivljenom lično. Pozivanjem u

117

prethodnom postupku mora biti obavljeno tako da se okrivljenom ostavi dovoljno vremena za dolazak pred sud. Izmedju dostavljanja poziva i dana glavnog pretresa mora da iznosi najmanje 8 dana a u skraćenom postupku 3 dana. Neodazivanjem bz adekvatnog i blagovremenog opravdanja povlači meru prinudnog dovodjenja(čl.135 st.1 i čl.304 st.1). Ako pozvani očigledno izbegava da dodje na glavni pretres veće ga može pritvoriti i taj pritvor može da traje do objavljivanja presude a najduže mesec dana (čl.142 st.2 t.4 i st.3). Poziv vojnom licu, zatvorsku stažaru i radniku zaposlenom u saobraćaju dostavlja se preko vojne komande ili neposrednog starešine a licu lišenom slobode preko ustanove u kojoj je smešten(čl.166 st.1 i 2).

Dovodjenje je lišenje slobode slobode lica koje se bez opravdanog razloga nije odazvalo pozivu suda i njegovo sprovodjenje koji je naredio dovodjenje. Ono predstalja sankciju za neuspelo pozivanje okrivljenog, svedoka ili veštaka. Za razliku od pritvora lišenje slobode kod dovodjenja nije praćeno zatvaranjem. Dovodjenje može narediti samo sud a odluku suda koja ima formu naredbe izvršavaju OUP. Naredba za dovodjenje okrivljenog se može izdati:

-Ako se, mada uredno pozvan neodazove pozivu a izostanak neopravda-Ako mu se poziv nije mogao dostaviti, a očigledno je da izbegava da ga primi-Ako je doneto rašenje o pritvoru.

Dovodjenje je obavezno samo kad se okrivljeni bez opravdanja ne odazove urednom pozivu na glavni pretres (čl.304 st.2) dok je u ostalim slučajevima dovodjenje jedna od mogućnosti. Naredba za dovodjenje se izdaje pismeno i sasdrži: ime i prezime lica koje treba dovesti, naziv KD, razlog dovodjenja, pečat i potpis sudije (čl.135 st.3). Službeno lice OUP kome je povereno izvršenje dovodjenja predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da sa njim dobrovoljno podje, a ako to odbije dovodi se prinudno(čl.135.st.4). OUP je ovlašćen da: i bez posebne naredbe suda udje u tudji stan, ili druge prostorije i da izvrši pretresanje ako se u njima nalazi okrivljeni koga treba dovesti(čl.81 st.1) a prema odredbama ZUP može upotrebiti i fizičku silu i ostala sredstva pčrinude uključujući i vatreno oružje da bi savlado otpor lica koje treba dovesti. Prema svedosima i veštacima naredba za dovodjenje se može izdati kad se bez opravdanja ne odazovu pozivu svejedno dali je reč o prethodnom postupku ili glavnom pretresu i dali se radi o prvom ili ponovljenom pozivanju. Naredbu za dovodjenje vojnih lica pripadnika policije i straže ustanove u kojoj su smeštena lica lišena slobode, izvršava njihov komanda.

OUP može prinudno dovesti i gradjanina (osumnjičenog) koji se nije odazvao na uredno sastavljen i dostavljen poziv radi prikupljanja obaveštenja a koji je u pozivu bio na to upozoren. Prvostepeni organ za prekršaje narediće dovodjenje okrivljenog odnosno predstavnika okrivljenog, pravnog lica koji se nije odazvao na uredan poziv, a svpj izostanak nije opravdao ili izbegava da primi poziv. Ovlašćena službena lica OUP bez naredbe sudije za prekršaje mogu privesti licde koje je zatečeno u

118

vršenju prekršaja ako se nemože utvrditi njegov identitet ili ako nema prebivalošte ili boravište ili ako odlaskom u inostranstvo radi boravka može izbeći odgovornost, kao i da je dovodjenje potrebno da bi se sprečilo nastavljanje vršenja prekršaja.

21. OBEĆANJE OKRIVLJENOG DA NEĆE NAPUSTITI BORAVIŠTE

Predstavlja moralnu obavezu okrivljenog da se neće kriti tj. Da bez odobrenja suda neće napustiti svoje boravište. Opasnost od bekstva nesme da bude konkretna već apstraktna. Dato obećanje okrivljeni daje u vidu izjave koja se unosi u zapisnik i zato se ova mera primenjuje uz saglasnost okrivljenog. Ovim se ograničava sloboda kretanja okrivljenog bez liišenja slobode. Okrivljenom se može uzeti putna isprava ili vozačka dozvola na osnovu rešenja. Okrivljeni se upozorava da ukoliko prekrši zabranu može mu se odrediti pritvor. Primena ove mere zavisi od težine KD, stepena KD, ličnih i porodičnih prilika. Osnovne mere su :

-sud okrivljenom zabranjuje da bez odobrenja napusti mesto boravišta(čl.136)dopunske mere su:-zabranjuje se posećivanje odredjenih mesta.-zabranjuje se sastajanje sa odredjenim licima-nalaže se javljanje povremeno nadležnom državnom organu-oduzima se putna isprava-oduzima se vozačka dozvola.

Uz osnovnu meru može se izreći nijedna, jedna ili više dopunskih mera.Jedino se oduzimanje vozačke dozvole može izreći samostalno.Mere traju dok postoji potreba, a nemože se ograničiti pravo okrivljenog da živi u svom stanu da obavlja profeswionalnu dužnost, da se nesmetano vidja sa članovima porodice i svojim braniocem.

Termin” obećanje okrivljenog da neće napustiti boravište” važio je do 2001god i pokazao se neefikasnim, te je zamenjen terminom “zabrana napuštanja boravišta” i uveden je u ZKP.

22. JEMSTVO

Jemstvo se sastoji u polaganju odredjene sume novaca (stvarno jemstvo) ili u obećanju isplate odredjenog novčanog iznosa (verbalno ili lično jemstvo) kao zaloge da okrivljeni, koji se ima staviti ili je već stavljen u pritvor samo zbog bojazni da će pobeći ili što očigledno izbegava dolazak na glavni pretres, do kraja krivičnog postupka neće pobeći, da bi tako ostao ili bio pušten na slobodu, uz obećanje samog okrivljenog da se neće kriti i da bez odobrenja neće napuštati boravište (čl. 137).

119

Kod stvarnog jemstva predmet jemstva se unapred polaže, a kod verbalnog tek u slučaju bekstva okrivljenog. Stvarno jemstvo može dati okrivljeni ili druga lica umesto njega ili okrivljeni i druga lica zajedno. Verbalno jemstvo se ne prima od okrivljenog, već samo od drugih lica (jednog ili više koji odgovaraju solidarno). Jemstvo je mera kojom se zamenjuje fakultativni pritvor koji je naredjen ili bi trebalo da bude naredjen po osnovu opasnosti od bekstva okrivljenog. Ako nema osnova za odredjivanje tog pritvora ne može se odrediti ni jemstvo. Jemstvom se ne može zameniti obavezni pritvor (ako postoji), niti fakultativni koji treba da bude odredjen ili je odredjen po drugom osnovu. Ali, i kad mu ima mesta jemstvo nije obavezno već se odredjuje po oceni suda, zavisno od okolnosti slučaja. Svako jemstvo glasi na utvrdjeni novčani iznos koji odredjuje sud po slobodnoj oceni s obzirom na težinu KD, lične i porodične prilike okrivljenog i imovno stanje jemca (čl. 138 st. 1. ). Iako jemstvo uvek glasi na novac ono pored gotovog novca može biti i hartija od vrednosti, dragocenosti, pokretne stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti ili hipoteka na nepokretnim stvarima jemca. Jemstvo se može tražiti i dobiti u svakom stadijumu postupka pa i posle izricanja prvostepene presude. Inicijativa nikad ne potiče od državnih organa već od okrivljenog i drugih lica koja su uz saglasnost okrivljenog spremna da polože jemstvo. Jemstvo se traži molbom koja se podnosi kao pismeni podnesak ili usmeno na zapisnik. Pre donošenja odluke sud mora pribaviti mišljenje javnog tužioca ako se postupak vodi po njegovom zahtevu (čl. 140 st. 2.), i da uzme od okrivljenog obećanje da se neće kriti i bez odobrenja napuštati boravište. U istrazi rešenje o jemstvu donosi istražni sudija, a posle podizanja optužnice veća. Protiv rešenja o jemstvu stranke mogu izjaviti žalbu (čl. 398 st. 1.).Jemstvo prestaje na dva načina: propašću jemstva ili oslobodjenjem od jemstva. Jemstvo propada ako okrivljeni u toku postupka pobegne (čl. 138 st. 3.), ne i ako se samo krije ili se ne odazove pozivu za glavni pretres (tada se zamenjuje pritvorom). U slučaju propasti sud donosi rešenje kojim iznos jemstva pripada pravosudnom budžetu. Rešenje se dostavlja braniocu odbeglog okrivljenog ili ako ga nema rešenje se ističe na oglasnu tablu suda, i smatra se da je punovažno dostavljeno protekom 8 dana od dana isticanja (čl. 162 st. 3.).

Jemstvo postaje slobodno tj. ukida se u sledećim slučajevima: ako se prema okrivljenom odredi pritov (čl. 139 st. 1 i 2.); ako se krivični postupak pravosnažno okonča rešenjem o obustavi ili

presudom kojom nije izrečena kazna zatvora;(Kad je izrečena kazna zatvora jemstvo se ukida tek kad osudjeni počne sa izdržavanjem kazne (čl. 139 st. 3 i 4.).

kad prestanu razlozi za pritvor koji je jemstvom zamenjen, a i kad se zameni blažom merom zabrane napuštanja boravišta (čl. 136 u vezi čl. 133 st. 3.);

kad jemac, uključujući i samog okrivljenog odustane od datog jemstva (jemstvo je u ovom slučaju slobodno kad okrivljeni bude stavljen u pritvor).

23. PRITVOR

120

Pritvor je preventivno lišenje slobode uz zatvaranje okrivljenog, odredjeno odlukom nadležnog suda radi postizanja odredjenog cilja i pod uslovom da postoji barem jedan od ZKP predvidjenih osnova za njegovo odredjivanje. Moguće su dve vrste pritvora: obavezni i fakultativni.Obavezan je onaj pritvor koji nastupa EX LEGE, tako da ga sud mora odrediti u zakonom predvidjenim slučajevima. Pritvor je fakultativan (moguć) kad se ne odredjuje po sili zakona, već na osnovu slobodne sudske ocene dokaza o postojanju okolnosti koje ZKP predvidja za osnove pritvora. Pritov je fakultativan samo u tom smislu što sud može da nadje da ZKP predvidjeni osnov za njegovo odredjivanje u konkretnom slučaju postoji ili da ne postoji, ne i da pritvor ne odredi kad nadje da ZKP predvidjeni osnov postoji. Tada je i ovaj pritvor obavezan u pravom smislu reči. Za oredjivanje ovoga pritvora potrebno je da se pored osnovane sumnje da je odredjeno lice izvršilo KD (opšti uslov) utvrdi postojanje još i nekog od posebnih uslova za odredjivanje pritvora (posebni uslov) navedenih u ZKP čl. 142 st. 1 i 2.Prema ZKP danas više nema obaveznog pritovora već je on uvek fakultativan, a osnovi za njegovo oredjivanje su sledeći: 1. Ako prema odredjenom licu postoji osnovana sumnja da je izvršilo KD za

koje je propisana kazna zatvora od 40 godina, a njegovo pritvaranje je opravdano zbog posebno teških okolnosti dela (čl. 142 st. 1. t. 1.).

2. Ako je optuženom koji se nalazi u pritvoru presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od 5 godina ili teža kazna , a njegovo pritvaranje je opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti KD (čl. 142 st. 1 t.2. ). Dok se u slučaju pod 1. pritvor može odrediti od samog početka postupka za izuzetno teško KD, ovde se on odredjuje tek posle izricanja prvostepene osudjujuće presude na tešku zatvorsku kaznu. Kako je u oba slučaja odredjivanje pritvora ZKP vezao za okolnosti čije postojanje treba da utvrdi sud, to se ne radi o obaveznom pritvoru koji nastupa po sili zakona.

3. Ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog (ako se krije, ako nije moguće utvrditi njegov identitet, ili ako druge okolnosti ukazuju na opasnost da će pobeći čl. 142 st. 2. t. 1.). Pritvor odredjen po osnovom osnovu ima procesni cilj da obezbedi prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku, ali se opravdava još i razlozima obezbedjenja izvršenja presude. Ako je pritvor odredjen samo zbog toga što se nije mogao utvrditi identitet okrivljenog, mora biti ukinut kad se njegov identitet utvrdi (čl. 142 st. 3.). Ovaj pritvor može trajati tokom celog krivičnog postupka.

4. Ako postoje okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove KD, ili osobite okolnosti koje ukazuju da će ometati istragu uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače (tzv. koluzioni pritvor čl. 142 st. 2. t. 2.). Iako ovaj pritvor ZKP ograničava na istragu on se ipak zavisno od okolnosti slučaja može odrediti i posle završene istrage sve do izricanja presude, ali se mora ukinuti čim se obezbede dokazi zbog kojih je odredjen (čl. 142 st. 3.). Posle izricanja prvostepene presude pritvor po ovom osnovu se ne može odrediti, a ako je ranije bio odredjen mora biti ukinut. Cilj ovog pritvora je procesni da se zaštite dokazi potrebni za postupak.

121

5. Ako osobite okolnosti ukazuju da će okrivljeni ponoviti KD ili da će dovršiti pokušano KD ili da će učiniti KD kojim preti (čl. 142 st. 2. t. 3.). Pritvor po ovom osnovu je moguć tokom celog postupka.

6. Ako optuženi koji je uredno pozvan očigledno izbegava da dodje na glavni pretres, a ne postoji neki drugi osnov za odredjivanje pritvora (čl. 142 st. 2. t. 4.). Ovaj pritvor može odrediti samo veće na glavnom pretresu i može trajati do objavljivanja presude, ali ne duže od mesec dana.

7. Ako je za KD propisana kazna zatvora preko 10 godina i ako je to opravdano zbog načina izvršenja ili drugih posebno teških okolnosti KD (čl. 142 st. 2. t. 5.). Unošenjem ovog pritvorskog osnova u ZKP (2004.god.) postao je suvišan osnov iz tač.1. jer je kazna zatvora od 40 godina koja se tamo spominje obuhvaćena kaznom zatvora preko 10 godina iz ove tačke.

ODREDJIVANJE, TRAJANJE, KONTROLA I UKIDANJE PRITVORA

1. Pritvor se odredjuje rešenjem nadležnog suda (istražnog sudije ili veća) po službenoj dužnosti ili na obrazloženi predlog javnog tužioca. Ako povodom predloga javnog tužioca isstražni sudija nadje na pritvor ne treba odrediti on predlog ne može odbiti već mora zatražiti da o njemu odluči veće tog suda (čl. 24 st. l6.). Posle podizanja optužnice pa do završetka glavnog pretresa pritvor se može odrediti samo rešenjem veća na glavnom pretresu ili van glavnog pretresa, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca ako se postupak vodi po njegovom zahtevu (čl. 146 st. 1.). Posle izricanja osudjujuće presude pritvor posebnim rešenjem odredjuje veće koje je izreklo presudu (čl. 358 st. 3.). Rešenje o pritvoru sadrži: ime i prezime lica koje se pritvara, KD za koje se okrivljuje, zakonski osnov pritvora, vreme na koje je odredjen pritvor, vreme lišenja slobode, pouku o pravu na žalbu, obrazloženje osnova i razloga za odredjivanje pritvora, službeni pečat i potpis sudije koji je odredio pritvor (čl. 143 st. 2.). Rešenje se predaje licu na koje se odnosi u momentu lišenja slobode, a ako je lišenje slobode predhodilo donošenju rešenja, ono se ima predati pritvorenom, najkasnije 24 časa od lišenja slobode odn. privodjenja istražnom sudiji (čl. 143 st. 3.). Dan i čas lišenja slobode i predaje rešenja označuju se u spisima. Protiv rešenja o odredjivanju pritvora može se žaliti samo pritvoreni, u roku od 24 časa od predaje rešenja. Žalba ne zadržava izvršenje i odmah se sa spisima dostavlja veću koje je dužno da o njoj odluči u roku od 48 časova (čl. 143 st. 4. i 6.).

2. Na osnovu rešenja istražnog sudije (ili veća koje je odredilo pritvor povodom neslaganja istražnog sudije sa predlogom javnog tužioca), pritvor može trajati najduže mesec dana, računajući od dana lišenja slobode. Po isteku toga roka okrivljeni može biti zadržan u pritvoru samo po osnovu rešenja o produženju pritvora (čl. 144 st. 1. ). Rešenje o produženju pritvora za najduže još dva meseca može doneti veće iz čl. 24. st. 6. Pritvor se može produžiti najviše još za 3 meseca rešenjem veća Vrhovnog suda, ali samo ako se postupak vodi za KD za koje se može izreći kazna zatvora preko 5 godina ili teža kazna i ako produženje zahtevaju važni razlozi (čl. 144 st. 3.). Dakle, pritvor u predhodnom postupku do podizanja optužnice može da traje najduže 6 meseci odn. 3 meseca. Svako rešenje o produženju pritvora se donosi na obrazloženi

122

predlog istražnog sudije ili javnog tužioca. Protiv rešenja o produženju pritvora veća Opštinskog ili Okružnog suda stranka koja za to ima interes može izjaviti žalbu bez obzira da li je produženje dozvoljeno ili odbijeno. Žalba ne zadržava izvršenje rešenja i zbog toga se okrivljeni ako je zahtev odbijen pušta na slobodu odmah kad redovni rok pritvora istekne, bez obzira na žalbu., odn. zavržava se u pritvoru ako je predlog za produženje usvojen. I protiv rešenja Vrhovnog suda o produženju pritvora žalba je dozvoljena, i to je jedini izuzetak od pravila da se rešenja Vrhovnog suda ne mogu pobijati žalbom (čl. 398 st. 4.). Rokovi najdužeg trajanja pritvora vrede za predhodni postupak do podizanja optužnice. Ako se donjihovog isteka optužnica ne podigne pritvor mora biti ukinut bez obzira na to što istraga nije završena, što osnovi po kojima je pritvor odredjen još stoje i po kom osnovu je pritvor odredjen (čl. 144 st. 4.). Ograničenje trajanja pritvora posle podignute optužnice uvedeno je ZKP 2001.god. Novi ZKP je odredio da od podizanja optužnice do izricanja prvostepene presude pritvor može da traje najduže 2 godine, odn. 4 godine ako je optužnica podignuta za KD za koje je propisana kazna od 40 godina zatvora. Ako u tom roku ne bude izrečena prvostepena presuda pritvor se mora ukinuti i optuženi pustiti na slobodu (čl. 146 st. 3.). Od izricanja prvostepene presude do izricanja presude drugostepenog suda, dakle u žalbenom postupku ako bude pokrenut pritvor može trajati još najduže 1 godinu. Ako se postupak pred drugostepenim sudom završi odlukom kojom se prvostepena presuda ukida (stvar se tada po pravilu vraća prvostepenom sudu na novi glavni pretres), pritvor može da traje još najduže 1 godinu od izricanja odluke drugostepenog suda.

3. I pored vremenskog ograničenja pritvora i prava stranaka da predlažu njegovo ukidanje ZKP je predvideo još i obaveznu periodičnu kontrolu potrebe daljeg trajanja pritvora po službenoj dužnosti suda, pre i posle stupanja optužnice na pravnu snagu. Po isteku svakih 30 dana do stupanja optužnice na pravnu snagu, a poisteku svaka 2 meseca od pravosnažnosti optužnice, veće je dužno da i bez predloga stranaka ispita da li razlozi za pritvor još stoje, i da donese rešenje o ukidanju ili produženju (čl. 146 st. 2.). Kad je pritvor odredjen još u istrazi, a u podignutoj optužnici nije predloženo puštanje okrivljenog na slobodu, veće je dužno da kontrolu opravdanosti daljeg trajanja pritvora obavi po službenoj du- žnosti u roku od tri dana od predaje optužnice. Veće tada ispituje, da li još stoje razlozi za pritvor i donosi rešenje o produženju ili ukidanju pritvora (čl. 269. st 2.) Periodičnu kontrolu pritvora vrši vanraspravno veće (čl. 24. stav 6) ili veće za glavni pretres, prema tome u kojoj je fazi krivični postupak. Žalb protiv reše-

123

nja veća je dozvoljena, ali ne zadržava njegovo izvršenje (čl. 146. stav 5). U sk- raćenom postupku kontrola pritvora se vrši svakih mesec dana (član 436. st.3).4. Pritvor se ukida u svakom stadijumu postupka kad se utvrdi da su prestali uslovi za njegovo odredjivanje, ili ako isteknu rokovi njegovog najdužeg trajanja, ili ako je optuženom izrečena oslobadjajuća presuda, ili presuda kojom se oglaša- va krivim a oslobadja od kazne ili osudjuje samo na novčanu kaznu, ili mu je izrečena uslovna osuda ili sudska opomena, ili kad je optuženi, zbog ura- čunavanja pritvora, izrečenu kaznu već izdržao, ili ako je presudom optužba odbijena, osim zbog stvarne nenadležnosti (član 358. st. 3). Osim toga, pritvor se ukida kad započne izvršenje kazne. O ukidanju pritvora se mora doneti rešenja, bez obzira po kom se osnovu ukida. Pritvor može biti ukinut na predlog stranaka ili po službenoj dužnosti suda. Istražni sudija može ukinuti pritvor samo uz saglasnost javnog tužioca, ako postupak teče po njegovom zahtevu. Saglasnost nije potrebna samo ako se pritvor ukida bog isteka zakonskog roka u kome može trajati. Ako izmedju istražnog sudije i javnog tužioca nema saglasnosti, istražni sudija mora da zatraži odluku veća. Veće je dužno da svoju odluku donese u roku od 48 časova (čl. 145). Posle prdaje optužnice do završetka glavnog pretresa pritvor se ukida rešenjem veća po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu (čl. 146. st. 1.), a tako isto, ako se pritvor ukida posle objavljivanja presude do njene pravnosnažnosti (čl. 358. st. 4). Kad se istražni sudija ne složi sa predlogom okrivljenog za ukidanje pritvora, rešenje o tome se ne donosi, niti traži odluku veća. Protiv rešenja veća kojim je odbijen predlog za ukidanje pritvora žalba nije dozvoljena (čl. 146 st. 4). .

24. PRETRESANJE STANA I LICA

Pretresanje je materijalno istraživanje nad licima ili stvarima, koje se preduzima u cilju pronalaženja tragova KD ili predmeta važnih za postupak (uključujući tu i leš), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat pretresanja može biti lice (lični pretres), ili stan i druge prostorije (čl. 77.). Pretresanje se može vršiti u bilo kom stadijumu postupka, a najviše ima smisla u istrazi. Lični pretres se vrši istraživanjem na telu, ili u telu, ili na odeći ili na onome što lice nosi sa sobom, pregledanjem mehaničkim ispitivanjem telesnih šupljina, rendgenoskopijom i tome sl.

124

Pretresanje stana i lica može se preduzeti kada postoji verovatnoća da će se pronaći tragovi KD i važni predmeti, uhvatiti okrivljeni (čl. 77 st. l. i 3.). Zakonik posebno tretira odredbe o pretresanju advokatske kancelarije (čl. 77 st. 2 i čl. 79 st. 5.). Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno ili povremeno boravi ili može da boravi. ZKP sadrži samo odredbe o pretresanju i ulaženju u tudji stan radi pretresanja, ne i odredbe o slučajevima ulaska u tudji stan radi vršenja drugih procesnih radnji (uvidjaja, saslušanje nemoćnih svedoka, rekonstrukcija dogadjaja i dr. ), dok Ustav razlikuje pojam pretresanja i pojam ulaska u stan. Postupak pretresanja obuhvata:

1.Izdavanje naredbe,2.Izvršenje naredbe o pretresanju

1.Pretresanje se može vršiti po pravilu samo na osnovu pisane i obrazložene naredbe suda (čl. 78 st. l.). Od tog pravila već je "Povelja o ljudskim pravima" predvidela izuzetke: Ulazak u tudji stan ili druge prostorije ili njihov pretres bez odluke suda dozvoljeni su samo:

ako je to neophodno radi neposrednog hapšenja učinioca KD radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude i imovinu.

Ove odredbe konkretizovane su u čl. 81 st. l. ZKP koja službenim licima OUP omogućava da bez odluke suda i protiv volje držaoca udju u tudji stan:

izvršenje sudske odluke o pritvaranju i dovodjenju okrivljenog i lišenje slobode odbeglog učinioca koji je zatečen pri izvršenju KD za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

kada držalac stana to traži i ako neko zove u pomoć radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po život i zdravlje ljudi i imovinu veće

vrednosti.

Protiv naredbe o pretresanju žalba nije dozvoljena kao ni protiv svake druge sudske naredbe. Lični pretres bez naredbe suda OUP mogu obaviti prilikom izvršenja rešenja o privodjenju ili prilikom lišavanja slobode ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili orudje za napad ili da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba oduzeti da bi poslužili kao dokaz u postupku (čl. 81 st. 5.).

2.Naredbu o pretresanju izvršava sudija koji je izdao, ali on izvršenje može da poveri istražnom sudiji onog suda na čijem području treba preduzeti pretresanje ili OUP (čl. 246 st. l. i 3). Pretresanje se vrši danju, a noću samo ako je danju započeto pa nije završeno ili kada postoje razlozi iz čl. 81 za pretresanje bez sudske naredbe (čl. 78. st. 4.). Naredba se pre početka pretresanja predaje licu na koje se odnosi pa se zatim ono poziva da dobrovoljno izda lice ili predmet koji se traži. To lice se mora poučiti da ima pravo da uzme advokata odn. branioca koji može da prisustvuje pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata početak pretresanja se može odložiti do njegovog dolaska a najduže 3 sata (čl. 78. st. 2.). Pretresanju se može pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na dobrovoljno izdavanje lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata ako se predpostavlja oružani otpor ili neka druga vrsta nasilja ili ako je potrebno da se spreči

125

uništavanje tragova KD ili predmeta važnih za krivični postupak kada je očigledno da se ono priprema ili je otpočelo (čl. 78. st. 3.). Držalac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan poziva se njegov zastupnik, neko od odraslih ukućana ili suseda (čl. 79 st. l. ). Pretresanju prisustvuju dva punoletna gradjanina kao svedoci. Pretresanje ženskog lica obavlja žensko lice, a i svedoci moraju biti ženska lica. Prisustvo svedoka je obavezno i kad se pretresanje vrši bez sudske naredbe, ali tada mogu izostati ako nije moguće da se odmah obezbede, a postoji opasnost od odlaganja. Razlozi za pretresanje bez svedoka u tom slučaju se moraju uneti u Zapisnik (čl. 81 st. 3.). Pretresanje se mora obavljati obazrivo uz poštovanje ličnog dostojanstva i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda (čl. 79 st. 7.). Zaključane prostorije, pokućstvo ili druge stvari otvaraju se silom samo ako njihov držalac nije prisutan i neće da ih otvori dobrovoljno. Prilikom otvaranja moraju se izbegavati nepotrebna oštećenja (čl. 79 st. 2.).

O svakom pretresanju se sastavlja Zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vrši pretresanje, odn. koje se pretresa i lica čije je prisustvo pretresanju obavezno. Privremeno se oduzimaju samo oni predmeti i isrpave koji su u vezi sa svrhom pretresanja. Oni se tačno naznačuju u Zapisnik o pretresanju, a licu od kojih su oduzeti izdaje se potvrda (čl. 79 st. 8.). Zapisnik o pretresanju stana sastavlja se na licu mesta kao tipski obrazac predvidjen ZKP i u njemu su navedeni podaci ko preduzima pretresanje, ko je prisutan, da li je pretresanje vršeno po naredbi ili bez nje, ko su svedoci, koje su prostorije pretresane, koje su silom otvorene, kod koga se vrši pretresanje, kada je započeto i kada se završilo, koji su predmeti nadjeni, primedbe lica koja su prisustvovala pretresanju i na kraju svojeručni potpisi prisutnih. Za oduzete predmete sastavlja se posebna potvrda koja je sastavni deo Zapisnika. Zapisnik o pretresanju lica sastavlja se na licu mesta na tipskom obrascu predvidjenom u ZKP. Obrazac sadrži podatke u čije ime se vrši pretres, nad kim, ko preduzima, da li je izvršeno po naredbi ili bez nje, ko prisustvuje kao svedok, kada je započeto, koji su predmeti nadjeni i oduzeti, primedbe prisutnih kao i svojeručni potpisi.

25. PRIVREMENO ODUZIMANJE PREDMETA

Privremeno oduzimanje predmeta je jedan oblik ograničenja prava raspolaganja svojinom, tj. neka vrsta pritvora prema imovini. Privremeno se oduzimaju stvari koje trebaju da posluže kao dokazi u postupku i stvari koje se imaju oduzeti po krivičnom zakonu da bi se obezbedilo izvršenje mere bezbednosti trajnog oduzimanja predmeta, ako ona u postupku bude izrečena (čl. 82. st. 1.). ZKP propisuje opštu dužnost za svakog ko takve predmete drži, da ih preda na zahtev suda. Nevršenje ove dužnosti povlači primenu prinude: lice koje odbije da na poziv suda preda odredjene predmete može se kazniti novčano(do 100.000,00 dinara), a u slučaju daljeg odbijanja može se još jednom kazniti istom kaznom (čl. 82. st. 2.). Obavezi izdavanja stvari podležu i lica oslobodjena od dužnosti svedočenja, ali ne i okrivljeni, jer nije dužan da podnosi dokaze protiv sebe. Stvari

126

se mogu oduzeti i bez prethodnog poziva za dobrovoljno izdavanje u slučaju pretresanja stana i lica (uzapćene stvari). Naredba o pretresanju sadrži u sebi istovremeno i naredbu i za uzapćenje stvari. Od okrivljenog koji stvar neće da preda dobrovoljno, ona se oduzima pretresanjem i uzapćenjem. Stvari oduzete da posluže kao dokazi, uvek se vraćaju njihovom držaocu kad se dokazni postupak završi, a u slučaju stvari koje se oduzimaju da se obezbedilo izvršenje mere bezbednosti oduzimanja predmeta, stvari se na kraju postupka vraćaju ako mera bezbednosti ne bude izrečena, a ako bude izrečena oduzimanje je trajno, a sa stvarima se postupa kao što je predvidjeno u krivičnom zakonu.Predmet oduzimanja može biti svaka stvar koja ima veze sa KD osim onih stvari koje su ZKP izričito izuzete. To mogu biti pokretne ili nepokretne stvari, telesne ili bez telesne (npr. telefonski razgovori), stvari u privatnoj, kolektivnoj ili državnoj svojini, u svojini okrivljenog ili treća lica. Predmet oduzimanja ne mogu biti:

a) spisi i isprave koje se nalaze kod branioca, ako ih je primio radi vršenja branilačke dužnosti, osim ako su corpora delicti

b) spisi i druge isprave koje se nalaze kod državnog organa koji smatra da bi objavljivanje njihove sadržine bilo štetno za opšti interes (odbijanje državnog organa da izda svoje spise i isprave vredi dok veće /čl. 24. st. 6./ konačno ne odluči drugačije /čl. 83. st. 1./)

U čl. 85. predvidjen je jedan poseban slučaj privremenog oduzimanja stvari: zadržavanje pisama, telegrama i dr. pošiljki koje su upućene okrivljenom ili koje on odašilje. Istražni sudija, sam ili na predlog javnog tužica može narediti da poštanske i druge saobraćajne organizacije zadrže i njemu predaju pisma i druge pošiljke koje su upućene okrivljenom ili koje on šalje, ako se prema okolnostima slučaja može osnovano očekivati da će moći da posluže kao dokazi u postupku. Pošiljke otvara istražni sudija u prisustvu dva svedoka i o tome sastavlja zapisnik. Uzapćenje pisama, telegrama i dr. pošiljki o kojima je reč u čl. 85. neobuhvata prisluškivanje telefonskih razgovora o čemu ZKP ima posebne odredbe (čl. 232. i 233.).Oduzimanje predmeta naredjuje sud (čl. 82. st. 2.) ili OUP na osnovu ovlašćenja iz čl. 225. i 238. ili kad izvršava nalog suda (čl. 82. st. 4.). O oduzetim predmetima se izdaje potvrda i sastavlja zapisnik u kome se ti predmeti opisuju i naznačuje gde su pronadjeni. Utvrdjivanje istovetnosti predmeta obezbedjuje se po potrebi i na drugi način (npr. etiketiranjem). O rukovanju i čuvanju sudski poslovnici predvidjaju posebne odredbe. Ako se radi o oduzimanju spisa oni se moraju poisati, a ako to nije moguće staviće se u omot i zapečatiti. Vlasnik spisa može na omot staviti i svoj pečat. Lice od kojih su spisi oduzeti mora se pozvati da prisustvuje otvaranjuu omota, ali njegovo odsustvo ne sprečava otvaranje i pregledanje spisa (čl. 84.).

26. POSTUPANJE SA SUMNJIVIM STVARIMA

127

Kad se kod okrivljenog prilikom pretresanja ili inače nadje tudja stvar, a ne zna se čija je oduzeće se, opisati i opis objaviti na oglasnoj tabli skupštine opštine na čijem području okrivljeni živi i na čijem je području učinjeno KD (čl. 87.). U tom oglasu vlasnik se poziva da se javi u roku od 1 godine od objavljivanja oglasa i u upozorava da će se po isteku toga roka stvar prodati. Ako se radi o stvarima veće vrednosti, objavljivanje se može izvršiti i u dnevnoj štampi. Kad je u pitanju stvar podložna kvaru ili je njeno čuvanje skupo ona će se odmah prodati, a novac predati na čuvanje u sudski depozit.Ako se u roku od 1 godine niko nejavi za stvari, odnosno, novac doneće se rešenje da stvar postaje državna svojina, odnosno, da se novac unese u pravosudni budžet. Vlasnik koji se naknadno javi ima pravo da u parničnom postupku traži povraćaj stvari ili novca koji je dobijen od njene prodaje, do isteka roka zastarelosti potraživanja koji počinje da teče od dana objavljivanja oglasa (čl. 88.).Ovakav postupak sa sumnjivim stvarima omogućuje da se obezbede prava nepoznatog vlasnika i da se istovremeno rasvetli konkretno KD ili otkriju nova KD okrivljenog odnosno njegovih saučesnika

27. UVIDJAJ

Uvidjaj je neposredno čulno opažanje pravno relevantnih činjenica od strane organa koji vodi krivični postupak. Opažanje može biti bilo koje vrste, ne samo čulom vida. Uvidjaj vrši (istražni sudija, veće, predsednik veća ili član veća), a izuzetno OUP, na osnovu posebnog zakonskog ovlašćenja (čl. 238.st.3). Radnja se vrši u krivičnom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu) a izuzetno i pre započetog krivičnog postupka (čl.240.st.1). Cilj uvidjaja je da se prikupe materijalni dokazi ili indicije o činjenicama koje se odnose na KD ili odgovornost učinioca, ili da se te činjenice razjasne, ili da se utvrde tragovi KD, ili proveri istinitost drugih dokaza. Predmet uvidjaja mogu biti stvari (pokretne i nepokretne) i mesta. Uvidjaj se može vršiti i na licima, kako na okrivljenom, tako i na drugim. Bez pristanka okrivljenog, uvidjaj se na njemu može vršiti kada je potrebno da se utvrde činjenice važne za postupak, a pogled drugih lica bez njegovog pristanka je moguć "ako se mora utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odredjeni trag ili posledica KD" (čl. 131.st.1.).Pregled leša je uvidjaj na nepokretnoj stvari. Uvidjaj se vrši u sudu ili na licu mesta (ako je stvar teško doneti u sud) ili je ona nepokretna ili zbog korelacije sa drugim stvarima treba je osmotriti na licu mesta. Posebno je važan uvidjaj na mestu izvršenja KD čiji predmet mogu biti stvari, lica, kao i samo mesto. Svako je dužan da sudu dopusti pristup stvarima koje su predmet uvidjaja, pa i kada se one nalaze u stanu pod uslovima koji su propisani za pretresanje. Posebna vrsta uvidjaja je rekonstrukcija dogadjaja (ili sudski eksperiment). Sastoji se u proveravanju izvedenih dokaza ili utvrdjivanju činjenica značajnih za razjašnjenje stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili situacija u uslovima približno istim onima u kojima se dogadjaj odigrao (čl.111.st.1.). Rekonstrukcija nije

128

posebno dokazno sredstvo već metod provere dokaza putem uvidjaja i zbog toga ima više veze sa ocenom dokaza nego sa dokaznim sredstvima. O samom izvodjenju uvidjaja Zakonik nema posebnih pravila jer se uvidjaj vrši neposrednim čulnim opažanjem uz primenu odredjenih tehničkih sredstava i postupaka (merenje, fotografisanja i dr.), po zakonima prirodnih nauka i tehničkim normama odredjene struke ili veštine. Umesto oslonca u zakoniku sudija pri uvidjaju koristi pomoć stručnjaka koji mu po potrebi pomažu u pronalaženju, osiguravanju i opisivanju tragova, obavljaju merenja i snimanja, prave skice ili prikupljaju druge podatke. Zakonik reguliše samo prava učesnika postupka da prisustvuju uvidjaju, i na registrovanje rezultata uvidjaja.

c) kada se uvidjaj vrši pre istrage ili u toku istrage imaju pravo da mu prisustvuju tužilac, oštećeni, okrivljeni i njegov branilac (čl.251.st.2.). Na glavnom pretresu uvidjaj vrši veće, a kada uvidjaj treba obaviti van suda, predsednik veća ili odredjeni sudija - član veća. Ovaj uvidjaj je javan i kontradiktoran, kao i svaka druga procesna radnja glavnog pretresa

d) O uvidjaju koji se vrši pre istrage u toku istrage ili izvan glavnog pretresa sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uvidjaja izvedenog na glavnom pretresu i primedbe stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu. Fotografije, filmovi, crteži, skice i sl. prilažu se uz zapisnik.

Dokazna snaga uvidjaja kao i svakog drugog dokaznog sredstva zavisi od slobodne ocene suda koja se formira tokom njegovog izvodjenja i rasprave stranaka. U kriminalistici se pod uvidjajem podrazumeva samo ona istražna radnja (radnja dokazivanja) koja se vrši na licu mesta. Takav uvidjaj ima sledeće zadatke: da se pronadju, prikupe i fiksiraju svi predmeti i tragovi KD, da se prouče sve okolnosti KD, da se pronadje učinilac ili bar odredi krug osumnjičenih lica. Poštovanje načela operativnosti i brzine je važno zbog poništavanja i smanjivanja vremenske prednosti koju ima učinilac kao i zbog opasnosti da na licu mesta usled različitih faktora nastupe promene. Sigurno i uspešno obavljanje uvidjaja u velikoj meri zavisi od dobro izvršenih prethodnih priprema koje obuhvataju:

organizovani sistem informisanja o potrebi izlaska na lice mesta, postojanje permanentnog dežurstva, obezbedjenje potrebne tehničke opreme, postojanje uslova za angažovanje stručnjaka odgovarajućih profila, obezbedjenje lica mesta.

Tok uvidjaja ima dve osnovne faze:1. statičku,2. dimaničku.

U statičkoj fazi rukovodilac uvidjaja se prvo orjentiše u cilju upoznavanja sa izgledom lica mesta. Nakon toga vrši se pažljiv, metodičan i sistematski pregled lica mesta, koji obuhvata širi i uži prostor mesta dogadjaja. Kada se vrši pregled otovreno prostora to se čini po sistemu "koncentričnih krugova" kretanjem od sredine ka periferiji ili obrnuto. Pregled zatvorenih prostorija započinje sa ulazom,

129

a zatim se pregledaju vrata, prozori, zidovi i predmeti pokućstva. U okviru statičke faze uvidjaja vrši se snimanje mesta dogadjaja, vode se beleške o zatečenom stanju i sastavlja gruba skica.Dinamička faza uvidjaja je znatno aktivniji odnos uvidjajne ekipe prema licu mesta, a podrazumeva radnje u cilju fiksiranja, obezbedjenja i pakovanja pronadjenih tragova i predmeta, obavlja po potrebi situaciono veštačenje i sve druge potrebne aktivnosti. U toku samog uvidjaja i neposredno posle, uzimaju se podaci i obaveštenja od lica koja su se zatekla u okolini. O izvrešenom uvidjaju sastavlja se zapisnik u kome se pored uobičajenih elemenata (ko, gde, kada) moraju naći podaci o stanju zatečenom na licu mesta, preduzetim radnjama i utvrdjenim činjenicama. Sastavni deo zapisnika čine skice, fotografije i video snimci.Obrazac je predvidjen ZKP. Zapisnik ima :

uvodni deo (podaci o dogadjaju povodom koga se vrši uvidjaj, naziv organa koji vrši uvidjaj, pravni osnov, obaveštenje sudije o dogadjaju, ko obezbedjuje lice mesta, vreme vršenja, mesto i ko je prisutan),

opisni deo (opis lica mesta, objekte, predmeti, stanje, medjusobni položaj, na koji su način tragovi fiksirani, fotografije i skiciranje),

završni deo (ko je vršio uvidjaj).

28. PODNESCI I ZAPISNICI U KRIVIČNOM POSTUPKU

Podnesak je pismeni predlog, izjava ili saopštenje podneto nadležnom organu radi pokretanja i sprovodjenja krivičnog postupka (optužnica, optužni predlog, privatna tužba, zahtev za sprovodjenje istrage). Neki podnesci (tužba) su strogo formalni jer sadrže zakonom predvidjene elemente. Podnesak treba da je razumljiv i da sadrži neophodne elemetne. Ako je nerazumljiv i nejasan poziva se njegov podnosilac da ga ispravi i dopuni u utvrdjenom roku (3-5 dana), ako lice ne postupi po naredbi suda, odbaciće podnesak. Podnesak se dostavlja sudu u dovoljnom broju primeraka (za sud i protivnu stranu).Zapisnik u krivičnom postupku je pismeni dokument u koji se unose podaci o procesnim radnjama preduzetim od strane suda ili OUP. Zapisnik u krivičnom postupku je nemi svedok svih procesnih radnji. Dobro sastavljen zapisnik iz prethodnog postupka olakšava i ubrzava njegov dalji tok, a naročito vodjenje glavnog pretresa.Zapisnik je važna osnova za donošenje presude, a ponekad može imati sudbonosni značaj za rešenje krivične stvari. U zapisnik se unosi naziv državnog organa pred kojim se vrši radnja, mesto gde se vrši radnja, dan i čas kad je radnja započeta i završena, imena i prezimena prisutnih lica i u kom svojstuvu prisustvuju, kao i naznaka krivične stvari u vezi koje se preduzima radnja. Zapisnik treba da sadrži bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. U njega se u vidu pripovedanja, unosi samo bitna sadržina datih iskaza. Pitanja se unose u zapisnik samo ako je potrebno da se razume odgovor. Ako je potrebno u zapisnik će se doslovno uneti pitanje koje je postavljeno i odgovor koji je dat. Ukoliko su prilikom preduzimanja radnje oduzeti predmeti ili spisi, to će se naznačiti u

130

zapisniku, a oduzete svari će se priključiti zapisniku ili će se navesti gde se nalaze na čuvanju. Prilikom preduzimanja radnji kao što su uvidjaj, rekonstrukcija dogadjaja, pretresanje stana ili lica, prepoznavanje lica ili predmeta, u zapisnik će se uneti i podaci koji su važni s obzirom na prirodu takve radnje ili za utvrdjivanje istovetnosti pojedinih predmeta (opis, mere i veličina predmeta ili tragova, oznake na predmetima i dr.). U slučaju da su pri vršenju navedenih radnji napravljene skice, crteži, planovi, fotografije, filmski i video snimci i sl. to će biti navedeno u zapisniku, a sačinjeni materijali će biti priključeni zapisniku. Po odredjenim uslovima koje predvidja ZKP može doći do izdavjanja pojedinih zapisnika. To će se dogoditi kada istražni sudija utvrdi da se na odredjenim iskazima okrivljenog, svedoka ili veštaka ne može zasnivati sudska odluka, zbog postojanja odredjenih procesnih smtnji. On će odmah po saznanju za takve zapisnike, a najkasnije do završetka istrage na osnovu službene dužnosti ili na predlog stranaka, doneti rešenje o njihovom izdvajanju. Zapisnik po pravilu sastavlja zapisničar, a izuzetno lice koje preduzima procesnu radnju. Satavlja se tako što lice koje preduzima radnju glasno diktira zapsiničaru šta će uneti u zapisnik. U zapisniku se nesme ništa brisati, dodavaati i menjati, precrtana mesta moraju ostati čista. Stranke imaju pravo da pročitaju zapisnik.

29. POSTUPAK ZA IZDAVANJE POTERNICA I OBJAVE

Poternica je potražni akt koji OUP raspisuje na osnovu naredbe suda ili uprave kazneno-popravne ustanove u cilju traganja za okrivljenim protiv koga se vodi krivični postupak za KD za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a predvidjena je kazna zatvora od 3 godine ili teža kazna, ili za osudjenim licem koje je pobeglo sa izdržavanja kazne. Poternica se može raspisati samo nakon donošenja rešenja o sprovodjenju istrage. Poternica može biti lokalna-za teritoriju jedne ili više opština, ali ne i teritoriju cele Republike, centralna-raspisuje se na teritoriji države Srbije i tekst poternice se objavljuje u Glasniku koji izdaje OUP. Medjunarodne poternice raspisuje MUP na osnovu zahteva OUP. Objava je potražni akt čije izdavanje spada u nadležnost OUP, koji se izdaje kada je neophodno prikupiti podatke ili pronaći predmete koji su u vezi sa KD, zatim u slučajevima kada je potrebno pronaći nestala lica do čijeg je nestanka, prema realnoj predpostavci, došlo izvršenjem KD i kada se pronadje leš čiji identitet nije utvrdjen. Objava koja se odnosi na predmet mora da sadrži njegov potpuni i precizan opis, kao i podatke o rodu, vrsti, podvrsti, marki i fabričkom broju, kao i drugim individualnim oznakama i karakteristikama koji mogu da posluže za identifikaciju predmeta.Kada se radi o nestaloj osobi u objavi treba navesti detaljne podatke o mestu, vremenu i okolnostima nestanka, što detaljniji lični opis nestalog lica, njene odeće i obuće, koju je imao na sebi u trenutku nestanka.U objavi o pronadjenom lešu čiji identitet nije utvrdjen treba veoma precizno navesti gde je, i kada leš pronadjen, detaljni opis leša i po mogućstvu priložiti fotografiju.

131

30. BRISANJE OSUDE

1. ZKP govori o brisanju osude, a novi KZ o rehabilitaciji (čl. 97-100 KZ). Značaj brisanja osude (rehabilitacije) je u tome što posle toga prestaju pravne posledice osude i što se podaci o brisanoj osudi mogu davati samo sudu, javnom tužiocu i OUP u vezi sa krivičnim postupkom lica čija je osuda brisana. Do brisanja osude (rehabilitacije) dolazi ili po sili zakona (zakonska rehabilitacija) ili po osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija), odnosno po službenoj dužnosti ili po molbi osudjenog.

a) Zakonska rehabilitacija nastaje kad po KZ brisanje osude nastupa protekom odredjenog vremena i uz uslov da osudjeni (kome je izrečena presuda kojom se oglašava krivim, a oslobadja od kazne, ili sudska opomena, ili uslovna osuda, ili novčana kazna, kazna rada u javnom interesu, oduzimanje vozačke dozvole ili kazna zatvora do 3 godine), a koji pre toga nije bio osudjivan, u tom vremenu neučini novo KD, rešenje o rehabilitaciji, odn. brisanju takve osude donosi po službenoj dužnosti OUP koji je nadležan za vodjenje kaznene evidencije. Pre donošenja rešenja o brisanju osude OUP je dužan da utvrdi da li je osudjeni učinio novo KD pre proteka roka odredjenog za brisanje osude. Ako OUP ne donese rešenje o brisanju osude, osudjeni može tražiti da se utvrdi da je brisanje osude nastupilo pozakonu. Ukoliko OUP u roku od 30 dana od prijema zahteva ne postupi po ovom zahtevu osudjenog, osudjeni može tražiti da rešenje o brisanju osude donese sud koji je izrekao prvostepenu presudu. b) Sudska rehabilitacija nastupa po molbi osudjenog kad sud može odrediti da se brišu osude na kaznu zatvora od 3-5 godina, ako je proteklo 10 godina od izdržane, zastarele ili oproštene kazne, a okrivljeni u tom vremenu nije izvršio novo KD. Osude preko 5 godina zatvora ne mogu se brisati nipo molbi osudjenog. Postupak se pokreće na molbu osudjenog pred sudom koji je sudio u prvom stepenu. Odredjeni sudija će ispitati da li je proteklo potrebno vreme, a zatim sprovesti potrebne izvidjaje radi utvrdjivanja činjenica i pribavljanja dokaza važnih za odluku. O ponašanju osudjenog sud može tražiti izveštaj od OUP i od uprave ustanove u kojoj je izdržavao kaznu. Posle sprovedenih izvidjaja saslušava se javni tužilac i spisi sa obrazloženim mišljenjem odredjenog sudije dostavljaju veću istog suda radi donošenja odluke. Veće donosi rešenje o brisanju osude ili odbija molbu osudjenog.

2. Molba za prestanak mera bezbednosti (zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili dužnosti i zabrane upravljanja motornim vozilom) ili za prestanak pravne posledice osude koja se odnosi na zabranu sticanjaodredjenog prava, podnosi se sudu koji je sudio u prvom stepenu. Posle proveravanja da li je proteklo potrebno vreme, preduzimanja potrebnih izvidjaja, prikupljanja podataka o vladanju osudjenog i saslušanja javnog tužioca, odredjeni sudija dostavlja spise sa obrazloženim predlogom sudu nadležnom za odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti odn. pravne posledice osude. Koji je to sud, odredjeno je zakonom o sudovima tako da ne mora biti sud koji je sudio u prvom stepenu. U

132

slučaju odbijanja molbe, nova se ne može podneti pre nego što proteknu dve godine od dana pravosnažnog rešenja o odbijanju predhodne molbe.

IV. KRIMINALISTIČKA OPERATIVA

1. METODI I SREDSTVA U KRIMINALISTIČKOJ OPERATIVI

Sistem neprocesnih kriminalističkih metoda i sredstava ( kriminalistička kontrola, kriminalistička obrada) koje policija primenjuje u cilju otkrivanja KD, prikupljanja podataka o učiniocu, mestu gde se nalazi I njegovim vezama, kao i u cilju utvrdjivanja I obezbedjivanja predmeta koji su potencijalni nosioci dokaznih informacija.Oslobodjena procesnih formi i ograničenja, ova delatnost prethodi krivičnom postupku i priprema uslove za njegovo pokretanje. Medjutim, iako nisu zatvorene u čvrste okvire pravnih normi, radnje kojima se ostvaruje ova delatnost moraju biti naučno zasnovane, imaju se izvoditi lege artis, a uz to moraju odgovarati opštim principima pravnog sistema. Započinjanje operativne delatnosti nije vezano za postojanje posebnog zahteva državnog tužioca ili bilo kakvog formalnog uslova, već se pokreće po sopstvenoj inicijativi OUP ili po nekoj drugoj inicijativi. Povod za njeno preduzimanje jesu osnovi sumnje da je izvršeno KD koje se goni po službenoj dužnosti. U cilju planskog i sistematskog saznavanja za osnove sumnje, resor javne bezbednosti mora da izgradjuje i primenjuje najadekvatnije metode i sredstva kao i da raspolaže celokupnim registrom izvora informacija. Pribavljanje blagovremenih saznanja o pripremanju i izvršenju KD jedan je od najvažnijih organizaciono-tehničkih zadataka policije. Efikasnost u njegovom izvršenju se ocenjuje, izmedju ostalog i brojem samoinicijativno otkrivenih KD. Operativna delatnost OUP ne može i ne sme počivati na stihijskom, spontanom i neorganizovanom uočavanju indicija, niti sme da prestane momentom pokretanja krivičnog postupka. Ona mora imati trajniji karakter i po potrebi, može se odvijati paralelno sa kasnijim fazama postupka. Operativna delatnost ispoljava dve osnovne karakteristike: Prva se odnosi na njenu diskreciju, jer ona mora da bude uvek sprovodjena prema načelu čuvanja službene tajne, druga se odnosi na ograničenost subjekata koji sprovode operativne kriminalističke radnje a to su OUP, odn. policija.

133