SADR ŽAJ

Uvod ..................................................................................................................................2

Istorijat...............................................................................................................................3

Kapital................................................................................................................................5

Organizacija i upravljanje.................................................................................................6

Članovi...............................................................................................................................6

Aktivnosti..........................................................................................................................7

Bankarske usluge...............................................................................................................8

Bilans..................................................................................................................................9

Monetarna i finansijska stabilnost , Komiteti..................................................................10

Zaključak...........................................................................................................................12

Literatura...........................................................................................................................13

1

UVOD:

Banka za međunarodna poravnanja (The Bank for International Settlements - BIS) je međunarodna organizacija čiji je osnovni zadatak da koordinira i unapređuje saradnju centralnih banaka, u prvom redu u oblasti monetarne politike, kao i da posreduje u međunarodnom obračunu evropskih centralnih banaka. Ona je neka vrsta “centralne banke centralnih banaka“.

Njene glavne uloge su: forum za diskusije i analize između centralnih banaka u međunarodnoj

finansijskoj zajednici centar za ekonomska i monetarna istraživanja glavni partner centralnih banaka u finansijskim transakcijama posrednik ili nadzornik u međunarodnim finansijskim operacijama

Sedište Banke je u Bazelu (Švajcarska), a postoje i dve predstavničke kancelarije, u Hong Kongu i Meksiko Sitiju.

Osnovana je 17. maja 1930. godine, što je čini najstarijom međunarodnom finansijskom organizacijom.

Kako su njeni klijenti centralne banke, BIS ne prihvata depozite od privatnih lica ili korporacija i ne pruža im svoje usluge.

Nastanak:

2

Banka za međunarodna poravnanja osnovana je 1930. godine, sa ciljem da potpomogne ("poravna") plaćanje reparacija određeno Nemačkoj Versajskim ugovorom po završetku Prvog svetskog rata.

Takođe je bilo procenjeno da će BIS predstavljati institucionalizovan forum za međunarodnu saradnju,a ime Banke je proizašlo iz njene prvobitne uloge.

Pošto su nastupile finansijska i ekonomska kriza pitanje ratnih reparacija je brzo zanemareno, što je dozvolilo Banci da se u potpunosti preorijentiše na aktivnosti posvećene saradnji među centralnim bankama.

Izbor Švajcarske za sedište bio je kompromis zemalja osnivača: Belgije, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Velike Britanije i SAD-a.

Kad nije postignut dogovor oko Londona, Brisela ni Amsterdama, izbor je pao na Bazel.

Nezavisna, neutralna zemlja nudila je manju mogućnost za izlaganje uticajima velikih sila i nametanje njihove volje.

U samoj Švajcarskoj, Bazel je lako izabran zbog svoje lokacije i odlične povezanosti železnice u svim pravcima, naročito važne za period kada je to bio najvažniji tip saobraćaja. 

Period od 1930. do 1940. godine

Uprkos krahu međunarodnog monetarnog sistema, uzrokovanom Velikom Depresijom i narastajućom političkom tenzijom tridesetih godina dvadesetog veka, guverneri centralnih banaka su nastavili da se sastaju u Bazelu jednom mesečno sve do početka Drugog svetskog rata.Kako je područje dostupno za efikasnu međunarodnu saradnju bilo vrlo ograničeno u tom periodu , Banka je predstavljala okruženje u kom su se predstavnici centralnih banaka sastajali, održavali kontakt i razmenjivali mišljenja.Banka je nastavila da pruža širok spektar finansijskih usluga centralnim bankama i ubrzo je stekla solidnu reputaciju za ekonomska istraživanja i analize.

Drugi svetski rat

Od početka rata 1939. godine za predstavnike zaraćenih strana više nije bilo moguće da prisustvuju zasedanjima Banke, pa čak ni u neutralnoj Švajcarskoj. Članovi Odbora su bili ubeđeni da BIS mora da ostane u životu da bi pomogla finansijsku i monetarnu rekonstrukciju po završetku rata. Da bi to bilo omogućeno otkazani su svi sastanci tokom trajanja rata.Takođe je usvojena deklaracija o neutralnosti, koja je isključivala bankarske operacije koje su mogle da donesu korist jednoj zaraćenoj strani na štetu druge..

Ratni uslovi i ograničenja uzrokovana deklaracijom o neutralnosti rezultirali su u rapidnom opadanju bankarskih operacija Banke. Tokom Drugog svetskog rata nastavila je da sakuplja kamatu na dug Nemačke (iz Prvog svetskog rata) i na investicije u Nemačku ekonomiju 1930. i 1931. godine.

3

Istrage nakon rata otkrile su da je nemačka Reichsbank za vreme rata iskoristila velike količine zlata ukradenog iz centralnih banaka okupiranih teritorija za isplatu brojnim institucijama, uključujući Nacionalnu Banku Švajcarske i BIS. Tokom rata, BIS je primila na ime plaćanja kamate Nemačke 3.7 tona zlata, za koje je kasnije utvrđeno da potiče iz centralnih banaka Belgije i Holandije. BIS je u potpunosti sarađivala sa posleratnim istragama i vratila svo to zlato do 1948. godine.

Posleratni period i Breton-Vuds

Breton-Vudski ugovor iz 1944. godine pozivao je na obustavljanje rada BIS jer su bile sve raširenije sumnje oko njenih aktivnosti tokom rata. Kao reakcija, centralne banke, pretežno evropskih država su se snažno založile za održavanje Banke za međunarodna poravnanja u životu. To je, pre svega, bila njihova institucija, a ne institucija u rukama državnih vlada. Kredibilitet BIS je donekle povraćen zbog pune saradnje sa istragom oko opljačkanog zlata i kompletnim povraćajem istog.

Ubrzo posle rata postalo je jasno da BIS ima važnu ulogu u finansijskoj rekonstrukciji Evrope. Kad je počeo hladni rat na relaciji Istok-Zapad ona je predstavljala mesto za kontakt centralnih bankara sa obe strane Gvozdene zavese. Saradnja centralnih banaka u periodu od završetka rata do sedamdesetih godina dvadesetog veka bila je fokusirana na uvođenje i odbranu Breton-Vudskog međunarodnog monetarnog sistema, baziranog na slobodno konvertibilnim valutama, sa fiksnim ali prilagodljivim deviznim kursom.

BIS je igrala značajnu ulogu u prelasku evropskih valuta na konvertibilni kurs. Nakon drugog svetskog rata u skoro svim zemljama postojao je kontrolisan devizni kurs, koji je predstavljao značajnu smetnju slobodnoj trgovini. Evropska platna unija (EPU) bio je mehanizam napravljen da se izbori sa tim restrikcijama kursa i da postigne punu konvertibilnost evropskih valuta na međunarodnom tržištu. Pokušaj je uspeo, konvertibilnost je bila postignuta do 1958. godine i EPU je ugašena.

Nakon 1958. godine Breton-Vudski sistem slobodno konvertibilnih valuta sa fiksnim deviznim kursom bio je u potpunosti prihvatljiv, ali je ubrzo postalo jasno da zahteva punu međunarodnu saradnju da bi sve proteklo kako treba. Tada je BIS dobila važnu ulogu koordiniranja savladavanja krize kod centralnih banaka kad god su cena zlata, pozicija rezervne valute (dolar i britanska funta) ili neki drugi monetarni disbalans pretili da naruše međunarodni monetarni sistem.

Taj napredak bio je ostvaren uz pomoć novoosnovane Grupe 10, koja je pomogla opstanak Breton-Vudskog sistema tokom perioda nezapamćenog ekonomskog rasta, “srebrnih pedesetih” i “zlatnih šezdesetih“, ali ipak nije mogla da spreči njegov eventualni krah. Već ranih sedamdesetih vrednost dolara bila je određivana na tržištu, što je značilo kraj Breton-Vudskog sistema.

4

Različiti pokušaji očuvanja sistema fiksnih deviznih kurseva pokazali su se kao nedovoljni i 1973. godine počinje era plutajućih kurseva.

Uprkos ovom neuspehu, godine saradnje oko Breton-Vudskog sistema institucionalizovale su saradnju centralnih banaka, što je ojačalo ulogu BIS banke kao foruma za diskusiju. Pojedini stručnjaci su u njoj videli novi Međunarodni monetarni fond razvijenih zemalja.

Put ka Evropskoj monetarnoj uniji

Više od trideset godina BIS je bila povezana sa procesom Evropske monetarne integracije, ne samo kao sastajalište za diskusije između centralnih bankara nego je i doprinela tehničkoj infrastrukturi za uređenje Evropskog deviznog kursa. Godine 1964. Odbor guvernera centralnih banaka država članica Evropske ekonomske zajednice (EEZ) počeo je da se sastaje redovno u BIS-u kako bi se razgovaralo o koordinaciji i integraciji monetarne politike na nivou EEZ.

Ranih sedamdesetih, kad je Breton-Vudski sistem bio na izdisaju Odbor guvernera je dogovorio da se ograniče kolebanja kursa, kao prvi korak ka integraciji (tzv. “Zmija”). Evropski monetarni fond (EMF) osnovan je 1973. godine kao podrška ovom mehanizmu, a kao Agencija za sprovođenje naznačena je BIS.Uvođenjem Evropskog monetarnog sistema (EMS) 1979. godine odgovornosti BIS su dalje proširene.

Tokom vremena Odbor guvernera centralnih banaka, podržan od strane Sekretarijata BIS, razvio se u telo za kooordinaciju politika deviznih kurseva. Neki od njegovih članova bili su 1988. i 1989. godine u Delorovom komitetu, koji je 1989. izdao izveštaj u kojem je predložen model nezavisne centralne banke. Njihove preporuke imale su značajan uticaj na temelj evropske ekonomske i monetarne unije postavljen Mastrihtskim ugovorom 1992. godine. Evropski monetarni institut (EMI), koji je prethodio Evropskoj centralnoj banci bio je lociran u BIS-u do 1994. godine, kada je preseljen u Frankfurt.

KAPITAL

Upisani kapital Banke je 1500 miliona zlatnih franaka, podeljen na 600 000 akcija, čija je nominalna vrednost po 2500 zlatnih franaka. Do marta 2001. godine izdato je 529 156 akcija, a uplaćeni iznos je 25%, tako da je uplaćeni kapital iznosio 331 milion franaka.Vrednost zlatnog franka jednaka je vrednosti švajcarskog franka iz vremena kada je BIS osnovana: 0,29 grama čistog zlata. Sve do 2003. godine bilansi Banke iskazivani su u zlatnim francima, a za preračunavanje aktive i pasive iskazane u različitim valutama korišćen je tržišni kurs tih valuta prema američkom dolaru, dok se dolar obračunavao po fiksnom deviznom kursu od 208 dolara za finu uncu zlata, što je oko 1,94 dolara za 1 zlatni franak. Od aprila 2003. godine bilansi BIS se iskazuju u specijalnim pravima vučenja (SPV).

5

Pri osnivanju akcije su bile na javnoj prodaji, što je omogućilo da i privatnici budu akcionari. Privatni vlasnici akcija posedovali su 14% akcijskog kapitala, ali nisu imali pravo da prisustvuju sastancima organa Banke, niti su imali pravo glasa.

Januara 2001. godine, na vanrednoj sednici Opšteg sastanka, usvojen je amandman na Statut kojim se ograničava pravo posedovanja samo na centralne banke, a privatnim vlasnicima su isplaćene kompenzacije u visini od 16 000 švajcarskih franaka. Trojica bivših akcionara su bila nezadovoljna visinom naknade koju je odredio BIS, pa su pokrenuli postupak pred Arbitražnim tribunalom u Hagu.

Tribunal je septembra 2003. godine doneo konačnu odluku da se akcionarima isplati još po 7 977 švajcarskih franaka po akciji. Krajem marta 2008. godine akcionarski kapital BIS je bio 683,9 miliona SPV, ali je zajedno sa statutarnim rezervama tzv. rizični sopstveni kapital (equity) iznosio 13 103 miliona SPV.

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE

BIS trenutno zapošljava 557 radnika iz 48 zemalja. Svi zaposleni dužni su da se ponašaju u skladu sa opštim načelima. Upravljanje Bankom je određeno Statutom, koji je revidiran 2005. godine, nakon pregleda tri nezavisna pravna stručnjaka.

Tri najvažnija tela za donošenje odluka su: Opšti sastanak (General Meeting) Odbor direktora (Board of directors) Uprava (Management)

BIS se trenutno sastoji od 56 članica (centralnih banaka), koje sve imaju pravo glasa na zasedanjima. Broj glasova je srazmeran broju deonica BIS izdanim u zemlji svake članice. Na godišnjem Opštem sastanku donose se najvažnije odluke, koje se odnose na distribuciju dividendi i profita, odobravanje godišnjeg izveštaja i računa Banke i izbor spoljnog revizora.Vanredni sastanci sazivaju se u slučaju izmene ili dopune Statuta, promene glavnice kapitala ili likvidacije aktive Banke.

ČLANOVI

Članovi Banke za međunarodna poravnanja su centralne banke, odnosno monetarne vlasti zemalja:

Alžir, Argentina, Austrija, Belgija, Bosna i Hercegovina, Brazil, Bugarska, Kanada, Čile, Kina, Hrvatska, Češka Republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Hong Kong, Mađarska, Island, Indija, Indonezija, Irska, Izrael, Italija, Japan, Koreja, Litvanija, Letonija, Makedonija, Malezija, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Filipini, Poljska, Portugal, Rumunija, Rusija, Saudijska Arabija, Singaput, Slovačka, Slovenija, Južna Afrika, Španija, Švedska, Švajcarska, Tajland, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD, kao i Evropska centralna banka (ECB).

6

GLAVNE AKTIVNOSTI

Mesto za sastanak centralnih banaka

Trenutno više od pet hiljada rukovodioca i službenika centralnih banaka i agencija za nadzor učestvuje u sastancima koje BIS organizuje svake godine. Najvažniji susreti su svakako redovni sastanci guvernera i visokih zvaničnika centralnih banaka. Održavaju se svaka dva meseca u Bazelu. Ta okupljanja pružaju priliku učesnicima da razgovaraju o ekonomiji i finansijskim trštima i razmenjuju mišljenja o aktuelnim pitanjima. Glavni rezultat tih zasedanja je poboljšano informisanje učesnika o razvoju, izazovima i politikama koje utiču na različite zemlje ili tržišta.

Atmosfera je otvorena, iskrena i neformalna, što je vrlo važno za uspeh takvih aktivnosti.Ostali susreti visokih funkcionera fokusirani su na sprovođenje monetarne politike, praćenje međunarodnih finansijskih tržišta i pitanjima upravljanja centralnim bankama. Takođe, BIS organizuje česte susrete eksperata za pitanja monetarne i finansijske stabilnosti, kao i eksperata za pravna pitanja, informacione tehnologije, unutrašnje revizije i tehničke saradnje. Sastancima ponekad prisustvuju i visoki zvaničnici i stručnjaci sa drugih finansijskih tržišta.

Istraživanja i statistike

Privredna, monetarna, finansijska i pravna istraživanja prate sastanke i aktivnosti Banke i Odbora. BIS je centar za razmenu statističkih informacija između centralnih banaka, kao i za objavljivanje statistika o globalnom bankarstvu, sigurnosti, deviznom kursu i derivatima finansijskih tržišta.Istraživanja uglavnom sprovode zaposleni Banke, ali neretko i istraživači iz centralnih banaka i akademske zajednice.

S vremena na vreme organizuju se posebni sastanci i konferencije za istraživače i akademike. Ta istraživanja se objavljuju u redovnim publikacijama Banke, kao što su Finansijski izveštaj i Kvartalni pregled, kao i u nizu inostranih stručnih publikacija.

Seminari i radionice

Kroz seminare i radionice u organizaciji Instituta za finansijsku stabilnost (IFS) BIS promoviše rad pod nadzorom zajednice, a pruža i praktičnu obuku za učesnike. Regionalna saradnja sa centralnim bankama doprinosi da su podaci o radu Banke široko poznati. Ta saradnja zasnovana je na učešću na sastancima regionalnih grupacija centralnih banaka i organizaciji ad hoc zajedničkih sastanaka ili radionica.

7

Bankarske usluge za centralne banke

BIS nudi širok opseg finansijskih usluga pomoći centralnim bankama i drugim službenim institucijama u upravljanju sopstvenim deviznim rezervama, odnosno rezervama spoljne likvidnosti. Preko 120 centralnih banaka i međunarodnih finansijskih institucija iz celog sveta ima depozite kod Banke, a vrednost tih depozita je bila krajem marta 2008. godine 236,1 milijardi SPV, što je predstavljalo oko 5,8% svetskih deviznih rezervi, plus deponovane zlatne rezerve (125 tona, u vrednosti od 29,1 milijardi SPV). BIS pruža svoje usluge sa dve međusobno povezane lokacije,iz sedišta u Bazelu i iz Hong Konga.

Od pojave svetske dužničke krize 1982. godine BIS se angažuje i u domenu odobravanja tzv. kredita za premošćavanje centralnim bankama zemalja koje imaju problema sa održavanjem spoljne likvidnosti i uravnoteženjem platnog bilansa, a prihvatile su program prilagođavanja usaglašen sa MMF-om.

BANKARSKE USLUGE

BIS nudi širok opseg finansijskih usluga posebno osmišljenih da pomognu centralnim bankama i drugim zvaničnim monetarnim institucijama u upravljanju sopstvenim deviznim rezervama i rezervama zlata. Konstantno prilagođava spektar svojih usluga, kako bi što efikasnije odgovorila na sve razvijenije potrebe centralnih banaka.

Uz standardne usluge kao što su računi po viđenju i fiksni oročeni depoziti, Banka je razvila niz sofisticiranih finansijskih usluga, uz pomoć kojih centralne banke mogu aktivno da trguju sa njom, a u cilju povećanja povraćaja njihovih deviznih sredstava.

Učestvuje i u transakcijama deviznih sredstava i zlata u ime svojih klijenata. Osim toga, nudi niz usluga za upravljanje aktivom.Banka odobrava kratkoročne kredite centralnim bankama, a s vremena na vreme i kratkoročne pozajmice zemljama pogođenim finansijskom krizom.

Proizvodi i usluge

Centralne banke kao klijenti tradicionalno zahtevaju sigurnost, likvidnost i prinos kao tri osnovne karakteristike njihovog plasmana u BIS-u.

Da bi obezbedila sigurnost Banka je sagradila dovoljne zalihe kapitala i rezervi. Poseduje strategiju investiranja usmerenu na kombinovanu difersifikaciju dobiti, sa intenzivnim analizama i kredita i rizika na tržištu.

Nudi atraktivan i konkurentan prinos na deponovana sredstva centralnih banaka i međunarodnih organizacija

Instrumenti tr žišta novca

8

Depoziti po viđenju, fiksni i depoziti sa plutajućom kamatnom stopom, u konvertibilnim valutama

Fiksni depoziti takođe mogu biti denominovani u korpi valuta, kao što su SPV Standardni i nestandardni iznosi i rokovi dospeća

Trgovinski instrumenti

Emituju se u najvažnijim valutama Dostupni u dva oblika : sa fiksnom kamatnom stopom (FIXBIS) za sve rokove

dospeća između jedne nedelje i jedne godine i srednjoročni instrumenti (Medium-Term Instruments, MTIs), sa kvartalnim rokom dospeća od jedne do deset godina

Usluge vezane za zlato i devizna sredstva

spot i svop (swap) aranžmani, forvardi, opcije tzv. porudžbine deviza “preko noći” (overnight) mesta za čuvanje i obračun u Londonu, Bernu i Njujorku kupovina i prodaja zlata

Druge usluge

kratkoročne akontacije centralnim bankama usluge upravljanja aktivom (fiksnim portfoliom) funkcija posrednika za brojne međunarodne zajmove funkcija posrednika naplate

BILANS

BIS objavljuje svoj bilans 31. marta svake godine, u svom Godišnjem izveštaju, koji pruža sveobuhvatan pregled i analize bilansa Banke i obračun dobiti i gubitka (godine 2008. godine 311,1 milijardi SPV, što je ogroman rast u odnosu na 40,2 milijardi SPV iz 2007. godine i 50,8 milijardi SPV iz 2006.godine ).

PasivaNa strani pasive najveći deo bilansa čine plasmani kupaca (centralne banke, monetarne vlasti, međunarodne finansijske institucije). U martu 2008. godine ukupni plasman je iznosio 265,2 milijardi SPV.

9

AktivaNajveći deo aktive Banke sastoji se od zajedničkih ulaganja sa vrhunskim komercijalnim bankama, kao i od državnih i kvazi-državnih hartija od vrednosti i ugovora o kontra-kupovini (reverse repurchase agreements).Povodom kredita Banka je vrlo konzervativna. Njen celokupni kreditni rejting je 2008. godine ocenjen sa A- ili više.BIS takođe poseduje 125 tona finog zlata.

MONETARNA I FINASIJSKA STABILNOST, KOMITETI

Monetarna i finansijska stabilnost je jedan od ključnih ciljeva Banke. Sredstvo za ostvarenje tog cilja su mesečni sastanci guvernera i drugih visokih zvaničnika centralnih banaka radi rasprave o ovim pitanjima. Komiteti BIS-a podržavaju centralne banke i vlasti u vezi finansijske stabilnosti uz pomoć stalnih analiza i preporuka različitih politika.

Komiteti su:

Bazelski Komitet za nadzor banaka (the Basel Committee on Banking Supervision)Najvažniji Komitet, formiran je 1974. godine, od strane guvernera centralnih banaka Grupe 10, sa ciljem da usklađuje nacionalne propise o nadzoru bankarskog poslovanja i da uspostavi kriterijume uz pomoć kojih bi se očuvalo poverenje u bankarski system. Kroz rad ovog Komiteta 1978. godine usaglašen je Međunarodni sporazum o merenju kapitala i standardima kapitala (International Convergence of Capital Measurment and Capital Standards) za banke, tzv. Bazelski sporazum, ili Bazel I, koji je dopunjen 1995. godine, da bi se nakon toga radilo na inoveliranom sporazumu, tzv. Bazel II, koji se primenjuje od 2006. godine.

Pre toga. Komitet je 1997. sačinio set “Osnovnih principa za efektivni nadzor banaka”, kao i 1999. godine “Osnovne principe metodologije za efektivni nadzor banaka”. Ovaj Komitet ima potkomitete – radne grupe za primenu Bazelskog sporazuma, računovodstvo, pitanja kapitala, korporativno upravljanje, međjunarodne bankarske grupacije, elektronsko bankarstvo itd.

Značajno je angažovanje Bazelskog komiteta za bankarski nadzor i međunarodne organizacije komisija za hartije od vrednosti (IOSCO), sa ciljem da se zajednički unapredi kvalitet nadzora nad poslovanjem banaka i učesnika tržišta hartija od vrednosti širom sveta, a 1995. formiran je i poseban Komitet za koordinaciju.

Komitet za globalni finansijski sistem (the Committee on the Global Financial System)Osnovan je 1971. godine, kao forum centralnih banaka za praćenje stanja i razmenu informacija i mišljenja o kretanjima na finansijskim tržištima, kao i davanja preporuka

10

centralnim bankama u ispunjavanju njihovih obaveza za očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti.

Komitet za sisteme plaćanja i obračuna (the Committee on Payment and Settlement Systems)Postoji od 1990. godine, sa ciljem da prati i analizira razvoj domaćih i međunarodnih sistema plaćanja, poravnanja i kliringa, kao i da utvrđuje standarde u vezi sa tim.

Komitet za tržišta (the Markets Committee)Ovo je najstariji Komitet BIS, osnovan 1962. godine (kao Komitet za zlato i devize, sa formiranjem tzv. “zlatnog pula”, koji je prestao da postoji 1968.), gde se razmenjuju mišljenja i informacije o sadašnjim i budućim kretanjima na deviznim tržištima.

Komitet za statistike centralnih banaka (the Irving Fisher Committee on Central Bank Statistics)

Redovno se sastavljaju i izdaju izveštaji o radu ovih grupa.

Pored toga, nekoliko nezavisnih organizacija za pitanja finansijske stabilnosti ima svoje predstavničke kancelarije u BIS-u:

Forum za finansijsku stabilnost (the Financial Stability Forum) Međunarodna asocijacija za superviziju osiguranja (the International Association of Insurance

Supervisors) Međunarodna asocijacija osiguranja depozita (the International Association of Deposit Insurers)

ZAKLJUČAK :

11

Pojedini teoretičari misle da više ne postoji potreba za postojanjem Banke za međunarodna poravnanja, kao ni bilo kakve slične računovodstvene institucije, jer sumnjaju u njen program i efikasnost, pogotovo u svetlu sprečavanja pranja novca, za koje BIS navodno nema dovoljno dobro razradjene mehanizme.

Međutim, slična kritika se često upućuje i MMF-u i Svetskoj Banci, čija uloga je mnogo vidljivija i koje imaju veću moć. Spominje se i da je BIS osnovana da pomogne plaćanje reparacija nakon Prvog svetskog rata i da je svrha njenog postojanja ispunjena, čime prestaje i potreba za daljim postojanjem (ovu kritiku uglavnom upućuju stručnjaci iz SAD-a).

Ipak, preovlađuje mišljenje da je postojanje takve institucije potrebno jer je dobro da postoji i izvan MMF-a mogućnost direktnog kontakta među centralnim bankama različitih zemalja.

LITERATURA:

12

Dr Predrag Kapor - ”Međunarodne finansije i bankarstvo”, Beograd, 2009.

Dr. Predrag Jovanović Gavrilović - “Međunarodno poslovno finansiranje” Beograd, 2006.

http://www.bis.org/

http://en.wikipedia.org/wiki/Bank_for_International_Settlements

http://www.nbs.yu/export/internet/latinica/40/40_7/index.html

13

14

15

16