BIQANA OSTOJI] - mpus.org.rs · biqana ostoji] 180 godina kwa@evsko srpskog teatra kragujevac (1835–2015) 2015

BIQANA OSTOJI]

180 godinaKWA@EVSKO SRPSKOG TEATRA

KRAGUJEVAC

(1835–2015)

2015.

Izdava~

MUZEJ POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJEUSTANOVA KULTURE OD NACIONALNOG ZNAÂJA

11000 Beograd, Gospodar Jevremova 19e-mail: [email protected] www.mpus.org.rs

Glavni i odgovorni urednik

Mom~ilo Kova~evi}, direktor

Autor kataloga i izlo`beBiqana Ostoji}

Lektor i korektor

Irina Kiki} Stojkovi}

Dizajn kataloga i obrada fotografija

Svetozar Stanki}

[tampa:Slu`beni glasnik, Beograd

ISBN 978-86-80629-80-3

Tira`: 400 primeraka

Realizaciju kizlo`be i kataloga omogu}ilo jeMinistarstvo kulture i informisawa Republike Srbije

3

Sadràj

Prestonica (1818) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

Kwaèvsko-serbski teatar (1835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Postprestoni~ki pozori{ni kontinuitet (do 1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Srpsko narodno pozori{te Okruga kragujeva~kog (1942–1944) . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Narodno pozori{te narodnooslobodila~kog odbora (1944) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Narodno pozori{te (1944–1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Pozori{te Joakim Vuji} (1965) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Teatar Joakim Vuji} (1970) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac (2007) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Repertoar kragujeva~kog pozori{ta32

� Kritike32

� Nagrade(Sezone 1944/1945. do 2014/2015). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

4

Kragujevac, pogled na gradpo~etkom 20. veka

Kragujevac, glavna ulicapo~etkom 20. veka

Prestonica (1818)

Srbija i istorijska vremena u permanentnoj su simbiozi, te je vred-novawe i gradirawe istorijskih doga|aja komplikovan i obiman zadatak.

Ipak, ve}ina srpskih istori~ara mapira Drugi srpski ustanak i vla-davinu kneza Milo{a Obrenovi}a kao jedan od najzna~ajnijih perioda upro{losti Srbije i srpskog naroda.

U zbirku ukupnih rezultata vladavine Milo{a Obrenovi}a, istori~ariisti~u „politi~ko bi}e“ i organizovanu politi~ko-nacionalnu teritorijudela oslobo|enog srpskog naroda.1

Drugi hati{erif (1830) postavio je pravne osnove prosvetnom i kul-turunom razvoju Srbije. To je prekretnica i okvir za {iru organizacijuprosvete, nauke i kulture. U hatu su nagla{ene samo neke ustanove ({kole,crkve, bolnice, {tamparije...) koje Srbi mogu slobodno osnivati i unapre-|ivati. Me|utim, pod ste~eno pravo unutra{we samouprave mogle su sepodvesti i druge kulturno-prosvetne delatnosti i slobodno se razvijati.2

Dakle, stvoreni su elementarni preduslovi za osnivawe prvog dràvnog(dvorskog) pozori{ta u Kneèvini Srbiji ...

Posle Drugog srpskog ustanka Kragujevac je dobio „petnaest minutaslave“ i postao prestonica Kneèvine Srbije.

Izbor je sasvim prirodan, ako posmatramo geografski i teritorijalno –naime, [umadija je popri{te i Prvog i Drugog srpskog ustanka. Uprkostome, skoro dva veka, Kragujevac je bio izvan glavnih dru{tvenih tokova –malo naseqe na obali Lepenice, skriveno od o~iju neprijateqa i zvani~ne

evidencije – na marginama istorijskih doga|awa – iako u „srcu [umadije“.îni se da su strate{ki poloàj grada, plodna i „sklonita dolina“ odigra-li presudnu ulogu u preokretu pozicije grada posle Drugog srpskog ustanka.Administrativni i vojni~ki razlozi naveli su Turke da osnuju Kragujevac;tu poziciju i va`nost uvideli su i Austrijanci. Dovoqno razloga da i knezMilo{ Obrenovi} 1818. – kada je napustio Crnu}e – u~ini Kragujevac svo-jom prestonicom, „ìlom kucavicom“ za vreme od dvadeset dve godine. Malaturska kasaba voqom kneza „proizvedena je u prestonu varo{“, bazu mate-rijalne i duhovne kulture, presudnu za formirawe nove dràve i vlasti.

Istorijski i arheolo{ki izvori veoma su oskudni ili ih nema, kadatreba utvrditi – bar okvirno, precizne godine osnivawa, spomiwawa Kra-gujevca kao naseqenog i organizovanog prostora. Stefan Nemawa je samuteritoriju osvojio od Vizantije u 12. veku. Iznose se pretpostavke i ve-rovawa da Kragujevac, kao naseqeno mesto, postoji jo{ pre dràve Nema-wi}a, ali to su, zaista, samo pretpostavke. Naàlost, jedini validni izvor

5

1 Istorija srpskog naroda, peta kwi-ga, prvi tom (od Prvog ustanka do Ber-linskog kongresa 1804–1878), Srpskakwièvna zadruga, Beograd 1981, 147-–155.

2 Rado{ Qu{i}, Kneèvina Srbija(1830–1839), SANU, Beograd 1986, 396-–410.

Izgled Kragujevca iz 1837. godine, uvreme kneza Milo{a

i najraniji zapis je (tek) iz perioda turske administracije – u „tapu-def-teru“ (poreska kwiga) Smederevskog sanyakata iz 1476. zabeleèno je: „SeloKragujevya pripada Smederevu, u wemu je ranije odràvan pazar i pana|ur ipo{to se nalazilo na putu neprijatequ, wegova je raja raseqena“. Ovajzapis, ujedno je prvi popis sa statisti~kim podacima: selo sa 32 ku}e, 15doma}instava, 32 mu{ka ~lana – pripadalo je Ibrahim-begu3 (dokument senalazi u arhivu Turske dràve). Prvobitno trg, potom selo, iz dva vekauspavanosti probudi}e, krajem 17. veka, austro-turski ratovi, {to }e defi-nitivno poremetetiti „ti{inu wegovih {uma“ iz kojih }e nestati i pticagrabqivica kraguj (vrsta jastreba), po kojoj je Kragujevac, opet po pret-postvkama, dobio ime. Granice imperije, pomera}e se intezivno (grad je biopod Austro-Ugarskom vladavinom od 1718–1739). Zahvaquju}i toj dinamici,naseqe se razvijalo, postalo raskrsnica puteva, nahijsko mesto, admini-strativni centar, utvr|ewe na Lepenici, punoj vode u to vreme. Mesto seformiralo uz levu obalu reke ka zapadu. Izazvana permanentnim migraci-jama, promenila se i demografska struktura stanovni{tva. Re~ju, okolnostisu u~inile da grad iz anonimnosti pre|e u fazu stvarawa novog identiteta.

U tekstu o pozori{nom ìvotu Kragujevca 1926. suboti~ki Kwièvni

sever – opisao je grad kao „Oblasni grad [umadije...sa istorijom, veomaoskudnom podacima koji ne upu}uju na daleku pro{lost“. Nema starinskihostataka koji bi o tome svodo~ili. Mnogo pre Kragujevca, sredi{ta ovihkrajeva bile su dve varo{i: Gradac (selo pored pruge Kragujevac – Lapovo) iPetrovac (selo pored druma Kragujevac – Topola). I tek kada su ove dvevaro{i poru{ene u ratovima, mogao je Kragujevac do}i do zna~aja. Zasnovankao tursko mesto, po svoj prilici, po~etkom 17. veka na reci Lepenici „kojase kao zmija vijugala“ i svojim izlokanim koritom delila varo{ na dvepolovine: s leve strane na glavnu ~ar{iju i s desne, neprivla~an za okoposetilaca, sirotiwski deo. Turski geograf iz prve polovine 17. veka HayiKalfa, pomiwe ga pod imenom Kara|of~e, na beogradskom drumu. U wemu sena kraju 17. veka naseli{e jani~ari, te zbog toga postade znatnije mesto“. Izperspektive Vojvo|ana, Kragujevac je tridesetih godina 19. veka imao svojenajslavnije dane: „Kao preko no} on se i u politi~kom i kulturnom pogleduistakao vrlo brzo. I kad se bude pisala kulturna istorija na{ega naroda u19. veku Kragujevac }e biti na zavidnom mestu. Kao {to je iz wega po~ela dastruji prava politi~ka svest, on je bio i kulturni centar, odakle se, zahva-quju}i jednoj generaciji u~enih Vojvo|ana, prosve}enost {irila i kora~alanapred. U wemu su za~eci obnovqenog kulturnog ìvota posle Drugog us-tanka, i docnije kad mu je Beograd preuzeo i politi~ku i kulturnu misiju, onje mogao mirno i zadovoqno navu}i na sebe izgled }utqive palanke i gordogledati kako se nova prestonica uzdiè na wenim temeqima.“4

Budu}u prestonicu opisao je i Panta Sre}kovi}, u Brankovom kolu za1898. „Kad su se u wemu nastanili jani~ari imao je bogatu ~ar{iju s mnogo-

6

3 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~kopozori{te 1835–1951, Svetlost, Kra-gujevac 1975, Muzej pozori{ne umetno-sti SR Srbije, Beograd 1975, 9.

4 M. M. Nikoli}, „Licej“, iz Kwièv-

nog severa (Kwiga II) u: M. A. Pavlo-vi}, Iz pro{losti Kragujevca, „Prvopozori{te“, Subotica 1926.

Kragujeva~ka gimnazija u XIX veku

brojnim du}anima i raznim zanatlijama, dva karavanseraja i ~esme. I popostanku i po stanovni{tvu Kragujevac je bio prava turska varo{. Imao jeuzanu, izvijuganu i prqavu ~ar{iju, du}ane s }epencima i ku}e, zagra|enevisokim zidovima, mahom drvene gra|e. Od vremena austrijske okupacije uwemu su se po~eli nastawivati Srbi, Grci i Cinari, pored ne{to maloNemaca koji su ve}im delom bili austrijski ~inovnici. Ali ni to novostawe ni stanovni{tvo nije moglo izmeniti izgled Kragujevca, iako mu jeunekoliko morao biti promewen na~in ìvota. Po{to je austrijska okupa-cija trajala samo dve decenije, a posle we ponovo do{li turska uprava uBeogradskom Pa{aluku, koja je trajala do Srpskog Ustanka, Kragujevac jezadrào tip prave turske varo{i sve do po~etka 19. veka.“

Prilikom druge posete Kragujevcu 1826. i Joakim Vuji} je opisao grad usvom ~uvenom i kontroverznom delu Pute{estvije po Serbiji: „Ova varo{leì na jednom oceditom mestu nedaleko od goro{umni planina pri rekiLepenici koja od juga i zapada kroz jednu ~ast ove varo{i te~e a ~islodomova u woj nahodi se do 270.“

Kada je 1818. varo{ postala prestonica – imala je 193 doma}instva, bezkomunikacija, infrastrukture, sa oskudnim stambenim prostorom, bez ad-ministracije, sudstva. Ukratko, bez tekovina moderne evropske civiliza-cije, ali s entuzijazmom koji donosi sloboda i pobedni~ki duh. Milo{Obrenovi} je poloìo temeqe svojim konacima (dvoru) i novom Kragujevcu,na breùqku, gde se su~eqavaju paliluska i erdoglijska kosa, u luku kojizatvaraju Lepenica i Erdoglijski potok. Posle Drugog srpskog ustanka,izdvajalo se samo nekoliko zgrada (koje su se, eventualno, mogle pokazatistrancima): sedi{te kneèvog dvora i „centralnog pravlenija“, kneèv ko-nak, crkva od kamena, „zdanije na ~ar{iji zvano gostinski konak“. Sve drugeku}e bile su niske, oblepqene blatom i bez reda pore|ane jedna pored druge.I dva mosta preko Lepenice, koja su vezivala dva dela varo{i – „]iftina}uprija“ se i danas tako zove. Ulice su bile tesne i kaqave. Jedan ruskipisac beleì da se krajem tridesetih godina 19. veka tek po~ela podizatine{to boqa varo{ sa ulicama poplo~anim kamenom. Ipak, oko posetilacavi{e je privla~ila egzoti~na i despotska figura Kneza Milo{a, nego ne-ravni krovovi siroma{nih kragujeva~kih ku}a i {iroki }epenci isto~wa-~ke ~ar{ije.

Ipak, Kragujevac brzo postaje trgova~ko, politi~ko i kulturno sredi-{te. Grad je bio osiguran od neprijateqa, {to je bio preduslov za razvojtrgovine. Iako je u ostatku Srbije turski uticaj bio i daqe vrlo prisutan,iz Kragujevca su brzo „oterani“ svi Turci. Prestonica je iskqu~ivo srpskomesto. Jedini Tur~in Mula Salina bio je u slu`bi kneèvoj: korespodent zapo{tu na turskom jeziku i vlasnik posledwe kafane za Turke. Postojao je ijedan turski dom i stara, polusru{ena yamija. To je sve {to je ostalo odotomanskog carstva u prestonom Kragujevcu. Zbog stalnog prisustva kneza

7

Knez Milo{ Obrenovi}

Pe~at Milo{a Obrenovi}

Milo{a Obrenovi}a, koji je odatle upravqao ostatkom oslobo|ene zemqe,grad je postao politi~ki dominantan. Iako su nominalno vlast i admini-stracija srpski, grad je zadrào svoje orijentalno i egzoti~no obele`je.Prestonica nove dràve jedinstveni je konglomerat civilizacije koja ne-staje i pitoresknosti obi~aja, mentaliteta i kulture u za~etku – sve tosjediweno pod apsolutisti~kom vla{}u harizmati~nog kneza Milo{a. Saoreolom prestonice Kragujevac privla~i Evropqane, pisce, diplomate,avanturiste, ali i pojedince iz Vojvodine, ostalih delova Austro-Ugarske;oni dolaze iz najrazli~itijih pobuda: patriotsko-nacionalnih (stavqajusvoje znawe u slu`bu knezu) i egzistencijalnih. Novoj prestonici nedostajesve: majstori, zanatlije, u~iteqi, profesori, pisci, administrativno osob-qe, novinari, pravnici... Sveop{ti dru{tveno-kulturni polet prestoniceimao je magnetsko dejstvo – naro~ito za „pismeni“ i „intelektualni svet“;to su li~nosti koje }e trajno ostati u kulturnoj istoriji Kragujevca iujedno su esencija onda{we srpske elite – tek u povoju: Dimitrije Davido-vi}, Vuk Karayi}, Dimitrije Isailovi}, Atanasije Teodorovi}, AdolfBerman, Atanasije Nikoli}, Josif [lezinger, Joakim Vuji}, Filip Hri-sti}, Jovan Marinovi}, Sreten Popovi}... Postojala je, dakle, „kriti~namasa“ povoqnih uslova za realizovawe najzna~ajnijih tekovina duhovne imaterijalne kulture Kneèvine Srbije.

Impresivan je niz nacionalnih institucija, duhovnih, verskih, obra-zovnih, simboli~kih, istorijiskih koje obeleàvaju i ozna~avaju po~etakdràvnosti i imaju oznaku prvih: knez Milo{ Obrenovi} 1818. sazidao jepravoslavnu crkvu (Stara crkva), uz crkvu bilo je i sedi{te prve Mitro-polije oslobo|ene Srbije; 1834. sazidana je zgrada za kneèvu kanceleariju,dvor sa upravnim i administrativnim aparatom; osnovane su {kole „prve iftore normalne klase“, prvi Licej 1838. (prete~a Univerziteta); kwigovez-nica, biblioteka; pravi kulturni preporod i prekretnica po~iwu {tam-pawem Novina Srbskih (prvi broj 5. januara 1834), osniva se kwaèv orke-star „Voena banda“ sa dirigentom (kapelnikom) [lezingerom i Peva~kodru{tvo (osnovano 1835); vi{efunkcionalna dràvna zgrada – kasarna zagarnizone trupe na levoj obali Lepenice – 1833. avanzovala je u {tampariju(Tipografija), zatim Gimnazija (prva u Srbiji, ju`no od Beograda), prvopozori{te (Kwaèvsko-serbski teatar), Vojna bolnica (~ija je zgrada, na-àlost, zavr{ila kao zatvor); prva Topolivnica 1853. prete~a je indus-trijske proizvodwe u Srbiji... U Kragujevcu su se odràvale sve va`nijeNarodne skup{tine u prvoj polovini 19. veka. Progla{en je prvi Ustav1835. (tkz. Sretewski ustav), zaveden je kratkotrajni ustavni reìm. Porednahijskih sudova u Kragujevcu je osnovan i prvi Veliki narodni sud, zatim isedi{te zakonodavne komisije.

8

Dimitrije Davidovi}

Dimitrije Isailovi}

Joakim Vuji} i Milo{ Obrenovi}

O ìvotu i radu Joakima Vuji}a ve} je napisano mnogo – u razli~itimkontekstima i konotacijama (dragoceni izvor je wegovo @ivotoopisanije).Od ro|ewa 9. septembra 1772. u Baji do smrti u Beogradu 8. novembra 1847. ute{kim okolnostima (ìveo je u jednoj sobici), siroma{an i zaboravqen,odvijao se mukotrpan ìvot, odre|en te{kim istorijskim i dru{tvenimokolnostima. Doprinos srpskoj pozori{noj umetnosti i vrednost wegovograda ocewuju se u rasponu od, neupitno oca srpskog pozori{ta do nipo-da{tavaju}e figure comice. U stalnom procepu izme|u egzistencijalnih prob-lema i èqe da i Srbija postane integralni deo evropskog pozori{nogprostora – ìvot Joakima Vuji}a pokazateq je neshva}enosti i nerazume-vawa, na ve{ta~ki podeqenom kulturnom prostoru srpske nacije. Iako ~e-sto na ivici egzistencije, optuìvan za {pijunaù, hap{en i proterivan,on je u me|uvremenu vredno radio – reìrao, glumio, prevodio, izdavaokwige. Pozori{te je za Vuji}a bila „nu`dna {kola“ u kojoj se moè „{togoddu{epoleznie ~uti i nau~iti“. Ali ostvarivawe ideje o pozori{tu nijebilo lako – po pravilu, neuke sredine pokazuju atavisti~ki strah od novina,to je preveliki izazov. U takvim situacijama najvi{e trpe promoteri tihideja. U slu~aju Joakima Vuji}a cena je podrazumevala uvrede, ismejavawe,ruèwe, neshva}enost, optu`be da je ruski {pijun.5 Bio je neshva}en ~ak iod supruge koja ga je nazivala „pelivanskom propalicom“ – dodu{e, ni on wojnije ostajao duàn – on je wu nazivao „beslovesnom krokodilkom“ i „besnompaklenom ku~kom“. Samo nabrajawa mesta u kojima je ìveo („geografska iintelektualna lutawa“), {kolovao se, radio, u~io jezike, raznovrsna za-nimawa i interesovawa, pokazuju zanimqivu psiholo{ku strukturu, difuz-na interesovawa, avanturisti~ki duh, renesansnu prirodu: prevodi, putopi-si (stvarni i izmi{qeni), biografije, gramatika, istorije, drame. JoakimVuji} je ìveo i radio u multikulturalnom i multinacionalnom prostoru –veoma otvoren za kulturne uticaje, koji }e, napokon, filtrirati i foku-sirati wegova interesovawa i osnovnu vokaciju: pozori{te. Do osnivawaKwaèvsko-serbskog teatra i dolaska u Kragujevac, Joakim Vuji} je pre-{ao put od Baje – osnovna, tj. slavenosrpska, latinska, ma|arska, nema~ka{kola; Novoga Sada – nastavak {kolovawa; Kalo~e – Gimnazija; Segedina –upisao ~etvrtu klasu i postao sintaksista; Bratislave – Evangelisti~kilicej, Katoli~ka akademija, pravne nauke, ~asovi starogr~kog i hebrejskogjezika, prvi susret s pozori{tem; \ura i Ostrogona usputne stanice izme|u{kolovawa; Trsta (1801) – u kome je, zapravo, zavoleo pozori{te i dramu –bio je doma}i u~iteq, u~io italijanski, francuski, engleski jezik, obi-lazio italijanske gradove. U Trstu je po~eo i prva prevo|ewa pozori{nih

9

5 Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci,Teatar „Joakim Vuji}“, Kragujevac, Mu-zej pozori{ne umetnosti Srbije, Beo-grad 2006, 11–15.

Joakim Vuji}

Naslovna strana Vuji}evog“@ivotoopisanija”

sa posvetom knezu Milo{u, 1833.

komada: Izli{na qubav Irine i Filandra (prvi prevod s italijanskogjezika), s nema~kog Fernanda i Jariku Karla Ekartshauzena, Nagra`denije i

nakazanije Saloma Fridriha [lepera i Qubovnaja zavist ~rez jedne cipele

Josifa Rihtera. Odlazio je ~esto u italijansku operu – u Firenci je slu{aoIl matrimonio segreto (Tajni brak) Domenika ]imaroze, gde je „vnimatelno sveli~aj{om ohotom slu{ao prekrasno anglelsko slatkopjenije“. U Pe{ti jepostao bele`nik i {tampao prevode mnogobrojnih kwiga; kao u~iteq radioje i u Novoj Gradi{ki. Omladinu je pou~avao francuskom i italijanskomjeziku u Zemunu 1806. Na kraju je postao u~iteq u Srpskoj osnovnoj {koli. UZemunu je imao i prvo neprijatno iskustvo – koje je – donekle doprinelowegovom imiyu „avanuturisti~ke li~nosti“. Naime, austrijske vlasti su gasumwi~ile zbog, navodnih, tajnih veza sa Kara|or|em i srpskim ustanicima.Zavr{io je u zatvoru kao buntovnik i konspirator, morao je ~ak i da napusticelo podru~je Vojne granice.6 Ali u Zemunu je objavio i seosku igru u dva~ina Nagra`denije i nakazanije (1809). U Sent-Andreji je kratko bioprofesor u latinskoj {koli, tu se i oènio bogatom udovicom PelagijomManojlovi}, od koje }e se razvesti, uz skandal. I daqe pi{e i bavi seizdavawem kwiga. Ponovni Vuji}ev dolazak u Pe{tu, ispostavi}e se, bi}eod krucijalnog zna~aja za srpsku pozori{nu istoriografiju: prvo se 1812. uMa|arskom pozori{tu davao komad Crni \or|e ili Zauze}e Beograda od

Turaka I{tvana Baloga. Ta predstava je imala ogroman uticaj na JoakimaVuji}a. Ve} 14. avgusta 1813. i on }e u ma|arskom pozori{tu „Rondela“prirediti Kre{talicu Augusta Kocebua, prvu pozori{nu igru (u tri ~ina)na srpskom jeziku – u „sadruèstvu u~enika gimnazije pe{tanske“. Pe{ta je,u to vreme, jedno od najzna~ajnijih srpski kulturnih sredi{ta. Publika,uglavnom srpska, odu{evqeno je reagovala na predstavu. Bio je to prviveliki uspeh za Joakima Vuji}a. Prihod od predstave je razdelio siroma-{nim studentima, ma|arskom pozori{nom dru{tvu i Sent-Andrejskoj pre-parandiji. Humanitarni rad }e biti jo{ jedno bitno obele`je u ìvotuJoakima Vuji}a. I naravno, nagla{eni patriotizam koji je apostrofiarao upredgovoru Kre{talice, {tampane 1814. „Pro{ed{ago leta, 1813, Avgusta12-go, imao jesam ~est ovo pozori{te, imenuemo Kre{talica, qubimomuSerbskom Rodu mojemu publi~no u Pe{ti, u Mayarskome Teatru, proiz-vesti, gde veliki glas i slava Serbskago Roda pro~ulo se...“7 Iz Vuji}evogopusa jo{ se izdvaja – pre svega politi~kim, nacionalnim zna~ajem- herojskikomad u ~etiri ~ina Georgije Petrovi} vo`d Serbijskij iliti Crni \or-

|e, prikazan 5. avgusta 1815. u Segedinu. Car je odmah potpisao odluku oskidawu predstave, vlasti su ubrzo zabranile svaku delatnost koja govori opobuni Srba – i {tamapawe kwiga i izvo|ewe predstava. Usledile su izabrane prikazivawa istoimene predstave u Novom Sadu (izvedene sa no-vosadskim |acima 1815). Po re~ima \or|a Maleti}a – Vuji}eva pozori-{no-kwièvna misija, imala je, pre svega kulturno-nacionalni i humani-

10

6 Prema: Olga Markovi}, Joakim Vu-ji}, Muzej pozori{ne umetnosti Sr-bije, Beograd 1997, 14.

7 Isto, 17.

Naslovna strana Vuji}eve“Kre{talice”, {tampane

u Budimu 1814.

Izgled pozori{ne zgrade u Rondeli ukojoj je Vuji}, 1813. prikazao prvu

predstavu na srpskom jeziku

tarni karakter i bila je veoma sra~unata „da u srpskom narodu budi svest osvojoj narodnosti, istoriji, svest o lepom, plemenitom, uzvi{enom i daveliki deo prihoda od predstava deli siroma{nim |acima, ratnim udo-vicama i za podizawe crkava.“ Posle zabrana i proterivawa, Vuji} se po-vukao na duì period u svoju omiqenu Sent-Andreju, gde je pisao, prevodio iprirpemio za {tampu delo koje mu, po mnogima, ne sluì na ~ast (i pred-stavqa odstupawe od wegovog uobi~ajenog kwièvno-prevodila~kog opusa)Novjej{e Zemqeopisanije. Ova kwiga je bila povod za prvi susret JoakimaVuji}a i Milo{a Obrenovi}a, novembra 1823. Motivi su bili krajwe uti-litaristi~ki, a ne prosvetiteqsko-nacionalni: Vuji}u je nedostajao novacza {tampawe kwige, kao i za prethodna izdawa, bio mu je potreban do-brotvor. Iz Beograda se uputio knezu Milo{u u Kragujevac na „volovskikoli“, izloìo mu snishodqivo, da je ~uo za wegovo „veliko ime“ i sa opas-no{}u po ìvot preko tolikih zemaqa do{ao da ga „smirewej{e“ zamoli zapomo} da izda Zemqeopisanije. Oprezni Milo{ Obrenovi} je obe}ao pomo},„osobito usrdno ga primio“, ali nije se dogodilo ni{ta konkretno. JoakimVuji} se sna{ao na drugi na~in, iako je, ipak poslao Milo{u Obrenovi}u 25primeraka Zemqeopisanije i tom prilkom dobio 1.000 gro{a. Ova pomo}bila je povod Vuji}evog ponovnog dolaska avgusta 1826. „u predragu na{uSrbiju... u zemqu mlekom i medom napojenu, u zemqu na{i svetih careva,kraqeva i despota... da padne na zemqu i izqubi je s radosnim suzama...“@eleo je da se zahvali knezu li~no. Na{ao ga je u Poàrevcu i tom pri-likom Vuji} je dobio novu du`nost: da proputuje Srbiju i opi{e manastire.Knez je, verovatno hteo da uz svoje ime veè jedan {iri opis znamenitostisvoje zemqe. Vuji} je bio star, preponizan, prezahvalan i laskav, i kao takavje dobro do{ao knezu. Ja~a individualnost mu je smetala – voleo je da se{ali sa kwièvnicima, za uzvrat, ovi su ga prekomerno hvalili.8 Po èqii preporuci kneèvoj, Vuji} je krenuo, na put po Preobraèwu, u pratwimomka Pante. Tom prilikom su obi{li manastire u isto~nom i zapadnomdelu Srbije. Posle nepuna ~etiri meseca, objavqeno je Budimu 1828. Pute-

{estvije po Serbiji, „spisano u Kragoevcu“, skra}eno i zavr{eno u Sent-Andreji. Joakim Vuji} je ponovo bogato nagra|en. Usledile su obaveze okodistribucije kwige i mnogobrojna putovawa. Zanimqiva je i op{te poznatanetrpeqivost izme|u pojedinih struktura srpske kulturne elite toga vre-mena, a posebno je bilo nagla{eno neprijateqstvo izme|u Joakima Vuji}a iVuka Karayi}a. Jedna kra}a poseta Kragujevcu (1831), u vreme boravka VukaKarayi}a i wegovih pristalica, kulminirala je pismom Joakima Vuji}a ukom se prepoznaje to neprijateqstvo, ali i vidi sasvim primitivna borba zanaklonost kod kneza Milo{a: „Pri koncu ovoga mog pisma i to Vas pokor-wej{e molim, Milij Ot~e moj, da ne slu{ate koekakve la`ne nevjerojatneprotiv mene re~i ot la`qivog, {antavog i zlobnog Vuka i pro~i na{ij{vabskoj vrabaca, koji su se tamo kod Vas Va{e proe na`derali, erbo e to

11

8 Dr Mira{ Ki}ovi}, u Zborniku 125godi{wica Kwaèvsko-srbskog tea-tra u Kragujevcu 1960, Odbor za pro-slavu, Kragujevac 1960, 14.

Sent Andreja

Joakim Vuji} na svompute{estviju, litografija

J. [mid, Pe{ta 1833.

sve la`, kleveta, zloba, zavist i pakost“.9 Ovo je bio po~etak jednog, krajwespecifi~nog odnosa i obrasca u komunikaciji ? pre svega na psiholo{kom ikulturolo{kom nivou. Predistorija osnivawa Kwaèvsko-serbskog tea-

tra utemeqena je na jednom paternalisti~kom obrascu u pona{awu knezaMilo{a Obrenovi}a prema Joakimu Vuji}u. S druge strane, osobine i pona-{awe Vuji}evo, veoma su pogodovali apsolutisti~kom modelu vladavinekneza Milo{a. Postoje tvrdwe da se Joakim Vuji} vezao za kneza Milo{akao ni za koga drugoga u ìvotu i srodio se toliko, da ga je zvao „ocem“, iakoje bio sedam godina stariji. U me|uvremenu, pre istorijskog dolaska u Kra-gujevac, Joakim Vuji} pi{e autobiografiju „slaveno sebskago spisatelÔ“@ivotoopisanie (1833). U ovom periodu, u {kolskoj 1832/33. radio je pred-stave u Pan~evu. Koliko je, u stvari, Joakim Vuji} bio egzistencijalnougroèn potvr|uje svedo~anstvo jednog wegovog savremenika, u~esnika upredstavi: „... A da je siromah bio, to sam otud sudio {to je slabo odeven bio.I{ao je u nekim belim al prqavim ~arapama i nekim cokulama......On je poselu i{ao i svoje kwige prodavao.“ Izdvajaju se jo{ i predstave – Paunka

Jagodinka u Gradskom pozori{tu u Aradu, „jedno javno pozori{te u petdejstvija“, Ekartshausenova Inkle i Jarika odigrane marta 1833. u Kar-lovcu. Plakat ove predstave, {tampan na nema~kom jeziku (goticom) i srp-skom jeziku (}irilicom) najstariji je {tampani plakat u istoriji srpkogpozori{ta. U @ivotoopisaniju opisuje epizodu iz Arada, u kojoj poku{avada se odbrani od napada klevetnika koji su ga smatrali ruskim {pijunom.Naime, Vuji} im uzvra}a re~nikom, nimalo prikladnim za jednoga misio-nara u kulturi imenuju}i ih „mazgovi, ov~i kowi i blebetu{e“. Zanimqivaje ta wegova kontradiktorna priroda; s jedne strane vredan, radoznao, human,obrazovan, s druge, prenagla{ene reakcije na napade i potreba da se branineadekvatno. Sve to baca senku na wegov integritet intelektualca i iza-ziva nezasluèno nepo{tovawe izvesnih krugova u srpskoj kulturi. Nekiwegovi savremenici imali su lo{e mi{qewe o wemu: Vuk Karayi}, Tirol,Kopitar... Jovan Skerli} ga nije cenio ni kao pisca ni kao li~nost. PavlePopovi}, tako|e tvrdi da je Joakim Vuji} „komi~an tip“ , dovode}i u pitawewegova svetska putovawa i avanture na Sredozmnom moru, Javi. I u novijimanalizama pro{ao je lo{e, pre svega, kao pisac – dovodi se u pitawe origi-nalnost wegovih radova. Ipak i na sre}u, napravqena je distinkcija izme|uVuji}a pisca i wegove prakti~ne pozori{ne delatnosti. Istori~ari is-ti~u rediteqsku ve{tinu, brzinu, lako}u u organizaciji i pripremi pred-stava u mestima privremenog boravka. Vuji}ev dvadesetogodi{wi (ili tri-desetogodi{wi, po tvrdwama drugih – ni{ta nije pouzdano u istorijskimizvorima iz tog perioda) pozori{ni anga`man u Ugarskoj nazivaju ~erga-rewem, avanturom, lutawem. Ostaje ~iwenica je da je on prvi „pozori{niinicijator i animator“ (istina sa pretenzijama ve}im od mogu}nosti), kojije uspeo da izgradi identitet pisca, prevodioca, rediteqa i glumca u nepri-

12

9 Olga Markovi}, nav. delo, 30.

Plakat Vuji}eve predstave“Inkle i Jarika”, 1833.

jateqskom okruèwu. Prvi je stvorio raznovrsni repertoar, izvodio jeoriginalne, svoje ili posrbqene komade. A ako citiramo Josipa Kulunyi}a– nedvosmisleno je da Joakim Vuji} zna~i datum u istoriji srpskog teatra iprvo srpsko otvarawe ka evropskom pozori{nom prostoru. Ne postoji drugoime niti drugi datum.

Kwaz Milo{ je bio centralna tvora~ka figura oko koje su se okupqalineimari nove dràvnosti i wenih gra|anskih institucija. On je, dodu{e,smatrao nepojmqivom i sme{nom podelu vlasti sa drugima, jer „boqe jevladati i upravqati po svojoj voqi, nego se vezati za artiju“. Ipak, u po-liti~kom i dràvotvornom smislu za osamnaest godina (1815–1833) je uspeoda Srbiju izvu~e iz famoznog Beogradskog pa{aluka. Na va`nost kulture zanovu dràvu ukazivali su mu znameniti i ugledni qudi u wegovom okru-èwu, delom pozvanih, delom prido{lih iz drugih srpskih zemaqa. VukKarayi} je stvorio poeti~esku sliku kwaza Milo{a, koja se kasnije konver-tovala u nesporazum i pristrasni animozitet: „Milo{, koji ne zna ni ~i-tati ni pisati... je tako nepostojan, la`qiv i vratoloman, da se ~ovek ni nakakvu wegovu re~, ni zakletvu, ni uredbu (da }e postojana biti) osloniti nemoè, niti mu iko, ko ga poznaje, i{ta veruje bez nevoqe.“10 Postoji zanim-qivo vi|ewe osnovne ideje, inicijative i zasluge u osnivawu Kwaèvsko--serbskog teatra. Naime, pored Joakima Vuji}a, za postojawe prvog tetara„kriva“ je kwaèva „nadrealisti~ka i poeti~eska priroda“. Sklonost da odìvota pravi „kalambur“ i izrazita naklonost prema igri svake vrste,pesmi, svirci kao i wegove mecenatske èqa i dràvni~ka pragma – daSrbija ne zaostane za dvorovima velikih, dove{}e do zna~ajne epizode uwegovoj dràvni~koj karijeri – osnivawa prvog teatra u Kneèvini Srbiji.Jela{in Sinovec iznosi zanimqivo vi|ewe, po kome je Vuk nepravednokritikovao Milo{a, ne shvatju}i wegovu humornu ma{tovitost, wegovu ve-selost, opako zbijawe {ala, ~esto i grubih, prekomernih, nadrelanih. âk iMilo{eva reakcija na pozori{noj predstavi, kada je „u {umi hoteo korabqvideti“, gest je wegove nadrealisti~ke poeti~ne prirode. I druga pred-stavlenija, svakojakih „yozbojayilika“ – kwazu dragih ma|ioni~arskih at-rakcija, fajerveka, tako|e spadaju u sferu magijskog, ~udesnog, pomerenog.Proìmawem ìvotnog i teatralnog, teatarskog i ìvotnog, kwaz je u ve-likoj meri personalizovao ìvot prvog teatra. Specifi~nost vladavine iMilo{evu li~nost, mo`da najboqe opisuje wegova ~uvena re~enica „Akoho}e{ ho}e{, ako ne}e{, opet ho}e{“. ûvena fraza „dràva to sam ja“, uslu~aju kwaza Milo{a Obrenovi}a – bi zna~ila – „teatar to sam ja“.

13

10 Jela{in Sinovec, „Kwaz – prvi srp-ski nadrealista“, Koraci, „Pozori-{te u doba Joakima Vuji}a“, 1985, 111.

Kwaz Milo{ Obrenovi}

Vuk Karayi}

Kwaèvsko-serbski teatar (1835)

[kolske predstave sa u~iteqima i |acima kao glavnim akterima, uve-liko su bile poznate u Vojvodini. U ostatku Srbije, me|utim, tu tradiciju jedo Vuji}evog dolaska ba{tinio jedino Kragujevac. Najistaknutija je bilaDiletantska pozori{na druìna \or|a (Georgij) Evgenijevi}a, u~iteqakragujeva~ke osnovne {kole, mladi}a od 28 godina, Uì~anina iz sela Vra-ne. On je zavr{io srpsku normalnu {kolu, gimnaziju i bogosloviju u Srem-skim Karlovcima. Prve {kolske pozori{ne predstave igrale su se u Kra-gujevcu 1825. (|aci, odrasla deca i mladi}i). Na~in rada i repertoar nisuutvr|eni (ne postoje dokazi). Pretpostvqa se da je, prilikom drugog dolaskau Kragujevac u ovim predstavama u~estvovao i Joakim Vuji}. Retke mate-rijalne dokaze o postojawu i radu {kolskog teatra zabeleìla je 16. sep-tembra 1829. kwaèva kancelarija – u odeqku „Finansije“, pod rubrikom„Izdaci“. Iz narodne blagajne je izdato kragujeva~kim u~iteqima za pozo-ri{te (u~iteqem zdje{wim o teatru) 200 gro{a. Ovi podaci nalaze se ukwizi Mite Petrovi}a Finansije i ustanove obnovqene Srbije od 1842. Re~je o honoraru za pozori{ni rad za kragujeva~ke u~iteqe. Poznata su tritermina ovih „predstavlenija“: 1825, 1827. i 1829. Kada im se gubi svaki trag.To, naravno ne zna~i da su prestale aktivnosti ove druìne, koje su zavi-sile od {kolskog kalendara (predstave su, uglavnom, igrane o velikim praz-nicima). Rad {kolskog teatra imao je posebnu teìnu, zbog elementarnenepismenosti stnaovni{tva, bez obzira, na kasniju razli~tu valorizacijuwihovog rada. Gimnazija }e, desetak godina kasnije, nastaviti pozori{nirad u najboqoj tradiciji {kolskog teatra.

Dosada{wi izvori razli~ito interpretiraju razloge, ideje i motivekoji su doveli do po~etka rada Kwaèvsko-serbskog teatra. Nema pouz-danog odgovora ni dokaza, ali ima razli~itih pristupa:

„Na poziv kneza Milo{a u jesen 1834. godine u Kragujevac dolazi JoakimVuji}...“11 „Mo`da zbog svojih nezgoda s policijom jer je na svoju ruku izdao@ivotoopisanije, a mo`da i zbog toga {to je doznao da se u Kragujevcustvara pozori{te, Vuji} se septembra 1834. po tre}i put obreo u Kragujev-cu...“12 „Tre}i dolazak Joakima Vuji}a u Srbiju vezan je za osnivawe ’Kwa-èvsko-serbskog teatra’. Uz pomo} Bermanovu, Vuji} je brzo ubedio kneza uneophodnost osnivawa pozori{ta za onda{wu srpsku prestonicu...“13 „Iposle dvadeset godina ~ergarewa, Vuji} je hteo da prenese pozori{ne pred-stave i u Srbiju. Stoga je, ~im je stigao u Kragujevac, podneo knezu molbu damu dozvoli osnivawe pozori{ta. Ne{to zbog Vuji}a, koga je bio zavoleo icenio, ne{to i da sebi na|e zabave, Knez Milo{ uvaì molbu i naredi da sesagradi pozori{te o dràvnom tro{ku, postavi Vuji}a za ’kwaèsko-srb-

14

11 Slobodanka Bogdanovi}, Verka Mi-lenkovi}, Sto pedeset godina pozo-ri{ta u Kragujevcu, Odbor za obele-àvwe sto pedeset godina prvog srp-skog pozori{ta, Kragujevac, 8.

12 Olga Markovi}, nav. delo, 37.

13 Rado{ Qu{i}, nav. delo, 409.

Joakim Vuji} iz mla|ih dana

skog teatra direktora’, odredi mu stalnu platu koja se sastojala od 120talira godi{we,’kosta i kvartira’ i jednog ’zimweg odela’.“14

„... A pokreta~ osnivawa pozori{ta i wegov direktor bio je JoakimVuji}. Razume se, pokroviteq celog poduhvata bio je knez Milo{ Obre-novi}, pa je i ovo pozori{te, kao i drugi dvorski teatri u Evropi, u su-{tini bilo li~no Kneèvo.“15 „Ve} umoran i bolestan, 1834. Joakim Vuji}je ~etvrti put do{ao u Kragujevac (prvi put 1823, drugi put 1827, tre}i put1830) da osnuje prvo pozori{te u Srba, a on se podi~i titulom kwaèsko--serbskog tetra direktor.“16

„Nema podataka da je Vuji} u Srbiju i Kragujevac do{ao na poziv knezaMilo{a, nego }e pre biti da je gowen od austrijskih vlasti i bez sredstavaza ìvot, sam kod wega potraìo uto~i{te...“17

„Kad je, u kom trenutku nastala ideja o pozori{tu u Kragujevcu i da li suizme|u Vuji}a i Milo{a postojali kakvi prethodni razgovori i dogovori ostvarawu pozori{ta? Da li je Vuji}, septembra 1834. do{ao u grad na Le-penici sa nekim koncepcijama o teatru? Reklo bi se da istori~ari vole ba{ovakvu hippotezu, da je Joakim Vuji} pozvan radi pozori{ta da ga organizujei da ga vodi. Toboè, Vuji} stiè u Kragujevac u jeku priprema, adaptirawazgrade. Me|utim, za ovakve pretpostavke nisu na|eni nikakvi dokazi. Na-protiv, svi podaci (jako oskudni) iz toga vremena indiciraju suprotan zak-qu~ak: da Vuji} nije pozvan u Kragujevac sa zadatkom da otvori pozori{te,niti se u trenutku poziva Milo{evog govorilo o tome. Ideja o teatru jeiskrsla slu~ajno, negde po wegovom dolasku, u oktobru ili novembru mesecu

1834.“18

Naàlost, osta}e tajna kako je ta~no sve po~elo, iako, to nije jedinanepoznanica. I oko zgrade i pozornice (scene) postoje dileme. Ali naj-citiranija re~enica u istoriji srpskog pozori{ta, ~uvena stilizacija izNovina srbskih – koje su prve objavile vest o otvarawu Kwaèvsko-serbskog

teatra neupitna je: „Od kako je sretenska skup{tina bila, od onog doba i zavreme iste skup{tine, uveseqava nas g. A}im Vuji} poznati srpski spi-sateq, predstavqewem raznih igara u pozori{nom domu (teatru), nagra-

|enom u zdaniju tipografi~eskom.“

Razli~ito se opisuje zgrada prvog pozori{ta – {iri opis lokacije po-zori{ne zgrade dao je i Vladimir Jak{i}, sin Jakova Jak{i}, kwaèvoghaznadara, zaduènog i za pozori{te: „[tamparija je bila sme{tena u zdawudràvnom niè mosta k crkvi vode}eg, koji je prvo kao kasarna za garnizonuvojsku, zatim u pomenuto vreme kao lokal za Tipografiju, a posle za Gim-naziju, pa za vojnu bolnicu sluìo“. Zgrada je zidana za sme{taj garnizonevojske i imala je kasarnu i ahar kowani~ki, koji se u vreme transfrormacijezgrade u Tipografiju (kasnije u pozornicu) „dao pokriti i olepiti“. Nekipisci, ~ak „zidaju“ posebnu zgradu, pored Tipografije ili je „dozi|uju“, {to

15

14 M.A.Pavlovi}, nav. delo.

15 Dr Petar Marjanovi}, Pozori{teili usud prolaznosti, FDU, Muzej po-zori{ne umetnosti Srbije, Beograd2001, 49-51.

16 Feliks Pa{i}, nav. delo, 11–15.

17 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 17.

18 Rajko Stojadinovi}, nav. delo, 19.

Bermanova Spomenicaknezu Milo{u, 1833.

po tvrdwama istori~ara „nikako ne stoji“. Zgrada pozori{ta dobijena jepreude{avawem dela zdawa Kwaèvsko-serbske kwigope~atwe (za stru-~nost izvedenih radova velike zasluge imao je direktor [tamparije, PrusAdolf Berman). Kwaèvsko-serbski teatar sme{ten je u adaptiranim pro-storijama Tipografije i imao je binu, loè i parter. Pod Vuji}evim nad-zorom sagra|en je poseban pozori{ni dom u zgradi [tamparije, tamo gde jebila {kola, do maloga mosta s leve strane Lepenice. Dom je imao binu,parter i loè i bio je patosan ciglama. Zgrada je ra|ena u zimu 1834. i 1835.Sa~uvani ra~uni za radove idu od 4. decembra 1834. do 28. februara 1835. Izjednog pisma upu}enom kwazu od 9. juna 1835. indirektno saznajemo da seteatar nalazio u dvema sobama Tipografije izme|u kojih je bio sru{en zid.Obarawem zida izme|u dve sobe, stvorena je pozori{na sala, koja je pomalopodes}ala na „kong“: I bina i parteri i loè – sve je bilo u dosta pro-

stranom kongu, koji je ciglama bio patosan.

Iste nedoumice prate i ta~an datum nastanka teatra (nema zvani~nogdokumenta). Jedini relevantni izvori bili su datumi iz narodnih blagajnii na osnovu wih, istori~ari zakqu~uju da je to novembar 1834. kada je Vuji}primio prvu platu od 100 gro{a kao direktor teatra. Izdaci nisu biliveliki, a knez Milo{ se starao da Vuji} ima sve {to je neophodno za radpozori{ta. I za Vuji}a se li~no starao, pa je 12. decembra 1834. preporu~ioJakovu Jak{i}u da wegovom „sinu Vuji}u“ daje novac za tro{ak, napravizimsko odelo i uop{te, da se stara da ni u ~emu ne oskudeva. Uz du`nostdirektora (postavqen u septembru 1834, zakqu~uje se to, na osnovu pismakwazu od 1. juna 1835. u kome kaè „kako je ve} pro{lo devet meseci otkakouìva wegova blagodjejanija“), Joakim Vuji} je bio rediteq, dramaturg, pre-vodilac, adaptator, autor tekstova i najzad, glumac u skoro svim predsta-vama. Uglavnom se Vuji}u pripisuje i pronalazak pogodnih prostorija uTipografiji. On je predloìo neznatne adaptacije i prilago|avawa, iz-gradwu pozornica i klupa. Adaptacija sale po~ela krajem novembra. Izra~una Narodne blagajne moè se zakqu~iti da su bina, sedi{ta, nabavkaplatna za zavese, glavna zavesa, molovawe i ostala „ukra{enija teatra“zavr{ena decembra 1834. Drugi broj ra~una napla}en je u drugoj polovinifebruara 1835. posle Sretewskih premijera. Zvani~no, dràva je bila no-silac svih tro{kova oko pozori{ta (ta~nije, knez Milo{ kao nosilac svihdràvnih ingerencija). Zapo~ete probe su za kratko prekinute zbog „Mi-letine bune“ protiv Milo{evog samovla{}a. Ipak, kwaz rastura pobunu iobe}ava veliku Sretewsku skup{tinu, koja }e sve re{iti i urediti. Pobunaje zavr{ena bez ispaqenog metka. Priprema skup{tine bila je „torèn-stvena“ i sve~arska. Pozori{te ovom prilikom ima specijalan zadatak: daslavqe digne na vi{i nivo, da uveseli u~esnike – skup{tinske delegate(„kmetove“) i Kragujev~ane. Prvi ansambl ~inili su |aci gimnazije, mla|i~inovnici i Joakim Vuji} li~no, koji je komade odredio i podelio uloge.

16

Prva srpska {tamparija

Vest u “Novinama serbskim”o pozori{nim predstavama, 1835.

Josif [lezinger je komponovao muziku, uve`bavao orkestar i peva~e. We-gova delatnost i muzika, ispostavi}e se, bi}e od krucijalnog zna~aja za radKwaèvsko-serbskog teatra. Najkompletniji i najpouzdaniji spisak prvogsrpskog gluma~kog ansabla dao je \or|e Maleti} u svojoj Gra|i za istoriju

srpskog pozori{ta (ìveo je i radio u Kragujevcu od 1838. do 1840. kaosudski pisar): Sreten A. Popovi}, Filip Hristi}, Arsa i Mili} Mili-}evi} – Luwevica, Jovan Marinovi}, Dimitrije Crnobarac, Stojan Jova-novi} – Cuki}, Stevan Grubarovi}, Jovan Peruni~i}, Antonije Majstoro-vi}, Milan Davidovi}, @ivadin Vesovi}, svi |aci kragujeva~ke Gimnazije idva starija ~lana: „pisar Suda narodnog“ Todor Rozimirovi} i profesorPetar Radovanovi}. Upraviteq, rediteq i glumac „po primjeru po~iv{agog. Voltera“ – Joakim Vuji}. Akteri Joakimovog teatra postali su kasnijeelita srpskog dru{tva: diplomate, sudije, politi~ari, dràvnici, ~inov-nici. O garderobi i „drugoga {to je za pozori{te potrebno“, \or|e Ma-leti} pi{e: „Garderobu za {pansko i divqa~ko odelo dao je Vuji} praviti uKragujevcu o kneèvom tro{ku kod nekakvog {ivca, kroja~a, a ra~une ispla-}ivao je dràvni blagajnik Jak{i}. Drugog odela evropskog, frakova ikaputa, nisu imali, a onda{we srpsko odelo i sve rekvizite skupqao jeobi~no isto g. Sreten od gra|ana, pra}en kneèvim momkom Kni}aninom.Bili ti rekviziti aqine, zlato, biser, drago kamewe ili ma kakav nakit –sve se to dragovoqno daval“ – ~ime su sticali pravo „da mogu u teatardolaziti“. Ostatak umetni~ko-tehni~kog ansambla ~inili su: Adolf Ber-man, tehni~ki {ef, „ma{inista“ obrazovan u Evropi. On je spremio kulisei zavese, projektovao scenske ma{ine, bio je i stru~wak za svetlost i zvu~neefekte, znao je da crta, gradio dekor, i rekvizite za scenu; wegova krea-tivna i dragocena saradwa ocewuje se i kao koautorstvo. Supruga JelisavetaJeca Berman je mu{karce „obla~ila i name{tala“ da li~e {to vi{e na ène– prakti~no bila je prvi zvani~ni kostimograf i {minker u Srbiji. JovanIsailovi}, pozori{ni slikar i „moler“ za slikawe zavesa i kulisa dobio je70 gro{a i hvalio se knezu u februaru 1835. uspehom koji je postigao „ukra-{enijem ovda{weg teatra“. Jovan „ti{ler“, je izradio bine i klupe za gle-daoce. Jakov Jak{i}, kwaèvski haznadar (blagajnik), bio je Vuji}ev finan-sijski kontorlor. Dimitrije Davidovi}, nadzirao je i Jak{i}a i Vuji}a, sveu duhu apsolutisti~ke kontrole. Pomiwu se jo{ Andreja „{loser“, momakKni}anin...19

Sretewska skup{tina po~ela je 15. februara 1835. (2. februara po sta-rom kalnedaru). Bilo je to trodnevno op{te slavqe koje se odvijalo naKwaèvoj livadi, pokraj Stare crkve. Rituali su podrazumevali parade,~itawe Ustava, predaju poklona, topovske salve, za one prilike ozbiqanspektakl. U Kragujevac su pozvani onda{wi srpski velikodostojnici (du-hovni i svetovni). Uve~e, 2. februara 1835. pod vatrometom raketa („umet-ni~ki fajerverk majstora Bermana“) odigrala se istorijska prva premijera

17


\or|e Maleti}

Dimitrije Crnobarac

u Srbiji: Fernando i Jarika (Ekartshauzen – Vuji}). Shodno vaòsti doga-|aja i slu`bene Novine srbske prenele su vest koja }e zauvek za kulturnuistoriju ostati dragoceni izvor verodostojnosti, tekst od 16. februara1835. saèto prenosi: „od kako je sretewska ovogodi{wa skup{tina bila, odonog doba i za vreme iste skup{tine, u pozori{nom domu, u zdaniju tipo-grafi~eskom, pod nadziranijem g. Vuji}a... i sa sadejstovawem g. DirektoraBermana, kao ma{iniste.“20 Datumi predstava su: 2, 3. i 4. februar. Prveve~eri predstavi su prisustvovali skup{tinski delegati („kmetovi biv{ina skup{tini“), kwaz i sva svetla familija kwaèva (supruga Qubica, deca,Mihajlo i Petrija, bra}a Jovan i Jevrem), ~inovnici, pozvani gosti. Svi suse oni „uveseqavali predstvaqenijima odabranog druèstva upotrebqava-nog k istim igrama.“ Za tri ve~eri odigrana su ~etiri komada: Fernando i

Jarika (Ekartshauzen – Vuji}, 2/15. februara 1835), La Perjuz (Kocebu –Vuji}, 3/16. februar 1835), Bedni stihotvorac (Kocebu – Vuji}, 3/16. feb-ruar 1835), Begunac (Kocebu – Aleksandar Zagorica, protokolist KabinetaKwaza Milo{a, 4/17. februar 1835). Za jo{ tri dela postoje pouzdani na-slovi i datumi: Sestra iz Budima ili [najderski kalfa, (Henzler – Vuji},16/29. februar 1835), jedna opera u dva dejstvija, prevedena sa mayarskog naslavenoserbski: „Wegovo Kwaèvsko Viso~estvo blagovolilo je pozvatiSovjetskoga Sekretara i Kabinetskog pisara Nabi Efefndiju do{av{eg izCarigrada u tetara: G. Vui} predstvqao je u wemu veselu igru pod imenom[najderskog kalfe; posle ovoga je i vi{e pesama odpevano. Nabi Efendijauveselio se mnogo srbskim pozorjem.“21 Dva mimi~eska dejstvija – tabloa(tableaux) sa pesmom i muzikom (povodom „blagopolu~nog“ prispe}a topovakoje je Milo{ dobio u Carigradu i koji su stigli pred konake). Padenije

Serbije u vreme Svetog Kwaza Lazara (8/21. februara 1836) i Vostanov-

lenije Serbije ~rez Svetloga Kwaza Milo{a (9/22. februar 1836). [estsultanovih topova u Kragujevcu, zna~ajni su, pre svega na simboli~nom ni-vou – kao jasan znak nezavisnosti Srbije. Uz ove dve naru~ene i prigodnepredstave, prire|eno je veliko slavqe 8. i 9. februara 1836. Iako ime piscai naslov ne postoje (joji se naslu}uje iz prepri~anog sièa sièa), istori-~ari pretpostavqaju da autorstvo pripada Vuji}u. Siè predstave – istori-ja pada srpskog carstva (Kosovo, Milo{ Obili}, knez Lazar) i vaskrs, obno-va, zaslugom drugog Milo{a. Prakti~no je to „veli~awe trenutka“ i apoteo-za wegovom juna{tvu i zaslugama. Publika ga je prepoznala i pozdravila.

Ove predstave se unekoliko izdvajaju izvesnim novinama. Pre svega, tosu „mimi~eska dejstvija“ – bezglasna (kako ih sam Vuji} ozna~ava) sa tab-loima, originalna i aktuelna. Recezenti Novina srbskih za oba predstav-lenija, a naro~ito za „vtoro“, kaù, „prekrasno su ispali, na ~est g. Vui}a,mnogozasluènog Spisateqa Serbskog“. Joakim Vuji} je u to vreme bio ve}star i bolestan, predstave je radio uz veliki napor. Ipak nije izneveriokneza. Posle ovih izvo|ewa Teatar se spomiwe u jo{ jednom kratkom izve-

18

20 Borivoje S. Stojovi}, Istorija srp-skog pozori{ta od sredweg veka do

modernog doba (drama i opera) I, Muzejpozori{ne umetnosti Srbije ustanovakulture od nacionalnog zna~aja, Beo-grad 2014, 98.

21 M.M. Nikoli}, nav. delo, 8.

Naslovna strana Vuji}evog prevodaKocebuovog dela “La Perjuz”,

koje je prikazivano u Kragujevcu

{taju Novina srbskih (22. februara 1836): „U Kragujevcu, 18. februara. Danro|ewa Svetlij{eg gospodara i kneza na{ega Sveta Todorova Subota pro-veden je i ovde torènstveno. Isti dan bio je veliki ru~ak a uve~e je bioteatar... G. Profesor Poezije Isidor Stojanovi} i vi{e u~enika poezijepozdravili su kwaza pesmama. U ovom kontekstu se ne spomiwe Joakim Vu-ji}. Ovo su bile posledwe vesti o radu kragujeva~kog pozori{ta. U su{tin-skom smislu, pala je posledwa zavesa u Kwaèvsko-serbskom teatru.“

Rad Joakima Vuji}a u Kragujevcu u posledwoj fazi, pra}en je te{kimpoliti~kim, dru{tvenim, privatnim okolnostima... Iako je pozori{te ra-dilo tek dve godine, ose}ala se zasi}enost i kriza na svim nivoima. Presvega, kod kneza Milo{a se gasi po~etni entuzijazam. Prestonica vi{e nijeadekvatna za wegove potrebe. Novi Ustav mu je zapravo prepreka u radu.Knez Milo{ bio je kivan i na kreatora Ustava i direktora Novina Srbskih

Dimitrija Davidovi}a. I Joakim Vuji} je upleten u intrige, postao je pred-met surovih {ala i izrugivawa kao i Davidovi}. Na wih se „ustremio“ JakovJak{i}, ~ovek ratnih zasluga, blagajnik kwaève narodne kase, sa bliskimvezama sa knezom Milo{em. Jakova Jak{i}a opisuju kao grubog i sirovogosobewaka koji otvoreno prezire „gospodina“ Vuji}a. Za wega su i Vuji} iDavidovi}, „[vabe“, „[vaburine“. Bilo je to veliko nerazumevawe na kul-turulo{kom i komunikacijskom nivou. Jak{i} je bio {krt posebno kada jetrebalo novac izdvojiti za pozori{te i Vuji}a (zbog {tedqivosti knezMilo{ ga je posebno cenio). Za wega je Vuji} bio „neradnik koji yabe jedehleb“, a pozori{te rasko{ i rasipawe. Joakim Vuji} je pisao knezu i po-àlio se na Jak{i}evo „cicija{ewe“ i tom prilikom nazvao ga „razboj-nikom, pustahijom i hajdukom koji pri isplatama zakida i krade“. Me|utim,neo~ekivano, ovo je kneza veoma naqutilo, Vuji} je pao u nemilost i bioizba~en iz Konaka. Jedva je ponovo izgladio odnose sa knezom. Sva ovade{avawa udaqila su ga pozori{ta – pored starosti, bolesti, umora – mate-rijalna sigurnost mu postaje prioritet. Uz to, prestonica gubi svoje pre-rogative seqewem {tamaprije u Beograd. Pozori{ne prostorije sada sunamewene {pitaqu (bolnici). Sa Tipografijom odlazi i Adolf Berman,tehni~ki {ef teatra i wegova supruga Jelena Berman. Ostalo je upra`wenoveoma va`no Bermanovo mesto. Jula 1835. usledila je reorganizacija, koja jepodrazumevala promenu upravne strukture: Vuji} je samo upravnik, rediteqi glumac, i wegov rad kontroli{u Jak{i} (koji formalno mewa Bermana) iDavidovi}, kao vrhovna nadzorna vlast. Ova raspodela za wih je bila zlo-sre}na. Do{li su do punog izraàja sav cinizam i smisao za {alu knezaMilo{a – spojio je qude koji se me|usobno ne podnose i odredio im ulogekontrolora. Naravno, odmah su po~ele me|usobne àlbe i optu`be, ali knezje ta~no znao {ta se de{ava. Ipak, kako prime}uje Viqem Rihter „kwa-èvsko-serbski inèwer“: „Malo pomalo, knez izgubi voqu na pozori{te,do{le su i druge stvari i celo ovo preduze}e ubrzo i{~eze“. Usledilo je

19

Naslovna strana Vuji}evogrukopisa “Fernando i Jarika”, sa

~ijim prikazivawem je zapo~eo radVuji}ev teatar u Kragujevcu

protivure~no pona{awe Joakima Vuji}a, koji samo èli da ostane u „mi-losti kneza“ i finansijsku sigurnost. Vuji} se potpisao posledwi put kao„teatra direktor“ na priznanci za platu avgusta 1836. Na poloàju di-rektora ostao je, dakle, od septembra 1834. do septembra 1836. Ovim je zva-ni~no zavr{eno wegovo slu`bovawe u Srbiji. Knez Milo{ penzioni{e„svog direktora pozori{ta“ u septembru 1836. prihodima u visini plate: 100gro{a ili 10 talira, koju }e primati do juna 1839.

Prema ocenama nekih istori~ara i teatrologa repertoar Kwaèvsko-

-serbskog teatra imao je osobenosti popularnog sredwoevropskog reper-toara na prelazu 18. u 19. vek. Vuji} se trudio da napravi kompromis izme|uevropskih tendencija i doma}e publike bez sluha i iskustva za scenskuumetnost. Pozori{te je, zvani~no funkcionisalo bez utvr|enog repertoa-ra. Radilo se bez plana, u dane praznika i prigodnih sve~anosti, za koje se nadvoru smatralo da zasluùju teatar – svakako po èqi gospodara Milo{a.Pripreme i probe ~ekale su „jednu izvanrednu priliku“. Joakim Vuji} je bioisqu~ivi kreator repertoara. Prema wegovoj koncepciji to nisu bila delavelikih pisaca, uglavnom je igrao pisce koji za predmet svojih komada nisuuzimali dvorove i aristokratiju, ve} gra|anski ìvot sredwih staleà(~inovnika, radnika, zanatlija, trgovaca) sa wihovom plemenitom du{om isuznom sentimentalno{}u, kakve je negovao Kocebu. Teme su – ~isto prija-teqstvo, po{tewe i ne`nost kod ameri~kih divqaka, koji su ponekad ~ove-~niji od kulturnih Evropqana. Ovakva moralizatorsko-rodoqubiva lite-ratura, plemenita po nameri i jednostavna po radwi, odgovarala je, po Vu-ji}evoj proceni, onda{woj du{evnoj i malo obrazovanoj publici.22

Kratkotrajno postojawe Kwaèvsko-serbskog teatra – iako skromnihesteskih dometa – spada u prve organizovane dràvne projekte u KneèviniSrbiji (pozori{te, tipografija, gimnazija). Kao deo {ireg kulturnog entu-zijazma i aktivnosti „nadqudskih razmera“ onda{we kulturne elite u ni-malo naklowenoj socijalnoj sredini. Pozori{te je bilo dvorsko i zavisiloje iskqu~ivo od kneza Milo{a. Nijedna predstava nije prikazivana bezwegovog prisustva – teatar nije radio kada kneza nije bilo u Kragujevcu.Joakim Vuji} je priznao da je knez Milo{ bio zaista nezgodan gledalac,samovoqan, da je prekinuo izvo|ewe komada Kre{talice jer mu je bilo

tjagotno bez muzikalni pesama djelo daq{e slu{ati pa se digao i oti{aou Konak. Naravno, posle i svi sli{ateqi, dignu se i otidu za wim. Pred-stave su bile (polu)javne nije bilo objava ni plakata ni ulaznica i odvijalesu se u opu{tenoj, familijarnoj atmosferi. Izvori informisawa bili sudvorjani iz Konaka. Glumci i rekviziteri obave{tavali su gra|ane kada supozamqivali garderobu. I najzad, vatromet uo~i predstave, kao najboqareklama. Knez i svita prvo su uìvali u Bermanvom vatrometu sa doksata, aonda su zajedno odlazili u pozori{te. Kada je re~ o mestima za sedewe,storgo se vodilo ra~una o protokolu: u prvom redu sedeli su knez Milo{,

20

22 Dr Mira{ Ki}ovi}, nav. delo, 20.

Najava u “Novinama serbskim”,za Vuji}evu predstavu “[najderski

kalfa” u Kwaèsko-serbskomteatru u Kragujevcu, 1835.

wegova porodica i ve}a gospoda. Krug gledalaca je bio ograni~en. Shodnosvojoj hijerarhijskoj pripadnosti zauzimali su mesta: svita, sitni ~inovni-ci, po koji gra|anin i sluga. Intimnoj i doma}oj atmosferi doprinosile sui ritualne radwe kneza Milo{a: pripqivawa ~ibuka, ispijawe kafa, razgo-vori sa kapelnikom [lezingerom koji je sa svojim orkestrom ~ekao znak.Deo folklora bile su aktivne sugestije, komentari i dobacivawa u tokupredstave. Banda bi obi~no svirala splet narodnih pesama koje je [lezin-ger preto~io u uvertiru. Ako se knezu muzika dopadala, davao je znak da seponovi. Banda je svirala i u pauzama i vreme prekida predstave. Generalno,knez Milo{ je vi{e cenio muziku i pevawe od pozori{ta i umeo je daprekine predstavu ukoliko je bila bez muzike (Kre{talice). DoprinosJosipa [lezingera bio je zna~ajan: komponovao je pratwu za pojedine komadei pesme, solo numere za peva~e, inspirisao se narodnom muzikom. Zavesa sedizala uz svetlost kandila i sve}a pore|anih po rampi i pojavqivao bi se~udesan svet na pozornici: crnci, divqaci, trgovci robqem, {panski more-plovci, bogate udovice, {najderske kalfe, gra|ani, zli i dobri sinovi,udava~e, glupavi baroni i sluge. Po opisu kwaèvsko-serbskog inèweraViqema Rihtera, sve je to veoma li~ilo na seoska pozori{ta u Nema~koj.23

Publika se smejala otvoreno glumcima, svojim preru{enim prijateqima.Uop{te, mnogo je anegdotskih zapisa i osvrta na Vuji}eve umetni~ke dome-te. Predsednik Francuskog geografskog dru{tva Ami Bue napisao je u kwi-zi „Evropska Turska“ 1836/37. da su predstave prekidali publika bez dram-skog i pozori{nog iskustva i Milo{ intervencijama iz partera. Pored Vuji-}evih komada, 1835. u kragujeva~kom pozori{tu izvo|ene su i ma|ioni~arskepredstave, „|ozbojayluci“ na kojima je pored ostaloga, jedan predstavqa~punio pi{toq i iz wega izbacivao golu`dravu pti~icu. Saveremenici su sekasnije prise}ali rada Kwaèvsko-serbskog teatra i u reminiscencijamaisticali da su „negda{we predstave i pesme izgledale sme{ne“, bez umet-ni~ke vrednosti. Glumci, garderoba, pozornica, sredina sve je bilo na dile-tanstskom nivou. Srpski teatarski po~eci bili su zaista na amaterskomnivou – naro~ito u pore|ewu sa onda{wim evropskim pozori{tem. SamJoakim Vuji} je bio zadovoqan i tvrdio da su ...sva predstavlenija ta~no

bila izdejsvovana. Kwaèvsko-serbski teatar je bio slika i prilika obra-zovne strukture i nerazvijenog pozori{nog ukusa stanovni{tva KneèvineSrbije. Ipak, pozori{te u Kragujevcu ima istorijsku vrednost – osnovano jepo odluci vladara Srbije kao prvo dràvno pozori{te. Kwaèvsko-serbski

teatar ima obele`ja pravog pozori{ta. Bila je to stalna dràvna insti-tucija sa sopstvenom zgradom, pozornicom, direktorom, dràvnim slu`be-nicima, glumcima, orkestrom, horom, predstavama. Usled nedostatka isto-rijskih izvora, ne postoje jasno utvr|eni, formalni razlozi ukidawa Kwa-

èvsko-serbskog teatra 1836.

21


Vest u “Novinama serbskim”o pozori{noj delatnosti

Joakima Vuji}a

* * *

Komplikovana dru{tveno-politi~ka situacija ~ini Kragujevac neadek-vatnom i nepoèqnom prestonicom. Institucije se sele u Beograd: Arhiv,Dràvna blagajna, Tipografija, Novine Srbske... Ali, to jo{ nije bio kraj,jer 14. maja 1840. knez Milo{ objavquje ukaz o vra}awu prestonice u Kra-gujevac. Rad pozori{ta se obnavqa u jesen burne 1840, ali i ovoga puta nainicijativu pojedinca. Profesor gimnazije i rektor Liceja Atanasije Ni-koli}, nastavio je pozori{nu tradiciju Joakima Vuji}a. Novine Srbske,

ovoga puta iz Beograda, u brojevima 47 i 52 ive{tavaju o predstavama kragu-jeva~kog pozori{ta: „Kragujevac, 8. Nijemvrija. Danas smo bili u~astnici izriteqi torèstva, kakvo se samo po najve}im Evropejskim dràvama do-ga|a. Jo{t sino} nam je grmqavina topova prevozvestila torèstvo, kojenam je predstojalo, a od poldne ve} razdane su bile pozivatelne ceduqe...Predstvlenije @enidba cara Du{ana g. Profesorom Matematike u ovda-{wem Liceju Atanasijem Nikoli}em so~iweno je u pesmama na formu tali-janski opera i zaista je g. Nikoli} kako so~iwenijem ovim, tako i igrawemrola sa svojim personalom... no je svako o~ekivawe kako kwaza, tako i onizriteqa, koji su imali prilike u najve}im Evropejskim teatrima biti,prevozi{lo ... a celo predstavlenije je u note stvqeno, i za~udo svima, da senijedna pogre{ka u sogla{avawu peva~a sa svira~ima dogodila nije...“ Zarazliku od ranijih, ovaj prikaz Novina Srbskih zanimqiv je i stoga {to se utekstu o predstavi naslu}uju izvesna vrednosna i krit~ka zapaàwa. Sveokolnosti u radu teatra ostale su iste: i daqe je to dvorski teatar, pred-stave se izvode u ~ast porodin~nih sve~anosti Obrenovi}a: slave, imandani,ro|endani... I ikonografija je ostla ista – uz slu`bu u crkvi, prijeme,obavezne vatremote (na po~etku i kraju predstave), „vatrenim predstvle-nijem ariqerije“ (tom prilikom `rtva je bilo dete i rawen je vojnik).Ovoga puta ingerencije Joakima Vuji}a preuzeo je profesor Atanasije Ni-koli}. Kao i Vuji} i on se bavio organizovawem pozori{nih predstava uVojvodini. Bio je pisac (veoma produktivan, najigraniji posle Sterije),organizator, rediteq i glumac (verovatno glavne role u predstavi). Ka-pelnik Josif [lezinger i wegova „banda“ i daqe ~ine organski deo pred-stave, „komad je pun muzike, pesama i igara i Josif [lezinger se potrudioda ih stavi u note“. Nedostatak arhivske gra|e i ovoga puta dozvoqvao jeautorima da pretpostavqaju gde su se predstave odvijale i ko su bili akteri.Borivoje Stojkovi} je napisao da su se predstave igrale u hodniku Liceja.Neki autori tvrde da je to {iroki deo gimnazijkog hodnika sa improvi-zovanom pozornicom, a najbrojnije su, ipak, tvrdwe o tipografi~eskom zda-niju. Prema tome Atanasije Nikoli} je obnovio Kwaèvsko-serbski tea-

tar u istoj ku}i u kojoj je je bio Joakimov Teatar. Tako|e, po nekim mi{qe-wima, Atanasije Nikoli} pripremao je predstave sa u~enicima gimnazije i

22

Atanasije Nikoli}, profesorgimnazije i rektor Liceja

Pe~at Liceuma iz 1839.

Liceja i kneèvim ~inovnicima. Mada postoje indicije da ovoga puta |acinisu uop{te u~estvovali u predsatvama. Sam Atanasije Nikoli} u svojojAutobiografiji je pisao: „Kad ferije nastupe ve} nisam imao vi{e poslasa mojim predmetima i upotrebim vreme na to da sa~inim dramu u tri ~ina sapevawem, @enidba cara Du{ana, i tu dramu uo~i sv. Arhan|ela Mihaila upo~ast Kwazu predsatvimo u velikom hodniku {kolskom. Za predstvqaweovoga dela izaberem lica koje iz reda ~inovni~kog, koje od mojih kolega, pai sam uzmem ulogu cara Du{ana. Odelo i dekoracije skrpimo kako se moglo idelo bude vrlo dobro i na zadovoqstvo Kwaza predstvqeno...“ Strukturupublike ~inili su: svetli Knez Mihailo Obrenovi}, ~inovnici, zvani~ni-ci i „odli~ni“ gra|ani. Novina je da se ovoga puta ulaznice napla}uju.Dodu{e u korist {kolskog fonda. Sa~uvani su ra~uni za pripremawe ovepredstave, cene radova, rekvizita, kostima, zavesa. Izgleda da su najve}iizdaci bili za boje, ~etke, platna – teatar je bio obilno „farban“, zak-qu~uju duhovito neki autori. @enidba Du{anova trajala je tri sata po„ak{amu“, {to je verovatno podrazumevalo velike pripreme i profesio-nalniji pristup. Name}e se zakqu~ak da u kvalitativnom smislu predstavqaizvestan pomak u odnosu na Vuji}eva predstvlenija. \or|e Maleti} je samokratko pomenuo rad Atanasija Nikoli}a: „Pod upravom Atanasija Niko-li}a sklopila se druìna diletanata ponajvi{e od zvani~nika i po~eladavati predstave najpre u Kragujevcu godine 1840, a posle u Beogradu 1841.“(Teatar na \umruku i predstava Smrt Stefana de~anskog, predstavqa kon-tinuitet). U Kragujevcu je igrano samo nekoliko predstava. Osim Du{anove

ènidbe igrano je jo{ nekoliko predstava – zna se za Nikoli}evu obradu (poMarmonelovoj pripoveci) Adelaida, alpiska pastirka („pastirska igra“),u ~ast proslave ro|endana Kneza Mihaila Obrenovi}a, 5. septembra. Knezse zahvalio Atanasiju Nikoli}u i poèleo wemu i wegovim glumcima danastave sa svojim amaterskim radom. Ali samo godinu dana kasnije, sve sezapravo zavr{ava i mewa. Period od 14. maja 1840. do 25. aprila 1841. defi-nitivno ozna~ava kraj prestonice i svega {to ona podrazumeva. Za nekolikodana demontirana je prestoni~ka scenografija – u Beograd se sele pozo-ri{te i sve institucije, uz dràvna nadle{tva i kancelarije, napokon iLicej, odlazi kulturna i intelektualna elita. U Kragujevcu je ostala samoGimnzija. Neki hroni~ari ovaj period ocewuju sa pomalo pateti~nim opisi-ma „rana“, „poboqevawa“, degradacije i zaustvqenog razvoja grada. Beogradpostaje nova stalna srpska prestonica, a „Teater na \umruku“ (1841–1842)predstavqa nastavak institucionalnog pozori{nog ìvota u Kragujevcu.

23

Josif [lezinger

Knez Mihailo Obrenovi}

Postprestoni~ki pozori{ni

kontinuitet (do 1944)

Ponovni dru{tveni, ekonomski, demografski oporavak Kragujevca usle-dio je posle po~etne letargije. Za dvadeset godina grad se uve}ao za ~etirihiqade stanovnika. To je posledica rada Vojno-tehni~kog zavoda i for-mirawa prve radni~ke klase u Srbiji. Umesto nerazvijenog agrarno-zanat-lijskog, Kragujevac se transformisao u industrijski grad. Renesansa i eks-panzija kulturnog ìvota su nu`ni pratioci razvoja „baze“ (izme|u ostalog,osniva se îtali{te 1847). Nema stalnog institucionalnog pozori{ta, alikontinuitet (neki autori ~ak koriste termin psiholo{ki kontinuitet)predstavqaju putuju}e trupe, dobrovoqna dru{tva, poluprofesionalna, aka-demska, amaterska, sokolska, radni~ka pozori{ta, kulturno-umetni~ka dru-{tva, Gradsko pozori{te Kragujevca, Narodno pozori{te Dunavske banovi-ne. Mnogobrojna putuju}a pozori{ta „otimaju“ se za gostovawa, a Kragujevacje „Meka“ i za soliste, „tezgaro{e“, profesionalne druìne. „Kragujev~anisvake jeseni i zime ùre krivim, mra~nim ulicama u „Iliyu“, „Park“, „Ta-kovo“, „Pivnicu“, „Talparu“, sa svojim familijama, s fewer~i}ima u rucida vide predstave, da se zasite te hrane...“ Prvo u nizu osnovano je Kragu-jeva~ko dobrovoqno teatralno dru{tvo. Nema dovoqno izvora o godiniosnivawa (1847. ili 1850.) i radu ovog dru{tva – koje je najaktivnije {ezde-setihtih godina 19. veka u vreme Omladinskog pokreta. ^lanovi Kragu-jeva~kog dobrovoqnog teatralnog dru{tva bili su mladi ~inovnici, |aci,profesori kragujeva~ke gimnazije. Dru{tvom je kolektivno upravqalo se-dam upravnika tkz. „Pravstviteqstvo“. Probleme finansirawa re{avalisu preko ~lanarina, doborvoqnih priloga, prihoda od predstava i povre-menim darovima kneza Aleksandra. Za uzvrat, Dru{tvo je u wegovu ~astprilikom svakog prolaska kroz Kragujevac prire|ivalo sve~ane priredbe.Posle po~etnih problema oko prostorija, od vlasti su 1856. dobili salu –neadekvatnu, malu, tesnu bez tavanica, neomalanu. To je zgrada docnijeglokala „Iliya“. Sve do osamdesetih godina 19. veka „Iliya“ je bila jeglavna pozori{na sala za sve putuju}e trupe toga doba u Kragujevcu. Razno-vrstan repertoar ovog dru{tva ~inili su salonski, nacionalni i istorij-ski komadi. Prema nekim izvorima prva predstava Boj na Kosovu JovanaSterije Popovi}a, odigrana je 5. februara 1850. Novine srbske su 1850.zabeleìle „telegrafi~eske“ vesti o predstavama Kraqevi} Marko i Ara-pin, spev u tri slike Atanasija Nikoli}a, i u februaru 1856. o Pokon-direnoj tikvi Jovana Sterije Popovi}a. U ~ast dolaska kneza i knegiweigrale su se 1857. tri predstave Osvajawe Beograda u 1806. pod besmrtnimvo`dom srpskim Karayor|em. Okosnicu repertoara ~inili su doma}i pis-

24

Hotel „Takovo“, 1900.

Kafana „Talpara“

ci. Na osnovu rekonstrukcije pretpotostvqa se da je dru{tvo radilo od1847. do 1867. prava retkost za onda{we uslove (u ovom periodu izveli supreko 350 predstava). Ovakva vi{efunkcionalna organizacija imala je bit-nu ulogu u razvijawu pozori{ne kulture kod svih slojeva i staleà: ~inov-ni{tva, zanatlija, radnika, profesora. Od osamdesetih godina 19. do po-~etka 20. veka gostuju putuju}e pozori{ne druìne: prva u nizu je trupa PajeStepi}a (1867), veoma popularna, „odoma}ena“ kod Kragujev~ana, zatim tru-pe Nikole Simi}a, Dimitrija Ni{li}a, Delinijeva, Baki}eva, Topalovi-}eva... Ni{ko pozori{no dru{tvo „Sin|eli}“, gostovalo je od 2. maja 1898.do 20. juna 1912. Bila je to najprofesionalnija i najkvalitetnija trupaveoma popularna kod Kragujev~ana. âk su i lokalni listovi donosili op-{irne recenzije. Mo`da je doprinos popularnosti „Sin|eli}a“ dao i Kra-gujev~anin Dobrica Milutnovi}, ~lan ove trupe na po~etku karijere. Deve-desetih godina 19. veka osnovano je Dobrovoqno (polu)profesionalno po-

zori{no dru{tvo „Sloga“. Ve} sama odrednica „profesionalno“ govori opozori{nim pretenzijama „Sloge“. îwenica da su izgradili svoju Arenu sapozornicom i dve loè, za predstavnike vlasti, magacinom, garderobom,gledali{tem (tri stotine mesta) potvr|uje wihove namere. U radu ovogdru{tva aktivno su u~estvovali razli~iti esnafi, staleì, radnici Voj-no-tehni~kog zavoda, intelektualci. Pretpostvqa se da je tro{kove izgrad-we donirala Topolivnica i da je pozornicu projektovao wihov inèwer.Pozori{te je imalo tri profesionalna glumca, u sporednim ulogama nastu-pali su diletanti. Za tri godine postojawa (1895–1898) na scenama u hotelu„Takovo“ i u svojoj „Areni“ imali su dve stotine ~etrdeset izvo|ewa. Pred-stave su igrane tri do ~etiri puta nedeqno i za to vreme – kaè se uwihovom izve{taju o radu – Kragujev~anima nisu dosa|ivale „tu|inske dru-ìne i artisti“. Iako su radili samo tri godine, iz izve{taja se vidi da suimali obiman materijalni fundus: Arena, kwi`nica od 144 dramska dela,garderobe od 298 numera, kompletne dekoracije od 21 broja i 97 komadaname{taja. O repertoaru se ne zna ni{ta – kompletna dokumentacija ne-stala je u dva svetska rata. Po svedo~ewu savremenika neke od predstava subile: Madam sen @en, [okica, Mamzel Nitu{. Rad pozori{ta zavr{io selikvidacijom. Pod rukovodstvom Dimitrija Ni{li}a formirana je i trupa„Srbadija“ (1898). Wihov repertoar ~inile su predstave: Maksim Crno-jevi}, Ri|okosa, Lukrecija Boryija, Ko{tana... Kao posledica postojawaTopolivnice i radni~kog pokreta – osnovano je pozori{te s klasnim pred-znakom Radni~ko pozori{te (1900–1918). U me|uvremenu, u jeku smene dina-stija, s velikim intezitetom gostuju trupe, ponekad i po dve istovremeno,jedna preko puta druge u: „Takovu“ i „Pivnici“. Ali „za sve ima mesta,qubavi, publike“.24 Jo{ jednom su |aci glavni akteri pozori{nog ìvota uKragujevcu: \a~ko pozori{te poznato i kao Ikino pozori{te (po glumcuIliji Jovanovi}u u ~ijem dvori{tu su igrane predstave) radilo je u vremePrvog svetskog rata. Repertoar su ~inile nacionalne i patriotske pred-

25

24 Rajko Stojadinovi}, u 125 godi{wi-ca Kwaèsko-srbskog teatra, Kragu-jevac 1960, 42.

Dobrica Milutinovi},na po~etku karijere

Paja Stepi}

stave. Posle Prvog svetkog rata prvi kulturni doga|aj u oslobo|enom Kra-gujevcu bio je „poku{aj“ da novosonovani „Gunduli}“ postane stalno pozori-{te. Ipak, sve se zavr{ilo samo sa jednom sezonom. Inicijatori osnivawaAkademskog pozori{ta (1923) bili su kragujeva~ki intetelktualci i talen-tovani diletanti – bio je to prvi ozbiqan i veliki korak u stvarawu tea-tra. Repertoar je bio raznovrstan i moderan (po ugledu na isto beogradskopozori{te). Gostovawa beogradskih rediteqa i glumaca uzdigle su pred-stave na visok umetni~ki nivo. Pored ostaloga, izvo|eni su: Skampolo,Bogat majdan, Igra u zamku, Je li @eraldina an|eo, Mali lord, Sumwivolice. Zbog visokih dràvnih taksi pozori{te je posle nekoliko godina,1929. likvidirano. Iako Kragujevac nije imao stalno pozori{te 1929. dobi-ja stalnu pozori{nu zgradu Sokolski dom (aktuelno sedi{te teatra). Ama-terska pozori{na sekcija u okviru Sokolske organizacije Matica pod ru-kovodstvom profesora Miloja Pavlovi}a najaktivnija je u periodu tri-desetih godina 20. veka (radi do 1941). Priredbe Sokolskog dru{tva bile suoslobo|ene taksi. Na repertoaru su bili: Razbojnici, Gospo|a ministarka,Karlova tetka, Mrak, U dolini, @enidba, Revizor, [panska muva, Nalivpero, îkina ku}a, Hajduk Stanko, Devoja~ka kletva. Radnici Vojno-teh-ni~kog zavoda osnivaju 1930. u Staroj radni~koj koloniji pozori{te Rad-ni~ke kolonije (radi do 1941). Finansijski neodrìvo, postalo je filijalaSokolske organizacije. Radnici-amateri igrali su: Dva cvancika, Seoskoglolu, Ko{tanu. Socijalna i klasna komponenta je bila prisutna i na sce-nama radni~kih kulturno-umetni~kih dru{tava, posebno KUD „Abra{e-vi}“. Prema teritorijalnoj podeli Pozori{te iz Poàrevca postaje po-vla{}eno pozori{te i svojim radom pokriva Kragujevac u kome redovnogostuje do 1934. Dvadesetih i tridesetih godina 20. veka intezivna su gosto-vawa. Ceo repertoar velikih profesionalnih pozori{ta tada{we Jugo-slavije izvo|en je i u Kragujevcu. Tako|e, gostuju putuju}a pozori{ta, aredovno je bilo @ivoti}evo. Me|u gostima su i najzna~ajnija imena onda-{weg glumi{ta: Dobrica Milutinovi}, @anka Stoki}, Qubinka Bobi}.Kragujev~ka publika je uzvra}ala velikim posetama i zahvalno{}u. I poredpermanentnih kampawa i napisa, Kragujevac i daqe nije imao svoje profe-sionalno pozori{te. Zarija Vuki}evi}, profesor i biv{i upravnik Aka-demskog pozori{ta pi{e 1931. u Jugoslovenskom dnevniku: „Pored izgra|enepublike u umetni~kom smislu, wene èqe za lepim i boqim kroz dramskuumetnost... Kragujevac pokazuje ~vrsu odlu~nost da se jedanput oslobodipotpuno svake r|ave pozori{ne trupe, koja bi bila ispod wegove publike.“Tek 1935, posle stogodi{we pauze, inicijativom Branislava Nu{i}a osnivase profesionalno Gradsko pozori{te. Prvi i jedini upravnik pozori{tabio je Rista Spiridonovi}. On je okupio elitnu dramsku druìnu: RadivojeDinulovi}, Aleksandar Ra{kovi}, Milan Vujnovi}, Dragutin Levak, Stan-ko Kola{inac, Branko i Leposava \or|evi}, Sima Jani}ijevi}, MilicaSpiridonovi}, Ivona Petri, Milan @ivkovi}, Branko Jovanovi}, Lazar

26

Plakat predstave „[panska muva“Sokolskog dru{tva,

Kragujevac 1932.

Sokolski dom(aktuelno sedi{te teatra)

Jovanovi}, rediteq je bio Radivoje Dinulovi}. Svet Branislava Nu{i}aprva je premijera (17. oktobra) odigrana u Poàrnom (Vatrogasnom) domu.Repertoar jedine sezone ~inile su predstave: Vaskrsewe, Gospoda Glemba-jevi, Stanoje Glava{, Ne~ista krv, Leskov~ani u Parizu, Vitez êp, Sta-ri kaplar, Uzorni mu`, Oàlo{}ena porodica, Uje`, Gospo|a mininistar-ka, Ko{tana, Ne~ista krv, Hajduk Stanko, Zona Zamfirova, Ana Kare-wina, Mister dolar... U neverovatnom tempu, za kratko vreme odigrali su38 premijera. Ubrzo su materijalni problemi doveli do likvidacije i ovogpozori{ta. Odlukom Banovinske uprave u Novom Sadu, Gradsko pozori{tepostalo je filijala Pozori{ta Dunavske banovine. Deo sezone igrali su uKragujevcu, deo gostuju}i {irom Dunavske banovine. Rad i ovog pozori{tadefinitivno se zavra{ava po~etkom Drugog svetskog rata (1941).

27

Narodno pozori{te Dunavske banovine, ansambl predstave „Podvala“ na gostovawu uKragujevcu 1937.

Prvi red, sede: Qubica Jovanovi}, Marija Vili}, Zlata Kova~evi}, Vuka Fazlovski;Drugi red: Milutin Tomi}, Qubica Lazarov, Olga Stojadinovi}, Milena \or|evi}, sa

{ubarom Bata Jani}ijevi} i muzika Cigana

Srpsko narodno pozori{te

Okruga kragujeva~kog (1942–1944)

Narodno pozori{te iz Beograda je premijerom Figarove ènidbe 1. sep-tembra 1941. prvo po~elo sa radom pod okupacionim vlastima i wihovimpropagandnim odeqewem. Premijerom Devoja~ke kletve Kragujeva~ko pozo-ri{te zapo~iwe svoj ratni rad 9. maja 1942. I bioskop i pozori{te bili supod ingerencijom nema~kog Odseka za propagandu Na~elstva Okruga kra-gujeva~kog. [ef odseka i upravnik pozori{ta bio je Sveta Pavlovi}, su-dija. U po~etku Pozori{te Okru`nog odbora za obnovu zemqe i spas na-roda, u oktobru 1942. mewa ime u Srpsko narodno pozori{te Okruga kragu-jeva~kog. Za samo {est dana odigrali su pet predstava Devoja~ke kletve. Naosnovu finansijske dokumentacije vidi se da je pozori{te radilo na ivicisiroma{tva i umetni~ke relevantnosti – uostalom, formirali su ga biv{iamateri Sokolskog pozori{ta. Ipak, funkcionisalo je sa svim elementimapravog pozori{ta. Imalo je upravu, ansambl, stalne rediteqe, tehni~koosobqe, scenu, repertoar. Predstave su izvo|ene vi{e puta u nedeqi, radi-lo se brzo, premijera za premijerom. Pozori{te je bilo samofinansiraju}e(izdràvalo se iskqu~ivo od prodaja ulaznica), a prihode je ubirao Pro-pagandni odsek. Na izvestan na~in ovo pozori{te je bilo i {kola za glumce.Naime 1943. ansamblu su se pridruìli i Vasa Panteli}, Mija Aleksi},Mihailo Q. Varagi}, Milena [avaja. Predstave su bile lo{e opremqene iuigrane, pune improvizacije i „psiholo{kih“ pauza zbog neznawa teksta.Pesma i muzika ~inile su izvesnu kompenzaciju za publiku kojoj je to bilajedina zabava (bioskopi su prikazivali nema~ke propagandne filmove).^lanovi ansambla uspeli su da zadrè autonomiju repertoara. Igrali suiskqu~ivo komade iz narodnog ìvota i klasi~ne doma}e kwièvnosti.Pozori{te je uspelo da izbegne nema~ku propagandnu ma{ineriju, zahva-quju}i penzionisanom glumcu Iliji Jovanovi}u (poznatom i kao îka Ika)– koji je brinuo o repertoaru. Tokom 1943. odigrano je 11 premijera i 68predstava, a 1944. 15 premijera sa 112 predstava.25 Veliki deo ansamblanastvio je rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim uslovima, zahvqaju}iupravo îka Iki i wegovom patriotskom dràwu za vreme okupacije. Kra-gujevac je bio jedan od re|ih gradova u Srbiji koji je izbegao drasti~noka`wavawe i stigmatizovawe glumaca progla{avwem „za narodne nepri-jateqe“. Kragujevac je napravio ne`nu pozori{nu tranziciju i glumcimadao priliku za rad i u izmewenim dru{tveno-politi~kim prilikama (novomsistemu) i novom pozori{tu – Narodnom pozori{tu Narodnooslobodila-

~kog odbora za grad Kragujevac – „novom pozori{tu slobodnog naroda uslobodnoj [umadiji“.

28


Narodno pozori{tenarodnooslobodila~kog odbora (1944)

Iz razli~itih interpretacija kragujeva~kih pozori{nih po~etaka pr-vih godina posle oslobo|ewa, name}e se nedvosmislen zakqu~ak: nova drà-va i vlast shvatale su veoma ozbiqno – ~ak i pozori{te. Za Kragujev~ane jeveoma bitna datumska podudarnost najtu`nijeg trenutka u novijoj istoriji –streqawa gra|ana i |aka u [umaricama 21. oktobra 1941. i 21. oktobra 1944.dana oslobo|ewa grada. Samo dvadeset dana kasnije, novembra 1944. for-miran je odbor za pozori{te, sa dr Vojislavom \uri}em na ~elu, prvimupravnikom Narodnog pozori{ta Narodnooslobodala~kog odbora i Bori-vojem Gli{i}em, prvim dramaturgom (prema drugom izvoru upravnik je bioBora Gli{i} – obojica su razre{eni du`nosti ve} 1945). Autori sa veomajasnim ideolo{kim predznakom negiraju kontinuitet sa prethodnim pozo-ri{nim iskustvom: novo pozori{te rezultat je novih uslova i potreba kojeje pobedonosni hod Narodne revolucije doneo sa sobom. Dakle nije nastavakpozori{nih diletantskih trupa koje su ranije funkcionisale, nije skuppasioniranih diletanata, ve} najprogresivnijih amatera i ozbiqnih umet-ni~kih radnika.26 Rajko Stojadinovi}, posve}eni hroni~ar kragujeva~kogpozori{ta, pi{e pak, da je ve}ina ~lanova biv{eg Srpskog narodnog pozo-ri{ta Okruga kragujeva~kog stupila na scenu kulturnog ìvota tek oslo-bo|enog grada, u hali Vojno-tehni~kog zavoda. Nedvosmisleno je da je odlu-kom Kulturno-prosvetne sekcije Narodnooslobodila~kog odbora za gradKragujevac konstitucionalnim aktom osnovano pozori{te: „... TakozvanoSrpsko narodno pozori{te Ogruga kragujeva~kog koje je radilo za vremeokupacije, raspu{ta se. Stvori}e se novo pozori{te slobodnog naroda uslobodnoj [umadiji, koje }e raditi pod upravom Kulturno-prosvetne sek-cije Narodnooslobodila~kog Odbora za grad Kragujevac. Odmah }e se pri-stupiti izboru novog ansambla. Prijave }e primati ekonom pozori{ta. Wihtreba u~initi pismeno uz kratak opis ìvota, u kome pored dosada{wegrada na pozori{nom poqu, treba dati izjavu o dràwu za vreme Okupacije...Smrt fa{izmu – sloboda narodu! 17. novembar 1944, Kragujevac.“27

29

26 Milivoje Petrovi} u 125-godi{wi-ca Kwaèsko-srbskog teatra, Kragu-jevac 1960, 47.

27 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~kopozori{te 1835–1951. Svetlost, Kra-gujevac 1975, 176.

Narodno pozori{te (1944–1965)

Nova narodna vlast konstitui{e Narodno pozori{te i novo je sve: an-sambl (iz predratnog perioda ostali su Jovanka Krasni}, Sveta Vasiqevi},Pera Nenkovi}), administracija, direktor, dramaturg, pomo}no osobqe. Iina~e, pozori{te }e uìvati punu podr{ku vlasti u kontinuitetu (Okru-`nog narodnog odbora do 1947, Gradskog narodnog odbora do 1949, Oblasnognarodnog odbora do 1952, Narodnog odbora grada do 1955, Narodnog odboraSreza – do 1960). Novoformirano pozori{te uselilo se u staru, skromnuzgradu biv{eg Sokolskog doma, koja definitivno postaje stalna scena, ne-udobna, zimi hladna, sa plitkom pozornicom, ali uredna i sa prepoznat-qivim identitetom. Siroma{tvo pozori{ta je bilo mawe uo~qivo uz mnogopo~etne qubavi: scena bez opreme, sala s dve furune, drvene {kriputavestolice, reflektori od plehanih kanti, zavese od ~etiri bela i dva crvenapadobrana. Fundus je oboga}en tek 1950. stilskim name{tajem iz boqihkragujeva~kih ku}a. Zvani~no je rad pozori{ta po~eo 23. decembra 1944. (uokviru Komemorativnog programa), kultnim – neki autori tvrde („impre-sivnim“) izvo|ewem Velike bitke Bore Gli{i}a. I tekst i predstava po-sve}eni su se}awu na streqane gra|ane u [umaricama 1941. Kuriozitet je,da se u ovom izvo|ewu kao statisti, po prvi put pojavquju budu}i gluma~kivelikani Mija Aleksi} i Quba Tadi}. U po~etnoj fazi rada kragujeva~kogpozori{ta debituju i Vasa Panteli}, Dragomir Felba, Branislav CigaJerini}, Dragomir Bojani} Gidra, Rastko Tadi}. Ansambl je po~eo rad sa~etrnaest glumaca i dva rediteqa (Ilija Jovanovi} i Milo{ Raj~evi}).Prva posleratna sezona 1944/1945. je imala 13 premijera. Najve}i broj pred-stava reìrao je Milo{ Raj~evi}. Atmosferu iz toga perioda pokazujeodlomak iz kwige deùrstava (~uvawa ku}e od „neprijateqskih elemenata“)od 5. marta 1945. „... Generalno ribawe sale. Salu su ribale na{e ~ista~icea pomagali su i stariji i mla|i ~lanovi. Sala je oribana do 11 ~asova. Od 11~asova po~ela je ~itaju}a proba Golemanova. Uloge je podelio drug rediteqMilo{ Raj~evi}“. Rad pozori{ta u prvoj posleratnoj deceniji obeleèn jevelikim ekonomskim i finansijskim problemima po~elo se sa dugovawima,plate su bile minimalne, najvi{e se {tedelo na garderobi (odelo se na-bavqalo od Crvenog krsta, rekvizicijom, poklonima). Repertoar je odsli-kavao duh vremena i morao je biti ideolo{ki podoban, ali dostupan pub-lici (u prvim godinama, ta~nije do 1948. dominatni su sovjetski pisci).Igralo se osam do devet predstava nedeqno – dve predstave sedmi~no zaradnike, dve do tri za |ake, za vojnike besplatno. Mislilo se i na seqake, paje za wih obezebe|en termin petkom. Interni izve{taj iz 1947. beleì:„Najbolnije je pitawe publike. Dok su radni~ke i |a~ke predstave pune,

30

Milosav Mija Aleksi}

gra|anske su poluprazne.“ Ipak, i pored evidentnog entuzijzma u prvimsezonama, u me|uqudskim odnosima „nije cvetalo hiqadu cvetova“. To jeposledica dijalektike samog bi}a pozori{ta koje ne trpi razli~ite, ne-umetni~ke (politi~ke) pritiske. U jednom trenutku to je stvorilo tenziju i„psihozu“ izme|u dva razli~ita tabora i pristupa repertoaru i podeliuloga. S jedne strane, zvani~na umetni~ka politika ku}e (upravnik je bioSrba Todorovi}), i s druge grupa mla|ih umetnika koja je nametala svojukoncepciju, dinami~niju, smeliju. Sve je to kulminiralo sukobima ve}ihrazmera, iako, prema tuma~ewu Rajka Stojadinovi}a te se grupe nisu moglejasno identifikovati.

U prvim decenijama rada preovladavala je doma}a klasi~na literatura(Nu{i}, Sterija, Sremac, Gli{i}, Bora Stankovi}) zatim ruski i sovjetskipisci i poneko delo svetske klasi~ne dramaturgije. Osnovni problem uumetni~kom smislu, bio je, jo{ uvek prisutan diletantski duh u izvo|ewukomada. Uop{te, nedostatak pozori{nih stu~waka i profesionalaca bio jeveoma aktuelan tih decenija. Postojala disproporcija izme|u velikog brojanovoosnovanih profesionalnih pozori{ta i malog broja {kolovanih – kad-rova. Do{lo je do „ne~uvene potra`we scenskih umetnika.“ Prvi repertoaribili su {areni (folklor, salon, borba), patili su od lo{e interpretacije;stariji glumci i rediteqi zadràli su staromodni kli{e u interpretaciji.Da bi se izbegla jednoli~nost repertoara i rediteqska neinventivnost,upravnici su angaòvali „ja~a“ rediteqska imena {kolovane profesio-nalce. U prvim posleratnim sezonama u Kragujevcu gostuje ve} afirmisanirediteq Petar Petrovi} Pecija (Ko{tana, Dva cvancika, Neprijateq i

Druìna junaka). Kao gostuju}i rediteqi pojavquju se jo{ i Braslav Bo-rozan, Strahiwa Petrovi}, Milan Stojanovi}, Teja Tadi}. Od 1952. {ansase daje i mladim reìserima, tek pristiglim sa beogradske Akademije: Mi-lenku Mari~i}u, Dimitriju \urkovi}u, Josipu Le{i}u. Iako su zvani~nodobili priznawe od umetni~ke komisije Ministarstva prosvete za svoj radi koncepciju, Kragujev~ani se nisu opu{tali, ve} su poku{ali da re{eproblem publike kroz nacrt repertoara 1947. Postavili su veoma ekspli-citne ciqeve: repertoar aktuelan, za politi~ko i umetni~ko uzdizawe pub-like; umetni~ko i tehni~ko podizawe nivoa predstava; borba za gledaoce.Lokalni list Svetlost (uprkos ~iwenici da nisu imali zvani~nog kri-ti~ara do kraja pedesetih) odani je pratilac svih de{avawa u kragujeva~kompozori{tu od 1946. U ~lanku od 22. avgusta 1947. ukazuje se publici na zna~ajpozori{ta „kao va`nom ~iniocu ispuwavawa Petogodi{weg plana i daprili~no slabe posete u toku pro{le sezone nisu dokaz kulturne izgra-|enosti na{ih gra|ana“. Ambiciozni plan urodio je plodom, dobro skrojenirepertoar nai{ao je na ve}i odziv publike, ve} 1948. po~iwu prve te{ko}eoko nabavke ulaznica. Komunisti~ke vlasti ni{ta nisu prepu{tale slu-~aju, kontrolisale su i rad pozori{ta. Jedan izve{taj Uprave (upravnika)

31

Dragomir Felba

Quba Tadi}

32

Scena iz predstave „Ko{tana“,1951,

Mileva Vukoti} kao Ko{tana iMilan Popovi} kao Mitke

Scena iz predstave „Monserat“,1951.

upu}en Ministarstvu prosvete NR Srbije, Odeqewu za kulturu i umetnost,o radu rediteqa u mati~noj ku}i pruà verodostojnu sliku: „Milan Sto-janovi}, koji je sredinom sezone prekinuo radni odnos sa ovim pozori{tem ikoji radi u starom rediteqskom maniru, ’for{piluje’, trenutno je zado-voqio. Reìrao je Tartifa, Laù i paralaù, Ma{ewku. Milutin Yimi}’nema dubqu rediteqsku koncepciju’, radi po starom iskustvu, pa su pred-stave Odrpanci, Devojka bez miraza okvalifikovane kao najslabije u sezo-ni. Braslav Borozan donosi nov stil u reìji: prostudiran, izgra|en redi-teqski plan sa jasnom perspektivom predstave. Wegove se zasluge proteù~ak i na reìju Nemrine starosti i Sumwivog lica koje }e u idu}oj godinipostaviti R. Radojkovi}. Teja Tadi} reìra na Stojanovi}ev na~in, bezdubqe analize. U komadu je sve virtuozno postavqeno, ali neanaliti~ki ibez izvu~ene ideje komada. Komad Za one na moru, reìran je sa dubokom ana-lizom teksta. Tu se osetio prelom u radu pozori{ta i glumaca, postavqen jerediteqski plan po kome se radilo i komad je u potpunosti uspeo“. Na krajuse konstatuje da se publika vratila u pozori{te i zahtevaju: pro{irewepozornice, tehni~ku opremu, vlasuqara, sopstvenu kroja~ku radionicu, os-veèwe ansambla novim glumcima, rediteqem i scenografom. Odlika prvihposleratnih repertoara bila je podela na reprezentativne premijere, kojese opremaju potpuno i drugorazrednih, „iskrpqenih“, koje su jasno pred-stvqale nu`nu popunu repertoara (Dan odmora, Prst pred nosom). Simbo-li~no, 1949. zavr{ava se jedna etapa nekim zna~ajnim odlsacima: na aka-demsko {kolovawe iz pozori{ta odlaze Qubomir Kova~evi} i Quba Tadi};u Narodno pozori{te prelazi Mija Aleksi}. Rediteq Rajko Radojkovi} jerazre{en du`nosti upravnika teatra. Repertoarski plan je bio ostvaren,iako je to godina sa najmawim brojem premijere od oslobo|ewa (5), ali i sanajvi{e gledalaca (70.474). Uo~eni nedostaci koje je vaqalo ispraviti kodizvo|a~a, bili su: jezik, dikcija, akcentuacija. Prema odluci MinisrstvaNR Srbije, pozori{te je nekoliko prvih posleratnih sezona svoj rad zapo-~iwalo 1. avgusta, veoma uspe{nim gostovawima u Vrwa~koj Bawi.

Na osnovu mnogih indikatora i parametara, 1951. i 1952. godina svakakospadaju u prelomne i zna~ajne u istoriji kragujeva~kog pozori{ta uop{te.Prve promene nagovestila je suspenzija upravnika Srbe Todorovi}a 1950.nekoliko dana pre premijere Galeba. Za vr{ioca du`nosti postavqen jerediteq Sava Komnenovi}, {to je izazvalo dodatno nezadovoqstvo zapo-slenih. Kriza je bila sveop{ta. Atmosfera u ansamblu bila je naelek-trisana, puna intriga. Pozori{te nije imalo predstava, postoje}i komadikratko su se zadràli na repertoaru (Oàlo{}ena porodica 14 predstava,Galeb 15). Usledilo je imenovawe Qubi{e Ruì}a za upravnika 4. januara1951. kao mogu}e re{ewe krize. Ispostavilo se da je to bila dobra odluka.Prema ocenama mnogih, Ruì}eva uprava ubraja se me|u najuspe{nije. Odmahje napravqen repertoar i, unutra{wom mobilizacijom ansambla u okviru

33

Plakat predstave „\ido“, 1946.Reìja Milutin Yimi}

Braslav Borozan

34

Scena iz predstave „Prozivka zave~nost“, 1971.

Scena iz predstave „Prsten uizvoru“, 1971.

koje su glumci angaòvni u svojstvu rediteqa, ra|eno je paralelno nekolikokomada. Od 8. marta do 12. maja odigrano je, ~ak pet premijera, ispostavi}ese, adekvatnih za teatar u tom trenutku. Novi upravnik je zaista re{avaoprobleme brzo – usledile su redukcije ansambla, op{ta {tedwa u opremipredstava, nije bilo opu{tenog („studioznog“) rada, niti skupocenih gosto-vawa scenografa i kostimografa. U maju 1951. nekoliko dana posle po-sledwe premijere, ansambl (i zanatski pogon) je krenuo na veliku ~etrde-setodnevnu turneju. Pozori{te je gostovalo u Ra{koj, Novom Pazaru, Ko-sovskoj Mitrovici, Zve~anu, Trep~i, Skopqu, Kumanovu, Vrawu, Leskovcu,Ni{u, Para}inu, Svetozarevu. [tampani su prvi Program (informacije oteatru i predstavama) i Popis kolektiva Narodnog pozori{ta. UpravnikRuì} opisao je ovu veliku turneju u svojim se}awima 1970: „... Kragujeva~kopozori{te se prvi put predstavilo publici u gradovima kao {to su Skopqe,Pri{tina, Kosovska Mitrovica, Kumanovo, Vrawe, Ni{, Leskovac... Zboguspeha koje smo postigli ... ~ini mi se da bi se}awe na ovu turneju bilonepotpuno ako ne bih spomenuo i organizaciju same turneje koja je tehni~kibila veoma glomazna. Nije bilo lako u to vreme dobiti kamion za prevozdekora od èlezni~ke stanice. U mnogim mestima su se koristile taqige.“U sezoni 1951/52. ansamblu se pridruìo Qubomir Ubavki} Pendula, dugogo-di{wi prvak kragujeva~kog pozori{ta. Uprkos {iroj popularnosti, Ubav-ki} je ostao veran svome tetaru i gradu. Kragujeva~ko pozori{te napravilo jepomak u odnosu na ostala pozori{ta otvarawem vrata studentima beogradskePozori{ne akademije. Dragocenu priliku za debi prvo je dobio rediteqMilenko Mari~i}. Za diplomski rad, mladi rediteq postavio je predstavuMonserat Emanuela Roblesa, 26. aprila 1952. Jo{ jedan uspeh sezone je udvo-stru~ewe broja gledalaca (101.047). Formirawem Pozori{nog saveta i Redi-teqskog (umetni~kog) ve}a iskqu~ivo iz mati~ne ku}e, zapo~ele su, tako|e te1951. prve ve}e reforme u pozori{tu. Kreirawe politike institucije, re-pertoar, podela uloga, reìja, ocewivawe predstava, zadatak je ovoga ve}a.Najva`nije, upravnik Qubi{a Ruì} zapo~eo je 1952. prvu veliku adaptacijupozori{ne zgrade, „ruinirane, tesne i hladne“. Ruì} je opisao pozori{te u

svojim se}awima: „Zgrada je ruinirana. Pe}i su dimile, sedi{ta {kripala,tavanica puna mrqa od proki{wavawa, sanitarni ~vor u jadnom stawu... Zimesu bile uàsno hladne ... publika se smrzavala, sedela je u zimskim kaputima.Najvi{e su patili glumci. Mrzli su se u tankim kostimima i ~esto puta suwihove re~i bile pra}ene oblakom pare iz wihovih usta... Pozornica je bilaveoma sku~ena, bez ikakve tehnike, bez manipulativnog prostora... U zgradi jedepo dekora mogao da primi dekor samo jedne predstave...“28

Qubi{a Ruì} je sa delegacijom kragujeva~kog pozori{ta nai{ao narazumevawe kod politi~ara Jovana Veselinova, predsednika republi~ke ko-misije za investicije. Radovi su se odvijlali u etapama. U toku 1951. izgra-|eni su magacin za sme{taj dekora, sala za probe, bife za publiku, elek-

35


Qubomir Ubavki} Pendulau mla|im danima

Mila Stojadinovi}

36

Scena iz predstave „Na dnu“, 1973.

Scena iz predstave „Na{i sinovi“,1976.

tri~arnica, pozornica. Gradski narodni odbor 1952. odobrio je sredstva zadovr{ewe dogra|enog dela zgrade, pro{irewe pozornice, predvorja, garde-robe, radionica i magacina. Tek 1957. prilikom druge adaptacije, publika jedobila znatno prikladnije gledali{te.

Zna~ajno mesto u istoriji kragujeva~kog pozori{ta ima i sezona 1953/54,pre svega, po novinama koje su u politiku ku}e uveli mladi beogradskirediteqi sa Akademije za pozori{nu umetnost: Milenko Mari~i}, Dimi-trije \urkovi}, Ilija Nikoli}, Josip Le{i}. Oni su pokazali jasan i ne-dvosmislen pristup u radu „igra}e se samo savremena dela, uglavnom doma}a,od kojih }e neka prvi put u na{oj zemqi imati premijeru“. Sezona se oce-wuje kao „eksperimentalna“, „prelazna“ sa mnogo hrabrih re{ewa u pri-stupu predstavama, forsirawa savremenih tekstova, modernim rediteqskimi gluma~kim re{ewima. I ovoga puta postojao je otpor starijih ~lanovaansambla „programu mladih akademaca“. I nisu se samo oni ose}ali ugro-èno, tiwao je i pravi mali lokalni rat izme|u gradskog lista Svetlost

(kriti~ari) i rediteqskog ve}a (Milenko Mari~i}, Dimitrije \urkovi},Ilija Nikoli}, Qubi{a Ruì}, kasnije i Josip Le{i}). âk je objavqenajedna karikatura u listu Svetlost (12. marta 1954) koja vrlo re~ito („mo-`da preterano“) govori o odnosu kragujeva~ke {tampe i qudi u Pozori{tu.U tekstu s ironi~nom interpretacijom, novinari su „ocenili svoj rad“: „... iuop{te jedno neshvatawe, nedostatak pozori{ne kulture. Kritika na Pe-

~albare – plagijat, na Mandragolu – pa{kvila, na Spletku i qubav – zlobnai potcewiva~ka, na Gospodara – kontradiktorni pamflet, na Karolinu Ri-

je~ku – lai~ka i zlonamerna... I zamislite jo{ nam pri{ivaju da ne trpimokritiku.“ Po{to je pozori{na kritika delom bojkotovala rad pozori{ta,kompromis je poku{ao da napravi Dimitrije Tadi}, urednik kulture, ~lan-kom u Svetlosti tvrdwom (opisuju}i kulturni ìvot u Kragujevcu) da jepostignut „znatan napredak“ u pozori{tu. Za posledwe predstave (koje surezultat repertoarske politike Mari~i}a, \urkovi}a i Le{i}a) te{ko sedolazi do karata, {to zna~i da je Narodno pozori{te „u{lo pod koù“Kragujev~anima: „Mo`da se u ovogodi{wem repertoaru nije i{lo utrtimtragom, jer je u pozori{tu preovladao napor ka savremenosti. Glumci irediteqi zahtevaju pravo na smelo istraìvawe, traè svoj pravi sopstve-ni izraz. Izvestan broj pozori{nih qubiteqa i kriti~ara, koji jo{ uvekmnogo duguju pozori{tu, hladno, ~ak i konzervativno posmatraju ~itav pro-ces pozori{nog razvoja. Treba izdvojiti neva`no od bitnog.“29 Sredinompedesetih godina dogodila se i prva, ve}a afera, odnosno „skidawe pred-stave s repertoara“, uz mnogo buke i besa. Ispostavilo se da je bilo „pre-rano“ za rediteqski koncept „beogradskih akademaca“ – promovisawe savre-menih doma}ih pisaca. Predstava Nasledstvo, po tekstu Miodrga \ur|evi-}a, veoma je zasmetala delu kragujeva~ke javnosti. Pod izgovorom „neuspelereìje (Dimitrije \urkovi}) najslabijeg posleratnog ostvarewa uop{te i

37

29 Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko po-zori{te 1951–1984, Centar za nau~naistraìvawa SANU i Univerzitet uKragujevcu, Kragujevac 2005, 30.

Milenko Mari~i}

38

Scena iz predstave „Kamen za podglavu“, 1978.

Scena iz predstave „Laà iparalaà“, 1980.

lo{eg teksta“ – pozori{te, rediteqi i pisac bili su akteri optu`be za„politi~ku nezrelost“. âk je i Rajko Stojadinovi} napisao da je \ur|evi}„ishitrio vreme... te da je za onaj soclijisti~ki moral, takva predstava,komedija, satira, bila prava jeres“. Napad „troimene recenzije“ u listuSvetlost oli~en u predsedniku Kluba kulturnih radnika, uredniku kul-ture lista Svetlost i zvani~nom kriti~aru (pretpostavqa se da je to biozvani~ni stav, o~igledno, drugih sturktura) bio je strate{ki interpre-tiran: „Premijera Nasledstvo je takva da je ve}ina prisutnih ~esto po-mi{qala da napusti predstavu dok je ona bila u toku.“ Dakle, ~itawe mislipublike posluìlo je kao argument za sinhroni napad na predstavu. Po-sledice tih pritisaka bile su efikasne. Usledilo je skidawe predstave srepertoara, ostavke s obrazloèwem da u „kragujeva~koj sredini ne mogu darealizuju svoja umetni~ka shvatawa“ (rediteqi: \urkovi}, Mari~i}). Da lije vreme „bilo ishitreno“ i publika zbiqa nezrela za tu vrsti izazova, ilije ipak, neko brinuo u weno ime osta}e nedoumica u uvek intrigantnomtrouglu: pozori{te, politika, publika.

Na kraju pedesetih godina bilo je dramati~no i van scene... U op{toj klimifinansijskih te{ko}a i ekonomske neodrìvosti pozori{ta u Srbiji (nemanovca, kadrova, a ni publike), i u kragujeva~ko pozori{te doprli su glasovi ozatvarawu, iako nije bilo zvani~nih informacija ... Ipak, u Politici (1958)izlazi uznemiruju}a vest o odluci Narodnog odbora Sreza o zatvarawu po-zori{ta: „Na ju~era{woj sednici Narodnog odbora Sreza kragujeva~kog, pri-likom usvajawa dru{tvenog plana i buyeta za ovu godinu, doneta je odluka oukidawu Kragujeva~kog narodnog pozori{ta... Zbog te{ke materijalne situa-cije...“ „Poluprivatnom“ inicijativom ~lanova kolektiva, formirana je dele-gacija koja je posetila najuticajnije politi~ara toga vremena: Edvarda Karde-qa, @arka Veselinova... Rezultat posete je bio – po preporuci Republi~kogizvr{nog ve}a, najstarije pozori{te u Srbiji, na sre}u, nije ukinuto.

Fluktuacije kragujeva~kog ansambla bile su konstantne od osnivawa.Svake sezone odlascima i dolascima mewala se struktura, pre svega, glu-maca i rediteqa. Dolazak i ostanak scenografa Save Bara~kova (zavr{io jeAkademiju za primewenu umetnost) u sezoni 1955/56, uspehom i nagradamaobeleì}e ~itavu epohu u radu kragujeva~kog pozori{ta. Petar Goveda-rovi}, rediteq suboti~kog Narodnog pozori{ta postao je novi stalni re-diteq u sezoni 1960/61. [ezdesetih i sedamdesetih godina wegove predstave~inile su okosnicu repertoara kragujeva~kog pozori{ta.

Sumiraju}i prvi period posleratnog rada pozori{ta, Qubi{a Ruì}, ve}biv{i upravnik, izdvojio je po kvalitetu predstave: Nemirna starost i Dun-do Maroje u reìji Rajka Radojkovi}a, Seoska u~iteqica i Galeb u reìjiMilana Popovi}a, Monserat u reìji Milenka Mari~i}a, Volpone RajkaStojadinovi}a, Cvr~ak na ogwi{tu Vitomira Qubi~i}a i Qudi bez vidaMilenka [uvakovi}a...30 Kraj pedesetih godina obeleìle su jo{ i predstave:

39

Dimitrije \urkovi}

Petar Govedarovi}


40

Scena iz predstave „Dr“, 1981.

Scena iz predstave „Sveti Georgijeubiva a`dahu“, 1986.

Karolina Rije~ka i Vu~jak u reìji Milenka Mari~i}a, Lov na ve{tice ureìji Josipa Le{i}a, Dnevnik Ane Frank u reìji Miodraga Gaji}a...

[ezdesetih godina kragujeva~ko pozori{te se nalazilo na uzlaznoj li-niji: sa {est do osam premijera po sezoni. Okosnicu repertoara ~inila sudela doma}e i strane klasi~ne kwièvnosti. Stabilno, bez eksperimenata.Ovaj koncept je potvrdio stalni trend rasta broja gledalaca (1962/63. po-stignut je rekord sa 250 predstava i 76.000 gledalaca, bila je to najuspe{nijasezona). Kli{e da nije mogu}e napraviti uspe{nu predstavu i za kritiku i zapubliku, sru{ile su dve predstave – [ekspirov Otelo u reìji Du{anaVladisavqevi}a i scenografiji Save Bara~kova (rediteq Du{an Mihai-lovi}, u kwizi [ekspir na kragujeva~koj sceni 1835–1970 uvrstio je ovu pred-stavu u najuspe{nija izvo|ewa [ekspira u Kragujevcu). Bila je to i naj-igranija predstava u sezoni (9.508 gledalaca). I Sid Pjera Korneja u reìjiDu{ana Mihailovi}a, tako|e je bio doga|aj sezone, sude}i po kritikama ipos}enosti. Dobru pose}enost ostvarile su i predstave: Romanov i \ulijeta,Pesma, Profesor Mamlok, Talac, Mister dolar, Gospoda Glembajevi. U ovomperiodu intezivno su radili stalni rediteq Petar Govedarovi} i stalnigostuju}i rediteq Du{an Mihailovi}. Sredinom {ezdesetih osnovana je„Oktobarska scena“, u okviru oktobarskih manifestacija posve}enih se}awuna gra|ane streqane u [umaricama 1941. Ova scena je radila sa usponima ipadovima, nekoliko sezona. U sezoni 1964/65. kragujeva~ko pozori{te bilo jei suosniva~ Susreta profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“.

41

Sava Bara~kov: Skica scenografijeza predstavu „ûdo u [arganu“,

1977.

Statueta „Joakim Vuji}“

42

Scena iz predstave „Ruèwenaroda“, 1988.

Scena iz predstave „Kraq Lir“,1993.

Pozori{te Joakim Vuji} (1965)Teatar Joakim Vuji} (1970)

Narodno pozori{te 1965. mewa naziv u „Pozori{te Joakim Vuji}“. Poredove formalne promene, kragujeva~ko pozori{te je, na àlost, zbog poàra 3.janura 1969, dobilo i ime „Teatar na to~kovima“. Ansambl je radio bez zgrade;na mnogobrojnim gostovawima od Bawa Luke (i drugih 30 gradova {irombiv{e SFRJ) do êhoslova~ke odigrano je preko 150 predstava. Ova „pri-silna mobilna turneja“ bila je veoma uspe{na i pose}ena (70.000 gledalaca).Za ceo posleratni period, zakqu~no sa sezonom 1969/70, odigrana je 5.181predstava (ukupna pose}enost – 1.600.000 gledalaca).

Sedamdesete godine su bile ekonomski prosperitetan period za gradKragujevac (uspe{no poslovawe fabrike automobila Zavodi Crvena zasta-va). Verovatno je i stabilno finansirawe teatra imalo udela u kvali-tetanom radu pozori{ta u ovoj deceniji. Kragujeva~ki ansambl je, poslepoàra, po~eo rad u adaptiranom Sokolskom domu, 19. juna 1970. I s ne-znatnim izmenama u nazivu: „Pozori{te“ je ustupilo mesto „Teatru“ – „Joa-kim Vuji}“. Nova zgrada i novo ime teatra, najavili su, po mnogim kriteri-jumima (pre svega, po broju nagrada), najuspe{niji period u istoriji kragu-jeva~kog teatra. Uostalom, jedina Sterijina nagrada (specijalna), dodeqenaje predstavi Dimitrija Tadi}a Prozivka za ve~nost u reìji Bode Mar-kovi}a u sezoni 1971/72. Mirko Babi} je imao uspe{an debi u sloènom likuVaska Pepela u predstavi Na dnu (reìja Petar Govedarovi}) u sezoni1972/73. Za ovu ulogu Mirko Babi} je dobio nagradu za najboqeg mladogglumca na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“.Bila je to najava veoma plodne karijere glumca, koji je, tako|e, do krajaostao u svom teatru. Doslovno je svaka sezona imala nagra|ene predstave (iglumce) na nekom od festivala: Prsten u izvoru (1970/71, reìja PetarGovedarovi}), Oàlo{}ena porodica (1975/76, reìja Petar Govedarovi}),Tamni vilajet (1976/76, reìja Jovan Putnik), Na{i sinovi (1976/77, reìjaMiroslav Belovi}), Kamen za pod glavu (1977/78, reìja Jovan Gligori-jevi}), Laà i paralaà (1979/80, reìja Dejan Mija~).

Za period posle smrti Josipa Broza Tita (1980), karakteristi~na je re-pertoarska preorijentacija (uz mala odstupawa) na izvo|ewe savremenih doma-}ih pisaca: Du{an Jovanovi}, Radivoje Lola \uki}, Aleksandar Popovi}, Slo-bodan Stojanovi}, Du{an Kova~evi}, Bo{ko Trifunovi}, Dragan Tomi}, Mi-lo{ Nikoli}, Fadil Hayi}, Dubravka Kneèvi}, Tone Patrqi~, MiodragIli}, Slobodan Seleni}, Qubomir Simovi}, Radoslav Pavlovi}, Goran Ste-fanovski, Gordan Mihi}, Ivo Bre{an, Boìdar Ze~evi}, Jovan Radulovi}.Osamdesete godine otvorile su teme i interpretacije koje su bile tabu uprethodnom periodu. Po pose}enosti i nagradama izdvajaju se predstave: Laà

43

Slobodan Boda Markovi}, rediteqpredstave „Prozivka za ve~nost“,

dobitnik Sterijine nagrade

Mija Aleksi} u predstavi„Fernando i Jarika“, 1985.

44

Scena iz predstave „Pokondirenatikva“, 1996.

Scena iz predstave „Ko se bojiViryinije Vulf“, 2000.

i paralaà (sezona1979/80, reìja Dejan Mija~), Dr (sezona 1981/82. reìjaAleksandar \or|evi}), Balkanski {pijun (sezona 1982/83, reìja Jovan Gligo-rijevi}), Moj tata socijalisti~ki kulak (sezona 1984/85, reìja @elimirOre{kovi}), Sveti Georgije ubiva a`dahu (sezona 1986/87, reìja Jovica Pa-vi}), Ruèwe naroda u dva dela (sezona 1988/89, reìja Aleksandar Luka~).

Devastirana ekonomija devedesetih u Kragujevcu dodatno je oteàla,ina~e veoma te{ku situaciju u kragujeva~kom pozori{tu. I ba{ u tim itakvim okolnostima, Mirko Babi} je prihvatio ponudu za upra`weno mestoupravnika. „Odlu~io sam se iz jedinog razloga, da vidim kako izgleda po-zori{ni ìvot i sa te strane. I nagledao sam se. Vrlo, vrlo iskustveno! ...Dovodio sam dilere u pono} (tad smo dobijali plate) da narod odmah pro-meni dinare u marke, {to }e re}i da bi imali bar deset nema~kih marakaplate, a ne sutradanan – pet maraka... Odem kod Direktora Finansijskepolicije... da ga pitam, ko u Kragujevcu ima para, da bi pomogao Pozori{te.Poraz! Rekao mi je da u Kragujevcu ne traìm – nigde! U tim vremenima,1994, 1995, 1996... Napravim proslavu 160 godina Teatra! Dosad nevi|ena(imam dokument). Pokre}em rekonstrukciju Teatra, tj. gradwu novog na is-tom mestu. Pla}en je prvi projekat i kraj. Nisam mogao da verujem...“31

Mirko Babi} je, izme|u ostalog, ukazivao na teàk materijalni poloàjteatra u mnogim situacijama. I agencicji „Beta“ je rekao da se u najkri-ti~nijem stawu nalaze zgrada i instalacije, ~ak je bilo teè nego u Jugo-slovenskom dramskom pozori{tu pre poàra. Nije bilo ni dobre komuni-kacije sa gradskim vlastima. Sve se zavr{avalo jednostranim optu`bama.Tokom izvo|ewa de~je predstave, glumac Sa{a Pilipovi} je propao u pro-scenijum! Proki{wavala je tavanica magacina. Sve je kulminiralo 11. juna1998. Odlukom protivpoàrne policije, zbog neispravnih elektri~nih in-stalacija, zabrawen je rad pozori{ta. Ve} vi|ena situacija iz 1966. Uprkostako te{kim okolnostima, kako kaè Mirko Babi}, „pravili su predstave,ni{ta spektakularno, ni{ta pretenciozno...“ Po ocenama kritike, publike(i osvojenim nagradama) iz devedesetih godina izdvajaju se predstave: 1918.Boìdara Ze~evi}a u reìji Aleksandra Luka~a (1990), ProfesionalacDu{ana Kova~evi}a u reìji Jovice Pavi}a (1990), Golubwa~a Jovana Radu-lovi}a u reìji Jovice Pavi}a (1990), 1968. Boìdara Ze~evi}a u reìjiAleksandra Luka~a (1991), Kraq Lir u reìji Petra Govedarovi}a (1993),Crna rupa Gorana Stefanovskog u reìji Du{ana Tuzlan~i}a (1994), Bal-kan ekspres Gordana Mihi}a u reìji Voje Soldatovi}a (1996).

Posle Mirka Babi}a, funkciju upravnika preuzeo je, prvo DimitrijeLuki} (1998–2000), a od juna 2000. upravnik je bio Zoran Petrovi}. Od 2000.zapo~ela je nu`na, delimi~na rekonstrukcija pozori{ta (sredstva su obez-bedili Skup{tina grada i Ministarstvo kulture). Za to vreme predstave suizvo|ene u Domu samoupravqa~a, Klubu Vojske Jugoslavije i na gostova-wima. Posle tri godine intezivnih radova, 8. novembra 2001. okon~ana jeadaptacija: izvr{ena je rekonstrukcija krova, elektri~nih instalacija, u

45

31 Dragana Bo{kovi}, priredila, Mir-ko Babi} uvek i svuda, Kwaèvsko-srp-ski teatar, Kragujevac 2010, 131.

Mirko Babi}

Nada Juri{i}

46

Scena iz predstave „Romeo iJulija“, 2004.

Scena iz predstave „Draga JelenaSergejevna“, 2007.

potpunosti su renovirani sala i scena Teatra, nabavqena je i nova svetlosnaoprema. Adaptirani Teatar „Joakim Vuji}“ bio je otvoren premijerom kaba-retske predstave Radeta Marjanovi}a Stara dobra vremena 9. novembra 2001.Na istoj sceni je, dan kasnije, poznati kragujeva~ki i srpski glumac QubomirUbavki} Pendula obeleìo zlatni jubilej – 50 godina glume. Od 2000. dopo~etka 2015. repertoar pozori{ta je pro{ao kroz razli~ite faze: od nedo-statka koncepcije u po~etnoj fazi do otvarawa pozori{ta za me|unarodnusaradwu i inostrana gostovawa rediteqa i pisaca. Gostuju}i rediteq Neboj-{a Bradi} (umetni~ki direktor od sezone 2011/2012.) postavio je: Galilejevìvot Bertolda Brehta (2002), Milo{ veliki Ma{e Jeremi} (2004), No} ukafani Titanik Neboj{e Bradi}a (2011), Ubiti pticu rugalicu Harper Li(2013), svoj komad Princip Supestar (premijera 28. februara 2015). RediteqDragan Jakovqevi} (direktor pozori{ta od 2006.) postavio je dve nagra|enepredstave: Kod lepog izgleda Edena fon Horvata (2004) i Laù i paralaùJovana Sterije Popovi}a (2006). Igrane su i ~etiri predstave \or|a Milo-savqevi}a: Iskoristi dan u wegovoj reìji (2003), Gola Vera u reìji JugaRadivojevi}a (2003), Kontumac (2005) i \avo i mala gospo|a u reìji @ankaTomi}a (2011). Nema~ki rediteq Pjer Valter Polic gostovao je sa postav-kama: Romeo i Julija – prvo izvo|ewe na kragujeva~koj sceni (12. februar2004), Seobe (2007), Do gole koè (2012). Gostovali su jo{ i reìseri: MasimoLukoni Posledwe mene (2006), Yon Merdok Doktor Strap (2005), MatejVarodi Karnevalski prizori (2006), Dan Tudor Teza (2008), Primo` BeblerHladwa~a za sladoled (2013). Najnoviji period u radu pozori{ta obeleìlesu predstave: Pioniri u Ingol{tatu (15. februar 2009, reìja Ivana Vu-ji}), Klub Novi svetski poredak (27. septembar 2009, reìja AleksandarDun|erovi}), Moje biv{e, moji biv{i (06. novembar 2012, reìja Sla|anaKilibarda), ôvek, zver i vrlina (30. maj 2013, reìja Marko Misira~a).

Najigraniji pisac u posleratnom repertoaru je Branislav Nu{i} sa 32postavke. Najnagra|ivaniji glumci su Branislav Kova~evi} sa devet na-grada za najboqeg glumca Susreta „Joakim Vuji}“, Qubomir Ubavki} Pen-dula sa tri „Zlatna }urana“ na Danima komedije u Jagodini, Mirko Babi} sa15 nagrada....

Umetni~ki ansambl u sezoni 2012/2013. glumice: Nada Juri{i}, VladankaPavlovi}, Marina Stojanovi}, Ana Todorovi} Dialo, Marija Vasiqevi},Isidora Rajkovi}, Jasmina Dimitrijevi}, Sawa Mateji}, Katarina Mit-rovi} i Slavica Radulovi}; glumci: Mirko Babi}, Vladan @ivkovi}, Mi-li} Jovanovi}, Aleksandar Milojevi}, Miodrag Pejkovi}, Sa{a Pilipo-vi}, Nenad Vulevi}, Dragan Stoki}, Nikola Milojevi}, Ivan Vidosavqe-vi}, êdomir [tajn, Zdravko Maleti}, Milo{ Krstovi} i Du{an Staniki}.Direktor mr Vojo Lu~i}, Umetni~ki direktor Neboj{a Bradi}, rediteq:Dragan Jakovqevi}; dramaturg: Marija Soldatovi}, kostimograf: JelenaJovanovi}, inspicijent-sufler: Rada Jovanovi} i Nikola Stevovi}, muzi-~ki urednik: Dragan Tanaskovi}.

47

Qubomir Ubavki} Pendulasa tri „Zlatna }urana“

Mirko Babi}sa statuetom „Joakim Vuji}“

48

Scena iz predstave „Konak uKragujevcu“, 2007.

Scena iz predstave „PrincipSuperstar“, 2014.

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac (2007)

Od 14. februara 2007. Odlukom upravnog odbora, Teatar „Joakim Vuji}“ponovo je Kwaèvsko-srpski teatar. Kragujeva~ko pozori{te je organi-zator Joakim Festa (2004) i Me|unarodnog pozori{nog festivala malihscena JoakimInterFesta (2006). Sa pozori{tem iz rumunskog grada Pi-te{tija 2005. potpisani su Protokol o saradwi i Poveqa o bratimqewu.

Od 1985. na Dan teatra 14. februara, dodequje se Statueta Joakim Vuji}za izuzetan doprinos razvoju pozori{ne umetnosti u Srbiji. Dosada{widobitnici su (1985–2015): Milosav Mija Aleksi}, Borivoje Gli{i}, MiraStupica, Quba Tadi}, beogradsko Narodno pozori{te, Sterijino pozorje,Mira Bawac, Miroslav Belovi}, Milo{ @uti}, Du{an Kova~evi}, MiraTrailovi}, Qubomir Quba Kova~evi}, Qiqana Krsti}, Dejan Mija~, Jovan]irilov, Danilo Bata Stojkovi}, Aleksandar Popovi}, Qubomir Ubavki}Pendula, Branislav Ciga Jerini}, Branko Ple{a, Petar Kraq, Stevo @i-gon, Srpsko narodno pozori{te iz Novg Sada, Muzej pozori{ne umetnostiSrbije, Svetlana Bojkovi}, Dejan Pen~i} Poqanski, Sava Bara~kov, LazarRistovski, Milosav Buca Mirkovi}, Bora Todorovi}, Dani komedije u Jago-dini, Stevan [alaji}, Ruìca Soki}, Qubomir Simovi}, Olivera Mar-kovi}, Vida Ogwenovi}, Mileva @iki}, Beogradsko dramsko pozori{te,Predrag Ejdus, Rade Markovi}, Egon Savin, Vojislav Voki Kosti}, BiqanaSrbqanovi}, ni{ko Narodno pozori{te, Mirko Babi}, Miodrag Taba~ki,Boro Dra{kovi}, Vlastimir \uza Stoiqkovi}, Milena Dravi}, Andra{Urban, Dara Yoki} i Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu.

Sto osamdeset godina pozori{nog ìvota u Kragujevcu podrazumeva pe-riodizaciju ~iji je osnovni kriterijum pozori{no trajawe, a ne postojawejedne institucije. Dràvno (dvorsko) pozori{te Kwaèvsko-serbski tea-

tar (1835–1836) i Teatar Atanasija Nikoli}a (1840) po~etak su institu-cionalnog pozori{ta u Srbiji. Drugi period se odnosi na raznovrsne or-ganizacije pozori{nog ìvota u Kragujevcu, izvan zvani~nih institucija(pozori{ni kontinuitet do 1944). I najzad, period posle Drugog svetskograta, kada se pozori{te ponovo vra}a u institucionalne okvire (1944–2015).Kroz repertoar po sezonama od 1944. do 2015. prikazani su i selektivniizbor kritika, prikazi, osvrti, kao i izbor nagrada.

Dosada{wi rad kragujeva~kog pozori{ta se odvijao u nepogre{ivom sa-glasju sa promenama u dru{tvu, dràvi, gradu. I najmawi „potres“ se odraziona funkiconisawe pozori{ta kroz repertoar, finansirawe, me|uqudske od-nose, promene upravnika. Na àlost, subjektivne i objektivne okolnosti(ratovi, poàr), onemogu}ile su adekvatno se}awe na rad najstarijeg teatra uSrbiji (nema sa~uvane dokumentacije). Kragujeva~ko pozori{te je i daqe uistoj zgradi Sokolskog doma, na staroj adresi, tu se ni{ta nije promenilo.

49

Logo JoakimInterFesta

50

Kwaèvsko-srpski teatar Kragujevac

Repertoar kragujeva~kog pozori{ta

Kritike32� Nagrade

Sezone 1944/1945. do 2014/2015.

1944/1945.

1. Bora Gli{i}: Velika bitka

� Dramski rekvijem u spomen na streqane u [umaricama,oktobra 1941. Datum ove premijere 23. decembar, neko-liko decenija kasnije obeleàvan je kao Dan teatra.

2. Mile Klop~i~: Mati

3. Blagoje @ivkovi}: Za slobodu

4. Branislav Nu{i}: Dr

5. Leonid Leonov: Najezda

� Pecija postavqa Najezdu Leonida Leonova, u ~ast slavnepobede Crvene armije kod Staqingrada u kojoj je ansambligrao veoma uspe{no. To je bio prvi skok, prvo odvajaweod konvencionalnog teatra... (Rajko Stojadinovi}).

6. Stevan Sremac: Zona Zamfirova

7. Stefan Kestov: Golemanov

8. Jovan Sterija Popovi}: Kir Jawa

9. Valentin Katajev: O~inski dom

10. Branimir ]osi}: Sile

11. Branislav Nu{i}: Gospo|a ministarka

12. D. Popovi}: Izdajnik

1945/1946.

13. Zaharovi~-Abramovi~: Negde u Moskvi

14. Branislav Nu{i}: Protekcija

15. Vasilij [kvarkin: Tu|e dete

16. Janko Veselinovi}: Hajduk Stanko

� „Vredna je pomena i nova dramatizacija Veselinovi}evogromana Hajduk Stanko, koju je sa~inio Milo{ Raj~evi}...Zami{qena kao veliki spektakl iz prvog ustanka sa aso-cijacijama na posledwi rat i borbu sa okupatorom, kaoveliki rekvijem tom doga|aju, sa prologom i epilogom, udevet slika, zauzimala je vidno mesto u repertoaru tihgodina“. (Rajko Stojadinovi})

17. Boris Gorbatov: Mladost otaca

18. Aleksandar Kornej~uk: Misija mister Perkinsa u zemqi

boq{evika

19. Jovan Sterija Popovi}: Laà i paralaà

20. Viktor Eftimiju: Ho}u da budem predsednik

21. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: @ivi le{

� Poseban uspeh ove sezone bila je predstava @ivog le{a,

Tolstojeve drame koja se svojom pateti~no{}u i „cigan-skim pesmama“ dobro dràla na sceni.

� Kritika, Svetlost: „...Teàk problem braka, teàk umnogim slu~ajevima jo{ i danas, dovodio je nekada do vrlosloènih odnosa... @ivi le{ na na{oj pozornici dat jevrlo dobro, a mestimi~no i odli~no... Umetni~ko uìvaweraste od prve scene i u zavr{noj ono je na pravoj ume-tni~koj visini. Scena i dekor pokazuju veliku bri`qi-vost a tehnika uve`banosti je na visini. Scena izme|uFe|e i Sa{e, koju tuma~i Desa Stepi}, bila je po pri-rodnosti i nu`nosti dostojna prave umetnosti i za jednog iza drugog glumca... Ina~e cela scena sa horom bila je vrloprijatna, premda je mogla biti ne{to ìvqa, a Jesewi-novoj pesmi ’Dovi|ewa druè’ nije tu bilo mesta. Reìjana na{oj pozornici treba da bude bri`qivija.“

22. Janko Veselinovi} – D. Brzak: \ido

23. Maksim Gorki: Vasa @eleznova

24. Svetozar ]orovi}: Zulum}ar

25. N.V. Gogoq: Revizor

26. Aleksandar Kornej~uk: Platon Kre~et

27. Aleksandrov-Staricki: Na poselu

28. Borisav Stankovi}: Ko{tana

� „U èqi da se Ko{tani Bore Stankovi}a dâ posebno me-sto u repertoaru, uprava pozori{ta sa rediteqem, zatra-ìla je od Okru`nog narodnog odbora izuzetna sredtva zawenu opremu... Pozori{te preuzima obavezu da sa ovimkomadom obi|e ceo biv{i okrug. Tako je ova Ko{tana

bila prva boqe opremqena predstava i izvo|ena je od 27.aprila do 2. avgusta 1946. Komad je skinut sa repertoaraposle neuspele predstave u Aran|elovcu.“ (Rajko Stojadi-novi})

51

32 Kori{}en je selektivan izbor kritika, prikaza i osvrta izfonda Muezja pozori{ne umetnosti Srbije. (primedba B. O.)

29. Ivan Cankar: Kraq Betajnove

30. Plaovi} – \okovi}: Voda sa planine

1946/1947.

31. Stevan Sremac: Pop ]ira i pop Spira

32. Branislav Nu{i}: Obi~an ~ovek

33. Aleksandar Nikolajevi~ Ostrovski: [uma

� Iako bez odjeka u {tampi i bez publike, bila je jedna odboqe opremqenih predstava.

34. N.V. Gogoq: @enidba

� „Komedija ruskog klasika Gogoqa u reìji ~lana beogra-dskog pozori{ta Strahiwe Petrovi}a, nosila je vidanotisak predstave Moskovskog hudoènstvenog teatra, ko-ja se mogla videti posle prvog svetskog rata.“ (Rajko Sto-jadinovi})

35. Vasilij [kvarkin: Prosta devojka

� „Triput pomerana i odlagana premijera komada Prosta

devojka od [kvarkina, u reìji M. Yimi}a, pojavila senajzad 3. decembra 1946.“ (Rajko Stojadinovi})

36. Yon Golsvordi: Srebrna kutija

� „Golsvordijeva drama Srebrna kutija ozna~ava prekret-nicu u repertoaru. Naàlost, savremena hronika jedva daje to zabeleìla... O samoj predstavi re~eno je samo to-liko da je izvedena ’sa dosta uve`banosti’. Sam upravnikpriznao je u izve{taju da Srebrna kutija nema pro|u kodpublike iako je tehni~ki najboqe opremqena.“ (RajkoStojadinovi})

37. Milovan Gli{i}: Podvala

38. Milovan Gli{i}: Dva cvancika

39. Branislav Nu{i}: Pokojnik

40. Maksim Gorki: Neprijateqi

41. Branko ]opi}: Druìna junaka

42. Konstantin Simonov: Rusko pitawe

� „Uspeh kragujeva~kog pozori{ta, no bez velikog uspehakod publike, zbog nagla{enog politi~kog tona, koji jesmetao fabuli. Ovaj aktuelan komad imao je premijerupred polupraznom salom iako je ova predstava po svojojvrednosti, i{la u red najboqih koje su do sada vi|ene nana{oj pozornici. I pored slabe posete, ova predstavaimala je odjeka, zapaèna je kao datum i jedna je od kota nauzlaznoj liniji scenske umetnosti u Kragujevcu.“ (RajkoStojadinovi})

1947/1948

43. Matej Bor: Odrpanci

44. A. N. Ostrovski: Devojka bez miraza

45. @. B. Molijer: Tartif

� „Svakako prelom u kragujeva~kom pozori{tu. Ne mo`dapo umetni~koj liniji koliko po materijalnoj, po tehni-~koj opremi scene, dekora i kostima. Dekor je ra|en uBeogradu, od beogradskih slikara i bio je zaista impre-sivan, blistav, sav u goblenima i davao je sceni sjaj irasko{ nevi|en na kragujeva~koj sceni... glumci sa peri-kama iz 17. veka – sve je to zna~ilo nov trenutak u po-zori{tu.“ (Rajko Stojadinovi})

46. Valentin Katajev: Dan odmora

47. Joè Horvat: Prst pred nosom

48. A. Afinogenov: Ma{ewka

� „Sovjetski tekst u reìji Milana Stojanovi}a, predstavaje dobro primqena od publike, uprkos ’tanko}e’ i napadneidejnosti; predstava je izvedena povodom tridesetogodi-{wice Oktobarske socijalisti~ke revolucije.“ (RajkoStojadinovi})


� „Rediteq Milan Stojanovi}, jedan od najobrazovanijih({kolovao se u francuskim licejima) i najkvalifiko-vanijih, radio je Laù i paralaù, predstavu shva}enu kao’tampon’, sa zadatkom da ublaì oskudicu u repertoaru,ponela je sve odlike rada ovog rediteqa. Wegova ~vrstaruka dràla je glumce u radnoj disciplini i omogu}avalamu maksimum umetni~kog efekta. Glumci su se àlili,ali su svi rado igrali kod wega i u wegovim reìjama jerje to zna~ilo nau~iti puno od zanata i gluma~ke majsto-rije.“ (Rajko Stojadinovi})

50. Boris Lavrewev: Za one na moru

51. A. A. Fadajev: Mlada garda

� Ovom predstavom rediteq Braslav Borozan doneo je pra-vog Stanislavskog u Kragujevac.


� „U novoj reìji Petra Petrovi}a Pecija Ko{tana jeoslobo|ena tradicionalnog postvqawa (pro{le godinedoìvela veliki neuspeh) sada je jedna od najboqih pred-stava na{eg pozori{ta. Nai{la je na op{te priznawe.Predstava je bila vrlo ozbiqna, s minimumom pevawa imuzike, duboko tragi~na. Bio je to potpuno novi rediteq-ski koncept u tuma~ewu triju glavnih mu{kih likova.“Tako je napisao u izve{taju Odeqewu za kulturu i umet-nost upravnik Radojkovi}.

53. Bomar{e: Figarova ènidba

1948/1949.

54. Leonid Rahmanov: Nemirna starost

52

� „Komad sovjetskog pisca o susretu ruskog nau~nika sa Okto-barskom revolucijom i wenim junacima – nije pisanatraktivno, ni scenski efektno. Pun pogo|enih {timu-nga i dobre kamerne igre, komad je imao uspeha, pa je idu}egodine igran u Beogradu na smotri provincijskih pozo-ri{ta, koja su pokazivala svoja najboqa dostignu}a.“ (Raj-ko Stojadinovi})

55. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

� „U ovoj predstavi rediteq Radojkovi} je tragao za novimvrednostima ove davne i ’nikad izigrane’ komedije. Vrloracionalno i oprezno, rediteq skida sa teksta samo onupatinu koje su donele brojne gluma~ke kreacije ranijihgeneracija. Predstava je bila dobro opremqena, stilski~ista i nosila je sve odlike ozbiqnog rediteqskog rada.“(Rajko Stojadinovi})

56. Goa – D’Iso: Duboki su koreni

� „Prva reìja novoangaòvanog rediteqa Save Komneno-vi}a; ozbiqan i studiozan rad doneo je dobru predstavukoja se dugo odràla na repertoaru i bila obnovqena.“(Rajko Stojadinovi})


� „Nova premijera u reìji Save Komnenovi}a donela je evi-dentan uspeh Ruìci Komnenovi}.“ (Rajko Stojadinovi})

58. Lilijen Helman: Male lisice

� „I pored studioznog rada Save Komnenovi}a ova pred-stava pro{la je mlako i bez odjeka. Ova sna`na drama,zahtevala je glumce drugog kova i afiniteta, {ire i dub-qe kulture. Kragujeva~i teatar nije ih imao i ostao je ne-mo}an pred wenim dilemama.“ (Rajko Stojadinovi})

59. Marin Drì}: Dundo Maroje

� Po prvi put na kragujeva~koj sceni jedna sasvim nova dra-maturgija, novost i za glumce i za publiku – novi jezik,nova razigrana igra, jurilo se po sceni, skakalo, tuklokao ni u jednoj predstavi do tada. Upravnik i rediteqkomada Rajko Radojkovi}, krenuo je pod parolom: svi i sveza Dunda Maroja.

� Najava, Svetlost: „... îtav kolektiv uloìo je mnogotruda kako bi se postigao {to boqi uspeh... Prikazivaweove predstave ve}i je uspeh Narodnog pozori{ta. Premi-jera je pokazala da se obradi uloga pri{lo sa mnogo zala-gawa kako od strane rediteqa tako i od glumaca. Dekor ikostimi u stilu vremena koje se prikazuje, sna`no su de-lovali.“

� „Raspevana, razigrana, renesansna komedija del’arte, kojaosloba|a gledaoce od problema idejnih i politi~kih ko-mada; publika je bila o~arana sjajem re~i, pozornice, bo-ja, kostima, muzike, a najvi{e tekstom. Scena na po~etkudrugog ~ina, izme|u Pometa i Petruwele, svojom razu-

zdano{}u i lascivno{}u delovala je u to vreme kao {ok,kao velika sloboda ne~uvena na pozori{noj sceni. Prviput su se pojavili redovi pred pozori{nom blagajnom.Dundo Maroje je ostao rekorder po broju predstava i gle-dalaca.“ (Rajko Stojadinovi})

60. N. V. Gogoq: Revizor

� „Reìja Save Komnenovi}a donela je studioznu obraduteksta, originalne likove, autenti~nost mesta i vreme-na... Predstava je izvedena kao udeo pozori{ta u proslavi140-godi{wice Gogoqevog ro|ewa.“ (Rajko Stojadinovi})

1949/1950.

61. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva

� „Predstava je i pored ambiocioznih najava ostala na sta-ndardnom nivou, donela je skromne rezultate i vrlo slabodziv kod publike. Gluma~ki napori nisu ni prime}eni.“(Rajko Stojadinovi})

62. @. B. P. Molijer: Uobraèni bolesnik

� „Reìja Rajka Radojkovi}a (u me|uvremenu je zavr{io re-diteqski kurs u Narodnom pozori{tu) nije se ni izda-leka pribliìla ranijim rezultatima, pogotovu reìjiDunda Maroja. Predstava je ina~e bila rasko{no opre-mqena, puna sjaja i lepih detaqa.“ (Rajko Stojadinovi})

63. Stevan Sremac: Zona Zamfirova

64. Bomar{e: Seviqski berberin

� „Reìja Save Komnenovi}a, prva posle zavr{enog redi-teqskog kursa u Narodnom pozori{tu – na kome je treba-lo da se oslobodi ’apoliti~nosti, formalizma i konstru-ktivizma’, naàlost nije doìvela uspeh Dunda Maroja,

bila je tek pitka, veoma prijatna, puna sjaja, humora ismeha. Ipak je to bio drugi medijum.“ (Rajko Stojadinovi})

65. Svetolik Rankovi}: Seoska u~iteqica

� Ozbiqna, realisti~ka predstava u dramatizaciji PetraPetrovi}a Pecije i reìji Milana Popovi}a. Ra|ena jestudiozno, predstvqa veliki uspeh i osta}e zauvek me|unajve}im datumima kragujeva~kog pozori{ta. Prva je pro-nela slavu i donela prve uspehe izvan Kragujevca. U po-gledu reìje i glume, najve}a vrlina predstave bila jeskupna i ujedna~ena igra. Predstava je u toku nekolikogodina dobila mnogobrojna priznawa.

� Kritika, Svetlost: „Kragujeva~ko pozori{te je prvo uzemqi prikazalo ovako prera|enu Seosku u~iteqicu. Toje svakako smelost, kojom je ovaj pozori{ni kolektiv oti-{ao korak napred... Reìja bri`qiva i savesna davala jeutisak ozbiqno shva}enog i dobro re{enog zadatka, te jekomad u~inila zanimqivim i aktuelnim za na{ pozori-{ni repertoar. Rediteqska koncepcija Milana Popovi-}a ra|ena je realisti~ki i delovala je veoma ubedqivo i

53

sugestivno. Mogla bi joj se u~initi zamerka {to izvesnalica nisu uvek poga|ala ton i dikciju, kao i ne{to malokarikirawa u gestu i pokretima.“

1950/1951.

66. Branislav Nu{i}: Oàlo{}ena porodica

� Kritika, Svetlost: „Reìja Milana Stojanovi}a imalaje u osnovi realisti~ki karakter s o~iglednom te`wom daizbegne onaj stari unekoliko ustaqeni i {abloniziranistil lakrdija{a, jeftinih efekata, teatarskih groteski ikalambura... Wegov prilaz je savremeniji i sadràjniji...@iv i dinami~an ton sa dobro pogo|enim i ve{to po-stavqenim tipovima.... No, jedan deo glumaca podlegao jeèqi za efektom... Komedija je kao celina dakle i kaokompozicija, imala i zrelo ostvarenih uloga.“

67. A. P. êhov: Galeb

� „Prvi êhov na kragujeva~koj sceni, ambiciozno ra|enapredstava, kulturni doga|aj za grad. Mo`da najboqa pre-dstava tog vremena, mada najmawe gledana. Opet je redi-teq bio Milan Popovi} sa svojim na~inom reìje uz sa-radwu odli~ne gluma~ke ekipe. Ali publiku u Kragujevcuuop{te nije zanimao ovaj êhov, predstava je i{la svega15 puta.“ (Rajko Stojadinovi})

� Kritika, NIN: „Ostvarewe ove zaista te{ke pozori{nepredstave pomogao je ceo kolektiv, a me|u wima, iako uepizodnim ulogama, i Rajko Stojadinovi} (Medvedenko) iSveta Vasiqevi} ([amrajev). Dekor je bio uskla|en, ra-znbojan i bogat.“ (11. februar 1951)

68. Grim: Ivica i Marica

69. Fridrih [iler: Spletka i qubav

� „Komad u reìji Save Komnenovi}a je imao za~u|uju}eguspeha kod publike, uprkos tome {to je predstava bilasiva, u pogledu opreme delovalao je vrlo oskudno.“ (RajkoStojadinovi})

� Kritika, Svetlost: „Reìja Save Komnenovi}a nasto-jala je da inteligntno i realisti~ki do~ara i oseti [i-lerovo vreme. Osnovna ideja drame je prili~no dobro uo-~ena i nagla{ena. Reìja je nastojala da se oseti onoharmoni~no jedinstvo i da sva lica deluju skladno i po-vezano... To je bez sumwe doprinelo kvalitetu predstavekoja je u celini davala lep utisak.“

� Kritika, Bruno Begovi}, NIN: „... Naàlost, a za dobrorediteqa i glumaca, mora}emo u ovom prikazu doneti ’ne-milosrdni popis grehova“ predstave Spletke i qubavi uKragujevcu, ne zato da bi se izvo|a~i osetili ’jadnim pre-stupnicima’ nego da im se tako pomogne ’izi}i na praviput“. Ovo je potrebno tim vi{e, {to kod izvesnog brojawih postoji jo{ uvek tendencija omalovaàvawa svake

konstruktivne kritike i izjedna~avawa pozitivnog rea-govawa publike na predstavu sa apsolutnim uspehom re-ìje i glume. Rediteq Spletke i qubavi postavio je[ilerovu ’gra|ansku tragediju’, iskqu~ivo kao li~nudramu Ferdinanda i Lujze... Ta rediteqska nedoslednost,nije se odrazila samo kroz gluma~ka tume~ewa li~nostinego i u stilu glume i predstave, pa i u dekoru i scenskimefektima... Stilskog jedinstva u glumi nije bilo... Dekorje tako|e pokazao tu neujedna~enost... Kod upotrebe scen-skih efekata rediteq je zaista bio formalista, da upo-trebimo tu otrcanu re~.“ (18. mart 1951)

70. Yon Pristli: Inspektor je do{ao

71. Karlo Goldoni: La`qivac

� Ova predstava rediteqski je debi Rajka Stojadinovi}a,glumca kragujeva~kog teatra. Naravno, kao sve komedijeove vrste, wihove su vrednosti iskqu~ivo „scenske“ ilijo{ boqe „mizanscenske“. I rediteq je obratio ve}i deopa`we na wih. Slikovit i zanimqiv dekor dao je mo-gu}nost za igru i pored male i tesne scene.

72. Ivo Vojinovi}: Smrt majke Jugovi}a

� Kritika, Svetlost: „Reìja Milana Popovi}a (i sce-nografija) dala je ovu tragediju u ne{to hamletovskimtonovima, {to se ose}alo u igri same majke, a naro~ito uliku Kosovke devojke, koja nas je mestimi~no podse}alana Ofeliju. Qubav An|elije prema muù Damjanu imapomalo ~udan karakter, {to ba{ i nije u redu, u trenutkukada se preìvqava slom celog jednog naroda. Majka Ju-govi}a je preterano herojska figura koja ponekad delujeledeno i neuverqivo.“

73. Mira Puc: Operacija

� Kritika, Svetlost: „Premijera je do{la i suvi{e brzo,svega nekoliko dana posle Smrti majke Jugovi}a. ReìjaQubi{e Ruì}a u celini je dobra. Istina, samo deloscenski i reìjski ne predstavqa neki komplikovan za-datak... Ruì}eva koncepcija je pogodila atmsferu i {ti-mung vremena.“

1951/1952.

74. Antonije Panov: Pe~albari

� Kritika, Svetlost: „Ovu dramu ~e`we i nostalgije, svuu sivim i tamnim tonovima, bez naro~ite dramske akcije,scenski neve{to komponovanu, ali zato punu {timunga –postavio je Vitomir Qubi~i}, novi rediteq i glumacpozori{ta. U wegovoj reìji ose}a se znatan smisao zaprodubqivawe unutra{wih likova i me|usobnih odnosali~nosti, kao i prili~an dar za slikovitost i kompo-ziciju scene. Me|utim, nama se ~ini, da on nije imao nipotrebnog scenskog iskustva, ni dovoqno invencije, da iz

54

ovog skoro beskrvnog komada stvori koliko-toliko po-zori{nu predstavu a ne obi~an spektakl, koji ide za timda drì kod gledalaca samo najelementarnija ose}awa.“


� „êtvrta posleratna Ko{tana; rediteq Qubi{a Ruì}(ina~e iz Vrawa), upravnik. Svojom igrom izdvojili su seMilan Popovi} kao Mitke – pa`qivom i inteligentnomigrom o~i{}enom od slojeva patetike, kao i nova ~lanicaMileva Vukoti}, ~iji je zdrav, rasko{an sopran, bez ika-kvih problema i ograni~ewa prvi put ~ini se ta~no iprecizno savladao sve probleme muzike Petra Krsti}a.“

(Rajko Stojadinovi})

76. Ben Yonson: Volpone

� „Posle rediteqskog kursa u Narodnom pozori{tu u Beo-gradu, prva reìja Rajka Stojadinovi}a. U vanrednoj opre-mi, u dekoru Bojana Stupice i koloritnim kostimimaMire Gli{i} i uz lepu pomo} glumaca.... Delo je doì-velo uspeh.“ (Rajko Stojadinovi}).

77. Garson Kanin: Ju~e ro|ena

� Jugoslovenska premijera teksta i predstave.

78. Emanuel Robles: Monserat

� Kritika, Na{a stvarnost, broj 1, Kragujevac: „... Mladii doista talentovani rediteq Milenko Mari~i} posta-vio je komad u osnovi savesno i ozbiqno. To se videlo nesamo po onoj atmosferi koju je do~arao na pozornici tra-è}i opravdane postupke na sceni i daju}i likovima ì-votnu ubedqivost, nego po onoj op{toj harmoniji koja se –mawe-vi{e – ose}ala u igri celog ansambla.“

79. Viqem [ekspir: Bogojavqenska no}

� Kritika, Na{a stvarnost: „... Milan Popovi} se u svo-joj rediteqskoj koncepciji odlu~io vi{e na ovaj drugina~in, nastoje}i istina, da izbegne sve nezgode i jednog idrugog re{ewa. Tako je inscenacija u zavesama i dekoromkoji je potenciran svetlosnim efektima posebno sa za-mra~ewem pozornice – omogu}ila da ~esti prekidi nisusmetali zahvaquju}i dobrom tehni~kom re{ewu. Uz to imuzi~ka kompozicija Milivoja Krsti}a ~inila je da seodràva pa`wa publike kod mnogih promena i dosta dugihpauza. Reìja je postavila komad u 17 slika nastoje}i damu da dosta ìvi tempo {to i jeste u osnovi Popovi}evihrediteqskih re{ewa.“

80. Latraz: Buca

81. Arnold – Bah: Nesporazum

1952/1953.

82. Nikolo Makijaveli: Mandragola

� „Postavka Milenka Mari~i}a; scenografija Milenko[erban; kostimi Mira Gli{i}; Mandragola je bila veli-ki izazov Kragujev~anima. Nenaviknuti na scenske slobo-de, gra|ani Kragujevca su se uzbudili sadràjem, porukom,nekim rediteqskim re{ewima, koji su vre|ali wihov ukuskao i ukus kriti~ara.“ (Rajko Stojadinovi})

� Osvrt, Svetlost: „... Smeha je bilo, ne i bure od smeha...zato je bio uzdr`qiv, tih, pomalo spontan, vi{e po zva-ni~noj du`nosti ili prijateqskoj usluzi... Kroz salu ov-de-onde bqesne po koji pqesak, brzo se gasi i i{~ezava.To je nagrada ne glumcu i glumi ve} piscu za aforizme spopovima i ènama. Dobija se utisak ne~eg nesre|enog,ne~ega nesre}no skra}enog, osaka}enog, neujedna~enog.Uloge uigrane ali nema celine... Osloboditi igru tipi-zirawa, treba da je osnova kod reìje. Naprotiv, ~ini se,ona se trudila da sve ukalupi, standardizuje...“

83. ârls Dikens: Cvr~ak na ogwi{tu

� Kritika, Milenko Misailovi}, NIN: „Poseban uspehrediteqa Vitomira Qubi~i}a ogleda se u tome {to jepostigao donekle izraàjnu ravnoteù iako u woj poredscenskih iskusnijih u~estvuju i znatno mla|i izvo|a~i...Mladi Dragomir Bojani} ima nekoliko uspelih poteza nasceni – znak velikih nagove{taja... I rediteq i izvo|a~ipredstave ostvarili su zna~ajan uspeh za kragujeva~kiteatar.“


� Kritika, Revija, Beograd: „... Rediteq Milan Stojano-vi}, kao gost, uspeo je da pruì uglavnom sredinu i qudekoje je Nu{i} kroz niz komi~nih i bezalenih naoko si-tuacija majstorski ìgosao. Me|utim, reditequ bi se mo-glo zameriti {to je – isti~u}i humor i komiku situacije– neosetno zapostavio o{tru satiru koja iz dela izbija.Zato predstava ima vrlo uspelih i scenski zrelih mo-menata i prili~no bezbojnih i neubedqivih. “

85. Mladen [irola: Dugowa, Vidowa i Trbowa

86. Stevan Sremac: Pop ]ira i pop Spira

� „Reìja Qubi{e Ruì}a, vanredno dobrog pozori{nogrukovodioca, po pozivu nastavnika, po~eo je karijeru utek formiranom profesionalnom pozori{tu u Vrawu.Po nu`di i po potrebi prihvatao se povremeno i reìje iglume. Za ~etiri godine (1951–1954) u~inio je mnogo zakragujeva~ki teatar. Tvrda, dosta osu{ena i osiroma{enadramatizacija koja je poku{avala da prona|e u Srem~e-vom tekstu savremenije tonove – u wegovoj ozbiqnoj i~vrstoj reìji potpomognuta skoro idelnom podelom –imala je pun uspeh i nai{la na lep odziv publike.“ (RajkoStojadinovi})

87. Molijer: Skapenove podvale

55

88. Josip Kulunyi}: Qudi bez vida

� „Diplomski rad Milenka [uvakovi}a apsolventa Akade-mije za pozori{nu umetnost. Saradnici: Miomir Deni}(dekor) i Mira Gli{i} (kostimi). Milenko [uvakovi}jedan od prvih i talentovanijih iz generacija studenataAkademije za pozori{nu umetnost u klasi Josipa Kulu-nyi}a. Ra|ena u dva uporedno i ~vrsto kompziciono po-vezana plana, davala je mogu}nosti za inventivan redi-teqski posao i bogatu gluma~ku igru. Razvijawe intimneistorije dvoje glavnih junaka Jerka i Vande, ~ije je sud-bine ratni mete` razdvojio i ~udno iskomplikovao, pri-kaz jedne galerije tipova koje je novo vreme uslovilo...moralni preporod glavnih junaka u jednom finom, realis-ti~kom tretmanu, pod dotle nevi|enom osvetqewu i sve-tlosnim {timunzima – predstavqalo je na kragujeva~kojsceni jedan mali, tihi datum. I dok je istoimena drama nabeogradskoj sceni u reìji samog autora pro{la mlako,skoro na ivici neuspeha, u Kragujevcu je drama Qudi bez

vida imala uspeh i pove}i broj repriza.“ (Rajko Stojadi-novi})

89. Plaovi} – \okovi}: Kad je sreda – petak je

� Posledwa deveta premijera 1952/53. I{la je 6. juna.

90. Jovan Sterija Popovi}: @enidba i udadba

� „Reìja je poverena mladom glumcu Stevanu Mi{i}u i toje wegov prvi rad na ovoj vrsti pozori{nog posla... Ve-liku, glavnu ulogu ’provodayije’ nosio je Rajko Stojadi-novi}, Prosca i Mladoèwu – Qubomir Ubavki}, kome jeovo bila jedna od prvih ve}ih uloga, a koju je doneo savanrednim komi~arskim darom i {armom.“ (Rajko Sto-jadinovi}).

91. Milan Ogrizovi}: Hasanaginica

� Drama u tri ~ina u reìji Ilije Nikoli}a; scenograf jebio Miomir Deni}, premijera: 24. decembar 1953.

� Kritika, Svetlost: „... Reìja je unela dosta ìvog tem-pa, slikovitosti i dobrog dekora, naro~ito u prvom ~inu;... tako|e je lepo uskla|ena i klasi~na orijentalska mu-zika... @ivojin Petrovi} nije uspeo da nam do~ara muàkoji mnogo voli svoju ènu. Tako onaj wegov monolog uprvom ~inu nije dovoqno nagla{en lirski i emocional-no...“

1953/1954.

92. Mila Markovi}: Gospodar

� Prva premijera igrana 20. oktobra 1953. u okviru kraguje-va~kih Oktobarskih sve~anosti. Istorijska drama u 7slika, sa dramatur{kom obradom i u reìji Dimitrija\urkovi}a, bila je veliki poduhvat koji je angaòvaoskoro sve snage ansambla.

� Kritika, Svetlost: „... U svom poku{aju da za pozornicuspremi delo koje }e nam prikazati te minule doga|ajena{e istorije, moè se slobodno re}i da Mila Markovi}nije uspela... Reìja je zbog svega toga imala vrlo teàk iozbiqan zadatak, jer je trebalo da od dela, ~ija je sadr-ìna, i pored svih nedostataka, ipak interesantna za gle-daoca... Rediteqev uspeh je naro~ito u tome {to je, i po-red nekih pogre{aka, odre|eno jasno uspeo da postavi iprikaè izvesne likove... U predstavi ima dosta lepih ireìjski uspelo obra|enih scena... Me|utim, i pored sve-ga toga, reìja nije uspela i po svojoj neujedna~enosti,predstavqa jednu od naslabijih predstava za posledwe dvegodine. Prosto za~u|uju}e kako su slabi i diletantskineve{to obra|eni pojedini momenti.“

� Na ovako {izofren prikaz reagovao je Milenko Mari-~i}, Svetlost: ... [ta ste, u stvari, hteli da kaète svo-jim prikazom? [to pa`qivije ~itam va{ prikaz druèVe{ovi}u ja o tome sve mawe znam i zato, ne nalaze}idrugog izlaza, ja vam, u èqi da re{im ovu zagonetku,predlaèm dve varijante ovog va{eg prikaza pa vas molimda se za jednu opredelite...“ (6. novembar 1953)

93. Josip Le{i}: ôvek koji nije postojao

� Savremena drama u tri slike, rediteqa cetiwskog pozo-ri{ta, ina~e svr{enog studenta Pozori{ne akademije uBeogradu. Od sezone 1953/54. sa suprugom Melanijom, glu-micom dobio je anga`man u kragujeva~kom pozori{tu. Re-diteq komada je Ilija Nikoli}, tako|e novi ~lan. Komadima samo ~etiri lica, odigran je kao kamerna igra – bio jeto za~etak „Kamerne scene“.


95. Drago @erve: Karolina Rije~ka

� Komedija u ~etiri ~ina u reìji Milenka Mari~i}a; sce-nografija Miomir Deni}, kostimi Mira Gli{i}. Bila jedobra predstava koja se dugo zadràla na repertoaru. Na-ro~ito je bila dobra Nada Markovi} u naslovnoj ulozi...Ina~e, reìja je bila uspe{na mada neobi~na (Rajko Sto-jadinovi}).

96. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik

97. Emanuel Robles: Istina je mrtva

� Druga Roblesova drama u reìji Dimitrija \urkovi}a.

� Prikaz, Josip Le{i}, Svetlost: „... Predstava Istina

je mrtva nosi u sebi mnogo ~ega originalnog i intere-santnog, ali i tek naslu}enog, ne~eg {to je u magnovewu, uprolazu dodirnuto a zatim ostalo nerazra|eno. [teta je{to zbog tehni~kih mogu}nosti kragujeva~ke scene (kojaje bila najteà prepreka reditequ u radu) mnoge inte-resantne zamisli nisu mogle da se realizuju, nego su teh-ni~ke mogu}nosti prisiqavale rediteqa na kompromisna

56

re{ewa, na ublaèwa, na markirawa... Dimitrije \ur-kovi} dao je jednu smelu i uspe{nu rediteqsku koncepcijui samo navika na standardne rediteqske postavke kriva je{to su mnogi i suvi{e olako negirali wene kvalitete. Avreme je da se navike ru{e. U umetnosti pogotovu. Di-mitrije \urkovi} je u~inio zana~ajan korak.“

98. Vojin \or|evi}: Sneàna i sedam patuqaka

� „Muzi~ka bajka u pet slika s prologom i epilogom u re-ìji Ilije Nikoli}a... Ova predsava sa pravim glumcimabila je stalno rasprodata... Rediteq Nikoli} je na{aona~in da starije i krupne glumce podmladi i smawi pa-tuqke, trik koji je zabavqao ~ak i odrasle.“ (Rajko Stoja-dinovi}).

99. Karlo Goldoni: Sluga dvaju gospodara

� „Prva reìja novog rediteqa i ~lana pozori{ta JosipaLe{i}a, pomo}nik rediteqa Qubomir Ubavki}. Bila jeto dobra predstava u kojoj se proslavio Marko Oqa~i}ostvariv{i ulogu svoje karijere.“ (Rajko Stojadinovi})

1954/1955.

100. Miroslav Krleà: Vu~jak

� „Sezona je po~ela ambicioznim projektom Milenka Ma-ri~i}a, koji je trabalo da najavi i uvede novi kurs u Po-zori{tu. Ceo napor i trud urodio je uspehom. Vu~jak }esvakako ostati u istoriji ovog Teatra kao izuzetan do-met.“ (Rajko Stojadinovi})

� Kritika, Eli Finci, Politika: „Ozbiqni intelektu-alni i stvarala~ki napori koje je uloìo mladi kolektivkragujeva~kog pozori{ta ipak su urodili znatnim rezul-tatima. Iako ova predstava Vu~jaka i po {timungu i poosobenostima likova i po intezitetu dramskog doìv-qaja znatno zaostaje za Gavelinom predsatvom u Narodnompozori{tu u Zagrebu i za Dinulovi}evom u Beogradskomdramskom pozori{tu, ona se ’drì’ pre svega po ozbiqno-sti i savesnosti umetni~kog htewa, po stvarala~kim na-porima, koji su uloìli u weno ostvarewe. Mladi glumci\or|e Vukoti} (Kre{imir Horvat), Nada Markovi} (Mir-jana Margeti}), Branko Petkovi} (Vjekoslav Hadrovi}),Vitomir Qubi~i} (Venger Ugarkovi}), Radosav Pavlo-vi} (Pantelija Crnkovi}) i drugi, dali su zanimqive icelovite likove, psiholo{ki dobro uo~ene i sugestivnorealizovane.“

101. Joà Horvat: Rasprodaja savesti

� Kritika, Borislav Vesni}, Na{a scena 1, Novi Sad: „...Talentovani mladi rediteq J. Le{i} uspeo je ve{timmanevrisawem od realnosti do stilizacije da pruì... pu-blici jedno osveèwe i pored sve ozbiqnosti i teìnesadràja... Mada se svi komplimenti ne mogu potpuno upu-

titi Le{i}u, wegove su zasluge u ovom uspehu neosporne...Posebno mesto u ostvarewu ove predstave zauzima sceno-grafija Save Bara~kova. Ona sama za sebe predstavqadarovito, moderno slikarstvo i dekorativno ostvarewe.Rajko Stojadinovi} za~u|en je ~iwenicom da je ova pred-stava imala uspeha, 40 izvo|ewa sa preko 10.000 gleda-laca... To je nerzumqiv pozori{ni fenomen, koji je slabekomade drào na sceni a dobre tekstove i predstave ski-dao pre vremena, zbog neinteresovawa publike.“

102. Jaroslav Ha{ek: Dobri vojnik [vejk

103. Miodrag \ur|evi}: Nasledstvo

� „Komedija u dva dela u reìji Dimitrija \urkovi}a. Sasvojom fabulom, likovima, idejom autor \ur|evi} je ma-lo ishitrio vreme. Komedija o jednom nasledstvu koje jepostalo predmet nekakvih {pekulacija jednog preduze}a,sa likovima direktora-{pekulanta, filmayija, novinarai drugih Ostapa Bendera, za to vreme, za onaj socijali-sti~i moral, takva predstava, komedija, satira, bila jeprava jeres!“ (Rajko Stojadinovi})

� Prikaz, Svetlost: „Retko se kad de{ava gledaocima re-nomiranih pozori{ta da napuste pozori{nu salu àle}iza izgubqenim vremenom. Pa ipak, svojom posledwom pre-mijerom Kragujeva~ko pozori{te priredilo je svojimgledaocima jedno retko neprijatno iznena|ewe. Premi-jera Nasledstvo je bila takva da je ve}ina prisutnih ~e-sto pomi{wala da napusti predstavu dok je ona bila utoku.“

104. Artur Miler: Lov na ve{tice

� Delo moderne dramaturgije u reìji Josipa Le{i}a.

� Prikaz, Svetlost: „Lov na ve{tice je nesumwivo lepuspeh... Cela predstava je zadivqeno i apsolutno vladalageladili{tem... Nada Markovi}, ~iji je talenat spojen saretko intezivnom inteligencijom, u svakom trpetaju ì-vela je ìvotom Elizabet, ène Proktorove. Ona nosi usebi svu tragi~nost surovog, svu sre}u, nadawa. Glas joj jeprigu{en a pokreti u divnom skladu.“

105. Ferenc Molnar: De~aci Pavlove ulice

106. Servantes: Radoznalac

107. Terens Ratigan: Duboko plavo more

1955/1956.

108. Branislav Nu{i}: Svet

109. @il Roa: Cikloni

110. Jovan Sterija Popovi}: Zla èna

� Predstava povodom 150-godi{wice ro|ewa i 100-godi-{wice smrti Jovana Sterije Popovi}a.

57

� Kritika, Svetlost: „... Rediteq Rajko Stojadinovi} je, uintencijama Kulunyi}eve obrade, studiozno napravio je-dnu dobru predstavu. Da bi nam sugerirao da se radwa nevezuje za odre|eno vreme i mesto... celu predstavu je po-stavio tako da je gledamo u vol{ebnom ogledalu... Mileva@iki} uverqivo je, bez povi{avawa tona, prikazala zluènu – Sultanu, koja zagor~ava ìvot svome muù...“

111. Bertolt Breht: Majka kura`

112. Andre Rusen: Nina

113. Viqem [ekspir: Mera za meru

114. @an Pol Sartr: Obzirna bludnica

� Kritika, Mirko Miloradovi}, Svetlost: „Od glumacanajvi{e uspeha je postigla Mila Stojadinovi}. Rasponwenog izraza kretao se od uspelih realisti~kih detaqa,do najsuptilnijih doìvqavawa unutarwih sukoba... ipakwena uloga nije uspela da osmisli predstavu... Inscena-cija Save Bara~kova – standardno moderna.“

115. Pero Budak: Me}ava

1956/1957.

116. Branislav Nu{i}: Put oko sveta

� Kritika, Kwièvne novine, Vladimir Stamenkovi}: „Iz-gleda da je jedina ispravna koncepcija za postavqawe dela– udaqivawe likova od situacije u kojoj egzistiraju, do-ìvqavawe sopstvenog ìvota iz odre|ene distance, da-kle – formirawe jedne logike koja je bliska onoj u snuili ko{maru... Rediteq Miodrag Gaji} samo je povremenopostupao u skladu s takvim shvatawem... U gluma~kom po-gledu predstava je bila na visokom nivou i ispod wega jebio samo mali broj glumaca. ... Sava Bar~kov napravio jedekor u kom su podjednako bile va`ne i linije i boje ikoji je bio dostojan na{ih najve}ih scena...“

117. B. Timajer: Mladost pred sudom

118. Lope de Vega: Dovitqiva devojka

119. Rajko Stojadinovi}: Ro|ak iz Amerike

120. Juyin O’Nil: Ana Kristi

121. Aleksandar Kasone: Drve}e umire uspravno

� Kritika, Svetlost: „Spontanost kojom je publika pri-mila prikazivawe pozori{nog komada Drve}e umire us-

pravno, {panskog pisca Aleksandra Kasone svakako jenajve}e priznawe izvo|a~ima. Razlog za ovakav, u na{empozori{tu nesvakida{wi prijem (gledaoci su izda{nonagra|ivali umetnike aplauzom na otvorenoj sceni) nijete{ko na}i. Dopadqiva, skoro ki~erska literna podloga,reìjska perfekcija talentovanog Du{ana Mihailovi}a

i nadahnuta igra svih u~esnkika, stvorili su predstavu,koja ne moè da ostavi hladnim.“

122. Kristofer Fraj: Pre~esti Feniks

1957/1958.

123. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{

124. Pavel Hanau{: Da li je ovuda pro{ao mladi ~ovek

125. Vladimir Nazor: Crvenkapa

126. Konstantin Trewev: Qubov Jarovaja

127. Jan de Hartog: Saputnici

� Premijera na novoosnovanoj „Maloj sceni“.

� Kritika, Svetlost: „Ovog puta publika i izvo|a~i su sepotpuno razumeli. Dugotrajan aplauz kao i srda~na ~es-titawa posle premijere najlep{e su nagrade Mili i RajkuStojadinovi}u za wihov uspe{an desetogodi{wi rad uovom Pozori{tu. Mila Stojadinovi} umela je ubedqivimgluma~kim akcentima da prona|e i najskrivenije detaqeu povre|enoj sujeti jedne razmaène i kapriciozne ène...Majkl, slavni pisac i primeran mu`, na{ao je u RajkuStojadinovi}u ubedqivog tuma~a. Kao reìser Stojadi-novi} je uspeo svojim koncepcijama bliskim na{oj pub-lici...“

128. Dragutin Dobri~anin: Zajedni~ki stan

129. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru

130. Viqem Iny: Autobuska stanica

131. Branislav Nu{i}: Op{tinsko dete

1958/1959.

132. @ika Gavrilovi}: Zlatni pesak

133. Branko ]opi}: Nikoletina Bursa}

134. Du{ko Roksandi}: Kula vavilonska

135. Milan \okovi}: Qubav

136. Gudri~ – Haket: Dnevnik Ane Frank

� Kritika, Miroslav Anti}, Scena: „...Dnevnik Ane Frank

je zaista jedno duboko seriozna predstava, vo|ena darovi-tom rukom mladom rediteqa Miodraga Gaji}a. Neke ulo-ge, me|u kojima se naro~ito isti~u Oto Frank (Jani}ijeMitri}) i Ana Frank (Mira Nikoli}) do te mere su kom-pletne, da mogu na}i mesto i na najve}im pozornicima...Posledwi uspeh kragujeva~kog ansambla, i na premijeriDnevnik Ane Frank, draì je i skupqi nego priznawe unajve}em gradu u zemqi. Jer palanka je skinula ruho ne-zainteresovanosti, popela se na scenu i tri sata igralate ve~eri sa glumcima. I ravnodu{nost je pobe|ena.“

58

� Kritika sa gostovawa u Beogradskom dramskom pozori-{tu, Bora Gli{i}, NIN: „Rediteq Miodrag Gaji} je ori-ginalno i sa izvanrednim pozori{nim nervom izgradiopredstavu i iz Ane Frank izvukao sve {to je najqudskijei najlep{e. Pored toga impresioniraju lepota i jasnostdikcije (ali ne uvek i akcenata) i u tom pogledu ova pred-stava je bila ispred mnogih u Beogradu; zatim fini zvu~niefekti, suptilno nijansirawe veselog i tu`nog; jednostav-nost i geometrijske scenografije (Bara~kov – Mojsije Po-povi})... Mira Nikoli} je neposredno{}u i detiwstvomstvorila tragi~nost Ane Frank...“

137. Rajko Stojadinovi}: Sultanov berberin

1959/1960.

138. Pavlovi} – \or|evi}: [ta gricka{ druè

139. Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

140. Giqermo Figeirida: Lisica i gro`|e

141. Ivan Raos: Dve kristalne ~a{e

142. Alan Paton: Pla~i voqena zemqo

143. Karlo Goci: Gavran

144. Piter Justinov: Romanov i \ulijeta

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Ansambl jeuspeo da taj humor prenese na scenu u koloritu koji jeautenti~an sa pi{~evim zamislima a izaziva srda~an ispontan smeh. Kragujeva~ka publika mu je zahvalila {toje u tome potpuno uspeo. Zasluga za taj uspeh u prvom redupripada reditequ Du{anu Vladisavqevi}u, koji je veomaprisno osetio Justinova i pravi karakter wegove kome-dije...“

145. Oskar Davi~o: Pesma

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Du-{an Dobrovi} dobro je zapazio nedostatke dramatizacijei sa nesumwivim uspehom nastojao da bogastvom re~i iìvom interpretacijom teksta i mizanscena da ìvopi-san tok predstavi... U ostvarewu wegovih zamisli (redi-teq) je imao punu podr{ku u dobro odabranom ansamblu...Vrlo uspela tuma~ewa Davi~ovih likova dali su QubaKova~evi} (\or|e), Mihajlo Foro (Petar), Mila Sto-jadinovi} (Ana), Jani}ija Mitri}a (Vekovi}), JovankaKrasni} (Majka)...“

146. Dra{ko [aqi}: Predsednik ku}nog saveta se èni

147. Arsen Dikli}: Pozdrav {erifu

148. Du{an Dobrovi}: Blago tajanstvene pe}ine

1960/1961.

149. Molijer: Tartif

150. Agata Kristi: Mi{olovka

151. Joakim Vuji}: [najderski kalfa

152. Velimir Suboti}: Vila lala

153. Viqem [ekspir: Otelo

� Kritika, Svetlost: „... Naslovnu ulogu Otela, pleme-nitog mleta~kog Crnca oìveo je veoma uverqivo Budi-mir Jeremi}. On je vrlo sugestivno do~arao unutarwe su-kobe glavnog junaka drame rastrzanog izme|u qubavi iqubomore. Dezdemona Mile Stojadinovi} spada me|u naj-uspelija ostvarewa ove predstave...“

� Du{an Mihailovi} je u kwizi [ekspir na kragujeva~koj

sceni (1835–1970) napisao: „Predstava je jasna i ~ista...ritmi~ki zavitlana i misaono slojevita, od publike od-mah primqena i postala najvi{e igrano [ekspirovo deloi u Kragujevcu.“

� U postavci Du{ana Vladisavqevi}a i scenografiji i ko-stimografiji Save Bara~kova Otelo je najpose}enija inajigranija predstava sezone (9.508 gledalaca).

154. Josip Le{i}: Oìqak

1961/1962.


156. Fridrih Volf: Profesor Mamlok

� Druga reìja novog rediteqa Petra Govedarovi}a (prvaje bila Oàlo{}ena porodica).

� Kritika, Svetlost: „...Rediteq Petar Govedarovi} sa-svim umesno je pri{ao drami sa ciqem da izna|e preciznukoncepciju likova i produbqeno analizira wihove me|u-sobne odnose. No, wegove osnovne namere su bile da is-takne humane pobude drame. Ali on to ~ini ne samo krozbogat scenski izraz, sa prikladno na|enim teatarskimpojedinostima, nego i dobro obra|enom dinamikom suko-ba, iako mu je posao bio oteàn zbog dramske upro{}e-nosti dela, koje ne obiluje zapletima... Scenograf SavaBara~kov dao je autenti~nu atmosferu klinike i stanaprofesora Mamloka.“

157. Marjan Matkovi}: Na kraju puta

158. Stevan Sremac: Ivkova slava

159. Vojmil Rabadan: Kad je èna nema

160. Du{ko Roksandi}: Eho 60

161. Robert Tomas: Klopka za bespomo}nog ~oveka

162. Vasilij [kvarkin [kvarkin: Tu|e dete

� Kritika, Svetlost: „Za potpun uspeh ove predstave za-sluàn je u prvom redu rediteq Milutin Jasni}. On je upotpunosti osetio su{tinu pojedinih likova, karakteruzajamnih odnosa, realisti~ki smisao dela... Li~nosti su

59

osvetqene jednostavnom, ali plasti~nom izraàjno{}usa psiholo{kim prelivima... Ansambl kragujeva~kog Na-rodnog pozori{ta odavno nismo gledali da kompletno ig-ra sa ovoliko ume{nosti i stvarala~ke snage...“

1962/1963.

163. Fadil Hayi}: Hotel za ludake

164. Andre Lakur: Maturanti

165. Branislav Nu{i}: Mali komadi

166. Karl Vitlinger: Znate li mle~ni put

167. Totero: Ukradeni princ i izgubqena princeza

168. Somerset Mom: Sveti plamen

169. Pjer Kornej: Sid

� „Sasvim sigurno da }e predstava Sid Pjera Korneja u re-ìji Du{ana Mihailovi}a ostati istorijski datum u ana-lima ovog Pozori{ta.“ (Rajko Stojadinovi})

� Kritika, Eli Finci, Politika: „Rediteq Du{an Mi-hailovi} dobro je osetio da bi forsirawe na maksimalnezadatke, na te`wu za {to potpunijim volumenom emoti-vnih i moralnih su{tina u ovom delu odvelo interpre-tatore u la`nu naduvenost i prividnu grandioznost... Taskromnost umetni~kih ambicija, bez naru{avawa unutra-{wih i spoqnih proporcija dela, urodila je zanimqivimrezultatima. Oni nisu mali. Pre svih i iznad drugih kva-liteta, ja }u ista}i jednostavnost i ~istotu linije, takokarakteristi~nih i za sam na~in Kornejeva dramskog po-stupka... na kraju, ali sa akcentom na prvostepenoj va-`nosti toga ~inioca, lepotu govora, te`wu da se osetesvi prelivi stila a da se ipak ne povredi misaoni i emo-cionalni integritet re~i. Da je rediteq, u ovoj ve{tosvedenoj predstavi, razudio i razigrao ritam zbivawa, tikvaliteti do{li bi do jo{ potpunijeg izraàja... U jed-nom gluma~kom kolektivu koji ne raspolaè izgra|enimgluma~kim individualnostima, ovakav zna~ajan rezultatmogao se posti}i samo disciplinovanim zalagawem svihu~esnika... U tom smislu vredi posebno izdvojiti ulogeBogoquba Dini}a (Don Rodrigo), Du{anke Mitrovi} ([i-mena), Qubomira Kova~evi}a (Don Dijego), Mile Sto-jadinovi} (Dona Urakve) i Budimira Jeremi}a (Don Go-mes). Sid je igran u jednostavnim, stilski upro{}enomdekoru Save Bara~kova, i ne uvek podjednako uspelim ko-stimima Ane Nestorovi}.“

� Nagrade: Pet prvomajskih nagrada Udruèwa dramskihumetnika Srbije (rediteq Du{an Mihailovi}, Mila Sto-jadinovi}, Bogoqub Dini}, Du{anka Mitrovi}. Predstavaje pohvaqena zbog „odnegovanog scenskog govora“.

170. Dra{ko [aqi}: Slu`beni put

1963/1964.

171. Bernard [o: \avolov u~enik


173. Borislav Mihailovi}: Banovi} Strahiwa

� Kritika, Ve~erwe novosti: „Ovu predstavu u reìji Pe-tra Govedarovi}a, koja se vi{e govori nego glumi, kra-gujeva~ki ansambl izneo je do kraja sa velikim àrom,iskreno i ozbiqno. Izvestan pateti~ni manir Qube Ko-va~evi}a dobro je do{ao da lik Strahiwe osvetli do sa-mog vrha wegove lirsko-epske dotojanstvenosti. MajdaGorin{ek-\or|evi}, tuma~e}i wegovu ènu, suptilno inadahnuto je spajala tokove zbivawa i ~inila da se i uscenama dugog }utawa ose}a weno prisustvo... Scenogra-fija Save Bara~kova, kao i obi~no, predstavqala je umet-ni~ki prizor {to je samo doprinelo wenoj funkcional-nosti.“

174. Rober Tomas: Osam èna

175. Dragutin Dobri~anin: Stvarawe sveta

176. Viqem [ekspir: Sve je dobro {to se dobro svr{i

177. N. V. Gogoq: @enidba

1964/1965.

178. Stefan Stefanovi}: Smrt Uro{a V


180. Irvin [o: Lusi Kraun

181. Branko ]opi}: Osma ofanziva

� Kritika, Svetlost: „... Govedarovi} je ostao veran ]o-pi}evom narativnom stilu i tako je sa~uvao verodostoj-nost hronike, koja ovako dramatizovana najvernije iska-zuje unutra{we doìvqavawe junaka. U dramskom smislu,me|utim, ona je ostala stati~na, monotona, dijalogizi-rana pripovetka...“

182. Dugal – Alan: Dvostruko lice

183. Molijer: U~ene ène

1965/1966.

184. Joakim Vuji}: Kre{talica

185. Maksim Gorki: Deca Sunca


187. Petar Petrovi} – Pecija: Olivera

188. Zoran Glu{~evi}: Zeleni se livada

189. Efraim Ki{on: Ven~anica

190. Brendan Bien: Talac

60

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Rediteq Pe-tar Govedarovi} uloìo je puno truda i napora da Bie-novo delo u~ini {to pristupa~nijim, da {to jednostavni-jim realisti~kim tuma~ewem pokrene i i oìvi dijalo-{ki karakter dramske radwe... kao retko kad, u okvirujedinstvene scenske stilizacije protkane prou~enim ni-jansama uspostvqena je pravilna linija dikcije i mani-ra... Ansambl kragujeva~kog pozori{ta jo{ jedenom je po-tvrdio svoju vrednost i svoje solidne interpretatorskemogu}nosti. Tuma~a glavne uloge Qubu Kova~evi}a (Pat)odavno nismo videli da tako dobro igra...“

� Nagrade: Na drugim susretima profesionalnih pozori-{ta SR Srbije „Joakim Vuji}“ odrànih u Kragujevcu1966, za najboqu ènsku ulogu nagra|ena je Mila Stoja-dinovi} (Talac – Meg Dilon), Nagrada za scenografiju –Sava Bara~kov (Talac), Nagrada publike za najboqu pred-stavu (Talac).

1966/1967.

191. @an Pol Sartr: Nesahraweni mrtvaci


193. Aleksandar Obrenovi}: Mica iMikica

194. Sofokle: Car Edip

� Kritika, Borba: „Predstavom je dominirao lik caraEdipa, kojeg je igrao Qubomir Kova~evi} sa mnogo is-tinskog i emocionalnog doìvqavawa...“

195. Branislav Nu{i}: Mister dolar

� Nagrade: Na tre}im susretima profesionalnih pozori-{ta SR Srbije u Ni{u, 1968, ìri publike je dao kragu-jeva~kom teatru „Nagradu za najpopularniju predstavu“ inagradu za najboqeg glumca Qubomiru Ubavki}u za ulogu@ana.

196. Borislav Mihajlovi}: Komandat Sajler

1967/1968.

197. Branko ]opi}: Odumirawe me|eda

198. Yon Arden: Brlog

199. @or` Fejdo: Barionovo ven~awe

200. P. A. Greidanus: Hodl de Bodl

201. Miroslav Krleà: Gospoda Glembajevi

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Zagreba~kirediteq Bogdan Jerkovi}... je u punoj meri osetio snagu ismisao Krleìne drame... Drama nijednog trenutka nijeizgubila od svog inteziteta i dinamike i sigurno je dareditequ pripada velika zasluga, {to je kragujeva~ka pu-

blika imala priliku da vidi na sceni predstavu, koja jezaista pravi umetni~ki doìvqaj.“

� Kritika, Mirko Miloradovi}, Borba: „Ansambl Kragu-jeva~kog pozori{ta, uz smelu i ~isto izvedenu scenogra-fiju Save Bara~kova, sproveo je dosledno sve rediteqeveideje – pa i malo prenagla{enu patolo{ku notu odnosa uovoj plutokratskoj familiji. Barunicu Kasteli tuma~i-la je Mila Stojadinovi} brane}i je najqudskijim sred-stvima.“

� Nagrada: Na ~etvrtim susretima profesionalnih pozo-ri{ta Srbije u Titovom Uìcu, 1968, Nagrada za najboquènsku ulogu na Susretima – Mila Stojadinovi}, za ulogubarunice Kasteli u predstavi Gospoda Glembajevi.

202. Frenk Gilroj: Ko }e da spase ora~a


1968/1969.

204. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera

� Kritika, Svetlost: „Predstava u reìji gosta iz Zag-reba Bogdana Jerkovi}a; nismo do sada bili u mogu}nostida upoznamo kragujeva~ki ansambl u jednom novom izdawu,modernog pozori{nog manira, oslobo|enog staromodnescenske patetike. I {to je posebno zna~ajno, spremnog dastvori potpuno originalnu interpretaciju, unese sveì-nu i nove boje u tuma~ewe likova...“

205. Branislav Nu{i}: Uje`

206. Ivan Studen: Kojoti

� Predstava u okviru Oktobarske scene;

� Nagrade: Na petim susretima „Joakim Vuji}“ odrànim u[apcu 1969, dodeqena je nagrada Qubomiru Kova~evi}uza ulogu Arhimedosa u predstavi Kojoti i Savi Bara-~kovu za scenografiju u istoimenoj predstavi.

207. Simas Makgonejl: Usre}iteq

� Posledwa premijera u staroj zgradi ; neposredno pre po-~etka dnevne predstave za |ake, 3. janura 1969. poàr jezahvatio krov zgrade (gredu pod krovom) – u pitawu je biospoj na elektri~nim kablovima. Ironija naslova Usre-

}iteq nije mogla biti ve}a za kragujeva~ko pozori{te.

1969/1970.

208. Robert Anderson: Tri pri~e

209. Dragutin ]iri}: Proces

210. Maksim Gorki: Malogra|anin

211. Skarna~i – Tarabuze: Kavijar i so~ivo

� Ovom komedijom Kragujeva~ani su otvorili, novu adap-tiranu zgradu teatra (19. jun 1970). Istovremeno, na pred-

61

log Bore Gli{i}a i Milana \okovi}a, pozori{te po-staje Teatar „Joakim Vuji}“.

� Kritika, Svetlost: „Rediteq Aleksandar Kova~evi}prezentirao je komediju svu u pokretu i tempu... Zato jelikovima dao ìvopisnu, ponegde i grotesknu boju stva-raju}i {iroke mogu}nosti da vic i geg spontano prodru ugledali{te... Qubomir Ubavki} je znala~kom smireno-{}u plemenito izraènog humora osvojio publiku. Rad-mila Ubavki} (ranije Bursa}) je dala raznolika stawa odgneva i prkosa do patetike i sentimentalnosti. Du{icaMitrovi} je autenti~nim bojama ostvarila lik mlade de-vojke koja zna {ta ho}e...“

1970/1971.

212. Viqem [ekspir: Magbet

213. Juyin O’Nil: Dugo putovawe u no}

214. Dobrica Eri}: Prsten u izvoru

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Ovako hete-rogeno pisana drama je samo ve{to usmerenim redite-qskim intervencijama Petra Govedarovi}a dobila svojuscensku celovitost. To se osetilo najpre u stvarawu sce-nske stilzacije brehtovskog teatra, zatim isticawu indi-vidualnih fizionomija likova i striktnom zahtevu da sedo~araju wihova unutra{wa doìvqavawa. ... najvi{e po-hvala zasluùje Quba Kova~evi} koji je bio veoma vernaslika starog gruànskog seqaka, radnika i veseqaka...“

215. Piter [efer: Mra~na komedija

216. Bora ]osi}: Rado ide Srbin u vojnike

217. @ika Lazi}: Kwaèv sekretar

1971/1972.

218. Vadim Sobko: Tajna

219. Zoran Petrovi}: Banatske slike i prilike

220. Dimitrije Tadi}: Prozivka za ve~nost

� Premijera u okviru „Oktobarskske scene“ (19. oktobar1971). Predstava je ocewena kao potpuno iznena|ewe –zbog po~etnih predrasuda o namenskom tekstu i povodu(obeleàvawe godi{wice stradawa u [umaricama) una-pred je odba~ena. Me|utim, predstava je doìvela uspeh –rediteq Boda Markovi} i scenograf Sava Bara~kov na-pravili su predstavu za „ve~nost“.

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „Svom neobi-~no bogatom daru invencije sa odre|enim i konkretnimscenskim vizijama prepustio se realizaciji ovog dela beo-gradski rediteq Boda Markovi}. Zamislio je ovu pred-stavu u modernim koncepcijama totalnog teatra oslobo-div{i je svih mogu}ih banalnosti i u jednom veoma pri-

snom ambijentu izme|u publike i izvo|a~a ostvario kon-kretna re{ewa formi i karaktera, pokreta i tempa... âkse ispoqila i velika ujedna~enost pojedinaca u kvalitetukreirawa likova. Zbog toga, iako bismo èleli da nekogposebno izdvojimo te{ko bismo se opredelili izme|u Bu-dimira Jeremi}a, Qubomira Ubavki}a, Nikole Jurina,Qubomira Kova~evi}a, Miodraga Mari}a... Jednostavnore~eno nije bilo slabih mesta. A takva ocena odavno nijeupu}ena ovom pozori{nom kolektivu.“

� Kritika, Milosav Mirkovi}, Politika ekspres: „... Po-{to je gledali{te radikalno preselio na pozornicu, i odduboke pozornice sivih zidova i nedirnutih kulisa na-~inio je tragi~no stani{te – baraku u kojoj }e ìvetisvoju posledwu psovku i molitvu... Sre}om, rediteq nijepristao na recitalnost poruke, niti na uko~enost mi-zanscena... Pozori{te Bode Markovi}a ne opravdava pro-tagoniste, nego situacije i zato u wemu igraju slobodniqudi u tamni~kim (neslobodnim) stawima...“

� Nagrade: @iri 17. Jugoslovenskih pozori{nih igara uNovom Sadu dodelio je vanrednu Sterijinu nagradu – di-plomu i Sterijinu figuru izvo|a~ima Prozivke za ve-

~nost Dimitrija Tadi}a, u izvo|ewu Teatra „Joakim Vu-ji}“ i posebno reditequ Bodi Markovi}u. Nagradu Savezaudruèwa likovnih umetnika primewenih umetnosti idizajnera Jugoslavije – dobio je Sava Bar~kov „za izbor iobradu novog scenskog prostora“. Na osmim susretimaprofesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}“ u Za-je~aru predstava je dobila pet nagrada: za najboqu pre-dstavu, druga nagrada za reìju Bodi Markovi}u, Qubo-mir Ubavki} jednu od ~etiri ravnopravne nagrade za glu-mu; nagradu ìrija doma}ina dobio je Qubomir Ubavki} zanajboqu epizodnu ulogu. Prozivku je videlo preko 10.000gledalaca.

221. Fridrih Direnmat: Poseta stare dame

222. Belovi} – Pe{i}: Legenda O Bo{ku Buhi

223. Branislav Nu{i}: Narodni poslanik

224. Yon Hopkins: Ta va{a pri~a

225. Radivoje Lola \uki}: Budibogsnama

1972/1973.

226. Maksim Gorki: Na dnu

� Kritika, @ivota Vasiqevi}, Svetlost: „... Rediteq Pe-tar Govedarovi} je pristupio sa punom merom ovog britkoodre|enog sveta Gorkijevih junaka i oìveo ga na sceni ujednoj solidnoj ansambl predstavi u realisti~nom tonu...Debi mladog glumca Mirka Babi}a bio je vi{e nego za-paèn. Sloèni lik Vaska Pepela igrao je sa bri`qivona|enim registrom desperacije i snagom temperamnta...“

62

� Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SRSrbije „Joakim Vuji}“ u Kragujevcu, Na dnu je naboqapredstava festivala. Petar Govedarovi} za reìju isto-imene predstave dobio je tre}i nagradu. Naboqi mladiglumac bio je Mirko Babi}.

227. Branko ]opi}: Ba{ta sqezove boje

228. @arko Komanin: Pelinovo

229. Miodrag Ili}: Pu~

230. Du{an Radovi}: @enski razgovori

231. Branimir Jankovi}: Aleks iz Kutlova

232. N. V. Gogoq: Dnevnik jednog ludaka

1973/1974.

233. N. V. Gogoq: Revizor

234. Oskar Davi~o: Pesma

235. \or|e Radi{i}: Branite qubav

236. Jovan Sterija Popovi}: Rodoqupci

� Kritika, Svetlost: „Stvaraju}i od Sterijinih likovakomi~ke karikature vizuelno neobi~no bogate qudskimstrastima i slabostima, {to se impliciraju kao ovejanaoli~ewa nastranih gledawa na ìvot i svet, rediteq Pe-tar Govedarovi} je na{ao pravu meru i prava sredstva daautorvou re~ adekvatno na scenu prenese... Osta}e sigur-no dugo u se}awu utisak da je ova predstava imala, kaoretko kada, kvalitetna i ujedna~ena gluma~ka ostvare-wa... Za kompletno povoqan utisak o predstavi puno za-sluga imaju scenograf Sava Bara~kov i slikar kostimaAna Nestorovi}.“

237. Piter Justinov: Napola na drvetu

238. August Strndberg: Otac

1974/1975.

239. I{tvan Erkeq: Porodica Tot

240. Eshil: Okovani Prometej

241. Miroslav Krleà: Na rubu pameti

242. Joakim Vuji}: Teatar Joakima Vuji}a

243. Banko ]opi}: Doìvqaji Nikoletine Bursa}a

244. Slobodan Pavi}evi}: Svetozar

245. A. P. êhov: Tri sestre

1975/1976.


� Nagrade: Na Festivalu „Dani komedije 76“, Svetozarevo,nagradu za najboqe gluma~ko ostvarewe i statuetu „Zlat-ni }uran“ dobio je Qubomir Ubavki} za ulogu Agatona;nagradu Udruèwa dramskih umetnika Srbije dobio jeQubomir Ubavki} za ulogu Agatona u predstavi Oà-

lo{}ena porodica.

247. Jur Frani~evi} – Plo~ar: Vir


249. Mom~ilo Nastasijevi}: Tamni vilajet

� Nagrade: na Susretima profesionalnih pozori{ta „Joa-kim Vuji}“ u [apcu, nagrada za najboqe gluma~ko ostva-rewe Qubomiru Kova~evi}u za ulogu Gospodara Mladena;nagrada za najboqe gluma~ko ostvarewe Miodragu Mari-}u za ulogu Yambe; nagrada za najboqe gluma~ko ostva-rewe Milevi @iki} za ulogu Kaje.

250. Jovan Putnik: Budu}nost je po~ela

251. Dragi{a Pewin: Kameni kurir

1976/1977.

252. Novak Novak: Stolica koja se quqa

253. Kole â{ule: Crnila

254. \or|e Radi{i}: Smrtono{e

255. Milan Miti}: Bdewa

256. Vojislav Jovanovi}: Na{i sinovi

� Nagrade: Susreti profesionalnih pozori{ta SR Srbije„Joakim Vuji}“ u Leskovcu, nagrada za najboqu predstavu;nagrada za najboqu reìju – Miroslav Belovi} za reìjuistoimene predstave; nagrada za najboqu ènsku uloguMileva @iki} za ulogu Lene; nagrada za najboqu mu{kuulogu – Mirko Babi} za ulogu Danila; nagrada najboqemmladom glumcu – Slavoqub Fi{ekovi} za ulogu Rajka;nagrada za najboqu epizodnu ulogu – Rajko Stojadinovi}za ulogu Simice; nagrada za negovawe scenskog govora –Miodrag Mari} za ulogu Posluìteqa; nagrada „MilaStojadinovi}“ – Mileva @iki} za ulogu Lene.

257. Lui|i Pirandelo: ôvek, ìvotiwa i vrlina

1977/1978.

258. Qubomir Simovi}: ûdo u [arganu

259. Petar Ko~i}: Jazavac pred sudom

260. @ivorad Mihajlovi}: Ne priznajem ovaj sud

261. Miroslav Krleà: Leda

262. Maksim Gorki: Jegor Buli~ov

263. Milica Novkovi}: Kamen za pod glavu

63

� Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SR Sr-bije „Joakim Vuji}“ u Ni{u, Nagrade za gluma~ka ostva-rewa: Miodrag Mari} za ulogu Vu~ka i Mileva @iki} zaulogu Simane u predstavi Kamen za po glavu; nagrada „SimaKrstovi}“ Budimiru Jeremi}u za ulogu Novaka; nagradeUdruèwa dramskih umetnika Srbije: Mirku Babi}u zaulogu Krsmana; Ivana Krstovi} za kostime i Du{an Mi-hajlovi} – Spira, za muziku u istoimenoj predstavi.

1978/1979.

264 Branislav Nu{i}: Sumwivo lice

265. Arsen Dikli}: Balada o Radopoqu


267. Jovan Hayi-Kosti}: Trn

268. Lav Nikolajevi~ Tolstoj: Od slame ku}a izgori

� Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta SRSrbije „Joakim Vuji}“ nagradu ìrija publike dobio jeQuba Kova~evi} za ulogu Mitri{e; Mirko Babi} dobioje nagradu „Sima Krstovi}“ za ulogu Nikite.

1979/1980.

269. Aleksandar Vampilov: Pro{log leta u ûlimsku

270. Du{an Jovanovi}: Oslobo|ewe Skopqa

271. Radivoje Lola \uki}: ôvek na ~etiri noge

272. Ivan Cankar: Kraq Betajnove


� Kritika, Svetlost: „... Igrati Steriju kao zanimqiv ikomi~ni spektakl i veselo pozori{te, zna~i previdetisatiri~ne osobenosti, dakle ne{to {to je najzana~ajnijeu delima jednog od vode}ih tvoraca i prete~e na{eg dram-skog stvarala{tva. Rediteq Dejan Mija~ je upravo takavpristup realizacije odbacio i sa umetno{}u pravog maj-stora scene, prezentirao ono {to je najkvalitetnije uSterijinoj komediji: dru{tveno-satiri~nu poentu. Takavpristup ozna~en je i veoma dobro prostudiranim i te-meqno postavqenim likovima verodostojnih dimenzija urealisti~kim okvirima, koji ni{ta ne naru{avaju ritampredstave uz veoma funkcionalno implicirane grotesknestilizacije, tamo gde je bilo potrebno. U tuma~ewu oveSterijine komedije ansambl kragujeva~kog Teatra poka-zao je zavidnu inventivnost... Ipak, ton ~itavoj predstavidao je Qubomir Ubavki}, igraju}i Mitu u zaista neodo-qivim bojama banatskog {vindlera i lakrdija{a ~ije do-setke i domi{qatost su prosto ovladali scenom...“

� Nagrade: Na Susretima profesionalnih pozori{ta Sr-bije „Joakim Vuji}“ u Kragujevcu – Druga nagrada Stru-~nog ìrija za predstavu Laà i paralaà; prva nagrada

za najboqu reìju – Dejan Mija~; prva nagrada za najboquscenografiju – Sava Bara~kov; nagrada za najboqu glumu –Nada Juri{i} za ulogu Jelice.

274. Belovi} – Pe{i}: Omer i Merima

275. F. M. Dostojevski: Bra}a Karamazovi

� Kritika, Svetlost: „Zama{nim poduhvatom da na scenupostavi Bra}u Karamazove monumentalno delo... teatar’Joakim Vuji}’ je istovremeno obeleìo tridesetogodi-{wicu bogatog umetni~kog rada prvaka drame BudimiraJeremi}a. ... Rediteq Petar Govedarovi}, dobro je osetiosnagu i smisao ove drame. On je u realisti~ki zami{qenoji dosledno sprovedenoj scenskoj koncepciji, u modernojali verodostojnoj scenografiji Save Bara~kova podvu-kao, a gde treba samo nagovestio mogu}nosti drame... [tobi se moglo zameriti to je duìna predstave (traje skorotri ~asa), jer je rediteq sigurno mogao neke scenske slikeskratiti... Dimitrija Karamazova tuma~io je slavqenikBudimir Jeremi} koji je jo{ jednom potvrdio da je izra-stao u zrelog stvaraoca... Treba posebno ista}i i inter-pretaciju Radmile Ubavki} koja je samo mnogo finih po-jedinosti dala lik Gru{ewke prevrtqive i }udqive kur-tizane...“

1980/1981.

276. Aleksandar Popovi}: Razvojni put Bore [najdera

� Prikaz, Narodne novine, Ni{: „Student tre}e godine Fa-kulteta dramskih umetnosti (odsek reìja) Ivana Vuji}prihvatila se ozbiqnog posla: ona je u Teatru ’JoakimVuji}’ u Kragujevcu reìrala Razvojni put Bore [najde-

ra, tekst koji je Aleksandar Popovi} napisao, kako samkaè da dokaè da ume da pi{e i klasi~ne drame. RediteqIvana Vuji} je izjavqivala da je i sama èlela da napraviklasi~nu, realisti~ku predstavu, jer samo tako ovaj tekstima pravu dimenziju... Od èqe do realizacije, ipak, ima’nesporazuma’. Predstava i jeste klasi~na, realisti~kaali i stilizovana. Ali, ako ni zbog ~ega drugog ovu pred-stavu treba gledati zbog jednog glumca. Qubomir Ubavki}je jo{ jednom pokazao da je u samom vrhu jugoslovenskegluma~ke ekipe, igrao je u isto vreme sugestivno i nena-metqivo.“

277. Bernard [o: Pigmalion

� Kritika, Svetlost: „... Za pravu meru oìvqavawa ovog[oovog dela uz modernu scenografiju Geroslava Zari}ave{tina je bila osavremeniti dijalo{ku vrednost tekstai u~initi pristupa~nim, za nas, pomalo apstraktni en-gleski humor. Petar Govedarovi} je to u~inio sa poseb-nom intencijom na kwièvnu vrednost teksta. U okvirujedinstvenog stila realisti~ke interpretacije, kao re-

64

tko kada ansambl ovog Teatra sa~inio je pravi odnos di-kcije i scenske igre u ovoj predstavi... Mirko Babi} sar-kasti~an i nekonvencionalni u~eni profesor, mo`da saprevi{e eksplozivnosti i gestikulacije u zadwem ~inu(ovo reditequ kao primedba)... Sve u svemu, vedra, veselapredstava koju vredi videti.“

278. Slobodan Stojanovi}: Preno}i{te

279. Stevan Sremac: Ivkova slava

280. \oko Stoji~i}: Nezaboravnik

1981/1982.

281. Rouz – Budjuha: Velika porota


� Nagrade: Na Susretima „Joakim Vuji}“ u Pirotu – pred-stava Dr nagrada publike; Qubomir Ubavki} nagradastru~nog ìrija za najboqu ulogu ( @ivote Cvijovi}a) uistoimenoj predstavi. Na Festivalu „Dani komedije“ uSvetozarevu – predstava Dr progla{ena je za najboqu iosvojila statuetu „Jovan~a Mici}“ – kao najboqa i naj-sme{nija predstava festivala; Qubomir Ubavki}, za ulo-gu @ivote Cvijovi}a prva nagrada stru~nog ìrija i„Zlatni }uran“ (tre}a za ovog glumca); Mirko Babi} zaulogu Velimira progla{en je za najboqeg mladog glumca.

� Kritika, Svetlost: „Prvak kraguejav~kog teatra, vrsnikomi~ar Qubomir Ubavki}, proslavio je tridesetogodi-{wicu umetni~kog rada... slavqeni~kom interpretaci-jom @ivote Cvijovi}a... To je bila jo{ jedna wegova veli-ka gluma~ka parada. Osnovna ideja rediteqa Aleksandra\or|evi}a, bila je da se odrekne kli{iranih nu{i}e-vskih verzija i da predstavu postavi u moderne scenskeokvire... Sve u svemu, predstava u celini daje sliku stu-dioznog rediteqskog i gluma~kog rada.“

283. Du{an Kova~evi}: Maratonci tr~e po~asni krug

284. Bo{ko Trifunovi}: Bajka o caru i pastiru

285. Dragan Tomi}: Raskr{}e

� Kritika, Svetlost: „Svi Tomi}evi junaci, kao da su iz-nikli iz svakodnevice na{eg sela, tamo gde najve}e dilemesu oti}i, ili ostati... U svom tekstu Tomi} psiholo{kevalere i nemire sagledava kao dru{tvenu dramu. Autenti-~nost qudskih motiva i verodostojnost su osnov da on kre-ne za esencijom istinitosti... Rediteq Petar Govedaro-vi}, postavio je Raskr{}e kao dramu iz koje je hteo da iz-vu~e {to vi{e realisti~ke uverqivosti. I u spoqnomizgledu (scenografija Save Bara~kova), i u postavci liko-va prate}i pi{~eve tendencije, dramu je postavio na os-novu realisti~ke naracije...Miodraga Tadi}a, ratnika iratara, rudimentarne snage i silne surovosti u postup-

cima, igrao je autenti~nim okvirima i bojama QubomirKova~evi}.“

286. Branodn Tomas: ârlijeva tetka

1982/1983.

287. Du{an Kova~evi}: Sabirni centar

288. Milo{ Nikoli}: Svetislav i Mileva

289. \ura Jak{i}: Stanoje Glava{

290. L. N. Tolstoj: @ivi le{

291. Du{an Kova~evi}: Balkanski {pijun

� Kritika, Svetlost: „... Britak tekst sjajnih replika,o{troumnih dijaloga, svrstan u atmosferu porodi~nogkruga, uz dosetke nu{i}evskog kalibra, neprestano je uvalerima komi~nih slika, sa dramskim okvirom... Ve{ti-nom pravog velemajstora scenskog kazivawa Kova~evi}iznalazi pravi spoj dramskog i komi~nog, tako da je Jova-nu Gligorijevi}u bio otvoren put da u realisti~ki usme-renoj reìji prona|e verodostojne tokove, istina, znatnoharmini~nije u drugom, nego u prvom delu predstave... Ugluma~kom ansambli izdvaja se jedna izuzetna figura bes-prekorne transformacije, u pravom trenutku i na pravommestu, od pikturalnog vica do strindbergovske tragike.Naime, Qubomir Ubavki} je jo{ jeanput odu{evio gle-daoce svojim zaista {irokim gluma~kim dijapazonom... Uscenografiji Save Bara~kova je sve na svome mestu...“

1983/1984.

292. Fadil Hayi}: Zmija

293. Dubravka Kneèvi}: Kako se moè umreti u snu

� Kritika, Svetlost: „Ovaj dramski prvenac, na{e mladesugra|anke Dubravke Kneèvi} kako ga ona naziva ’albumsa porodi~nim fotografijama’, gra|en je kao mozaikscenskih slika o woj, rodbini, qudima koji je okruùju...Ovakav tekst, bez dramatur{ke okosnice, rediteq Sla-venko Saletovi} je predstavio kao {iroko platno mozai-~kih celina na kome se odslikava svakodnevni ìvot ne-koliko porodica i glavne junakiwe... No i pored te brigeo pojedinostima rediteq je svoju pa`wu ozbiqno usre-dsredio na karakter celine, na jedinstvenost kompozici-je... Neosporne su vrline dobro postvqena linija dikcijei dijalekta govora... Od pojedinih intrpretacija vaqa ista-}i Budimira Jeremi}a, koji je rudimentarnom i finimpojedinostima ostvario lik penzionisanog prvoborca...

294. Dragi{a Pewin: Kameni kurir

295. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“

296. Slavomir Mroèk: Policajci

297. Gernatov – Gurovi~: Nesta{no pa~e

65

1984/1985.

298. Nikolaj Erdman: Samoubica

� U reìji Petra Govedarovi}a

299. Tone Partqi~: Moj tata socijalisti~ki kulak

� Kritika, Milutin Mi{i}, Borba: „... Premijera u kragu-jeva~kom teatru ’Joakim Vuji}’, samo je potvrdila pretpo-stavku da }e ona lako i efektno utrti put do simpatijagledalaca. Pogotovu {to se reìje prihvatio, po prviput gostuju}i u Kragujevcu @elimir Ore{kovi}, osvedo-~eni majstor za komi~ni ànr... sjajni scenski zapleti,ve{to su~eqeni odnosi, pitoreskni karakteri... Pod we-govom sigurnom rukom kragujeva~ki ansambl deluje kaopodmla|en... Naravno, igru predvodi osvedo~eni majstorovog ànra, ne samo u kragujeva~kom ve} i u srpskom pozo-ri{tu, Qubomir Ubavki} Pendula... Pomenimo zatim,Marinu Peri}, zato {to nam se ~ini da se ovom kreacijomnajavquje kao vrsna komi~arka. Vragolasta oka, lake kre-twe i ìvog temperamenta...“

300. Vladimir Jovi~i}: Bio jednom jedan ~ovek

301. Joakim Vuji}: Fernando i Jarika

302. N. V. Gogoq: @enidba

� Kritika, Svetlost: „... Zahvaquju}i izvrsnoj reìji Ste-ve @igona, sve vrline Gogoqevog teksta dobile su pravedimenzije... To se pre svega odnosi na precizno postavqawelikova ... Vratolomni ritam predstave ne gubi ni{ta odsvoje satiri~ne vrednosti, sve se odvija po odre|enom redu...Jedinstvu stila predstave zaista je doprinela zaista be-sprekorna inscenacija Todora Lalickog... Za puno}u i sve-ìnu interpretacije puno zasluga ima gluma~ki kolektivteatra. Briqantno razigrana bila je Mileva @iki}...“

303. Miodrag Ili}: Valcer poru~nika Nidrigena

1985/1986.

304. Slobodan Seleni}: Kosan~i}ev venac 7

305. Bora Gli{i}: Velika bitka

306. Frank Baum: ârobwak iz Oza

307 Qubomir Simovi}: Putuju}e pozori{te [opalovi}

� Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „... U manepredstave u reìji Petra Govedarovi}a, pored neujedna-~enosti prvog i drugog dela, gotovo razlika u stilu, trebaubrojati pomalo prenatrpanu scenu kao i ponavqawe re-{ewa vi|enih u u drugim predstavama ove ku}e. To je do-nekle umawilo visok vizuelni nivo Putuju}eg pozori-

{ta [opalovi} (kostimografija Qiqane Dragovi}) ko-ji je odli~no korespondirao sa odli~nom muzikom Vra-we{evi}a i ’Laboratorije zvuka’. Najkra}e: Da li se to,

mo`da, Putuju}im pozori{tem [opalovi} ne vra}a po-quqano samopouzdawe qudima iz Teatra!“

308. Jordan Plevne{: Jugoslovenska antiteza

309. Branislav Nu{i}: Put oko sveta

310. Radoslav Pavlovi}: [ovinisti~ka farsa

1986/1987.

311. Goran Stefanovski: Tetovirane du{e

312. Gordan Mihi}: Vrata doma

313. Viqem [ekspir: San letwe no}i

314. Du{an Kova~evi}: Sveti Georgije ubiva a`dahu

� Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Renesansa kojudoìvqava Teatar ’Joakim Vuji}’ u posledwe vreme, naj-vi{e zahvaquju}i angaòvawu mladih gostuju}ih redite-qa, krunisana je postavqawem Kova~evi}eve drame Sveti

Georgije ubiva a`dahu. ’Voznesewu’ ovda{weg pozori{tado takvih, i tako dugo o~ekivanih, visina doprinela jesre}no i znala~ki spojena postava pisac – rediteq – glum-ci, dok su scenografija, kostimi i muzika samo upotpunilidoga|aj. Rediteq Jovica Pavi} je sa pravom merom pro-~itao Kova~evi}ev tekst... on izvodi li~nosti drame izpodzemnog sveta u novi bezizlaz, tunel prekriven blatomkroz koje se kre}u i u kome ostaju... Gluma u kragujeva~komGeorgiju za hroni~are ovda{weg pozori{ta moè pre-dstavqati najprijatnije iznena|ewe... u predstavi nije bi-lo slabih mesta... Najprijatnije iznena|ewe je Vladan@ivkovi} u ulozi Gavrila... on je precizno i nadahnutoodigrao ~oveka koji mu~i i sebe i druge. Videli smo iMirka Babi}a u novom izdawu, on je potpunom transfor-macijom prigu{io agresivnost vlastitog fizikusa i doneouverqivo sloèn lik \or|a Yandara. Nada Juri{i} (Ka-tarina) demonstrirala je, po obi~aju, visok nivo profe-sionalne glume... Uostalom Georgije je vanserijska pred-stava Teatra i jo{ joj se vredi vra}ati.“

� Nagrade: Nagrada za najboqu predstavu 23. pozori{nihsusreta „Joakim Vuji}“, Zaje~ar; na istoimenom festi-valu nagrade su dobili i: za najboqu reìju – Jovica Pa-vi}; nagrada za naboqu muziku – Enco Lesi}; nagrada zanajboqi dramski tekst – Du{an Kova~evi}; nagrada zanajboqeg glumca – Mirko Babi}; nagrada „Mila Stoja-dinovi}“ – Nada Juri{i}; nagrada grada doma}ina za naj-boqeg glumca – Goran Jovanovi}. Prvo u~e{}e jedne pred-stave iz unutra{wosti na sarajevskom festivalu MESS.

315. Sem [epard: Ludi od qubavi

1987/1988.


66

317. Du{an Kova~evi}: Klaustrofobi~na komedija

� Kritika, Qubi{a Obradovi}, Svetlost: „Pozori{nopotkazivawe ìvota, Klaustrofobi~na komedija vode}egsrpskog dramskog pisca Du{ana Kova~evi}a, dobila je jo{vi{e oporosti i uznemiravaju}ih zna~ewa u kragujeva~kojpostavci Vladimira Lazi}a... Rediteqsko ~itawe koje iz~ovekove onemogu}enosti politikom kao krajwi produktvidi totalitarizam ipak nije beznade`ni pesimizam. Prebi se reklo da je u podtekstu Lazi}evog ~itawa, ona vrstauznemirenog moralizma (u najboqem zna~ewu te re~i) kojaposeè za drasti~nim slikama, radi opomene... Klaustro-

fobi~na komedija jeste autenti~an pozori{ni ~in, ma-{tovito reìran i najve}im delom nadahnuto glumqen.Savre{eno je funkcionisala i saradwa rediteqa sa sce-nografom, koreografom i kostimografom...“

1988/1989.

318. Slobodan Seleni}: Ruèwe naroda u dva dela

319. @an Anuj: @enski orkestar

320. Slavomir Mroèk: Tango

321. Nenad Ili}: Boè mili ~uda velikoga

1989/1990.

322. Aleksandar Geqman: Nasamo sa svima

323. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna

324. Stevan Pe{i}: Grad sa ze~jim u{ima

325. Ivo Bre{an: Predstava „Hamleta“ u selu Mrdu{a dowa

326. Boìdar Ze~evi}: 1918

� Nagrade: Nagrada okruglog stola kritike za najboqupredstavu i Druga nagrada stru~nog ìrija na 26. pozo-ri{nim susretima „Joakim Vuji}“, [abac; na istoimenomfestivalu nagra|eni su i: za najboqi doma}i dramskitekst – Boìdar Ze~evi}; za gluma~ko ostvarewe – MirkoBabi}; za epizodnu ulogu – Mili} Jovanovi}; za najboquscensku muziku – Ivica Pen~i}.

� Kritika, Dubravka Kneèvi}, Ve~erwe novosti: „... Ze-~evi} je dramatur{ki ve{to isprepletao tu`ne ju`no-slovenske vojni~ke sudbine, tragi~ne i tragikomi~ne ju-nake, ne upustiv{i se ni jednog trenutka u pateti~nu na-cionalnu àlopojku {to je za o~ekivati od materijalakojim je raspolagao. Reìja Aleksandra Luka~a, uz ne-znatne intervencije, bila je ovog puta prili~no vernasamom komadu... Za razliku od svojih koleginica, mu{kideo ansambla bio je uglavnom kompaktan. Mirko Babi} uulozi kapetana Luki}a trpeo je u sebi svu tugu univerzumai nosio svoju qudsku slabost kao svoj krst... “

327. Du{an Radovi} i Petar Govedarovi}: Sve je zezawe – bez

zezawa

1990/1991.

328. Aleksandar Popovi}: Kus petli}

329. Ksenija Stojanovi}: Mala princeza

330. Du{an Kova~evi}: Profesionalac

331. Jovan Radulovi}: Golubwa~a

� Kritika, Vladimir Stamenkovi}, NIN: „Ove jeseni,osam godina posle novosadske premijere, koja je traumati-zovala ~itavo onda{we jugoslovensko dru{tvo, izazavalau wemu o{tre estetske i politi~ke podele, kragujeva~kapredstava Golubwa~e ima {ansu da bude primqena kao isvako drugo umetni~ko delo, to jest normalno... âk i iz-vo|ewe koje nije na najvi{em nivou, koje ne moè da izdr-ì pore|ewe s Mija~evom predstavom iz 1982, jasno poka-zuje da Golubwa~a nije regionalan komad iz seoske svako-dnevice... Iz ove predstave se vidi da Golubwa~a pripadaonom dragocenom prelaznom obliku moderne drame u ko-jem se bri{e razlika izme|u umetni~kog i stvarnog...Ukratko, rediteq Jovica Pavi} interpretira Golubwa~u

kao surovu, mra~nu pri~u o qudima koji su, u osnovi, nesa-hraweni mrtvaci, omamqeni suncem, o{trim vetrovima iponiàvaju}om oskudicom... Takav pristup navodi Pavi}ada u predwi plan zbivawa dovede decu u ~ijem se pona-{awu kao u iskrivqenom ogledalu reflektuje svet odra-slih. Ona tako postaju glavni protagonisti ove drame... Ipotomci su zakopani u sada{wost koju nisu izabrali, skojom se nikad nisu pomirili, i wihovi preci, koji ustajuiz svog neosve}enog groba, u stvari podjednako beli imrtvi.“

1991/1992.

332. Rej Kuni: Bri{i od svoje ène

333. Boìdar Ze~evi}: 1968.

334. Alfred @ari: Kraq Ibi

� Kritika, Aleksandar Milosavqevi}, Dnevnik: „... Upe-~atqivu rolu je ponudio Qubomir Ubavki}, kome je pri-pala naslovna uloga. Ovaj izuzetan glumac je svom Ibijupristupio, svestan da }e pore|ewe s Radmilovi}em bitineminovno, sigurno, otvoreno i po{teno... Vladao je sce-nom znaju}i da nema potrebe da se (nadmo}no) nadigrava sasvojim partnerima, ostvaqaju}i im, pri tom, dovoqno, mo-`da ~ak i suvi{e, prostora za igru. Uzgred, ovaj izuzetanglumac ulogom u Kraqu Ibiju obeleàva 40 godina svogumetni~kog rada.“

335. Sini{a Raki}: Sad se smej Sotire

67

1992/1993.

336. Bora Stankovi}: Ko{tana

337. Mima Jankovi}: Zemqa jesmo

338. Viqem [ekspir: Kraq Lir

� Ovo je {esto izvo|ewe [ekspira na kragujeva~koj sceni iangaòvan je celokupan ansambl. U{li smo u veliku ume-tni~ku avanturu jer smatramo da smo kadri da iznesemo ijedan ovakav projekat, rekao je upravnik Du{an Mandi}.Glavna uloga poverena je Mirku Babi}u; reìser PetarGovedarovi} uz ovu predstavu obeleàva 40. godi{wicurada.

1993/1994.


340. Rej Kuni: Bri{i od svoga brata

1994/1995.

341. Sini{a Kova~evi}: Srpska drama

342. Goran Stefanovski: Crna rupa

� Kritika, Ma{a Jeremi}, Politika: „Vizija drame redi-teqa Du{ana Tuzlan~i}a – prvi deo pri~e – psihodeli~anje i nestvaran; drugi – razru{en, iskasapqen, izrawavqeni pretvoren u |ubri{te – zapravo stvaran poput bosanskerane... Ansambl kragujeva~kog pozori{ta relativno pre-cizno prati namere rediteqa u ovakvoj, te{koj za izve-dbu, fragmentarno postavqenoj predstavi. ... Crna rupa

kragujeva~kog Teatra ’Joakim Vuji}’, uprkos problemima,predstava je koja uznemirava i tera na razmi{qawe.“


344. Bo{ko Trifunovi}: Car i pastir

345. Branislav Kova~evi}: Balkan Boy

1995/1996.

346. Du{an Kova~evi}: Limunacija

347. Gordan Mihi}: Osmeh an|ela

1996/1997.

348. Gordan Mihi}: Balkan ekspres

349. Jovan Sterija Popovi}: Pokondirena tikva

350. Teofilo Kaqe: Duga

351. Harold Pinter: Qubavnik

352. Mladen [irola: ârobna frulica (De~ija scena)

1997/1998.

353. Jelica Zupanc: Ogwena kupina

354. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Segejevna

355. Lenford Vilson: Zapali me

356. Joakim Vuji}: La Perjuz ili Velikodu{je jedne divje

1998/1999.

357. Stevan Jakovqevi}: Na le|ima jeà

1999/2000.

358. Nikolaj Koqada: Murlin Murlo

359. \ordano Bruno: Dangube

360. Edvard Olbi: Ko se boji Viryinije Vulf?

361. Jakob Grim i Vilhelm Grim: Ivica i Marica

362. Vojislav Savi}: ûje{ li, mama, moj vapaj?

� Osvrt, Politika: „Na sceni Teatra ’Joakim Vuji}’ uKrgujevcu, najstarijeg srpskog pozori{ta, premijerno jeizvedena komedija ûje{ li, mama, moj vapaj? u reìjiDragana Jakovqvi}a, stalnog ~lana ove ku}e. Muziku jekomponovao Bora Dugi}, kostime Jelena Patrnogi}, ascenografiju Krstomir Milovanovi}. Igraju: BratsilavSlavkovi}, Dejan Cicmilovi}, Danica Krqar, Aleksa-ndar Milojevi}... Publika je veoma dobro primila ovupredstavu, za koju rediteq kaè da je ’veoma provoka-tivno i dobro delo’...“

2000/2001.

363. Du{an Kova~evi}: [ta je to u qudskom bi}u {to ga

vodi prema pi}u

364. Stanica Lazarevi}: Oni dolaze

365. Qudmila Razumovska: Draga Jelena Sergejevna

366. Stanica Lazarevi}: Oni niotkuda

2001/2002.

367. Du{an Radovi}: Stara dobra vremena

368. Mom~ilo Nastasijevi}: Kod „Ve~ite slavine“

369. Du{an Kova~evi}: Doktor [uster

370. Molijer: Sme{ne precioze

371. Ksenija Stojanovi}: Mi-[i-Ko i Mi-[i-San (Scena zadecu)

372. Stevan Pe{i}: Guska na Mesecu

2002/2003.

373. Bertold Breht: Galilejev ìvot

� Kritika, Sawa Domazet, Danas: „... Neboj{a Bradi} po-stavqa ovu dramu, u kojoj nema heroja, ali ima sumwi, ukojoj je svaka vrlina dovedena u pitawe, a qubav biva samokratki predah izme|u dijaloga dve mo}i, koje èle da vla-

68

daju, bilo da su intelektualne, politi~ke ili socijalne.Na sceni kojom vlada de kirikovski princip tegobe, ko-loraturne svedenosti i bezna|a (za scenografiju se po-brinuo rediteq predstave), jedan prema ìvotu pantagru-elovski raspoloèni Galilej (odli~an Mirko Babi}), za-po~iwe svoje uzbudqivo tragawe za nau~nim istinama...Bradi} precizno, iskusno i saèto donosi na scenu Gali-lejevu sudbinu, pri tom uspevaju}i da dramska napetost ipregnantnost sadrè brehtovsku gor~inu i reskost... Izbrojne gluma~ke ekipe izdvojili su se Isidora Sekuli}kao Galilejeva k}i, Mili} Jovanovi} kao Sagredo, NadaJuri{i} kao gospo|a Sarti i Nenad Vulevi} kao Ludo-viko Marsili...“

374. \or|e Milosavqevi}: Iskoristi dan


376. Mirjana Ojdani}: @ivot je sve {to te sna|e

2003/2004.

377. @or` Fejdo: Hotel „Slobodan promet“

378. \or|e Milosavqevi}: Gola Vera

� Osvrt, M. \o{ovi}, Ve~erwe novosti: „Nezapam}enimovacijama u Teatru ’Joakim Vuji}’ pozdravqen je ansamblpredstave Gola Vera... Prema re~ima Zorana Petrovi}aupravnika Teatra, uprava je mo`da pogre{ila {to je go-stima iz Beograda i drugih gradova Srbije omogu}ila daprate predstavu, pa su mnogo stajali. Karte za prvu repri-zu su rasprodate za samo sat vremena... Predstavu niko odgledalaca nije napustio i skoro pola sata su ovacijamadozivali na bis mladu gluma~ku ekipu predvo|enu Kata-rinom Mitrovi} iz Beograda, Igorom Bojovi}em iz Uì-ca, Draganom Stoki}em i Miodragom Pejovi}em iz Kra-gujevca. Reìser Jug Radivojevi} kaè da je bio u pravu{to ovu dramu nije postavio u Beogradu, jer je iskrenoreagovawe publike moglo da se dogodi samo u najstarijempozori{tu u Srbiji... Nema sumwe da je srpsko pozori{teovom predstavom otvorilo novu stranicu srpskog teatra,konstatovao je Jovan Gligorijevi}, reìser i pozori{nikriti~ar.“

379. Ma{a Jeremi}: Milo{ Veliki

380. Viqem [ekspir: Romeo i Julija

� Osvrt, Blic: „Kragujeva~ki Teatar ’Joakim Vuji}’ ima~ast da prvo izvo|ewe [ekspirove drame Romeo i Julija

na sceni prvog srpskog pozori{ta reìra Pjer ValterPolic, nema~ki reìser trenutno angaòvan u pozori-{tu u Ingol{tatu: [ekspir je poeta, zato je moj ciq dauvek, iznova, prona|em nove slike za stari, svima poznattekst. Tako on u svakoj novoj predstavi dobija novi zna~aj.Sam rad se sveo na specifi~nu vrstu umetni~ke radio-

nice, na moj zahtev su glumci pravili improvizacije izkojih su se potom ra|ale originalne, nove scene. To jenajve}a dragocenost, jer su glumci samostalno kreirali iizneli svoje likove.“

� Kritika, @eqko Jovanovi}, Blic: „Iako zanimqivo po-stavqena, predstava kragujeva~kog pozori{ta, me|utim,ima ’{izofreni’ karakter. Ovo pozori{te, naime, nijeimalo dovoqno ’duga~ku klupu’, tako da za odre|eni brojuloga nije bilo adekvatnog re{ewa. Zbog toga je najnovijaverzija [ekspira na na srpskim scenama jasno pozicio-nirana predstava sa obiqem izuzetnih re{ewa, u kojoj jedolazilo do ozbiqnih padova. Tako smo nasuprot neobi-~no nadahnute i znala~ki vo|ene igre Katarine Mitro-vi} kao Julije, imali Romea, u tuma~ewu Nikole Miloje-vi}a ~iju neodoqivost nije bilo lako uo~iti. Ako smodaqe, na jednoj strani imali vrlo ubedqiva re{ewa, po-put Nade Juri{i} kao Dadiqe, ili Dragana Stoki}a uulozi Merkucija, na drugoj je, blago re~eno, bilo pri-li~no nejasnih re{ewa... Na ambivalentan karakter ovepredstave, koji poti~e od unutra{wih problema kragu-jeva~kog pozori{ta, mo`da najboqe ukazuje sasvim jasnascenografija i potpuno nejasni kostimi, delo istog au-tora Dejana Panteli}a.“

2004/2005.

381. Leonid Andrejev / êrvinski / Beket : Rekvijem – The Re-

quiem

382. Eden fon Horvat: Kod lepog izgleda

� Osvrt, Narodne novine, Ni{: „Sa komadom Kod lepog iz-

gleda Kragujeva~ni su se pre mesec dana pojavili i na dru-gom ’Joakimfestu’, dobili priznawe publike i kritike, astru~ni festivalski ìri dodelio je jednu od ~etiri rav-nopravne nagrade Milo{u Krstovi}u za ulogu Milera. Na-gradu stru~nog ìrija dobila je i Sneàna Kova~evi} zakreaciju kostima. Ono {to u predstavi pleni jeste iz-vanredna gluma~ka igra svih protagonista. Rediteq Dra-gan Jakovqvi} naparvio je ta~nu, pravu podelu, pa je zado-voqstvo gledati kako se glumci na sceni nadme}u u èqida postignu (svi skupa) veliki umetni~ki efekat.“

383. Nikolaj Koqada: Bajka o mrtvoj carevoj k}eri (Mala sce-na)

384. Slavomir Mroèk: Na pu~ini (Mala scena)

385. Nil Labjut: Adakia

� Mala scena; Diplomska predstava @ozefine Nahas, Fa-kultet umetnosti, Pri{tina.

2005/2006.

386. \or|e Milosavqevi}: Kontumac ili Berman i Jelena

69

387. Karlo Kolodi: Pinokio


� Nagrade: Najboqa predstava na Internacionalnom fe-stivalu komedije – nagrada „Mostarska liska“. Predstavau postavci Dragana Jakovqevi}a.

389. Furio Bordon: Posledwe mene

� Koprodukcija Teatar „Joakim Vuji}“, Kargujevac i Teatrodel Giglio di Lucca. Projekat italijanske Fondacije „Emi-lia Romawa“ u postavci poznatog italijanskog rediteqaMasima Lukonija. Uloge: Mirko Babi}, Marina Peri}Stojanovi} i Miodrag Pejakovi}.

390. Vaclav Havel: Audijencija (Mala scena)

391. Yon Merdok: Doktor Strap

� Na Maloj sceni premijerno je igran komad Doktor Strap,autora Yona Mardoka iz [kotske. Tekst koji je dramskaparafraza Geteovog Fausta, reìrao je sam Yon Merdok.Doktora Strapa igra Mirko Babi}. Scenu je postavioMilivoje [tulovi}, kostime je kreirala Jelena Jovan-ovi}.

392. Yon Mortimer: Dezmond

393. Eshil: Sedam

� U okvoru muzi~ko-scenskog repertoara; koprodukcijaTeatra „Joakim Vuji}“, Kragujevac i Akademski kamernihor „Liceum“, Kragujevac. Reìja Uro{ Jovanovi}.

2006/2007.

394. @an @ene: Slu{kiwe (Mala scena)

� Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „Kragujevac je dobiodve nove mlade {kolovane glumice Dariju Ne{i} i Ne-venu Brzakovi}... Druga dobra vest je {to su dve mladeglumice izabrale @eneov komad za svoj diplomski rad,jer je to komad kakav mawka sceni Teatra ’Joakim Vuji}’...To je kemp tekst, kemp autora. Govori, dakle, o jednojskrivenoj situaciji, vi{egodi{woj izopa~enoj, bolesnoj,incestuoznoj povezanosti dve sestre... To, da je za wihsvet, iza vrata stana u kojem su slu{kiwe, ogromna zemqa~uda istkla je rediteqka Ivona [ijakovi}, kojoj je ovotako|e diplomska predstava... Zahtevno gluma~ko suo~ava-we Darije Ne{i} (Kler) i Nevene Brzakovi} (Solan`),upotpunila je svojom maestralnim iskustvom i ume}em Go-rica Popovi} (Madam) koja gostuje u ovoj predstavi. “

395. Aleksandar \aja: Povratak kneèvog sokola (Mala scena)

� Kritika, Dragana Bo{kovi}, Danas: „...Povratak kne-

èvog sokola je, pre svega, eksperiment u domenu aristo-telovskog teatra, koji ra~una sa katarzom. Publika pratikomad u posve}enoj ti{ini... Rediteq Bo{ko Dimitri-jevi}, opredelio se za simbol krsta, na kojem se igra pred-

stava... Nada Juri{i}, Danica Krqar i Katarina Mit-rovi} su svoje junakiwe prikazale kao ìve ène, rawenedoga|ajima... Scenografiju je potpisao Milivoje [tulo-vi}, kostim Jelena Jovanovi}, a drgocen lektorski posaoovoj anti~koj tragediji, uradila je Andrijana Videnovi}.Povratak neèvog sokola je povratak ìve, tragi~ne,ubojite re~i na pozori{nu scenu. Lekovit doga|aj, u sva-kom smislu.“

396. N. V. Gogoq: Dnevnik jednog ludaka (Mala scena)

� Monodrama ra|ena po istoimenoj pripoveci, u izvo|ewuIvana Vidosavqevi}a. Rediteq Dragan Jakovqevi}, akonsultanti na predstavi bili su Predrag Ejdus i MirkoBabi}.

397. Jon Luka Kara|ale: Karnevalski prizori

� Osvrt, Svetlost: „Jon Luka Kara|ale je najzna~ajnijirumunski dramski pisac, a komedija Karnevalski prizori

jedno od wegovih najboqih dela. Re~ je o ansambl pre-dstavi (reìja Matej Varodi), komediji koja govori o su-jetama, qubavnim parovima i qubavnicima, raznim preva-rama, a sve se de{ava u Bukure{tu. U jednoj berbernicikod poznatog berberina (igra ga Sa{a Pilipovi}), zanatu~i mladi {egrt (Milo{ Krstovi}). Scenografiju pot-pisuje Milovoje [tulovi}, kostime Jelana Jovanovi}. NaFestivalu u Bukure{tu (april 2007) oven~ana je nagradomza scenografiju koja je pripala Milivoju [tulovi}u.“

398. Petar Mihajlovi}: Pisati skalpelom

� Prikaz, Arsenije Luki}, Blic: „Pisati skalpelom je pr-venac Kragujev~anina Petra Mihajlovi}a (student Fa-kulteta drmaskih umetnosti u Beogradu) i diplomski radrediteqke Ivane Koraksi}. To je pri~a o sredove~nomdramskom piscu koji poput patologa prijateqe secira donasitnijih detaqa traè}i za uzvrat novac i razna pri-znawa. Te{ko bolestan on odbacuje sve, me|u kojima ibiv{u suprugu, koja ga te{i da }e preìveti. Osim IvanaVidosavqevi}a i Katarine Mitrovi} u predstavi igrajui Mirko Babi}, Nikola Milojevi}, Nenad Vulevi}, Bra-tislav Slavkovi}, Vladan @ivkovi} i trinaestogodi-{wi Mirko Mari}.“

� Kritika, Gordana Joci}, Svetlost: „... Drama turobnihmisli i emocija ima fine lirske pasaè upravo kroz likDe~aka koga igra snala`qivi Mirko Mari}... Naravno, svilikovi predstvaqaju odre|ene ’arhetipove’ ìvota: detiw-stvo, starost, emocije, posao, tu je ~ak i Doktor... No, naj-zanimqiviji deo ove praizvedbe je ’predstava u predstavi’,to jest oìvotvoravawe scena iz wegovih drama, uspe{nimre{ewima Ivane Koraksi}, koje se, ina~e, sve od reda bavete{kom temom nezamislivih vrsta qudskog zla...“

399. Radoslav Zlatan Dori}: ûdo po Joakimu

70

400. Milo{ Crwanski: Seobe

� Nagrade: Nagrada za najboqu reìju dodeqena je PjeruValteru Policu na Joakim Festu (2007).

401. Dario d’Ambrofio: Sawaju}i more (Mala scena)

2007/2008.

402. Milo{ Janou{ek: Gusari

403. Danko Popovi}: Konak u Kragujevcu

404. Geri Dukes i DejvidParnel i Pol Mid: Teza

� Koprodukcija sa trupom „Gua Nua Teatar“ iz Dablina;reìja gost iz Rumunije Dan Tudor.

2008/2009.


406. Marilujze Flajser: Pioniri u Ingol{tatu

407. Pinter, Hajner Miler, Platon: Klub novi svetski po-

redak

� Koprodukcija Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac iJohn Thaw Studio Theatre, Man~ester, SAD . Reìja Alek-sandar Dun|erovi}.

2009/2010.

2010/2011.

408. \or|e Milosavqevi}: \avo i mala gospo|a

2011/2012.

409. Neboj{a Bradi}: No} u kafani Titanik

410. Martin Makdona: Lepotica Linejna

411. Ri~ard Bin: Jedan ~ovek, dvojica gazda

412. Reyinald Rouz: Dvanaestorica gnevnih qudi

� Koprodukcija Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac, Bo-sansko narodno pozori{te, Zenica, Federacija BiH i Ka-zali{te, Virovitica, Hrvatska.

2012/2013.

413. Pjer Valter Polic: Do gole koè

414. D. C. Yekson: Moje biv{e, moji biv{i

415. Ruìca Vasi}: Hladwa~a za sladoled

416. Lui|i Pirandelo: ôvek, zver i vrlina

2013/2014.

417. Harper Li: Ubiti pticu rugalicu

418. Goran Markovi}: Zeleni zraci

419. Ken Ludvig: Prevaranti u sukwi

2014/2015.

420. Neboj{a Bradi}: Princip Superstar

� Premijera 28. februar 2015. Autor teksta i reìja Ne-boj{a Bradi}.

Literatura:

� Zbrornik, 125-godi{wica Kwaèsko-srbskog teatra u

Kragujevcu, Odbor za proslavu, Kragujevac 1960.

� Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1835–1951,

Svetlost, Kragujevac i Muzej pozori{ne uetnosti SR Sr-bije, Beograd 1975.

� Sto pedeset godina prvog srpskog pozori{ta, „Koraci“,Kragujevac 1985, godina XX, kwiga XX, sveska 1–2.

� Slobodanka Bogdanovi}, Verka Milenkovi}, Sto pede-

set godina pozori{ta u Kragujevcu, Odbor za obeleàva-we sto pedest godina prvog srpskog pozori{ta, Kragu-jevac, 1985.

� Olga Markovi}, Joakim Vuji}, Muzej pozori{ne umetno-sti Srbije, Beograd 1997.

� Petar Marjanovi}, Pozori{te ili usud prolaznosti,

Fakultet dramskih umetnosti, Muzej pozori{ne umetno-sti Srbije, Beograd 2001.

� Rajko Stojadinovi}, Kragujeva~ko pozori{te 1951–1984,

Centar za nau~na istraìvawa SANU i Univerziteta uKragujevcu, Kragujevac 2005.

� Feliks Pa{i}, Joakimovi potomci, Teatar „Joakim Vu-ji}“, Kragujevac, Muzej pozori{ne umetnosti Srbije, Beo-grad 2006.

� Dragana Bo{kovi} (priredila), Mirko Babi} uvek i svu-

da, Kwaèvsko-srpski teatar, Kragujevac 2010.

� Borivoje S. Stojkovi}, Istorija srpskog pozori{ta od

sredweg veka do modernog doba I, Muzej pozori{ne umetno-sti Srbije, Beograd 2014.

71

72

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

792(497.11 Kragujevac) 1835/2015 (083.824)

OSTOJI], Biqana, 1966–180 godina Kwaèvsko-srpskog teatra Kragujevac : (1835– 2015)

/ [autor kataloga i izlo`be] Biqana Ostoji}. – Beograd : Muzej pozori{ne umetnosti Srbije,

2015 (Beograd : Slu`beni glasnik). – 72 str. : ilustr. ; 23 cm

Tira` 400. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 978-86-80629-80-3

a) Kwaèvsko-srpski teatar (Kragujevac) – 1835–2015– Izlo`beni katalozi

b) Kragujevac – Pozori{ni ìvot – 19v–21v

COBISS.SR-ID 213714188

Documents

BIQANA OSTOJI] - mpus.org.rs · biqana ostoji] 180 godina kwa@evsko srpskog teatra kragujevac (1835–2015) 2015