25

VO[TANICA ZA SVETE HRISTOVE RATNIKE BEOGRADSKE

Ove, 2015. godine, obele`avamo stogodi{wicu herojske odbrane Beograda (7. oktobra 1915) i 70 godina od upokojewa besmrtnog majora (potom pukovnika) Dragutina Gavrilovi}a, komandanta posledwe odbrane Beograda u jesen 1915. Posle potresnih pri~a o Milunki Savi}, heroini Velikog rata, i Mom~ilu Gavri}u, najmla|em kaplaru na svetu i malenom vitezu Velikog rata, ova pri~a o Dragutinu Gavrilovi}u je jo{ jedna vo{tanica za velike srpske hero-je, od qudi svoga i potowih vremena zaboravqene i poni`ene, a od Boga, bez sumwe, proslavqene i u ve~nost utkane. Dragutin Gavrilovi} ro|en je 1882. u ^a~ku. Posle zavr{ene Voj-ne akademije (1901), postavqen je za komandanta Desetog pe{adijskog puka moravske divizije, pokazav{i se kao vrlo sposoban oficir. U~estvovao je u Balkanskim ratovima; za pokazanu hrabrost na rati{tu odlikovan je zlatnom medaqom Milo{ Obili} i unapre|en u ~in majora. Slavu nacionalnog junaka stekao je u Velikom ratu. Dva puta je te{ko rawen. Me|u svim wegovim heroj-stvima, ono {to ga je upisalo u besmrtne, u Hristove ratnike, bio je wegov istorijski govor (koji je u{ao u sve svetske vojne enciklopedije), komanda srpskoj vojsci, 7. novembra 1915. godine, na Dunavskom keju:

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA,01. NOVEMBAR 2015, GODINA 17, BR.07

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ta~no u tri ~asa, neprijateq se ima razbiti va{im silnim juri{em, razne-ti va{im bombama i bajonetima! Obraz Beograda, na{e prestonice, mora biti svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je na{ puk iz svog brojnog stawa, na{ puk je `rtvovan za ~ast Beograda i Otaxbine!

Vi nemate vi{e da se brinete za va{e `ivote va{e, koji vi{e ne postoje. Zato napred u slavu! Za kraqa i Otaxbinu! @iveo kraq! @iveo Beograd!

IMA HEROJA (Matej Arsenijevi})Petog oktobra 1915. nemilosrdni germanski neprijateq, pod komandom nema~kog feldmar{ala Fon Makenzena napada srbsku prestonicu, koja se nalazila na granici tada{we Kraqevine Srbije i ~ijom odbranom je koman-dovao general Mihajlo @ivkovi} (1856-1930), zvani gvozdeni general. ... 20 srbskih protiv 66 nema~kih i austro-ugarskih bataqona, 80 na{ih protiv

26

360 wihovih topova. 100.000 Makenzenovih vojnika uda-raju na srbsku prestonicu (vi{e nego {to je ona u to vreme imala stanovnika), na 15.000 wenih branilaca, razvu~enih na 60km {irokom frontu. Novi, beograd-ski Vidovdan. Samo u toku trodnevnog bombardovawa, od 5. do 7. oktobra, na Beograd pada vi{e od 100.000 granata. Neprijateq surovo i germanski sistemati~no ru{i stopu po stopu Beograda, gradske ~etvrti, {kole, fakultete, crkve. Tri dana i no}i neprekidno pada-ju hiqade tona smrtonosnog ~elika, ali se srbska pe{adija ne pomera ni metar iz svojih preoranih rovo-va, ~ekaju}i borbu prsa u prsa, po kojoj je srbski vojnik ostao poznat u vojnoj istoriji Evrope. Herojska borba

za odbranu svakog rova, ulice, ku}e, pijace, kafane, za svaku barikadu beo-gradsku, trajala je pet dana i pet no}i, bez prestanka. Me|u 4000 branilaca koji su se borili u samom gradu najvi{e je bilo dobrovoqaca i tre}epozivaca, a bilo je i nemalo `ena i golobradih |aka. U odbrani Beograda posebno se istakao, svojim vidovdanskim juna{tvom i zajedni~kom pogibijom na Dunavskom keju, legendarni Sremski dobrovoqa~ki odred (slika desno gore), kojim je komandovao veliki srbski junak i patriota, biv{i ~etnik, poru~nik Igwatije Kirhner. (Od 340 svetih ratnika tog odre-da, 250 dobrovoqaca su bili {umadinski de~aci, svi mla|i od 18 godina!) U tri ujutru, 7.oktobra, Sremski odred ulazi u borbu na Dunavskom keju - svetom mestu beogradskom. Svi oficiri Odreda ginu ili bivaju raweni u prvih 10 minuta borbe. Poginuli i sveti Sremski dobrovoqa~ki odred, besmrtni stub odbrane Beograda, ostaje da zanavek le`i na ve~noj mrtvoj stra`i na obali Dunava. ^etrdesetak pre`ivelih junaka odstupaju pod borbom, tuku se heroj-ski na barikadi kod Narodnog pozori{ta. Na Dunavskom keju gine juna~ki i skoro ceo Odred beogradskih `andarma. Mrtvi i raskomadani vojnici, `ene i deca le`e po celom Dor}olu, na Terazijama, du` Ulice kraqa Milana, po vra~arskim i ~uburskim uli~icama, svugde... Beogra|anke, na{e svete Beogra|anke, ... kroz ki{u kur{uma, izme|u eksplozija granata nema~kih Merzera od 420mm, puze i donose hleb i vodu, i poje srbske ratnike u prvim rovovima, koji nisu spavali ve} ~etiri dana i no}i. Beogradski beli orli}i, Du{an Vuji} (14 godina), Svetislav \or|evi} (14 godina), Jovan Stani} (12 godina), u~enici Prve mu{ke beogradske gimnazije, na prvoj liniji vatre, puze}i vuku ogroman sanduk pe{adijske municije da bi ga doturili srbskim dobrovoqcima u rovu kod Neboj{ine kule. (Sva trojica, posle ulaska Nema-ca u grad, streqani su zbog tog svog herojskog podviga, {to je i zabele`eno na fotografijama jednog nema~kog oficira!). ... 7.oktobra, ne{to pre 15 ~asova, komandant Drugog bataqona 10. kadrovskog puka, koji je dr`ao polo`aj na Dunavskom keju (od dana{weg Sportskog centra 25.maj do iza Neboj{ine kule), mladi major Dragutin Gavrilovi} (1882-1945) izlazi pred svoje vojnike i izdaje im zapovest, kojom je ime srbskog juna{tva ubrojano u red sa najvi{im imenima svetskog juna{tva.

... To je beogradska zapovest i molitva koju svaki Beogra|anin mora da zna napamet. To je vidovdanska lozinka wegove sudbine, to je zavetna formula wegovog spasewa i wegove pobede. O, kada bi svako od nas bio samo D od Dragutina, srbskog besmrtnog majora, kome se poklawamo danas i svakog 7. okto-bra - istinskog praznika i dana Beograda! Kada bi svako osetio u temeqima svoga bi}a taj `ubor vidovdanski, kada bi istupio iz privida neherojskog, neobraznog, bezprazni~nog, bezradosnog i neslobodnog `ivota urbane svakodnevnice i osetio da je i on u istom puku, iste vojske, hristoqubivi vojnik, isto izbri-san iz brojnog stawa `ivih mrtvaca i okre~enih grobova, isto upisan u Srb-sku Kwigu @ivih, isto ̀ rtvovan za ~ast i slobodu Beograda i Otaxbine, da je iza svakog od nas isto sram, a pred svakim od nas isto slava, i da je u toj slavi na{ jedini i pravi srbski i beogradski `ivot! ... Posle izdate naredbe, major Dragutin Gavrilovi} li~no je, sa pi{toqem u ruci, poveo juri{ na prugu na Dunavskom keju i posle nekoliko koraka pao, obliven krvqu, jer ga je metak pogodio u grlo. ... Moralo je da bude raspeto to sveto grlo jer je posvedo~ilo istinu Kosova, istinu Krsta i Slobode, a svaki je Vidovdan uvek bio i bi}e na Krst ^asni razapet. Bio je takav i Vidovdan branilaca Beograda na Dunavskom keju. ... Zar nam to nisu posvedo~ili i oni srbski ratnici iz dobrovoqa~kih polubataqona Srem-skog odreda koji su, na kalemegdanskom Gorwem Gradu, u no}i izme|u 5. i 6. oktobra 1915, u rovovima, za vreme naj`e{}eg bombardovawa, ... pevali: Svja-ti Bo`e, Svjati Krjepkij, Svjati Besmertnij, pomilj nas! Zapaweno nevi|enim srbskim juna{tvom u odbrani Beograda, zadrhtalo je damarom evropskog vite{kog divqewa ~ak i surovo tevtonsko srce nema~kog osvaja~a, koji je okrutno pregazio srbsku prestonicu, ali je imao vojni~ke ~asti da u Ko{utwaku podigne spomenik mrtvim neprijate-qima, sa natpisom: Ovde po~ivaju srbski Junaci 1915!, kao i srbsko-nema~ko grobqe na samom Dunavskom keju, sa natpisom: Ovde po~ivaju sjediweni u smrti 260 nema~kih i 240 srbskih vojnika ratnika, palih u borbama oko Beo-grada 1915. ... Taj sveti dan bi trebalo da bude progla{en za Dan Beograda jer je tada - u beogradskom Vidovdanu - javno i zanavek otrkiven ve~ni Ob-raz srbskog i pravoslavnog Beograda, kao i neraskidiva veza izme|u zemaqs-kog i Nebeskog Beograda. ... Poklonimo se majoru Dragutinu Beogradskom i svim beogradskim herojima koji su, svojom krvqu, rodoqubqem, mlado{}u, lepotom, zdravqem, qubavqu i juna{tvom, okropili, osolili i u~vrstili beogradsku zemqu i dr`e je u visini da ne propadne, i pored velikog zla i greha koji su se danas namno`ili na woj. Obi|imo zato spomenik branio-cima Beograda na Dunavskom keju, kosturnicu podno Jak{i}eve kule kod voj-ne crkve Ru`ice na Kalemegdanu, spomenike srbskim junacima - braniocima Beograda na Novom grobqu i u Ko{utwaku, i druga sveta mesta {irom Beo-grada..., setimo se, pomolimo se, zapalimo sve}u - makar u svom srcu...

27

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Atanackovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tir a`: 1000 primeraka.

28

U NEDEQI 22. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 01.(19) Sv. prorok Joil; Prep. Prohor P~iwski; Prep. Jovan Rilski02.(20) Sveti velikomu~enik Artemije03.(21) Prep. Ilarion; Sv. Ilarion Meglinski; Sv. Visarion Ispovednik04.(22) Sv. ravnoapostolni Averkije Jerapoqski05.(23) Sveti apostol Jakov, prvi episkop Jerusalimski06.(24) Sveti velikomu~enik Areta07.(25) Sveti mu~enici Markijan i Martirije - Zadu{nice

Na Zadu{nice, Zaupokojena Liturgija sa op{tim parastosom po~iwe u 7:30.

STRADAWA DRAGUTINA GAVRILOVI]ATe{ko rawen, major Gavrilovi} je preba~en u bolnicu u ^a~ku, odakle je svojevoqno iza{ao, pro{ao albansku golgotu, u~estvovao u proboju Solunskog fronta i osloba|awu Srbije. Bo-rio se u skoro svim bitkama srpske vojske u Ve-likom ratu. Za zasluge na bojnom poqu, posle Kolubarske bitke, odlikovan je Ordenom Kara|or|eve zvezde sa ma~evima IV reda. Na Solunskom frontu, od juna 1916. je komandovao Prvim bataqonom XII pe{adijskog puka Car Lazar. U proboju Solunskog fronta pokazao je ~udesno juna{tvo, bore}i se u prvom borbenom redu, izvanredno podi`u}i duh srpske vojske. Pred sam proboj, 15. septembra 1918, izvadio je sabqu, poqubio je pred vojnicima i uzviknuo: “Juri{, junaci! Juri{, moji sokolovi!” Vojnu karijeru je zavr{io u ~inu pukovnika, odlikovan sa 16 srpskih (me|u wima i Ordenom Svetog Save) odlikovawa i francuskim Ratnim krstom. Vojnici su ga veoma voleli, ali ne i vojni vrh. U `eqi da ga ponize, General{tab ga je imenovao za predava~a vojne administracije na Vojnoj aka-demiji. Oborili su ga na generalskom ispitu, pa je odbio da pola`e ponovo, a odbio je i ponudu generala Simovi}a 1941. da postane ministar Vojske i gene-ral. Zarobqen je 1941. u Sarajevu i ~etiri godine proveo u logoru u Nirn-bergu, hrane}i, usred svojih stradawa, svojim paketima ruske zarobqene voj-nike, koji su umirali od gladi. Za to vreme, komunisti su ka`wavali wegovu porodicu (sa suprugom Darinkom imao je ~etiri k}eri i sina). Pu{ten je sas-vim naru{enog zdravqa (gorwa desna slika), u Beogradu uhap{en od strane komunista “radi provere”, obele`en kao “~ovek biv{eg re`ima”, dr`an 7 dana na Bawici, pa pu{ten. Skojevci su ga na ulici napali i ispquvali kao kraqevog oficira, posle ~ega je, skrhan, pao u svom domu u postequ. Srce mu je prepuklo 19. jula 1945. Umro je u krajwoj bedi i, u poderanoj uniformi pukovnika Kraqeve vojske, sahrawen u grobnici svoje ujne, na Novom grobqu.