¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

BITI HRIŠĆANINA NE RELIGIOZAN

Fritz Ridenour

¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤¤

SadržajUVOD.....................................................................................................1

I. VASA VERA... ZIVA ILI MRTVA?......................................................3

II. DA LI BOG RAZVRSTAVA PREMA OCENAMA?...........................7

III. JESU LI HRISCANI... USLOVNO PUSTENI ILI POTPUNO SLOBODNI?.......................................................................................14

IV. DA LI JE VASA VERA NESTO VISE OD OSIGURANJA PROTIV POZARA?............................................................................21

V. CIJI STE ROB?...............................................................................26

VI. DUH PROTIV EGA... KAKO DOBITI RAT U SEBI?.....................33

VII. KAKO BOG SVE VODI NA DOBRO ONIMA KOJI GA LJUBE?..............................................................................................40

VIII. KO MOZE SPOZNATI MISAO BOZJU?.....................................45

IX. DA LI JE TO BOZJA VOLJA?......................................................54

X. JE LI VASE HRISCANSTVO ZAISTA... NELICEMERNA LJUBAV..............................................................................................61

XI. JEDINI ZAKON KOJI VAM JE POTREBAN.................................66

XII. IGRA KOJU HRISCANI TAKO DOBRO IGRAJU........................72

i

SadržajXIII. STEPENICA ILI KAMEN SPOTICANJA.....................................80

XIV. RAZDELITI ILI UMNOZITI...........................................................87

XV. NIKAD NE GLEDAJTE UNATRAG..............................................94

ii

UVOD

UVOD

"Kako biti hrišćanin, a ne biti religiozan" zvuči gotovo protivrečno jer sehrišćanstvo smatra jednom od najvećih religija sveta.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je sistem verovanja i štovanjaBoga...

Hrišćanstvo je, bez sumnje, to isto.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je služenje i obožavanje Bogaizraženo u obliku štovanja...

Hrišćanstvo jeste i to.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je odanost, vernost, savesnost,svest ili uverenje o postojanju vrhunskog bića koje pobuđujepoštovanje, ljubav, zahvalnost, želju da mu se služi i da ga sluša...

Hrišćanstvo jeste i to... ali i mnogo više od toga.

To "mnogo više od toga" je ono šta se krije iza naslova ove knjige.

Hrišćanstvo je nešto mnogo više od religije, jer svaka religija ima jednuosnovnu karakteristiku, a to je da njeni sledbenici nastoje naći Boga,doseći ga i ugoditi mu vlastitim naporima. Religije pokušavaju"uhvatiti", shvatiti Boga a u hrišćanstvu je Bog sam došao k čoveku −nisu ljudi našli Boga, nego je Bog našao njih. Za mnoge je ovačinjenica vrlo iznenađujuća, jer oni više vole svoje religijske aktivnosti,koje im omogućavaju da sve "uzmu u svoje ruke" i da se tako osećaju

1

dobro i sigurno.

Hrišćanstvo, međutim, nije religiozno stremljenje.

Biti hrišćanin znači uzvratiti svemu onome što je Bog učinio. Hrišćanskiživot je odnos s Bogom, a ne religiozno stremljenje pa ipak se mnogihrišćani ponašaju tako da u to ne veruju. Formama i formalnostima,ritualima i zakonima, sistemima i formulama pokušava se hrišćanstvosvesti na nivo religije, na neku vrstu sistema, gde dela zamenjuju veru ipoverenje, a za zakon ima prednost pred milošću. Umesto da se čovekodazove Božjoj ljubavi, on je pokušava dosegnuti svojim vlastitimnastojanjima, misleći da se to može učiniti.

Kad Bog uđe u čovekov život on ga zahteva potpunog. Tada jepotrebno moraju odbaciti religiozna nastojanja i bogosluženja. Tada jepotrebno odbaciti igru zvanu "crkva", koju ljudi tako dobro igraju svakenedelje. Bog želi čitavog čoveka − njegovo srce, dušu i telo − kaonjemu prinesenu živu žrtvu.

Postoji način da se bude hrišćanin, a da se ne bude religiozan? Postoji"nešto" čime bi se mogao negirati onaj glas koji u čovekovoj dubinigovori: "Hrišćanstvo znači biti dobar, a ako nisam dobar, onda nemogu imati uspeha kao hrišćanin. A ako nemam uspeha, onda samfrustriran i osećam se krivim i onda zaista ne mogu biti zadovoljan nisobom, ni svojom verom."

Da, to "nešto" postoji: to je jedna knjiga Novog zaveta − Pavlovaposlanica Rimljanima. U 16 kratkih poglavlja, veliki apostol pokazuje daje hrišćanstvo mnogo više od religije. On objašnjava ko je u čoveku,zašto živi i kako može najbolje uspeti u životu. Ukratko rečeno, usledećim će poglavljima biti govora o tome kako biti hrišćanin a ne bitireligiozan.

2

I. VASA VERA... ZIVA ILI MRTVA?

I. VAŠA VERA...ŽIVA ILI MRTVA?

Nije li ovo pitanje čudno? Pokušajmo da definišemo pojmove. Veraneke osobe je ono u šta ta osoba veruje. To je vodeći princip i nadanjenog života. "Mrtva vera" je ona vera koja počiva na nečemu, što jesamo malo više od nekog intelektualnog sistema, beživotnog kreda ibeznačajnih dogmi koje nemaju nikakve veze sa stvarnim životom."Živa vera" je suprotnost "mrtvoj". Imati živu veru znači mnogo više odpukog slaganja s nekim verovanjem. Živa vera povezuje čoveka sBogom. Ona ima snagu. Upravo tom idejom Pavle počinje svojuposlanicu Rimljanima...

PROČITAJ: Rimljanima 1:1−17

1 Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen zaevanđelje Božije, 2 koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka uSvetim pismima, 3 a koje govori o njegovom Sinu, po telu rođenom izDavidovog potomstva, 4 po Duhu svetosti postavljenom za SinaBožijeg u sili − od uskrsa iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem. 5

Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovoime privedemo poslušnosti i veri sve narode, 6 među kojima ste i vi odIsusa Hrista pozvani, 7 − svima Bogu dragima, pozvanima svetima, kojisu u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca našega i Gospoda IsusaHrista.

8 Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas, što se ovašoj veri govori po svemu svetu. 9 I Bog, kome svojim duhom služim uobjavljivanju evanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas seneprestano sećam 10 svagda u svojim molitvama, moleći se da bi mi

3

jednom pošlo za rukom da Božijom voljom dođem k vama. 11 Želim,naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vašeučvršćenje, 12 odnosno, da među vama, s vama zajedno nađem utehuzajedničkom verom − vašom i mojom. 13 Ne želim, braćo, da vamostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođemk vama, da imam kakav plod i među vama kao i među ostalimmnogobošcima, ali sam do sad uvek bio sprečen. 14 Dužan samGrcima i varvarima, mudrima i nerazumnima; 15 tako sam voljan daobjavim evanđelje i vama u Rimu.

16 Ja se, naime, ne stidim evanđelja, jer je ono sila Božija na spasenjesvakome ko u njega veruje, prvo Judejinu, a i Grku. 17 Jer se u njemuotkriva pravednost Božija, iz vere u veru, kao što je napisano:"Pravednik će živeti od vere".

Mora li se hrišćanin"oprostiti sa zdravim razumom"?

Uvodne reči poslanice Rimljanima nas začuđuju kada se setimo da ihje napisao neko ko je nekad mrzeo hrišćanstvo. Pavle je bio Jevrejin.Postao je rabin i pripadao je religijskim konzervativcima svogavremena – farisejima. Ubrzo posle Hristove smrti i vaskrsenja (33.god.n.e.), Pavle je svim silama nastojao da iskoreni hrišćanstvo."Znao" je da hrišćani nisu u pravu, jer su tvrdili da je Isus obećaniMesija, Spasitelj – kakva glupost!

Međutim, za vreme jedne kampanje protiv hrišćana (Dela 9), Pavlepogođen zaslepljujućom vizijom, pada na tlo. On čuje glas živogaHrista i menja se. Napušta fariseje i, po cenu svoga života, postajepredani hrišćanin, "sluga Isusa Hrista". I već od samog početka, Pavlezna da biti hrišćanin ne znači biti religiozan. Još kao farisej, dobro jenaučio šta je to religija. Znao je jevrejski zakon isto tako dobro kao što

4

mi znamo abecedu. Međutim, taj zakon mu nije doneo mir, nije gapovezao sa Bogom. A onda, na prašnjavom putu za Damask, sam Bogse objavljuje Pavlu i pita ga: "...zašto me goniš?", a Pavle odgovara:"Ko si, Gospode?"

I tako Pavle postaje poznati vođa rane Crkve. Svuda osniva grupevernika i piše mnoga pisma da bi ih ohrabrio u njihovoj novoj veri.Poslanica Rimljanima je jedno pismo ljudima koje još nije posetio. Onžarko želi da dođe u Rim, u nadi da će od glavnog grada rimskogcarstva načiniti odskočnu dasku za misionarski rad na Zapadu. IzKorinta piše crkvi u Rimu sa namerom da joj što bolje objasni značenjeJevanđelja. Čak ni u uvodnim stihovima ne gubi vreme naobjašnjavanje da je hrišćanstvo živa vera.

"Ne stidim se, naime, evanđelja, jer ono je Božija sila za spasenjesvakome ko veruje – prvo Judejinu pa Grku." (Rim. 1:16)

Pavle je spreman da sa drugima podeli Jevanđelje – Radosnu vest –jer zna da u njemu leži snaga; da ono može dati smisao životu iosloboditi ljude. Ljudi njegovog vremena tragaju za spasenjem, miromuma, srca i duše. Isto se događa i danas. Međutim, ljudi ne shvatajuporuku jevanđelja. Hrišćanstvo je svedeno na jednu od religija, punorituala, pravila i raznih dodataka u želji da se dosegne do Boga. Ali sveto nije Jevanđelje.

Jevanđelje nisu pravila i zakoni. Ono nije religijski spisak onoga šta sesme a šta ne sme.

Jevanđelje nije ljudska ideja. Mnogi ljudi veruju u nekakvog boga, ali jeon toliko mali da ga mogu smestiti u svoju religijsku kutiju koju nazivajuhrišćanstvom.

Jevanđelje nije anti−intelektualno kao što to tvrde oni koji više voleneku uzvišenu religiju, vrednu nečije inteligencije. Čovek se ne mora

5

oprostiti sa zdravim razumom da bi bio hrišćanin, čemu svedoče imnogi istaknuti ljudi. Lambert Dolfin (Dolphin), fizičar na Stanfordskomfakultetu, kaže: "Uopšte nisam bio istinski naučnik dok nisam sreoHrista. Niti sam mogao biti, jer sam bio odsečen od stvarnosti. Jedinoje život s Bogom istinska stvarnost, a moguć je jedino kroz veru uIsusa Hrista i njegovu smrt, kojom nas je otkupio od greha. Isus Hrist jeotkrivenje misterije univerzuma. U njemu sam pronašao smisao života iključ za sve probleme."

Valter F. Burke (Walter F. Burke), direktor projekta za istraživanjesvemira Merkuri i Džemini (Mercury i Gemini), kaže: "Nisam našaoništa u istraživanju svemira ili naučnim otkrićima što bi me nateralo daodbacim svog Spasitelja Isusa Hrista."

Jevanđelje je Božja radosna vest u Isusu Hristu, kroz koga se BogStvoritelj objavio čoveku, svom stvorenju. Kroz Jevanđelje Bog govoričoveku: "Ja te ljubim; teret je skinut s tvojih leđa. Objavio sam ti se dabih mogao učiniti nešto za tebe. Hrist je umro za tvoj greh, tvoju krivnjui tvoju nemoć. A Hrist je ustao iz mrtvih i ponovo živi i ako u njegaveruješ i ti ćeš živeti..."

Ima još nešto u uvodnim rečima poslanice Rimljanima: Jevanđelje jeza one koji ga nisu zaslužili (vidi, Rim. 1:14−15) i to je ono što ga činiRadosnom vešću. Ono je za one koji znaju da religijom ne mogu dadosegnu do Boga. Jevanđelje nije religija. Jevanđelje je hrišćanstvo –vera i predanje jednoj osobi – Isusu Hristu. I to je, kako ćemo videti,ono o čemu poslanica Rimljanima govori...

6

II. DA LI BOG RAZVRSTAVA PREMA OCENAMA?

II. DA LI BOG RAZVRSTAVAPREMA OCENAMA?

"Razvrstavanje prema ocenama" pojam koji se upotrebljava u školama.Nastavnik uzima sve ocene svojih učenika, pa ih zatim poreda odnajviših do najnižih i izvuče krivulju po kojoj učenici idu u kategorijeodličnih, vrlo dobrih, dobrih i dovoljnih, a oni sa najnižim ocenama ukategoriju nezadovoljavajućih. Da li i Bog ocenjuje ljude na taj način?Mnogi se ljudi ponašaju kao da je to baš tako: "Pa, nisam ni upola joškao... Živim vrlo pristojnim životom. Nikada ne kradem, ne varam... Pačak ni psa ne udarim..." Hoće li Bog, u svojoj dobroti i ljubavi podaritiprolaznu ocenu i "diplomu raja" ljudima koji se trude da "daju sve odsebe"? Pogledajmo šta kaže Pavle...

PROČITAJ: Rimljanima 1:18−32

18 Gnev Božiji pak otkriva se sa neba na svaku bezbožnost inepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu, 19 jer ono štose može saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. 20 Čak injegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu seod stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delimapromatraju, da nemaju izgovora, 21 jer iako su Boga poznali, nisu gakao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislimapadoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce. 22

Postali su ludi govoreći da su mudri, 23 pa zameniše slavu besmrtnogaBoga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i četveronožnihživotinja, i gmizavaca.

24 Bog ih je zato sa prohtevima njihovih srca predao u nečistotu, dameđusobno obeščašćuju svoja telesa, 25 − oni koji su lažju zamenili

7

Božiju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji jeblagosloven doveka, amin. 26 Zato ih je Bog prepustio sramnimstrastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim, 27 aisto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudiraspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i nasebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu. 28 I pošto se nisupotrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenomumu − da čine što ne priliči, 29 oni, koji su ispunjeni svakomnepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljalstvom; puni zavisti,ubijstva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači, 30 opadači,bogomrsci, siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala,nepokorni roditeljima, 31 nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi,nemilosrdni; 32 oni znaju Božiju pravdu − da oni koji tako šta činezaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine, nego odobravaju i drugimakoji čine.

"Loši momci" u smokinzimai rimskim togama

Ovo kao da se odnosi na one "loše momke", one pagane koji sunamerno odbacili Božju istinu. Ali, u ovom svetu isto toliko pagana usmokinzima koliko ih je bilo u rimskim togama. Pavle jasno ističe dačovek može spoznati svog Stvoritelja. U svemu oko sebe čovek čovekmože videti Božje delo. Međutim, umesto da priznaju Boga, slave ga ibudu mu zahvalni, ti se pagani – bezbožnici okreću od Boga k sebi.Oni izmišljaju smešne slike o Božjem izgledu. Odvraćaju se od Svetla isve više padaju u tamu.

Pogledajmo spisak prekršaja protiv Boga koji Pavle spominje. Ljudi suse pobunili protiv Boga i to je posledica njihove pobune. Ljudskasebičnost pokvari sve čega se dotakne. Ljudi ne osećaju potrebu da seokrenu Bogu, jer kakvo pravo ima Bog na njihov život? Oni žele činiti

8

ono šta žele, i da budu svoji vlastiti gospodari. Iako znaju da je Bogodredio smrtnu kaznu za njihove prestupe, ljudi ih nastavljaju činiti inavode druge da ih čine. Toliko su se udaljili od Boga da više ne vide ine shvataju posledice svojih dela.

"Pa", pomisliće neko, "ja nisam takav". Takvi ljudi trebaju Evanđelje, aline shvatam kakve to veze ima sa mnom."

Vi niste takvi? Vi se trudite ispravno živeti? Čitajmo dalje:

PROČITAJ: Rimljanima 2:1−16

1 Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudećidrugom samoga sebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to. 2 Aznamo da Bog po istini sudi onima koji tako šta čine. 3 Ili misliš,čoveče, ti što sudiš onima koji čine tako šta, a isto činiš, da ćeš izbećisud Božiji? 4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote, podnošenja istrpljivosti, i ne znaš da te Božija dobrota vodi pokajanju? 5 Ali svojomtvrdoglavošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva iotkrivenja pravednog suda Božijeg, 6 koji će svakome uzvratiti ponjegovim delima; 7 onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, časti nepropadljivost, daće večni život, 8 a onima što prkose i ostajunepokorni istini, a zlu poslušni, gnev i ljutnju. 9 Nevolja i muka na svakudušu čoveka koji čini zlo, prvo Judejina, pa Grka. 10 A slava, čast i mirsvakome koji čini dobro, prvo Judejinu, pa Grku. 11 Jer Bog ne gleda koje ko.

12 Jer svi koji su bez zakona zgrešili bez sudelovanja zakona će ipropasti, a svi koji su pod zakonom zgrešili − biće po zakonu osuđeni.13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego ćebiti opravdani oni koji zakon tvore. 14 Kad, naime, mnogobošci, kojinemaju zakona, po prirodi čine ono što zakon zahteva, onda su oni,koji nemaju zakona, sami sebi zakon. 15 Oni pokazuju da je delozakona napisano u njihovim srcima, što svedoči njihova savest i

9

njihove misli koje se međusobno optužuju i brane, 16 na dan kada ćeBog preko Isusa Hrista − po mom evanđelju − suditi ljudske tajne.

Svi mi imamoneke skrivene prljave misli

Da li je ovde Pavle pošten i nepristran? Kako on može reći da svakočini iste stvari? Vi pokušavate "živeti ispravno"?

Iako uvek vidimo greh neke druge osobe, često ne vidimo isti greh kodnas samih. Mi ukazujemo na tuđu mržnju, ali ne vidimo svoju zavist.Razmišljamo o tome kako se neko stalno hvališe, ali ne opažamovlastiti ponos.

Stoga se sada Pavle obraća "dobrim" i "moralnim" ljudima koji ne želeslušati Božju Reč. Na šta to Pavle cilja? Na to da moralni ljudi stalnorazmišljaju o svojoj dobroti, a nikada ne zaviruju u svoje srce i neuzimaju u obzir šta to Bog poručuju kroz svoju Reč. Pavle tvrdi da suljudi skloni osuđivanju drugih, a slepi su za vlastite pogreške.

Čitajući između redaka možemo zamisliti Pavla kako razmišlja o sebidok ovo piše. Pre svog sudbonosnog susreta s Hristom, bio je vrlo"moralan" čovek i prezirao je "taj pokvareni svet". Tek kad je sreoHrista, shvatio je kakav je. Shvatio je da nije nepogrešiv. Takvo neštose događa samo kada se čovek susretne s Hristom i pogleda se uzpomoć njegovog svetla. Sve dok se čovek upoređuje sa drugima, mislida je ispravan. Međutim, kada se nađe u neposrednoj blizini Hristovogsavršenstva, sve postaje drugačije. Njegove tajne bivaju otkrivene predBogom, a to je nešto šta on teško može prihvatiti... Čovek ne želi dadrugi znaju njegove tajne, jer pred njima glumi dobrotu i dostojanstvo.Ali, ma kako dobro on igrao svoju ulogu, u njemu još uvek postojeprljave misli za koje niko ne sme znati. Misli koje on zaključava, a ključ

10

odbacuje.

Bog zna sve o tome, jer se ništa od njega ne može sakriti. Zbog togaPavle izriče osude i kazne – da bi se svako mogao uveriti da mu jeHrist potreban. Evanđelje je potrebno SVAKOME. I paganskom i lošemmomku i moralnom "dobrom" momku... i da, Pavle čak ima nekolikoreči i za religiozne momke, odnosno, najreligioznije od svih – Jevreje.A Pavle zna šta govori, jer je i sam nekad bio "religiozni Jevrejin".

PROČITAJ: Rimljanima 2:17−29

17 Ako se pak ti zoveš Judejin, oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,18 i pošto si iz zakona dobio pouku, znaš njegovu volju i rasuđuješ štaje pravo a šta ne, 19 i ubeđen si da si vođ slepima, svetlost onima kojisu u mraku, 20 vaspitač nerazumnih, učitelj nejakih, koji u zakonu imaoličenje znanja i istine, 21 ti, dakle, koji drugoga učiš samoga sebe neučiš? ti, što propovedaš da se ne krade, kradeš? 22 ti, što govoriš da sene čini preljuba, činiš preljubu? ti, što osećaš odvratnost premaidolima, potkradaš njihove hramove? 23 ti, što se hvališ zakonom,prestupanjem zakona ne odaješ poštovanje Bogu? 24 Ta zbog vas sehuli na ime Božije među mnogobošcima, kao što je i napisano.

25 Obrezanje svakako pomaže − ako zakon izvršavaš; ako si pakprestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje. 26 Ako,dakle, neobrezani drži zakonske propise, zar se neće njegovoneobrezanje smatrati kao obrezanje? 27 I tako će onaj koji je po prirodineobrezan, a ispunjava zakon, suditi tebi, prestupniku zakona − i poredslova zakona i obrezanja. 28 Jer nije Judejin onaj koji je to samo spolja,i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, 29 nego, Judejin jeonaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu.Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.

11

Ime se Božje huli zbog vaše religije

Pavle govori Jevrejima svog vremena. Oni su bili religiozni, čitali Biblijuredovno, molili, postili, davali desetak i slavili Boga. Bili su to dobri,religiozni ljudi, koji nikada nisu postavljali pitanja o svom odnosu sBogom. Nikada im nije palo na pamet da ih je Bog osudio, a upravo setako i dogodilo.

Šta je krenulo pogrešnim putem? Pavle je znao odgovor. Jevreji supostali ponosni i njihov ih je ponos učinio licemerima. Ponosili su sepoznavanjem Božjih zakona, ali su bacili ljagu na Boga kršeći ih! Pavlena sve to dodaje još i ovu optužbu: "Zaista, kako je pisano ime seBožje zbog vas huli među narodima!"

Isto se dešava i danas. U mnogim je crkvama religija važnija od ličnogpredanja Hristu. Religija može učiniti čoveka ponosnim, ali on, ustvarnosti, ne uspeva biti skroman, pošten, ljubazan i prijatan. Zaštotoliko ljudi zazire od crkve? Zašto nazivaju hrišćane licemerima? Zatošto se igru zvana "religija" vrlo lako može prozreti.

Budimo iskreni. Ne radi se samo o grešnicima koji ne žele videti svetlo.Istina je da ih đavo zaslepljuje, ali im religijsko licemerstvo u crkvi vrlomalo pomaže da progledaju.

U ovom odlomku Pavle na videlo iznosi slabosti religije. On jasno ističeda niko nije slobodan od greha. I religiozni ljudi i izabrani Jevreji semoraju promeniti. To je jedino šta je važno.

PROČITAJ: Rimljanima 3:1−22

1 Kakvo preimućstvo ima Judejin, ili kakva je korist od obrezanja? 2

Mnogo, na svaki način. Prvo, njima su poverena Božija obećanja. 3 Štato znači? Ako su neki bili neverni, hoće li njihova nevernost obesnažitiBožiju vernost? 4 Daleko od toga. Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a

12

svaki čovek laža, kao što je napisano: "Da budeš opravdan u svojimrečima i da pobediš kad ti sude". 5 Ako pak naša nepravednostpokazuje Božiju pravednost, šta ćemo reći? Da nije Bog nepravedankad daje izraza svom gnevu? − ljudski govorim. 6 Daleko od toga. Kakobi onda Bog mogao da sudi svetu? 7 I kad se Božija istinitost mojomlažju pokazala još uzvišenija na slavu njegovu, zašto mi se još kaogrešniku sudi? 8 Hoćemo li, kao što nas neki klevetaju i za nas kažu dami govorimo: treba da činimo zlo da tako dođe dobro? Osuda ovih jepravedna.

9 Šta, dakle? Jesmo li u preimućstvu? Nikako; jer malopre smo okriviliJudeje i Grke − da su svi pod grehom, 10 kao što je napisano: "Nemapravednoga − baš ni jednoga; 11 nema razumnoga, nema toga kojiBoga traži. 12 Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nematoga koji čini dobro, nema baš ni jednog. 13 Njihovo grlo je otvorengrob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; 14

usta su im puna kletve i gorčine. 15 Noge su im brze za krvoproliće, 16

pustoš i beda je na njihovim putevima, 17 a put mira ne poznaše. 18

Pred njihovim očima nema straha od Boga." 19 A znamo da sve štozakon govori − govori onima koji su pod zakonom, da se svaka ustazapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom. 20 Jer delima zakona nikose neće opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samopoznanje greha.

21 A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga,posvedočena od zakona i proroka, 22 naime, pravednost Božija kojaverom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike.

Dakle tu smo. Teško da bismo mi ikada ovako ocenili čovečanstvo, aliBog nas tako ocenjuje. Radosna vest je za sve ljude. Kako ona deluje?Šta je čini Božjom silom na spasenje svima.

13

III. JESU LI HRISCANI... USLOVNO PUSTENI ILI POTPUNO SLOBODNI?

III. JESU LI HRIŠĆANI...USLOVNO PUŠTENI ILI POTPUNO

SLOBODNI?

Neobično postavljeno pitanje: je li hrišćanin pušten uslovno ili potpunooslobođen? Razmislimo malo o tome. Kada je zatvorenik pušten izzatvora potpuno je slobodan, bez ikakvih uslova, nije više ničim vezanniti obeležen. Kada je pušten uslovno mora se pridržavati nekihograničenja. Mora se javljati nadležnim vlastima, ne može ići kud hoćei raditi šta hoće. Mnogi hrišćani žive, rade i govore baš tako kao da suuslovno pušteni. Ali, da li je Bog hrišćane uslovno oslobodio? Sledećihnekoliko stihova Pavlove poslanice Rimljanima spadaju među njegovenajdublje misli, jer je u ovih nekoliko poteza perom zahvatio bitRadosne vesti...

PROČITAJ: Rimljanima 3:23−31

23 svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božije, 24 te se opravdavaju zabadava − njegovom blagodaću − na osnovu iskuplenja u Hristu Isusu,25 koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja − njegovom krvlju − koja severom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojojstrpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, 26 da bi svojupravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i daopravda onoga koji veruje u Isusa. 27 Gde je, dakle, hvalisanje? Ono jeisključeno. Kojim zakonom? zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.28 Smatramo, naime, da se čovek opravdava verom bez dela zakona.29 Ili Bog pripada samo Judejima, a ne i mnogobošcima? Da, imnogobošcima, 30 pošto je samo jedan Bog koji će obrezanogaopravdati po veri a neobrezanoga verom. 31 Da li mi, prema tome,

14

ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podržavamo zakon.

Došli smo do bitnih odgovora koje hrišćanstvo nudi svima koji susagrešili. Bog se pobrinuo za naše spasenje. Došao je na svet u osobiIsusa Hrista i patio za nas na krvavom i strašnom krstu. Bog jedozvolio svom jedinom sinu da preuzme na sebe naše grehe da bismomi mogli biti "opravdani".

Biti opravdan pred Bogom znači da je Božja pravda zadovoljena krozotkupljujuću smrt njegovog sina Isusa Hrista. Hrist je platio kaznu zanaše grehe i time otklonio našu krivicu. Ovu poslednju činjenicu −krivicu − koja je toliko važna, mnogi hrišćani predviđaju ali je nikadazaista ne shvate.

Mogli bismo, na primer, ilustrirati opravdanje pomoću obaveštenja oplaćanju kazne. Pretpostavimo da ste morali otići sudiji za prekršajezbog prebrze vožnje. Međutim, tamo saznate da je kaznu platio nekodrugi − vaš otac ili stric. Ali, Bog ide jedan važan korak dalje. Iakočoveku, koji treba platiti kaznu nju plati neko drugi, to ne menjačinjenicu da je on kriv. Kada se grešnik okrene Bogu kroz Hrista,njegova je krivica izbrisana zajedno sa kaznom!

U Božjim očima je hrišćanin potpuno oslobođen svih prošlih greha. Bogkaže da smo "opravdani besplatno... u Hristu Isusu". On nas prihvata imi postajemo deo njegove porodice njegovi duhovni sinovi i naslednici.(Jov. 1:12, Rim. 8:16)

Hrišćanin ovo ne može razumeti u potpunosti, ali on može reći: "Boggleda na mene kao da nikada nisam sagrešio." Kako i zašto je to tako?Opravdani smo besplatno Božjom milošću − njegovom naklonošću,milosrđem i ljubavlju koje nismo zaslužili. Milost možemo pokušatiilustrirati...

Milost je kada nas saobraćajni policajac samo opomene umesto da

15

nam naplati kaznu ili oduzme vozačku dozvolu.

Milost je kada dobijemo još jednu priliku, iako je nismo zaslužili (moždaje čak niti ne želimo).

Ali nema te usporedbe koja bi stvarno objasnila Božju milost. Božjaljubav i milost, koje nismo zaslužili, dostupne su svim ljudima, čak ionima koji ga mrze. Kada je čoveku zaista žao zbog greha kojeg jepočinio i kada veruje Hristu kao svom ličnom Spasitelju od greha, Bogmu rado oprašta. Samo Bog može biti tako milostiv!

Još jedna važna stvar...

Opravdani smo otkupljenjem koje je u Hristu Isusu. Otkupljenjeuključuje plaćanje. Otkupljenje znači oslobađanje od obaveze (duga)plaćanjem određene cene. Ovde je uključena i ideja otkupnine.

Međutim, Hrist je učinio mnogo više za naš život nego li je plaćanje unovcu. On je dao svoj vlastiti život kao otkupninu da bi nas oslobodiospona greha (Jov. 10:45).

Čovek odvojen od Boga je izgubljen. On je grešnik i zarobljenik đavla.Isus je došao i umro da bi platio maksimalnu cenu za naš otkup, jer mismo njegovi. Cena je bila njegov vlastiti život kojeg je dao na krstu.Nije nas kupio srebrom ili zlatom, već svojom krvlju (Dela 20:28).

Šta mi možemo učiniti?

Ništa.

Ništa osim da prihvatimo Božju Radosnu vest i verujemo joj. Vera uHrista nas menja i čini nas novim osobama. Vera je, kako kaže MartinLuter, "živo i smelo poverenje u Božju milost, tako sigurnu i čvrstu da bičovek za nju hiljadu puta svoj život stavio na kocku."

16

U veri nema magije. Vera je naš odgovor na spasenje koje nam jeomogućio Hrist. Sada se bez straha susrećemo s Bogom. Kazne ikrivice za greh više nema, sve je platio Bog sam. Religijski obredi idela ne čine nas ispravnim pred Bogom... a Bog ih i ne očekuje nakonšto smo došli Kristu. Mi smo potpuno oslobođeni, čak više nema ninaše krivice. Nismo uslovno pušteni, pa da kupujemo svoju slobodunastavljajući plaćati dugove svojih greha.

Samo malo, reći ćete. Da li to znači da sad mogu živeti kako hoću i nebrinuti se da poštujem Božji zakon? Pavle kaže: nikako. Božjeoproštenje vas čini novim čovekom. Vi sada verujete da vam Hristmože dati snagu da biste mogli živeti onako kako on to od vas očekuje.U stvari, tek kada verujemo u Isusa, možemo ga iskreno slušati. Nemožete verovati u Hrista tako da budete religiozni. Vera i religijskoopredeljenje je u suprotnosti. Verovati Hristu znači biti hrišćanin a nebiti religiozan.

Bog je uvek spašavao ljude po veri. Pre nego što je Zakon bio datMojsiju, Bog je pozvao Avrama, koji je kasnije postao otac jevrejskognaroda. Bog je tražio Avrama, koji je živeo dve hiljade godina preHrista, i Avram je uzvratio verom...

PROČITAJ: Rimljanima 4:1−25

1 Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]? 2

Ako je, naime, Avraam opravdan na osnovu svojih dela, može da sehvali, ali ne pred Bogom. 3 Jer šta kaže pismo: "Avraam je poverovaoBogu i to mu je uračunato kao pravednost". 4 A onome koji radi platase ne računa po milosti nego po dugu. 5 Onome pak koji ne radi, averuje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunavau pravednost, 6 kao što i David naziva blaženim čoveka kome Boguračunava pravednost bez dela: 7 "Blaženi su kojima su bezakonjaoproštena i gresi pokriveni. 8 Blažen je čovek kome Gospod greh neuračunava". 9 Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane, ili i na

17

neobrezane? Mi, naime, govorimo: "Avraamu je vera uračunata kaopravednost". 10 Kako mu je to uračunato? kada je bio obrezan ili kadaje bio neobrezan? Ne kada je bio obrezan, nego kada je bioneobrezan. 11 Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti kojuje stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezaniveruju, da se i njima to uračuna u pravednost, 12 i da bude otacobrezanih, onih naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode stopamavere našega oca Avraama, koju je on još kao neobrezan imao.

13 Jer obećanje Avraamu ili njegovom potomstvu − da će on bitinaslednik sveta, nije došlo posredstvom zakona, već posredstvompravednosti u veri. 14 Ako su, naime, naslednici samo oni od zakona,onda je vera izgubila vrednost, a obećanje je obesnaženo. 15 Jer zakonizaziva gnev, i gde nema zakona nema ni prestupa. 16 Zato se kaže"od vere", da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemupotomstvu, ne samo onome od zakona, nego i onome od Avraamovevere; on je otac svima nama, 17 kao što je napisano: "Postavio sam teza oca mnogim narodima", pred Bogom, kome je on verovao, kojioživljava mrtve i koji nebiće poziva u biće. 18 Avraam se − i mimo nade− nadao i poverovao je da će postati otac mnogim narodima, kao što jerečeno: "Tako će biti tvoje potomstvo". 19 I nije oslabeo u veri kada jeuzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, i izumrluSarinu matericu. 20 U Božije obećanje nije posumnjao s neverovanjem,nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu, 21 potpuno uveren da je Bogkadar i učiniti ono što je obećao. 22 Zato mu je bilo uračunato upravednost.

23 I nije samo radi njega napisano − da mu je uračunato, 24 nego i radinas, kojima će se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji jevaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda našega, 25 koji je predan za našegrehe i podignut radi našega opravdanja.

18

Vera koju imate je vera koju pokazujete

Zašto sada odjednom Pavle govori o Avramu? Zato što ima dobarrazlog za to. On piše Jevrejima i poganima koji su postali hrišćani. Utrećem poglavlju on iznosi da je vera osnov za opravdanje predBogom. Ali, šta ako ova ideja o veri nije u skladu s Božjom voljom,objavljenom u Starom zavetu? Ukoliko ne postoji biblijski temelj zavažnost vere, onda Jevreji mogu proglasiti Pavla heretikom. Ukoliko sečovek može opravdati delima, onda hrišćanstvo nije u pravu.

Pavle ne izabire slučajno Avrama za primer. Avram je otac jevrejskognaroda (1. Moj. 17:1−20). Ako Pavle može dokazati da je Avramverom, a ne delima, onda je postigao cilj: vera je duboko ukorenjena uBibliji, u Starom zavetu.

Pogledajmo opet Rimljane 4:1−5. Avram je verovao Bogu i zato je Bogoprostio njegove grehe i proglasio ga pravednikom.

U četvrtom poglavlju Pavle poručuje da pročitamo priču o Avramu i dasami donesemo zaključak. Bog je pozvao Avrama da ostavi svoj dom iode u novu zemlju gde će osnovati jevrejski narod. I Avram je otišao.Rečeno mu je da će njegova žena roditi sina, iako su i on i ona odavnoprošli doba u kojoj se može imati dece. Ali Avram je verovao i Sara jerodila sina.

Avram je bio prvo obličje vere. Verovao je Bogu, slušao ga. Imao jeveru i po njoj je delovao; nije samo sedeo i besposličario. Vera jeodgovor, delovanje. Verovanje (svesno priznavanje) može biti neštošta se proučava, ali se po veri, zapravo, živi i deluje.

Avram je najbolji primer. Vera koju imate je vera koju pokazujete. Veranije samo umna spoznaja, nego život življenja na nov način − odgovorna objavu Božje volje. vera je praktična stvar, a ne fantazija. Verovatiznači reskirati. Avram je pošao ne znajući gde ide.

19

Američki su astronauti, od Glena i Karpentera (Glenn i Carpenter)nadalje, imali neku vrstu naučne vere. Detaljni proračuni dali su imveru da će se sve odvijati po planu i oni su uzleteli. Međutim,Avramova vera je još veća. On nije mogao izračunati kako će sestvari odvijati, nego je samo prihvatio Božju reč i postupao u veri iposlušnosti. Vera koju imate je vera koju pokazujete. A kad imate veru,ona se pokazuje kao što ćemo to videti u narednim poglavljima.

20

IV. DA LI JE VASA VERA NESTO VISE OD OSIGURANJA PROTIV POZARA?

IV. DA LI JE VAŠA VERANEŠTO VIŠE OD OSIGURANJA

PROTIV POŽARA?

"Biti spašen" − opravdan verom u Hrista − znači imati večni život. No,da li je to cela priča? Kritika hrišćanstva temelji se na tome što ononudi nagradu tek na drugom svetu. Hrišćane se optužuje (mnoge i srazlogom) da se oni spašavaju zato da bi dobili polisu osiguranja protivpožara, koja će im pomoći da ne odu u pakao. Međutim, njihovi životine pokazuju nikakvih rezultata (promena). Kako to protumačiti? Da libiti hrišćanin znači donositi dobrobit i rezultate u ovom životu, upravosada?

PROČITAJ: Rimljanima 5:1−11

1 Pošto smo, dakle, opravdani verom, imamo mir s Bogomposredstvom Gospoda našega Isusa Hrista, 2 čijim smo posredstvom −verom − došli do ove blagodati u kojoj stojimo, i hvalimo se nadom naslavu Božiju. 3 I ne samo to, nego se hvalimo i nevoljama, znajući danevolja gradi strpljivost, 4 strpljivost pak prekaljenost, a prekaljenostnadu; 5 i, nada ne sramoti, jer se Božija ljubav već izlila u naša srcaDuhom Svetim koji nam je dat. 6 Jer je Hristos, dok smo mi još bilislabi, u određeno vreme umro za bezbožnike. 7 Jedva će ko umreti zapravednika; za dobroga možda bi se ko i usudio da umre. 8 Ali Bogpokazuje svoju ljubav prema nama time što je Hristos umro za nas kadsmo još bili grešnici. 9 Stoga ćemo mnogo pre mi, opravdani sadanjegovom krvlju, njegovim posredstvom biti spaseni od gneva. 10 Akosmo, dakle, mi − kao njegovi neprijatelji − izmireni s Bogom smrćunjegovoga Sina, onda ćemo još pre biti spaseni njegovim životom,

21

pošto smo izmireni. 11 I ne samo to, nego se i hvalimo Bogom krozGospoda svoga Isusa Hrista, čijim smo posredstvom sada primilipomirenje.

Prava vera donosi konkretne rezlutate

Šta većina ljudi očekuje od života? Poverenje, mir, ljubav, sreću,sigurnost. Sve se to može izraziti drugim rečima, ali su sve želje ukorenu iste. U odlomku kojeg smo upravo pročitali, Pavle kaže dahrišćanin može imati sve ovo što smo nabrojali. Činjenica da smoopravdani verom daje nam mir s Bogom zbog onoga što je Hrist učinioza nas. I još k tome, naša vera donosi tri divna konkretna rezultata:imamo mogućnosti, novu snagu i novog prijatelja.

Prvo, mogućnosti. Naša vera nas je dovela u položaj najvećeprivilegovanosti i mi sad s poverenjem možemo očekivati dapostanemo onakvi kakvima nas je Bog zamislio.

"To zvuči dobro", reći ćete, "ali kako to izgleda u praksi?"

Odgovor na ovo pitanje je napisan na svim stranicama poslaniceRimljanima − imati veru, poverenje i poslušnost. Bog se brine za tebe,pusti ga da te vodi. Kao usporedbu, uzmimo atletičara. Da bi postigaomaksimalan rezultat, on mora prepustiti vođenje treninga svom treneru.

Drugo, snaga. Pavle kaže da se hrišćanin može radovati kada naiđuproblemi, jer ga teškoće uče postojanosti. Ko priželjkuje probleme?Niko. Ali oni se ipak pojavljuju.

Pavle u problemima vidi nešto šta može iskoristiti, a ne nešto šta će gadotući. Problem čoveku daje mogućnost da bude postojan, štopogoduje razvoju snažnog karaktera. Mi učimo kako sve više i više

22

verovati Bogu sve dok naša vera ne postane snažna.

"Sve je to lepo", reći ćete, "ali gde je tu snaga?" Gde da nađem svu tupostojanost i otpornost? Imam slabe živce i ponekad se vrlo brzoobeshrabrim... Počinjem tako da želim verovati u Boga. Čak se i molimza to da položim neki ispit, dobijem posao, pobedim u igri, izvršimsvoju dužnost. Ali šta se događa kada ne prođem na ispitu, kada miništa ne polazi za rukom?"

Hrišćanin nikada nije sam s problemom. Bog je uvek uključen. Bezobzira šta se događalo, možemo znati da je sve u redu, da je Bog snama i da nas ljubi. Zašto? Zato što u sebi možemo osetiti njegovuljubav kojom naše srce ispunjava Sveti Duh.

Ovde se po prvi put u poslanici Rimljanima spominje Sveti Duh. SvetiDuh je razjašnjenje problema kako biti hrišćanin a ne biti religiozan.Svako iskušenje i svaki problem mogu za hrišćanina biti korisnaiskustva za izgradnju njegove vere, poverenja, nade, sreće... ukolikoim on pristupa oslanjajući se na Svetog Duha.

Kako se hrišćanin oslanja na Svetog Duha? Postoje različite formuleza to, ali evo jedne koju možda niste isprobali: Čekajte. Ne činite ništa.

"Događa se", piše jedan autor, "da, kada pokušamo nešto učiniti, samopogoršavamo problem, poteškoće postaju veće. Ne činiti ništa jestrategija... svesna, pozitivna, konstruktivna strategija. Ostavite čašuzamućene vode i izvesno vreme je ne dirajte − prljavština i mulj će senataložiti na dnu. Tako se pročišćava voda... a to može biti i način dase raščisti neka konfliktna situacija. Čekanje postavlja stvari u žižu i miih možemo videti u jasnoj perspektivi."

Čekati ne znači da nikada ne smemo delovati kada se pojavi nekiproblem. Ali čekati i ne činiti ništa vlastitom snagom znači osloniti se naDuha Svetoga. Čekanje, razmišljanje i molitva mogu dati Božjoj ljubavi,

23

koju je u naše srce uneo Duh Sveti, priliku da smiri vode koje ključaju učoveku. Pokušajte učiniti tako, pa ćete videti rezultat.

Treće, Prijatelj. Ukoliko nešto želite staviti na vrh gomile koja se zove"šta očekujem od života", onda će to nešto zasigurno biti ljubav. Mi sviželimo znati da smo nekome važni.

Hrišćanin zna da se neko o njemu brine. On zna da Bog ljubi, jer jeBog svoju ljubav pokazao poslavši Hrista da umre za njega.

Može izgledati da je hrišćanin sam sa svojim problemima, kušnjama,uverenjima. On može izgledati mali i beznačajan, ali mu Božja rečpriseže da se Bog o njemu brine po Gospodu našemu Isusu Hristu pokojem zadobismo pomirenje. Kako kaže Pavle: "Dičimo se u Bogu poGospodu našemu Isusu Hristu po kojem zadobismo pomirenje."

Da li je vaša vera više od osiguranja protiv požara? Morala bi biti. Jerako nije, onda pokušavate biti hrišćanin tako što ste religiozni.

Čini se da Pavle pravi malu digresiju u nastavku 5. poglavlja, ili se turadi o proširivanju neverovatne ideje kako je, dok smo još bili u grehu,Hrist za nas umro. Evo tog dubokog razmatranja o čovekovom grehu iBožjoj milosti...

PROČITAJ: Rimljanima 5:12−21

12 Stoga, kao što je posredstvom jednoga čoveka greh ušao u svet, agrehom smrt, tako je smrt prešla na sve ljude, jer su svi zgrešili. 13

Greha je, naime, bilo na svetu i pre no što je dat zakon, ali se greh neuračunava kad nema zakona. 14 Smrt je ipak carovala od Adama doMojsija i nad onima koji nisu zgrešili sličnim prestupom kao Adam, kojije slika budućeg Adama. 15 Ali blagodat nije kao prestup. Jer ako suprestupom jednoga mnogi umrli, mnogo se obilnije izlila na mnogeblagodat Božija i dar u blagodati jednoga čoveka, Isusa Hrista. 16 I

24

blagodatni dar ne biva kao što se dogodilo kad je jedan zgrešio. Sudje, naime, potekao od jednoga i tako je doveo do osude, a blagodatnidar je izazvan mnogim prestupima, te dovodi do opravdanja. 17 Jer,ako se posredstvom jednoga smrt zacarila − usled prestupa jednoga,mnogo će pre oni, koji primaju izobilje blagodati i dara pravednosti,carovati u životu posredstvom jednoga, Isusa Hrista.

18 Stoga, dakle, kao što je za jedan prestup došla osuda na sve ljude,tako je i jednim pravednim delom došlo na sve ljude opravdanje koježivot donosi. 19 Jer kao što su neposlušnošću jednoga čoveka mnogipostali grešni, tako će i poslušnošću jednoga mnogi postati pravedni. 20

Zakon je uz to ušao da prestup bude još veći; gde se pak greh umnoži,onde se blagodat preobilno izli, 21 da bi, kao što se greh zacario usmrti, tako i blagodat carovala pravednošću za večni život −posredstvom Isusa Hrista, Gospoda našega.

Adam i Hrist: potpuna suprotnost

"Kako nas Isus može sve spasiti?", pitate vi. "Kako jedan može umretiza tolike?"

Postavimo to pitanje ovako:

Jedan je čovek, Adam, doneo sve ovo čovečanstvu. Tako isto jedančovek, Hrist, koji je večni Sin Božji, ima snagu da donese život svimakoji veruju.

25

V. CIJI STE ROB?

V. ČIJI STE ROB?

"Ja nisam ničiji rob. Moja me vera oslobađa!"

To je, na neki način, tačno. Hrišćanin je oslobođen kazne za greh. Ustvari, on više nikada nema problema s grehom.

"Samo trenutak. Ja imam mnogo problema s grehom. U stvari, sad kadsam hrišćanin, imam ih mnogo više nego ranije."

I ovo je isto tako tačno. I Pavle je to iskusio. Na početku 6. poglavlja,on govori o grehu u svakodnevnom životu hrišćana. Prethodno je većobjasnio opravdanje verom, a sada prelazi na problem koji odvajačoveka, koji teži religiji, od onoga, koji iskreno i duboko veruje, a to jeposvećenje. Ljudi zaziru od reči kakva je "posvećenje". Ona im zvučipobožno i vrlo zastrašujuće. Što ona uopšte znači? Pavle to zna, pa unarednim stihovima svoje poslanice gorljivo nastoji objasniti činjenicuda čovek, ako je religiozan, ne može biti hrišćanin. Puka religioznostnikako nije dovoljna.

PROČITAJ: Rimljanima 6:1−23

1 Šta ćemo, dakle, reći? Da ostanemo i dalje u grehu − da bi seblagodat umnožila? 2 Daleko od toga. Kako ćemo mi, koji smo umrligrehu, i dalje u njemu živeti? 3 Ili ne znate da smo svi mi, koji smokršteni u Hrista Isusa, u njegovu smrt kršteni? 4 Tako smo mi krštenjemu smrt zajedno s njim sahranjeni, da bismo, kao što je Hristosvaskrsnut iz mrtvih očevom slavom, i mi na isti način živeli novimživotom. 5 Jer kad smo srasli sa slikom njegove smrti, onda ćemosrasti i sa slikom njegovog vaskrsenja. 6 To znamo, da je naš stari

26

čovek raspet s njim, da bi grešno telo bilo obesnaženo, da mi više nerobujemo grehu. 7 Jer ko je umro − oprostio se greha. 8 Ako smo pakumrli s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim, 9 znajući da Hristos,vaskrsnut iz mrtvih, više ne umire; smrt ne gospodari više nad njim. 10

Što je, naime, umro − umro je grehu jednom za svagda, a što živi −Bogu živi. 11 Tako isto i vi o sebi mislite da ste mrtvi grehu, a živi Boguu Hristu Isusu. 12 Stoga neka ne caruje greh u vašem smrtnom telu −da slušate njegove požude, 13 i ne dajte svoje udove grehu za oružjenepravednosti, nego predajte Bogu sebe, kao žive iz mrtvih, a svojeudove Bogu za oružje pravednosti. 14 Jer greh neće više imati vlastinad vama; niste, naime, više pod zakonom nego pod blagodaću.

15 Šta onda? Da grešimo zato što nismo pod zakonom nego podblagodaću? Daleko od toga. 16 Zar ne znate da ste sluge onoga komese pokoravate, kome se u pokornosti kao sluge predajete: ili greha zasmrt, ili poslušnosti za pravednost? 17 No hvala Bogu što ste jednombili sluge greha, ali ste od srca poslušali primer nauke, kome stepredani; 18 pošto ste oslobođeni greha, stavljeni ste u službupravednosti. 19 Ljudski govorim zbog slabosti vašeg tela. Kao što ste,naime, nekad dali svoje udove da služe nečistoti i bezakonju − zaupražnjavanje bezakonja, tako sada dajte svoje udove da služepravednosti − na osvećenje. 20 Jer kad ste bili sluge greha, bili steprosti od pravednosti. 21 I kakav ste plod u to vreme imali? − ono čegase danas stidite; jer kraj svega toga je smrt. 22 Sada pak, pošto steoslobođeni greha i pošto ste stavljeni u službu Bogu, imate svoj plodna osvećenje, a život večni kao kraj. 23 Smrt je, naime plata za greh, ablagodatni dar Božiji je − večni život u Hristu Isusu, Gospodu našem.

Vi pripadate onome što ste odabrali!

"Ne mogu biti savršen. Šta onda ako malo grešim? Bog će mioprostiti."

27

Da li vam je ikada takvo nešto palo na pamet? Ovo je tipičan primerzamke za svakog hrišćanina, jer svaki hrišćanin zna da ga "biti spašen"ne rešava svih nevolja s grehom. Čovek je spašen od kazne i krivicezbog greha − "opravdanje verom", kako to ističe Pavle u 3. i 4.poglavlju. Međutim, snaga greha još uvek postoji, ona deluje načoveka i iskušava ga. Prirodan zaključak bi bio dozvoliti grehu da naszaskoči gde god može. Pogledajmo 1. Jovanovu poslanicu 1:9!Potrebno je samo ispovediti greh. Bog je veran i on će oprostiti. Uskorose ovo pretvara u svojstvenu igru u kojoj čovek nikada ne pobeđuje inikada ne oseća da je u pravu.

Pavle brzo prelazi preko ideje o tome da se greši što više da biizobilovala milost Božja i kaže da to nikako ne smemo činiti. Nakonovog, on iznosi još nekoliko radosnih vesti o evanđelju. Mi ne moramonastaviti grešiti, jer je slomljena snaga greha nad nama onog trenutkakada smo postali hrišćani.

Slomljena snaga greha? To baš ne izgleda tako. Zašto hrišćani jošuvek imaju mnogo iskušenja? I zašto još uvek greše?

U 6. poglavlju Pavle zalazi u nešto dublje vode. On simbolično izražavašta se to događa kad neko postane hrišćaninom. Hrišćanin postaje deoHrista i na figurativan način "umire" s njim, kao što je i on umro nakrstu. Isto tako, hrišćanin vaskrsava s Hristom, kao što je i Hristuskrsnuo od mrtvih.

Teško razumeti? Da, ali tu se opet nalazi ključ za razumevanje razlikeizmeđu religije i hrišćanstva. Hrišćanin nije neko ko slepo sledi Hristovoučenje. Hrišćanin je onaj koji je jedno s Hristom. Zato Pavle kaže: "našje stari čovek zajedno s njim raspet, da onemoća ovo grešno telo, teviše ne robujemo grehu."

Stari čovek raspet? Grešno telo onemoćalo? To mi ne izgleda baštako...

28

Možda i ne izgleda, ali ključ za razumevanje ovog odlomka leži u tomeda Pavle pokazuje jednu sliku, a način na koji posmatramo tu slikudovodi do razlika u razumevanju.

Promotrimo to na ovaj način. Pavle kaže da postati hrišćaninom znači,ne samo početi slediti Hrista, već i identifikovati se s njim, postatidelom njega. I upravo kao što je svojom smrću i uskrsnućem savladaosnagu greha, Hrist je uništio i staru, grešnu prirodu, koja je deo svakogod nas.

Pitanje je želite li da to uništenje deluje za vas ili radije želite voditibitku sami. U ovome je paradoks. Hrist ne ulazi nasilno u nečiji život.On ne ulazi u čoveka i govori: "Od sada ja upravljam tobom. Od sadaćeš činiti ono šta ja hoću, inače..." Hrist ostavlja mogućnost izbora.Čovek više nije u vlasti greha, ali nije ni robot. (Robota se ne možeiskušavati, ali on, isto tako, ne može osetiti, radost, mir i zadovoljstvo.)

Pavle nam kaže da se moramo smatrati mrtvima grehu. Drugimrečima, mi zaista verujemo da smo umrli grehu i da živimo Bogu krozIsusa Hrista. Pavle nikada ne kaže da je hrišćanin oslobođeniskušenja, neosetljiv na greh i zamotan u plastičnu ambalažu zvanu"spasenje". Iskušenja greha još uvek postoje, ali, kako ističe Pavle, toviše nije jedina mogućnost koja nam je preostala. Postoji još jedan put− poslušnost Hristu. Sloboda izbora prepuštena je čoveku.

Izbor je sastavni deo života. Svakim izborom kojeg načini čovek, čovekse okreće ili grehu ili Hristu. Ne postoji ništa između toga. Čoveknikada ne ostaje isti − uvek se menja.

Čovek uvek postaje poput onoga čemu se pokorava. Ako služi grehu,to za njega znači frustraciju, razočarenje, neku vrstu ciničnogotvrdnuća Evanđelju. Međutim, ako služi Hristu, Hrist oblikuje njegovživot. Onaj kojeg odaberete će vas uzeti i postaće vaš gospodar, a vićete postati njegov rob. Čovek postaje poput onoga kome se predaje.

29

Čovek pripada sili koju odabere. Hrista se prihvata verom, ali ako verau njega nije stalna i realna, greh još uvek vlada čovekom.

Prema tome, postoje tri vida posvećenja: pozicijsko, iskustveno ikonačno.

Pozicijsko posvećenje znači da je svaki vernik posvećen u tom smisluda je jedno s Hristom. Pavle kaže da su i oni članovi crkve u Korintu,koji žive u telesnom grehu, još uvek posvećeni (1. Kor. 6:11).

Konačno posvećenje se odnosi na večni život. To je samo još jedanizraz za "proslavljenje", odnosno sličnost s Hristom u njegovomdrugom dolasku (1. Jov. 3:1−3).

Međutim, ono o čemu Pavle najviše govori u 6. poglavlju je iskustvenoposvećenje, to jest, iskustvo pobede nad grehom u svakodnevnomživotu.

Posvećenje možemo definisati teološkim rečnikom: "čuvanje za Bogakroz sveti život u skladu s Božjom voljom". Ali, možda ove reči imajuviše značenja ako se iskažu ovako: "dozvoliti Hristu da zaista promeninaš život". Jedini način da do te promene dođe je sloboda izbora. Bezmogućnosti izbora posvećenje bi bilo jalova, mehanička stvar. Bilibismo "opravdani" kompjuteri. Ali Bog ne želi kompjutere. On želihrišćane koji su mrtvi grehu, a živi njemu kroz Isusa Hrista.

Čiji ste rob? Vratimo se na Rim. 6:11. Sve zavisi od toga na koji ćemonačin gledati na hrišćanski život. Ovde ne pomaže nikakva religioznost.Vi ste deo Hrista, ali imate mogućnost izbora: greh ili poslušnostnjemu. Vi pripadate onome šta ste odabrali.

Pavle još nije završio s pokazivanjem da je hrišćanski život lični odnoss Hristom. U Rim. 7:1−14, on upotrebljava sliku braka da bi ilustriraovezu između hrišćanina i Hrista. Hrišćanin više nije u "braku" sa

30

Zakonom, jer je umro grehu i prekinuo tu vezu, nego je u "braku" sHristom...

PROČITAJ: Rimljanima 7:1−14

1 Ili ne znate, braćo − govorim onima koji poznaju zakon − da zakonima vlasti nad čovekom dok je živ? 2 Udata žena, naime, vezana jezakonom za muža dok je on živ; ako pak muž umre, razrešena je odzakona kojim je vezana za muža. 3 Stoga će se zvati preljubočinica −ako za muževljeva života pođe za drugog čoveka; ako pak umre mužnjen, slobodna je od zakona i nije preljubočinica, ako pođe za drugogčoveka. 4 Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristova telaumrtvljeni za zakon, da pripadate drugome, vaskrslome iz mrtvih, dadonesemo plod Bogu. 5 Jer, kad smo bili u telu, u našim udovimadejstvovale su grešne strasti, koje je zakon pobuđivao, tako da smodonosili plodove smrti. 6 A sad smo oslobođeni od zakona, pošto smoumrli onome koji nas je potčinjavao, tako da sad služimo u novomduhu, a ne u starom slovu.

7 Šta ćemo, dakle, reći? Da li je zakon greh? Daleko od toga. Ali jasam greh poznao samo posredstvom zakona; jer ne bih znao zaprohtev, da zakon nije kazao: "Ne poželi". 8 Greh je u zapovesti našaopovod i u meni izazvao svaki prohtev; jer greh je bez zakona mrtav. 9 Ija sam nekad živeo bez zakona; a kad je došla zapovest, greh jeoživeo. 10 Ja pak umreh i nađe se da me je zapovest, koja je imala dame vodi u život, dovela do smrti. 11 Greh me je, naime, dobivši povod uzapovesti, zaveo i baš njome ubio. 12 Zakon je sam po sebi svet, izapovest je sveta, i pravedna, i dobra. 13 Znači li to da je dobro menipostalo smrt? Daleko od toga. Nego greh, da bi se pokazao kao greh,posredstvom dobroga izdejstvovao mi je smrt, da bi greh −posredstvom zapovesti − postao preko svake mere grešan.

14 Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takavprodan pod greh.

31

Problem ne leži u zakonu

Pavle ovde želi raščistiti jednu vrlo važnu stvar. On počinje time štogovori da hrišćanin više nije u braku s zakonom. Hrišćanin je umrozakonu i sad je jedno s Hristom. Međutim, Pavle ne želi da midobijemo utisak da je zakon nešto loše. Stvarni je neprijatelj greh −prokletstvo koje iskorištava Božje dobre zakone, a za svoje zle ciljeve.

Pavle zna da problem ne leži u zakonu; problem leži u čoveku, to ipokazuje u sledećem delu svoje poslanice...

32

VI. DUH PROTIV EGA... KAKO DOBITI RAT U SEBI?

VI. DUH PROTIV EGA...KAKO DOBITI RAT U SEBI?

Šesto poglavlje poslanice Rimljanima je bilo korisno za one koji su setek upoznali s problemom greha u hrišćanskom životu. Međutim, vibiste zacelo željno hteli saznati nešto više o tome. U čemu je vašproblem? U temperamentu? Samokontroli? Seksu? Iskrenosti?Misaonom životu? Ponosu? Lenjosti? Ili možda u egocentričnosti?Svako od nas ima neke skrivene probleme, ali oni ne ostaju zauvek utajnosti. Vi želite činiti ono šta je ispravno, a činite upravo ono šta jepogrešno. Želite izabrati da budete poslušni, a odabirete greh.Ponekad biste mogli se zakleti da ste podvojena ličnost, da se u vamavodi nekakav rat. Čitajmo dalje. Pavle priznaje da i on vodi takav rat...

PROČITAJ: Rimljanima 7:15−25

15 Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim − točinim. 16 Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom ipriznajem da je dobar. 17 Jer to sad ne činim više ja, nego greh kojiobitava u meni. 18 Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobrone obitava; jer hteti − toga ima u meni, ali činiti dobro − toga nema. 19

Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim. 20 Akad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja, nego greh koji umeni obitava. 21 Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za menevaži zakon − da je zlo u meni. 22 Tako se po unutrašnjem čovekuradujem Božijem zakonu, 23 ali vidim jedan drugi zakon u svojimudovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonomgreha, koji je u mojim udovima. 24 Bedan sam ja čovek; ko će meizbaviti od ovog smrtnog tela? 25 Bogu hvala kroz Isusa Hrista,Gospoda našega. Tako, dakle, ja sam umom služim Božijem zakonu, a

33

telom − zakonu greha.

Kako se izvući iz sve te zbrke?

Ne čini li vam se borba koji Pavle vodi poznatom? Svi mi osećamonezadovoljstvo, jer znamo šta je dobro, a ne možemo ga činiti.Pretpostavlja se da hrišćanin ne bi trebao imati takvih problema, alistihovi koje smo pročitali prikazuju postojeću sliku začaranog kruga ukojeg svi upadamo.

Budimo i mi iskreni. "Novi život u Hristu" nije isto šta i pucketanjeprstima i − sve bude u redu. Mi prilazimo Hristu kao grešnici. Bog nasspašava svojom zadivljujućom milošću. Oprašta nam i opravdava nas.Međutim, mi smo grešnici i nakon što smo uzverovali. O tomegovori i Pavle i priznaje da "dobro ne prebiva u njemu."

Neizbežna je činjenica da sami po sebi ne možemo činiti dobro.Poznavanje pravila, zlatnih ili nekih drugih, ne omogućava nam dabudemo dobri. Uvek iznova upadamo u zamku zvani greh, jer samitako izaberemo. Stara je priroda još uvek prisutna u svakomhrišćaninu i bori se da ne dozvoli novoj prirodi da je ne savlada. Tunema miroljubive koegzistencije. Unutar hrišćanina se odvija rat.

Pavle zna kako se pobeđuje u tom ratu. Pre svega, treba znati ko vodirat, a zatim je potrebno pribeći dobroj vojnoj strategiji. Evo Pavlovogplana bitke...

PROČITAJ: Rimljanima 8:1−17

1 Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. 2 Jer te je zakonDuha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. 3 Jer štozakon nije mogao, zato što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj

34

način što je poslao svoga Sina u obličju sličnom grešnom telu, i zagreh, i osudio greh u telu, 4 da bi se pravednost, koju zakon zahteva,ispunila na nama − koji ne živimo po telu nego po duhu.

5 Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji sedrže Duha, misle na ono što pripada Duhu. 6 Jer telo smera k smrti, aDuh smera životu i miru. 7 Zato je stremljenje tela neprijateljstvo premaBogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može. 8 Koji su sasvim utelu, ne mogu da ugode Bogu. 9 A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu,ako Duh Božiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha Hristova,taj njemu ne pripada. 10 A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvoporadi greha, ali je duh život poradi pravednosti. 11 I ako u vamaobitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji jevaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa] oživeće i vaša smrtna telesa svojimDuhom, koji u vama obitava.

12 Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu − da po telu živimo. 13 Jer akopo telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela,živećete. 14 Jer svi, koje vodi Duh Božiji, ti su sinovi Božiji. 15 Niste,naime, primili ropskog duha − da opet strahujete, nego ste primili Duhausinovljenja, kojim vičemo: Ava, Oče! 16 Sam Duh svedoči s našimduhom da smo deca Božija. 17 Ako smo pak deca, onda smo inaslednici; naslednici Božiji, sunaslednici Hristovi, − ako s njimstradamo, da se s njim i proslavimo.

Ovaj rat zahteva krajnje mere

Dakle, mi "imamo Duha Svetog". Sigurno ste to i ranije čuli. To je takolepa, ugodna i "duhovna" misao.

Ali šta ona uopšte znači? Pavle kaže: "...zakon Duha života...oslobodio me od zakona greha i smrti."

35

Šta time on želi reći? Nije li malopre priznao da ne uspeva sepridržavati zakona, ma kako zakon bio dobar? Stvar je upravo u tome.Kada se pokušavamo pridržavati zakona, pokušavamo činiti nešto zaBoga. Ali ako sledimo Duha Svetog, dajemo Bogu priliku da učininešto za nas.

Neki hrišćani u tome ne uspevaju zato što ne znaju da je Duh Sveti unjima. Ali možda još više hrišćana ne uspeva zbog toga što za njih DuhSveti, koji je u njima, je samo jedna lepa ideja, uobičajna teološka frazakoja koja nema ništa s njihovim stvarnim životom.

Međutim, Duh Sveti nije tek puka ideja. On je Osoba. On je DuhHristov koji ima mnogo zajedničkog s vašim životom, naročito ako stespremni živeti hrišćanskim životom a ne − biti religiozni.

Postavimo to ovako. Ukoliko ste hrišćanin, morate se boriti. Stalno steu poziciji da birate između greha i poslušnosti. Činjenica da ste svesniizbora i da se brinete oko toga, pokazuje da želite dobiti taj rat koji seodvija u vama. Međutim, koliko zaista želite pobediti?

Sa grehom ne možete voditi takav rat, jer će vam se svaki put osvetiti.Morate se odlučiti za put kojim želite krenuti...

Kažete da želite živeti za Hrista, činiti dobro...

Međutim, tu postoji jedan veliki problem, zar ne? U tom ratu se boritesuzdržano, sa rezervom. U stvari ne želite ga dobiti, jer bi to značilo daniste više onaj koji ga vodi. Ali u ovom ratu ni jedan hrišćanin nijegeneral. Svi smo mi samo obični vojnici kojima je naređeno da sledeDuha Svetog.

Pavle jasno ističe ovaj izbor: "Oni koji žive po telu, teže za onim što jetelesno; a koji po Duhu, za onim što je Duhovno". zanimljivo je da kadaželimo zadovoljiti Boga, istovremeno zadovoljavamo i sebe. Hrist

36

pobeđuje, a mi pobeđujemo u ratu koji se vodi u nama.

"Sve je to tačno", kažete vi "i dobro zvuči. Ali da li bi mogao dobitinekoliko praktičnih saveta? Možete li mi dati nekakav primer o tomekako bi sve to mogao učiniti?"

Pre svega, zamislite sliku rata kojeg vodite. Vi predstavljate bojište.Snage koje se bore su Duh i ego (ljudska priroda − stari čovek). "Jertelo žudi protiv Duha, a Duh protiv tela. zaista, ono se jedno drugomprotivi da ne činite šta bi hteli." (Gal. 5:17)

Sledeće, morate shvatiti da ovaj rat ne možete voditi idući okolo igovoreći: "biću dobar, biću dobar... imaću samo dobre misli." Ovaj ratjeste pešadijski rat. Morate ga voditi hodajući. A postoje samo dvanačina da se hoda: u Duhu ili telu. Kada Pavle govori o hodanju uDuhu, onda misli na neprestano delovanje i kretanje. Hrišćanski životnije i ne može biti lagana nedeljna šetnja sa Isusom. Hrišćanski život jeizbor koji se događa svakog dana, odluka da se sledi Duh, a nepredavanje starom i grešnom sebi.

Čini se da je vaša sudbina u tome da vam ljudi kažu: "Vidim da čitateBibliju i druge bajke", na šta vi briljantno odgovarate: " Daaaa, pa šta?"

Naravno, pola sata kasnije, vi ste se dosetili tačnog odgovora koji stetrebali dati, a koji je bio kombinacija duhovitosti i pravog svedočenja, alivaš prijatelj je sada već otišao (kao i vaša prilika). Da li ovakav napad"sporog reagovanja" i žustrog karaktera znači da za vas nema da ćeteikad hodati u Duhu?

Ne. Realističan hrišćanin je spreman i na trenutne poraze ali nikad sepotpuno ne povlači. Samo bi neko savršen mogao hodati neprestanou Duhu, a da nikada ne učini ni jedan pogrešan korak. Međutim, nemanas mnogo savršenih s ove strane večnosti.

37

Ono šta je potrebno učiniti je da svaki dan započne odlukom da ćete, uveri, dodati u Duhu, a ne živeti tako da zadovoljavate sebe. Kadasagrešite, pokajte se na licu mesta. I hodajte dalje. Hodanje u Duhupostaje kod mnogih hrišćana samo egocentrično putovanje, jer nemajuhrabrosti priznati Bogu (i drugima) da su pogrešili i nastaviti put dalje.Ako zaista želite hodati u Duhu. ništa vam ne stoji na putu osim vassamih. Krenite, učinite prvi korak... Sveti Duh za hrišćanina čini jošviše. Kroz njega hrišćanin poseduje nadu. Život nije ćorsokak.Hrišćanin postojano isčekuje dan kada njegovo telo više neće bitižrtvom truljenja i smrti i kada će dobiti novo telo, telo koje nikada nećeumreti...

PROČITAJ: Rimljanima 8:18−27

18 Smatram, uostalom, da stradanja sadašnjeg vremena ne znače ništau poređenju sa slavom, koja će se na nama otkriti.

19 Jer sva stvorenja sa žudnjom očekuju otkrivenje slave sinovaBožijih. 20 A tvorevina Božija potčinjena je ništavnosti ne svojevoljno,nego za volju onoga koji je potčinio, na nadu 21 − da će i samatvorevina biti oslobođena ropstva propadljivosti − za slobodu slavedece Božije. 22 Znamo, naime, da cela tvorevina Božija zajedno snama uzdiše i muči se do sada. 23 I ne samo ona, nego i mi sami, kojiimamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje,iskupljenje svoga tela. 24 Nadajući se − mi smo spaseni. A nada kojase vidi − nije nada; jer, kad neko nešto gleda, zašto da mu se nada? 25

Ako se pak nadamo onome što ne vidimo, onda to očekujemo sastrpljenjem.

26 Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta trebada se molimo − kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajimakoji se ne mogu iskazati. 27 A onaj što ispituje srca zna šta je smeranjeDuha, pošto se po Božijoj volji moli za svete.

38

Vaši problemi su i Njegovi problemi

Hrišćanin se bez straha može suočiti s budućnošću. On posedujemnogo više od zbira religijskih pravila − on je povezan sa živim Bogom.

Božji Duh već deluje u vama. On čak i moli za vas. Vaši svakodnevniproblemi više nisu samo vaši. On je sve vreme s vama − samo ako mupotpuno prepustite kontrolu...

39

VII. KAKO BOG SVE VODI NA DOBRO ONIMA KOJI GA LJUBE?

VII. KAKO BOG SVE VODINA DOBRO ONIMA KOJI GA LJUBE?

Zaista, kako? Hrišćani vole citirati ovaj stih − onima koji su u nevolji.Međutim, moramo se zapitati koliko nas u to stvarno veruje? Ko je odnas zaista stavio na test Rim. 8:28, odnosno, još tačnije, bio testirantim stihom? kako može Bog u smrti, nesrećama, ličnim neuspesima inevoljama "voditi sve na dobro"? Ne radi li se samo o hrišćanskomracionalizmu u stilu "kiselog grožđa" ili "slatkog limuna"? Pre nego štodonesete zaključak, pobliže pogledajte šta kaže Pavle...

PROČITAJ: Rimljanima 8:28−30

28 A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji supo njegovoj odluci pozvani. 29 Jer koje je unapred znao, njih je ipredodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da on budeprvenac među mnogom braćom. 30 Koje je pak predodredio, te je ipozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je iproslavio.

Ne "zašto" već "sa kojom svrhom"?

Da li hrišćani razumu Rim. 8:28? Odgovor je: da. U stvari, samohrišćani ga mogu razumeti.

Razrešenje se nalazi u "onima koji ga ljube". Tu se nalazi prvi uslov.Ljubiti Boga je nešto što hrišćanin želi činiti. "Mi ljubimo, jer je On nasprvi zavole." (1. Jov. 4:19). Problem leži u tome da je lakše ljubiti Boga

40

onda kada sve ide na dobro. Ali, koliko volimo Boga kada sve nijeblistavo? Dopuštam li događajima da me pokolebaju?

Umesto da volimo Boga i da mu verujemo čak i kad mi je teško, radijese povlačim u samoga sebe. Međutim, žaleći sebe nećemo dalekodospeti.

Da li se u Rim. 8:28 govori o tome da Bog sudeluje u onome šta mi sedogađa? On je bio taj koji je dopustio da me zadese razočarenja,frustracije, možda čak i tragedije. Ali, ako znam da me Bog voli i da javolim njega, onda ja ne pitam "zašto", već "sa kojom svrhom".

Ali, recimo da odlučim da se više neću sažaljevati zbog onoga šta mise događa. Uvek se mogu obeshrabriti, jer se sve urotilo proziv mene iništa ne ispada onako kako ja hoću. Niko to ne razume. Niko se nebrine za ono šta pokušavam učiniti, niti mi želi pomoći.

Niko? Rim. 8:28 kaže "...onima koji ga ljube". 1. Jov. 4:19 kaže da mivolimo Boga zato što je on prvo ljubio nas. I evo me usred onoga štami se događa. Tu smo ja i Bog. Tu više nikakva religija ne možepomoći. Meni je potrebna Osoba. Neko ko me razume i ko se brine.Neko ko će mi pomoći da se podignem i idem dalje. Hrist je spremanda to učini... ukoliko sam ja spreman, svojom ljubavlju i poverenjem,odgovoriti na njegovu ljubav.

Ali naravno, ako me događaji pregaze, mogu postati vrlo ogorčen. Većste sigurno sreli ljude koji su takvi, ljude s kojima se život grubopoigrao. Kada hrišćanin postane ogorčen na život, na crkvu, pa i naBoga, odstranjuje se od izvora koji mu je najviše potreban: znanja daga Bog ljubi i da će mu pomoći.

"Bog sve vodi na dobro" ako se uklopimo u Njegov plan.

A kakav je Njegov plan? Pročitajmo 29. stih: Božji cilj je da budemo

41

"suobličeni slici Sina Njegova". Ovo ne znači da ćete postati neka vrstafotokopije. Bog uvek daje slobodu da čovek bude originalan i ličan. AliBog zna i naše slabosti, probleme − naše grehe. On šalje događaje unaš život; događaje koji nas oblikuju baš kao što vajar oblikuje kamen− otklanjajući našu zlu narav, ponos, prevare, ljubomore. Svakihrišćanin je različit od drugog, ali Bog deluje na sve nas, za našedobro, a model mu je njegov Sin.

U Rim. 8:28 vidimo kako Bog u svemu na dobro sarađuje sa onima kojiga ljube. Bez obzira šta se dogodilo, znamo da u svemu postoji Božjiplan, a iznad svega, Njegova ljubav. U nastavku 8. poglavlja, Pavlegovori o Božjoj ljubavi. "Dolinu smrti" 7. poglavlja ostavio je daleko izasebe i sad se priprema da dovrši gradaciju duhovnog vrhunca, koji jeviši i od Mont Everesta. Pavle zna da kroz Hrista nadmoćnopobeđuje...

PROČITAJ: Rimljanima 8:31−39

31 Šta ćemo, dakle, na to reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas? 32

Bog, koji nije poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao zasve nas, kako nam neće s njim i sve drugo darovati? 33 Ko će podićitužbu protiv izabranika Božijih? Bog koji ih opravdava? 34 Ko je taj kojiće ih osuditi? Da li Hristos Isus koji je umro, i šta više vaskrsao, koji jes desne strane Bogu i koji se zauzima za nas? 35 Ko će nas rastaviti odHristove ljubavi? nevolja, ili pritešnjenost, ili gonjenje, ili glad, iligolotinja, ili pogibao, ili mač? 36 Kao što je napisano: "Radi tebe ubijajunas vazdan, smatraju nas kao ovce za klanje". 37 Ali u svemu tome minadmoćno pobeđujemo pomoću onoga koji nas je zavoleo. 38 Ubeđensam naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, nisadašnjost, ni budućnost, ni sile, 39 ni visina, ni dubina, niti kakvo drugostvorenje, ne može rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu IsusuGospodu našem.

42

Najveća snaga koju poznajemo!

Možete li u to verovati? Želite li to verovati? Ako želite, Bog ćepromeniti vaš život. Tada ćete moći zadovoljno živeti, bez obzira kakvevam se kušnje isprečile u životu. Bez obzira što se dogodilo, ništa nemože izmeniti Božju ljubav. Važno je o tome razmisliti kada se pojaveopasnosti, problemi, nesreće. Hrišćani ponekad misle da bi trebali bitioslobođeni nesreća, bolesti i smrti, a kada se pojavi problem: "Zašto jeBog dozvolio da mi se ovo dogodi?"

Biblija ne kaže da ćemo izbeći patnju. Ako bi bilo tako onda bi svakoodmah postao hrišćaninom samo da bi izbegao nesreće, nevolje,srčane udare, rak. Možda bi to bio dobar razlog da čovek postanereligiozan, ali je to loš razlog da čovek postane hrišćaninom.

Umesto toga, Bog nam nudi svoju prisutnost u svim životnimproblemima. On sam kaže da ništa ne može uništiti njegovu ljubavprema nama. Za hrišćanina svaki oblak nije opšiven zlatnom čipkom,ali on zna da iza svakog oblaka sija sunce.

Proza zasigurno ne može verno preneti značenje poslednjih redaka 8.poglavlja, ali možda sledeća pesma Ralfa Karmičela (RalphaCarmichaela) doseže srž onoga šta Pavle želi reći:

U svemu nadmoćno pobeđujemo

U Svemu nadmoćno pobeđujemopo onom koji nas uzljubi.Hrist koji u nama živinajveća je snaga koju poznajemo.On se bori za nas;Mada je neprijatelj moćan,ko nam se može suprostavitikada je Hrist Vladar naše sudbine?

43

Ne boj se, nadmoćno ćemo pobediti,neka se bitka bije.Obećao je biti blizusve svršetka vremena.Nadmoćno pobeđujemopo onom koji nas uzljubi.Hrist koji u nama živinajveća je snaga koju poznajemo!

Hrist koji u nama živi... To je ključ za posvećenje, za snagu življenjahrišćanskog života. Verujete u Hrista i imajte poverenje u Njega.Hodajte s Njim u Duhu, odgovorite na Njegovu ljubav svojomljubavlju... U ovome leži razlika između biti hrišćanin i biti religiozan.

44

VIII. KO MOZE SPOZNATI MISAO BOZJU?

VIII. KO MOŽESPOZNATI MISAO BOŽJU?

U ovoj tački svoje poslanice, Pavle pravi digresiju i počinje govoriti oIsusovim sunarodnicima, Jevrejima, koji su odbacili Božji planspasenja. Pavle zna da je Bog zavetima vezan s Jevrejima. Ali da li suti zaveti samo obećanja na papiru? Nije li Bog prekršio svoje obećanjetime što je i poganima ponudio spasenje? Nije li Bog kapriciozan? Ilimožda postoji neka greška u Njegovom planu? Pročitajmo pažljivopoglavlja 9. do 11. Videćemo da je ova digresija koju pravi Pavle, uizvesnom smislu, glavni stub u izgradnji mosta razumevanja ključnihrazlika između hrišćanstva (odgovora punog poverenja SvevišnjemBogu koji silazi k čoveku) i religije (čovekovog nastojanja da ugodibogu kojeg je sam stvorio)...

PROČITAJ: Rimljanima 9:1−33

1 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči moja savest u DuhuSvetom, 2 da mi je vrlo žao i da me srce boli bez prestanka. 3 Želeobih, naime, da sam budem kao proklet odlučen od Hrista − za svojubraću i svoje srodnike po telu, 4 koji su Izrailjci, kojima pripadausinovljenje, i slava, i zaveti, i zakonodavstvo, i služba Božija, iobećanja, 5 čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svimaBog − blagosloven u sve vekove, amin.

6 Ali ne treba misliti da je propala reč Božija, jer nisu svi, koji vodeporeklo od Izrailja, pravi Izrailjci. 7 I nisu svi Avraamova deca samimtim što su njegovo potomstvo, nego: "U Isaaku nazvaće se tvojepotomstvo". 8 To znači da sva telesna deca nisu deca Božija, negodeca obećanja smatraju se kao pravo potomstvo. 9 A reč obećanja je

45

ovo: "Doći ću u ovo vreme i Sara će imati sina". 10 Ali ne samo ona,nego i Reveka koja je od jednoga začela, od Isaaka, našeg oca; 11 jerdok se oni još nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onakokako je Bog po svom izboru odredio, 12 da ne zavisi od dela nego odonoga koji poziva, njoj je rečeno: "Stariji će služiti mlađemu", 13 kao štoje napisano: "Jakova sam zavoleo, a Isava sam omrzo".

14 Šta ćemo, dakle, reći? Da nije to nepravda s Božije strane? Dalekood toga. 15 Jer Mojsiju govori: "Smilovaću se na onoga prema komeimam milosti, i sažaliću se na onoga prema kome imam sažaljenja". 16

Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoće, niti od onoga koji trči, negood milostivoga Boga. 17 Jer Pismo govori faraonu: "Baš zato tepodigoh, da na tebi pokažem svoju silu, i da se moje ime razglasi posvoj zemlji". 18 Tako, dakle, smiluje se na koga hoće, i učini okorelim −koga hoće.

19 Sad ćeš mi reći: zašto onda još prekoreva? Jer ko može da sesuprotstavi njegovoj volji? 20 Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš sBogom? Hoće li rukotvorina govoriti svom tvorcu: zašto si me takonačinio? 21 Ili zar lončar nema vlasti nad kalom − da od iste smesenačini jednu posudu za čast, a drugu za sramotu? 22 A šta ćemo rećiako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i da obznani svoju moć, svelikom strpljnvošću podneo posude gneva, pripravljene za propast, 23

da bi istovremeno obznanio bogatstvo svoje slave na posudamamilosti, koje je unapred pripravio za slavu; 24 kao takve pozvao je i nasne samo od Judeja nego i od mnogobožaca, 25 kao što i govori kodOsije: "Narod, koji nije moj narod, nazvaću svojim, i onu koja nijevoljena nazvaću voljenom, 26 i dogodiće se da će se na mestu, gde imje rečeno: vi niste moj narod, baš onde nazvati sinovima živog Boga".27 A Isaija viče za Izrailj: "Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morskipesak, spašće se ipak samo ostatak, 28 jer Gospod će svoju rečsprovesti na zemlji, ispuniće je bez odlaganja". 29 I kao što je Isaijaprorekao: "Da nam Gospod Savaot nije ostavio potomstva, postalibismo kao Sodoma i bili bismo izjednačeni sa Gomorom".

46

30 Šta ćemo, dakle, reći? Mnogobošci, koji nisu težili za pravednošću,postigli su pravednost, i to pravednost od vere, 31 a Izrailj, težećizakonu pravednosti, nije dostigao taj zakon. 32 Zašto? Zato što nijenastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoše se na kamenspoticanja, 33 kao što je napisano: "Evo postavljam na Sion kamenspoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje neće se postideti".

Ko je gospodar situacije?

Bog ne pravi eksperimente. On upravlja svetom po svojoj volji. On jevladar, a mi smo njegovo stvorenje. Zato nemamo nikakvog pravaosuđivati svog Stvoritelja. Mi ne smemo kritikovati Njega, On je taj kojinas kritikuje. Ne smemo Ga iskušavati i osuđivati. Samo je On vrhovnisudija pred kojeg svako od nas mora doći da mu bude suđeno.

Bog ne kažnjava Ezava i faraona samo zbog svog gneva, da bi seonda u milosti okrenuo svom izabranom narodu. Pre nego što se Ezavrodio, Bog je znao kako će se on ponašati i šta će činiti. Bog je Ezavaodbacio zbog njegovog bezobzirnog ponašanja. Faraon je bioodbačen, ne zato što je Bog odlučio da on bude zao, nego zato što jefaraon odbio da ga upozna i što je otvrdnuo svoje srce za čudesnuBožju objavu.

Problem nikada nije u Bogu, nego u čoveku.

Uvek će biti pitanja. Naše znanje je ograničeno, jer smo mi stvorenabića, a ne stvoritelj. Pošto, Bog ljubi i je milostiv (a u to možemo bitiuvereni ubog Hrista!) čudo nije u tome da on odbacuje grešnike, negou tome što je on milostiv prema onima koji to jedva zaslužuju. Čudo jeda on još uvek nije uništio svet.

Ali kakve ovo veze ima sa Jevrejima i njihovim odbacivanjem Hrista?

47

Ima veze. Pavle ima jednu vest za Jevreje. Bog ne spašava narodenego pojedince i ko god hoće može biti spašen.

PROČITAJ: Rimljanima 10:1−21

1 Braćo, želja moga srca i moja molitva Bogu za njih usmerena je nanjihovo spasenje. 2 Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bezpravilnog saznanja. 3 Ne znajući, naime, šta je pravednost Božija itražeći da postave svoju sopstvenu pravednost, nisu se potčinili Božijojpravednosti. 4 Jer Hristos je svršetak zakona − za opravdanje svakomkoji veruje.

5 Jer Mojsije piše za pravednost koja je od zakona: "Čovek koji nju činiživeće od nje". 6 A pravednost, koja je od vere, ovako govori: "Nemojda kažeš u svom srcu: ko će se popeti na nebo?" to jest, da svedeHrista, 7 ili: "Ko će sići u bezdan?" to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. 8

Nego šta ona govori? − "Blizu ti je reč, u tvojim ustima i u tvom srcu",to jest, reč vere koju mi propovedamo. 9 Ako, dakle, svojim ustimaispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bogvaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer srcem se veruje zapravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. 11 Pismo, naime, kaže:"Svako, ko veruje u njega, neće se postideti". 12 Jer nema razlikeizmeđu Judejina i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za svekoji ga prizivaju, 13 jer: "Svako, ko prizove ime Gospodnje, bićespasen".

14 Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako ćeverovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bezpropovednika? 15 I kako će propovedati, ako nisu poslani? Kao što jenapisano: "Kako su mile noge onih koji javljaju dobra". 16 Ali svi nisuposlušali evanđelje. Jer Isaija govori: "Gospode, ko je poverovao našojpropovedi?" 17 Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved bivaHristovom rečju. 18 Nego kažem − zar nisu čuli? Još te kako: "Glasnjihov izišao je po svoj zemlji, i njihove reči do kraja sveta". 19 Pitam

48

čak: zar Izrailj nije razumeo? Mojsije prvi govori: "Izazvaću vas da se urevnosti ugledate na narod, koji nije moj narod, i probudiću u vamagnev prema jednom nerazumnom narodu". 20 Isaija se pak usuđuje igovori: "Nađoše me koji me nisu tražili, i javih se onima koji za menenisu pitali". 21 A Izrailju govori: "Vazdan pružah svoje rukeneposlušnom i jogunastom narodu".

Živeti po zakonu: slepa ulica

Pavle jasno govori da religiozni zanos nije dovoljan. Jevreji su verovalida se mogu izmiriti s Bogom kroz svoju sitničavu poslušnost zakonu iobičajima. Postoje mnogi zapanjujući primeri i anegdote o tome dokojih su sve krajnjosti Jevreji išli u svojoj slepoj odanosti zakonu.

Na primer, četvrta knjiga o Makabejcima (koja spada u apokrifne spise)govori o tome kako je Eleazar, jevrejski sveštenik, bio doveden predAntioha Epifana, sirijskog kralja koji je bio vrlo odlučan da uništijevrejsku religiju. Eleazaru je bilo naređeno da jede svinjetinu što je on,naravno, zbog svoje slepe odanosti zakonu, odbio. Antioh je tada daostarca bičevati i ovaj se uskoro pretvorio u krvavu masu. Tada su muse okrutni sisrijski vojnici smilovali i doneli su meso koje nije bilosvinjetina govoreći mu da ga pojede i kaže da je jeo svinjetinu. Eleazarje čak i to odbio, te su ga onda ubili. Umirući je rekao: "Umirem ustrašnim mukama zbog tvoga zakona." Eleazar se do smrti opirao zbogzakona. Umro je zbog zakona koji mu je zabranjivao da jede svinjetinu!Besmislena smrt, reći ćete? Da, ali ne i za Eleazara, ne za Jevreja kojije verovao da je život po zakonu put do Boga.

Međutim, Pavle svojim sunarodnicima govori o istini koja mu je bilaobjavljena na putu za Damask: Ne treba pokušavati dokučiti Bogapridržavajući se njegovog zakona. Potrebno je samo odgovoriti naBožju ljubav. Morate verovati (srcem a ne samo umom) da Isus je Hrist

49

i ispovediti (ustima) da je on vaš Spasitelj od greha. Bili Jevrejin ilipoganin, Bog će vas prihvatiti.

Još jedna stvar... Pavle podseća Jevreje na činjenicu da se Božji plannikada nije odnosio samo na jedan narod. Već su davno pre prorocigovorili da će Boga pronaći oni koji ga čak nisu niti tražili.

Ali šta je sad sa Jevrejima? Šta znači biti pripadnikom Božjegizabranog naroda? Evo šta Pavle kaže...

PROČITAJ: Rimljanima 11:1−33

1 Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga. Jer i jasam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plemena. 2

Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. Ili ne znate štaPismo govori o Iliji, kako se tuži Bogu na Izrailja? 3 "Gospode, pobišetvoje proroke, razrušiše tvoje oltare, a ja sam ostao sam, pa i moj živottraže". 4 Ali šta mu veli Božiji odgovor? "Ostavih sebi sedam hiljadaljudi koji nisu priklonili kolena pred Vaalom". 5 Tako, dakle, i u sadašnjevreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati. 6 Ako je pak poblagodati, onda nije po delima, jer inače blagodat ne bi više bilablagodat. 7 Šta to znači? Izrailj nije postigao što je tražio, a izabrani supostigli; ostali pak ostaše okoreli, 8 kao što je napisano: "Bog im je daotvrdoglavi duh, oči da ne vide i uši da ne čuju − do današnjeg dana". 9 IDavid govori: "Trpeza njihova neka bude zamka i klopka, i sablazan, iodmazda njima; 10 neka se pomrače njihove oči − da ne vide, a leđanjihova savij zauvek". 11 Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvimpali? Daleko od toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlomnogobošcima, da ih podstaknu na revnost. 12 Ako je pak njihovpromašaj bogatstvo za svet i njihovo zaostajanje bogatstvo zamnogobošce, šta li će tek učiniti njihova punoća?

13 A vama, nekadašnjim mnogobošcima kažem: ukoliko sam apostolmnogobožaca, hvalim svoju službu, 14 ne bih li kako podstakao svoj

50

rod na revnost i spasao neke od njih. 15 Jer ako je njihovo odbacivanjedonelo pomirenje svetu, šta će drugo značiti njihovo. primanje − negoživot iz mrtvih? 16 Ako je prvi hleb svet, sveto je i sve testo; i ako jekoren svet, svete su i grane. 17 Ako su pak neke grane odlomljene, a tisi se kao divlja maslina nakalemio među njih i postao zajedničar ukorenu i masnoći masline, 18 nemoj da se ponosiš nad granama. A akose ponosiš, znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe. 19 Na to ćešreći: grane su odlomljene − da se ja nakalemim. 20 Dobro; odlomljenesu zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego seboj. 21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće poštedeti nitebe. 22 Vidi stoga dobrotu i strogost Božiju. Strogost se ispoljava naonima koji su pali, a dobrota Božija na tebi − ako istraješ u dobroti;inače ćeš i ti biti odsečen. 23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, bićenakalemljeni; jer Bog može da ih opet nakalemi. 24 Jer, ako si tiodsečen od prirodne divlje masline i nakalemljen − protiv prirode − napitomu maslinu, koliko će se pre nakalemiti na rođenu maslinu oni kojisu po prirodi njene grane.

25 Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bimudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo − dok ne uđusvi mnogobošci, 26 i tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano:"Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće bezbožnost od Jakova. 27 I ovoim je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe". 28 S obzirom naevanđelje oni su neprijatelji Božiji − vas radi, a s obzirom na izbor Bogih voli zbog otaca. 29 Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove ipoziv. 30 Kao što ste, naime, vi nekad bili Bogu neposlušni, a sad sesmilovao na vas zbog njihove neposlušnosti, 31 tako su i oni sad postalineposlušni − radi vašeg pomilovanja, da bi i oni bili pomilovani. 32 JerBog je sve zajedno zatvorio u neposlušnost − da bi svima pokazaosvoju milost.

33 O dubino bogatstva i mudrosti, i znanja Božijeg! Kako su nedokučljivinjegovi sudovi i neistražljivi njegovi putovi!

51

Nema spasenja u "poretku"

U prvim stihovima jedanaestog poglavlja Pavle ponavlja ono šta je većrekao u devetom poglavlju. Bog ne spašava narode nego pojedince.Pitanje: "Je li Bog odbacio svoj narod, Jevreje?" nije ispravno. Ispravnoje pitanje: "Koji Jevreji odgovaraju na Božji dar spasenja u Hristu?"Upravo su ovde Jevreji načinili kobnu grešku. Zaboravili su da su odsamog početka uslovi koje je Bog postavio bili lična odgovornost i verapojedinca. Jevreji su mislili da su spašeni time što pripadajuodređenom narodu.

Na izvestan način oni su postali "ljudi organizacije". Upotrebljavali suzakon da bi promovisali svoju vlastitu verziju "Poretka".

I tako je Bog odcepio, odnosno odlomio (da upotrebimo Pavlov izraz izilustracije o maslini) mnoge od njih. Pavle upozorava pogane da se neuzohole, jer su nakalemljeni na maslinu samo iz jednog razloga: svojevere. Takav je sada Božji plan, ali Bog nije zaboravio na svoj savez saJevrejima. Iako su mnogi od njih neprijatelji Evanđelja, doći će dankada će i oni biti spašeni Božjom milošću.

Teško razumeti? Da, tako je. Ovo je sasvim dovoljno da nas uveri daniko ne može spoznati ili potpuno razumeti Božju misao.

PROČITAJ: Rimljanima 11:34−36

34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? ili ko je bio njegov savetnik? 35

ili ko mu je nešto prvo dao, da bi mu bilo vraćeno? 36 Sve je, naime, odnjega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.

52

Možete li verovati Bogukoji nije gospodar situacije?

Ako Bog ne vlada svetom, onda je bezvredna svaka vera u njega,onda ne možemo imati ni poverenja u njega. Kako možemo verovatiBogu koji nije gospodar situacije?

Bog je Car. Treba ga slaviti a ne iskorišćavati. Njegova je mudrostdaleko iznad naše. On sam donosi odluke ne pitajući za naše bednomišljenje. Mi vrlo malo možemo učiniti osim priznati da Bog zaista jesteBog. Na kraju ovog dela, u kojem je pokušao pronaći odgovore naneka istinska pitanja, Pavle može jedino pasti na kolena i slaviti Boga.Mudrost, koja je toliko iznad njega, obilno ga preplavljuje. Jedino štomože učiniti je da slavi Boga. Bog, u Hristu jeste Osoba, a ne religija.

U Brazilu postoji jedna zanimljiva statua Hrista. Isusovo lice je takookrenuto da je jedini način da mu se pogleda u oči da se klekne ipogleda prema gore.

Jedini način da se vidi Boga je u poniznosti i veri. To znači bitihrišćanin a ne biti religiozan.

53

IX. DA LI JE TO BOZJA VOLJA?

IX. DA LI JE TO BOŽJA VOLJA?

Svaki hrišćanin postavlja ovo pitanje. Neki to čine iskreno. Neki suradoznali, a neki zabrinuti, pa čak i uplašeni. Neki ovo pitanjepostavljaju prekasno, nakon što su već otišli daleko u svojim kobnimplanovima. Neki isprobavaju formule poput: "Svaki dan pročitaj jednopoglavlje i moli." Neki u Božjoj volji vide uzvišeni plan koji im možeosigurati pravi posao. Kakvi god bili motivi i sredstva za pronalaženjeodgovora, pitanje o Božjoj volji u stopu sledi hrišćane "sporim alisigurnim korakom". Ali možda bismo, umesto što se igramo religijskogruleta s formulama i uzvišenim planovima, trebali prvo upitati da li jeprebivanje u Božjoj volji odredište ili način putovanja hrišćana. Pavle jedobro poznavao put...

PROČITAJ: Rimljanima 12:1−2

1 Molim vas stoga, braćo, milosti Božije radi, da svoja telesa prinesetena živu, svetu, bogougodnu žrtvu, da to bude vaša umna služba Bogu.2 I ne upodobljavajte se ovom svetu, nego se preobražavajteobnavljanjem svoga uma, da biste mogli da razaberete šta je voljaBožija, šta je dobro, i ugodno, i savršeno.

U jedanaest poglavlja, Pavle je govorio o onome što hrišćani veruju izašto veruju. Rekao nam je kako možemo spoznati Hrista i spasiti seod kazne koju donosi greh. Rekao nam je, isto tako, kako se trebaprepustiti Hristovoj snazi i osloboditi se moći greha. Sada, na početku12. poglavlja, on nam govori kako treba služiti Hrista, odnosno, kakoshvatiti i činiti Božju volju.

Alen Redpat (Alan Redpath) opisuje Božju volju kao nešto dvostrano.

54

Božja volja koja se odnosi na karakter je univerzalna, a ona koja seodnosi na služenje Bogu je individualna. Verovatno ćete se složiti saovakvom podelom. Lako je videti da Bog želi da se vaš karakterpreoblikuje u hrišćanski. Ali ono šta vas muči je služenje Bogu − štaviste trebali učiniti i činiti. Kakvo onda značenja ima to što znate da jeBožja volja dvostrana?

Evo ovo: mnogi hrišćani trče pred rudu. Uzrujavaju se i strahuju okotoga šta Bog želi da oni čine (služenje Bogu) kad oni nisu duhovnopripremljeni za to (karakter). Tu se sad uklapa Rim. 12:1. Pre nego štoBog želi vaše služenje, potrebna mu je garancija da ste zaista njegovi.Pavle se ne igra rečima. Mi moramo svoje telo predati kao živu žrtvu.

Zvuči primitivno, zar ne? Koliko ima ličnog u onome šta je Pavlenapisao? Na kraju, nije tako teško sedeti u crkvi i obećati Bogu svojudušu i svoj duh, a to je, i onako ono šta bi Bog mogao zahtevati − štaspada u njegovu nadležnost. Mi ćemo biti duša i duh jednoga dana ubudućnosti. Ali naša tela? Ovo zaista može biti alarmantno. Ovo bi nasmoglo navesti da budemo čak i više nego religiozni.

Ali Bog nije spasio samo vašu dušu. On je spasio VAS − vaše potpuno"JA" koje uključuje i vaše telo. Tek kad hrišćanin počne ozbiljnirazmišljati o Hristu i kad mu preda svoje telo, sposoban je spoznati ičiniti Božju volju.

Prevelik zahtev? Možda, ali pre nego što počnete protestovati,razmislite, kaže Pavle, o onome šta je Hrist učinio za vas.

Prvo je: Božja volja koja se odnosi na vaš karakter. Ne možete ispunitiBožji plan u vezi sa vašim karakterom ako Bogu ne predate svoje telo− svoje potpuno "ja", jednim inteligentnim i odlučnim činom predanja iodanosti. Tako nešto se ne čini samo jednom godišnje. Takvo nešto sečini svakodnevno. A kada se potpuno predate Bogu, onda možetedelovati u skladu sa Božjom voljom, a ne više istrčavati pred rudu.

55

Snaga koja vam je potrebna (vaš hrišćanski karakter) nalazi se tamogde možete učiniti nešto dobro (hrišćansko služenje).

Recimo da sve to već činite. U kom pravcu ste usmereni? Šta je sasluženjem Bogu? Naročito sa. određenim − specifičnim služenjem?

Najbolje merilo za većinu vaših planova i aktivnosti se nalazi uRimljanima 12:2: "I ne upodobljavajte se ovom svetu..." Ili, kako bi torekao J. B. Filips (J. B. Phillips): "Ne dozvolite svetu da vas strpa u svojkalup..."

Ovim ne želimo reći da biste trebali postati nekakvim čudakom, negoda je potrebno da izbegavate površne vrednosne sisteme sveta, kojiglavni naglasak stavljaju na senzualnost, seks, crni humor. Hrišćaninse često nalazi u teškoj situaciji kada mora odlučiti šta je svetovno, ašta je prihvatljivo Bogu. U svemu je najvažniji vaš motiv. Kao što je J.P. Mogran jednom rekao: "Čovek uvek ima dva razloga da nešto učini− dobar razlog i stvarni razlog." Određena situacija može biti teška, alije izbor najčešće jasan: pokušavate ili ugoditi sebi, svojim prijateljima,ili mnogima? Ili vas ipak zanima kako ugoditi Bogu?

"Sve je to u redu", reći ćete, "ali svet je vrlo stvaran, a ja sam u njemuceli dan. Kako da se oduprem pritisku i ostanem izvan kalupa?"

"... nego se preobražavajte obnavljanjem svoga uma."

Vi mislite svojim mozgom, pa ukoliko želite "obnoviti svoj um", morateobratiti pažnju na ono šta gledate i čitate. Proroci "novog morala"propovedaju iz biblije koja se zove Prejboj (Playboy) i papagajskiponavljaju različite verzije stare dosadne izreke: "Jedite, pijte i voditeljubav − seks, danas, jer već sutra možda to nećete moći."

Bilo bi zanimljivo koliko ima hrišćana koji javno govore da žele spoznatiBožju volju, a svakodnevno su na ovaj ili onaj način bombardovani

56

televizijskim programima, oglasima, časopisima, i sl., koji su takozamišljeni da pobude apetite za seks, zadovoljstvo i posedovanjestvari. Stvar je u tome da je vrlo malo onih kojima je zaista potrebanpodsticaj za pobuđivanje tih apetita. Apetit za njih već postoji. Potrebnoje naučiti kako kontrolisati prirodne nagone i želje i uskladiti ih sBožjom voljom.

Međutim, cenzurisanje TV−programa, filmova i časopisa nije konačnorešenje. Pavle je to znao, jer je savetovao da je potrebno "obnavljanjeuma".

Zamka u koju upadaju mnogi hrišćani je dobro poznati dvostrukistandard ponašanja: jedna pravila važe za spoljašnje, a druga zaunutrašnje ponašanje − za "misaoni život". Nije teško naučiti igru kojase zove "crkvenjaštvo". Vi naučite da ne smete činiti određene stvari (ilibarem da vas ne otkriju kad ih činite). Zatim naučite da je potrebno štočešće pojavljivanje u crkvi i biti označen sa "aktivni član" ili "verni član".Vi pritom odajete "duhovnost" na svom licu, a, malo po malo, vašmisaoni svet mahnito juri u propast naslađujući se materijalizmom,pohlepom, mržnjom, zavišću...

Pa šta vam je onda činiti? Ako želite slušati Božju volju, predajte mu sepotpuno − kao živa žrtva − a to znači predati mu i svoje telo i svoj um,koji on može obnoviti ako mu dopustite.

Sad već možda pomalo shvatate poruku: Božja volja nije nešto štamožete naručiti poštom. Tu ne pale nikakve formule, ali zato postojeodređeni znakovi koji se mogu iskoristiti u bolo kojoj situaciji. Jednomje F. B. Majer (F. B. Meyer), poznati propovednik svog vremena,putovao morem. Dok su se jedne burne noći približavali luci, ulaz u njuje izgledao vrlo uzak. Mejer je prišao kapetanu i upitao ga: "Kapetane,kako znate kada treba skrenuti u pristanište?"

"To je umetnost", odvartio je kapetan. "Vidite li ona tri svetla na obali?

57

Kada se sva tri nađu u ustoj ravni, ja se uputim unutra."

Alen Redpat povezuje ovu priču sa spoznavanjem Božje volje ističućitri "navigaciona svetla" koja hrišćaninu mogu poslužiti kao vodiči. Tosu: 1) Biblija, 2) unutrašnje svedočanstvo Svetog Duha, i 3) okolnosti(vanjska dešavanja). Sve dok nije tako treba čekati. Čekanje je teško,ali je najčešće najbolje šta možemo učiniti.

Pogledajmo ta tri svetla malo pobliže. Osnovno je vodstvo Božje Reči.Zanimljivo je primetiti da mnogi od nas kažu da ih zanima Božja volja,ali se ustručavaju proveriti da li su njihovi planovi u skladu s jasnimbiblijskim učenjem. Kako možemo reći da želimo upoznati Božju volju,a ne želimo znati šta kaže Biblija? To je kao da od nekoga tražimosavet, a ne želimo da se on složi s našim mišljenjem.

Druga je greška smatrati Bibliju nekakvom "knjigom odgovora".Prelistavamo je tražeći pravi stih koji bi nam mogao pomoći u izvesnojsituaciji. Biblija je Božja poruka, njegov razgovor s nama. Akokomuniciranje s njim shvatimo ozbiljno, moramo ga pustiti da i ongovori. To je prvi korak u hodanju u Duhu (vidi 6. poglavlje).

Svedočanstvo Duha Svetoga dolazi kada hodamo u Duhu. Pri tom jevrlo bitna molitva. Nesretna je okolnost što smo od "moram se molitiBogu za to i to" načinili kliše. Možda bismo to morali promeniti u"razgovaraću s Bogom o tome". Neki spiskovi molitvi liče spiskovimadarova koje želimo od deda mraza. Neki drugi zvuče poput zadatakakoje bi Bog morao izvršiti, jer smo mi "tako duhovni i zaslužni".

Unutrašnje svedočanstvo Duha je uvek razumljivo. Ono dolazi kada sehoda i živi u Duhu, a to mora biti stalna, svakodnevna praksa, a nedugme koje pritiskamo kada mislimo da nam je potreban neki maliBožji savet.

Tek NA KRAJU razmotrimo spoljašnje događaji, jer se najčešće

58

događa da izvrćemo ovaj redosled. To jest, najpre sazovemo sastanaki razmotrimo sve činjenice (okolnosti), pa o njima diskutujemo ili čitamo"referate". Ali ako se počne s spoljašnjim događajima, teško se možedaleko stići. Kako se mogu proceniti događaji ako ne postoji vodstvoBožje Reči i Božjeg Duha?

No, pretpostavimo da su Reč i Duh u "istoj ravni". Kako ćemo tadaproceniti događaje i delovati? Ovakva situacija može biti vrlo zanimljivoi uzbudljivo. Moramo u veri delovati na ono šta već poznajemo. Je liočito da postoje određene mere koje bi vredelo poduzeti? Neki ovonazivaju "kucanjem na druga vrata". Ponekad Bog zatvori sva vrata, aotvorenim ostavlja samo ona kroz koja želi da uđemo. Ponekad jepotrebno kucati na mnoga vrata da bi se pronašla ona prava.

Božja volja ne pada s neba u preporučenom pismu. Ali Bog nam je većpisao − u svojoj Reči, i razgovarao sa nama kroz unutrašnjeg svedoka− svog Duha. On će nas voditi u procenjivanju spoljašnjih događaja(okolnosti).

Još uvek vam zvuči sve ovo poput nekakve formule? Pa, možete to itako nazvati. Možete biti vrlo religiozni kada se radi o ova tri znaka... iliih možete upotrebiti kao hrišćanin: u veri, poverenju i predanju. Tadaćete, kroz svoje vlastito iskustvo, videti kako će vas Božji putevi zaistazadovoljiti.

Za ostale praktične savete za iznalaženje Božje volje, pročitajte štapiše dalje u Rimljanima 12. o tome kako se može biti iskren sa samimsobom. Budite sigurni, upozorava Pavle, da vidite i pozitivnu inegativnu stranu...

PROČITAJ: Rimljanima 12:3−8

3 Na osnovu blagodati, koja mi je dana, kažem svakom koji je međuvama − da ne misli o sebi više no što valja misliti, nego neka vam misli

59

budu usmerene na razborito razmišljanje, prema meri vere koju je Bogsvakom dodelio. 4 Jer, kao što u jednom telu imamo mnogo udova, asvi udovi nemaju isti posao, 5 tako smo i mi mnogi jedno telo u Hristu, akao pojedinci mi smo jedan drugom udovi. 6 A po blagodati, koja namje dana, imamo različite darove: ako je proroštvo − neka se slaže sverom, 7 ako je dar služenja − neka bude u služenju, ako je ko učitelj −neka radi na poučavanju, 8 ko ima dar utehe − neka teši, ko daje −neka daje prosto, ko upravlja − neka bude revnostan, ko pokazujemilosrđe − neka ga čini s radošću.

Samo je jedna stvar zaista važna

"Neka vam misli budu usmerene na razborito razmišljanje", kažeapostol Pavle. Neki hrišćani pokazuju tendenciju da o sebi misle kakonisu dobri, da nikad ni u čemu ne uspevaju i da zaista nikada ništa nepostižu. Ako ste među takvima, odmah se toga oslobodite. Bog vas jeprihvatio. Vi ste vredna osoba. Hrist je umro za vas. Vi posedujetesnagu. Nemojte izneveriti ni sebe ni Hrista.

Druga strana ove medalje sačuvana je za one s kompleksom viševrednosti. Niko od nas nije dar čovečanstva Bogu. U stvari, Bog jenama poslao dar da bi smo se mogli izvući iz osinjeg gnezda zvanoggreh.

Kao i obično, Pavle naglašava što nam je potrebno: vera. Ono šta jebitno jeste vaša VERA, a ne vaš uspeh u školi ili na fakultetu, ili brzinavašeg novog automobila.

Svi hrišćani trebaju jedni druge, a svi mi trebamo Hrista. Potrebno jedelovati − služiti, učiti, propovedati, zarađivati (i davati), biti obazrivprema drugima. A, kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, Pavlejasno izražava kako se u svemu tome može uspeti...

60

X. JE LI VASE HRISCANSTVO ZAISTA... NELICEMERNA LJUBAV

X. JE LI VAŠE HRIŠĆANSTVO ZAISTA...NELICEMERNA LJUBAV

Nelicemerna ljubav za Hrista? Nelicemerno hrišćanstvo? Moje ne!Hoću da znaš da sam nanovo rođen... opran Hristovom krvlju. Ja ynamda sam na putu za nebo. Moja je doktrina ispravna, to je sigurno. Jaslužim Hristu, dajem (ponekad) novac za crkvu. Poklanjam svoju staruodeću, citiram Bibliju na svim Božićnim čestitkama koje šaljem. Ja...ja...

Ali, još nešto je potrebno...

PROČITAJ: Rimljanima 12:9−21

9 Ljubav neka vam bude nelicemerna. Gnušajte se zla, držite se dobra.10 Volite jedan drugog u bratskoj ljubavi, u uvažavanju svako nekastavlja drugog ispred sebe, 11 ne budite nemarni u revnosti, budite vrliu duhu, služite Gospodu, 12 radujte se u nadi, trpite u nevolji, istrajte umolitvi, 13 učestvujte u potrebama svetih, gostoprimstvo upražnjavajte.14 Blagosiljajte one koji vas gone, blagosiljajte, a ne kunite. 15 Radujtese s onima koji se raduju i plačite s onima koji plaču. 16 Među sobombudite jednomišljenici; ne smerajte visoke stvari, nego dajte da vaspovede ono što je ponizno. Sami sebe ne smatrajte mudrima. 17

Nikome ne uzvraćajte zlo za zlo; neka vam misli budu usmerene nadobro pred svim ljudima. 18 Ako je mogućno, koliko od vas zavisi, živiteu miru sa svima ljudima. 19 Ne svetite se sami, dragi moji, nego dajtemesta gnevu Božijem. Jer je napisano: "Moja je osveta, ja ću uzvratiti",govori Gospod. 20 Nego "ako je tvoj neprijatelj gladan, nahrani ga; akoje žedan, napoj ga; jer ako to činiš, glava će mu goreti od srama". 21 Nedaj da te zlo pobedi, nego ti pobedi zlo − dobrim.

61

Možete li prestati igru pretvaranja?

Savladajte zlo čineći dobro. Pavle je potrošio dosta mastila na početkuposlanice, govoreći o potrebi verovanja u ono šta je dobro. Sada jenačinio zahvat u naš život. U stvari, čini se kao da je svuda počeogurati svoj nos. On želi da činimo dobro.

Hrišćani mnogo govore o ljubavi prema Bogu, ljubavi prema drugima,ljubavi prema čovečanstvu. Šta zapravo, znači sav taj govor o ljubavi?Pre svega, kaže Pavle, on znači da moramo prestati igrati igrupretvaranja. Moramo prestati biti lažni.

Na primer, u 9. stihu kaže: "Gnušajte se zla, držite se dobra." Ovoznači mnogo više od toga da se držimo po strani od problema. Toznači da je potrebno angažovati se u menjanju stvari na dobro − naradnom mestu, u školi, i iznad svega, u vlastitom domu, u porodici.

Jedna od najvećih zamki za hrišćanina danas je to što je okružen stoliko mnogo zla i greha da je već na to naviknut. Više ga ne šokira.Počinje se u svemu tome snalaziti i drži jezik za zubima da bi izbegaonevolju. Mnogi hrišćani izbegavaju zlo, ali ne zaziru od njega. Mnogihrišćani su za dobro, ali se ne bore za njega. Mnogo toga što se nazivahrišćanstvom samo je pasivan kompromis sa grehom.

Ali gde se dobija motivacija, snaga da se čineći dobro savlada zlo? Uljubavi. Istinska je ljubav ono što nam je potrebno. "Ljubavnelicemerna!" Pavle u Rimljanima 12. daje kratki kurs o tome kako višemisliti na druge nego na sebe, a to je ono najteže šta se od nas možezahtevati. Naš psihološki sklop zahteva da sebe stavimo na prvomesto. Samozaštita je isto toliko prirodna koliko i disanje. Brzi smo ubranjenju sebe i svojih prava. Naš je ego označen nalepnicom: "Pazi!Lomljivo!" Lako nas je povrediti.

A onda postanemo hrišćani. Iznenada više nemamo prava, već samo

62

dužnosti. Kako je to nepravedno. Da, bilo bi to zaista nepravedno kadahrišćani ne bi imali nikakve pomoći. Ljudima je nemoguće živeti onakokako to Pavle sugeriše. Međutim, natprirodnom je to moguće, kao štoto Pavle i ističe u 6., 7. i 8. poglavlju. Hodati u Duhu ne predstavljaneku čudnu religijsku vežbu. To je stvar svakodnevnog života.

Pavle ovde počinje da biva nesnosno praktičan. Vi kažete da sterazapeti sa Hristom? Kažete da ste "mrtvi grehu a uskrsli sa Hristom"?Koji je, onda, bolji način da proverite svoje nove snage, nego da viditeda li zaista nesebično živite i ljubite. Protivrečno je pokušati nesebičnovoleti druge a istovremeno se boriti za svoja prava. Ne možete služiti iBogu i sebi istovremeno. Ne možete živeti mašući Biblijom u jednojruci, a poveljom o svojim pravima drugom.

"Ali, tako malo hrišćana u mojoj crkvi pokazuje nesebičnu ljubav. Zaštobih ja bio jedini?"

Da, zaista zašto? Verovatno vam to i onako ne bi sasvim uspelo. Ljudibi pomislili da ste iznenada zapali u duboke duhovne vode ili tomeslično. Možda biste izgubili i nešto od svog ugleda u društvu...

Postoji niz izgovora da se čovek ne povede za onim nizom navedenihdobrih dela u Rimljanima 12. Ali ti izgovori ne čine ovaj niz manjevrednim. Pavle ne navodi spisak zakona koje hrišćanin mora slušatibez mogućnosti da napravi grešku. Pavle, u stvari, pred nas postavljacilj kojem valja težiti.

Naravno da nećete savršeno uspeti u tome da druge nesebično volite.Naravno da će vas kritikovati i podsmevati vam se. Međutim, kadaPavle govori o tome da treba poštovati druge, da ne smemo nikadaposustajati u gorljivosti, da moramo biti radosni i ustrajni u nevoljama,pomagati onima koji žive u neimaštini, moliti za one koji nam čine zlo...onda da to jednostavno znači to da svoje telo moramo predati kao živužrtvu Bogu (Rim. 12:1).

63

Evo šta je rekao jedan misionar mladiću koji se zanimao zamisionarstvo:

"Umesto da pre spavanja zaviriš u frižider da vidiš ima li što za jelo, iliodeš u obližnju prodavnicu po flašu Coca−Cole, pokušaj bez toga otićina spavanje. Nećeš zbog toga umreti, a to ti neće nedostajati ako ti nebude tako dostupno kao nekad. Pokušaj skratiti ćaskanja s prijateljimakako bi ranije mogao doći kući i više vremena mogao posvetiti učenju imolitvi. Na misionarskom će polju možda proći meseci pre negosretneš nekog s kim ćeš moći popričati na svom jeziku. Navikni se dabez grimasa jedeš ono što inače ne voliš.

Iskoči iz kreveta pre nego što sunce postane jako i posveti vremeBogu. Kad sledeći put budeš išao na odmor, pokušaj bar dve nedeljespavati na podu. Ispitaj da li se tvoja hrišćanska radost menja spromenom komfora i komoditeta."

"Nisam ja izmislio sve ovo. Razmišljao sam o ljudima kojima su tolikonedostajali sladoled, bomboni, Coca−Cola, koji nisu mogli živeti bezprijatelja, uvek su žalili za hladnoćom (erkondišnom), nisu se mogliposvetiti nekom ozbiljnom poslu ukoliko nisu odspavali osam sati naudobnom krevetu i kojima je sve služilo kao izgovor za neobavljeniposao. Za neke su ovo bili odlučujući faktori za napuštanje misijskogpolja."

"Ali ja ne idem na misijsko polje", reći ćete. Ma nemojte reći?! A štamislite? Gde ste upravo sada? Nisu li vaš dom, vaša škola ili radnomesto isto toliko misijsko polje koliko i Bobmaj ili Ekvador?

Svaki hrišćanin je misionar, jer je misionar onaj koji je poslan dadonese Evanđelje drugima. Svaki je hrišćanin pozvan da prinese svojetelo kao živu žrtvu. Nemojte se samo pretvarati da volite druge. Zaistaih volite − tako što ćete im pomoći bez obzira na svoje interese injihove pogreške.

64

Ne otkriva li vaše hrišćanstvo lažnu stranu nelicemerne ljubavi?Istinska hrišćanska ljubav pre svega znači da iskreno i nesebično svojsvakodnevni život posvetimo Bogu. Tada Bog prokušava i ocenjujevašu iskrenost i nesebičnost šaljući vas da živite među ljudima.

Niko od nas ne uspeva pokazati savršenu hrišćansku ljubav. Ali verapočinje tamo gde prestaje neuspeh. Nismo samo od greha spašenikroz veru. Ne pobeđujemo samo greh i iskušenja kroz veru. Mi islužimo i ljubimo kroz veru.

I upravo u tom življenju, ljubavi i služenju, toj svakodnevnoj kolotečini −životnoj trci − imamo priliku da budemo žive žrtve... ili pak žrtvepaljenice.

65

XI. JEDINI ZAKON KOJI VAM JE POTREBAN

XI. JEDINI ZAKONKOJI VAM JE POTREBAN

"Poštovati samo jedan zakon? Da, to i nije tako loše Ako ima bilo šta,što ide ba živce, onda su to pravila, pravila, pravila, odredbe, zakoni,paragrafi, birokratija, molim, popunite ovaj formular... Molim vas,potpišite sve tri kopije... Saobraćajni zakoni, poreski zakoni, zakoni upripremi. Osećam kako me davi i gnjavi ta birokratija. Ma, pokazaću janjima jednog dana. Dosta mi je tih idiotarija..."

Stanite malo, prijatelju. Dakle, dosta vam je ideja o autoritetu, dostavam je nepravde, pokvarenosti, bezobzirne neefikasnosti. Hteli bistečuti zvuk čekića pravde i zvona slobode. Dobro, ali pre toga pogledajkakav je taj "jedini" zakon koji vam je potreban. Pavlova će vas ideja oautoritetu i vlastima zasigurno iznenaditi...

PROČITAJ: Rimljanima 13:1−10

1 Svaki čovek da se pokorava pretpostavljenim vlastima. Jer nemavlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje. 2 Stoga, kose protivi vlasti − protivi se Božijem poretku, a koji se protive primićesvoju osudu. 3 Jer vladajući nisu strah za dobro delo, nego za zlo. Akopak hoćeš da se ne bojiš vlasti, čini dobro, pa će te vlast hvaliti. 4 Onasluži Bogu za tvoje dobro. Ako pak činiš zlo, boj se; jer ne nosi mačuzalud. Ona je u službi Bogu, gnevni osvetnik onome što čini zlo. 5

Zato joj se treba pokoravati ne samo zbog gneva, nego i savesti radi. 6

Zbog toga plaćajte i poreze; jer su služitelji Božiji koji baš na tomerade. 7 Svakom dajte ono što ste dužni: kome porez − porez, komecarinu − carinu, kome strah − strah, kome čast − čast.

66

8 Ne budite nikom ništa dužni − sem da volite jedan drugoga. Jer kodrugoga voli, taj je ispunio zakon. 9 Jer zapovesti "Ne čini preljube","Ne ubij", "Ne kradi", "Ne zaželi", i ako ima još koja druga zapovest,svode se na ovu izreku: "Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe". 10

Ljubav ne pričinjava zla bližnjemu; ljubav je, dakle, ispunjenje zakona.

Dugujete li nešto?

Opet se vraćamo na ljubav. Ona je jedini zakon koji vam je potreban.Kakva čudna kombinacija: vlast i ljubav. Kakve veze ima ljubav splaćanjem poreza ili vožnjom u dozvoljenim granicama brzine?

Ima, i to velike.

Pavle ne uvodi ove misli o poštovanju državne vlasti samo zato da biispunio prostor, u 12 poglavlju je govorio o vođenju hrišćanskog života io svakodnevnim susretima s ljudima. Zato je sasvim prirodno štoproširuje svoje prethodne misli o situacijama iz Rim. 12 i komentirahrišćanski život u okvirima šire zajednice, to jest države.

Gde god postoje ljudi, postoji i neki oblik vlasti. Pavle već u početkukristalno jasno ističe: sve vlasti postoje zato što je to Bog dozvolio.

Ovo znači da su sve vlasti − čak i one okrutne i despotsko−diktatorske− deo Božjeg plana i volje. Tirani, isto kao i sveci, ispunjavaju Božjiplan.

U trenutku kada Pavle piše ovo svoje pismo crkvi u rimu, strašnaprogonstva i mučeništva hrišćana još nisu bila počela. Započeće tek64. godine nove ere kada je Neronu bio potreban izgovor za groznipožar koji je sravnio Rim sa zemljom. Hrišćani su bili prvi na koje sesumnjalo u bilo kojem zločinu zbog toga, što se nisu pokoravali

67

rimskom zakonu, koji je zahtevao da građani "nemaju drugog bogaiznad Cezara". Međutim, hrišćani su imali Boga iznad Cezara: IsusaHrista i odbijali su da prinose žrtve pred carevim kipovima. Nisu slavilini jedno pagansko božanstvo, niti idole koje se moglo videti svugde poRimu. Da ironija bude veća, njihova "čudna" verovanja donela su imnaziv ateista jer nisu, kao solidni građani, verovali u bogove.

Iako je bio jevrejin, Pavle je bio rođen kao rimski građanin. Poznavaoje rimski zakon i probleme na koje će hrišćani naići živeći pod rimskomvlašću. Zato je i imao razloga da kaže nekoliko reči o hrišćanskojkoncepciji građanskog života.

Pre svega, Pavle nije želeo da se hrišćane proglasi buntovnicima, kaošto je to bio slučaj sa Jevrejima. Palestina je zasigurno predstavljalanajveći rimski problem, jer niko od Jevreja nije bio zadovoljan rimskomupravom. Čak je postojala i grupa fanatičnih jevrejskih gerilaca zvanih"zeloti", za koje se govorilo da neprestano vrše nasilja. Zeloti, ne samoda su ubijali i Rimljane kad god su to mogli, nego su čak palili polja saletinom i domove onih Jevreja koji su plaćali porez rimskoj vlasti. Pavlenije hteo imati nikakve veze s tim jevrejskim pobunama, jer bi to bilodirektno protivrečenje s hrišćanskom verom i etikom. Kako bi hrišćaninmogao svedočiti za svoju ljubav prema Hristu ubijajući nekoga?

Pavle je imao još nekoliko razloga za svoja učenja o poslušnostidržavnoj vlasti. A ta učenja se još i danas mogu isto tako dobroupotrebiti kao i u rimska vremena. Na primer, Pavle je znao da se nikone može potpuno izdvojiti iz svoje zajednice. Pripadništvo nekomdruštvu donosi i odgovornost i privilegije. Čovek ima dužnosti premadržavi koliko i prema crkvi, pa čak i ako se ne slaže s onim šta vlastizastupaju ili čine. Razglabanja o vlasti − koje vrste, koliko mnogo,koliko malo − vodila su se od početka sveta. Međutim, nema mnogosumnje o nephodnosti vlasti. Bez organizacije i zaštite države, svibismo bili prisiljeni da živimo po zakonu džungle, gde bi preživeli samosnažni ili zli.

68

Šta više, država osigurava službe i pomoć, koje pojedinac sam nikadane bi mogao osigurati: vodovod, struja, kanalizacija, sudovi, škole. Nikonije slobodan uzeti od države sve što može, a ne uzvratiti saradnjom iodanošću.

Ali možda je glavni razlog da Pavle savetuje podržavanje rimske vlastitaj što je video Rim kao Božje oruđe za održavanje kakve−takveravnoteže u, inače beznadnoj situaciji.

Pavle je verovao da se Pax Romana (rimski mir koji je vladao u tovreme) može iskoristiti za širenje Evanđelja. Sve dok je postojao mir,makar i nasilno sprovođen, Pavle je video veliku mogućnost za širenjeEvanđelja. Znao to Rim ili ne, on je Pavlu pomagao u njegovommisionarskom radu. I iz tog će razloga mudri hrišćanin uvek pomagati,a ne odmagati, državu.

Pavle govori o tome kakav građanin treba biti: da poštuje zakone svojezemlje, sarađuje s policijom (ako je čovek nevin zašto bi se moraoplašiti?), da se pridržava zakona kako ne bi bio kažnjen, da plaćaporeze i ostale obaveze, poštuje vlast, visoke službenike.

Primećujete li kako u 8. stihu Pavle čini jedan od svojih tipičnihneprimetnih prelaza na polje teologije. "Nikome ništa ne dugujte, osimda jedni druge ljubite." Kakav čudan skok misli, od prozaičnihpolicajaca, poreza i poštovanja vlasti, na dug ljubavi. Šta on želi reći?

Jednostavno ovo. Platite svoje dugove − novac koji dugujete trgovcu,zajmove, otplatu za kola. Pokorite se vlasti ma gde se s njom susreli: uškolskim hodnicima, na ulicama grada, na radnom mestu.Podmazujete točkove društvene pravde. Pomozite društvu danapreduje što je bolje moguće. Ne povređujete i ne osporavajte pravadrugih. Ali, ukoliko zaista želite poriv i snagu da budete dobargrađanin, nikada nemojte prestati plaćati dug ljubavi svim ljudima. Ašta je to dug ljubavi? To je voleti bližnjeg kao samoga sebe. Ako držite

69

ovu zapovest, ovaj zakon, vi automatski ispunjavate sve ostalezapovesti i zakone. Ukoliko zaista želite ispunjavati zakon ljubavi, ondaje on jedini zakon koji vam je potreban. Tada civilni zakoni više nepredstavljaju zakon, niti razlog protestovanju. Civilni zakoni su samoputokazi koji vam pomažu da dođete do svog cilja: da volite druge kaosamoga sebe i time ispunite sve Božje zahteve.

Većina zakona, bilo biblijskih, civilnih ili onih ustanovljenih unutarporodice, spadaju u grupu zakona koji nešto zabranjuju. Zakoni ipravila − u porodici, školi, na poslu, u gradovima i državama −ustanovljeni su da bi se zaštitila nečija prava. Zakoni i pravila suneophodni za funkcionisanje društva sastavljenog od ljudi koji su podsveopštim prokletstvom greha.

Jedini zakon koji nam je potreban je ljubav. Međutim, samo mu se malibroj nas pokušava ili želi potčiniti.

U Rimljanima 13. poglavlju, Pavle govori da hrišćani imaju jasnoodređene odgovornosti, kao i velike prednosti na polju dobroggrađanskog života. Prva pitanja hrišćanina−građanina nisu: "Koja sumoja prava? Postupa li se sa mnom pravedno?", nego, pre svega:"Živim li po zakonu ljubavi?"

Ukoliko nastojite živeti po zakonu ljubavi, automatski ćete izbeći nizzabrana, koje su neophodne da bi svi mogli živeti u pravdi.Potčinjavanje zakonu ljubavi baca potpuno drugačije svetlo na problemdobrog života. Vi poštujete institucionalna pravila i odredbe, ne zato štoprvenstveno želite izbeći nevolje, već zato što svima želite dobro. Vi nekršite saobraćajna pravila, da bi ste izbegli zatvor ili kaznu, nego zatošto cenite živote i imovinu drugih. Vi plaćate poreze i dažbine, ne zatošto se plašite poreske inspekcije, nego zato što imate poverenje uvladu i želite finansirati njene delatnosti.

Mogućnosti primene zakona ljubavi su velike. Hrišćanin koji živi po

70

zakonu ljubavi, ne krade i ne vara. On ne ubija i ne osakaćuje svojeneprijatelje, nego ih pokušava pretvoriti u prijatelje.

Za hrišćanina koji živi po zakonu ljubavi, vlast ne predstavlja pretnju,niti on u nesavršenostima, pa čak i velikim greškama vlade, vidi razlogza pobunu ili demonstracije. Hrišćanin nije sporedna ličnost u društvu.On bi zapravo trebao biti u vatri bitke za pravdu, moral i ljudska prava.Ali, hrišćanin deluje iz drugačijih motiva, nego li ostali ljudi. On tražipravdu za sve, ali pravda je, pre svega, negativan pojam baziran naizbegavanju ili sprečavanju nanošenja zla drugima. Zakon ljubavizadire dalje od pravde. On traži da se drugima čini dobro. I to je jedinizakon koji je potreban hrišćaninu.

Postoje i drugi razlozi za dobar građanski život. Pavle završava uRimljanima 13. podstičući hrišćane na hitno delovanje.

11 I na ovo treba da pazite znajući svoje vreme, da je već došao čas dase probudite od sna; jer sad nam je spasenje bliže nego onoga danakad smo poverovali. 12 Noć je odmakla, a dan se približio. Odbacimostoga mračna dela i uzmimo na sebe svetlo oružje. 13 Živimo pristojno− kao po danu, ne u pirovanjima i pijankama, ne u bludu iraskalašnosti, ne u svađi i zavisti; 14 nego uzmite na sebe GospodaIsusa Hrista, i ne starajte se za telo − kako ćete zadovoljiti požude.

71

XII. IGRA KOJU HRISCANI TAKO DOBRO IGRAJU

XII. IGRA KOJU HRIŠĆANITAKO DOBRO IGRAJU

"On je u redu, ali... Pa, mislim da ti novi planovi imaju nekog smisla,ali... Znam da ne bih trebao suditi, ali svaka devojka koja...Pretpostavljam da ne bih trebao ovo reći; međutim, moja je dužnost daprijavim da... Pa, oni sigurno imaju pravo na svoje mišljenje, ali teško jerazumeti kako su mogli takvo nešto izvući iz Biblije..."

Zvuči vam poznato? Ovo su bili navodi iz dobro poznate igre koja sezove "procenjivanje". Sinonimi za nju su "kritikovanje" i "klevetanje". Usvojoj najotrovnijoj formi, ova igra može preći u najobičnije opravdanje.Ta je igra veličanstvena. Lako ju je naučiti, a omili vam toliko da bisteje stalno igrali. Broj igrača nije ograničen, pa najčešće, do izvesnihgranica, svi igramo. Kako Pavle kaže, i hrišćani dobro igraju ovu igru...

PROČITAJ: Rimljanima 14:1−12

1 Prihvatajte slaboga u veri, da se ne bi kolebao u svojim mislima. 2

Jedan veruje da sme sve jesti, a onaj slabi jede samo povrće. 3 Kojijede neka ne nipodaštava onoga što ne jede, a koji ne jede neka neosuđuje onoga što jede, jer ga je Bog primio. 4 Ko si ti što sudiš tuđemsluzi? On stoji ili pada svome gospodaru; biće ipak postavljen, jerGospod može da ga postavi. 5 Jedan razlikuje dan od dana, a drugismatra da su svi dani jednaki; neka je samo svaki potpuno uveren usvoje mišljenje. 6 Ko polaže na izvestan dan, čini to Gospodu, a kojede Gospodu na slavu jede, jer Bogu zahvaljuje; i koji ne jedeGospodu za ljubav ne jede, te i on zahvaljuje Bogu. 7 Niko od nas neživi za samoga sebe i niko za sebe ne umire. 8 Jer ako živimo −Gospodu živimo, ako pak umiremo − Gospodu umiremo. Stoga, bilo da

72

živimo, bilo da umiremo, mi pripadamo Gospodu. 9 Hristos je, naime,zato umro i oživeo − da bi bio Gospod mrtvima i živima. 10 A što tiosuđuješ svoga brata? ili što ti nipodaštavaš svoga brata? Znaj daćemo svi izići pred sud Božiji. 11 Jer je napisano: "Tako mi života,govori Gospod, meni će se prikloniti svako koleno, i svaki jezikispovediće Boga". 12 Znači, da će svako od nas za sebe odgovaratiBogu.

Tabu ili ne?

Nema sumnje da su hrišćani u Rimu bili šarolika grupa. Njihovoporeklo je bilo vrlo različito − od poganskog bezboštva do judaizma. Bilisu pod uticajem bezbrojnih poganskih običaja i postupaka stalno sepitajući šta bi hrišćani trebali učiniti u vezi s ovim ili s onim.

Pavle nije pokušao "pomoći" ovim hrišćanima u njihovim dilemamašaljući im detaljan spisak onoga šta smeju, a šta ne smeju činiti.Umesto toga, upoznao ih je s osnovnim principima hrišćanskogponašanja i morala.

Na primer, Pavle u svom pismu govori o jednom problemu koji namdanas izgleda čudan; a koji je bio vrlo stvaran za rimske hrišćane. Nekisu vernici imali svoje ideje o "čistoj hrani" i suzdržavali su se od jedenjamesa bilo koje vrste. Ovi su vegeterijanci popreko gledali na onehrišćane koji su, bez imalo griže savesti, uživali u pečenju i odrescima.U nekim je drugim slučajevima vrsta mesa predstavljala problem. Naprimer, jedenje svinjetine je skandaliziralo hrišćane obraćene izjevrejstva. Bio je tu još jedan delikatan problem: da li je ispravno dahrišćanin kupuje, poslužuje ili jede meso životinja žrtvovanihpoganskim idolima? Ovo se "pogansko" meso, svakodnevno prodavalopo veoma povoljnoj ceni, a bilo je dobro u pogledu kvaliteta i ukusa(samo su najbolje životinje bile žrtvovane).

73

Neki su hrišćani bez griže savesti, kupovali i jeli meso životinjažrtvovanih idolima. Za njih su idoli bili samo izrezbareni komad drvetaili kamena. Meso je bilo nepromenjeno i savršeno dobro za jelo.Međutim, drugi su hrišćani bili užasnuti. Za njih je to meso bilo:"duhovno zagađeno", deo bezboštva i potpuno nepodesno za trpezujednog hrišćanina.

"Jesti ili ne jesti meso" je pitanje koje je predstavljalo nemali problemza crkvu u Rimu. Neki su čak hrišćani, protivnici mesa, sumnjali uspasenje ove neobazrive braće u Hristu.

Postojali su i drugi problemi. Na primer, pitanje dana. Neki su hrišćanimislili da bi Boga trebalo slaviti na već ustaljene religijske praznike.Neki su drugi iskreni vernici isticali da je svaki dan namenjen slavljenjuBoga, stoga zašto uzimati neke dane kao važnije od drugih.

Tako je to bilo i tako je još uvek. Neslaganja su različita, ali suposledice iste. Mi hrišćani ne gledamo "licem u lice" (1. Kor. 13), zatoosuđujemo jedni druge. Mi procenjujemo, kritikujemo, a sve to na vrlo"duhovan" način, naravno. To je jedan od oblika igre koja se zove"pomoći drugima da budu što duhovniji (poput nas)".

Primer:

− "Ispravi me ako nisam u pravu, Dragane, ali čini li ti seda previše novca trošiš na kola?"

− "Ne".

− "Ne!?" Zar ne misliš da bi se taj novac mogao bolje upotrebiti?Recimo, ako bi se poklonio nekoj dobrotvornoj organizaciji?"

Pavlov savet, u vezi ovakve vrste zabave i igre, je kratak. Ne činite to.Njegova je logika jednostavna: nemojte kritikovati tuđeg slugu. Svaki

74

hrišćanin je sluga Božji. "Ko si ti da sudiš tuđem sluzi?"

Ovaj savet je dobar, ali problem još uvek postoji. Kako primeniti ovoPavlovo pravilo u datoj situaciji? Da li je potrebno da budete tolerantni ida dopustite da vam svako sedi na glavi?

Ako shvatate na šta to Pavle cilja u ovom odlomku, onda će vam to bitiod velike pomoći. On ne kaže da hrišćani mogu imati dijametralnosuprotna mišljenja u doktrinalnim pitanjima kao što su greh, Hristovobožanstvo ili spasenje. Pavle govori o diskutabilnim problemima, to jestproblemima u kojima su dve tačke gledišta zasigurno vredne i korisne.

Po njegovom mišljenju, u ovu kategoriju spadaju diskusije o mesu isvetim danima. I tako, umesto da kaže ko je u pravu, Pavle uvodiosnovni princip: postoje mnogi problemi u životu čije razrešenje nijecrno ili belo. Hrišćanin mora ispitati svoju savest i videti šta zaistaoseća i šta veruje. "Samo neka je svako uveren u svoje mišljenje."

Druga važna stvar je problem "slabijeg brata", kojeg Pavle spominje uprvom stihu. Neki hrišćani pokazuju tendenciju da neku od svoje braćenazovu "slabima", zbog toga što oni krše neke njihove tabue. Govori liPavle o ovakvim slučajevima kada spominje "slaboga u veri"? Učetrnaestom poglavlju on jasno pokazuje da je na strani onih koji jedumeso, makar to meso i bilo od životinja žrtvovanih idolima. Pavle kažeda oni koji žive u slobodi i ne ustručavaju se prekršiti legalističke tabue,nisu slabi. Legalisti su slabi, treba ih razumeti i prihvatiti.

Moramo naučiti sledeće dve lekcije:

1. Lako je naduvavati nevažna pitanja sve dok ne prerastu granicenormalnosti (do tog su zaključka, na svoju štetu, došle mnoge crkve).Uporno naglašavanje nevažnih stvari skoro uvek vodi u propast.

2. Lako je osuđivati drugoga i nazvati ga "slabim" ili "plitkim", zato što

75

on ima neku svoju naviku ili ideju s kojom se vi ne slažete. Međutim, ustvarnosti ste možda vi slabi jer živite legalistički (religiozno), umesto uhrišćanskoj slobodi.

Pavle nam ne daje spisak onoga šta se sme ili ne sme činiti kada seradi o diskutabilnim problemima, ali se vrlo određeno izražava oosnovnim razlozima zbog kojih bi hrišćani trebali prestati negovatisvoje omiljene tabue, a počeli voleti i prihvatati jedni druge kao braću uHristu. "Jer, niko od nas sebi ne živi, niko sebi ne umire." Onogatrenutka kada započnete kritikovati nekoga, izlažete se opasnosti da ivi počinite isti greh koji je počinio i Adam: da poželite postati poputBoga. Ali hrišćanin zna da on nije konačni autoritet. "Zaista, akoživimo, Gospodu živimo, i ako umiremo, Gospodu umiremo. Živimo li,dakle, ili umiremo − Gospodnji smo."

Ovde leži rešenje. Naš odnos s Hristom nam pomaže da shvatimozašto ne bismo smeli suditi druge. Ko je prvi u hrišćaninovom životu?Ko je njegov gospodar? Tek kada hrišćanin nauči da je Hrist Gospodar(Gospod), može slediti Njegovu zapovest: "...ljubite jedni druge kao štosam ja vas ljubio" (Jovan 15:12).

A kako možete pokazati da ljubite drugoga, ako se ne slažete s njim?U stvari, neslaganja su dobre prilike za pokazivanje hrišćanske ljubavi.Hrist je uvek bio spreman s nekim razgovarati o njegovim idejama. Evonekih osnovnih pravila koja je Isus naučavao i primenjivao. Ako ihisprobate, pomoći će vam da naučite komunicirati s ljudima umesto dase igrate igre kritikovanja.

1. Budite iskreni. Drugim rečima, budite zaista pošteni i otvoreniprema drugima. Pokušajte koji put skinuti taj tako važan rekvizithrišćanskih igara: masku duhovnosti. Iza maske često dolaze ovakverečenice i fraze:

"Da, uz Božju pomoć, nadam se..."

76

"Jednostavno to nisam mogao uraditi..."

"Pre nego što išta krenem da uradim, moraću mnogo da se molim..."

Naravno, sve maske nisu maske duhovnosti. Postoji maska "saukusom meda", koja je ustvari otrovna; zatim maska "pouzdanja usebe"; pa maska "ne pouzdajem se u jadnog sebe"; i vrlo poznatamaska "jedno znam − ja sam u redu".

Kako dolazi uopšte do toga da počinjemo skidanje maski, kojenosimo? Odgovor leži u odnosu sa Hristom − u stvarnom (nemaskiranom) odnosu. Dok malo izgrađujemo ovaj odnos na iskrenojveri, koja otvoreno traži Božju volju, maska (ili maske), koja nam jepotrebna kao "mera zaštite u društvu (pred ljudima)", postaje manjevažnom. Umesto da nama vlada duh straha, mi učimo kako dapostanemo mudri i snažni, da volimo ljude i uživamo u njihovomdruštvu (2. Tim. 1:7).

Na ovakav način možete biti iskreni, a u isto vreme u vama delujeHristov Duh i pomaže vam da vaše poštenje i otvorenost bude osetljivai umerena (izbalansiranost).

Osetljivost i umerenost su veoma važne za iskrenost. Biti iskren neznači biti netaktično otvoren ili tvrdoglavo biti pošten. Tako običnopočinju kritike, osuđivanja i svađe. (Jer ste vi samo nekome rekliistinu...) Da parafraziramo stari kliše: "Poštenje vođeno i ojačanoDuhom Svetim najbolje je načelo u životu", ili, kako je to rekao Hrist:"Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogo roda." (Jov. 15:5)

2. Prihvatite druge. Ljudi mnogo govore o "prihvatanju drugih". Na štato oni misle? Da li je to nešto lako, kao i reći: "prihvatam ga, shvatamte, ali ne mogu podneti tvoje stavove", (ili njegov ukus u odevanju ilinjegove prijatelje ili njegove navike).

77

Svi smo svesni sebe. Naš pojam o nama direktno je povezan s našimosećanjima, delima i onim šta nam se sviđa a šta ne. Ako kritikujetenečiji ukus ili ideje, bez obzira što vi mislili, u stvari, ustvari kritikujetenjega.

Pre nego što svoje oružje (svoje duhovno oružje) uperite prema nečijimidejama, delima ili stavovima, postavite sebi nekoliko pitanja:"Pokušavam li pomoći tom čoveku ili mu pokušavam nametnuti svojesisteme vrednosti? Da li ga cenim i volim onakvog kakav jeste ili gaželim prekrojiti da bi se uklopio u moju ideju o tome šta je duhovno,hvale vredno i dobro?"

Da li vam prihvaćanje drugih izgleda tako teško? I jeste teško. Ali topomaže hrišćaninu da se seti da ga je Bog prihvatio onakvog kakavjeste. A onaj koji je rekao: "Dođite k meni...", rekao je i "ne sudite pospoljašnosti, nego sudite sudom pravednim". (Jov. 7:24)

3. Imajte razumevanje. Prihvatanje drugih ne znači mnogo ako nijepovezano sa razumevanjem. Šta znači razumevanje? To ne znači"znači nešto" o nekome, poznavati ga "u dušu" ili moći predvideti šta ćeon učiniti. Ovakvo "razumevanje" znači: "Znam šta sa tobom nije uredu". Ovo nije stvarno razumevanje, nego procenjivanje (ista onahrišćanska igra o kojoj se govori u ovom poglavlju).

Možda je razumevanje najbolje opisao čovek koji je rekao da, kada biga neko hteo razumeti "morao bi ući u moju kožu".

Ovakvo razumevanje − ući u tuđu kožu − naziva se empatijom. Kadaosećate empatiju, vi se misaono pokušavate preslikati u drugo biće,odnosno, vi želite tačno videti kako njemu stvari izgledaju.

Empatija se iskazuje više izrazom i delima, nego rečima odobravanja.Na primer, neka se neko ne slaže sa vama u objašnjavanju nekogstiha ili doktrine u Bibliji, ili se ne slaže oko sitnice kao što je, ko će

78

govoriti na sledećem sastanku. Možete prići ovom neslaganju na jedanod dva načina. "Nemaš pojma, dunsteru, bolje bi ti bilo da ćutiš",možete to izreći rečju, delom ili grimasom. Ali isto tako možete pribećiempatiji i iskreno reći: "Ne sviđa ti se ta ideja? Pa, čini mi se darazumem šta želiš reći. Pokušajmo smisliti nešto drugo..."

Ovo nije neka magična formula. neki su ljudi toliko pristrani, prestrašenii nemoćni da prihvate druge da nisu u stanju prepoznati empatiju makoliko se mi trudili da je pokažemo. Međutim, stvar je u tome da, kadanastojimo razumeti druge, postoji mnogo više šansi da ćemo doživetimanje neslaganja, osuđivanja i kritikovanja. Ništa ne možemo izgubiti,osim malo ponosa, straha i odbrambenog stava, i ostalih "njegovih"karakteristika, koje nas čine više religioznima a manje hrišćanima.

Budite iskreni. Prihvatajte druge. Imajte razumevanja. Po tim je trimajednostavnim pravilima živeo i delovao Onaj koji će nam svima suditijednoga dana. Najbolji lek protiv kritikovanja i osuđivanja drugih jesećati se da ćemo "svi stati pred Sud Božji... svako će, dakle, od nasza sebe morati položiti račun Bogu."

79

XIII. STEPENICA ILI KAMEN SPOTICANJA

XIII. STEPENICA ILIKAMEN SPOTICANJA

Stepenica? Kamen spoticanja? Kakav je sada religijski žargon? Pa, ustvari, to i nije žargon. Izraz "kamen spoticanja" je dobar stari biblijskiizraz, a u Vebsterovom se rečniku nalazi ovako definisan: "Bilo kakavuzrok spoticanja, zbunjenost ili greške, bilo kakva prepreka ili kočnicanapretku". Pavle govori nekoliko reči o tome šta znači biti preprekanapretku − naročito napretku hrišćanskog razvoja drugih ljudi. Njegovoje rešenje da čovek postane "stepenica", to jest, da bude voljan da sepo njemu "hoda", a sve zbog Hristove ljubavi. Nosi li time Pavle idejuhrišćanske ljubavi dalje od "dve milje" (Mat. 5:41). Zaključite sami...

PROČITAJ: Rimljanima 14:13−15:6

13 Stoga, ne osuđujmo više jedan drugoga, nego radije smatrajte da jepravo − ne postavljati bratu spoticanja ili sablazni. 14 Znam i uverensam u Gospodu Isusu da ništa samo po sebi nije pogano; samoonome, koji smatra da je nešto pogano, njemu je pogano. 15 Jer ako jetvoj brat žalostan zbog jela, to znači da ti već ne postupaš po ljubavi.Nemoj da upropašćuješ svojim jelom onoga za koga je Hristos umro. 16

Ne dozvolite, dakle, da se huli na vaše dobro. 17 Jer carstvo Božije sene sastoji u jelu i piću, nego u pravednosti, i miru, i radosti u DuhuSvetome. 18 Ko, naime, ovim služi Hristu, taj je Bogu ugodan a ljudimaizvrstan. 19 Starajmo se stoga za ono što stvara mir i doprinosiuzajamnom nazidanju. 20 Nemoj da rušiš Božije delo − zbog jela. Sveje čisto, ali je zlo za čoveka koji jede sa spoticanjem. 21 Dobro je nejesti mesa, i ne piti vina, i ne činiti ono na šta se tvoj brat spotiče [ilisablažnjava, ili slab biva]. 22 Veru, koju imaš, imaj za sebe predBogom. Blažen je ko ne osuđuje samoga sebe za ono što smatra da je

80

dobro. 23 Ko se, naprotiv, koleba, navlači na sebe osudu − ako jede, jerto ne čini po veri. A sve što ne potiče od vere − greh je.

15 1 Mi pak jaki dužni smo da snosimo slabosti slabih, a ne da seponašamo kako se nama dopada. 2 Svaki od nas neka se trudi dabližnjeg zadovolji − na dobro i za nazidanje. 3 Jer ni Hristos nije ugađaosamom sebi, nego kao što je napisano: "Pogrde onih, koji tebe grde,padoše na me". 4 Sve, naime, što je unapred napisano, napisano jenama za pouku, da strpljivošću i utehom Pisma imamo nadu. 5 A Bog,tvorac strpljivosti i utehe, neka vam da da među sobom složno mislitepo volji Isusa Hrista, 6 da jednodušno jednim ustima slavite Boga i OcaGospoda našega Isusa Hrista.

Nije važno ono šta vi znate

U prvoj polovini 14. glave, Pavle govori da ne smemo kritikovati iliosuđivati druge ljude, a naročito ne druge hrišćane. U problematičnimsituacijama svaki je hrišćanin slobodan da učini ono za šta po svojojsavesti misli da je ispravno. Ni jedan hrišćanin ne sme osuđivati drugehrišćane, jer će Bog biti konačni sudija svima.

Međutim, da se njegovi slušaoci ne bi suviše napili opojnog vinaslobode, Pavle okreće drugu stranu medalje i uvodi jednurastrežnjujuću misao. Sloboda da se sledi vlastito uverenje moraličnom odgovornošću biti tako uravnotežena da se može činiti najboljeza braću u Hristu.

Ne radi se o pitanju: "Mogu li se osećati slobodnim da učinim ovo iliono?" Nego: "Kako mogu zadovoljiti svoju odgovornost u pomaganjuda žive i rastu u hrišćanskom životu?"

Hrišćanin mora živeti tako da ne dovede svog brata u situaciju da se

81

spotakne, a ovo u sebe uključuje i problem u vezi s onima koji jedumeso i vegetarijancima, a o kojem govori Pavle u Rim. 14. Pavle, kojije zaista bio na strani onih koji jedu meso, sada kaže da je čovek, iakoslobodan da jede meso, ukoliko mu to njegova savest dozvoljava, nesme živeti ne brinući se za ljude čija bi savest mogla biti povređenazato što on jede meso. Pavle ne želi zloupotrebiti slobodu savesti akobi to, u bilo kojem slučaju, moglo uticati na nekog da učini nešto za štoinače misli da nije dobro i što bi moglo povrediti njegov osećaj bliskostii slaganja sa Hristom.

Kako taj princip primeniti danas? Danas se hrišćani slažu u pogledumesa, naročito onog žrtvovanog idolima. Međutim, hrišćani se ne slažuoko mnogo stvari od kupanja na mešovitim plažama (tj. muškaraca ižena), do vrste odeće, kozmetike − šminke, dužine kose, od onogakako se treba ponašati u nedelju na bogosluženju, do onoga šta jeispravna (hrišćanska) zabava, do onoga koja pića su zabranjena, dovrste posla (zaposlenja) koji se sme obavljati. Ono šta prihvata jednagrupa, ne prihvata druga, čak i u istoj crkvi! Ne postoji sveopštiodgovor na ove probleme. Međutim, postoji sveopšti princip o kojemPavle govori u poslednjih nekoliko glava poslanice Rimljanima − ljubav.

Pavle jasno kaže: Zaista, ako je radi hrane tvoj brat ražalošćen već nisina putu ljubavi. Ne upropašćuj tom svojom hranom onoga za koga jeHrist umro!

Upropastiti onoga za koga je Hrist umro. To je već nešto drugo. Ako nato pogledamo sa te strane, onda se više ne radi samo o neslaganjudva gledišta. Pavle, u stvari, govori da ćete, makar vaše gledište možebiti savršeno ispravno, možda morati "izgubiti bitku" da biste dobili ratprotiv zla dok se borite za dobro drugih u Hristu.

Pavle, na različite načine, ističe problem iskušenja u hrišćanskomsluženju Boga: treba slaviti Boga a ne sebe. Da bi slavio Boga,hrišćanin često mora odabrati između zadovoljavanja svojih želja i

82

služenja Hristu; odnosno, kao što Pavle kaže: "Ne razaraj delo Božjeporadi hrane!" (Ili bilo čega drugog). Nema ničega lošeg u mesu ilinekim drugim stvarima, ali ima lošeg u tome da se učini nešto štamože navesti nekoga da se spotakne i udalji od Hrista, umesto da muse približi.

Pavle to ukratko izražava ovako: "Dobro je ne jesti mesa i ne piti vina ine uzimati ništa o šta se tvoj brat spotiče." On kaže da u mnogimslučajevima ono šta vi znate nije važno; ono šta je važno je kako volitei kako pomažete drugima da izgrade svoju veru.

"Sve je to u redu", reći ćete, "ali, da li je to tako nešto zaista važno zamene danas? Niko me ne napada zbog onoga šta činim, mora biti dasam ja izuzetak u pogledu tog kamena spoticanja, ili, pak, moramoodbaciti svoju britvu, zato što ima hrišćana koji ne veruju u brijanje?"

Ne ispričavajte se. Pre svega, kada biste pokušali udovoljiti svimhrišćanskim idejama tabua ili ne−tabua, bili biste na pravom putu zaludnicu. U najboljem bi to slučaju bio religijom opterećen put premalegalizmu, koji predstavlja baš ono protiv čega Pavle piše u svojojposlanici. Međutim, Pavle sugeriše da bi svaki hrišćanin trebao i želeočiniti ono šta će pomoći drugim hrišćanima.

Sa druge strane, Pavle ne bace težište na "kako ne biti kamenspoticanja", nego na "kako postati stepenicom": On na različite načinekaže da je dobro ne biti "kamen spoticanja", ali je još bolje hteti biti"stepenica". "Biti stepenica" znači aktivno tražiti načina da se pomognedrugima da postanu bliži Hristu. (Sećate li se "duga ljubavi" iz 13.glave? Nikad ga ne prestajete vraćati.) "Biti stepenica", znači da se povama gazi, što baš nije privlačna ideja, ali nije privlačno ni biti raspetna gradskom đubrištu, dok vam cinici pokvareno dobacuju, a vojnici, avojnici kunu i bacaju kocku za vašu odeću.

U redu, recimo da vam je princip jasan, ali vi se još uvek pitate: "Kako

83

mogu biti stepenica, a ne i kamen spoticanja? Kako mogu znati ko se omene spotiče? Da li da izvršim anketu o svojoj navici da gledamteleviziju? Da li se za vreme molitve moram dići i priznati kako sampotajno − "prerušen" otišao u bioskop da bih gledao neki film?

Mnogo korisnije bi bilo kada biste, pre svega, razmotrili svoje ideje oiskrenosti, prihvatanju i razumevanju drugih. Uz to biste mogli pokušatislušati − ne kroz ključaonicu ili prislušnih uređaja, nego usvakodnevnim razgovorima, i to zaista slušati dok vam ljudi govore.

Slušanje je zaboravljena umetnost. Nedostatak slušanja nalazi se ukorenima bednog komuniciranja u svim područjima ljudske delatnostidanas. Poslodavci i radnici ne slušaju jedni druge, baš kao ni roditelji ideca. Izgleda kao da svi imaju uključene odašiljače (za odašiljanjesvojih mišljenja), a samo nekolicina nastoji pružiti priliku svojimprijemnicima da bi čuli šta im to neko pokušava reći.

Na primer kada ste poslednji put bili u ovakvoj situaciji?

Obično je situacija jednostavna: dva čoveka razgovaraju. Jedanpokušava objasniti drugome svoje gledište, svoje osećaje. Da li gadruga osoba sluša? Ni slučajno! Ta druga osoba je prezauzetarazmišljanjem o tome šta će ona sama reći. Mnoge verbalne razmenemeđu ljudima nisu razgovori već takmičenja u kojima pobeđujunajglasniji, najpametniji ili najtvrdoglaviji "odašiljači".

Kakve veze ima slušanje sa nastojanjem da budemo "stepenica"? Presvega, možda vam ljudi tako šalju znakove o vašem ponašanju, koje,međutim, vi ne čujete, jer ih ni ne pokušavate čuti. Komunikacija međuljudima može često biti indirektna, neverbalna. Da bismo potpunoshvatili poruku koji nam ljudi šalju, često moramo obratiti pažnju na toKAKO oni nešto govore, isto kao i na to ŠTA govore. Možda imateprijatelje kojima ZAISTA smeta neka vaša navika ili vaš stav, ali bi oniradije umrli nego vam to otvoreno rekli. Umesto toga, oni samo ubace

84

neku usputnu primedbu li možda ništa ne kažu, ali im se sve možepročitati na licu. (Ne samo da mnogi od nas ne slušaju druge, nego ihčak i ne gledaju. Jeste li ikada promatrali dva čoveka kako razgovaraju,a svaki se prema drugom odnosi kao da je ovaj od drveta? Oni gledajujedan preko drugoga, u pod, u plafon ili predmet na kojem rade ili okojem diskutuju, ali retko gledaju jedan u drugog.)

Da biste bili dobar slušatelj (i posmatrač), morate zauzeti stavsaosećanja i razumevanja. Morate želeti čuti drugu osobu pre nego štoćete je zaista čuti. Slušanje je praktičan i potreban način da čovekpostane "stepenicom". (Neke je ljude vrlo teško slušati u bilo kojojsituaciji). Ljudi su navikli da im se govori (ili da se o njima govori).Međutim, uvek se prijatno iznenadimo kad neko hoće razgovarati sanama i čuti šta želimo reći i šta osećamo.

Pokušajte biti slušatelj. Solomun je bio u pravu: "Ko odgovara pre negočuje, tome je ludost i sramota... Mudar će slušati i više će znati." (Priče18:13, 1:5)

Isto tako, istinskim slušanjem možemo sprovesti u delo ono šta piše u1. Jovanovoj 3:18: "Dečice, ne volimo rečju ili samo jezikom, negodelom i istinom." Ljubiti znači zauzeti Hristov stav prema drugima (Rim.15:5). Kada čovek ima takav stav, onda je spreman žrtvovati se zadruge, spreman je da se po njemu gazi, a sve zato da bi poslužio ipomogao drugima. Hristova ljubav nema drugog motiva osim dobrobitidrugih ljudi; ona ništa ne očekuje za uzvrat; ona isključivo traži prilikuda da.

Hrišćansko služenje nije samo mehaničko ispunjavanje dužnosti. Ononije "zakonska obaveza" i ne čini se samo za "dobrobit zajednice".Hrišćansko služenje − biti "stepenica", a ne "kamen spoticanja" − imanajjači mogući motiv: proslaviti Boga. I kada hrišćanin zaista služi saovim ciljem, onda se bezuslovno, brižno i sa ljubavlju okreće ljudimaoko sebe, jer − Bog je ljubav.

85

Sve ovo je najbolje iskazano u Rim. 15:5−7.

5 A Bog, tvorac strpljivosti i utehe, neka vam da da među sobom složnomislite po volji Isusa Hrista, 6 da jednodušno jednim ustima slaviteBoga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista. 7 Zato prihvatajte jedandrugoga, kao što je i Hristos primio vas na slavu Božiju.

86

XIV. RAZDELITI ILI UMNOZITI

XIV. RAZDELITI ILI UMNOŽITI

Jedno od obeležja prvih hrišćana bila je ljubav. Celzus, anti−hrišćanskirimski filozof iz drugog veka, morao je, iako ne s oduševljenjem,priznati: "Gle, kako se ovi hrišćani međusobno vole." A danas... glekako mnogi hrišćani ostaju unutar svojih malih grupica, mnogo pričajućio ljubavi, ali ne pokazujući mnogo jedinstva u svom životu. Da li su prvihrišćani bili duhovniji od današnjih vernika? Da li su posedovali nekučudnu moć koja im je omogućavala da ustrajno i neprestano vole jednidruge? Nikako. Ništa lakše nije bilo prvim hrišćanima da semeđusobno vole, nego što je nama. U stvari, njima je ponekad bilo iteže. Na završetku svoje poslanice, Pavle daje savete o tome kako seujediniti oko Hrista. Te savete može upotrebiti svaki hrišćanin...

PROČITAJ: Rimljanima 15:7−33

7 Zato prihvatajte jedan drugoga, kao što je i Hristos primio vas naslavu Božiju. 8 Kažem, naime, da je Hristos poslužio obrezanima zaistinu Božiju da utvrdi očevima dana obećanja, 9 a mnogobošci slaveBoga zbog njegovog milosrđa, kao što je napisano: "Zato ću teispovedati među mnogobošcima i pevaću imenu tvome". 10 I opetgovori: "Veselite se, mnogobošci, s njegovim narodom". 11 I opet:"Hvalite Gospoda svi mnogobošci, i neka ga slave svi narodi". 12 IIsaija opet govori: "Doći će izdanak iz korena Jesejeva, i onaj kojiustaje da vlada nad mnogobošcima, u njega će se mnogobošci uzdati".13 A Bog naše nade neka vas ispuni svakom radošću i mirom u veri, daimate izobilnu nadu silom Duha Svetoga.

14 A ja sam, braćo moja, i sam uveren za vas, da ste i sami punidobrote, ispunjeni svakim znanjem, kadri i jedan drugoga umudriti. 15 A

87

delimično sam vam malo odlučnije pisao, želeći da vas podsetim poblagodati koju mi je Bog dao, 16 da budem služitelj Hrista Isusa zamnogobošce, koji vrši svetu službu evanđelja Božijeg, da mnogobošcikao prinos budu ugodni, osvećeni Duhom Svetim. 17 Mogu, dakle, dase hvalim u Hristu Isusu za sve što sam učinio služeći Bogu; 18 jer seneću usuditi da kažem nešto što Hristos nije učinio preko mene, da bimnogobošce doveo do poslušnosti, rečju ili delom, 19 silom čudnihznakova i čuda, silom Duha Svetoga, tako da sam od Jerusalima panaokolo sve do Ilirika ispunio evanđeljem o Hristu. 20 Ali sam pri tomsmatrao za čast da ne objavljujem evanđelje onde gde je Hristos većpoznat, da ne bih zidao pa tuđem temelju, 21 nego kako je napisano:"Videće ga oni kojima o njemu nije ništa javljeno, i razumeće oni kojinisu čuli".

22 Toga radi bio sam mnogo puta sprečen da dođem k vama. 23 A sad,nemajući više polja rada u ovim krajevima, a od mnogo godina žudimda dođem k vama, 24 kad pođem u Španiju; nadam se, naime, da ćuvas na prolasku videti i da ćete me vi otpratiti onamo kad se najpre vasdonekle nasitim. 25 Sada pak služeći svetima idem u Jerusalim. 26 JerMakedonija i Ahaja odlučiše da skupe neku zajedničku pomoć zasiromahe među svetima u Jerusalimu. 27 Oni su to odlučili, a i dužni suim. Jer, kad su mnogobošci postali učesnici u njihovim duhovnimdobrima, dužni su da im posluže i u njihovim telesnim potrebama. 28

Kad, dakle, svršim ovo i potvrdim im ovaj plod, poći ću preko vas uŠpaniju. 29 A znam da ću dolazeći k vama doći s punim blagoslovomHristovim.

30 Molim vas uz to, braćo, u Gospodu našem Isusu Hristu i u ljubaviDuha − da se borite sa mnom moleći se Bogu za mene, 31 da seizbavim od nepokornih u Judeji i da moja služba za Jerusalim bude povolji svetima, 32 te da vam po Božijoj volji s radošću dođem i odmorimse s vama zajedno. 33 A Bog mira neka je sa svima vama. Amin.

88

Da li se bavite mogućnošću ili prošlošću?

Na prvi pogled, ovi stihovi mogu izgledati kao nabacane misli čovekakoji se trudi da završi jedno vrlo dugo pismo. Međutim, u onome štaPavle piše, ipak ima praktičnih principa koji se mogu primeniti nahrišćansko jedinstvo.

Pre svega, Pavle se nada čak i u "beznadnim" situacijama. On jošjednom spominje problem "građanskog prava" rane crkve: Jevrejinnasuprot mnogobošcu. Jevrejski su vernici verovali da u sebi imaju nitkojom su direktno povezani sa Bogom. Oni su, napokon bili Avramovipotomci; pripadnici naroda kojeg je Bog izabrao da bi se proslaviloNjegovo ime i sačuvala Njegova Reč. Mnogi su Jevreji postali hrišćaniu prvim godinama crkve i pokazivali su ne malo ogorčenje i prezirprema mnogobožačkim narodima koji su sada isto tako verovali uHrista i želeli živeti u hrišćanskoj zajednici.

Neki gorljivi Jevreji su pokušavali naterati mnogobošce da prođu kroz"inicijacijske obrede" poput obrezanja, pre nego što im je bio dozvoljenpristup u Crkvu. Bilo je teško za Jevreje, odrasle u tradiciji, zakonu ireligiji, da prihvate ideju da je Evanđelje donelo besplatno spasenjesvih ljudi isključivo na temelju poslušne vere. Mnogi jevrejski hrišćaninisu bili potpuno prihvatili, odnosno razumeli, ideju milosti − Božjuljubav i naklonost. Oni su više voleli zadržati hrišćanstvo unutarreligijskih okvira, punih obreda i pravila.

Mnogobošci su, međutim, imali vrlo malo religijske tradicije iobrazovanja. Izašli su iz mnogoboštva radosno prihvatajući ideju dakroz Hrista mogu spoznati oproštenje greha i imati spasenje. Oni nisumogli razumeti zašto su se Jevreji toliko prepirali i prezirali ih zbognjihovog nedostatka religijske tradicije i prakse. Bilo je mnogonesporazuma i nesloge zbog ovog temeljnog problema Jevreja imnogobožaca u istoj hrišćanskoj zajednici. Ove su unutrašnjerazmirice zacelo predstavljale najveću opasnost s kojom se hrišćanska

89

crkva suočila u svojim prvim godinama, a Pavle je to znao. Ovajproblem je bio razlog zbog kojeg on piše poslanicu Rimljanima iGalatima, au kojima objašnjava zašto je potrebno da se hrišćaniujedine oko ideje spasenja po veri u Hrista.

Pavle se sukobljavao sa mnogim problemima kako bi hrišćane okupiooko Hrista. Pa ipak ga problemi nisu pokolebali. Ključ za razumevanjenjegovog stava nalazi se u Rim. 15:13. Ako je Pavle mogao molitiBoga za mir, sreću i nadu za druge, onda znači da je sve to i samiskusio. A iskusio je to zato što je verovao u Boga. Iskusio je nadu iunutrašnji mir, jer je dopustio da snaga Duha Svetoga deluje u njemu ikroz njega − što je još jedna razlika između biti religiozan i bitihrišćanin. Pavle je, na kraju, bio i taktičan. Potrebno je čitati i izmeđuredova. Pavle kaže da zna da ne mora pisati rimskim vernicima oosnovnim stvarima kao što su ljubav i slavljenje Boga u zajedništvu.On im ne prigovara, ne grdi ih i nije sarkastičan. On više voli "pozitivnomisliti" i tražiti dobru stranu stvari u svakoj situaciji. Njega mnogo višeinteresuje šta bi čovek mogao biti, od onoga šta je čovek nekad bio.

Evo još jedne ključne tačke. Razmislite o njoj. Vidite li druge ljude uprocesu poboljšanja ili ih vidite još uvek vezane njihovom prošlošću −šta su (ili nisu) učinili ili rekli (naročito vama)? Da to jasnije kažemo, dali ste neprestano na koga kivni − u porodici, školi ili na poslu? Lako jeklasifikovati druge. Možete ih smestiti u male kutije sa natpisima:"nepouzdan", "glupak", "ogovarač", "nepoštenjak", "lažov", itd. Ali to jeput religije, put krutih pravila, ideja i stavova.

Hrišćanstvo se, međutim, bavi mogućnošću, onime šta čovek možepostati, a ne samo onim šta jeste. I to je bit Evanđelja. Da se Bogprema nama ponašao isključivo na temelju naše prošlosti, nikada ne bibio poslao Hrista da umre za naše grehe. Međutim, Bog nas je voleo.U nama je video vredne osobe, ono što možemo postati. Oprostio jeneprestano oprašta, uvek imajući u vidu ono šta možemo postati,ukoliko prihvatimo mogućnost koju imamo u Hristu.

90

Pavle pokazuje ljubav time što prihvata odgovornost. Želi otići uŠpaniju sa namerom da osvoji još više područja za Evanđelje. OdRima namerava stvoriti odskočnu dasku za širenje misionarskihaktivnosti na zapadu. Međutim, tu je ono nadasve rutinsko, ali bitnopitanje dobijanja novca za hrišćane u Jerusalimu. Taj novac nije bioneka nagrada, koju su vernici iz Jerusalima dobili na nekomtakmičenju, već nešto šta su oni očajnički trebali za siromašne. Ugradu poput Jerusalima, mnoštvo zaposlenih je zasigurno bilopovezano sa jevrejskom hramom i potrebama te ogromne građevine.Međutim, hram su nadgledali i vodili saduceji, sekta jevrejskih vođa kojinisu verovali u uskrsnuće i koji su bili zakleti neprijatelji Hrista ihrišćanstva. Verovatno se često događalo da su mrzili hrišćanstvo,Pavle se izlagao velikoj opasnosti odlazeći u Jerusalim. Kad se radilo oJevrejima − predstavnicima "religije starog vremena" − Pavle je bioneprijatelj broj jedan. Tražili su ga svuda, a naročito u Jerusalimu.Jevreji su ga nekoliko puta pokušali ubiti (Dela 14:5, 18:12), a sada jeon planirao otići ravno u osinje gnezdo kako bi hrišćanima isporučiopomoć!

Pavle je lako mogao izbeći opasnost poslavši u Jerusalim nekogdrugog, a sam otići u Rim ili Španiju. Međutim, Pavle nije samopropovedao hrišćansku ljubav i jedinstvo, on ih je i živeo. Pavlov Bog jerekao: "Nema veće ljubavi od ove: položiti život svoj za prijatelje." (Jov.15:13) I, zbog svoje želje da pomogne siromašnima u Jerusalimu,Pavle će kasnije izgubiti svoj život. On je bio živi primer onoga štoznači pretvoriti hrišćanske reči u hrišćanska dela.

Zar se hrišćansko jedinstvo, poverenje, uzajamna ljubav i razumevanjezaista ne temelje na ovom principu dela, a ne samo rečima? Šta bi sedogodilo kad bi svi hrišćani počeli delovati prema svojim rečima?

Pavle nije bio jedini hrišćanin koji je činio prema svojim rečima imukotrpno radio na jedinstvu vernika u Evanđelju. Bilo je na stotine ihiljade ljudi sličnih njemu, od kojih se nekolicina spominje na kraju

91

njegove poslanice. Možda nam to može pomoći da se suprostavimofrustracijama XX. veka. U 16. poglavlju postoji jedna zanimljiva nit.Pokušajte je otkriti i slediti...

PROČITAJ: Rimljanima 16:1−23

1 Preporučujem vam našu sestru Fivu, koja je u službi crkve u Kenhreji,2 da je primite u Gospodu − kako to priliči svetima i da joj pomognete usvakoj stvari koju od vas zatreba; jer je i ona postala zaštitnicamnogima pa i meni samom.

3 Pozdravite Prisku i Akilu, moje saradnike u Hristu Isusu, 4 koji susvoje vratove položili za moj život, kojima ne zahvaljujem samo ja negoi sve crkve iz mnogobožaca, 5 − i crkvu u njihovom domu. Pozdravitemog dragog Epeneta, koji je prvenac iz Azije za Hrista. 6 PozdraviteMariju, koja je mnogo truda uložila za vas. 7 Pozdravite Andronika iJunija, moje rođake i moje drugove u sužanjstvu, koji su znamenitimeđu apostolima, koji su i pre mene bili u Hristu. 8 Pozdravite moga uGospodu voljenoga Ampliata. 9 Pozdravite Urbana, našeg saradnika uHristu, i mog dragog Stahija. 10 Pozdravite Apela, u Hristu prekaljenog.Pozdravite sve Aristovudove. 11 Pozdravite moga rođaka Irodiona.Pozdravite domaće Narkisove koji su u Gospodu. 12 Pozdravite Trifenui Trifosu, koje se trude u Gospodu. Pozdravite dragu Persidu, koja semnogo trudila u Gospodu. 13 Pozdravite Rufa, izabranog u Gospodu, imajku njegovu i moju. 14 Pozdravite Asinkrita, Flegonta, Ermiju,Patrova, Erma, i braću koja su sa njima. 15 Pozdravite Filologa i Juliju,Nireja i njegovu sestru, i Olimpa, i sve svete koji su sa njima. 16

Pozdravite jedan drugoga svetim celivom. Pozdravljaju vas sve crkveHristove.

17 Vas pak molim, braćo, da pazite na one koji stvaraju razdore isablazni protiv nauke koju ste vi naučili, i klonite se njih. 18 Jer takovine služe Gospodu našem Hristu, nego svome trbuhu, pa lepim iumilnim rečima zavode srca nezlobivih. 19 Vaša poslušnost, uostalom,

92

poznata je svima. Stoga se radujem za vas, ali hoću da budete mudriza dobro, a bezazleni za zlo. 20 A Bog mira satrće brzo satanu podvašim nogama. Blagodat Gospoda našega Isusa sa vama! 21

Pozdravlja vas Timotej, moj saradnik, i Lukije, i Jason, i Sosipatar, mojirođaci. 22 Pozdravljam vas u Gospodu ja, Tertije, koji napisah ovuposlanicu. 23 Pozdravlja vas Gaj, domaćin moj i cele crkve. Pozdravljavas Erast, gradski blagajnik, i brat Kvart.

Kako biste sve ovo izrekli jednom rečenicom?

Dok čitate ovo poglavlje, čini vam se kao da ste provalili u nečiji pisaćisto i listali po njegovim papirima i beleškama. Pavle piše svojimprijateljima, a iza njegovih mnogih komentara, nalaze se nikada nezapisane drame, herojstva, žrtve. Bibliolozi su mnogo proučavali iraspravljali o tome ko bi mogli biti ti ljudi, odakle su bili i šta se sa njimakasnije dogodilo. Može nam koristiti zapažanje V. Barklaja (W. Barclay)koji kaže da Pavle u ovim stihovima karakterizira mnoge od njihjednom jedinom rečenicom. Ako bismo od nekog vašeg prijatelja iličlana porodice zatražili da vas okarakterišu jednom jedinomrečenicom, kako bi glasila ta rečenica?

93

XV. NIKAD NE GLEDAJTE UNATRAG

XV. NIKAD NE GLEDAJTE UNATRAG

Pavlov "priručnik" o tome kako biti hrišćanin a ne biti religiozan je prikraju.

Možete i ne morate se složiti s definicijama hrišćanskog i religijskog, alije činjenica da poslanica Rimljanima ističe da tu postoje sasvimodređene razlike.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je sistem verovanja i štovanjaBoga...

Hrišćanstvo je, bez sumnje, to isto.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je služenje i obožavanje Bogaizraženo kroz štovanje...

Hrišćanstvo jeste i to.

Prema Vebsterovom rečniku, religija je odanost, vernost, savestnost,svest ili uverenje o postojanju vrhunskog bića koje pobuđujepoštovanje, ljubav, zahvalnost, želju da mu se služi i da ga se sluša...

Hrišćanstvo jeste i to... ali i mnogo više od toga.

Hrišćanstvo poseduje snagu.

A ta snaga nije nešto što hrišćanin izvlači iz samoga sebe. On zna daje istina ono što tvrdi Biblija: čovečje je srce varljivo, stalno se menja.Hrišćaninova snaga dolazi od Boga koji je iznad njega. Religija stvara

94

"nekog" ili "nešto" i prekraja to na meru to na meru koja joj najboljeodgovara. Religija proizvodi boga kojim se može tako rukovati i koji jepogodan da ga se, između nedelje i nedelje, može smestiti u noćniormarić. Ali hrišćanstvo ne govori o takvom Bogu.

Hrišćanstvo govori o Bogu kojeg se ne može držati na dohvat ruke.Hrišćanstvo kaže da je Bog došao k nama i da je učinio nešto za savljudski rod: uklonio našu krivicu. Krivica je, pored smrti, najvećičovekov neprijatelj. Krivica izjeda čoveka iznutra; ona je instiktivnaspoznaja o tome da vi niste baš ono šta biste hteli da svet veruje dajeste i da zaista niste spremni stati pred pravednog i Svetog Boga.

Pretražite gomile knjiga o religiji, kultovima, sektama.

Ni jedna od njih uistinu ne tvrdi da poseduje odgovor na problem grehai krivice. Mnoge religijske grupe objašnjavaju krivicu jednostavnonegirajući njeno postojanje. U vezi sa krivicom vi sami morate stvoritisvoje vlastito mišljenje. Pre svega, morate razmotriti činjenice: istorija,posebno istorija dva velika svetska rata i hladni rat, koji se manifestujemeđunarodnim igrama "žandara i lopova" ("dobrih i loših momaka"),samo sa stvarnim oružjem. Ili − pogledajte svoje gradske novine.Zločin (crne hronike) nije izašao iz mode. Ako se još uvek niste uverili− budite iskreni prema sebi i obratite se vlastitom iskustvu, pogledajtešta ste postigli u životu...

Sve nas uverava u to da u nama preovlađuje želja za afirmacijom. Svismo skloni samozavaravanju, sadizmu, i grubostima više nego što smotoga i svesni.

Neko ubije ili izvrši samoubistvo. Neko rasparčava drogu ili,jednostavno, prevari svog dobrog prijatelja. Zatečeni smo. Nismo nitipomislili da bi osoba poput "tog−i−tog" bila sposobna za tako nešto.Svi smo mi grešnici, lišeni slave Božje.

95

Hrišćanstvo se ozbiljno i iskreno bavi ovim osnovnim problemima:krivicom i grehom. Ono kaže da je živi Bog ušao u istoriju. Biblija jasnouči da je Bog postao telom i da je umro na krstu, ne kao neshvaćeniputujući propovednik, nego kao uzvišena žrtva za otkupljenje od kazneza sve grehe. Ali to još nije sve. Biblija tvrdi da je Hrist uskrsnuo odmrtvih. Njegovi sledbenici nisu videli utvaru već uskrslo telo koje semoglo i dodirnuti i koje je, čak, i jelo hranu.

Ili je sve ovo istina (a ne legenda) ili je hrišćanstvo istorijska prevara,koja se čak ne može nazvati ni velikom religijom. Ali ako hrišćanstvonije ništa više od puke religije, onda nije vredno papira na kojem ještampan Novi zavet.

Možda je najneobičnije od svega to, da nam je Bog svima dao sloboduda se prema Njemu odnosimo po vlastitoj volji. Da, Bog je ušao uistoriju, ali jedva da se može reći da se poslužio silom. Staja nijeuobičajno mesto za krunisanje, niti je krst mesto za oproštajni govor.

I tako, ako želite, možete hrišćanstvo svrstati u religije. Možete odbitida verujete u bilo koju od njegovih neverovatnih tvrdnji. Možete gasvrstati među egzotične priče grčke mitologije. Možete ga poistovetitisa budističkim ili hinduističkim bekstvom od stvarnosti. Možete biti"velikodušni" pa reći da je puno mudrosti taoizma i konfucijanizma.

Sasvim je sporedno na koji način ispoljavate vaše neverovanje.Posledice su iste. Vi ostajete gospodarem svoje sudbine. Vi Bogasvodite na sebi ugodnu meru na nešto šta vam nikada ne postajeneprijatno. Zapravo, vi štujete kopiju svog vlastitog boga − sebesamog. U stvari, vi istinski Bogu kažete: "Ne treba mi tvoja pomoć." Ine dobijate je.

Postoji i drugi način da se hrišćanstvo svede na religiju... iznutra.Umesto da odbijete Evanđelje − vi ga prihvatate. "Spašeni ste".Pripadate crkvi. Slavite Boga svake nedelje u zajednici sa

96

otkupljenima.

Ali uprkos vašim tvrdnjama o veri u Božju milost, vi mešate hrišćanstvosa religijom. Sve to uvijate u dohovnost, ali osećate da vaš odnos saBogom još uvek zavisi od toga koliko poštujete određena pravila.Ukratko rečeno, još uvek se radi o tome koliko postižete i dokledosežete.

Mnogi hrišćani gledaju na hrišćanski život kao što skakač s motkomposmatra letvicu na visini od 6 metara. On trenira da bi bio u formi (tojest, on se moli na unapred propisan način, uči na pamet "prave"tekstove i citira ih u određenom trenutku.) Skakač neprestanopokušava pronaći najelastičniju motku. (Takvi hrišćani uvek traže noveautore, propovednike, duhovne velikane s kojima bi se moglipoistovetiti i tako na sebe preneti malo njihove duhovnosti). I, naravno,kao i svaki dobar skakač s motkom oni marljivo vežbaju (uvek suprisutni na svim sastancima, nastojeći izgledati isto toliko duhovnikoliko i svi ostali). Ali skakač u sebi oseća da nikada ne možepreskočiti 6 metara. Ovakvi hrišćani još uvek izjednačuju svojehrišćanstvo sa pojmom "biti dobar" i osećaju da nikada neće bitidovoljno dobri.

U izvesnom su smislu ovi hrišćani u pravu. Oni zaista nisu dovoljnodobri i neće ni biti sve dok ne prestanu ići putem kojim su krenuli.Vratimo se usporedbi sa skakačem: letvica, u stvari, nije na visini od 6metara. Ona je na visini od 3 kilometra, a sve motke su običnečačkalice. Biti hrišćanin ne znači uvek učiniti ono pravo. Biti hrišćaninznači verovati i predati se Isusu Hristu.

Da, to ste već i ranije čuli. Ali da li ste to zaista razumeli, i o tomerazmislili? Setite se kako je Petar pokušao hodati po vodi (Matej14:29−30). Sve je bilo u redu dok nije prestao gledati na Hrista, doknije pogledao unatrag i uplašio se veličine valova. Počeo je tonuti izapomagati: "Gospode, spasi me!" Ovo je savršena slika

97

svakodnevnog izbora kojeg moramo učiniti i čiji je rezultat ili da smohrišćani ili da smo religiozni. Možete živeti u veri, u ličnoj predanostiHristu ili se možete okrenuti natrag, zaboraviti ga... i potonuti.

Kao i inače u životu, situacija nije sasvim ili − ili. Mnogi od nas nikadasasvim ne potonu, ali mi isto tako nikada nismo neprekidno na samojpovršini. Često prolazimo kroz život pužući − uspravimo se do kolena,struka ili vrata, zavisno od okolnosti.

Drugim rečima, izgleda kao da su hrišćani neizlečivo religiozni,neprestano u iskušenju da žive po pravilima i ulože malo više naporakako bi stvari izgledale onako kako to oni žele.

Ali Bog ne želi takve hrišćane.

Saznanje da hrišćanstvo nije stanje savršenstva nam ne pomaže.

U poslanici Rimljanima, Pavle nas uči kako da nadvladamo greh, ali nei kako da budemo savršeni. Pavle je znao da biti hrišćanin nijeodredište. Hrišćanin nije "stigao", hrišćanstvo je put, način života,proces sazrevanja.

Vratimo se na vrhunac Pavlove poslanice: 8. poglavlje. Hrišćanstvo sene može odvojiti od Hristove ljubavi. Hrišćanin može pobediti.Hrišćanski je život delotvoran ako sledimo Duha Svetoga.

Ako želite zaključak o tome šta znači biti hrišćanin a ne biti religiozan,setite se Rimljanima 8:5. "Da, oni koji žive po telu, teže za onim što jetelesno..."

Kada živite po Duhu, vi zadovoljavate i Boga i sebe, a to baš i nije uveklako. To ne ide samo od sebe. Hrišćanski život znači rast i promene.To je često bolan proces, a svi i ne izrastu da tog nivoa. Ali kadahrišćanin raste, napušta svoje detinjaste ideje o Bogu. Počinje se

98

nadati i verovati onako kako piše Pavle u završnim redovima poslaniceRimljanima.

Hrišćanin se predaje svemogućem Bogu u veri i poslušnosti. Hrišćaninje u dodiru s Bogom kroz Duha Svetoga koji živi u njemu. Hrišćaninrazgovara sa svojim Bogom.

Uvek možete videti poznaju li dvoje ljudi jedan drugoga − po tome da lioni zaista komuniciraju. Tada među njima nema napetosti, krutosti,dosad; nego poštovanje, poverenje, ljubav. Hrišćanin koji ne želi bitireligiozan, teži za ovakvim odnosom sa Bogom, jer se pouzdaje usnagu Duha Svetoga, snagu koja je u njemu kroz Isusa Hrista, snagukoja ga je oslobodila iz začaranog kruga greha i smrti (Rim. 8:2).

Hrišćanin se može okliznuti. Može pasti. Može delimično potonuti, alinjegov cilj nije biti religiozan. Hrišćanin se nada i ima snagu koju dobijaiz izvora izvan sebe. Hrišćanin raste, menja se i postaje ono šta Bogželi da on postane. Hrišćanin neprestano uči kako imati poverenje ikako slušati i slaviti Boga.

Hrišćanin nikada ne gleda unatrag...

PROČITAJ: Rimljanima 16:24−27

[24 Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa svima vama!] 25 Aonome koji može da vas utvrdi po mom evanđelju i propovedi o IsusuHristu, po otkrivenju tajne o kojoj se vekovima nije govorilo, 26 a sad sejavila i kroz proročka Pisma, obznanjena svima narodima po zapovestivečnoga Boga − da bi se pokorili veri, 27 jedinom mudrom Bogu,posredstvom Isusa Hrista, njemu slava u sve vekove! Amin.

99

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

100