121

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

VASKR[WE IZDAWE 2015, GODINA 16, BR. 31

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Draga bra}o i sestre, bratstvo Saborne crkve i uredni{tvo Sa-bornika vam `ele da svetlost ovog Praznika nad praznicima obasja

vas i va{e najmilije, da vaskrsne u vama novi, hristoliki `ivot, dobrotu i blagost, donese vam neprolaznu radost u Gospodu,

umno`ewe blagodati, snage i qubavi!

HRISTOS VASKRSE! - VAISTINU VASKRSE!

122

SV. VLADIKA NIKOLAJ O VASKRSU

Zar niste ~uli? Zar jo{ niste ~uli da je ponovo Raj otvoren? Ne Raj na zemqi, nego na nebu, ne u vremenu, nego u ve~nosti. I da su u taj neprolazni Raj uvedeni: prestupnik i razbojnik i siroma{ak; prestupnik Adam, razbojnik sa krsta i siroma{ak Lazar. Hristos je vaskrsao, a Vaskrsom Svojim ot-vorio vrata nebeskog Raja deci Adamovoj. I mno-gi su ve} u{li u taj Raj, koji se ne}e gubiti, i iz koga ne}e vi{e biti izgnanstva. Ako ste to ~uli, pa ipak ste pritisnuti strahom od smrti, onda kao da i niste ~uli. Ako li ste ~uli tu radosnu vest i primili je u srce svoje, onda je i va{e vaskrsewe na pragu, to jest, po~elo je i u vama vaskrsavawe,

koje }e se okon~ati vaskrsewem. Ako je ta radosna vest postala `ivot `ivota va{ega, smrt je za vas igra~ka, kao vezan rob za pobedioca u ratu. ...

Zar niste ~uli? Zar jo{ niste ~uli da je greh prvog izgnanika iz Raja, praoca svih izgnanika, iskupqen - da je iskupqen i opran krvqu Qubavi na krstu? Taj greh je zna~io otpad dece od Oca i nebratstvo me|u bra}om, razdor i nenavist iz stole}a u stole}e, iz milenijuma u milenijum. Qubav dece prema Ocu bila je uga{ena, i qubav bra}e prema bra}i bila je uga{ena. ... Zar niste ~uli da

je On zapalio nov ogaw na uga{enom ogwi{tu qubavi? Ako ste ~uli, za{to vas onda jo{ terete dva izgnani~ka bremena: breme sumwe u Oca i breme ne-navisti prema bra}i? Za{to ne bacite te dve vre}e pepela sa du{e svoje, sa ogwi{ta du{e svoje? Ako ste ~uli tu radosnu vest i primili je u srce svoje, onda su uzrasla ponovo dva krila na paloj du{i va{oj: bogoqubqe i bratoqubqe, kao dva orlovska krila. Okrilatio je va{e bi}e sa dva ~udesna krila, koja vas di`u u nebesa, u Raj nebeski, u carstvo krilatih heruvima, u besmrtnu rodbinu Gospoda Vaskrsiteqa. Hristos vaskrse!

QUDI GOVORE O... VI\EWU BOGA

Izlaz i spas postoje za sve one koji imaju veru... Za tu veru nema vidqivih dokaza. Oni se nalaze u nama. I, samo slabi duhovi ih ne vide.

Vojvoda Radomir Putnik

(Boga nikad niko nije video) Pa, normalno da nije, ali nisi video ni do-re-mi-fa-sol-la-si-do, pa si ih osetio. Bog se i ne gleda, niko ga nije video, ali se mo`e osetiti, mo`e{ da Ga vidi{ svojom du{om.

Zoran Kosti} Cane, muzi~ar

Taj povratak u `ivot, od-govor na taj vapaj za `ivotom neprolaznim, vje~nim, jeste

Hristovo Vaskrsewe.Mitropolit Amfilohije

123

PREPORUKA MUZI^KIH IZDAWADa bi ovaj praznik bio jo{ vi{e ukra{en lepotom i rado{}u, preporu~ujemo vam muzi~ke spotove sastava Stupovi, kako one stare, ve} dobro znane, tako i novija izdawa: Hristos voskrese, radost donese; O, Isuse, slatki Spasitequ; O, radosne vesti; Radujte se; Hristos voskrese; Pesma nedeqi; Sve {to di{e neka hvali Gospoda; Slava Tebje, Gospodi... Gotovo sve pesme su spevane na tekstove sv. vladike Nikolaja, uz odli~ne aran`mane, muziku i spotove.

HRISTOVO VASKRSEWE I NA[ @IVOT

Hristovo Vaskrsewe je na{ jedini most za prelazak iz smrti u `ivot. Ali, Vaskrsewe Hristovo i We-gova pobeda nad smr}u nikoga ne spasava automats-ki; ona samo daje, do tada nepostoje}u, mogu}nost izbora, opredeqewa izme|u ve~nog prebivawa u Bo`jem carstvu ili u carstvu tame. Kona~an izbor je na ~oveku, a praznovawe Vaskrsa, ma koliko bilo radosno, ipak je samo slika ve~nog praznovawa koje ~eka sve one koji izvr{e pravi izbor.

O. Miodrag Popovi}

^itav na{ `ivot se gradi kao vaskr{we pesme: sa jedne strane - grob, silazak u pa-kao; a sa druge - Vaskrsewe, `ivot, radost. ... Zadatak na{eg `ivota jeste da dopustimo da elementi nebesa i Vaskrsewa pobede nad

silama pakla i smrti. O. Aleksandar Jeq~aninov

Zato {to Vaskrsewe Hristovo nije apstraktna teorija, nego doga|aj i ~iwenica, mo`e se usvojiti ne apstraktno i teorijski, nego li~nim dodirom, li~nim susretom sa Vaskrslim Gospodom Hristom. Sv. Justin ]elijski

Ovo vreme, kojim plovimo svih ovih dana od Vaskrsa pa do Spasova dana, tre-balo bi da bude vreme intenzivne qubavi. ... Ali, onoga dana kada nestanu uskr{wi kola~i iz fri`idera, kada vi{e nema na obzorju quski od {arenih uskr{wih jaja, tada za nas prolazi i Uskrs. I, upravo zato {to Uskrs pove-zujemo iskqu~ivo sa uskr{wim ru~kom i {arenim jajima, zbog toga i nema uskr{we radosti, koja bi trebalo da je bez prestanka u svima nama, a ima, na `alost, sve vi{e usamqenosti. ... Kada su ~uvenog ruskog mislioca i bogo-slova, Pavla Evdokimova, pitali: za{to nam Bog nije dao malo konkretnije odgovore na pitawa koja nas mu~e, on je odgovorio: “Mo`da nam Bog nije dao odgovore kakve smo o~ekivali, ali nam je zato dao ne{to mnogo konkretnije: dao nam je Hrista, Koji je vaskrsao”. Ako u Vaskrslom Hristu ne prona|emo odgovor na sva na{a pitawa i odgonetku svih na{ih zagonetki, onda nam nije-dan misaoni sistem, nijedna filosofija, nijedna religija ne}e to pru`iti. O. Milo{ Vesin

Hiqade zlatnih krstova sija - dobro je Bo`ije ja~e od zla.

Neboj{a Mastilovi}

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik iz-dawa: Ivana Atanackovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

124

U NEDEQI SVETLOJ PROSLAVQAMO: 12.(30) Vaskrsewe Gospoda Isusa Hrista - VASKRS13.(31) Vaskrsni ponedeqak14.(01) Vaskrsni utorak15.(02) Prepodobni Tit ^udotvorac16.(03) Prepodobni Nikita Ispovednik17.(04) Prepodobni Josif Himnograf (Isto~ni petak)18.(05) Sveti mu~enici Agatopod i Teodul

Liturgija na Vaskrsni ponedeqak po~iwe u 9:00, a na Vaskrsni utorak u 8:00.

U PO^ETKU BE[E RE^...

^esto se, me|u porukama koje razmewujemo za Vaskr{we praznike, putem mobilnog telefona, mo`e pro~itati poz-drav: Hristos Vaskrs!, umesto jedinog pravog, Hristos vaskrse! (ili Hristos voskrese!) Iako se, naizgled, radi samo o jednom slovu, taj nedostatak otkriva mnogo zna~ajnije pitawe, koje se ti~e su{tine poimawa i do`ivqaja Hristo-vog Vaskrsewa. Jesmo li se, uop{te, zapitali {ta zna~i ovaj vaskr{wi poz-drav, isto kao i bo`i}ni, Hristos se rodi? Naime, mi ne ka`emo: “Hristos je vaskrsao”, ni “Hristos se rodio”, dakle, ne govorimo u pro{lom vremenu, ni o davno pro{lom doga|aju koga se prise}amo. Mi ka`emo: HRISTOS VASKRSE! Aorist glagola vaskrsnuti ili roditi se govori o tome da se taj doga|aj UPRAVO SADA odigrao, kao kada bismo, u svakodnevnom `ivotu, govorili: “Pade olovka”, “ustade ~ovek”, “za~u se zvuk”, “polete ptica”... Dakle, doga|aj se upravo odigrao pred nama - i mi ga svedo~imo jedni drugima samim pozdravom, kao da `elimo da ka`emo: “Hristos je upravo vaskrsao, ja sam svedok i u~esnik tog veli~anstvenog doga|aja i `elim da podelim tu radost i sa tobom!” To svedo~i i Beli an|eo, pokazuju}i da je Hristov grob prazan, tj. da su smrt i zlo pobe|eni. Isto se odnosi i na pozdrave: Hristos se rodi!; Bog se javi!; Hristos je me|u nama!; Poma`e Bog! - sve su to pozdravi koji SVEDO^E da je na{ `ivot u Hristu STVARNOST, a ne se}awe i lep obi~aj; svaki od wih nas potvr|uje kao sve-doke i u~esnike, tj. sau~esnike. Jer, i na{ sagovornik potvr|uje: Vaistinu vaskrse (Hristos)!; Jeste i bi}e; Bog ti pomogao; Bog i tebi dobro dao!... Jezik nam, neprestano, divno i uvek iznova, svedo~i o su{tini stvari. I sam vaskr{wi pozdrav, tako, svedo~i o tome da je istinski smisao praznika, a i `ivota samog, na{e svesno i delatno u~e{}e u radosti `ivota koji vaskrsava u Hristu, koji nam je darovan sada, u zajednici sa Bogom i na{im bli`wima.