Biologija odgovori

8/18/2019 Biologija odgovori

1/20

1. Porijeklo i evolucija celije (prva celija)?

Ćelije su podijeljene u dvije skupine prema prisustvu nukleusa. Podijeljene sun a prokariotskeI eukariotske. Razlike u građi, ali isti osnovni molekularni mehanizam koji upravlja životom

prokariotskih I eukariotskih organizama, ukazuje na to, da sve ćelije potječu od istog

pretka.Smatra se da se prvi život pojavio prije .! "iliona godina, pri"ližno #$% milionagodina nakon &ormiranja 'emlje. Prva ćelija(majka se nije mogla reprodukovati u la"oratoriji,ali su se do"ili neki poda)i na osnovu nekih eksperimenata. Iz tih eksperimenata su se mogleuočiti pojedine &aze koje "i "ile korisne za taj pro)es. Prve pretpostavke potječu od *+%.-odine I sugeriu da je "ila moguća spontana polimeriza)ija jednostavnih organskih molekulau makromolekule sadržane u prvo"itnoj zemljinoj atmos&eri. Spontano &ormiranje organskihmolekula prvi puta je eksperimentalno demonstrirano *+$%. /ada je Stanle0 1iller prikazaoda otputanje električnih varni)a u mjeavini 2, 324 I 52 u prisustvu vore dovodi do&ormiranja različitih organskih molekula, o"uhvatajući I nekoliko aminokiselina. Samos u

makromolekule sposo"ne da direktno sintetiu nove kopije se"e koje su "ile sposo"ne da sereprodukuju u pro)esu evolu)ije. Pretpostavlja se da je prva ćelija &ormirana kada su se&os&olipidne mole)ule spontano organizovale u takvu mem"ranoznu strukturu koja jezatvarala mjeavinu samorepli)irajućih R5/ I proteinskih molekula. 6ednom zatvorenemem"ranom, molekule R5/ sum ogle početi evolu)iju ne vie samo na osnovu svoje vlastitestru)ture nego I na osnovu protein koje sum ogle proizvoditi. 7os&olipidi su osnovni elementisvih mem"rane prokariotskih I eukariotskih ćelija.

2. Šta je ćelija?

Ćelija je osnovna mor&oloka elementarna jedini)a žive materije sposo"na da samostalnoo"avlja promet materija I energije. Ćelije su osnovne organiza)iono(&unk)ionalne jedini)esvih živih "ića, tj. -radivne jedini)e tkiva, organa I ogranskih sistema

3. Podjela živog svijeta na carstva?

3arstvo 8Regnum9 je dugo vremena "ilo najveća kategorija razvrstavanja živih organizama. 5auka je prvo"itno razdvajala svijet na dva )arstva: životinjsko 8;nimalia9 I "iljno 8Plantae9./ako je spoznaja o živom svijetu napredovala, ovim )arstvima je dodano I )arstvo "akterija./asnije, iz )arstva "iljaka izdvojene su, kao zase"no )arstvo I giljive 87unghi9. 'adnje su

svoje )arstvo do"ile arhe"akterije. Prema poda)ima iz %*. -odine, živi svijet se dijeli naslijedeća )arstva:

• životinjsko )arstvo• )arstvo arheja ili pra"akterija• )arstvo "akterija• )arstvo kromista• )arstvo gljiva• )arstvo "iljaka• )arstvo praživotinja•

)arstvo virusa


2/20

4.Virusi i podjela?

ukariotske ćelije imaju

endoplazmatični retikulum i -oldžijev aparat, mitohondrije, ri"ozome, hloroplaste i mnogedruge organele, pa se na osnovu toga može zaključiti koliko su eukariotske ćelijekompleksnije građene od prokariotskih. ?ne posjeduju, osim ovih organela, i inklu"ije, ukoje spadaju granule glikogena, lipida i &ilamenti. Prokariotske ćelije su "akterije, aeukariotske grade sve ostale žive organizme, od protozoa pa sve do čovjeka kaonajsavrenijeg živog "ića. ! i proteini se kod prokariota sintetizuju u istom odjeljku, akod eukariota se R5/ se sintetie u pro)esu transkrip)ije, a proteini u )itoplazmi.Prokariotske ćelije nemaju nukleolus, odnosno jedar)e i imaju jedan $ro#o"o#, a eukarioteimaju jedan ili vie nukleolusa i dva ili vie hromozoma.*eta&oli"a# eukariota je isključivoaero"an, dok kod prokariota može "iti aero"an ili anaero"an. Prokariotske ćelije se kreću

pomoću &i"rila i &lageluma, a eukariotske pomoću )ilija 8"ičeva9 i &lagela 8trepalja9.


3/20

+. ,radja &akterije?

3itoplazma je polutekuća tvar koja čini najveći dio "akterijske stani)e. A njoj se z"iva većinameta"oličkih pro)esa jer sadrži organske i neorganske tvari te organele. 5ukleoid ili jezgrinatvar je ekvivalent jezgre. Slo"odno je rasprostranjena u sredinjem dijelu )itoplazme. Pretežnosadrži =5/ te R5/ , z"og čega kažemo da je nositelj nasljednih uputa. Plazmidi imaju&unk)iju nasljednog aparata koji je neovisan o jezgrinoj tvari. /ružnog su o"lika i u njima senalaze geni. 5ajznačajniji plazmidi određuju rezistentnost "akterija na anti"iotike 8R(činitelji9. Ri"osomi su kuglastoga o"lika, većim dijelom sastavljeni od R5/. 1em"rana jede"ela $ do *% nm i vidljiva je elektronskim mikroskopom. Sastoji se od slojeva &os&olipidai "jelančevina. ?"avlaj razne &unk)ije važne za život "akterijske stani)e: regulira ulazak tvari,

izlazak proizvoda razgradnje i osmotsku ravnotežu. Stanična stijenka je čvrsta i elastičnatvorevina građena od peptidoglikana 8mureina9. -otovo sve vrste "akterija posjeduju ovajstanični dio koji okružuje i titi unutranjost "akterijske stani)e od mehaničkih otećenja i

promjene tlaka. /apsula i glikokalis su sluzave tvor"e na povrini stani)a nekih vrsta "akterija 8kapsulogene "akterije9. Stvaraju ih enzimi na mem"rani stani)e, a izlučuju se na povrini stanične stijenke. @tite "akteriju od djelovanja &ago)ita, in&ek)ije "akterio&aga i odnepovoljnih utje)aja okolia. Bičevi ili &lagele omogućavaju pokretanje nekim "akterijama8najčeće "a)ilima9. Iz"ijaju iz "ezalnih tjelea)a smjetenih dijelom na unutarnjoj strani)itoplazmatske mem"rane, a dijelom na staničnoj stijen)i. -rađeni su od "jelančevina&lagelina, malih su dimenzija i vidljivi samo elektronskim mikroskopom. 7im"rije i pili suuglavnom ravne i čvrste tvor"e koje se nalaze na povrini stani)a gram(negativnih "akterija.7im"riji povezuju dvije "akterije omogućujući konjuga)iju.

-. ta su /ungi0a sta proto"e?

-ljive 8 Fungi9 su jedno od )arstava u domeni eukariota. Pretpostavlja se da sadržavaju okomilijun i pol vrsta, od kojih je znanstveno opisano tek oko #% %%%.-ljivesu organizmi "ez kloro&ila. 5jihovo tijelo može "iti građeno od jedne ili vie stani)a. Budućida nemaju kloroplaste, gljive u"rajamo u heterotro&ne organizme. -ljive su i sapro&iti 8hranese organskim tvarima uginulih "ića9.Razmnožavaju se: nespolno 8sporama i pupanjem9i spolno. -ljive se prema načinu stvaranja spora svrstavaju

na: plijesan, mjeinarke i stapčarke. A raznim plemenima i kulturama se gljive smatraju

https://hr.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nukleoidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nukleoidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/DNKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/DNKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmidihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmidihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Genihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Genihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Antibiotikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ribosomihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ribosomihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Membranahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mikroskophttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelan%C4%8Devinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_stijenkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tlakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakteriofaghttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakteriofaghttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bacili&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bacili&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Carstvo_(taksonomija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Carstvo_(taksonomija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Domenahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Domenahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Eukariotihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Klorofilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Klorofilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kloroplasthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Heterotrofni_organizmihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Saprofithttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nespolno_razmno%C5%BEavanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sporahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pupanjehttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spolno_razmno%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spolno_razmno%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Plijesanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plijesanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mje%C5%A1inarkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stap%C4%8Darkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stap%C4%8Darkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tvarhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nukleoidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/DNKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Plazmidihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Genihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Antibiotikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ribosomihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Membranahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mikroskophttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelan%C4%8Devinahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stani%C4%8Dna_stijenkahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Tlakhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakteriofaghttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bacili&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Carstvo_(taksonomija)https://hr.wikipedia.org/wiki/Domenahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Eukariotihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Organizamhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Klorofilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kloroplasthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Heterotrofni_organizmihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Saprofithttps://hr.wikipedia.org/wiki/Nespolno_razmno%C5%BEavanjehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Sporahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Pupanjehttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spolno_razmno%C5%BEavanje&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Plijesanhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Mje%C5%A1inarkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stap%C4%8Darkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Citoplazma


4/20

svetima i neke od njih se upotre"ljavaju u ritualima u kojima sudioni)i upadaju u stanjeCproirene svijestiC.'nanost koja proučava gljive je mikologija.

Praživotinje 8Protozoa9. =anas u "ios&eri postoji oko $%%% praživotinja koju su većinommikroskopskih dimenzija i građene su od samo jedne stani)e koja vri sve &unk)ije. ?"itavaju

u slatkim i slanim vodama ali i u vlažnom tlu, a dijelimo ih u četri glavne skupine:DrepetljikaiBičaiSluzav)iDruskov)i

?ko *%%%% praživotinja spada u skupinu parazita dok ostale žive slo"odno. =iu pomoćudi&uzije a pomoću kontraktilne vakuole iz"a)uju viak vode iz tijela to im omogućujeodržavanje stalne kon)entra)ije )itoplazme 8pojava kod slatkovodnih praživotinja9.


5/20

• )iklus limunske kiseline 8/re"sov )iklus9

• transportni lana) elektrona ili dini lana)

-likoliza je pro)es koji se z"iva u svim živim organizmima. 'a glikolizu nije potre"an kisik,

to predstavlja prednost za "iljna tkiva izložena manjku kisika npr. korijenje močvarnih "iljaka. ?dvija se u )itosolu.

3iklus limunske kiseline 8/re"sov )iklus9 predstavlja drugi stadij u pro)esu disanja, a z"ivase u matriksu mitohondrija. ?n je konačan i zajednički put oksida)ije #olekula gorivaugljikohidrata, masnih kiselina i aminokiselina. 1ože se z"ivati samo u aero"nim uvjetima.

5ije identičan kod "iljaka i životinja.

Dransportni lana) elektrona je sustav prenositelja elektrona smjetenih u unutranjojmem"rani mitohondrija. Prijenosom elektrona oslo"ađa se velika količina slo"odne energijeDransportni lana) elektrona kod "iljaka sličan je onom kod životinja.

15. 6otosinte"a?

7otosinteza je pro)es u kojem se energija sunčeva zračenja pretvara u kemijsku pohranjenu u

organskim molekulama. ?sim u "iljkama, &otosinteza se o"avlja i u

nekim "akterijama i algama, dakle organizmima koji u svojim stani)ama imaju kloro&il i

o"ično su zelene "oje. ?snovni "ioloki CproizvodniC pro)es koji pokreće sav život na zemlji

događa se u kloroplastima, malimorganelama u )itoplazmi "iljnih stani)a, pogonska energija je svjetlosna energija, odnosno energija sun)a, a CsirovineC koje se troe su jednostavne i

sveprisutne: voda i ugljični dioksid. Proizvod su složeni ugljikovi spojevi ( ugljikohidrati.

Svojevrstan nusproizvod ovog pro)esa je ( kisik "ez kojega na 'emlji jednostavno ne "i "ilo

života u o"liku kakvog ga znamo.

Pro)es &otosinteze prikazan kemijskom jednadž"om: E3? F E2? GH 3E2*?E F E?

11. 7e#ijski sastav ćelije (prokariotske0 eukariotske)?

2emijski sastav ćelije može vie ili manje da varira, to zavisi od vrste i kom"ina)ije

hemijskih elemenata i spojeva. ;ktivnosti ćelije se mijenjaju pod utje)ajem sredine, zavise od

dinamike pro)esa, položaja i &unk)ije ćelije u organizmu, "roja kromosoma, starosti tid. A

odnosu na hemijski sastav protoplazma ćelije je veoma složena sustitu)ija, u čiji sastav ulazi

niz organskih i neorganskih jedinjenja molekula i slo"odnih jona. Bioloku spe)i&ičnost

protoplazme uslovljavaju jedino organske materije, odnosno takva jedinjenja kojih u ostaloj prirodi van njenog sastava nema. ?d ogranskih jedinjenja u sastav ćelije ulaze na prvom

https://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Suncehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakterijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Algehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Klorofilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kloroplasthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Organelehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uglji%C4%8Dni_dioksidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uglji%C4%8Dni_dioksidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikohidratihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikohidratihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Energijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Suncehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biljkehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bakterijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Algehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Klorofilhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kloroplasthttps://hr.wikipedia.org/wiki/Organelehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Citoplazmahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Vodahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Uglji%C4%8Dni_dioksidhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ugljikohidratihttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kisikhttps://hr.wikipedia.org/wiki/Zemljahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kemija


6/20

mjestu "jelančevine, zatim ugljeni hidrati i masti. Avijek prisutni organski sastoj)i su

vitamini. Pose"no spe)i&ičnu grupu "jelančevina čine &ermenti. A izgradnji svih organskih

ćelija učestvuje mala količina hemijskih elemenata oko dvadeset. Samo pet glavnih elemenata

8?, 2, 3, 5, P9 učestvuje sa +#, a sam kiseonik sa E%.?d E$(+% ćelije čini voda. 'avisno od vrste I starosti ćelije?stale molekule u suvom stanju čine:

proteini oko $%ugljeni hidrati oko *$nuk. kis. oko *$lipidi oko *%ostalo oko *%

12. *ikro i #akro ele#enti?

?snovna razlika elemenata je u količini pojedinog "iogenog elementa koji je potre"an

"iljkama. Akoiko se radi o većoj količini koje "iljka zahtjeva tijekom svog životnog )iklusa,

govorimo o makroelementima, odnosno ako "iljka zahtjeva "iogene elemente u malim

količinama govorimo o mikroelementima. 1eđutim, prema važnosti nema razlikeJ i jedni i

drugi su neophodni za pravilan rast i razvoj "iljke.

1akroelementi: =uik 859, 7os&or 8P9, /alij 8/9, /al)ij 83a9, Sumpor 8S9 i 1agnezij 81g9

1ikroelementi: Keljezo 87e9, 3ink 8'n9, Bakar 83u9, 1angan 81n9, 1oli"den 81o9 i Bor 8B9

5eki stručnja)i u makroelemente dodaju jo i kisik 8?9, vodik 829, ugljik 839. 5avedenihelemenata, "iljka uvjetno ima na raspolagaju u neograničenim 8većim9 količinama pa se onjima manje raspravlja. 1eđutim, samo uvjetno, naročito kada je riječ o ugljiku 839.

13. Šta su ugljiko$idrati i podjela ?

Agljikohidrati nastaju iz neorganskih materija u "iljkama u pro)esu &otosinteze. Do suorganska jedinjenja kisika, vodika I ugljika.. Agljiko hidrati su osnovni izvor energije u)elijama. A "iljnim I zivotinjskim )elijama grade strukturne dijelove )elije.

=ijele se na monosaharide, oligosaharide I polisaharide.1?5?S;2;RI=I: su najrasprostranjeniji ugljiko hidrati, u njih spadaju: glukoza, galaktoza,&ruktoza. -likoza se nalazi u "iljnim I zivotinjskim )elijama, galaktoza u molekulamamlije)nog se)era a &ruktoza u "iljnim plodovima.?LI-?S;2;RI=I: nastaju spajanjem molekula monosaharida uz izdvajanje vode. ?vojgrupi pripadaju: maltoza, laktoza, saharozai )elo"ioza.P?LIS;2;RI=I: sastavljeni isklju)ivo od glukoze. A ovu grupu jos spadaju: glikogen(nalazi se u zivotinjskim )elijamali)an )elulozi.

14. Šta su lipidi i podjela ?


7/20

Lipidi su glavna strukturna komponenta "iomem"rana I predstavljaju glavna mjesta zavezivanje nekih protein. 5erastvorljivi su ili sla"o rastvorljivi u void zato sto je veliki dio ovemole)ule hidro&o"an. 6avljaju se u o"liku:

*. Prostih masti 8loj I ulje9. Složenih lipida(&os&olipida

. =erivata lipida(steridi

Lipidi mogu "iti prosti I slozeni. A proste lipide spadaju:

*. -li)eridi

. 3eridi 8voskovi9

. Steroli

A složene lipide spadaju:

• 7os&olipidi

• S&ingolipidi

• Izoprenoidni lipidi

-lavne sastavne komponente liganada I mem"rane )ine masne kiseline.. Drigli)eridi su primjer zasi)enih masnih kiselina tj.kiselina "ez duplih veza. A msnim čelijama masnekiseline se aktiviraju adrenalinom.7os&olipidi su jedinjenja masnih kiselin, gli)erina I &os&ornekiseline.

1. 8snovna svojstva a#inokiselina?

A hemijskom smislu, aminokiseline su molekule koje sadrže amino skupinu 8(529 i

kar"oksilnu skupinu 8(3??29. 5jihova glavna "ioloka uloga je izgradnja "jelančevina, iako

postoje i aminokiseline koje ne ulaze u sastav "jelančevina, a nazivaju se neproteinske

aminokiseline.

;minokiseline su prirodni spojevi koji u prirodi rijetko dolaze u slo"odnom stanju.

Fizicka svojstva

;minokiseline su najvećim djelom kristalne čvrste tvari visokih talita 8 od *!E M3 za

glutamin, do 44 M3 za tirozin9, topive u vodi, a netopive u nepolarnim organskim otapalima.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Molekulehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biologijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biologijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelan%C4%8Devinehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Kemijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Molekulehttps://hr.wikipedia.org/wiki/Biologijahttps://hr.wikipedia.org/wiki/Bjelan%C4%8Devine


8/20


9/20

nukleotidi.6edna molekula nukleinske kiseline moze sadrzavati stotine miliona nukleotida.Asvakoj stani)i postoje deoksiri"onukleinska kiselina =5; i ri"onukleinska kiselina R5;.

=5; je osnova genetske tvari.5alazi se pretezno u jezgri./oli)ina =5; u stani)i je pri"liznostalna.5ukleotid =5; sastavljen je od se)era deoksiri"oze,dusi)ni "aza adenin,guanin,)itozin

i timin.Spremiste je genetske in&orma)ije uglavnom sadrzana u jezgri.R5; nesto je jednostavnije grade .Sastoji se od jednog polinukleotidnog lan)a.Sastavljena je od se)erari"oze,&os&atne skupine i dusi)nih "aza ura)ila,)itozina,adenina i guanina.5adena je u malimkoli)inama u jezgri a ve)im djelom u )itoplazmi i ri"osomima.

Sudjeluje u ekspresiji in&orma)ija tijekom sinteze proteina.

Postoje 4 tipa RNA:

1. mRNA-glasnicka RNA u jezgri sudjeluje u transkripciji genskog koda potom se kroz jezgrinu ovojnicu premjesta u citoplazmu gdje sudjeluje u procesu traslantacije.

2. rRNA -ribosomska RNA uz ribosomske proteine je sastavni dio ribosoma.

. tRNA-transportna RNA ima ulogu prenosnika aminokiselina do ribosoma gdje gradipolipeptidni lanac.

4. !eliki broj "oko 2####$ raznovrsni% mikro RN& "miRNA$' koje imaju kontrolnu ulogu.

1. acrtati gra%u i o"na9iti strukture &akterijske ćelije1. acrtati gra%u i o"na9iti strukture &iljne ćelije

25. acrtati gra%u i o"na9iti strukture životinjske ćelije21. :ipovi $u#ani$ ćeljija?

1. (pitelne'

2. Nervne'

3. )i*i+ne i

4. !ezivne' plus ovo dole *to ste napisali

=o nedavno su naučni)i radili uglavnom sa dve vrste matičnih ćelija životinja i ljudi: *.em"rionalne matične ćelije . somatske ćelije odraslih oso"a

Prema razvojnom poten)ijalu mogu se razlikovati: totipotentne pluripotentne multipotentneunipotentne. Dotipotentne matične ćelije imaju najveći razvojni poten)ijal, od njih moženastati "ilo koji tip od preko %% ćelija koje ima organizam čoveka. Dotipotentne suem"rionalne ćelije do stupnja od ! "lastomera. Pluripotentne nastaju razvićem totipotentnih iod njih ne mogu nastati svi tipovi ćelija, kao od totipotentnih, ali može nastati veliki "roj.Pripadaju im em"rionalne matične ćelije unutranje ćelijske mase "lasto)ista od koje ćenastati kli)ini listovi. 5jihov rast je moguć i u kulturi tkiva. 1ultipotentne izvorne ćelije sumalo"rojne nedi&eren)irane ćelije unutar tkiva odraslog organizma koje se mogu di&eren)iratiu ćelije međuso"no "lisko povezane kao to su ćelije hematopojeze u kotanoj srži, matičnećelije strome kotane srži i dr.

22. ukleus (gra%a0 /unkcije)?


10/20

A eukariotskim stani)ama najve)a,najteza i najodredenija tvor"a jest jedro.?"lik jedra jekarakteristi)an za svaku )eliju a mijenja se u toku razni &aza aktivnosti i jos zavisi od vrste istarosti )elije.5aj)es)e je okrugao ili ovalnog o"lika.

6edro je vrlo složen ćelijski sastojak, čiju strukturu čine jedrova opna, jedrov sok, jedar)e i

hromosomi.

• 6edro je o"avijeno sa dvije nuklearne mem"rane unutrasnjom i spoljasnom.Anutrasnja

jedrova mem"rana ograni)ava karioplazmu dok je spoljasnja mem"rana povezana sa

lumenom endoplazmatskog retikuluma.Po povrsini ove mem"rane nalaze se

ri"osomi.Izmedu ove dvije mem"rane je perinuklearni prostor.Po povrsini jedrove

mem"rane nalaze se kompleksi nuklearnih pora slozene strukture odgovorni za selektivni

prenos proteina i R5; izmedu nukleusa i )itoplazme.

• 6edrov sok je vodeni rastvor raznih materija, a označava se i kao nukleoplazma ilikarioplazma. A jedrovom soku su smjeteni njegovi osnovni sastoj)i i strukture

N hromosomi, tj. =5/ i jedar)a. Pored toga, jedro sadrži I proteine, ri"onukleinsku

kiselinu i čitav niz raznih enzima.Pro)es aso)ija)ije odvija se u dijelu jedra koji se naziva jedar)e.2romatin unutar nukleusa jeorganizovan u vidu velikih petlji =5; nekle od njih se grani)e sa nuklearnommasom.2romatin jedra je nukleo protein I "oji se "azi)nim "ojama.=rugu konstituentu kojase ne "oji "azi)nim "ojama )ini ahtomatski matiks ili kariolim&u.2romatin se u jedru javlja uo"liku euhromatina I heterohromatina.>uhromatin se ugraduje u tijelo hromosoma "oji se

di&uzno I sadrzi vise =5; I genetski aktivni gena od heterohromatina.2eterohromatin je diohromatina koji se za vrijeme inet&aze ne dispiralizuje ve) ostaje kondezovan I intezivno se

"oji.

7unk)ija: 6edro regulira sve pro)ese u ćeliji, u njemu se o"avlja i sinteza =5/ replika)ija isvih vrsta R5/ transkrip)ija, kao i dijela proteina transla)ija.

23. ukleolus (gra%a0 /unkcije)?

6edar)e N nukleolus 8jedno ili vie njih9 nalazi se u jedrovom soku. 6edar)a su manje(vieokruglog o"lika i do"ro se zapažaju za vrijeme inter&aze, dok se za vrijeme ćelijske dio"egu"e 8dezorganiziraju9. Po zavretku ćelijske dio"e ponovo se javljaju. 6edar)a najvećimdijelom sadrže "jelančevine 8do #%9, zatim ri"onukleinske kiseline, &os&olipide i enzime.

5ukleolus &ormiraju hromozomi *,*4, *$, * i o"a roditelja jer se u njihovim skundarnimsuženjima nalaze geni za ri"ozomalne R5/. 6edno je od zna)ajni struktura nukleusa i mjesto

je za transkrip)iju rR5; i &ormiranje nmanje i veće podjedini)e ro"osoma.A toku aktivnograsta )elija sisara npr. ima $(*% miliona ri"osoma.5ukleolus je ri"osomalni produk)ioni &aktor

jer produkuje veliku koli)inu rR5; potre"ne za ri"osomne su"jedini)e.1or&oloski nukleolus

sadrzava razli)ita regiona:&i"rilarni )entar,guste &i"rilarne komponente i granularnekomponente.?vi regioni su mjesta transkrip)ije rR5;.Ri"osomalni geni su lo)irani u

https://bs.wikipedia.org/wiki/Hromosomhttps://bs.wikipedia.org/wiki/DNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Proteinhttps://bs.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Enzimhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Enzimhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Jedarcehttps://bs.wikipedia.org/wiki/Fosfolipidhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hromosomhttps://bs.wikipedia.org/wiki/DNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Proteinhttps://bs.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/RNKhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Enzimhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Jedarcehttps://bs.wikipedia.org/wiki/Fosfolipid


11/20

&i"rilarnom )entru a pro)esi transkrip)ije se desavaju na grani)i izmedu &i"rilarnog )entra iz"ijenih &i"rilarni komponenti.

24. !i&oso#i (gra%a0 /unkcije0 prokariotski eukariotski)?

Posmatrani elektronskim mikroskopom izgledaju kao kompaktne )esti)e s&ernogo"lika,lokalizovani na raznim mjestima u )itoplazmi eukariotskih)elija,"akterija,modrozelenih algi,mitohondrijima,nukleolusu i hloroplastima.


12/20

1itohondrije su o"avijene duplom mem"ranom,unutrasnjom i vanjskom,razdvojeneintermem"ranskim prostorom.Spoljasnja mem"rana odvaja mitohondrije od )itoplazme aunutrasnja o"razuje invagina)ione ili kriste prema sredistu./riste pove)avaju ukupnu

povtsinu unutrasnje mem"rane.5aj"rojnije su u sr)anim misi)ima )elija.5a kristama premamatriksu nalaze se "rojne kratke iz"o)ine koje se zajedno ozna)avaju kao 7o7 kompleks

proteina. A unutranjosti je matriks, osnovna supstan)a mitohondrija, u koji ulaze na"oriunutarnje mem"rane. A matriksu je i prstenasta molekula =5/, ri"osomi i enzimi. 1em"rane mitohondrija su gradene od proteina i lipida.Proteini su zastupljeni sa E%(E$ aod toga $% su strukturni proteini a ostali imaju enzimatsku &unk)iju.Lipidi su zastupljeni sa$(4% najvise ima &os&olipida.>nzimi mitohonrija ili su vezani za mem"rane ili se nalazeu matriksu.

7unk)ija: 1itohondriji su osnovna mjesta oroduk)ije ;DP u aero"nim )elijama.;DP su glavneenergetske molekule u zivom svijetu.A)estvuju u razli)itim )elijskim pro)estima od kemijske

"iosinteze do kretanja )elija,kontrak)ije misi)a,aktivnog transporta molekula kroz )elijskumem"ranu ili sirenja elektronskog umpulsa kroz nervna vlakna.A mitohondrijima seproizvodi velika koli)inaenergije pri razgradnji kar"ohidrata.

2+. ;ndopla"#atski reticulu# (gra%a0 /unkcije)?

Predstavlja sistem mem"rana koji mrezasto prožima )itoplazmu.1reza je gradena od kianalau o"liku )isterni ili razgranatih )jev)i)a i mjehuri)a./anali)i su vise manje meduso"no

povezani i anastomoziraju.?vaj kompleksan mem"ranski sustav je lipoproteinske

grade.Broj,duzina i priropda ovih mem"rana se mijenja u raznim stanjimaaktivnosti.>ndoplazmatski retikulum je redovno prisutan u )elijama "iljaka i zivotinja.5emaga samo u eritro)itima sisara a potpuno je prisutan u )elijama prokariota./anali)i >R su

povezani sa spoljasnjom plazminom mem"ranom.Po izgledu spoljasnje strane mem"rane >R razlikuju se dvije vrste:granulirani i agranulirani >R.

-ranulirani >R je sistem mem"rana koje po svojoj povrsini imaju granule ri"osoma.'"og prisustva ri"osoma na svojoj povrsini u)estvuju u pro)esu sinteze proteina.Razvijen je u svim)elijama sposo"ni je "iosintezu ekskretnih proteina kao sto su )elije stitne zlijezde.Razvijen jeu eritro"lastu tokom "iosinteze hemoglo"ina ali nestaje i ne uo)ava se u zrelom eritro)itu.

;granulirani >R i lipidni sistem je uglavnom zastupljen u )elijama endokrinih zlijezda )ija je primarna &unk)ija produk)ija steroidnih hormona zatim u )elijama jetre koje imaju ulogu umeta"olizmu ugljenih hidrata ,u pigmentnim )elijama retine,lim&oitima,u )elijama koje imaju&unk)iju provodenja impulsa u organizam.5alazi se u svim )elijama u kojima je struktuiran->R zna)i u svim )elijama izizev )rvenih krvnih zrn)a.

Smatra se da >ndoplazmatski retikulum nastaje kao rezultat invagina)ije plazmine mem"ranei evagina)ije spoljasnje mem"rane jedrovog omota)a.

?snovna uloga endoplazmatskog retikuluma je o"rada pproteina sintetisanih na njegovoj povrsini u polisomima,njihovo izdvajanje i sekre)ija.

https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Matriks&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Jezgrin_matrikshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Jezgrin_matrikshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ribosomhttps://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Matriks&action=edit&redlink=1https://hr.wikipedia.org/wiki/Jezgrin_matrikshttps://hr.wikipedia.org/wiki/Ribosom


13/20

2-.


14/20

35. Plastidi (gra%a0 /unkcije)?

Plastidi su organele prisutne isključivo u "iljnim stani)ama s vrlo

raznovrsnim "iokemijskim i &iziolokim &unk)ijama. Smatra se, da su nastali endosim"iozom

eukariotske stani)e i &otosintetičkih "akterija.Slični su mitohondrijima po tome to imajuunutarnju i vanjsku mem"ranu, međumem"ranski prostor između dviju mem"rana, vlastite

ri"osome i kružnu vlastitu =5/ , koja se repli)ira nezavisno od replika)ije =5/ jezgre pa

novi plastidi nastaju "inarnim dio"ama već postojećih plastida u stani)i.Plastidska =5/ nije

povezana s histonima, z"og čega do određene mjere može sama sintetizirati svoje

proteine. Anutarnji dio plastida ispunjen je stromom.Svaki plastid stvara viestruke kopije #$

( $% kilo"aza plastoma.Svaki tip plastida u ovisnosti od potre"a stani)e i vanjskih &aktora

može prijeći 8dire&en)irati i redi&eren)irati9 u neki drugi tip mijenjajući svoju unutarnju

mem"ransku građu.

31. Vakuole (gra%a0 /unkcije)?


15/20

• prisustvo plastida.

Plastidi, a pose"no hloroplasti, omogućavaju "ilj)i autotro&an način ishrane. Dime se "iljke ineke autotro&ne "akterije razlikuju od svih ostalih organizama koji su heterotro&ni. ;ko seizuzmu ove navedene razlike u građi "iljnih i animalnih ćelija, ostale razlike su od manjeg

značaja. 'a neke od ćelijskih delova, kao to su jedro, mitohondrije, mikrotu"ule i ri"ozomi,teko "i se na ultrastrukturnom nivou moglo odrediti da li pripadaju "iljnoj ili životinjskojćeliji.

,iljna elija ivotinjska elija

nemaju nervni sistem' koordinacijaizme/u elija - putem 0ito%ormona

razvijen nervni sistem

nemaju razvijen probavni i di*nisustav

razvijen probavni i di*ni sustav

vegetativno razmnoavanje vrlo+esto

nema vegetativnograzmnoavanja

veliki broj mrtvi% stanica "ksilem'pluto' vlakna$

mali broj mrtvi% stanica

vrlo sporo reagiraju na podraaje brzo reagiraju na podraaje

me%ani+ka potpora putem tkiva me%ani+ka potpora putemskeleta

nemaju nervni sistem' koordinacijaizme/u elija - putem 0ito%ormona

razvijen nervni sistem

nemaju razvijen probavni i di*nisustav

razvijen probavni i di*ni sustav

vegetativno razmnoavanje vrlo+esto

nema vegetativnograzmnoavanja

veliki broj mrtvi% stanica "ksilem'pluto' vlakna$

mali broj mrtvi% stanica

vrlo sporo reagiraju na podraaje brzo reagiraju na podraaje

me%ani+ka potpora putem tkiva me%ani+ka potpora putemskeleta

33. 'itopla"#a?

3itoplazma je homogena, najčeće transparentna materija u o"liku želatina, koja popunjava

unutranjost ćelije. 3itoplazma se sastoji od )itozola i ćelijskih organela, osim nukleusa.3itozol se sastoji od vode, soli, organskih molekula i mnogih enzima koji su katalizatori u


16/20

određenim reak)ijama. 3itoplazma ima veliku ulogu u ćelijama, i služi kao molekularna supa,u kojoj su sve ćelijske organele potpoljene i koje su ograničene ćelijskom mem"ranom.3itoplazma se nalazi između plazma mem"rane i nuklearne koverte.


17/20

• olakana di&uzija.

• =i&uzija je transport materija kroz mem"ranu iz sredine sa većom u sredinu sa manjom

kon)entra)ijom sve dotle dok se kon)entra)ije s o"je strane ne izjednače 8putemosmoze.

1aterije koje su rastvorljive u lipidima i male molekule kroz mem"ranu prolaze "rzo N prostom di&uzijom 8tako se prenose gasovi ? i 3? u plućima i tkivima9. ?ne koje nisu

rastvorljive u lipidima prolaze pro)esom olakane di&uzije.

• ?lakana di&uzija je transport materija, koje u nerastvarljivih u lipidima, po

hemijskom gradijentu, ali pomoću molekula nosača 8od čega potiče naziv olakana

di&uzija9. 1olekula nosač je protein koji može prolaziti kroz lipidni dvosloj i sadrži

mjesto za koje se veže transportirana materija. ?lakanom di&uzijom se, naprimjer,

transportira glukoza. ?vaj način trans&era reguliraju hormoni pa olakanu di&uziju glukoze

regulira insulin.

• ?smoza je di&uzija vode kroz mem"ranu. /ao to je već de&inirano, molekule vode se

kreću iz sredine sa manjom kon)entra)ijom 8sa vie vode9 u sredinu sa većom

kon)entra)ijom rastvorenih tvari 8sa manje vode 9. Pritisak za sprečavanja osmoze

je osmotski pritisak, a veći je to je ukoliko je kon)entra)ija rastvora veća i o"rnuto. ;ko

su ćelije u rastvoru, voda će težiti da prođe kroz plazmatsku mem"ranu u pro)esu

izjednačavanja količine vode sa o"e strane mem"rane. 5aprimjer, ako se ćelija uroni u

hipotonični rastvor, tj. takav koji je manje kon)entra)ije od one u samoj ćeliji, voda ulazi

u ćeliju, koja "u"ri sve do prskanja. A hipertoničnom rastvoru, koji kon)entriraniji odrastvora u ćeliji, voda izlazi iz ćelije pa se ona smežura. 'ato je održavanje stalnog

osmotskog pritiska veoma važno za održavanje stalnih količina vode u organizmu to se

označava kao osmoregula)ija. /od sisara se osmoregula)ija odvija preko "u"rega jer se

viak vode iz krvi luči u mokraću.

;ktivni transport

;ktivni transport se odvija nasuprot gradijentu hemijskog sastava pa se materije transportiraju

iz sredine sa manjom u sredinu sa većom kon)entra)ijom, pomoću proteina nosača, ali uz

utroak energije.

>nergija za &unk)ioniranje aktivnog transporta do"ija se hidrolizom ;DP(a u ;=P. Proteini

nosači djeluju kao pumpe i kao enzimi ;DP(aze 8adenozin tri&os&ataze9 koje katalizuju

razlaganje ;DP. 5aj"olje je proučena 5a(/ pumpa koja, nasuprot hemijskom gradijentu, iz

ćelije aktivno ispumpava 5aF, a upumpava /F. 5aF je vanćelijski jon i ima ga vie izvan,

nego unutar ćelije, dok je /F unutarćelijski jon.

5atrij(kalij pumpa ima glavnu ulogu u stvaranju mem"ranskog poten)ijala životinjskih

ćelija. 1em"ranski poten)ijal ili poten)ijal mirovanja je električni napon koji postoji između

unutranje 8negativno naelektrisane9 i spoljanje 8pozitivno naelektrisane9 strane

mem"rane nervne i miićne ćelije u stanju mirovanja, odnosno prije njihovog nadraživanja.

https://bs.wikipedia.org/wiki/Osmozahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Lipidhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Molekulahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Molekulahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Molekula_nosa%C4%8D&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Proteinhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Glukozahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hormonhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hormonhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Insulinhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Insulinhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Osmoregulacija&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Sisarhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Sisarhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Bubreghttps://bs.wikipedia.org/wiki/Krvhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Krvhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Energijahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttps://bs.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttps://bs.wikipedia.org/wiki/ADPhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Enzimhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Adenozin_trifosfataza&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Katalizahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Na-K_pumpa&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Na-K_pumpa&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Natrij-kalij_pumpahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Natrij-kalij_pumpahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Membranski_potencijalhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Nervhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Nervhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Mi%C5%A1i%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Mi%C5%A1i%C4%87https://bs.wikipedia.org/wiki/Osmozahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Lipidhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Molekulahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Molekula_nosa%C4%8D&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Proteinhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Glukozahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Hormonhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Insulinhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Osmoregulacija&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Sisarhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Bubreghttps://bs.wikipedia.org/wiki/Krvhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Energijahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttps://bs.wikipedia.org/wiki/ADPhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Enzimhttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Adenozin_trifosfataza&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Katalizahttps://bs.wikipedia.org/w/index.php?title=Na-K_pumpa&action=edit&redlink=1https://bs.wikipedia.org/wiki/Natrij-kalij_pumpahttps://bs.wikipedia.org/wiki/Membranski_potencijalhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Nervhttps://bs.wikipedia.org/wiki/Mi%C5%A1i%C4%87


18/20

5akon podraživanja ovih ćelija, poten)ijal mirovanja postaje ak)ioni poten)ijal, tj. nervi

impuls, pri kome se o"rće polariza)ija mem"rane, tako da unutranja strana postaje pozitivno,

a spoljna negativno naelektrisana.

3+. 8s#o"a?

?smoza je vid pasivnog transporta pri kome molekule vode di&unduju kroz semipermea"ilnumem"ranu 8polupropusnu9 sa mjesta veće kon)entra)ije na mjesto svoje manje kon)entra)ije.Dj. voda nastoji da guće rastvore razrijedi. Posljedično tome, osmotski pritisak je sila kojomće voda "iti provučena u gući rastvor. lektronski mikroskop• Dransmisioni elektronski mikroskop• Skenirajući mikroskop• Rendgenski mikroskop• 6onski mikroskop

3. vjetlosni #ikroskop?

5ajjednostavniji tip mikroskopa, koji je ujedno i prvi izumljen, je optički 8svjetlosni9mikroskop. Dvor)em prvog jednostavnog mikroskopa smatra se ;ntoni van LeeuOenhouk.6ednostavi mikroskopi mogli su povećavati sliku do najvie $% Q dok dananji imaju

povećavanje čak i do nekoliko hiljada puta. Svjetlosni mikroskop sastoji se najmanje od dvasustava leća: o"jektiva koji povećava uzorak i okulara koji povećava sliku to je do"ivena od

o"jektiva. /ao izvor svjetlosti u mikroskopu se upotre"ljava vidljivi dio spektra prirodne ili


19/20

umjetne svjetlosti. Svjetlosni mikroskop se upotre"ljava za istraživanje vrlo sitnih o"jekata8poput stani)e9, ali i njihovih &inih detalja 8jezgra, hromosomi9.

45. 6luoroscentni #ikroskop?

7luores)entni mikroskop služi u "iologiji za promatranje i di&eren)iranje organizama ili tkiva.Prin)ip rada ovog mikroskopa su A< zrake i "udući da ove zrake mogu otetiti oči koriste seleća napravljena od pose"nog materijala. ?vaj mikroskop je vrlo sličan o"ičnom svjetlosnommikroskopu s iznimkom da ilumina)ijsko svjetlo iz vrlo jakog izvora prolazi kroz dva seta&iltera 8jedan &iltrira svjetlost prije nego dohvati uzorak, a drugi &iltrira svjetlost do"ivenu oduzorka9. Prvi &ilter proputa samo one valne dužine koje po"ude samo pojedine &luores)entne

"oje, dok drugi &ilter "lokira izlaz tog svjetla i proputa samo one valne dužine emitiranenakon to "oja &luores)ira.

41. @nvertni #ikroskop?

Do je mikroskop sa izvorom svetlosti za posmatranje živih ćelija pod prirodnijim uslovima uodnosu na staklenu ploči)u koju koristi standardni mikroskop. Primenjuje se za ispitivanjećelijskih i tkivnih kultura , posmatranje intraćelijskih pro)esa u živim ćelijskim kulturama,ispitivanje pokretljivosti i rasta ćelijskih kultura i međućelijskih interak)ija. Ispituju se uzor)ikrvi i tkiva humanog porekla.

42. ;lektronski #ikroskopi?

Amjesto leća i o"jektiva koristi zraku elektrona koju usmjerava &okusirajući elektromagnetske polje. ?mogućava promatranje i proučavanje staničnih organela poput mem"rane, ri"osoma,mikrotu"ula i mikro&ilamenata. ?ve mikroskope nalazimo u dva osnovna o"lika:

• D>1 8transmisijski elektronski mikroskop9

S>1 8skenirajući elektronski mikroskop9

43. :rans#isioni elektronski #ikroskop

Dransmisijski elektronski mikroskop o"likuje sliku pomoću elektrona koji prolaze kroz o"jekt promatranja. =a "i se neka supstan)a posmatrala na D>1(u, ona mora "iti dovoljnotransparentna za elektrone, to zavisi kako od energije elektrona tako i od mase atoma uuzorku. Danjenje uzoraka se vri rezanjem i "ruenjem, nakon čega se primenjuje neka jo&inija metoda tanjenja kao to su npr. elektrohemijsko ili hemijsko nagrizanje.

44. kenirajući elektronski #ikroskop?


20/20

;* &ormira lik o"jekta na "azi re&lektovanog snopa upadnih ili sekundarnih elektrona.-lavna odlika S>1(a je da se o"jekat u njemu može posmatrati direktno u re&lektovanomsnopu elektrona.

4. AaBto elektronski povećava o&jekt pos#atranja 155 putaje viBe od svjetlosnog#ikroskopa?

'ato to koristi snopove elektrona umjesto svjetlosti i to dovodi do uvećanja.

?"janjenje:

Svjetlosni mikroskop sadrži jedno ili vie sočiva koja proizvode uvećanu sliku predmeta postavljenog u žižnu ravan sočiva.>lektronski mikroskop koristi zraku elektrona, koju usmjerava &okusirajući elektromagnetsko

polje. >lektronski mikroskopom postignuto je znatno uvećanje slike iz razloga to je talasnadužina elektrona mnogo manja od talasne dužine &otona pa se z"og toga sa ovimmikroskopom mogu posmatrati česti)e mnogo manje od talasne dužine svjetlosti. -rani)arazlučivanja elektronskog mikroskopa je puno manja od one svjetlosnog mikroskopa: oko%,*(%, nm elektronskog mikroskopa u uspored"i sa sa oko %%(%% nm kod svjetlosnogmikroskopa.'"og toga elektronskim mikroskopom moguće je zapaziti mnogo vie detalja ugrađi stani)e.

Documents

Biologija odgovori