Bilten br 346 / 18. jun.2020.sprovesti {vedska kom-panija “Rimaster”, ali i druge firme, uskoro za Para}ince ne}e vi{e biti problem kako na}i posao, ve} }e mo}i da raz-mi{qaju

BiltenGODINA HVV �� BROJ 346 �� ÊTVRTAK 18. JUN 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

NAJVA@NIJI DOGA\AJ ZA BUDU]NOST PARA]INA OÊKUJE SE OVIH DANA

Velika {vedska firma zakupilaje objekat koji je Op{tina izgradi-la i dobila dràvne subvenci-je za zapo{qavawe radnika

OOOO PPPP [[[[ TTTT IIII NNNN AAAA PPPP RRRR EEEE DDDD AAAA JJJJ EEEE IIII NNNN DDDD UUUU SSSS TTTT RRRR IIII JJJJ SSSS KKKK IIII PPPP AAAA RRRR KKKK ““““ RRRR IIII MMMM AAAA SSSS TTTT EEEE RRRR UUUU ””””

��Strana 3.

BRIGA O ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI U SEOSKIM SREDINAMA

APOTEKA ZA DOWU MUTNICU I OKOLNA SELA��Strana 11.

UGOVOR ISPUWEN: - Sa{a Paunovi} i generalni direktor “Rimastera” Stalnert

IZVESNO JE OTVARAWE NAJMAWE1.000 RADNIH MESTA

NA OSNOVU AKTUELNIH INVESTICIJA I POTPISANIH UGOVORA

LOKALNI IZBORI 2020.

ZBIRNA IZBORNA

LISTA

��Strana 2.

��Strane 6. i 7.

~etvrtak 18. jun 2020.2 Lokalna samoupravaBilten

Op{tinu Para}in je 11.juna posetila delegacijaAmbasade Velike Britanijeu Srbiji, koju su ~iniliSilija Samer{tajn, sekre-tar za politi~ka pitawa iVladan Avramovi}, poli-ti~ki savetnik. Sa wimaje na uobi~ajene teme pri-likom poseta stranih del-egacija razgovarao predsed-nik op{tine Para}in,Sa{a Paunovi}. Bilo jere~i i o aktuelnim temama,ukqu~uju}i po{tovaweizbornih zakona u Srbijipo{to je izborna kampawau toku i po{to je VelikaBritanija ukqu~ena udijalog koji je vo|enpro{le godine sa opozi-

cionim strankama istrankama na vlasti usmislu obezbe|ivawa boqihizbornih uslova u Srbiji,rekao je medijima nakonsastanka predsednikPaunovi}. - [to se ti~e medijske

situacije u Para}inu, onaje boqa verovatno nego uve}ini op{tina u Srbijizbog toga {to jeuravnoteèna slika u medi-jima i onih partija koje suu Para}inu na vlasti ionih koje su u opoziciji.Lokalni mediji za sadane ~ine nikakave vidqivebitne prekr{ajepo{tovawa onoga {to jestepropisano od strane zakona,

prikazivawa aktivnosti ukampawi i jednih i drugih.U tom smislu nema nekihproblema, dok je dràvnapoliti~ka kampawa kad jere~ o medijskoj slici dru-ga~ija, rekao je, izme|uostalog, Paunovi}.Na sastanku sa delegacijomAmbasade Velike Britanijeon je razgovarao i o stawustranih investicija uPara}inu, "{to je uobi~aje-na stavka kada pri~ate sapredstavnicima ambasade".- Wih interesuje da li

postoji mogu}nost inve-stirawa kompanija kojedolaze iz zemqe ambasade,kakvi su odnosi u lokalnojsamoupravi koju pose}uju.

Pro{le godine su Para}inposetili predstavnici 20zemaqa Evropske unije izwihovih ambasada povodomprojekta u Industrijskojzoni. Oni to prenose zatimkroz svoje izve{taje, a miovde razgovaramo {ta se uovom trenutku de{ava una{oj zemqi i u Para}inusa stanovi{ta na{e namerekao dràve da se inte-gri{emo u EU, da li sepropisi koje Srbija trebada usvoji i u oblastipo{tovawa qudskih pravai medijskih sloboda, kojise standardizuju premapropisima EU, po{tuju,kako se primewuju. To jepre svega interesovawepredstavnika stranihambasada, a oni kasnijeocewuju napredak Srbije kaEvropskoj uniji, izjavioje Paunovi} nakon sas-tanka sa predstavnicimaAmbasade VelikeBritanije, koji suposetili Para}in.

N. Stankovi}

Predsednik op{tineSa{a Paunovi} je na pozivVladimira Bil~eka, izves-tioca Evropskog parla-menta za Srbiju i {efaDelegacije EU u SrbijiSema Fabricija, u~estvo-vao 9. juna u video kon-ferenciji na kojoj je raz-matrano pitawe uslova zaodràvawe izbora uSrbiji. Drugi u~esnicibili su predsedavaju}aDelegacije EU za saradwusa Srbijom Tawa Fajon igradona~elnik [apcaNeboj{a Zelenovi}.- Tu priliku sam isko-

ristio da obavestim sveu~esnike konferencije oaktuelnim de{avawima uPara}inu, najpre ozloupotrebi resursadràvnih javnih preduze}akao {to su "Srbijavode"i EPS, u lokalnoj kam-pawi, {to je zabrawenozakonom koji je uvojenupravo na zahtev EU krozdijalog vlasti i opozi-cije i oni }e razmotritite slu~ajeve. Osim toga,upoznao sam ih sa infor-macijama koje stiù saterena da neki radniciPolicije i predstavniciSrpske napredne stranke,pre svega koordinatorikoji su stigli iz Beograda,vr{e pritisak na gra|anei to privrednike s jednestrane, i aktiviste drugihpoliti~kih stranaka, sadruge strane, kazao je,izme|u ostalog, Paunovi}.

On je dodao da je neophod-no proveriti informaci-je sa terena da se vr{ipritisak na privrednike sazahtevom da se javno izjasneda podràvaju SNS, ili semoraju povu}i iz "svakepri~e" o podr{ci drugojpoliti~koj organizaciji, atako|e, da vr{e pritisaki na kandidate sa drugihizbornih lista da odustanuod kandidature ili dapristanu da rade za SNS,a sve to navodno pod pret-wama "da }e wihovo poslo-vawe biti uni{teno, da }ebiti otpu{teni ~lanoviwihovih porodica kojirade u nekoj dràvnojslu`bi, da }e imati prob-leme sa dràvniminspekcijama...Paunovi} je jo{ rekao daje predstavnike EUinformisao i o poku{ajukupovine glasova romskepopulacije od strane kan-didata sa liste SNS kojijavno dele novac pred-stavnicima Roma, a ne znase poreklo tog novca. - S druge strane, sloìlismo se da je lokalna medi-jska situacija relativnodobra i u Para}inu i u[apcu i da je to zaslugalokalnih samouprava ilokalnih izbornih komisi-ja, ali da je potpuno dru-ga~ija situacija nadràvnom nivou, zakqu~ioje povodom u~e{}a u ovojvideo konferenciji,Paunovi}. R.B.

Zamah investicija malihi sredwih preduze}a upara}inskoj op{tinio~igledan je od zavr{etkasvetske ekonomske krize2013. godine, zbog ~egasa zapo{qavawem koje }esprovesti {vedska kom-panija “Rimaster”, ali idruge firme, uskoro zaPara}ince ne}e vi{e bitiproblem kako na}i posao,ve} }e mo}i da raz-mi{qaju o poslu sa ve}omplatom. Broj zaposlenih raste

ve} sedmu godinu, a brojnezaposlenih pada upravoiz tog razloga, odnosnozbog novog zapo{qavawa,a ne zbog toga {to mno-go Para}inaca odlazi narad u inostranstvo.Para}in je, naime, na 110.mestu po odlivu

stanovni{tva od 164jedinice lokalnesamouprave u Srbiji, {tozna~i da je u 109 op{tinave}e smawewe brojastanovnika nego kod nas. - Pad broja nezaposlenihu op{tini Para}in jeiskqu~ivo posledicanovih investicija, pa jetako u periodu od 2013. dokraja pro{le godinegra|evinske dozvole dobi-lo 80 malih i sredwihpreduze}a za izgradwu 103proizvodno-poslovna objek-ta, ~ija je povr{ina ve}aod povr{ine objekata fab-rike stakla, kaè GoranMilojevi}, zamenikna~elnika op{tinskeUprave za investicije,koji je sproveo analizuzvani~nih podataka.- Upravo ove investici-

je na mnogim lokacijamau na{oj op{tini, u indus-trijskoj zoni i van we,dovele su do toga da neza-poslenost ve} sedmu god-inu zaredom beleì kon-stantan pad, {to se vidiiz javno dostupnihzvani~nih podataka. Tako|e,broj zaposlenih se iz godineu godinu pove}ava. Nivozaposlenosti po~etkom ovegodine bio je kao pretranzicije, {to je sverezultat novih investici-ja malih i sredwih pre-duze}a, pre svegapara}inskih privrednika,kaè Milojevi}.Kad je o zapo{qavawu

re~, o~igledno je da }ebroj novootvorenih radnihmesta nastaviti da raste.Samo {vedski “Rimaster”najavio je zapo{qavawe

1.000 radnika, a proizvod-wa “Rimastera” pove}a}e ibroj radnika u takozvanimprate}im delatnostima.Tako|e prema najavamadrugih investitora u indus-trijskoj zoni, oni }e

zaposliti oko 200 qudi ijo{ toliko radnikaangaòva}e i ostaliinvestitori {iromop{tine. Neke investici-je jo{ uvek su u toku, pop-ut izgradwe hotela“Biogor” u Sisevcu, dok suneke u postupku dobijawagra|evinskih dozvola.Op{tina Para}in nas-

tavqa ulagawe u poslovnuinfrastrukturu i ustvarawe poslovne klime zainvestitore za otvarawe

novih radnih mesta, jer tosmatra prioritetnimzadatkom. A otvarawe naj-mawe 1000 radnih mesta ubliskoj budu}nosti real-no je o~ekivati na osnovupotpisanih ugovora,aktuelne izgradweposlovnih i proizvodnihobjekata i izdatihgra|evinskih dozvola.Zapravo, kako najavqujusami investitori, radnihmesta bi}e i vi{e odove cifre. Z. Ra{i}

PAUNOVI] BIO UÊSNIK VIDEOKONFERENCIJE O IZBORNIM USLOVIMA

EVROPSKA UNIJAOBAVE[TENA OPRETWAMA SNS

NA OSNOVU AKTUELNIH INVESTICIJA, POTPISANIH UGOVORA I IZDATIH GRA\EVINSKIH DOZVOLA

IZVESNO JE OTVARAWE NAJMAWE 1000 RADNIH MESTAVe} sedam godina broj zaposlenih u na{oj op{tini raste, a nezaposlenih pada, {to je posledica aktivnosti investitora

103 NOVA OBJEKTA VE]E POVR[INE OD STAKLAREOd zavr{etka svetske ekonomske krize

2013. godine, 80 investitora dobilo jegra|evinske dozvole za izgradwu 103 proizvod-na i poslovna objekta ukupne povr{ine oko76.400 kvadrata. Upitawu je kvadratura ve}aod povr{ine Fabrike stakla, {to samo posebi o tim investicijama dovoqno govori.

STAWE STRANIHINVESTICIJA

Teme sastanka su bile{iroke kao {to je touobi~ajeno kada do|upredstavnici straneambasade u posetu jednojop{tini. Ukqu~ivalesu i razgovor omogu}nostima razvijawadaqe saradwe naprivrednom poqu,stawe stranih investi-cija u Op{tini Para}in,ali i aktuelne temeizborne kampawe

SASTANAK DELEGACIJE AMBASADE VELIKE BRITANIJE SA PREDSEDNIKOM OP[TINE SA[OM PAUNOVI]EM

RAZGOVOR NA IZBORNE I EKONOMSKE TEMEOsim o aktuelnoj kampawi za izbore zakazane za 21. jun, razgovaralo se i o stawustranih investicija u Para}inu, rekao je Paunovi} povodom tog sastanka

Goran Milojevi},zamenik na~elnika

Uprave za investicije

Posle do~eka delegacije Ambasade, sastanak je odràn bez prisustva medija

~etvrtak 18. jun 2020. 3Aktuelno Bilten

Industrijska zona “Zmi~”postaje pravi privrednicentar u na{oj op{tini,jer dok investitori punomparom grade preostaleobjekte u rasprodatomprvom delu zone, ogromnointeresovawe vlada za dru-gi blok, u pravcu ]upri-je, koji je izgradwom pris-tupne saobra}ajniceotvoren pro{le jeseni.Irena Milo{evi},na~elnica Odeqewa zalokalni ekonomski razvojOp{tine, kaè da tek tre-ba da se obavi parcelaci-ja u tom bloku, a investi-tori su zemqi{te ve}

unapred rezervisali, svesem jedne parcele!- îni se da se firme

utrkuju ko }e pre da rez-ervi{e zemqi{te iakoono treba prvo da separceli{e, pa zatim dase objavi javni konkursza otu|ewe. Vi{e investi-tora ve} je poslaloOp{tini pismo o nam-erama. Tako je kompanija“Autobatteriumbilliger” izNema~ke rezervisala 1,3hektara radi {irewa, kakokaù u svom pismu, nanovom trì{tu. Planirajuda izgrade objekat od naj-mawe 1.200 kvadrata, da

pro{ire svoje kapacitetei zaposle radnike. “LDLTrade” doo Beograd rez-ervisao je dva spojena pla-ca ukupne povr{ine 1,31hektar. Ta firma se baviproizvodwom ~elika i nam-erava da gradi halu u na{ojindustrijskoj zoni, dok jekompanija “Gerovit” izAran|elovca rezervisala~ak 3,5 hektara i u pismuo namerama obrazlaèdinamiku kojom bi reali-zovali svoju investiciju,obja{wava IrenaMilo{evi}. Kako se vidiiz dopisa ovog investi-

tora, ‘Gerovit” se baviproizvodwom u oblastiopreme za poqoprivredu, 80odsto robe izvozi, a una{oj industrijskoj zoniplanira gradwu vi{eproizvodnih objekata, od

kojih }e prvi bitiveli~ine do 7.000 kvadra-ta.Parcelu od 90 ari u

novom bloku rezervisala jefirma PNWOOD, tako|ejo{ dva investitora izPara}ina uradila su isto.“MOBILD” doo ho}e dakupi zemqi{te povr{ine1,84 hektara, dok je fir-ma “Kasako” (drvna indus-trija, vlasnik DarkoKova~) rezervisala 45 ari.Zemqi{te ho}e i investi-tor iz kom{ijske op{tine]uprija, preduze}e“Niskogradwa”, za koje jerezervisano 90 ari.

Ovo su sve budu}i kupciparcela u drugom (novom)bloku industrijske zone,dok je nedavnim skup{tin-skim re{ewem 1,7 hektarazemqi{ta prodato fran-cuskoj kompaniji “Plastand Metal”, a ]upri~aninRadisav Miloradovi} kupioje jo{ jednu parcelu. Sveu svemu, zaista velikointeresovawe za na{uIndustrijsku zonu “Zmi~”,pa Op{tina nastavqa wenoinfrastrukturno opremaweza dolazak novih investi-tora i razmi{qa o na~ini-ma wenog daqeg {irewa.

Z. Ra{i}

VE] 22 INVESTITORA U ZONISa posledwa dva kupca kojima je zemqi{te proda-to 27. maja dono{ewem skup{tinskog re{ewa ootu|ewu, 22 investitora je dosad kupilo parceleu industrijskoj zoni. Ostalih 20 su: “PPhhaarrmmaanniimmaavveett” Para}in, “Energopelet” Dowe Vidovo,“Brefino” doo, Vladan Mihajlovi} (]uprija),“Reguma” Para}in, “DUO Proinèwering”]uprija, Dejan Savi} (Svojnovo), “Sanikula”Gorwa Mutnica, “MIP Industrijske armature”iz ]uprije, Dalibor Ra{i} (]uprija),Industrijski park-“Rimaster”, ‘Cinkomet”, “MSKablovi” Para}in, Nenad Anti} iz Para}ina,“Klas komerc” êpure, “BBoobbiinnooxx” Svojnovo,Dejan Qubisavqevi} (]uprija), Radisav Miloradovi}iz ]uprije, Ivan Qubisavqevi} (]uprija) iRegionalni recikla`ni centar doo Para}in.

OD POQANE DOMALOG GRADA

Ve}ina investitoraje ve} sagradila svojeposlovne i proizvodneobjekte, nekoliko seupravo gradi, dok suinvestitori koji sume|u posledwima naspisku kupaca u pos-tupku pribavqawagra|evinske dozvole.Industrijska zona“Zmi~” pre samo sedamgodina bilo je praznapoqana, a sada je pravimali grad.

OGROMNO INTERESOVAWE INVESTITORA ZA INDUSTRIJSKU ZONU “ZMI^”

REZERVISAN SKORO CEO DRUGI BLOK ZONE��Zemqi{te ho}e da kupe “AAuuttoobbaatttteerriiuummbbiilllliiggeerr” iz Nema~ke, “LLDDLL Trraaddee” doo Beograd, “Gerovit” iz Aran|elovca, PPNNWWOOOODD, “MMOOBBIILLDD” doo i “Kasako” iz Para}ina, kao i “Niskogradwa” iz ]uprije. Samo jedna parcela ostala slobodna

Proteklih dana obavqanoje asfaltirawe internihsaobra}ajnica i parkingprostora oko velikog

poslovno-proizvodnog objek-ta koji je Op{tina Para}insagradila za potrebe {vedskekompanije “Rimaster” (ugov-

or o zakupu), pa se svakogmomenta o~ekuje daIndustrijski park u zoni“Zmi~” bude zvani~no pre-

dat na upotrebu [ve|anima.Ovo je bez sumwe naj-

va`niji doga|aj u Para}inuu ovoj godini jer prvi veli-

ki strani investitorpo~iwe poslovnu aktivnostu Industrijskoj zoni u objek-tu koji je sagradilaOp{tina. “Rimaster” ve}ima proizvodwu u na{emgradu u iznajmqenom pri-vatnom objektu i zapo{qavastotinu radnika, ali pre-seqewem u zonu mo}i }esvoje kapacitete dauvi{estru~i. [vedska kom-panija je dobila dràvnesubvencije za otvarawe novihradnih mesta i prema najava-ma, posle 400 radnika

koliko treba da ima dokraja ove godine, bi}eotvorena radna mesta za~itavih 1.000. Zbog toganije preterano re}i da}e predaja Industrijskogparka zakupcu bitinajlep{i, svakako najz-na~ajniji doga|aj za na{grad, koji zna~i mnogo zabudu}nost Para}ina. Zna~iboqi ìvot ne samo zaone koji }e tu prona}iposao, ve} i za druge kojipruàju razli~ite usluge.

Z. Ra{i}

ZAVR[ENO ASFALTIRAWE PROSTORA KOD OBJEKTA KOJI JE ZAKUPILA VELIKA KOMPANIJA IZ [VEDSKE

OP[TINA PREDAJE INDUSTRIJSKI PARK “RIMASTERU” OVIH DANAPosle zavr{etka hale, kompletira se ure|ewe fabri~kog kruga, asfaltirawe internih saobra}ajnica i parking prostora

“RIMASTER” ]E BITI NAJVE]IPOSLODAVAC U PARA]INU

Sa realizacijom svog biznis plana i zapo{qavawem1.000 qudi “Rimaster” }e postati najve}i poslo-davac u op{tini Para}in, jedan od najve}ih uPomoravqu. Prilikom sve~anog potpisivawa ugov-ora o zakupu sa predsednikom na{e op{tineSa{om Paunovi}em, 16. decembra pro{le godine,Tomas Stalnert, generalni direktor “Rimastera”,rekao je da se raduje mnogo boqim uslovima za radkoje }e imati u industrijskoj zoni, te da }e im tobiti odli~na baza za poslovawe. Rekao je i da je“Rimaster” nai{ao na fenomenalni prijemPara}inaca i lokalne vlasti. Ta uspe{na sarad-wa je i rezultirala velikom investicijom Para}inau izgradwu Industrijskog parka (preko dva mil-iona evra) i na kraju, primopredajom objekta, koja}e biti obavqena ovih dana.

Irena Milo{evi},na~elnica Odeqewa zalokalni ekonomski razvoj

Jedan od prvih investitora u Industrijskojzoni “Zmi~” je firma “Energopelet”

~etvrtak 18. jun 2020.4 InfrastrukturaBilten

Uporedo sa daqom izgrad-wom preostalih ulica uselima u skladu sa zahte-vima gra|ana, Op{tina jeve} zapo~ela veliki pro-jekat rekonstrukcijekolovoza u pedeset starih

gradskih ulica i to }ebiti najve}i predstoje}iprojekat.Vojislav Vasi}, na~elnikUprave za investicije iodrìvi razvoj, kaè da }eu tim ulicama najpre biti

zamewena postoje}a starai izgra|ena nova infra-struktura.- U starim gradskim uli-cama mewa}emo dotrajaluvodovodnu mreù, ki{nukanalizaciju gradi}emo

tamo gde je nema, gra-di}emo i trotoare, najpretamo gde to zahtevajurazlozi bezbednosti u~esni-ka u saobra}aju i tamogde ìteqi mesnih zajed-nica izgradwu trotoara i

pe{a~kih staza isti~u kaojedan od prioriteta u svo-jim sredinama, isti~eVasi}.Ciq lokalne samoupraveje da obnovi sve gradskeulice, najpre one u koji-ma je kolovoz najvi{eo{te}en i koje su infra-strukturno u lo{em stawu.Prioritet su tako|edelovi najprometnijih sao-bra}ajnica, poputKajmak~alanske i NikolePa{i}a, kako bi se stawe

kolovoza u gradu podiglona jedan vi{i nivo.Realizacija ovog velikogprojekta ve} te~e jer je utoku rekonstrukcija kom-pletne Ulice IvanaGorana Kova~i}a u kojoj jeprethodno zamewena staraazbestna vodovodna mreà.Deo ulice dobi}e atmos-fersku kanalizaciju kojunije imao, nakon ~ega }ecela ulica biti asfalti-rana. Stanovnici ovog delaPara}ina ima}e prakti~nonovu saobra}ajnicu, ~imeOp{tina ispuwava taj zahtevi pored zaka{wewa koje senije moglo izbe}i zboguvo|ewa vanrednog stawa.Kad je o prigradskim

naseqima re~, izgradwaulica u kojima su re{eniimovinski problemi seprivodi kraju, a asfalt}e veoma brzo dobiti sveulice u kojima je ioleve}a gustina naseqenostiuporedo sa re{avawemimovinskih problema. Upitawu su naseqa CaraDu{ana bez broja, Stri{konaseqe, Carice Milicejug, Ribnica, najgu{}enaseqene ulice naKara|or|evom brdu... Nedavno je asfaltiran

drugi krak Moravske uliceu @abaru u MZ “BrankoKrsmanovi}”, a na redusu ranije ugovorene uliceIve Andri}a u MZ “11.kongres” u nasequ CaraDu{ana bez broja iVlasinska u Stri{komnasequ, kao i deo ulicekod fabrike “Pionir”.

Z. Ra{i}

I pored izgradwe novihjavnih parkirali{taprethodnih godina,stanovnici na{e op{tineparkirawe smatrajunajve}im komunalnim grad-skim problemom jer semesto za parkirawe u gradu~esto sa te{ko}ompronalazi. Tako|e, sve jevi{e bahatih voza~a kojiparkiraju svoja vozila gdestignu, ~ak i na tro-toarima.Ima li na~ina da se {toskorije pove}a broj park-ing mesta, pitali smoDu{ana Ili}a, stru~wakaza pitawe saobra}aja uDirekciji za izgradwu, u~ijoj je nadle`nosti komu-

nalna delatnost parki-rawa. Kako saznajemo,Direkcija ima ciq daobezbedi 580 novih park-ing mesta, a to }e bitisprovedeno na tri na~ina.- Najpre, svuda gde to

omogu}avaju saobra}ajniuslovi, a gde to do sadanije bilo dozvoqeno, rec-imo u nekim delovima uli-ca na vi{e lokacija, bi}eomogu}eno parkirawe.Novih parking mesta bi}etako na postoje}im sao-bra}ajnicama i javnimpovr{inama gde god je tomogu}e. To }emo sprovestitokom godine i obezbedi-ti na taj na~in ne{tovi{e od 120 mesta. U planu

je tako|e da se preda najavno kori{}ewe podzem-ni parking ispod“Sun~anog trga”, da seizgrade parkinzi u nas-tavku postoje}eg iza

“Lamele” i kodzdravstvenih ustanova, teda se pro{ire iza zgrade

“Crnica” i Osnovnog suda,nabraja Ili}.Vi{espratna javna garaà

predvi|ena je iza tr`nogcentra “Kocka” nasada{wem parkingu, a saz-najemo da je tu planirano~ak 156 novih mesta. Sajavnom garaòm, uz sveprethodno navedeno, park-ing mesto u {irem centrugrada ne}e vi{e bitiproblem na}i. Bi}e oko580 novih. Posebna pogod-nost za gra|ane je najavada }e prva dva sata parki-rawa u javnoj garaì bitibesplatna. Z. Ra{i}

DIREKCIJA ZA IZGRADWU NA TRI NAÎNA RE[AVA]E AKTUELNI PROBLEM PARKIRAWA

BI]E OKO 580 NOVIHPARKING MESTA

TROTOARI I METALNI STUBI]I Zbog sve prisutnijeg bespravnog i bahatog parki-rawa (~ije je ka`wavawe u nadle`nosti sao-bra}ajne policije), Direkcija }e pro{iriti zonekoje se {tite metalnim stubi}ima, a to su pre sve-ga trotoari i pe{a~ke staze. Izgradwa trotoara radibezbednosti pe{aka, posebno dece i starijih,bi}e nastavqena. U Ulici Nikole Pa{i}a postavqenje delineator koji se pokazao korisnim, pa }e seoni montirati u vi{e drugih ulica...

Mesta za parkirawe obeleì}e se na postoje}im saobra}ajnicamai javnim povr{inama gde god je to mogu}e, uz pro{irewe i daquizgradwu parkirali{ta. Velika parking garaà gradi}e se iza “Kocke”

NAJVE]I PREDSTOJE]I OP[TINSKI PROJEKAT REALIZUJE SE U GRADU

REKONSTRUKCIJA KOLOVOZA 50 GRADSKIH ULICAPre obnove asfalta bi}e zamewena stara vodovodna mreà. U prigradskim naseqima izgradwa saobra}ajnica je u toku i bi}e usko-

ro privedena krajuPRIGRADSKA NASEQA[to vi{e gra|ana-vlas-nika parcela, budeizlazilo u susretop{tinskim slu`bamakad je o re{avawuimovinskih problemare~, ulice na oboduPara}ina bi}e brèasfaltirane. Jer, pod-setimo, izgradwa ulicamogu}a je samo ako jezemqi{te u op{tinskomvlasni{tvu. Jedino nataj na~in mogu}e je da seulica projektuje i dobi-je dozvola za izgradwu.

Rekonstrukcija ulicaIzgradwa ulicaMogu}nost izgradwe nakon re{enih imovinskih odnosa

VOJISLAV VASI],na~elnik Uprave za

investicije op{tine

DU[AN ILI]saobra}ajni inèwer

BUDU]A SPRATNA JAVNA GARA@A - prva dva sata parkirawa bi}e besplatna

~etvrtak 18. jun 2020. 5Infrastruktura Bilten

Ako se aktuelan tempoizgradwe ulica u seoskimmesnim zajednicama nas-tavi, a po svoj priliciho}e, tokom naredne ~etirigodine asfalt }e sti}ido ku}a 90 odsto stanovni-ka sela, a blato }e bitiprevazi|en problem. Madaje u prethodnom perioduve} asfaltiran velikibroj seoskih ulica,asfaltirawe je i daqevisoko na listi prior-iteta u para}inskim seli-ma, zbog ~ega op{tina nas-tavqa izgradwu ovog vidainfrastrukture nes-mawenim intenzitetom.U ovom trenutku asfalti-rano je oko dve tre}ineseoskih ulica u kojimaima doma}instava, a vi{eod polovine tog brojaizgra|eno je u proteklihpetnaestak godina. Ostajeza izgradwu otpriliketre}ina ulica, ali to nisusve ulice sa punostanovnika. Op{tinskiplan za ovu godinu jeizgradwa tridesetak uli-ca u dvadeset sela. Svagradili{ta investitor jeobeleìo tablama, {tozna~i da }e posao svakakodo kraja sezone biti ura|enako jo{ nije krenuo. I pored zastoja radova

tokom minulog vanrednogstawa, do zakqu~ewa ovog

broja “Biltena” izaktuelnog programa {estulica je ve} asfaltirano- po dve u Drenovcu iDowem Vidovu, po jednau Sikirici i Rataru, a pretoga po starom programuzavr{ena je ulica u Le{ju.U isto vreme, pripremniradovi teku u Stubici,Buqanu, [aludovcu i udrugim selima. Svako odovih gradili{ta obi{ao jepredsednik op{tinePara}in Sa{a Paunovi},kako bi se uverio ukvalitet posla i na licumesta podsetio gra|anekoji tamo ìve da }easfaltirawe u selima bitinastavqeno sve dok imaku}a ispred kojih jo{ gazeblato.

Izgradwa u StubiciStubi~ani su veoma pon-nosni na lepotu svog sela,a jo{ su zadovoqniji odkad je po~ela izgradwajednog wihovog puta odvelike va`nosti. Kada seUlica Branislava Nu{i}aasfaltira, saobra}aj koji}e wom i}i rastereti}eglavni put pored {kole,zbog ~ega je me{taninTomislav Marjanovi}posebno zahvalan predsed-niku Paunovi}u.- Hvala wemu, i svima

ostalima uz wega, kojisu se potrudili da seova ulica uradi, izneo jena{ sagovornik mi{qewetamo{wih stanovnika, apotvr|uje Smiqana, kojakaè da wen sin vi{e

voli {to se sad ovaj putradi nego kad je pro{legodine gradio ku}u.Ova ulica obe}ana je nazboru gra|ana pro{legodine i sad ispuwavamoto obe}awe, rekao jePaunovi} obilaze}ipo~etak radova u Stubici,podsetiv{i na ovogo-di{wi program asfalti-rawa u seoskim mesnimzajednicama, na ulice kojesu ve} ura|ene i one kojeslede.- Proteklih godina

asfaltirano je vi{e uli-ca u op{tini Para}innego u ~itavom prethodnomperiodu tokom devedesetihgodina i za vreme vla-davine Josipa Broza Tita.Asfaltirali smo vi{e odtre}ine ulica u seoskimmesnim zajednicama. Unaredne ~etiri godineo~ekujem da 90 odstoseoskih doma}instava imaasfalt ispred svojih ku}a.To }e biti na{ doprinosunapre|ewu uslova ìvotau selima, zakqu~io je

predsednik.Slobodan Radisavqevi} izStubice nagla{ava da senastavqa izgradwa ulicekoja mnogo zna~i zame{tane ovog dela sela. - Posle wenog asfalti-

rawa, planiramo naredneradove u jednoj ve}oj uli-ci na takozvanom Belombrdu. Slede}a }e bitiUlica Milana Raki}a, a umawim sokacima gde nemoè da u|e fini{er,radi}emo behaton umestoasfalta. Z.R.-M.S.

Prethodne sedmice priprem-ni radovi pred asfaltirawepo~eli su i u Ulici cariceMilice u [aludovcu, po èqime{tana koji su izgradwu teulice smatrali prioritetom itaj svoj zahtev izneli naposledwem zboru o planirawuop{tinskog buxeta. To je jed-na od bo~nih ulica koja izlazina glavni put, u kojoj je ve}izgra|ena kanalizacija,vodovodna mreà, a sada }e seasfaltirati, ~ime se poredkolovoza ujedno re{ava iproblem buji~nih voda. - Izgradwom asfalta prak-

ti~no re{avamo sve problemeu tom delu, potvr|uje Du{anIli}, predsednik Saveta oveMZ. On kaè da je dosta ulicau [aludovcu buxetskim sred-stvima Op{tine ve} asfalti-rano, a ovo je jedna od posled-wih. Kroz ulicu je pro{ao igasovod, izgra|ena je kompletnainstalacija, tako da nekihbudu}ih iskopavawa u woj nakonasfaltirawa ne}e biti.[aludovac je dobar primer

seoskih mesnih zajednica u koji-ma je mogu}e posti}i usloveìvota kakvi postoje u gradu.

Podsetimo, na zahtev me{tanapoplo~an je prostor ispreddoma kulture, radovi su nas-tavqeni daqe, dok je sam objekatrenoviran ranijih godina. Uovom selu na inicijativustanovnika izgra|ena je i mod-erna ~etvororazredna {kola.- Vodu smo dobili 2008. godine,od 2009. sa kanalizacijom smokrenuli. Posle smo asfalti-rali dve ulice, druge su nasi-pane, tako da i nemamo vi{e {tada radimo u selu, rekao je,

prezadovoqno, me{tanin MiladinRadisavqevi}.U pro{loj godini ispuwen je

zahtev koji se odnosio na~i{}ewe kanala za odvo|ewebuji~nih voda. Zavr{eno jeoko 100 metara kanalizacionemreè i okon~ani su radovi namokrom poqu. Za [aludovac je,tako|e, izra|en Plan detaqneregulacije za potrebe legal-izacije fudbalskog terena iizgradwe svla~ionica.

M.S.

ISPUWAVA SE VEOMA VA@AN ZAHTEV STANOVNIKA BUQANA IZGRADWA KOLOVOZA ZA ULICU CARICE MILICE U [ALUDOVCU

ISTOVREMENO SE RE[AVAJU DVA PROBLEMAAsfaltirawem ulice kroz koju su ve} pro{li vodovod, kanal-izacija i gasovodna mreà, buji~ne vode ne}e vi{e biti problem

GRADI SE PUT KAJEREMITSKOM GROBQUKao i u [aludovcu, i u ovom slu~aju se asfaltirawemre{avaju buji~ne vode koje su doma}instvima pravile {tetuU Buqanu su stalno u toku nekiposlovi zahvaquju}i izuzetnoaktivnom predsedniku SavetaMZ, a nedavno su u sklopuop{tinskih planova izgradweseoskih ulica po~eli priprem-ni radovi za asfaltirawe sao-bra}ajnice, odnosno Ulice caraDu{ana koja nema mnogostanovnika ali je zna~ajna jervodi prema Jeremitskom grobqu.

To je tako|e bio prioritetanzahtev me{tana Buqana jer zbogbuji~nih voda ulica je stalnobila u lo{em stawu i pored toga{to je u vi{e navrata nasipana. - Sav materijal koji nasipemovoda sa brda odnese, obja{wavaDragan Milenkovi}, ~elni ~ovek

sela, {to je dovodilo i dozapu{ewa kanala, pa se pojavqi-vao i dodatni problem u ~itavomselu jer je voda ulazila u dvori{tadoma}instava i pravila {tetu.Ulica cara Du{ana je druga

ulica u Buqanu koja }e bitiizgra|ena ove sezone. Naime,po~etkom godine po prethod-nom programu poplo~ana je\ur|evdanska ulica, gde su

buji~ne vode stvarale tako|evelike probleme. Ina~e, Buqaneje jedno od sela u kojima seure|uju javne povr{ine kod domakulture. Posle poplo~avawapostavqene su klupe, nova jav-na rasveta i zavr{ava se izgrad-wa novog spomenika. M.S.

PREMA DINAMICI RADOVA, ÂK 90 ODSTO @ITEQA SELA IMA]E IZGRA\ENU ULICU

ASFALT DO SVAKE KU]E ZA ÊTIRI GODINEOve sezone od tridesetak planiranih ulica trenutno je asfaltirano {est, a radovi pred asfaltirawe su u toku u ve}em broju sela

Po~etak izgradwe ulice u Stubici

Ulica vojvode Crepa u Le{ju prva je asfaltirana ove godine

~etvrtak 18. jun 2020.6 Lokalni izbori 2020.Bilten

Red. br. Ime i prezime Godina ro|ewa Zanimawe Prebivali{te

1. Vladimir Mili}evi} 1978. Dipl. inèwerzootehnike Para}in

2. Radojka Milovanovi} 1951. Penzioner Stubica

3. Sa{a Baci} 1966. Hirurg Para}in

4. Novica Markovi} 1964.In`. drumskog

saobra}aja Dowe Vidovo

5. Marija Milenkovi} 1991. Master ekonomista Para}in

6. Sneàna Zlatkovi} 1960. Lekar specijalista Para}in

7. Milo{ Ne{kovi} 1981. Doktor medicine Para}in

8. Dejan Miladinovi} 1974. Elektrotehni~ar pogona Drenovac

9. @ivka Milosavqevi} 1959. Ekonomski tehni~arkwigovo|a Davidovac

10. Milan Ili} 1970.Dipl. saobra}ajni

inèwer Para}in


1. Sa{a Paunovi} 1970.Dipl. in`. elektronike Para}in

2. Vesna Parezanovi} 1964. Lekar spec. pedijatrije Para}in

3. Bogdan Babi} 1968. Opti~ar Para}in

4. Ivana Marjanovi} 1963.Lekar spec.

op{te medicine Para}in

5. Goran [uti} 1967. Elektrotehni~ar Gorwa Mutnica

6. Goran Marjanovi} 1969. Ma{inski tehni~ar Svojnovo

7. Zorica Stanojevi} 1960. Medicinska sestra Para}in

8. Dragan Milenkovi} 1974. Radnik Buqane

9. Neda Balmazovi} 1980. Doktor stomatologije Para}in

10. êdomir Milo{evi} 1979. Doktor medicine Para}in

1. “SA[A PAUNOVI] - SIGURNONAPRED”- Sa{a Paunovi}Prvi na listi Sa{a Paunovi}


1. Ivan Stojanovi} 1981. Dipl. ekonomista Para}in

2. @arko Savi} 1976. Elektroinèwer Ra{evica

3. Ivana [}epanovi} 1981. Vi{i fizioterapeut Para}in

4. Irena Sokolovi} 1978.Prof. srpskog

jezika i kwièvnosti Para}in

5. Goran Jovanki} 1976.Dipl. ma{inski

inèwer Para}in

6. Danijel Naguli} 1974. Tehni~ar èlezn.saobra}aja Para}in

7. Dragan [qivi} 1961. Instruktor vo`we Dowe Vidovo

8. @aklina Lazi} 1970. Administrativniradnik Para}in

9. Valentina Milo{evi} 1976. Ugostiteq [avac

10. Filip Pavlovi} 1992. Radnik Bo{wane


1. Tomislav [aleti} 1952.Dipl. ma{inski

inèwer Para}in

2. Dragan Miti} 1963. Ekonomista Para}in

3. Qubi{a Raji} 1958.Dr veterin. medicine Glavica

4. Ledica Radunovi} 1958. Ekonomski tehni~ar Para}in

5. Mirjana Jankovi} 1965. Laboratorijskitehni~ar Para}in

6. Bojan Anti} 1965. Radnik-zanatlija Dowe Vidovo

7. Neboj{a Milo{evi} 1964. Radnik Siwi Vir

8. Zoran Peri} 1961. Ekonomski tehni~ar êpure

9. Tatjana Cincovi} 1974. Profesor Para}in

10. Slobodanka Simi} 1971. Medicin. sestra Para}in


1. Branislav Stojanovi} 1984. Dipl. arheolog Para}in

2. Andrija Radivojevi} 1979. Privatni preduzetnik Para}in

3. Milan Markovi} 1978. Dipl. ekonomista Para}in

4. Sneàna Gligovi} 1952. Penzioner Para}in

5. Milica Savi} 1988. Ekonomista Para}in

6. Milan Jablanovi} 1956. Ma{inski tehni~ar Stubica

7. Vladan Markovi} 1976. Ma{inski tehni~ar êpure

8. Maja Ne{i} 1973. Pred{kolskivaspita~-master Para}in

9. Branislav Peri} 1978.Gra|evinskiinèwer Para}in

10. Marija Paji} 1973. Med. sestra-tehni~ar Para}in

3. IVICA DAÎ] - “Socijalisti~kapartija Srbije (SPS)”Prvi na listi Branislav Stojanovi}

4. “ZDRAVA PRIÂ-TI SE PITA[“,Ivan Stojanovi}Prvi na listi Ivan Stojanovi}

5. SVI ZA PARA]IN - TOMISLAV [ALETI]Prvi na listi Tomislav [aleti}

2. ALEKSANDAR VUÎ] - ZA NA[UDECU. Aleksandar Vu~i}Prvi na listi Vladimir Mili}evi}

UTVR\ENA ZBIRNA

IZBORNA LISTA

Izborna komisija op{tine Para}in na sedniciodrànoj 10. juna donela je re{ewe o utvr|ivawuzbirne izborne liste za izbor odbornika Skup{tineop{tine Para}in. Objavqujemo liste po redosle-du, sa imenima prvih deset kandidata.

~etvrtak 18. jun 2020. 7Lokalni izbori 2020. Bilten


1. Danijel Mileti} 1976. Dipl. geograf Poto~ac

2. Neboj{a Milisavqevi} 1964. Prof. raz. nastave Para}in

3. Du{ica Ivankovi}Kati} 1963. Prof. raz. nastave Para}in

4. Goran Dini} 1962. Profesor Glavica

5. Suzana Aran|elovi} 1984. Prof. raz. nastave Para}in

6. Sa{a Jevti} 1968. Ma{inbravar Drenovac

7. Mirjana Stojkovi} 1989. Turist. tehni~ar Para}in

8. Du{an Arsi} 1981. Veterin. tehni~ar Ra{evica

9. Ivan \ur|evi} 1981. Dipl. ekonomista Ratare

10. Sandra @ivkovi} 1977. Komerc. tehni~ar Para}in

6. Dragan Markovi} Palma-Jedinstvena Srbija (JS)Prvi na listi Danijel Mileti}


1. Bojan Stoj~i} 1980. Prof. fiz. kulture Para}in

2. Bratislav Milojevi} 1961. Ekonomista Para}in

3. Aleksandra Ivanovi} 1960. Slu`benik Para}in

4. Slobodan Miki} 1971. Poqoprivrednik Gorwe Vidovo

5. Milena Milutinovi} 1993. Dipl. pravnik Para}in

6. Radivoje Jovanovi} 1960. Priv. preduzetnik Para}in

7. Aqo{a Gligorijevi} 1984.Dipl. filologarapskog jezika Para}in

8. Slavka Jovanovi} 1965.Dipl. in`.

poqoprivrede Glavica

9. Boban [qivi} 1984. Med. tehni~ar Dowe Vidovo

10. Mina Stupar 1991.Med. sestra- vaspita~ Para}in

7. “POKRET ZA SELO I GRAD”Prvi na listi Bojan Stoj~i}


1. Miroslav Mitrovi} 1984.Prehrambeni

tehni~ar Strià

2. Zoran Kojadinovi} 1974. Gra|evinskitehni~ar Para}in

3. Sr|an Stankovi} 1987. Proizvo|a~ prehr.proizvoda Para}in

4. Tamara Milo{evi} 1987. Vi{i fizioterapeut Glavica

5. Ivana Mitrovi} 1988. Ma{inski tehni~ar Strià

6. Milomir Ruì} 1957. Elektrotehni~ar Izvor

7. Vladimir Cvijovi} 1994. Programer Para}in

8. Stefan Nikoli} 1999. Voza~ Para}in

9. Isabella Ismailovi} 1998. Doma}ica Para}in

10. Kristina Nikoli} 2000. Med. sestra-tehni~ar Tekija

8. GRZA - PARA]IN SE PITA”Miroslav Mitrovi}Prvi na listi Miroslav Mitrovi}


1. Zoran Jovanovi} 1967. Prof. matematike Para}in

2. Aca Paji} 1983. Dipl. ekonomista Para}in

3. Slobodanka Trifunovi} 1962. Ekonomski tehni~ar Para}in

4. Vladimir Jovanovi} 1996. Prof. matematike Para}in

5. Jelena Radivojevi} 1986. Frizer-manikir Zabrega

6. Violeta Gaji} 1969. Radnik Para}in

7. Nikola Sretenovi} 1999. Kuvar Para}in

8. Nenad Milojevi} 1994. Konobar Para}in

9. Kristina Miladinovi} 1991.Industrijski farmaceut Para}in

10. Qubinka Dimitrijevi} 1964. Radnik Glavica

9. “ZA PROMENU VLASTI U PARA]INU-NI ZA JEDNE NI ZA DRUGE”Prvi na listi Zoran Jovanovi}

Izbori za poslanikeNarodne skup{tineSrbije, pokrajinskihskup{tina iodbornike skup{tinagradova i op{tinabi}e odràni u ned-equ, 21. juna.Nakon zakqu~ewa

dela Jedinstvenogbira~kog spiska zapodru~je op{tinePara}in, utvr|eno jeda u na{oj op{tiniima ukupno 47.957bira~a, a oni }eglasati na 55bira~kih mesta ugradskim i seoskimmesnim zajednicama.

Bira~ka mesta nadan izbora bi}eotvorena od 7 do 20sati, a bira~i suobave{tewa o adresimesta na kome glasajui broju pod kojim suupisani u izvod izbira~kog spiskadobili najkasnije petdana pre odràvawaizbora. Na bira~kommestu zabraweno jekori{}ewe mobil-nih telefona idrugih sredstavaveza i komunikacije.Izborna ti{ina

po~iwe 48 sati preotvarawa birali{ta

i traje do wihovogzatvarawa.Za predstoje}e par-lamentarne izboreRepubli~ka izbornakomisija (RIK) jeobjavila zbirnu lis-tu kandidata za nar-odne poslanike nakojoj je 21 progla{enaizborna lista. Pravoglasa na predsto-je}im izborima uSrbiji ima ukupno6.583.665 bira~a. Rokza promenu podatakapreko nadle`nogM i n i s t a r s t v adràvne uprave ilokalne samouprave

bio je 17. jun, 72 satapre odràvawa izb-ora. Kona~an brojbira~a RIK }e objav-iti 19. juna, a licakoja do 21. junasteknu pravo glasa,automatski }e bitiupisana u bira~kispisak.

Na lokalnimizborima u na{ojop{tini gra|ani sapravom glasa }e novisaziv Skup{tineop{tine sa 55odborni~kih manda-ta birati me|u devetlista sa kandidati-ma za odbornike.

U NEDEQU, 21. JUNA, U SRBIJI SE ODR@AVAJU REPUBLI^KI I LOKALNI IZBORI

NA BIRA^KOM MESTU ZABRAWENAUPOTREBA MOBILNIH TELEFONA

Iz arhive

~etvrtak 18. jun 2020.8 Dru{tvoBilten

Zavi~ajni muzej Para}inpo~etkom juna je oboga-tio svoje aktivnosti novimsadràjima, jer je za svo-je projekte, na konkursu,ostvario sredstva kodMinistarstva kulture iinformisawa.Jedan od projekata odnosise na rad na publikaciji"Arheolo{ka gra|aPara}ina i ]uprije", saz-nali od dr Vesne Vu~kovi},arheologa-vi{eg kustosamuzeja, koji je nosilacprojekta u saradwi saArheolo{kim institutomiz Beograda. Jedan deogra|e za publikacijupoti~e iz Muzeja "HoreumMargi" ]uprija, kako bise obuhvatio sav prostorte dve op{tine.- Na prostoru op{tine

Para}in trenutno postoji121 lokalitet, ve}inom izpraistorije, a mi èlimoda sav materijal od oko

150.000 fragmenata pre-gledamo i izdvojimo zapublikovawe. To suuglavnom nalazi sarekognoscirawa, mawi deoje sa arheolo{kihiskopavawa. Onda bi naosnovu tog materijalanapravili presek stawakad je re~ o praistoriji napodru~ju op{tina Para}ini ]uprija. Iz toga }eproiza}i publikacija kaodeo gra|e Arheolo{koginstituta Beograd koja dosada obuhvata 10 tomova, aova bi predstavqalajedanaesti tom i sadràlasve evidentirane prais-torijske lokalitete,obja{wava za “Bilten”Vu~kovi}eva.Vrednost projekta je

500.000 dinara, traje god-inu dana, a realizacijaje ve} po~ela u junu iscr-tavawem materijala,fotografisawem i opi-

sivawem predmeta.Projekat je vaàn kao deoarheolo{ke mape Srbije izperioda praistorije, aoblast para}inske op{tineje veoma bogata arheo-lo{kim lokalitetima, {tonije sve istraèno.

Drugi projekat senadovezuje na prethodni, aodnosi se na rekognosci-rawe isto~ne obale VelikeMorave. Do sada je ura|enorekognoscirawe zapadneobale, a druga strana bi}eistraèna novim projek-tom. Ministarstvo kul-

ture i informisawaodobrilo je za to sredst-va u iznosu od 300.000dinara. Nosilac projekta,kao i prethodnog, jepara}inski Zavi~ajni muzeju saradwi sa beogradskimArheolo{kim institutom.Na projektu }e raditiVesna Vu~kovi} i VojislavFilipovi} izArheolo{kog instituta.Relizacija }e trajati mesecdana, a po~etak je u novem-bru, kada nema vegetacijekoja ometa rekognosci-rawe terena. N. Stankovi}

Usluga “Pomo} u ku}i”je prioritetna usluga soci-jalne za{tite koja }e sefinansirati iz sredstavanamenskog transferanadle`nog ministarstvaza ovu godinu, pi{e uop{tinskoj odluci done-toj na sednici Skup{tineop{tina Para}in 15. maja.Uz u~e{}e op{tinskihsredstava od 10 odsto, zarad gerontodoma}ica pro-jektovan je iznos od 8,8miliona dinara. Javnanabavka je sprovedena,ponude izvo|a~a otvorenesu 16. juna u prostorija-ma Op{tinske uprave, pa}e gerontodoma}ice usko-ro po~eti da rade u punomkapacitetu.

To zna~i da }eangaòvane osobe kojeposeduju sertifikat zapruàwe ove usluge soci-jalne za{tite svakodnevno,po osam sati, pomagatisvojim korisnicima, a to

su stariji sugra|ani kojikoriste uslugu “Pomo} uku}i”. O~ekuje se da ovausluga u punom kapacite-tu krene tokom jula, akako saznajemo odMom~ila Milutinovi}aiz Klubu za starijeCentra za socijalni rad,bi}e angaòvano dvade-set gerontodoma}ica.

- Od tog broja, osam}e biti raspore|ene ugradu i dvanaest u selimana{e op{tine. Premasada{wem stawu, to su

sela Dowe Vidovo,Tre{wevica, Strià,Gorwa i Dowa Mutnica,Poto~ac, Tekija, Svojnovo,Drenovac, Kre`binac,Sikirica i Davidovac,kaè Milutinovi}.

Lokalna samoupravave} vi{e godina koristinamenske transfere min-istarstva nadle`nog zasocijalna pitawa zaa n g a ` o v a w egerontodoma}ica kojepomaù starijim osoba-ma koje ispuwavaju uslove

za tu uslugu socijalneza{tite. Osim u svakod-nevnim ku}nim poslovima,gerontodoma}ice starimanabave lek, namirnice,plate ra~une ili uredeoku}nicu... Ova usluga jetoliko potrebna, {to sevidi i na osnovu zahtevakorisnika, da je Op{tinaobezbe|uje u mawem obimukroz angaòvawe volon-tera u periodu kada pon-estanu namenska dràvnasredstva.

Tako je bilo i ovegodine, pa ~ak i u vremedok je u Srbiji trajalovanredno stawe. U tomperiodu, osobe koje sudobrovoqno pomagale star-ijima dolazile su dowihovih vrata i donosilesu im osnovnepotrep{tine, ali nisuulazile u domove zbogpo{tovawa antiepidemi-jskih mera.

M.S.

Na ovogodi{wi konkurs kompanije CRH"Partnerstvo za budu}nost" pristiglo je 37 pro-jekata, a odlukom ìrija progla{eni su pobedni-ci. Oni }e podeliti ukupni nagradni fond od 30.000evra, odnosno svaki od deset odabranih projekata}e dobiti po 3.000.Pobednici su slede}i: Udruèwe "\ur|evdan" zaprojekat "Obrazovawem do jednakosti" (Pripremaromske dece za polazak u {kolu), Op{ta bolni-ca Para}in za projekat "Bez alata nema zanata"(Opremawe hirur{kog odeqewa), Ekolo{ko obra-zovni centar "EKOS" za "EKO Alarm" (Nova vebi android aplikacija za merewe ekolo{kih uti-caja na ìvotnu sredinu), Dru{tvo "Petrus"Zabrega za projekat "Turizam i kulturno nasle|eza razvoj Petru{ke oblasti" (Unapre|ewe pris-tupnih puteva), Centar za razvoj preduzetni{tvai inovacija "Smart konek{n" za projekat "Lokalniekonomski razvoj posle KOVID-a 19", “Unekop”za projekat "Gradimo sa mawe CO2", a GimnazijaPara}in za opremawe informati~kog kabineta.UG “Srpsko dru{tvo za vanredne situacije”

realizova}e projekat "Mapa sada za zdravijubudu}nost grada" i popisati divqe deponije ismetli{ta u op{tini, dok }e Gra|anski pokret"Slobodan izbor" projektom "Para}inska e-pija-ca" napraviti veb platformu za berzu poqo-privrednih proizvoda. Me|u nagra|enim projektimaje i jedan sportski, pa }e [ah klub “Para}in” pop-ularisati {ah me|u u~enicima para}inskih osnovnih{kola. Ovaj jedanaesti po redu konkurs cementara je orga-nizovala, kao i prethodne, sa ciqem da finansi-jski podrì razli~ite inicijative u funkciji razvo-ja oblasti vezanih za lokalnu ekonomiju, zajednicui ìvotnu sredinu. Realizacija projekata po~iwenakon {to wihovi nosioci potpi{u ugovore.

N. Stankovi}

Obuka za razvoj rekreativnogi kulturnog turizma u rural-nim oblastima odràna je usubotu, 30. maja, u gazdinstvuporodice Milosavqevi} uZabregi. Obuku je otvorioVlada Vu~kovi}, pot-predsednik Dru{tva “Petrus”,a sprovela je turizmologJelena êperkovi}, predsed-nica sektorskog ve}a za tur-izam, trgovinu i ugostite-qstvo pri Vladi RS. Nakonprezentacija na kojima surazja{weni osnovni poj-movi vezani za turizam,

odràne su tri radionice uzu~e{}e 27 polaznika izDru{tva “Petrus” i gosti-ju iz drugih udruèwa. Ovo je bila jedna od

aktivnosti u okviru projektakoji Dru{tvo “Petrus”realizuje odobrenim sred-stvima iz Regionalnog pro-grama lokalne demokratijena zapadnom Balkanu(ReLOaD), koji finansiraEU preko UNDP. Partner“Petrusa” je Centar zadru{tveno-ekonomski razvojJagodina. Z.R.

ZAVIÂJNI MUZEJ DOBIO SREDSTVA ZA PROJEKTE OD MINISTARSTVA KULTURE

ARHEOLO[KA GRA\A PARA]INA I ]UPRIJEOsim projekta za ovu publikaciju, posebni projekti su rekognoscirawe isto~neobale Velike Morave i digitalizacija

DIGITALNA OBRADA MATERIJALAPrema re~ima direktora Zavi~ajnog Muzeja BranislavaStojanovi}a, sredstva Ministarstva kulture iinformisawa dobili su i za digitalizaciju projekta"Oìvi sredwovekovni Petrus". - Radi}e se u vidu pro{irene stvarnosti, a odobrenoje 400.000 dinara. Projekat podrazumeva digitalnuobradu sredwovekovnog materijala na{eg muzeja ipripremu za virtuelnu izlo`bu. Uradi}emo i 3D rekon-strukciju utvr|ewa “Petrus”. Realizacija po~iwepo dobijawu sredstava i traje do kraja godine.Posetiocima Muzeja izlo`ba }e bi}e dostupna nadru{tvenim mreàma, a bi}e ura|ena i aplikacijaza mobilne telefone, nagla{ava Stojanovi}.

STARA LICA IMAJU PODR[KUKoliko je va`na pomo} starima bilo je evi-dentno posebno tokom vanrednog stawa, kadastariji od 65 godina u gradu, a od 70 u seli-ma, nisu ni smeli da izlaze iz svojih domo-va i dvori{ta zbog zabrane kretawa. OsimSlu`be za podr{ku koja je bila formirana ba{radi pomo}i tim gra|anima, osobe koje su koris-tile uslugu “Pomo} u ku}i” tu podr{ku su idaqe imale, tako da nisu morale da brinu ko}e im doneti osnovne namirnice ili lek.

GERONTODOMA]ICE ]E USKORO RADITI SA PUNIM RADNIM VREMENOM

POMO] STARIMA BI]E U VE]EM OBIMUPonude pristigle na javnu nabavku za izvo|a~a radova otvorene su 16. juna

NAGRA\ENIDOBIJAJU

PO 3.000 EVRAMe|u deset najboqih su i projekti dveustanove, Gimnazije i Op{te bolnice

“CRH SRBIJA” OBJAVILA REZULTATE KONKURSA

AKTIVNOST DRU[TVA “PETRUS” ZABREGA

OBUKA IZ OBLASTIRURALNOG TURIZMA

Svi polaznici seminara

Jedan od predmeta iz stalne postavke Muzeja

Ova ustanova kulture svake godine uspe{naje na konkursu resornog ministarstva

~etvrtak 18. jun 2020. 9Grad Bilten

Radovi u reci Crnicina produètku kinete domosta u Nemawinoj ulici,koji su tekli i tokomvanrednog stawa, zavr{enisu u drugoj nedeqi juna,{to predstavqa izavr{etak velikog pro-jekta izgradwe sistema zaodbranu Para}ina odpoplava. Me|utim, garant-ni period traje do krajagodine. To zna~i da osta-je prostor za sitnepopravke ura|enog uko-liko to bude bilo potreb-no, nagla{ava Milo{Tomi}, koordinator pro-jekta za{tite Para}inaod velikih voda. - Projektom su bili obuh-va}eni radovi na obali iu koritu reke, ~ime je odpoplave obezbe|eno 10.870metara obale. Pro{le sed-mice sve su obi{li ipredstavnici JP“Srbijavode” u ~ijoj jenadle`nosti Crnica,isti~e Tomi}.On podse}a da je pro-

jekat dobio pro{irewe inastavqa se izgradwom~etiri pregrade u gorwemslivu reke. Vrednost svihdosada{wih radova bilaje oko ~etiri milionaevra, ali su za pregrade,koje }e stepen za{titepodi}i na jo{ vi{i nivo,odobrena dodatna sredstvaod 500.000 evra. Te pre-grade sluì}e za zaus-tavqawe nanosa i buji~nogtalasa za vreme obilnih

ki{a, a gradi}e se narekama Grza i Suvara,Jereminskom i Slemenskompotoku.Konkurs za izbor izvo|a~aradova raspisala jeAustrijska razvojna agen-cija “Ada”, zaduèna zaimplementaciju projekta.Po~etkom juna u Be~uotvorene su prispeleponude. Me|utim, s obziromna to da izvo|a~a biraEU, koja finansira pro-jekat, te da je u toku

zakonski rok koji se morapo{tovati za àlbe, jo{nema zvani~ne informacijeo izabranom izvo|a~u.Prema utvr|enoj dinamici,izgradwa pregrada bi tre-balo da po~ne po~etkomjula. Zainteresovanih fir-mi je bilo, {to se vidi ipo tome {to je u vremetrajawa tendera nekolikozainteresovanih ponu|a~aobi{lo teren i prostor nakome bi trebalo da serealizuje projekat.

Tomi} nagla{ava da }ese pomenute ~etiri pre-grade graditi iz razloga{to se u brdskim prede-lima u vreme velikih ki{au potocima stvaraju nanosikamena, zemqe, drve}a igrana. Ti nanosi dolaze uCrnicu i pove}avaju opas-nost od poplave, pa seizgradwom pregrada stvara-ju male akumulacije inanosi se tako zaustavqa-ju, a po potrebi ~iste.To }e mnogo zna~iti za

za{titu Crnice odpoplavnog talasa, jer jebez nanosa protok velik-ih voda mnogo brì.Izgradwa pregrada bi tre-balo da se realizuje dokraja ove godine.

N. Stankovi}

Turisti~ka organizaci-ja op{tine Para}in (TOP)se u potpunosti vratila “unormalu” posle pandemijekorone i vrlo ambicioznoi posve}eno nastavqazapo~eti posao u ovoj godi-ni, rekao je direktorAqo{a Gligorijevi}.- Tako }emo 26. juna u

glavnoj ulici sa na{imprijateqima iz P~elarskogdru{tva "Grza" organizo-

vati Sajam meda ip~elarske opreme. Tako|esmo suorganizatori“Me|unarodnog {ahovskogfestivala” koji ove godinepo~iwe 3. jula na bazen-ima “Presti`”. Verujemoda }e uprkos svemu ovamanifestacija po kojoj jePara}in poznat na glob-alnom nivou privu}i punotakmi~ara iz Srbije i izinostranstva, kaèGligorijevi}.Turisti~ka organizacijaposebno radi na izraditehni~ke dokumentacijeza unapre|ewe i izgrad-wu turisti~ke infra-strukture koja bi bilaimplementirana na Grzii u Sisevcu. Direktor jeuveren da }e tokom godineova dva izleti{ta imativi{e poseta doma}ih tur-ista nego ranije.- Podsetio bih da je

pro{le godine ostvarenrekord po broju no}ewa

u na{oj op{tini, ~ak20.000, dok je u ovoj godi-ni rezultat bio odli~an dopo~etka pandemije korone.Ove godine }emo raditi ina promovisawu i orga-nizaciji "vinskih tura".Realizova}emo ih u saradwi

sa lokalnim vinarijamakoje budu èlele da pose-tiocima otvore svoja vra-ta, a znamo da mogu da sepodi~e kvalitetom,najavquje Gligorijevi}.Po wemu, to }e biti sja-jna prilika da pored vinaTuristi~ka organizacijapromovi{e i kompletnugastronomsku ponuduPara}ina baziranu naVasinoj torti, pastrmci ipara}inskom }evapu.Vasina torta i mani-

festacija “Sajam vina”na{li su se, ina~e, nasajtu “Svetskog atlasahrane” koji je pokrenu-la poznata izdava~kaku}a "Lonely planet"

koja se bavi turisti~kimpublikacijama u svetu.TOP je poslala ovom izda-va~u nekoliko lokalnihpri~a, me|u kojima su kaonajzanimqivije izabraneone o Vasinoj torti i“Sajmu vina”. N. Stankovi}

Komunalna akcija velikogspremawa i ~i{}ewa gra-da pod nazivom "Para}in-na{e dvori{te" realizu-je se dugi niz godina.Po~ela je u posledwojdekadi maja u mesnoj zajed-nici “Dankovo”, a nas-tavqena u ulicamaCviji}evoj, Partizanskoj,Ivankova~koj, VojislavaIli}a, Milovana Gli{i}a,@elezni~koj, êgarskoj,Dalmatinskoj, Vrap~anskoj,zatim u ulicama BrankaRadi~evi}a, DimitrijaMarjanovi}a, IlijeGara{anina, Mici}evoj,Poenkareovoj, Ravani~koj,Wego{evoj, Obili}evoj,Jevrejskoj, MarkaOre{kovi}a i Jadranskoj.Veliko ~i{}ewe u mesnimzajednicama po preciznoutvr|enom rasporedu orga-nizuju zajedno Op{tinaPara}in i Javno komu-nalno preduze}e, a gra|anise putem flajeraobave{tavaju kada }e bitiu wihovoj ulici.Kako smo saznali od

nadle`nih iz JKP-a, poredru~nog i ma{inskog

~i{}ewa i prawa svihgradskih ulica, obavqa seizno{ewe kabastog otpa-da koji iz svojih dvori{taiznesu gra|ani na ivicutrotoara, u utvr|enom ter-minu. Kako bi se {toboqe obavio posao ~istil-icom, gra|ani bi trebaloda sa javnih povr{inauklone svoje parkiraneautomobile. Direktor JKPDanijel @ivkovi} kaèda sugra|ani uvek imajudobre i pozitivnekomentare kada je ovaakcija u pitawu jeromogu}ava da wihovaokolina bude ~ista iure|ena. Javno komunalno pre-

duze}e je i ovog puta poz-valo gra|ane da se ukqu~eu ure|ewe svoje sredine~i{}ewem ispred svojeku}e ili lokala iodràvawem higijeneispred svoje kapije na uli-ci. Zapo~eta “generalka”traja}e na daqe duì vre-menski period, dok se neuredi celokupni javniprostor na teritorijina{eg grada. N. Stankovi}

Kao i svake godine uovo vreme, zelenepovr{ine u centru gra-da ulep{avaju seletwim rasadom, takoda cvetne leje izgleda-ju jo{ lep{e tokomcelog leta i jeseni.Zamena zimskog rasadaletwim obavqena je udrugoj nedeqi juna, sadau ne{to teìm uslovi-ma zbog ki{a, a rad-nici “Zelenila” dobilisu pomo} kolega izdruge radne jediniceJKP. Zasa|eno je oko17.500 sadnica begoni-je, tagetisa i nove

gvineje u centru grada,ispred Op{tine, kodsredwo{kolskog centrai kod spomenika na keju.Posao je obavqen bez

angaòvawa volontera,samo sa postoje}om rad-nom snagom koja jenedovoqna za sve redovneaktivnosti koje po pro-gramu sprovodi JKP.Mawak zaposlenih jeproblem u celom Javnomkomunalnom preduze}uzbog zabranezapo{qavawa, a prob-lem se prevazilazi stal-nim preraspore|ivawempostoje}ih radnika. N.S.

REDOVNI POSAO RADNIKA “ZELENILA”

ZAMENA RASADA UCVETNIM LEJAMAOvo je obavqeno uz ko{ewe i drugo redovnoodràvawe parkovskih povr{ina

ZAJEDNI^KA AKCIJA JKP I OP[TINE

“PARA]IN,NA[E DVORI[TE”“Generalka” grada po~ela je krajem majai traja}e dok se ne o~isti sav javni pros-tor u svim mesnim zajednicama

SITNIJE POPRAVKE SISTEMA ODBRANE OD POPLAVE JO[ MOGU]E

ZVANI^NO ZAVR[ENI RADOVI NA CRNICIGarantni period traje do kraja godine, a po~etkom julakre}e nastavak projekta u gorwem slivu Crnice

“PARA]INPUTUJE KA VAMA”

Gligorijevi} jenajavio i kampawu kojasledi, a odnosi se nasaradwu sa Turisti~komorganizacijom Srbije naunapre|ewu mar-ketin{ke promocijena{e op{tine. Radninaziv kampawe je"Para}in putuje kavama", a vi{e detaqa unarednom periodu.

TURISTI^KA ORGANIZACIJA IMA PLANOVE ZA POVRATAK TURISTA

JO[ BOQA MARKETIN[KA KAMPAWAPosle Sajma meda i Me|unarodnog {ahovskog festivala, radi}e na promovisawu “vinskih tura”

RADOVI U GORWEM SLIVU Projektnu dokumentaciju neophodnu za radoveu gorwem slivu Crnice obezbedila je navreme op{tina Para}in. Lokalna samoupravaje ve} imala spremqene projekte za vi{e tihbuji~nih potoka, a obezbedila je i re{avaweimovinskih odnosa na terenu i izdavawegra|evinskih dozvola. Tendersku dokumentacijuza izvo|ewe radova pripremila je “Ada”

Aqo{a Gligorijevi}, direktor

Projekat je okon~anzavr{etkom radova na kineti do mosta

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 18. jun 2020. ~etvrtak 18. jun 2020.

U op{tini Para}in nastavqa seizgradwa de~jih igrali{ta ugradu i selima, a po~etkom junanajmla|im ìteqima Ra{evice pre-dat je na upotrebu jedan takavobjekat sagra|en ispred Doma kul-ture u centru sela, u okviru kom-pletnog ure|ewa tog prostora. Kaoi ostala igrali{ta, i ovo jeopremqeno adekvatnim igra~kamai mobilijarom, ogra|eno i sa gumi-ranom podlogom. Ra{ev~ani sudobili jedan moderan prostor kaoi u gradu, zbog ~ega su prezadovo-

qni. Ovo igrali{te je deo ure|ewa

kompletnog prostora ispred i izaseoskog doma, na zahtev me{tanaRa{evice i uz podr{ku SavetaMZ tog sela, rekao je predsed-nik op{tine Sa{a Paunovi} ovimpovodom. Prvi deo radova po ovomprojektu je ura|en, dok }e se udrugoj fazi ure|ivati prostor izadoma. Tu }e se izgraditi sport-ski teren za omladince irekreativce, ali se za deo togprostora jo{ uvek re{avaju

imovinski problemi. Kako kaè predsednik Saveta

MZ Zoran Petrovi}, prostor saterenom iza doma bio bi delomasfaltiran, delom poplo~an.- Ujedno imamo projekat za

veliko sportsko igrali{te iznadsela, blizu crkve, a predvi|enoje wihovo povezivawe kru`nimputem, kaè Petrovi}, napomiwu}ida je veoma zadovoqan saradwomsa lokalnom samoupravom budu}ida su ispo{tovani svi dogovorisa zborova o planirawu buxeta. - Pored de~jeg igrali{ta, real-izovali smo i pokrivawe crkve,{to je godinama bio problem izahvaqujemo se Op{tini koja namje pomogla. O~ekujemo na ovomverskom objektu i realizaciju pot-pornih zidova, gde nam op{tinatako|e pomaè finansijskimsredstvima, nagla{ava Petrovi}.A kad je o planiranoj izgrad-

wi malog sportskog terena re~,arhitekta Direkcije za izgrad-wu Marko Jovi~i} kaè da je upitawu multifunkcionalni terenza male sportove, a u sklopuure|ewa tog prostora uredi}e sei prilaz vagi. M.S.

Me{tani Dowe Mutnicedo~ekali su ono {to su odOp{tine traìli ba{ nadan svoje seoske litije, trod-nevnog praznika SveteTrojice. U centru sela, urenoviranom delu objektavelike seoske prodavnice,8. juna zvani~no je naupotrebu predata - apote-ka. Vrpcu je presekaopredsednik op{tine Sa{aPaunovi} sa direktorkomApoteke “Para}in”Nadicom Sekuli} iMilo{em \ur|evi}em, uvreme dok je ispred, {tozbog apoteke, {to zbogseoske slave, trajala pra-va narodna fe{ta, uz tru-ba~e.I stari i mladi prezadovo-qni su {to sada ne mora-ju vi{e da odlaze u gradpo lek. Mogu da ga prezu-mu ~im iza|u od lekara izseoske ambulante jer }eapoteka raditi svakod-nevno. Zorica Radojkovi},Nemawa Ruì}, Gordana

Panti}, @ivadin Ruì}....Svi su jednoglasni da jeapoteka “prava stvar”.- Dugo smo je ~ekali, alido~ekali. Zna~i mnogo nesamo za Dowu Mutnicu, ve}i za Izvor, Kla~evicu,

Le{je i sva okolna sela. Ovoje najlep{i dan u mom ìvo-tu, a imam 72 godine, rekaonam je odu{evqeno jedan odme{tana.

Kako isti~e Milo{\ur|evi}, otvarawe apoteke

je bio ~est zahtev gra|ana,zna~ajan i za okolna sela kojagravitiraju ka Mutnici zbogosnovne {kole, po{te, ambu-lante... Pre svega zna~i star-ijim me{tanima kojima nijelako da odu do grada.

A predsednik Op{tineSa{a Paunovi} podse}a daje ova apoteka tre}a po reduu selima u sastavuop{tinske Apoteke“Para}in”. Prethodna jeotvorena u Ra{evici, a sveu korist zdravstveneza{tite gra|ana koji u timsredinama ìve. - Ispunili smo obe}awe

dato me{tanima DoweMutnice, tu je u bliziniambulanta i polako real-izujemo plan da i stanovni-ci seoskih mesnih zajedni-ca imaju pribli`no isteuslove ìvota kao i stanovni-ci gradskih MZ kad je re~o uslugama koje pruàjuslu`be lokalne samouprave,navodi predsednik. Proslavu seoske slave i

otvarawe apoteke, ~ime sukompletirani svi va`niobjekti u centru sela,me{tani su nastavili uve~e,uìvaju}i u nastupu muzi~kezvezde Sneàne Babi}Sneki. Z. Ra{i}

Sude}i prema fotografiji kojuobjavqujemo, Dowe Vidovo za nekibliski vremenski period ne}e vi{ebiti obi~no selo. Fazna obnova Domakulture traje ve} izvesno vreme, apored dosad ura|enog, planiraju seveliki radovi na daqem ure|ewucentra sela. Nakon renovirawa ambu-lante, platoa oko spomenika, pros-torije za sastanke i aktuelnih rado-va na velikoj sali Doma kulture, unarednom periodu sledi izgradwaparka iza doma.

- Bi}e to veliki park sa zelen-im povr{inama, ure|enim stazama,klupama i parkovskim osvetqewem.Centralni deo zauzima}e fontana,prva te vrste u nekom selu, a veli-ki deo prostora bi}e namewen najm-la|ima. Napravi}emo moderno de~jeigrali{te sa gumenom podlogom,toboganom, quqa{kama i ostalimde~jim mobilijarom. Za mlade,izgradi}emo teretanu na otvorenom,sa spravama koje imaju samo pojedi-ni gradovi... A za najstarije i qubite-

qe {aha, u parku }e senalaziti velika {ahovs-ka tabla, najavquje ~elni~ovek Doweg VidovaDragan @ivkovi}.

Teniski teren sareflektorima bi}eizgra|en u drugom deluprostora i bi}e pravaatrakcija za omladinu irekreativce. Sve u sve-mu, ovako “skockan” cen-tar Doweg Vidova posta}eprelep i najasavremeni-je ure|en prostor, ba{onakav kakav selo pop-ut Doweg Vidovazasluùje. Z.R.

Golubovac je jedno od najmawih selapara}inske op{tine i do sada me{tani nisuimali objekat za rad mesne zajednice, zasastanke i okupqawa, pa su na zborovimagra|ana od predsednika op{tine zahtevaliobezbe|ewe jednog takvog prostora. Zbog toga je nedavno po~ela rekonstruk-cija jednog maweg starog op{tinskog objek-ta koji je dugo bio van funkcije i nalazise pored {kole. Objekat moè imati dverazli~ite namene, odnosno, po zavr{etkuradova jedna prostorija sluì}e zaokupqawe Golubov~ana i rad MZ, dok }edrugi deo biti u funkciji seoske pro-davnice, kaè me{tanin Nenad Stojkovi}.Za rad mesne zajednice ranije su kori{}eneprostorije seoske {kole i doma, ali niovi objekti sada nisu u funkciji, takoda aktuelna obnova maweg objekta zaistamnogo zna~i me{tanima. Investiciju vred-nu oko 600.000 dinara realizuje Mesna zajed-nica sredstvima op{tinskog buxeta, a radovisu privedeni kraju, tako da }e zgrada brzobiti u funkciji. Zahtev sa zbora gra|ana u Golubovcu pro{legodine ispuwen je, tako, ove. M.S.M

U SKLOPU KOMPLETNOG URE\EWA JAVNOG PROSTORA KOD DOMA KULTURE

ZZZZ AAAA VVVV RRRR [[[[ EEEE NNNN OOOO DDDD EEEE ^̂̂̂JJJJ EEEEIIII GGGG RRRR AAAA LLLL IIII [[[[ TTTT EEEE UUUU RRRR AAAA [[[[ EEEE VVVV IIII CCCC IIIIU slede}oj fazi radova, iza doma }e se graditi multifunkcionalni teren za male sportove

NOVA DE^JA IGRALI[TAPored Ra{evice, de~ja igrali{ta

sagra|ena su jo{ u Tre{wevici iêpuru, dok je u MZ Popovac obavqe-na rekonstrukcija i ono }e uskorobiti predato na upotrebu. U gradu,na upotrebu su predati de~ji pros-tori u ulicama Mom~ila Popovi}ai Vojvode Stepe, kao i ispred objek-ta MZ “Dankovo”, a uskoro }e bitipredata na kori{}ewe i igrali{tau Adakalskoj ulici u Dowem parkui u Jagodwaku, uz daqu izgradwunovih i rekonstrukciju svih posto-je}ih starih prostora za igru dece.

GOLUBOVÂNIMA MESTO ZA OKUPQAWE

VELIKI PLANOVI MESNE ZAJEDNICE ZA URE\EWE SELA

PREPOROD CENTRA DOWEG VIDOVA

NARODNA FE[TA U DOWOJ MUTNICI ZBOG SEOSKE SLAVE I ISPUWENOG ZAHTEVA

SVEÂNO PREDATA NA UPOTREBU APOTEKASvakodnevni rad apoteke u Dowoj Mutnici vrlo je vaàn i za ìteqe okolnih sela

Dva u jednom - budu}i prostor za MZ i prodavnicu

Budu}i izgled prostora iza Doma

Sada{we stawe

~etvrtak 18. jun 2020.12 SeloBilten

Sve je vi{e mladih,{kolovanih proizvo|a~akoji imaju viziju kako bibudu}a poqoprivrednaproizvodwa trebalo daizgleda kod nas, a dosta jei onih koji se usude da tuviziju ostvare. StefanBogdanovi} iz Popovcaima oko tri hektara zasa-da leske, odnosno oko 1000stabala, hektar pod {qiva-ma i oko 40 ari vinogra-da. Ovaj mladi vo}ar pre

nego {to se odlu~io za ovuvrstu zasada edukovao se navi{e na~ina. Da bi podi-gao zasad, prvo je uradioanalizu zemqi{ta, a potomuz pomo} subvencijaMinistarstva poqo-privrede od 40 odstokupio sertifikovane sad-nice i opremu za navod-wavawe. Stefan kaè da se

pre sadwe savetovao savo}arima koji imaju starezasade.- Razmak izme|u ovih sad-nica treba da bude {estmetara iz razloga {to jeovo biqka koja ra|a per-iferno po obodu, te ako sedodiruju gran~ice susednihle{nika, u tom delu se rodsmawuje. Le{nik se sadi ujesen, a prvi ozbiqnijiprihodi dolaze tek poslepete ili {este godine,podse}a Stefan. Oni kojise bave proizvodwom tevo}arske kulture kaù daje cena le{nika uvek dobrai da kupaca ima. Bogdanovi} je lesku sadiotako da su ove godineformirani `bunovi koji suu tre}oj godini, a gaji izasad u ~etvrtoj godini~iji prvi rod o~ekujenaredne godine. Prou~ava-

ju}i kako razvoj le{nika,tako i karakteristikena{eg podnebqa, odlu~ioje i posadio ~etiri ser-tifikovane sorte. To su"romana", "mortarela","gifoni" i “lange”. Jakoje bitno da u zasadimaima razli~itih sorti zbogopra{ivawa, a wegovesorte su najtraènije imogu najlak{e da se pro-daju.

- Prvi rod le{nikao~ekujem tek u petoj,{estoj godini, ali suto male koli~ine jer semaksimalni prinosdostiè tek u 10. i 11.godini. Tada se moèo~ekivati od 8 do 12kilograma le{nika postablu, ali od tekoli~ine otpadne 40 pos-to na quspu. Stablaiziskuju negu poputprskawa, |ubrewa inavodwavawa, a zasad bitrebalo ograditi zbog{teto~ina, pri~a mladiproizvo|a~.U Pomoravqu, pa i u

na{oj op{tini, sve je vi{evo}ara koji su se odlu~iliza zasade leske. Kako kaù,ako na maloj povr{iniseju ratarske kulture nemogu ni o~ekivati velikuzaradu, pa zato onima kojinemaju mnogo zemqe pre-ostaje vo}arstvo ili povr-tarstvo, a le{nik je uvekdobar izbor.

B. Drenovakovi}

Krajem juna bi trebaloda zapo~ne ètva ìta.Maj je bio ki{an ihladan, kao i prva deka-da juna, a pre toga jedugo bila su{a, aliagronomi kaù da nasgeneralno gledano o~eku-je solidna ètva. Tozna~i da }e prosek bitioko ~etiri tone hlebnogzrna po hektaru. Ki{a jepadala neravnomerno, paima delova Pomoravqagde je usev u odli~nomstawu, dok sa drugestrane ima podru~ja gdeki{e nije bilo dovoqno paje p{enica re|a, klasovaje mawe po kvadratu, {toomogu}ava da zrno budekrupnije.

Deo p{enice upomoravskom kraju je ipaku lo{em stawu. Ima dos-ta primera gde su zemqo-radnici zbog prethodnevelike su{e preoravali

p{enicu, jedan deoparcela je osredwegkvaliteta, ali ima iparcela gde je p{enicaodli~na jer su primeweneagrotehni~ke mere.Savetodavac za ratarst-vo iz Poqoprivredno-savetodavne stru~neslu`be u JagodiniMiodrag Simi} podse}apoqoprivrednike da obi-

laze redovno parcele ipripreme za ètvu kakomehanizaciju, tako i skla-di{ta.[to se ti~e kukuruza,

ki{a je popravila stawevlage u zemqi{tu, a sunceje sada potrebno svim kul-turama. Oni koji nisuuradili kultivirawe ikoji imaju mogu}nosti, uzavisnosti od stawa kuku-

ruza, mogu uraditi i tumeru. Simi} jo{ podse}ada posle ètve slediqu{tewe strni{ta. Dabi se sa~uvala vlagapotrebno je uraditiplitko orawe, a ako seto uradi na vreme,stru~waci kaù da semoè u nekim godinamasa~uvati i do 100 litaravlage u zemqi{tu zanaredni usev. S obziromna to da se sve vi{emewaju klima i temper-atura, veoma su va`ne

zalihe vode u dubqim slo-jevima, a ovim postupkomse ètveni ostaci i min-eralizuju i re{ava setako|e problem korova uparcelama.Pripreme slede i za dru-gi otkos lucerke. Wu tre-ba kositi kad je 10 do 15procenata procvetala, jerje tada najhranqivija.

B. Drenovakovi}

Jedna od najkvalitetnijihkrmnih biqaka je svakakolucerka, a ono {to moèda se u~ini da bi se ovoproteinsko krmivo koris-tilo tokom cele godineje da se konzervira kaoseno ili kao senaà.Savetodavac za sto~arstvoPSSS Jagodina VericaLazarevi} obja{wava daje najve}i problem prisu{ewu prvog otkosalucerke za seno visokavla`nost vazduha i tla. - Osim toga, biqke iz

prvog otkosa odlikuju segrubqim stablom i mawimu~e{}em li{}a u ukup-noj biqnoj masi. U takvojmasi li{}e se brè su{iu odnosu na stablo, krunii opada, a sa wim se gubii najhranqiviji deo biqke.Naime, u listu lucerkenalaze se tri ~etvrtinesadràja proteina, kao inajve}i deo vitamina iminerala. Ukoliko ume|uvremenu pada i ki{a,poko{ena masa ostaje nazemqi duè i uz ispi-rawe najva`nijih hran-qivih sastojaka, to ometaregeneraciju i o{te}ujemlade biqke, kaèLazarevi}eva.Pravqewe senaè, odnos-no senaìrawe je na~inspremawa sto~ne hranerelativno novijeg datuma,posebno kod nas, a premaiskustvima i rezultati-ma spravqawa senaè,postignuti su proizvodnii ekonomski efekti saboqim rezultatima nego sasenom i silaòm. Pri

pravilnom postupku mawi sugubici, a krma sa sadràjemvlage 45-50 odsto zadràvasveìnu, ostaje list u celi-ni, nema mehani~kih gubita-ka, ~uva se prirodna boja imiris, a hemijski sastavsenaè je neznatno promewenu odnosu na zelenu krmu.Zbog svega navedenog, sto-ka rado jede senaù, boqeod mnogih drugih kabastihhraniva.

Osnovni elementitehnologije spremawasenaè su: zna~ajno prove-wavawe zelene krme (40-60%) i stvarawe uslova zaobrazovawe i o~uvawevisoke koncentracijeugqendioksida u silo-objektu. Dakle, pravqewesenaè zahteva kvalitetnesilo-objekte. Idealni"senaèri" su objekti kojiobezbe|uju potpunu her-metizaciju nakon wihovogpuwewa. Mogu}e je svakakonapraviti dobru senaùi u ne{to skromnijim ijeftinijim silo-objektima.Senaà se sprema od

vi{egodi{wih leguminoza,travno-leguminoznih sme{ai trava. Zbog svih nave-denih prednosti u kvalite-tu i spremawu senaè,preporuka je svim poqo-privrednim proizvo|a~imakoji se bave i sto~arstvomda koriste ovaj na~in konz-ervirawa leguminoza itrava kako bi poboq{alikvalitet ishrane stoke,posebno preìvara,zakqu~uje VericaLazarevi}, savetodavac uPSSS Jagodina. B.D.

U toku je podno{ewe zahteva za podsticaje za biqnuorgansku proizvodwu, a to pravo ostvaruje pravno lice,preduzetnik i fizi~ko lice, nosilac komercijalnog poro-di~nog poqoprivrednog gazdinstva. Zahtev se podnosijednom godi{we Ministarstvu finansija-Upravi zatrezor, u dva primerka, a rok je do 30. juna. Proizvo|a~po hektaru povr{ine pod organskim usevom ostvaruje pod-sticaj od 26.000 do maksimalno 520.000 dinara. Ina~e,15. juna istekao je rok za pono{ewe zahteva za subvencijeza biqnu i sto~arsku proizvodwu, a po oba konkursa sub-vencije iznose 50 odsto cene kupqene opreme bez PDV.

B.D.

PODSTICAJI ZA BIQNU ORGANSKU PROIZVODWU

ROK ZA ZAHTEVE KRAJ JUNA

STEFAN BOGDANOVI] IZ POPOVCA UZGAJA 1.000 STABALA LESKE

LE[NIK, BUDU]NOST NA[EG PODRU^JAPrvi rod o~ekuje u petoj ili {estoj godini od sadwe, a cena je odli~na

MALO JE LE[NIKAU SRBIJI

Kupci tvrde dale{nika u Srbiji nemadovoqno ~ak ni zapotrebe doma}ica, a ovovo}e izuzetno je bogatoomega tri masnimkiselinama i zbog togavrlo zdravo. Sem toga,le{nik se lako ~uva,moè da stoji do dvegodine pre isporuke.Trenutna cena je 1.400dinara za kilogram.

POQOPRIVREDNICI SE PRIPREMAJU ZA PREDSTOJE]U @ETVU

OÊKUJE SE GENERALNO PROSEÂN RODRatari treba redovno da obilaze svoje wive i da za ètvu pripreme mehanizaciju i skladi{ta

SAVETI IZ POQOPRIVREDNE STRU^NE SLU@BE

KONZERVIRAWELUCERKE I DRUGIHKRMNIH BIQAKA

Preporuka sto~arima je pravqewe senaè, {to je kodnas relativno noviji na~in pripreme sto~ne hrane

Stefan Bogdanovi}

Zasad leske mladog vo}ara na oko tri hektara

@etva p{enice krenu}e otprilike za desetak dana

~etvrtak 18. jun 2020. 13Zdravqe Bilten

So se koristila da bi hrana duè trajala (konz-ervisawe).Porez na so je jedan od razloga {to su se Francuzipobunili protiv kraqa i to je dovelo do Francuskerevolucije.So je toliko bila va`na u sredwem veku da su zbogwe bili izgra|eni specijalni putevi kojima bi sedonosila do gradova i naseqa tog vremena, a ujed-no su te puteve vojnici ~uvali da so ne bi bilaukradena.Nekada davno qudi su kuvali slanu vodu u kera-mi~kim posudama, a kada bi voda isparila, skupqalisu so sa dna posude.Neki qudi veruju da so {titi od demona i da moè"o~istiti" qude i stvari od zle energije.

Va`na jeste, ali ne vi{e od vas samih.

SAVET PLUS

IZREKADeca ne podnose vaspitawe.

Morate kriti od dece da ih vaspitavate.Pa ako na kraju i primete

da su prevarena i vaspitana - bi}e imkrivo, ali }e tada ve} biti kasno.

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi},

Higijensko-epidemiolo{ka slu`baDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

Dajete detetu previ{e mogu}nos-ti izboraAko va{e uputstvo detetu zvu~ikao da mu dajete izbor, ononikako ne moè da vas shvatiozbiqno. Ne treba da vi~ete nawega ili da budete neprijatni.Deca mnogo boqe reaguju kada imse govori blagim i pozitivnimtonom. Niste dovoqno jasniPoku{ajte da re~ima opi{ete

{ta biste voleli, a ne ono {tone biste nikako da vidite. Ciqje da dete u svojoj glavi stvorivizuelnu sliku onoga {to trebada uradi.Ne gledate dete u o~i kada mugovoriteZastanite i ostvarite kontaktpogledom pre nego {to detetukaète {ta treba da uradi.Bi}ete iznena|eni kada shvatitekoliko je dete tada pa`qivije.

Previ{e pri~atePotrudite se da dajete jednu pojednu instrukciju detetu, dausporite i napravite pauzu nakonsvakog zadatka. Nekada je dobroi da pitate dete da ponovi {tatreba da uradi, da zajednonapravite listu i sli~no Ne poveète se sa detetomKoristite elemente humora,

pri~awa pri~e, pokaìte da gashvatate i razumete...Niste dosledniVa{e re~i nemaju nikakvog

smisla ukoliko se ne slaù sava{im postupcima. Ne moratebiti preo{tri, dovoqno je dabudete dosledni.Vi ne slu{ate deteDete vidi sve {to vi radite iu~i od vas. Ako èlite da vas~uje, morate pre svega i vi dasaslu{ate wega kada vam seobra}a, da ga ispo{tujete i

pomognete mu kada traì ne{tood vas.Niste iskreniTako gradite odli~nu podlogu

za odgajawe deteta koje }e vasignorisati. Iskrenost je apso-lutno neophodna. Ne prihvatate "ne" kao odgovorPo tradicionalnom rodite-

qstvu, dete koje roditequ kaè"ne" je nevaspitano. Ako vinekada prihvatite da dete ne{tojednostavno ne}e nikako da ura-di, i ono }e lak{e prihvatitiva{e "ne" kada morate to da mukaète. Isto tako, nau~i}etega da ne govori "da" svakome izstraha ili obaveze.Izdajete previ{e nare|ewaPruìte dovoqno informaci-

ja, saveta i obja{wewa i dete }evas boqe slu{ati. Nemogu}e jei potpuno neprirodno da vasdete apsolutno uvek poslu{a.

ZA[TO VAS DETE NE SLU[A

Svake godine 31. majaSvetska zdravstvenaorganizacija i wenipartneri obeleàvajuSvetski dan bez duvana,isti~u}i zdravstvenei druge rizike kojise povezuju sa upotre-bom duvana i zalaù seza delotvorne poli-tike kojima se smawu-je upotreba duvana.Koje sve taktike

koristi duvanska indus-trija za privla~ewenovih korisnika duvan-skih i nikotinskihproizvoda?. Upotreba ukusa kojisu privla~ni mladi-ma u duvanskim in i k o t i n s k i mproizvodima, poputukusa tre{awa,`vaka}ih guma i bom-bona, {to doprinosip o t c e w i v a w uzdravstvenih rizikapovezanih sa upotrebomovih proizvoda i pod-sti~e mlade da po~nu da ihkoriste.. Atraktivni i modernodizajnirani proizvodi, naprimer, proizvodi u oblikuUSB-a ili slatki{a.. Promocija proizvodaukazivawem na wihovumawu {tetnost u pore|ewusa konvencionalnim cig-aretama, u odsustvu objek-tivnih nau~nih dokaza kojipotvr|uju ove tvrdwe.. Sponzorstva slavnih iuticajnih li~nosti i brendi-rawe sponzorisanih doga|aja

i takmi~ewa na kojima sepromovi{u duvanski inikotinski proizvodi.. Marketing na prodajnimmestima, ukqu~uju}ipostavqawe duvanskih,nikotinskih proizvoda namesta koja su vidqiva deci,to jest u blizini slat-ki{a, grickalica ili gazi-ranih pi}a, kao i davawempremija prodavcima kakobi se osiguralo da sewihovi proizvodi prikazu-ju na na~in da ih uo~i{to vi{e mladih osoba.. Prodaja cigareta na komad

i drugih duvanskih inikotinskih proizvoda (naprimer u blizini {kola),{to ~ini da duvanski inikotinski proizvodi bududostupniji i pristupa~niji{kolskoj deci.. Indirektni marketing duvan-skih proizvoda u filmovima,TV emisijama i onlajn-strim-ing sadràjima.. Automati za prodaju duvanana mestima koja pose}uju mla-di, sa atraktivnim reklama-ma, ~ime se u mnogim zemqa-ma zaobilaze propisi kojimase reguli{e reklamirawe i

prodaja duvanskih proizvodamaloletnim licima.. Pokretawe sudskih sporovanamewenih slabqewu merakontrole duvana, ukqu~uju}islikovna upozorewa na pak-licama cigareta, izlagaweproizvoda na mestima proda-je i ograni~avawe dostup-nosti duvanskih i nikotinskihproizvoda deci (na primerzabrana prodaje i reklamirawaduvanskih proizvoda u blizi-ni {kola)...

Ukqu~ite se u kampawuprotiv duvana u odrastawu

va{e-na{e dece.

Zeleno lisnato povr}eje nutritivna bomba.Puno hlorofila, onopomaè u obnavqawucrvenih krvnih zrnaca ihemoglobina. Po{to nesadrì masti, niske jekalori~ne vrednosti, abogato biqnim vlakni-ma koja su neophodna zadobro varewe.Spana} je bogat izvor

vitamina A i K kojisu va`ni za zdravqe kar-diovaskularnog sistemai kostiju. Vaàn jeizvor vitamina C ifolne kiseline kojija~aju imuni sistem iublaàvaju simptomealergija.Zelena salata obiluje

antioksidantima, dije-talnim vlaknima, vita-minima K i C, folnomkiselinom. Kupus je prava blagodetza digestivni sistem.Vitamin koji se nalaziu wemu je melem zaèludac. Dobar je izvorbeta karotena, vitaminaC i E, kalijuma, kalci-juma i mangana. Keq je odli~an za

èludac, ali i za jetrui imuni sistem. Dobar jeizvor kalcijuma, gvo`|a,vitamina A i C. Sadrìindole koji spre~avaju

karcinom debelog creva,kao i lutein i zeaksan-tin koji {titemre`wa~u oka od degen-erativnih promena.Rotvice su odli~an

izvor vitamina C, kalci-juma i proteina. U kom-binaciji sa brokolijem,smawuju pojavu karcino-ma. Sadrè enzim kojipospe{uje apsorpcijuantikarcinogenih jedi-wewa koja nalazimo ubrokoliju. Tako|e, ima-ju antibakterijsko iantigqivi~no dejstvo.Keleraba ima blag,

slatkast ukus, pa je ide-alna grickalica. Bogataje vitaminom C i kali-jumom. Moè da se pripre-mi na bilo koji na~in. Gra{ak, jedna {oqica,obezbedi}e dnevnepotrebe za vitaminomC. Bogat je i tiaminom(vitamin B1) kojipoboq{ava raspoloèwei ublaàva simptomedepresijeNeke vrste povr}a

najboqe je koristiti usezoni. Svaka sezonadonosi svoje povr}e, tega tako i treba koris-titi u ishrani. Priroda je u slu`bi

zdravqa. Iskoristite je.

SVETSKI DAN BEZ DUVANA,ÛVAJMO ZDRAVQE

APOTEKA U MALOM

POVR]E BRANILAC IOBNAVQA^ ORGANIZMA

DRAGOCENA SO KROZ ISTORIJU

Za{titimo mlade od manipulacija duvanske industrije ispre~imo upotrebu duvana i nikotina me|u mladima

~etvrtak 18. jun 2020.14 KulturaBilten

Tazbina: Trgovac Rajkovi}. -Dragomir Raki} oènio seVukosavom Rajkovi}, }erkom poz-natog beogradskog trgovca IlijeRajkovi}a, koji je tokom Prvogsvetskog rata doìveo nesre}u, o~emu nam beogradski hroni~arsaop{tava: "Posle povratka u rodni grad,

pariski diplomac Dragomir Raki}se oènio Vukosavom Rajkovi} iz~uvene porodice beogradskogtrgovca. U ~ar{iji su u to vremeprepri~avali na~in na koji jenevestin otac postao gazda. G.Rajkovi} je i sam voleo da kazu-je kako je, tamo negde pred krajpro{log veka, izbegao od svogroditeqa, imu}nog seqaka izSokobawe i skrasio se kao {egrtu Beogradu. Tu ga je posle duge,u vi{e navrata organizovanepotrage i raspitivawa po gradu,na{ao otac, budu}i Vukosavindeda. Zatekao je sina u tekstil-

noj radwi, koja je stajala nadobrom mestu u Knez Mihajlovojulici, tamo gde je nekada, ukom{iluku Spasi}eve zadu`bine,bila Engleska ~itaonica. Taj odbegli sin i otac Vukosavinzvao se Ilija. Bio je vredan isvome gazdi blagodaran, pa mu jetaj pomogao da i sam otvorisli~nu radwu u Knez Mihajlovoj.Iliji Rajkovi}u i{lo je dobro,{to se videlo po razgranatomposlu i imovini koju je stekao.Pre Prvog rata kupio je ku}e uGro~anskoj ulici, na Obili}evomvencu i plac preko puta Dvora.Sa porodicom je ìveo u pomenu-toj drugoj ku}i, koja je u tovreme bila na doksat i sa velikomba{tom. Za vreme austrijske okupacije

Beograda u Prvom velikom ratu,Rajkovi}i su se sklonili uSokobawu, na imawe starog oca.Kada su se vratili u oslobo|eni

Beograd, imovinu su na{liupropa{tenu. Ilija Rajkovi} seod muke {logirao i umro. Ostavioje udovicu Roksandu sa ~etirik}eri od kojih je jedna bilaVukosava, budu}a èna DragomiraRaki}a. Prodavnicu u KnezMihajlovoj ulici majka je prodalai od tog novca i ban~ine poza-jmice sagradila je dve ku}e: naObili}evom vencu na mestu starograzorenog porodi~nog doma, te uUlici kraqa Milana, u kojoj }emnogo godina kasnije biti ~uvansakriveni zemaqski prah wegov-og zeta.Imalo je {ta da se poru{i

ali {ta i da ostane, te je, uzmiraz, Raki} mogao da ima odgo-varaju}e mesto u beogradskoj~ar{iji, {to nije za potcewivawe.Utoliko pre, {to se vratio safakultetskom diplomom iz Parizai drugom diplomom iz Beograda,u kombinaciji ekonomija-pravo,

koja je kao dobro ostvaren spojmogla da garantuje svakovrsnukarijeru. Bankarski name{tenik. - MladiDragomir Raki} je svoju karijeru~inovnika u Narodnoj bancispretno iskoristio, o ~emubeogradski hroni~ar ovako sve-do~i, na osnovu porodi~nih i~ar{ijskih pri~a: "Gospodin Dragomir Raki} poslesvog povratka iz Parizaslu`bovao je u Narodnoj banci.Tu je stekao poznanstvo iuvaàvawe gospode iz Jugo-kred-itnog zavoda, banke iza koje su sasvojim novcem stajali be~kiJevreji. Ovda{wi wihovi pove-rioci su u mladom gospodinuRaki}u na{li osobu od koje seo~ekivalo da bude vispreni poz-navalac privrednih prilika uposleratnom Beogradu. Ubrzo jepre{ao u Zavod i postao ono {tosu od wega o~ekivali {efovi u

Beogradu i u Be~u. Ban~inslu`benik je odmah posle rata iname{tewa po~eo da se ogleda usvojim samostalnim poslovima. Odtada su po~ela da mu stiù jet-ka pisma iz Para}ina, od oca pro-fesora, koji je svoj konzerva-tivizam smatrao dobrom osobinomkoju wegov sin, àli Boè -nikako da usvoji. "Crni sine, {ta }e{ bez

dràvne penzije?", pisao jestari Raki}, koji je sasvimdobro naslu}ivao da }e mu sesin prikloniti na~inu ìvotatako razli~itom od svega {toje on za svojtu prièqkivao. Asin je poku{avao da obr}e pare.Uloìo je novce u farmupili}a u Banatu, pa je odmahzatim platio da mu tove sviwe.Oba posla su propala: ìvinuupropastila bole{tina, atovqenike damping iz Rusije."

Nastavi}e se

PROFESOR NIKOLA M. RAKI], SINOVI, UNUCI...BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

Feqton Zavi~ajnog muze-ja do sada je prikazivaorezultate arheolo{kihistraìvawa na teritorijigrada i wegove periferi-je. Me|utim, re{ili smoda privremeno promeni-mo temu i ~itaoce obaves-timo o preliminarnimrezultatima sistematskogrekognoscirawa oblastiizme|u Velike Morave iJuhora, u atarima selaSvojnovo, Poto~ac, Ra{evi-ca, Tre{wevica i SiwiVir, a glavni razlog zatakvu stru~nu "strategiju"istraìvawa su malobro-jni podaci sakupqeni u dru-goj polovini pro{log veka.Ravni~arski pojas na

istoku o kome govorimonastao je radom jezerskihi re~nih voda koje sutokom geolo{kog periodakvartara (2,588 milionagod. do danas) formiralealuvijalne, deluvijalne ilesoidne naslage, te gli-novita zemqi{ta i jez-erske sedimente. Na zapadu,ravnica prelazi u blaga

uzvi{ewa, na koja seoslawaju padine Juhora.Sa ove planine slivaju sebrojni potoci koji prese-caju ravnicu po pravcuistok-zapad i ulivaju se uVeliku Moravu. Toponimii hidronimi, poput Ostrvo,Sprudi}, Bara i Peskovi,ukazuju na mo~varno,barovito zemqi{te ipromenu toka VelikeMorave u severnom delu,koji je niì u odnosu napodru~je ju`no od selaRa{evice, a oni su nastalipre ozbiqnih regulacija ivodozahvata na central-nom toku Morave. Ovekarakteristike uslovilesu da se savremena selaformiraju neposredno uzplaninsko podno`je, nabezbednoj udaqenosti odvode. Prva naseqa u ovoj

oblasti formirana su preoko 8000 godina upravona breùqcima u neposred-noj blizini Svojnova~kogpotoka, ju`no od selaSvojnova, u samom selu

Ra{evica, nadomakSlatinskog potoka, kao ina brdu, ju`no od Vinskogpotoka. Rasprostrawenostmaterijala ukazuje da su upitawu mawe zajednice.Re~ je o qudima koji su uove krajeve doneli zemqo-radwu, sto~arstvo,razli~ita znawa i svojukulturu, koja je u arhe-ologiji identifikovanapod nazivom Star~eva~kakultura (oko 5900-5400god. p.n.e.). Zemqoradwai sto~arstvo predstavqalisu siguran izvor hrane,{to je verovatno dovelo dodemografskog rasta ipostepenih migracija ovihzajednica sa juga Balkana

u unutra{wost poluostrva.Do ovih oblasti su stiglidolinama Ju`ne, Zapadne iVelike Morave, koja jetranzitno podru~je i vezasa Panonskom nizijom naseveru.Plodna zemqa, obiqe vode,{ume i divqa~i u oblastiizme|u Juhora i VelikeMorave, obezbedile su imsiguran i miran ìvot.Wihova stani{ta, polu-ukopane zemunice ilinadzemne ku}e sa lakomdrvenom konstrukcijom,oblepqene blatompome{anog sa slamom,imale su verovatno privre-meni karakter. V. Vu~kovi}, Zavi~ajni muzej

U galeriji Centra zakulturu Kovin po~etkomjuna otvorena je izlo`bapara}inskog akademskogslikara Sre}kaZdravkovi}a.Budu}i u~esnik velikog

broja likovnih kolonijai me|unarodnih simpozijumafinih umetnosti,Zdravkovi} je rado vi|engost u svim umetni~kimsredinama u zemqi iregionu, pa je ovog putalepo do~ekan u Kovinu.Ina~e, izlagao je dosadsamostalno pedesetak puta,a grupno oko 400 puta.Dobitnik je nagrada zaunapre|ewe kulture i zaizuzetan doprinos kulturi.Na Me|unarodnoj koloni-ji akvarela "Sava" uBosanskom Brodu osvojio jeprvo mesto u takmi~arskomdelu "Akvarel u minija-turi".Wegovu sklonost ka slika-ma-akvarelima zapaà idr Predrag Ja{ovi}, pisacteksta za katalog:"Zdravkovi} na svojimslikama-akvarelima", pi{eJa{ovi}, "daruje posma-tra~u radost ìvota sasvakom borom svetlostikoja se obavezno rasipaprema horizontu, ali onslika i vazduh koji se da

udahnuti svakome ko je~istog, zdravog vazduhaèqan. On slika i cvrkutptica koje su jedna dodruge u sinteti~komsaglasju simfonije ìvota.Zdravkovi} je slikarprirode, lepote i, ne samoìvota, ve} sveìvota.Bez eufori~nosti umet-nika, bez gordostiumi{qenog, stvara sve radistvorenog i u pohvalu sve-ga {to je stvoreno. Zato suwegove slike (akvareli)majstorski ~iste, qudskilepe, jer ispuwavaju okoprvotnom lepotom iskona,bez laì, prevara, greho-va i zabluda."

Pored umetni~kog,Zdravkovi} se bavi i peda-go{kim radom: u {koli“Radoje Domanovi}” odne-govao je pedesetak slikara,vajara, grafi~ara iarhitekata; formirao jeLutkarsko pozori{te; tvo-rac je sa svojim |acimakreativnih izlo`bi{e{ira, ~estitki iuskr{wih jaja koje seodràvaju redovno svakegodine; sa bratom Zoranomosniva~ je Oktobarskeizlo`be i “Majskogsalona”, kao i prvepara}inske galerije"Pitagora"... D. Nikoli}

PODRU^JA IZME\U VELIKE MORAVE I JUHORA U SVETLU NAJNOVIJIH ARHEOLO[KIH ISTRA@IVAWA

STARÊVA^KA KULTURA POD JUHOROMPrva naseqa u ovoj oblasti formirana su pre oko 8000 godina nabreùqcima u neposrednoj blizini Svojnova~kog potoka

UOBIÂJENE STOÂRSKE MIGRACIJESto~arstvo, kao dominantna privredna grana, ispa{ai godi{wa doba, uslovili su ~este promene lokaci-ja ovih naseqa. Ina~e, sto~arske migracije na pros-toru Balkana bile su uobi~ajena pojava do polovinepro{log veka. Da bi prezimili, sto~ari su se sa svo-jim krdima i stadima spu{tali sa planina cen-tralnog Balkana do Jonskog ili Egejskog mora, a saprole}em i mladom travom, vra}ali nazad u planine.

IZLO@BA SLIKA SRE]KA ZDRAVKOVI]AU CENTRU ZA KULTURU KOVIN

MAJSTORSKI AKVARELIZA RADOST @IVOTA

Dolina svojnova~kog potoka

~etvrtak 18. jun 2020. 15Kultura Bilten

Na op{tinskomkonkursu za dodelusredstava buxetaop{tine projektimau kulturi, kako smove} objavili upro{lom broju,izabrano je 22 odukupno pristiglih29 projekata, a ugov-ore sa kulturnimposlenicima i pred-s t a v n i c i m arazli~itih udruèwapotpisao je predsed-nik Op{tine.Nosioci projekatasredstva }e utro{itiza razli~itesadràje, za {ta sudobili, u skladu sapotrebama, razli~itenov~ane iznose.

Pored KUD-a“Spasovdanski vez”, sufi-nansira}e se jo{ Foto-kino klub "Para}in",KUD “Abra{evi}”, KUD"Moravac" Gorwe Vidovo,Kwièvni klub "MirkoBawevi}", Udruèwe zakulturu i umetnostLOGOS Svojnovo,Udruèwe “Mali centarza velika dela”, te pojed-inci - umetnica SaraMasnikosa, akademskislikar Zoran Ivanovi},Vasilisa Ivanovi}, VesnaQubi~i}, MarioMilosavqevi}, MilenaVu~kovi}, profesorkaZorica Ivanovi},Miladin Ne{i}, AndreaTokanovi}, SlobodankaRadi}, Radivoje Risti}iz Buqana, Milica Kati}(Baletski studio M),Miroslav Dimitrijevi}iz Ra{evice, MiodragGligorijevi} Migan iStanko Milo{evi} izZabrege.Kako smo saznali od

izabranih predstavnika,zadovoqni su sredstvimakoje im je Op{tina opre-delila i svako }e mo}i darealizuje svoj projekat.Zorica Ivanovi}, profe-sorka srpskog jezika ikwièvnosti uTehnolo{koj {koli, name-nila je sredstva za {tam-pawe romana za decu"Profesor vajawa". Kakokaè, tekst je zavr{en,~ekaju se jo{ neke ilus-tracije, a planira izlazakkwige iz {tampe u sep-tembru.Andrea Tokanovi} je

posle prvog romananapisala i drugi, podnazivom "Lucidni snovi",za ~iju {tampu je dobi-la sredstva. Roman jenau~no-fantasti~ni, aliu principu realan, izda-va~ je "Nova poetika"iz Beograda. Kwiga izlaziiz {tampe verovatno uavgustu.Poznati para}inski i

svetski slikar ZoranIvanovi} uz podr{ku

lokalne samouprave pono-vo }e u~estvovati sa svo-jom slikom na pariskomme|unarodnom “Salonu” uGran Paleu u okviru svo-je umetni~ke grupe"Libelule" (Vilin kowic),dok }e Vasilisa Ivanovi}postaviti izlo`be svojihslika i crteà uKulturnom centru uPara}inu i u Skopqu.Radovi su ve} spremni, utoku je izrada velikihformata, a otvarawe obeizlo`be umetnica plani-ra krajem godine. Mario Milosavqevi}

objavi}e svoju novu kwigupod nazivom "Rascep".Kwiga je usledila je posle

romana "Uspon" kao dru-gi deo planirane trilogi-je koja je po ànru urbanafantastika. I wegov romanje skoro zavr{en, tako dapreostaje {tampa. SaraMasnikosa planira da orga-nizuje samostalnu izlo`buu Kulturnom centru, o~eku-je da }e op{tinska sredstvabiti dovoqna i za izradukataloga i prevoz radova...

Bogatstvo ideja iraznovrsnost projekata gov-ore o kreativnostiwihovih autora, a Op{tinasvake godine prepoznajetaj kvalitet, zbog ~ega iorganizuje javni konkurs zadodelu sredstava.

N. Stankovi}

Zlata Jovanovi} i TatjanaStefanovi}, dvepara}inske pesnikiwe i~lanice Kwièvnog kluba"Mirko Bawevi}", u vremekulturnog zati{ja zbogpandemije kovida 19 dobilesu zna~ajna literarna priz-nawa. Zlata je prvonagra|ena naMe|unarodnom kwièvnomtakmi~ewu "Kwièvnost"za haiku poeziju, odrànomu Makedoniji u organizacijiMilice Paulus. Diplomuzahvalnosti je dobila naFestivalu "Ostani kod ku}e-ostani doma" odrànom uorganizaciji Dru{tvenogkluba Subotica - Kwièvno

stvarala{tvo Balkana. Wenapoezija je prevedena naengleski i objavqena uokviru Svetskog foruma zamir i qudska prava uTunisu. Tako|e u Tunisu

zastupqena je sa prevodomna engleski i arapski uAntologiji za balkanskeautore u vreme kovida 19.Jovanovi}eva je prisutna ujo{ dva zbornika, u~esnik

je prve Virtuelne umet-ni~ke olimpijade, a uz topriprema petu zbirku poez-ije.

Pesnikiwa TatjanaStefanovi} tako|e je bilavrlo aktivna na me|unar-odnim takmi~ewima, zas-tupqena na me|unarodnimkonkursima "Horse Rider"i "Nekazano" (Crna Gora),te na Regionalnom pes-ni~kom konkursu Bloga zakulturu i dru{tvenapitawa "[raf" izBeograda. Wene tri pesmesu odabrane za Antologiju"Od U~iteqske {kole doFakulteta pedago{kih nau-ka". D. Nikoli}

Najstariji para}inskikwièvni klub vratio seredovnim aktivnostima,pa je po~etkom juna u pros-torijama Kulturnog centraPara}in odràn sastanakredakcijskog odbora zapripremu Zbornikanagra|enih radova sazna~ajnih manifestacija.Pored predsednice klubaOlga Ruì} Lodike, ostali~lanovi odbora su drPredrag Ja{ovi}, ZlataJovanovi}, pesnikiwa kojaasistira u organizacijimanifistacija i TatjanaStefanovi}. Tema sastan-ka bile su tehni~ke iostale pripreme zaobjavqivawe zbornika,po{to su za tu svrhu ovomkwièvnom klubu odobre-na sredstva iz op{tin-skog buxeta po konkursu zaprojekte u kulturi.- Zbornik treba da obuh-vati nagra|ene radove saovogodi{weg “Svetosavskogpesni~kog maratona”, zatimradove sa konkursa zau~enike istim povodom,sa “Petru{kog kwièvnogsabora” odrànog na Grzi,kao i neke revijalnepriloge po izboru redak-cije, kaè Ruì}eva, koja}e zbornik u pripremipotpisati kao urednik,

mada }e glavni teretkwièvne pripreme rado-va za {tampu poneti drPredrag Ja{ovi}, moder-ator nau~nog skupa o deluMirka Bawevi}a, ~iji jedrugi deo bio sabor naGrzi. Tatjana Stefanovi}bavi}e se pripremom|a~kih radova, dok }eZlata Jovanovi} pomo}iorganizaciju sve~aneprezentacije kwige, kojoj}e svakako biti prisutani jedan broj autora zas-tupqenih u zborniku.

D. Nikoli}

U galeriji novog Kulturnogcentra od prvog juna dopolovine tog meseca ponovoje bila otvorena za poseti-oce gostuju}a izlo`ba Muzejanauke i tehnike iz Beogradapod nazivom "Tri vekapivarstva u Beogradu". Ovaizlo`ba bila je dostupnasamo dva dana po otvarawu,kada je zbog pandemije uSrbiji uvedeno vanrednostawe, zbog ~ega su poseti-oci ponovo mogli da jepogledaju u junu. Postavka je,

naime, privukla veliku pa`wupublike, a za vreme v

Documents

Bilten br 346 / 18. jun.2020.sprovesti {vedska kom-panija “Rimaster”, ali i druge firme, uskoro za Para}ince ne}e vi{e biti problem kako na}i posao, ve} }e mo}i da raz-mi{qaju