181

O ^UDU UMNO@AVAWA PET HLEBOVA I DVEJU RIBICA

Mi ~itamo u Svetom Jevan|equ o ~udima Hristovim i postavqamo sebi pitawe: “Za{to su u ona vremena takve stvari bile mogu}e, a tako malo ~uda vidimo mi u na{e dane?” Meni se ~ini da se na to mo`e odgovoriti trima stvarima. Prva je ta da mi ne vidimo ~uda koja nas okru`uju. Mi sve prima-mo kao da tako treba da bude, da je prirodno. Sve dobro {to dolazi iz ruke Bo`ije mi primamo kao ne{to {to nu`no biva tako. Vi{e ne vidimo da je `ivot - divno ~udo, ~udo radosti, da je Bog izvoleo da nas stvori, da nas je iz nebi}a prizvao u bi}e i otvorio pred nama ~udo postojawa. I, nije se na to ograni~io: pozvao nas je da u vekove vekova budemo Wegovi prijateqi, da u vekove vekova `ivimo @ivotom Ve~nim. A, na zemqi ne samo da nam je dao postojawe i `ivot: Bog nam je otkrio Sebe - mi znamo da On postoji, znamo Ga u Hristu kao Boga (takve) Qubavi, koja se ne zaustavqa ni pred sopstvenom smr}u, samo da bi spasila qubqeno bi}e. A, {ta re}i o ~udima jo{ nam mawe uo~qivim, kao {to su `ivot, zdravqe, mir, prijateqstvo, qubav? Sve to je - ~udo! Kupiti ih ne mo`e{, prinuditi nekoga da ti da svoje srce - nemogu}e je. A, toliko je srca jedno drugome otvorenih, i toliko qubavi, toliko prijateqstva oko nas! A na{e telesno postojawe, koje primamo kao tako prirodno, zar nije - ~udo? Eto, to je ono prvo na {ta sam hteo da vam skrenem pa`wu: da je sav `ivot - ~udo! O, ja znam da u wemu ima veoma mnogo bola, veoma mnogo strahota - veoma mnogo. Ali, naporedo sa tim, u mrklini, u tami, sija tiha i, ujedno, nepokolebiva svetlost. I, samo bi trebalo, kako Hristos ka`e, da verujemo u svetlost, da budemo deca svetlosti, ~eda svetlosti, nosioci svetlosti! I, jo{ dve stvari bih rekao: danas smo ~itali o tome kako su qudi bili u nu`di. Tu su nu`du Apostoli primetili, skrenuli su na to pa`wu Gospodu i Gospod im je rekao: “Va{e je da sretnete tu nevoqu, da nahranite te gladne qude!...” “^ime, imamo samo dve ribice i pet hlebova - zar }e to nadovoqiti toliko mno{tvo?!” I, Hristos je blagoslovio te hlebove i tu ribu i - bilo ih je dovoqno za mno{tvo. I, eto, {ta se o~ekuje od nas da bi Bog mogao slobodno, Svojom mo}nom vla{}u da tvori na zemqi nebeska ~uda: DA PRIMETIMO TU\U POTREBU. Kako ~esto mi prolazimo pored we, ne osvrnuv{i se, i ne otvaramo vrata pred Bogom da bi u{ao i u~inio ono

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 30. JUL 2017, GODINA 18, BR. 46

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

182

{to je za nas nemogu}e. Otvorimo o~i da bismo videli nevoqu i nu`du qudi oko sebe: materijalnu, du{evnu, duhovnu, tugu i usamqenost, i toliko drugih neda}a... I, drugo na {ta poziva Gospod u~enike Svoje: “DAJTE SVE [TO IMATE... i nahrani}emo ih sve”. U~enici nisu ostavili hleba za sebe ili ribe za sebe - oni su sve dali Gospodu. I, ZATO [TO SU DALI - NASTUPALO JE CARSTVO QUBAVI, Carstvo u kome Bog mo`e da deluje neograni~eno, slobodno i svi

su se ugostili. Taj poziv je upu}en i nama: KADA OPA-ZIMO NU@DU ^OVEKOVU, DAJMO SVE I SVE ]E BITI DOBRO... /Autor pravi osvrt i na Jevan|eqe u kome se govori o Hristovom isceqewu oduzetog ~oveka, kojeg na nosilima donose ~etvorica prijateqa, pa ga, zbog prevelike mase sveta, spu{taju pred Hrista preko krova, a Hristos, videv{i veru wihovu, re~e oduzetome: “^ove~e, opra{taju ti se gresi tvoji”/. U jednome od svojih spisa, Prepodobni Jefrem Sirin ka`e: “NE ZATVARAJ-TE MOLITVU SVOJU SAMO U RE^I, NEKA SVAKO VA[E DELO BUDE BOGOSLU@EWE”. Time je on mnogo rekao: pre svega to da sve {to ~inimo, ima neko duhovno zna~ewe, da je svaki ~ovek na ovoj zemqi u ovoj ili onoj meri sve{tenik Boga @ivoga - on pripada dvema stihijama, zemaqskoj i nebeskoj, duhovnoj i materijalnoj, i prizvan je da sve na svetu u~ini delom pobedonosnog Carstva Bo`ijeg. I, eto, u... Jevan|equ mi vidimo kako to de-luje u ~etvorici qudi, koji su doneli svoga prijateqa Spasitequ pred noge: taj ~in o~itovao se kao `ivo moqewe, moqewe bez re~i, ali moqewe koje svedo~i i o wihovoj veri u Gospoda i o qubavi prema prijatequ. Takva treba da bude i na{a molitva zauzimawa uzajamnog i brige uzajamne. Nije dovoqno stati pred Gospoda i moliti Ga da u~ini za qude ono {to bismo mi, u ime Wegovo, bili du`ni da u~inimo za wih, nije dovoqno vapiti Bogu za pomo} tamo gde On ima pravo da nam ka`e: “Ti idi i u~ini delo milosr|a, delo pravde, delo qubavi!...” To treba da pamtimo neprestano. ... Molitva treba da u sebi sadr`i sve, svekolik `ivot na{ treba da bude zauzimawe pre Bogom i u ime Bo`ije, stajawe me|u qudima i pred qudima. Ako budemo `iveli tako, ne}e se prebacivati hri{}anima da su jaki samo na re~ima, a da su, kada do|e do delawa, mlaki i ravnodu{ni. ... Svekolik `ivot na{ treba da postane mo-qewe i delo milosr|a, i samo tada na{a re~ima izra`ena molitva ne}e biti prazan zvuk, no i sastavnica delawa na{ega, svedo~ewa pred Bogom o tome da se na{ega srca kosnulo sastradawe, da nas je dirnula tu|a `alost i da mi, va-piju}i Mu, govorimo: “Gospode, ako Ti ho}e{ da mene po{aqe{ i preko mene u~ini{ delo Svoga milosr|a - po{aqi, ja sam sluga Tvoj pred Tobom!”... Mi mo`emo Bogu prineti veru koja nedostaje qudima oko nas, mo`emo ih poneti na na{oj veri kao na nosilima. Ali, ni vera nije dovoqna: u doga|aju isceqewa uzetoga je u~estvovala ne samo vera da Gospod mo`e da isceli bolesnoga, nego i bri`na qubav prema wemu. Kada bi oko nas i me|u nama vladala takva qubav, po~etak Carstva Bo`ijeg ve} bi nastupio me|u nama i Bog bi mogao da deluje slobodno. Razmislimo o tome. Zato {to je svako

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

184

U NEDEQI SV. OTACA 6. VASEQEN. SABORA PROSLAVQAMO: 30.(17) Sveta velikomu~enica Marina - Ogwena Marija31.(18) Sveti mu~enik Emilijan; Sveti mu~enik Jakint01.(19) Prep. Makrina; Sv. Stefan, Despot srpski i Prep. Evgenija (Lazarevi})02.(20) Sveti prorok Ilija - Ilindan; Sveti Ilija Gruzijski03.(21) Sveti prorok Jezekiq04.(22) Sveta Marija Magdalina - Blaga Marija05.(23) Sveti mu~enici Trofim, Teofil i drugi

U sredu, 2. avgusta, na Ilindan, Sveta Liturgija u Sabornoj crkvi po~iwe u 9:00. Sve~ari mogu donositi slavski kola~ i `ito na osve}ewe od 7:00.

IZ LETOPISA SABORNE CRKVESaborna crkva i Prvo beogradsko peva~ko dru{tvo su, 2009. godine, bili doma}ini znamenitom me{ovitom horu Rahmawinov iz Bostona (SAD), koji je, sa blagoslo-vom patrijarha srpskog Pavla i pod rukovo|ewem maes-tra Antonija Antolinija, odr`ao celove~erwi koncert duhovne muzike u Sabornoj crkvi, 26. jula. Koncertu su, pored bratstva Saborne crkve i ~lanova PBPD, prisus-tvovali brojni po{tovaoci duhovne muzike, me|u wima i mnogo stranih turista. Koncert hora Rahmawinov je bio deo turneje odr`ane po Srbiji, Bugarskoj i Gr~koj. Hor je, u Sabornom hramu, izvodio kompozicije Rahmawinova, Mokrawca, Kedrova i drugih ruskih kompozitora, a naro~iti utisak je ostavilo izvo|ewe delova Liturgije Sve-tog Jovana Zlatousta Rahmawinova. Kuriozitet ovog hora je i u tome {to tenorske deonice pevaju `ene. Publika je bila du{evqena time kako je ovaj ameri~ki hor, koji ~ine i peva~i drugih konfesija i koji ne poznaje srpski, ruski, ni crkvenoslovenski jezik, preneo svojim pevawem duh Pravoslavqa. Stare{ina Saborne crkve, prota Petar Luki}, besedio je, posle koncerta, da je istinska komunikacija me|u qudskim srcima mogu}a jedino u Bogu, da je jezik qubavi razumqiv svima, bez obzira iz koje zemqe i kulture dolaze. Zatim su prota Petar Luki} i ~lanovi PBPD ugostili ameri~ki hor u postorijama PBPD. ^lanovi hora Rahmawinov su bili odu{evqeni kada su ~uli kako PBPD peva Mokraw~eve pesme, uz ~iwenicu da je to bio Mokraw~ev hor, koji, u svojoj arhivi-muzeju, pohrawuje veliku Mokraw~evu zaostav{tinu. Dva hora su zajedno pevala Mokraw~evo Budi imja Gospodwe, kao i ameri~ku himnu. Opro{taj je bio u suzama i zagrqajima, uz re~i gostiju da nisu ni sawali da postoji ovakav narod, da su mislili da dolaze u zemqu ratova i nasiqa, a do~ekani su s qubavqu sa kakvom se do tada nisu sreli.

183

~udo Bo`ije bilo nagove{teno i takore}i uslovqeno sau~estvovawem ~ove-kovim: od nas zavisi da li }e na zemqi nastupiti Carstvo za koje se molimo...

Mitropolit suro{ki Antonije (Blum)

ZDAWA OKO SABORNE CRKVE (19)

\UMRUKANA

\umrukana ili Carinarnica na Savi (|umruk je turska re~ za carinu, a |umrukana za carinarni-cu) je podignuta 1835. godine, u {irem okru`ewu Saborne crkve, u dana{woj Kara|or|evoj ulici br. 17, gde se sada nalaze Velike stepenice. Bila je to prva gra|evina u Beo-gradu gra|ena prema zapadwa~kim stilskim shvatawima, prva podignuta u duhu klasicizma, po projektu Franca Jankea (projektanta Saborne crkve), kao prva carinarnica na Savi i prva zgrada u Beogradu zidana od tesanog kamena i opeke. Bila je i prva administrativna zgrada sagra|ena u novous-postavqenoj Kne`evini Srbiji, otkada je zadobila svoju autonomiju od Oto-manskog carstva, ~ime je postala i simvol obnovqene srpske dr`ave. Zdawe u blizini reke i pristani{ta, gde su neprekidno promicale trgova~ke la|e i mno{tvo qudi, imalo je, za vreme Austro-ugarske monarhije, izuzetno zna~ajnu ulogu jer su kroz wu prolazili svi koji su dolazili u Beograd ili su iz wega odlazili. Tu su se dobijali paso{i i vize. Jedno vreme, ovde je bio sme{ten i Komesarijat savske policije. U ovoj zgradi je odr`an i prvi javni bal, 1841. godine., a priredio ga je knez Mihailo Obrenovi}. Sa zgradom nekada{we \umrukane zapo~iwe i istorija pozori{ta u Beogradu, u 19. veku. Pre izgradwe Narodnog pozori{ta u Beogradu (1869), prve pozori{ne predstave su izvo|ene na nesvakida{wim mestima, a najva`nija me|u wima je bila zgrada Carinarnice, nazvana vremenom Teatar na \umruku. Smrt Stefana De~anskog Jovana Sterije Popovi}a je bila prva predstava koju je ovo, prvo beogradsko pozori{te izvelo, 4. decembra 1841. godine. \umrukana je o{te}ena tokom bombardovawa 1944, a posle rata je sru{ena do temeqa, iako je tada weno adaptirawe bilo sasvim izvodqivo.

QUDI GOVORE O... MOLITVI, PRAVILIMA I QUBAVI

Jednom je oko Svetog starca Gavrila Gruzijskog sedela grupa vernika i we-govih duhovnih ~eda. Dok je besedio o qubavi, jedna vernica ustade i re~e: “Vreme je za molitvu, pa moram da idem”. Starac joj odgovori: “Sada si na{la vreme za molitvu? Sedi da me saslu{a{. Moli se posle. Ti se moli{, pa mis-li{ da kolima putuje{ pravo u raj. PRVO DA NAU^IMO [TA JE QUBAV, a molitva }e biti kada joj bude vreme. Sada je vreme da se u~imo qubavi”.

Drugom prilikom, Sveti Gavrilo Gruzijski je pou~avao: “Bog ne prima prazne re~i, Bog voli dela. Dobra dela i jesu qubav”.