ULOGA BEINIH SISTEMA ZA PRENOS PODATAKA

2

S A D R A J

Uvod .............................................................................................................. 3 1. Osnovi mrene tehnologije ...................................................................... 4 2. Umreavanje raunara ............................................................................. 5 2.1. Razlozi za umreavanje................................................................................5 2.2. Zajedniko korienje informacija (podataka).................................................6 2.3. Zajedniko korienje hardvera i softvera.7 3. Dislokacija i povezivanje raunara u mrezi .............................................. 8 3.1. Local Area Network..................................................................................... 8 3.2. Wide Area Network .................................................................................... 9 4. Glavne komponente povezivanja.............................................................. 9 5. Beine mree............................................................................................10 6. WLAN tehnologija ................................................................................... 12 7. WLAN arhitektura ................................................................................... 14 8. Ureaji za beino umreavanje ............................................................ 16 8.1. AP (Access Point) ..................................................................................... 17 8.1.2. Dodatna funkcionalnost AP ..................................................................... 20 8.2. Beini klijenti .......................................................................................... 21 8.2.1. Card bus i Compact flash kartice ............................................................. 21 8.2.2. USB adapteri ......................................................................................... 22 8.2.3. PCI kartice ............................................................................................ 23 8.2.4. Ethernet konvektori ............................................................................... 24 9. Antene ..................................................................................................... 26 9.1. Omnidirekcione antene ............................................................................. 26 9.2. Poluusmerene antene ............................................................................... 28 9.3. Veoma usmere antene .............................................................................. 29 10. Prenos poslovnih podataka beinim putem ....................................... 29 10.1. Elektronsko poslovanje............................................................................. 30 10.2. Elektronsko bankarstvo.............................................................................32 11. Zakljuak................ ............................................................................... 34 Koriena Literatura .................................................................................... 35

3

UVOD Potreba za informacijama i njihovom razmenom naterala je oveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mree preko kojih e sebi olakati prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu podataka. Naglim razvojem raunarske tehnologije poslednjih godina (poveanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom interneta, broj korisnika raunara i raunarskih mrea raste vrtoglavom brzinom. Sa sve monijom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi. Vremenom su se mreni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktinog efikasnog beinog okruenja za razmenu podataka. Beino okruenje sastoji se od puno aplikacija i proizvoda kojima se obezbeuje ogromno poslovno i korisniko trite, a koje moraju da odgovaraju stalnim promenama u metodama rada i stilu ivota. Takoe, postoji zahtev za poveanom produktivnocu. Tehnologija se usavrava drastinom brzinom. Nove kombinacije hardvera i softvera sa veim mogunostima, manji kompjuteri, manji radio ureaji, manje antene, bolje mree i bolje meumreno povezivanje podstiu ovu ekspanziju.

Sateliti pruaju mnogostruke naine obezbeivanja beinih interaktivnih usluga prenosa kako poslovnih tako i ostalih vrsta podataka, usluga mobilnih komunikacija, usluga video emitovanja i irokopojasnih usluga. Dva vana trenda- rastua potreba za mobilnim komunikacijama i potreba za pristupom na internet nameu temu dvosmernih komunikacija preko satelita.

Sateliti prenose pozive preko okeana i do predela u kojima infrastruktura ne raspolae zemaljskim vezama. Drugi satelitski sistemi emituju program (zvuk i video) milionima gledalaca. Sateliti, takode, mogu obezbediti satelitske veze personalnim raunarima, oslobaajuci ih ogranienja koje namee telefonska mrea, kablovska televizija ili drugi beini naini prenosa.

4

1. Osnovi mrenih tehnologija

Poeci umreavanja vezuju se za prve telegrafske i telefonske linije kojima su se prenosile informacije do udaljenih lokacija. Dostupnost i fleksibilnost tehnologija dananjih savremenih raunarskih mrea omoguava da se sa bilo koje take na planeti moe povezati na mreu i doi do eljenih informacija. U poreenju sa nekadanjom cenom korienja servisa mrea, cena eksploatisanja dananjih mrea je sve nia. Raunarske mree su danas nezamenjivi deo poslovne infrastrukture, kako velikih, tako i malih organizacija. U dananjem svetu poveane globalizacije trita i ekonomske regionalizacije, poslovanje ne moe biti uspeno bez upotrebe moderne informacione tehnologije. Umreavanje preduzea i javne administracije i razvoj interneta doveli su do velikih promena u nainu i efikasnosti rada poslovnih sistema. Racnarske mree su stvorene sa ciljem spajanja racunara na razlicitim lokacijama, tako da mogu razmjenjivati i deliti podatke (komunicirati). Mrea predstavlja skup raunara, ureaja, komunikacijskih medija i mrenog softvera koji implementiraju neki komunikacijski protokol. Protokol je skup pravila koja propisuju nain na koji se podaci prenose preko komunikacijskog medija. Npr. protokol moe odrediti redosled razmene podataka izmeu dve strane. U stvari, razmena podataka izmeu dve strane moe se jedino obaviti ako oba racunara koriste isti protokol.

5

2. Umreavanje

Da bi se uspeno umreili manji ili vei broj raunara, neophodno je da se dobro poznaju i razlikuju fiziko i logiko umreavanje.

Fiziko umreavanje definie sve neophodne korake koje treba preduzeti kako bi svi raunari u mrei bili fiziki povezani. Tu se podrazumevaju sledei poslovi:

- instalacija mrenih adaptera (LAN kartice, modemi, WLAN kartice, ....) - postavljanje kablova (kabliranje) i povezivanje raunarskih adaptera sa

odgovarajuim mrenim ureajima.

Logiko umreavanje definie sve neophodne korake koje treba preduzeti na svakom raunaru, na nivou operativnog sistema, kako bi rauna posta svestan mree i mogao da komunicira sa drugim raunarima na mrei.

2.1. Razlozi za umreavanje

Danas kada su raunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moni, umreavanje poveava efikasnost i smanjuje trokove poslovanja. Osnovni razlozi za umreavanje su: - zajedniko korienje informacija - zajedniko korienje hardvera i softvera

6

2.2. Zajedniko korienje informacija (podataka) Mogunost brzog i jeftinog zajednikog korienja informacija jedna je od najpopularnijih upotreba mrene tehnologije. Elektronska pota je ubedljivo najkorieniji servis Interneta. Mnoge firme su znaajno ulagale u mree zbog isplativosti elektronske pote i programa planiranja. Kada postoji zajedniko korienje podataka, smanjuje se korienje papira, poveava efikasnost, a skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svima kojima je potrebna. Postoje i situacije vezane za zajedniko korienje podataka kod kojih raunarske mree ne samo da smanjuju trokove ve su i jedini nain na koji je ono izvodljivo. Dananje poslovne sisteme karakterie to krae vreme za odgovor na zahteve klijenata kao jedan od glavnih parametara konkurentnosti. Korienjem adekvatnih informacionih sistema zasnovanih na raunarskim mreama poslovni sistemi su u mogunosti da pored toga to informacije pruaju neuporedivo bre u odnosu na ostale naine informisanja (linim kontaktom, telefonom, faksom i sl.) te informacije dostave sa daleko veom tanou (manjom verovatnoom greke). Kao jo jedan reprezentativan primer zajednikog korienja podataka putem raunarskih mrea treba navesti i Web servis Internet mree a pre svega pretraivae Web-a. Korienjem pretraivaa korisnici imaju besplatan pristup milijardama dokumenata na Web-u iji izbor mogu odrediti pomou rei karakteristinih za oblast koja ih interesuje.

7

2.3. Zajedniko korienje hardvera i softvera Pre pojave raunarskih mrea, bilo je neophodno da svaki korisnik ima svoj tampa, ploter, faks ili drugi periferijski ureaj. Jedini nain da vie korisnika koristi isti ureaj je bio da se naizmenino koristi raunar sa kojim je taj ureaj povezan. Pojava mrea je otvorila mogunost da vie korisnika istovremeno koristi zajednike informacije, ali i periferijske ureaje. Ukoliko je tampa neophodan veem broju korisnika koji su u mrei, svi mogu da koriste zajedniki mreni tampa. Mnogo je bolje investirati u jedan kvalitetan ureaj (npr. tampa) nego u desetine slabijih i loeg kvaliteta. Mree se mogu upotrebiti i za zajedniko i standardizovano korienje aplikacija, kao to su programi za obradu teksta, programi za tabelarne proraune ili baze podataka, u situacijama kada je bitno da svi koriste iste aplikacije i iste verzije tih aplikacija. Na ovaj nain se dokumenti jednostavno zajedniki koriste, a postoji i dodatna efikasnost u tom smislu da je jednostavnije i bolje da ljudi potpuno savladaju jedan program, nego da moraju da rade sa etiri ili pet razliitih programa. Kada su raunari umreeni, to znaajno pojednostavljuje i njihovu podrku. Za jednu kompaniju je daleko efikasnije kada tehniko osoblje odrava jedan operativni sistem i kada su svi raunari identino podeeni prema konkretnim potrebama te kompanije. Veoma esto raunari u mrei poseduju iste mogunosti po pitanju procesorske snage i radne memorije to znai da su u stanju da podjednako efikasno obave isti zadatak. Meutim, esto jedan od raunara ima pristup odreenim resursima koji nisu dostupni ostalim raunarima. Ovakva kontrola pristupa je najee uslovljena bezbednosnim aspektima a moe biti i posledica nemogunosti konkurentnog pristupa resursu. U takvoj situaciji softver privilegovanog raunara omoguava indirektan pristup resursu ostalim raunarima.

8

3. Dislokacija i povezivanje raunara u mrei

Mrea moe biti mala i nalaziti se na samo jednoj lokaciji. Meutim, mogu postojati mnogo vee mree, koje se sastoje od meusobno povezanih raunara na velikom broju lokacija, pri emu su lokacije meusobno povezane. Prema dislokaciji i povezivanju racunara razlikujemo nekoliko vrsta mrea a to su :

- Local Area Networks LAN (Beicna lokalna mrea) - Wide Area Networks WAN (Beina regionalna mrea)

3.1 Local Area Networks (Lokalna raunarska mrea) Predstavlja osnovni tip mree. Ona moe biti jednostavna kada imamo dva raunara povezana kablom, ili sloena kada su povezane stotine raunara i periferijskih ureaja u jednoj velikoj organizaciji. Glavno obeleje lokalne raunarske mree je to to je ona prostorno ograniena. Njene osnovne karakteristike su:

- mrea funkcionie u okviru jedne lokacije, odnosno na jednom spratu zgrade ili u okviru zgrade to je osnovni razlog zato se u nazivu takve mree koristi pridev lokalna;

- broj krajnjih ureaja spojenih u lokalnu mreu je ogranien, pri emu se ogranienje kree u rasponu od nekoliko desetina do nekoliko stotina krajnjih ureaja (raunara) u jednoj lokalnoj mrei;

- u lokalnim mreama se po pravilu koriste velike prenosne brzine (kreu se u rasponu od 1 Mbit/s do 1 Gbit/s).

- radno vreme lokalne mree je neogranieno

9

Slika 1. LAN mrea

3.2 Wide Area Networks

Za razliku od LAN (lokalnih) mrea, WAN (regionalne) mree nemaju geografskih granica. One predstavljaju skup lokalnih mreza na razlicitim mestima, povezanih medjusobno raznim WAN tehnologijama. Najvea WAN mrea je Internet.

Slika 2. WAN mrea

10

4. Glavne komponente povezivanja

Da bi se fiziki povezali raunari, potrebne su sledee komponente i to: - mrene kartice ili (mreni adapteri) - mreni kablovi, i - beini komunikacioni ureaji.

5. Beine mree

U dananjim uslovima na raspolaganju su nekoliko razliitih tehnologija koje se koriste za prenos poslovnih podataka.

Bluetooth je standard koji se danas koristi za izgradnju malih mrea kao zamena

za kablove izmeu raunara I njegovih periferija. Oko te tehnologije je podignuta velika galama ali u realnosti jo nema ba mnogo korisnika opreme bazirane na ovom sistemu.

Ve nekoliko godina promoviu se u treoj generaciji (3G) mobilne telefonije

obeane brzine prenosa od oko 1 Mbps po eliji I on line veza, to je do sada bila karakteristika samo DSL I kablovskih modema. Sada polako to postaje stvarnost. Kao to se moe videti na reklamama Mobilne Telefonije Srbije I Telenora .

Za razliku od Bluetooth I 3G, oprema bazirana na IEEE ( Institute of Electrical and Electronics Engineers) 802.11 standardu belee se iznenaujui uspesi. Paralelno sa ekspanzijom na tritu, tehnologije se ubrzano unapreuju I razvijaju se novi standardi. Brzine prenosa koje su do jue bile nepojmljive postale su sasvim normalna stvar. Sistemi zatite su usavreni pa se moe rei da je nivo bezbednosti beinih mrea iz dana u dan sve blii nivou tradicionalnih kablovskih mrea. Moda e neke druge tehnologije biti uspenije u budunosti, ali 802.11 je veoma uspena za sada.

Standard 802.11 se javlja pod razliitim imenima, u zavisnosti od toga ko o

njemu pie. Neki ga zovu beini Ethernet elei na taj nain da naglase njegovu srodnost sa tradicionalnim oienim Ethernet-om (IEEE 802.3).

Pre nekoliko godina je WECA (Wireless Ethernet Compatibility Alliance) pokrenula

svoj program sertifikovanja Wi-Fi (Wireless Fidelity). Svaki proizvoa 802.11 opreme moe da d svoje proizvode na testiranje kako bi se utvrdila njihova kompatibilnost sa opremom drugih proizvoaa, a oprema koja proe testove moe da koristi Wi-Fi logo.

11

Kao rezultat, ova oprema se esto kolokvijalno naziva Wi-Fi oprema. Ipak, najee se koristi naziv WLAN, to je skraenica nastala od Wireless Local Area Network I govori da je re o lokalnim raunarskim mreama koje su realizovane bez upotrebe kablova.

Osim prednosti koje smo naveli postoje I neki ozbiljni problemi koje donosi

korienje radio talasa kao prenosnog medijuma. Kod oienih mrea vai isto pravilo da sve besprekorno funkcionie ako je mrea

realizovana u skladu sa standardima. Visoka cena instalacija, problemi sa sigurnou komunikacije, male prenosne

brzine I nunost posedovanja dozvola za rad (licence vezane uz dodelu frekfencija) predstavljaju osnovne razloge zbog kojih su krajnji korisnici ranije uglavnom izbegavali upotrebu beinih LAN-ova. Takva je situacija vladala sve do sredine devedesetih godina prolog veka. Meutim, dananji WLAN-ovi poseduju svojstva koja ih ine privlanim za korienje sve veem skupu korisnika. Velikom broju poslovnih korisnika posebno je zanimljiva, a nekima I neophodna pokretljivost u radu.

Sa radio talasima (WLAN mreama) to nije sluaj moete sve napraviti kako

treba pa da ipak smetnje u prostiranju signala (multipath interference, shadows...) umanje performanse na nivo znatno ispod projektovanog. Ako to sve rezultira I povremenim prekidima veze, takva mrea nije za ozbiljnu upotrebu.

Bezbednost je ono o emu se veoma brine pri izgradnji bilo koje mree, a kod beinih mrea to je pitanje jo kritinije zato to je prenos dostupan bilo kome u dometu I ima odgovarajuu antenu. Razvijeno je vie tehnika koje bi bezbednost beinih mrea trebalo da dovedu do zadovoljavajueg nivoa.

WLAN tehnologija je veoma popularna u naoj zemlji I prodaja WLAN proizvoda

vrtoglavo raste iz godine u godinu. Na prvi pogled trend je potpuno isti, ali su razlozi sasvim druge prirode. Prodaja WLAN ureaja cveta najvie zahvaljujui tome to obino nemate na raspolaganju neki drugi nain da se poveete. U naim uslovima zvui pomalo smeno konstatacija poslodavca na Zapadu da produktivnost njegovih ljudi raste zato to svi imaju wireless opremu. Ako posmatramo sadanju situaciju mi WLAN opremu najee koristimo iz nevolje. To se vidi I po strukturi WLAN opreme koja se najvie prodaje kod nas.

Primena koncepta pokretljivosti (mobility) omoguuje stanicama u WLAN-u permanentno menjanje fizikog poloaja uz istovremenu mogunost meusobnog komuniciranja.

12

WLAN-ove je mogue primeniti na onim mestima gde je realizacija fizikog umreavanja putem kabla teko izvodljiva ili skupa. Primena beine tehnologije bitno smanjuje vreme I trokove instalacije, to WLANove ini ekonominim reenjem umreavanja I prenosa podataka.

Danas se WLAN-ovi sve vie razvijaju, a upotreba WLAN tehnologija iri se na

podruje dostupnih mrea. WLAN tehnologije sve vie nalaze svoju primenu u pristupu pokretnim mreama tree generacije.

6. WLAN tehnologija

Beini ureaj za svoj rad koristi neki frekventni opseg ijom irinom nazivamo broj frekvencija koje su nam na raspolaganju u tom opsegu. Uz malo matematike lako se dokazuje da postoji korelacija izmeu irine opsega I njegove propusne moi za prenos podataka. Klasini sistemi za radio-komunikacije koristili su signal koji je maksimalno sabijan u (to ui) frekventni opseg. Sistemi za prenos u proirenom spektru, uz pomo matematikih funkcija, maksimalno ire signal razmazujui ga po to irem frekventnom opsegu. Kada se na prijemnoj strani primeni inverzna operacija, prvobitni signal se rekonstruie a to je najvanije, uskopojasni um biva razmazan po irokom opsegu uestanosti. Standardom 802.11 predviena su tri naina realizacije prenosa signala (fiziki sloj OSI modela) u proirenom spektru.

Prvi je IR (Infra Red) I bazira se na prenosu u infracrvenom opsegu. Koristi

infracrveni zrak koji prenosi podatke izmeu odgovarajuih ureaja postavljenih na kompjuterima. Treba znati da ne sme biti fizikih prepreka izmeu ovih ureaja, jre tada prenos nee biti mogu. Na tritu praktino ne postoje WLAN ureaji koji koriste IR.

13

Slika 3. Infra red

Drugi nain se zasniva na prenosu podataka u proirenom spektru upotrebom tehnike frekvencijskih skokova, tzv. FHSS (Frequency Hopping Spread Spectrum). Predajnik u toj varijanti emituje signal na uskim kanalima oko centralne frekvencije skaui sa kanala na kanal po prethodno utvrenoj, pseudosluajnoj sekvenci. U poslednje vreme je sve manje zastupljen na tritu.

Za nas je trei najinteresantniji, metod prenosa kod koga se spektralno irenje signala obavlja upotrebom direktne sekvence DSSS (Direct Sequence Spread Spectrum). Ista tehnologija se koristi kod GPS satelitskog sistema za navigaciju. Signal se XOR funkcijom kombinuje sa pseudosluajnom numerikom sekvencom koju, prema 802.11 standardu, ini 11-bitni Barkerov kod. U literaturi se obino kod opisa ovog koda umesto bita koristi termin chip kako bi se pokazalo da, sam za sebe, Barkerov kod ne nosi nikakvu binarnu informaciju. Rezultat je 11 Mchips digitalni protok sekvence koji se sada modulie korienjem digitalne fazne modulacije. Ako se koristi diferencijalna binarna modulacija DBPSK (Differential Binary Phase Shift Keying), brzina prenosa je 1 Mbps dok se 2 Mbps postie korienjem diferencijalne kvarternarne modulacije DQPSK (Differential Quarternary Phase Shift Keying).

14

Slika 4. spektralno irenje signala Brzine od 1 odnosno 2 Mbps brzo su se pokazale nedovoljnim pa je ova tehnika

usavrena uvoenjem modulacije komplementarnim kodovima CCK (Complementary Code Keying). Tako je nastao standard 802.11b koji omoguava brzine prenosa do 11 Mbps. Primena CCK modulacije je, osim veeg protoka, omoguila i veu otpornost na kanjenja usled viestruke propagacije (multipath effect). Loa strana ovog reenja je poveana osetljivost na smetnje i um, to je rezultiralo smanjenjem pokrivenosti.

Postoji potpuna kompatibilnost sa ureajima koji rade na 1 i 2 Mbps (802.11).

Posebnom tehnikom dinamike promene brzine (Dynamic Rate Shifting) protok se automatski prilagoava kvalitetu ostvarene veze.

Za brzine vee od 11 Mbps trebalo je koristiti neku novu tehniku modulacije. Izabrana je OFDM (Orthogonal Frequency Division Multiplexing) i na njoj se baziraju dva standarda 802.11a i 802.11g. OFDM ureaji koriste jedan irokopojasni kanal i dele ga na vie potkanala koji se nalaze na veoma bliskim uestanostima. Svaki taj potkanal koristi se za slanje podataka, a meusobno preklapanje i smetnje se izbegavaju ortogonalnou. Svi potkanali se zatim multipleksiraju u jedan kombinovani kanal. Velika propusna mo se postie paralelnim prenosom po vie frekvencija istovremeno. Ovo je tehnologija koja se dugo koristi (40 godina) kod svih DSL ureaja.

7. WLAN arhitektura

15

Arhitektura 802.11 mrea najbolje se moe opisati kao serija meusobno povezanih elija. eliju ini jedan ili vie beinih klijenata koji komuniciraju sa AP-om (Access Point) i naziva se BSS (Base Service Set). Ta komunikacija se odvija unutar podruja koje je odreeno dometom AP-a i naziva se osnovna servisna zona BSA. Kada se klijent nalazi unutar osnovne servisne zone, on moe da komunicira sa drugim lanovima BSS-a. BSS se pojavljuje u dva oblika: Ad-hoc mrea (nezavisni WLAN, Independent WLAN) i infrastrukturni WLAN (Infrastructure).

Ad-hoc mrea sastoji se iskljuivo od beinih klijenata koji su konfigurisani kao ravnopravni i komuniciraju svaki sa svakim (peer-topeer). Prema 802.11 standardu oni ine IBSS (Independent Basic Service Set). Beini klijenti mogu biti prenosivi ili fiksni raunari kao i drugi prenosivi ureaji sa odgovarajuim hardverom (beine mrene kartice i sl.) IBSS sa dva klijenta predstavlja ujedno i najmanju 802.11 mreu. U praksi, IBSS je obino sastavljen od manjeg broja klijenata koji su povezani zbog nekog specifinog zahteva i na krai vremenski period. Otuda i potie naziv ad hoc mrea.

Slika 5. Ad-Hoc mrea

Infrastrukturni WLAN se javlja kada je BSS posredstvom AP-a povezan na oieni deo mree. Klijenti su posredstvom AP-a povezani na oieni deo mree koji se u 802.11 standardu naziva distribucioni sistem (DS). AP se ponaa kao bazna stanica u sistemu mobilne telefonije i obavlja funkciju beinog haba ili mosta prema oienom delu mree. Da bi bio u stanju da koristi mrene usluge, svaki klijent mora biti pridruen AP-u. To pridruivanje inicira klijent, a Acess Point to moe da dozvoli ili odbije u skladu sa kriterijumima koji su zadati prilikom konfigurisanja mree. Ako se trai analogija sa oienim mreama to bi bilo ekvivalentno ukopavanju mrenog kabla u Ethernet svi. U jednom momentu klijent moe biti pridruen samo jednom AP-u. Vana karakteristika ovakve mree je to da se kompletna komunikacija odvija preko AP-a. Ako jedan klijent hoe da komunicira sa drugim, proces se odvija u dva koraka. Predajna strana najpre alje podatke do AP-a a zatim AP alje podatke do prijemne strane. Zato je brzina znatno manja od one kada dva klijenta neposredno

16

komuniciraju. infrastrukturni WLAN ipak ima mnogo prednosti u odnosu na ad hoc mree. Na prvom mestu je mogunost realizacije mnogo kompleksnijih mrea klijenti mogu da budu na znatno veem meusobnom rastojanju i izmeu njih nije neophodna optika vidljivost. Korienjem dodatnog AP-a u repetitorskom modu to rastojanje se moe znaajno poveati. AP nam stavlja na raspolaganje vei broj mehanizama za zatitu i upravljanje mreom kojih kod ad hoc mrea nema.

Slika 6. Infrastruktura WLAN

Proireni skup servisa ESS (Extended Service Set) sastoji se od nekoliko BSS-ova koji se preklapaju. Svaki BSS ima svoj AP koji je povezan sa distribucionim sistemom. Komunikacija klijenata iz dva razliita BSS-a i prenos podataka izmeu njih obavlja se preko distribucionog sistema.Ova situacija najbolje se ilustruje na sledeoj slici.

17

Slika 7. proireni skup servisa

8. Ureaji za beino umreavanje

LAN beine mree poseduju sve osobine tradicionalnih oienih lokalnih raunarskih mrea, ali bez potrebe da se obezbedi ina veza za svakog uesnika u mrei. Da bi se realizovala jedna takva mrea potrebni su ureaji koji omoguavaju prenos podataka radiotalasima. Na tritu se nudi veliki broj razliitih ureaja za beino umreavanje: beine kartice, ruteri, print serveri, kamere, barkod skeneri... Teko je napraviti strogu klasifikaciju te opreme poto su prozvoai, osim osnovnih, implementirali i neke dodatne funkcije u svoje ureaje. Ako u ovom momentu zanemarimo sve te dodatne funkcije, moe se rei da je svaka WLAN mrea realizovana upotrebom dva osnovna tipa ureaja koje nazivamo gradivnim elementima beine raunarske mree. To su beine stanice ili klijenti i pristupne take ili AP (Access Point).

8.1 AP (Access Point)

8.1.1 WAP (Wireless Access Point)

Pristupno mesto (neki ga, po analogiji sa mobilnom telefonijom, zovu bazna

stanica) je ureaj ijim posredstvom beini klijenti pristupaju mrei. Moemo ga

18

zamisliti kao neku vrstu beinog haba mada je re o mnogo inteligentnijem ureaju. AP moe da komunicira sa beinim klijentima, sa oienom mreom ili sa drugim AP-om. Na sebi ima najmanje jedan Ethernet prikljuak za povezivanje na oienu mreu i najmanje jednu antenu za komunikaciju sa drugim beinim ureajima. Multifunkcionalnost koju poseduje daje mu mogunost da igra razliite uloge u raunarskim mreama. Zavisno od toga kako ga konfiguriete, menja se i njegova namena. Na raspolaganju su obino sledei naini konfigurisanja:

obian AP (root mod); repetitor; most (bridge) izmeu dva ili vie LAN-ova; AP klijent.

Slika 8. Wap

Obian AP mod koristi se kada je AP povezan na kimu (backbone) oiene

mree preko Ethernet porta. Beini klijenti koriste AP da bi pristupili oienoj mrei ali i meusobnu komunikaciju obavljaju preko AP-a. Veina AP-ova je fabriki podeena tako da radi u ovom modu dovoljno je da takav ureaj raspakujete i prikljuite na mreu i on e omoguiti povezivanje na mreu svim klijentima koji se nalaze u dometu. Naravno, za ozbiljan rad je ipak potrebno da se podese neki parametri na AP-u.

Vrlo esto postoji potreba da se povea domet AP-a ili da se obezbedi

povezivanje klijenata sa kojima ne postoji optika vidljivost. To se reava korienjem dodatnog AP-a koji se konfigurie tako da radi kao repetitor. On se, kao neka vrsta klijenta, povezuje na centralni AP i pri tome omoguava da se drugi klijenti, koji zbog konfiguracije terena ne vide centralni AP, preko njega poveu na mreu. Mada je u nekim situacijama to jedini spas, upotrebu repetitora treba izbegavati postoje problemi preklapanja, a propusna mo posredne veze je dosta niska. Na klijentskoj strani se to registruje kao spor pristup mrei i povremeni zastoji. Mali broj AP ureaja na tritu podrava rad u repetitorskom modu.

19

Slika 9. Repetitor

U Bridge modu AP se koristi za meusobno povezivanje udaljenih LAN-ova.

Ovako podeen AP moe da komunicira samo sa AP-om koji je konfigurisan na isti nain i pridruivanje beinih klijenta nije mogue. Postoje dve podvarijante podeavanja zavisno od konfiguracije mree. Ako je potrebno povezati samo dva LAN-a, oba AP-a se podeavaju da rade kao point-to-point bridge. Ureaji se spregnu MAC adresama tako to se u svaki AP unese MAC adresa onog udaljenog. Ako se povezuje vie LAN-ova, jedan od njih se usvaja kao centralni. AP koji se nalazi u tom LAN-u se podeava da radi kao point-tomultipoint bridge, a ostali AP-ovi se podeavaju kao point-to-point bridge sa MAC adresom centralnog AP-a. Treba napomenuti da nije neophodno da centralni AP bude povezan na LAN mreu. To moe da bude nezavisan AP koji se nalazi na lokaciji izabranoj tako da ga svi drugi AP-ovi vide. Na taj nain moe da se rei povezivanje LAN-ova izmeu kojih ne postoji direktna optika vidljivost.

Slika 10. Bridge mod LAN to LAN bridge

Ureaj podeen kao AP klijent ponaa se kao obian klijent pomou koga se

raunar povezuje na AP u root modu. Veza ka raunaru je Ethernet kabl ija duina

20

moe da bude 100 m a sa raunarom se povezuje posredstvom Ethernet kartice. Ovaj nain povezivanja klijenata ima smisla samo kada je neophodno korienje antene koja se montira negde napolju (krov, terasa...). Najznaajnija prednost ovakvog reenja je to skrauje rastojanje izmeu antene. Svakako treba izbei korienje antenskog kabla u stanu ili kancelariji. Re je obino (ako je duina vea 5 metara) o kablu koji je dosta krut i debljine preko 1 cm. Na krajevima takvog kabla nalaze se ogromni metalni konektori pa ako buite prozor ili zid da ga provuete trebae vam i ogromna builica. teta koju ete na taj nain napraviti nije zanemarljiva. Provlaenje tankog UTP kabla u poreenju sa ovim je deja igra a dozvoljena duina (100 metara) omoguava vam da vaa mrea bude u prizemlju dok se antena nalazi na vrhu solitera.

Slika 11. AP u klijent modu

8.1.2 - Dodatna funkcionalnost AP

21

Na tritu se moe pronai itav niz veoma dobrih ureaja koji su u osnovi AP-ovi, ali imaju neku dodatnu funkcionalnost koja je omoguena integracijom AP-a sa nekim drugim ureajem. Tako se integracijom sa ruterom dobija beini ruter ili neka varijanta gateway-a. Access Point moe da ima razliite opcije koje vam, zavisno od namene, mogu biti vie ili manje vane. Najee opcije su: 1. Mogunost prikljuenja dodatne antene Ako se AP koristi za neku outdoor instalaciju, veoma je vano da imate mogunost da prikljuite dodatnu spoljnu antenu vee snage. AP-ovi koji su predvieni za unutranju primenu obino imaju fiksne antene koje nije mogue skinuti. 2. Mogunost podeavanja izlazne snage Kada se na ogranienom prostoru nalazi vei broj AP-ova, oni e verovatno praviti smetnje jedni drugima. To se izbegava smanjivanjem izlazne snage do vrednosti koja onemoguava da se AP-ovi meusobno vide. Ako je potrebno da se savladaju vea rastojanja, ova opcija prua mogunost da maksimalno pojaamo izlaznu snagu ureaja a time i njegov domet. 3. Spoljna montaa ureaja i PoE Veoma esto smo prisiljeni da AP montiramo negde napolju, na krovu, terasi, zidu i slino. U tom sluaju kuite u kome se nalazi AP mora da omogui funkcionisanje ureaja na visokim/niskim temperaturama i obezbedi zatitu od svih atmosferskih uticaja. Napajanje elektrinom energijom takvog AP-a najlake se realizuje korienjem PoE ureaja, pa je ta opcija veoma korisna. 4. Viestruki ESS (Extended Service Set) Tradicionalno jedan AP podrava samo jedan ESS. Ova opcija omoguava da se korienjem samo jednog AP-a formira vie ESS-ova. Grupe klijenata je, u tom sluaju, mogue rasporediti tako da pripadaju razliitim ESS-ovima. Poto klijenti mogu da komuniciraju samo sa klijentima koji pripadaju istom ESS-u, omoguena je podela klijenata na logike grupe poput VLAN-ova. 5. VLAN (Virtual LAN) Ova opcija dozvoljava particionisanje jedne fizike mree na vei broj nezavisnih, logikih mrea. Samo stanice koje pripadaju istoj logikoj mrei imaju mogunost meusobne komunikacije. Ova opcija je definisana standardom 802.1q (VLAN tagging) i zahvaljujui njoj mogue je proirenje logike grupe na stanice koje se nalaze u oienom delu mree. 6. WDS (Wireless Distribution System)

22

Dva ili vie AP-ova koji meusobno beino komuniciraju ine WDS. Ovo je veoma interesantna opcija jer dozvoljava da AP-ovi istovremeno opsluuju klijente i meusobno komuniciraju. U situacijama kada ne postoji direktna optika vidljivost, WDS je odlino reenje. 7. Nain konfigurisanja i administriranja Veoma je korisno ako ureaj podrava SNMP i Web management.

8.2 - Beini klijenti

Grupu beinih klijenata ine razliite kartice i adapteri pomou kojih se stoni ili prenosivi raunari mogu povezati na WLAN. To su: Card bus i Compact flash kartice, USB adapteri, PCI kartice i Ethernet konvertori.

8.2.1. Card bus i Compact flash kartice

Card bus i Compact flash kartice omoguavaju povezivanje notebook ili

depnih raunara (PDA) u WLAN mree. Ako se ima na umu da je mobilnost jedna od najznaajnijih karakteristika i prednosti WLAN tehnologije, jasno je zato ovi adapteri i kartice imaju toliku vanost u svim savremenim beinim mreama. Osim toga, ove kartice nai ete u veini Access Point-a, PCI / ISA kartica, USB adaptera itd. Svi ti ureaji su projektovani kao potpuno modularni tako da kartice predstavljaju njihov radio segment. Pri izboru kartice za va raunar vana je izlazna snaga i mogunost prikljuenja eksterne antene. Treba napomenuti da veina notebook raunara danas dolazi sa ugraenim WLAN adapterom.

Slika 12. Zyxel Card Bus Adapter

8.2.2. USB Adapteri

23

USB adapteri se uglavnom koriste za desktop raunare i veoma su popularni kod korisnika jer za njihovu instalaciju nije potrebno otvaranje kuita. Poto je re o plug and play ureajima, instalacija je zaista jednostavna i zahteva vrlo malo vremena. Zgodno je ako imaju prikljuak za spoljnu antenu jer im se na taj nain znatno poveava domet, pa ih moete koristiti i za beini pristup Internetu. Kupovinom produnog USB kabla od 5 metara adapter moete, bez gubitaka, pristojno udaljiti od raunara i antenu izbaciti na terasu ili ak krov kue. Dobra stvar je to adapter ne zahteva dodatno napajanje.

Slika 13. Wireless usb

8.2.3. PCI kartice

24

PCI kartice se ugrauju u desktop raunare i servere. Zahvaljujui plug and play kompatibilnosti prilino se jednostavno instaliraju. Problem moe biti samo ako nemate odgovarajui drajver za va operativni sistem, pa svakako to proverite pre kupovine kartice. Prve PCI kartice koje su se pojavile na tritu sastojale su se od dva dela: prazan PCI adapter sa PCMCIA prikljukom i PCMCIA beina kartica koja se na raunar prikljuuje preko PCI adaptera. Poto su adaptere i kartice proizvodile razliite firme, bilo je povremeno problema kod instalacije. Ako budete bili u situaciji da kupite ovakvu dvodelnu karticu, obratite panju na drajvere i kompatibilnost PCMCIA kartice sa PCI adapterom. Danas se takve kartice veoma retko sreu pa ako budete nabavljali beinu karticu za va raunar, verovatno e vam ponuditi najnormalniju PCI karticu sa odgovarajuim drajverima. Treba napomenuti da PCI beine kartice nisu pogodne za korienje ako imate potrebu za spoljnom antenom (na terasi, prozoru i slino), poto antenski kabl mora da ide do samog raunara. To esto ograniava njihovo korienje na unutranje (indoor) WLAN mree. Interesantan je podatak da za neke od ovih kartica (one koje su bazirane na Intersil-Prism ipsetu) postoji Host-AP drajver za Linux. Uz pomo tog drajvera PC se pretvara u odlian AP. Ako se u takav raunar ugradi nekoliko beinih kartica i podigne sofver za rutiranje dobijate izvanredan WLAN ruter.

Slika 14. PCI Wireless kartica

25

8.2.4. Ethernet konvektori

Ethernet konvertori su po konstrukciji slini AP-u. Na sebi imaju jedan Ethernet port i antenu pomou koje se prikljuuje na WLAN. Razlikuju se od AP-a po tome to mogu da radi samo u klijentskom modu i mogu se koristiti sa bilo kojim ureajem koji ima Ethernet port. To moe da bude print server, UPS, neki industrijski kontroler, POS... Ogromna prednost u odnosu na druge klijentske adaptere je to to na raunaru koga elite da poveete u WLAN ne treba da imate poseban drajver. Ako koristite neki redak ili stari operativni sistem, to moe da bude izuzetno korisno.

Slika 15. Ethernet konvertor

26

Zahvaljujui Ethernet portu, rastojanje izmeu raunara i ovakvog konvertora moe da bude i itavih 100 metara. To ga ini izuzetno upotrebljivim u svim onim situacijama kada nam je potrebna spoljna antena da bismo se povezali na neki udaljeni sistem. Ova pogodnost, uz nedavni pad cena, glavni su uzroci to Internet provajderi sve vie preporuuju ovakve ureaje svojim korisnicima. Pomenimo i itav niz ureaja kojima je dodata funkcionalnost integracijom beinog klijenta i nekog drugog ureaja. Naveu samo nekoliko primera koji su se pokazali kao dosta uspena reenja:

Beine kamere je mogue postaviti na prilino nedostupna mesta, bez glavobolje oko provlaenja kablova;

Beini itai barkoda su uneli pravu revoluciju u magacinsko poslovanje i transport robe;

Prezentacioni gateway omoguava da vei broj uesnika beino koristi projektor. Izuzetno koristan ureaj za sve tipove prezentacija na poslovnim sastancima, kongresima i drugim skupovima.

Slika 16. Prezentacioni gateway

27

9. Antene

U sutini antene konvertuju visoko frekventni signal predajnika u radio-talase i emituju ih u odreeni prostor, da bi se na prijemnoj strani deavao obrnut proces. Veina WLAN ureaja dolazi sa ugraenim antenama koje su obino sasvim dovoljne ako je re o nekoj indoor instalaciji. U specifikaciji najee pie da je domet ureaja u zatvorenom 50 do 70 m a na otvorenom 200-300 m. To je razlog zato o antenama poinjemo da razmiljamo tek ako neki klijent nije u dometu AP-a ili imamo zadatak da poveemo udaljene LAN mree. U tim sluajevima postaje vana mogunost da se na AP prikljui dodatna antena. Kod svake radio-veze uvek se tei da se sa to manjom snagom emitovanja ostvari to jai signal na prijemnoj strani. Za postizanje ovog cilja koriste se razliite vrste antena sa razliitim karakteristikama zraenja. Pokazalo se da sve antene imaju osobinu da u odreenim pravcima zrae intenzivnije nego u drugim. Zavisno od vrste antene zraenje se moe vie ili manje usmeriti. Imajui na umu ovu karakteristiku, antene se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: omnidirekcione, poluusmerene i usmerene.

9.1. - Omnidirekcione antene

Obino se kae da ove antene zrae u svim pravcima podjednako, to nije sasvim tano. Ako se posmatra horizontalna ravan, antene zaista podjednako zrae na sve strane (360 stepeni) ali je u vertikalnoj ravni ugao pod kojim zrae ove antene znatno manji od 180 stepeni. Omnidirekcione antene se primenjuju tamo gde je potrebno iz jedne centralne take pokriti to vei okolni prostor. Lako se montiraju poto nije potrebno nikakvo usmeravanje. Omiljene su kod naih Internet provajdera koji ih obino montiraju na neku visoku zgradu i na taj nain, sa veim ili manjim uspehom, pokrivaju ceo grad. Varijanta ove antene za indoor upotrebu obino se montira na plafon i pokriva celu prostoriju. Male gumene antene koje se nalaze na AP-ovima po svojoj konstrukciji spadaju u omnidirekcione. Veina AP-ova ima po dve takve antene. Kod ureaja koji imaju samo jednu, druga se najee nalazi unutar kuita pa se ne vidi. Te dve antene nisu nezavisne i ine diversity antenski sistem kod koga AP u svakom momentu bira antenu sa koje dobija bolji signal. Sistem je smiljen da bi se prevazile smetnje koje nastaju zbog razliitih kanjenja usled viestruke propagacije (multipath interference), to je veoma izraena pojava kod upotrebe WLAN opreme u zatvornom prostoru. Re je o smetnjama koje nastaju zbog odbijanja radio-talasa od razliitih objekata na putu od predajne do prijemne strane.

28

Slika 17. Antena za (unutranju indoor) montau na plafon

Slika 18. Antena za spoljanju montau

Kao rezultat tih refleksija i razliitih putanja koje talas prelazi do prijemne strane

stie vei broj verzija istog talasa, to zbunjuje prijemnik koji te talase doivljava kao potpuno nezavisne. Primenom ovakvog antenskog sistema to se prilino efikasno prevazilazi. Krajnji rezultat je znatno bolji prijem i povean maksimalni domet. Zraenje u svim pravcima moe da bude i problem kod upotrebe omni-antena. Signal koji emitujemo na sve strane mogu da primaju svi koji su u dometu a meu njima ima i onih koji nisu dobronamerni. Situacija sa prijemom je jo neprijatnija sa ovakvom antenom primamo sve to se emituje u okolnom prostoru. Zavisno od pojaanja antene, u dometu AP-a nalazi se na desetine AP-ova i klijenata koji ne pripadaju naoj mrei. Prisetimo se injenice da su svima nama na raspolaganju samo tri kanala koja se meusobno ne preklapaju. Statistiki gledano, na svakom od ta tri kanala radi po nekoliko WLAN ureaja. Svi ureaji koji rade na naem kanalu kradu nam deo propusnog opsega to rezultira padom performansi ili prekidima u prenosu. To se ne bi desilo da ti ureaji nisu u dometu naeg AP-a.

29

9.2. - Poluusmerene antene

Kod ovih antena je zraenje u jednom pravcu neuporedivo jae od zraenja u

svim ostalim pravcima. Postoji veliki broj konstrukcionih reenja za ove antene. Na tritu se obino nude patch, panel, sektor i yagi antene. Najee se koriste za LAN-to-LAN veze na kraim rastojanjima. Poto je ugao pod kojim zrae prilino velik (kod nekih antena preko 120 stepeni), mogu da se koriste umesto omni-antena. Ako se pomou antenskih splitera kombinuje nekoliko antena dobija se antenski sitem koji mnogo kvalitetnije pokriva odreeni prostor nego bilo koja omnidirekciona antena.

Slika 19. Flat Panel Antena

30

9.3. - Veoma usmerene antene

Prostorni ugao pod kojim zrae ove antene je veoma mali tako da ono to one emituju ini veoma uzak snop. Obino je re o uglovima od 7 stepeni u vertikalnoj i 8 u horizontalnoj ravni. Konstrukcija ovih antena podrazumeva metalni reflektor koji moe da bude realizovan kao tanjir ili reetkasti reflektor kog grid antena. Antene sa tanjirastim reflektorom obino imaju vee pojaanje dok prednost reetkastih reflektora lei u veoj otpornosti na vetar. Koriste se za point-to-point veze na najveim rastojanjima. Instalacija usmerenih antena je komplikovana poto je obino re o velikim rastojanjima. Za usmeravanje antena mora da se koristi specijalna oprema. Posebna vrsta antena koje svakako ne bih smeo da izostavim jesu popularne kantene. To su razne improvizovane antene rune izrade. Obino se za njihovu proizvodnju koriste konzerve (kau da su one od kafe najbolje) pa otuda i njihovo ime. Konstrukcija ovih antena je, u najmanju ruku, sumnjiva a elementi koji se koriste za njihovu izradu nekvalitetni i nestandardni. Rezultat je najee antena za koju niko ne zna ta tano radi i kakve karakteristike ima. Takve antene obino ine posao samo na mestima gde je signal koji se prima dovoljno jak pa karakteristike antene nisu od velike vanosti. Ako ste ipak zainteresovani za samogradnju antena. Vaan parametar o kome treba voditi rauna pri izboru antene jeste tzv. pojaanje antene ili njen dobitak (gain). On govori o efikasnosti zraenja antene u odreenom pravcu. Zavisno od tipa antena kree se u rasponu od 2 do 30 dBi. To je parametar koji najvie utie na maksimalno rastojanje koje se moe postii pri povezivanju dva WLAN ureaja.

Slika 20. Grid antena

31

10. Prenos poslovnih podataka beinim putem Uloga beicnih sistema za prenos poslovnih podataka najvie dolazi do izraaja kod :

- elektronskog poslovanja (electronic business) - elektronskog bankarstva ( e banking)

10.1. Elektronsko poslovanje

Elektronsko poslovanje se pojavilo poetkom 80-tih godina prolog veka, ali je ubrzan razvoj doivelo poslednjih godina, pre svega zahvaljujui Internetu. Elektronsko poslovanje (electronic business) predstavlja razmenu standardizovanih elektronskih poruka u obavljanju raznih poslova u kompanijama, bankama, upravi, aktivnostima graana i u svim drugim poslovnim transakcijama. Elektronsko poslovanje podrazumeva obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Ova vrsta tehnologije omoguava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omoguava kompanijama koje u svom poslovanju koriste elektronsku tehnologiju da ostvare znaajne utede u trokovima poslovanja, efikasnije obave svoje zadatke i budu konkurentnije na tritu. Pod uticajem primene elektronskog poslovanja reorganizuju se skoro sve delatnosti i tako danas imamo e-trgovinu, e-bankarstvo, e-upravu, i sl. Elektronsko poslovanje ima sledee prednosti: _ smanjenje trokova poslovanja, i to prevashodno vezane za izradu papirnih dokumenata, _ smanjenje greaka, pogotovo gde je tanost informacija od znaaja, _ uteda vremena, posebno u prenosu informacija, _ smanjenje obima ljudskoga rada, _ pristupanost i razmenjivost informacija.

32

Elektronsko poslovanje razvijalo se u dva pravca. Prvi je trebao da omogui kompanijama da bre i lake prenesu novac i informacije izmeu sebe, odnosno bio je usmeren na saradnju dva pravna lica meusobno (kompanija, dravne institucije), a drugi, noviji, predvien za krajnje korisnike koji ele odreeni proizvod ili uslugu. Razvoj i primena elektronskog poslovanja mogua je jedino ukoliko su ispunjeni sledei preduslovi: _ razvijena primena Interneta, _ usvojeni propisi o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, _ razvijena telekomunikaciona infrastruktura, _ prihvatanje elektronskog poslovanja od strane rukovodstva, _ finansijska ulaganja za uvoenje. Kod poslovnih sistema koji su uveli elektronsko poslovanje se mogu uoiti odreene prednosti. Primena elektronskog poslovanja je dovela do smanjenja trokova poslovanja, i to prevashodno trokova vezanih za izradu papirnih dokumenata, kao na primer, smanjenje trokova izrade papirnih obrazaca. Vezano za smanjenje trokova je i smanjenje obima ljudskoga rada koji je vezan za papirnu dokumenatciju, kao na primer sortiranje, zavoenje dokumenata, tampanje, itd. Pored toga smanjen je i obim posla na unoenju podataka u raunar iz primljene dokumentacije, kontrola unosa, i drugo. Smanjenje greaka, pogotovo gde je tanost informacija od znaaja, je od velike vanosti. To se postie automatskim prikupljanjem, otpremom i prijemom poruka, gde se izbegava uticaj ljudskih greaka. Elektronsko poslovanje omoguuje utedu vremena, posebno u prenosu informacija, a to je bitna prednost jer obezbeuje pravovremenu informaciju koja moe biti od sutinske vanosti za donoenje odluka. Pored pomenutih prednosti koje elektronsko poslovanje nudi, obezbeuje i pristupanost informacija i njihovu razmenu. Informacije je lako sortirati, lake im je pristupiti i vriti dalju obradu. Sa druge strane, spreavanje zloupotreba informacija paralelan je zadatak zadatku razvoja elektronskog bankarstva. Danas, moemo konstatovati da postoji nekoliko sistema i nivoa zatite podataka, poevi od najjednostavnijih kao to je lozinka, koji danas sam po sebi vie ne predstavlja dovoljan sistem zatite i mora se kombinovati sa odreenim dodacima (na primer, PIN kodovi), preko TAN kartica pa sve do savremenih sistema enkripcije podataka koji za sada onemoguavaju zloupotrebu informacija. Naravno, osnovni zadatak prualaca usluga elektronskog poslovanja, svakako jeste zatita podataka, s obzirom na sve vei broj mogunosti i naina da se zaobiu klasini sistemi zatite i da se doe u posed informacija.

33

Ipak, najveu odgovornost za spreavanje zloupotrebe informacija iz elektronskog bankarstva snosi sam korisnik, jer se u njegovom posedu nalaze pojedinani elementi zatite sistema. Prema tome, korisnik usluge-fiziko lice na primer poseduje korisniko ime i lozinku za pristup sistemu, dok korisnik-pravno lice smart karticu i PIN. Ukoliko bi dolo do sistemskog proboja koje bi imalo efekta na svekorisnike usluge, tada bi Banka trebala da prui obeteenje svojim korinicima u cilju odravanja budue saradnje.

10.2. Elektronsko bankarstvo Elektronsko bankarstvo (e-banking) je vid bankarskog poslovanja, odnosno pruanje bankarskih usluga fizikim i pravnim licima, koje se nude i izvravaju uz korienje raunarskih mrea i telekomunikacionih medija (elektronske podrke). Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija, ali isto tako kao i odgovor na uvoenje inovativnih usluga od strane konkurenata. Elektronsko bankarstvo omoguuje utede u poslovanju I razvoj masovnih usluga prilagoenih specifinim potrebama korisnika. Sa druge strane, omoguuje pridobijanje novih klijenata banke. Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: a) visok nivo razvoja raunarske tehnologije, pogodne za primenu u finansijskim institucijama, to je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko strunih i obrazovnih kadrova u bankarskim institucijama, b) sloena finansijska struktura, koju karakterie veliki broj finansijskih institucija, c) visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tritu, to ima za posledicu otru konkurenciju izmeu banaka. Elektronsko bankarstvo ima odreene prednosti u odnosu na klasino poslovanje. Savremeni nain poslovanja banaka omoguava klijentima da obave sve rutinske transakcije, kao to su transfer sredstava, upit u stanje rauna, plaanje rauna, i sl. na jednostavniji i bri nain. Klijentima banke je omoguen pristup informacijama o raunu u bilo koje doba dana ili noi. Otvaranje rauna se vri on-line, i na taj nain se u

34

potpunosti izbegava papirologija, a jednom unete informacije se ne moraju ponovo unositi za sline provere. Omogueno je napraviti raspored buduih plaanja koje e se obaviti automatski, kao i apliciranje za zajam ili platnu karticu. Auriranje informacija se sprovodi u realnom vremenu, a ono to je od velike vanosti za klijente banke je da su provizije nie nego pri obavljanju transakcija klasinim putem. esto se elektronsko bankarstvo identifikuje sa Internet ili web bankarstvom, to je pogreno, jer je elektronsko bankarstvo iri pojam i obuhvata i druge naine izvoenja bankarskih transakcija digitalnim raunarskim putem koje ne moraju biti bazirane na Internet tehnologiji. U Internet bankarstvu, klijent obavlja posao sa bankom preko raunara, posredstvom standardnog Internet itaa (web browser) koji mu omoguava da pregleda Internet prezentaciju na web sajtu banke i da na ekranu dobije eljeni spisak promena na raunu ili stanje rauna.

35

11. Zakljuak

Mesto ice u zidu nece vie odreivati odakle moemo telefonirati, poslati faks, proitati svoju elektronsku potu ili pokrenuti aplikacioni program u novom svetu personalnih i mobilnih raunarskih komunikacija.

Nema sumnje da e se uloga beinih sistema jos vie implementirati u prenosu podataka, jer su oni ve postali Sui generis funkcionisanja drutvenih sistema. Profitirali su svi oni koji su imali hrabrosti da uloe u razvoj ovih sistema. Kompanije ovog profila su izbile na prvo mesto po obimu poslovanja, visine profita, uvoenja novih tehnologija i dr. Poznate kompanije iz ove oblasti su Telekom Srbija, Vodafone, Doich Telecom, Franse Telecom, Vip, Telenor, Bell itd. Takoe je kao podrka razvoju kompanija za pruanje usluga dolo do razvoja multinacionalnih kompanija u oblasti proizvodnje kao to su Siemens, Ericsson, Nortel, Nokia, Motorola i dr. Uloga i znaaj beinog prenosa u budunosti nee se ograniavati samo na podatke, ve je sve izglednije da e se on iriti i na ostvarivanje vizije Nikole Tesle o beinom prenosu energije. Naravno da je ovo budunost, ali s obzirom na brz razvoj tehnologija i nauke kao osnove svih tehnologija, realni su igledi da e do polovine ili najkasnije do kraja ovog veka doi do implementacije Tesline vizije, a moda i neto vie. Moe se zakljuiti da se ostvaruje i vizija Giljerma Markonija da je nemogue postaviti granice beinog prenosa.

36

KORIENA L I T E R A T U R A

1. Osnove umreavanja i TCP/IP protokola Vina kola raunara

2. Mree http://bs.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarske_mre%C5%BEe

3. LAN mree Internet http://en.wikipedia.org/wiki/Local_area_network

4. WLAN Internet http://sk.beograd.com/2008/06/skse02.html

5. WLAN - http://en.wikipedia.org/wiki/Wireless

6. WLAN 802.11 - http://en.wikipedia.org/wiki/IEEE_802.11

7. Cisco Systems - http://www.cisco.com/en/US/products/hw/wireless/index.html