Radne prostorijeSve prostorije u kojima rade radnici I sluzbenici moraju biti iznad povrsine okolnog zemljista , takodje moraju biti sagradjene po savremenim propisima I ne smeju da ugrozavaju zivote zaposlenih lica I okolnog stanovnistva. Zabranjeno je da se za radne prostorije upotrebljavaju gradjevine koje po svojoj konstrukciji I stanju ne odgovaraju namenjenoj svrsi , takodje ne mogu se koristiti prostorije koje su vlazne , slabo ventilisane , izlozene vremenskim nepogodama ili ne pristupacne dnevnoj svetlost u dovoljnim kolicinama . Ako se neke prostorije gde se obavljaju radovi ne smeju zagrevati ili gde je temperatura vestacki snizena , radnicima moraju biti obezbedjenje prostorije u kojima se mogu zagrevati , takodje je zabranjeno da se radne prostorije upotrebljavaju za spavanje I stanovanje . Velicina radnih prostorija zavisi od radova koji se obavljaju , ali najmanje za jedno zaposleno lice bi trebalo da bude 10m3 slobodnog prostora I mora imati najmanje 2m2 slobodne povrsine poda. Visina radnih prostorija mora da bude najmanje 3m. U vec postojecim preduzecima moze se dozvoliti da visina radnih prostorija bude 2,80m ako priroda posla I zdravstveno tehnicki uslovi to dozvoljavaju. Ako je visina radne prostorije manja od 3 m onda svako zaposleno lice mora da ima najmanje 12m3 slobodnog prostora . U prostorijama u kome se razvijaju stetni gasovi , isparavanja prasina I sl. visina slobodan proctor I slobodna povrsina poda se povecavaju prema odredbama posebnih pravilnika. Na svakoj radnoj prostoriji moraju biti istaknuti podaci o visini slobodnoj povrsini poda I slobodnom prostoru I o najvecem broju lica koji tu moze biti zaposlen. Podovi moraju biti cvrsti I ravni I napravljeni od materija koji se moze lako oprati i ocistiti , a istovremeno da ne stvara prasinu. U radnim prostorijama gde dolazi do razlivanja vode podovi se prave od ne propusnog materijala sa blagim nagibima ka otvorima za odvodnjavanje , takodje podovi trebaju biti od materijala koji slabo provodi toplotu . Ako se radne prostorije zagrevaju pecima a podovi su od drveta onda 80 cm oko peci podovi moraju biti osigurani protiv pozara . Tavanice I zidovi moraju biti glatki I sagradjeni od takvog materijala koji se moze kreciti I moraju biti takvi da izoluju radne prostorije od naglih promena spoljasnih temperature , takodje ne smeju propustati dim , prasinu . gasove I pare, ako negde dolazi do isparavanja gasovnih materija kao sto su ziva olovo arsenic anilin itd. ili se do njih stvara prasina podovi , zidivo I tavanice moraju biti od takvog materijala da se lako peru. Tavanice gde se razvija mnogo pare moraju biti napravljene od materijala koji sprecava kondezovanje pare . Zidovi tavanice moraju biti u svetlim bojama , osim u radionicamo gde sunceva svetlost stetno deluje na sirovine ili gotove proizvode. U prostorija gde nema tavanica krovovi moraju biti sagradjeni da stite od vremenskih nepogoda ili ako u prostoriji moze doci do eksplozije krov treba da bude sagradjen od lakseg pokrivaca . Sve radne prostorije moraju imati dovoljan broj prozora. Velicina prozora zavisi od vrste posla , ali mora najmanje da iznosi 1/8 od povrsine poda u toj radnoj prostoriji . prozori trebaju biti rasporedjeni da svuda bude podjednako dnevne svetlosti I treba se izbeci padanje direktnih suncevih zraka na radno mesto . Prozori trebaju biti stavljeni tako da se po potrebi lako mogu otvarati , svi delovi na prozoru moraju biti dostupni da mogu da se dohvate sa poda , isto trebaju biti takvi da se mogu lako

1

cistiti. Ukoliko u nekim radnim prostorijama nema dovoljno izlaza neke prozore treba postaviti tako da u slucaju opasnosti posluze I kao izlaz. Unutrasnja vrata moraju se otvarati u pravcu najblizeg izlaza , takodje I spoljna vrata se moraju otvarati u pravcu izlaza.Vrata koja se otaraju prema stepenicama moraju biti postavljena tako da ne sprecavaju slobodan pristup stepenicama. Kod prizemnih zgrada broj izlaza I njihov raspored mora da bude takav da najvece odstojanje najkracim putem od svakog radnog mesta do najblizeg izlaza bude najvise 25m. U prostorija gde nema pogodnih prozora za iskakanje u slucaju opasnosti moraju imati dovoljan broj izlaza. Zgrade koje su duze od 30m moraju imati bar po 2 stepenista , zgrade koje su krace od 30m I sluze kao radiliste a imaju vise od tri sprata isto moraju imati bar po dve stepenista koja su dovoljno udaljena jedna od drugog I moraju voditi u slobodan prostor.Sva vrata u prostorijama u kojima postoji opasnost od pozara ili eksplozije moraju biti sagradjena od nesagorivog materijala . Stepenista , podstepenista , hodnici I prolazi ne smeju se upotrebljavati kao radne prostorije I skladista materijala.Prostori za kretanje dizalica moraju se hermeticki zatvarati da se ne bi stvarala promaja stetna za rad u prostorijama , a narocito opasna u slucaju pozara .Uredjaj kod dizalice mora biti tako napravljen da se dizalica moze staviti u pokret samo kad su vrata za ulaz u dizalicu dobro zatvorena Glavni I sporedni hodnici treba da su najmanje 1,5m siroki a sporedni najmanje 1m. Prostorije ispod zemlje I tavane zabranjeno je koristiti kao radne prostorije , osim za prostorije koje su ispod zemlje I one moraju imati dovoljan broj izlaza I dnevne svetlosti , ventilacije itd. Tavanice u tim prostorijama moraju biti najmanje 60 cm iznad zemlje a pod ne sme biti dublji od 2,2m ispod povrsine zemlje.

Prostorije gde se radi sa lako zapaljivim I eksplozivnim materijamaU prostorijama gde se radi sa lako zapaljivim I eksplozivnim materijama zabranjen je prustup sa otvorenim plamenom I upaljenim predmetima kao I pusenje to su : drvo strugotina papir seno slama I sl. Ta zabrana mora biti istaknita na vidnom mestu. U prostorijama gde su smesteni i gde se obradjuju lako zapaljivi predmeti ne sme se loziti ili osvetljavati otvorenim plamenom. Predmeti kao benzin , nafta , spiritus I dr.ne smeju se smestati u magacine sa ostalim materijalom , vec moraju biti izdvojeni u zasebne prostorije.Prostorije gde se radi sa lako zapaljivim I eksplozivnim materijama treba da budu podeljena na celije sa pregradama od armiranog betona . U prostorijama gde se smestaju materije koje kod obicne temperature razvijaju zapaljive ili eksplozivne pare ili stetne gasove za tu prostoriju ili neku do nje vaze sledeci propisi : - elektricne instalacije moraju odgovarati propisima koje se odnose na prostorije u kojima postoji opasnost od eksplozije, - vrata , prozori I podovi moraju biti od nesagorivog materijala - unutrasnjost ovakvih prostorija sme se osvetljavati samo pomocu sijalica I one moraju biti zasticene zastitnim staklom I mrezom , prekidaci za ove sijalice moraju biti sa spoljnem strane prostorije u slucaju da se sijalica razbije I da dodje do kontakta sa gasovima . 2

- ako ovakvo osvetljenje nije moguce ulaz u te prostorije dozvoljen je samo sa sigurnosnim svetiljkama - ovakve prostorije zabranjeno je zagrevati sa pecim I slicnim napravama sa plamenom I zarenjem - zabranjemo je raditi sa alatima koji mogu da naprave iskru - pusenje je strogo zabranjeno . Svi navedeni propisi mnoraju biti na vidnom mestu. Zabranjeno je pusenje I upotreba otvorenog plamena pri rukovanju sa lako zapaljivim tecnostima kao sto su benzin , bezol I sl. Kao I pri radu sa posudamo od tih tecnosti. Da ne bi doslo do pozara sve masine , posude I aparati koji rade sa tim tecnostima moraju biti uzemljene , da bi se sprecilo punjene elektricitetom. Gasne cevi se ne smeju ipitivati plamenom za njih se koristi rastvor sapuna I vode. Osvetljavanje kotlova balkona I kanala I td vrsi se jedino svetiljkama koje po propisima odgovaraju za tu svrhu. Ako se na posudama gde su se nalazile zapaljive tecnosti vrse neki radovi sa vatrom gde moze doci do pojave iskre te posude treba dobro isprati sa vodom , vodenom parom, azotom ili ugljenikovim dioksidom, to rade samo najstrucnije osobe. U radnim prostorijama zabranjeno je gomilanje materijala I otpadaka koji se moze sam lako zapaliti , ono se smestaju u posudu od nesagorivog materijala sa hermetickim poklopcem I oznakom sadrzine, takodje radnici ne smeju nositi odela koja su masna od ulja ili masti ako rade sa lako zapaljivim materijama.

VentilacijaU radnim prostorijama vazduh mora biti cist I provetren , neke prostorije koriste prirodnu ventilaciju , pomocu prozora , vrata otvora na krovu itd Kada se provetrava radna prostorija ona mora da obuhvati sve prostorije u kojima se nalaze radnici , treba obratiti paznju kod ventilacije da ne dodje do pojave promaje koja stetno utice na zdravlje radnika , takodje ima I vestacka ventilacija koja se pravi po savremenoj tehnici , vestacka ventilacija je takva da se vazduh mora obnoviti sest puta u toku 1 casa , vazduh koji dolazi u prostorije potrebno je da bude svez I cist , ako je to ne izvodljivo treba staviti filtere za prociscavanje vazduha , tako se takodje moze spreciti razvijanje dimova , pare ili otrovnih gasova . Radovi pri kojima se razvijaju velike kolicine vodene pare mogu se obavljati samo u prostorijama koje imaju uredjaj za sprecavanje magle I kondenzacije pare na tavanicama I zidovima . neki poslovi zahtevaju vlazenje vazduha koje se vrsi pomocu specijalnih naprava za vlazenje vazduha u tim prostorijama se nalaze aparati za merenje vlaznosti vazduha voda koja se upotrebljava za vlazenje tih prostorija ne sme biti stetna po zdravlje.Prasina koja se stvara u radnim prostorijama odvodi se pomocu specijalnih uredjaja ekshaustora.

3

Brusevi (tocila)Svaki brus mora biti pravilno montiran na osovini upotrebom odgovarajucih prirubnica (flansi). Precnici flansi kod bruseva za suvo brusenje moraju iznositi najmanje 1/3 precnika brusa , a kod bruseva za mokro brusenje najmanje 1/4 precnika brusa ,ako je obodna brzina brusa veca od 11m/s precnik flanse mora biti najmanje precnika brusa . Izmedju flanse I brusa se mora nalaziti umetak od kartona gume ili koze I sl. Kod vlaznog brusenja za vreme mirovanja brus ne sme doci u kontakt sa vodom I njih treba cuvati od mraza.Za vreme rada trebaju da budu zasticeni cvrstim zastitnim oklopom koji mora da obuhvati obima brusa , na radovima gde je nemoguce upotrebiti oklop uzimaju se brusevi stepenastog ili konusnog preseka , precnici flansi smeju biti do 10cm manji od precnika brusa , zato sto u slucaju da se brus slomi flanse zadrzale neke komade. Predmet koji se brusi na brusu mora da ima cvrst oslonac.

Prese

Prese kod kojih se material stavlja rukama moraju imati zastitnu napravu koja iskljucuje mogucnost da ruke zaposlenog radnika mogu ostati u opasnom prostoru, zato se preporucuje namestanje automatske pokretne zastite koja za vreme radnog hoda prese ogradjuje opasni prostor I ujedno sprecava stavljanje prese u pokret , ako se u opasnom prostoru nalazi ruka zaposlenog radnika ili upotreba prese koje su vec po svojoj konstrukciji sigurne Prese kod kojih se material stavlja rukama moraju imati uredjaj koji sprecava povratni hod prese , kod presa koje se pustaju u pokret noznim pedalama moraju imati neku vrstu osiguranja da ne bi doslo do slucajnog stiskanja pedale . Za vreme popravljnja ili ciscenja prese ili spremanja za neku vrstu rada ne sme postojati mogucnost da se presa pusti u pokret , zato se skida pogonski kais .

Opasnost od buke

Bukom se nazivaju sve slusne percepcije koje su neprijatne I koje smetaju nasem uhu , sastavni delovi buke su zvuk I sum . Sum je zvucna smetnja kojoj ne dostaje ujednacena periodicnost , a zvuk je pravilan I ima periodicna treperenja I oscilacije . 4

Mnogo zavisi od ljudskog organizma I njegove tolerancije na zvuk , sum odnosno buku I ona ima svoje granice . Ljudski organizam podnosi buku do jednog stepena ali ako se predje ta granica dolazi do frekvencionih smetnji ili patoloskih pojava , naravno mnogo zavisi od vrste buke njene agresivnosti .Stetna buka je ona buka od koje se stvaraju razna oboljenja od kojih je najpoznatija gluvoca. Jacina buke zavisno od kolicine zvucne energije odredjuje I stepen profesionalnog rizika , danas se smatra da industrijska buka koja ne prelazi 80dB. ne ostecuje sluh radnika , mada buka od 80 do 100dB moze da bude stetna ako je izlozenost radnika duza , a buka preko 100dB moze da osteti sluh u kratkom vremenskom periodu , takodje je utvrdjeno da su visoke frekvencije opasnije za sluh I nervni sitem od niskih frekvencija. Danas se smatra da buka jacine ipod 85 dB sa frekvencijom 1000Hz ne izaziva nikakve stetnosti . Frekvencije od 2000 Hz do 8000 Hz su zone najstetnijuh frekvencija . Buka koja nastaje iznenada je izrazito stetna jer odrambeni sisitem organa uva nije pripremljen. U industriji dosta buka proizvodi I vibracije koji povecavaju stetnost buke..

Osnovne karakteristike gasova I pare

Osnovni zakon o ponasanju gasova I pare formulisao je Avogardo koji glasi : na istoj temperature pod istim pritiskom I u istim zapreminama nalazi se uvek jednak broj molekula . U prirodni uslovima uglavnom se radi o smesi gasova a ne o cistim gasovima . Rastvorljivost gasova I pare u tecnosti je proporcionalan pritisku toga gasa , odnosno pare u tecnosti , a obrnuto je proporcionalna temperaturi , sto naravno zavisi I od konstante koja je razlicita za pojedine gasove . Brzine rastvorljivosti gasova I pare u tecnosti zavise od koncentracije gasa u gasnoj fazi I tecnosti . Brzina isparavanja neke tecnosti zavisi I od brzine kretanja vazduha . Gasovi I pare imaju osobinu da se skupljaju oko cvrstih cestica , takodje koncentracija takvih cestica je veca nego na rastojanju od njih . Vazno je znati da se neki gasovi lakse apsorbuju sto mu je visa kriticna temperature I nizi kritican pritisak . Gasovi imaju osobinu da se mesaju tako da u smesi cine homogen sistem . Materije ili zagadjivaci vazduha mogu biti u cvrstom ili tecnom agregatnom stanju , ali da bi se one mogle dici u vazduh moraju biti dispergovane na sitne male cestice . Disperzivni sistem je takvo stanje materije u kojem je usitnjena materija disperzovana u bilo kojoj drugoj sredini tj.materiji . Disperzivna faza moza biti u bilo kom agregatnom stanju : cvrstom , tecnom ili gasovitom . Prasina je aerodisperzivni sistem sa cvrtom disperzivnom fazom . Sve cestice padaju na zamlju tj sedimentiraju jer na njih deluje sila zamljine teze , neke cestice pruzaju veci otpor dok padaju , brzina padanja cestice zavisi od velicine I oblika cestice I gustine sredine kroz koju pada I njihovo kretanje je u sustini oscilatorno . Tako neke cestice mogu da prime elektricni naboj , to zavisi od povrsine kroz koju se krecu , takodje mogu dobiti I suprotam el.naboj koji moze nagomilati velike kolicine statickog elektriciteta , sto u prostorijama dovodi do eksplozije . Osobina disperzivnih sistema je I visoka isparljivost ona je veca ukoliko su cestice manje .

5

Zastita od zagadjenja atmosfere gasovima I paromPri industrijskim radovima javlja se opasnost od stetnosti gasova I pare koje nastaju tokom odredjenih operacija : - pri izradi ili proizvodnji raznih toksicnih materijala ( hlor , amonijak vodeni gas I sl.) - pri izradi raznih tecnosti koje ispustaju toksicnu paru . - pri izradi ili preradi nekih proizvoda pri cemu nastaju stetne materije ( sumpordioksiod , ugljen monoksid itd.. ) Sirenje takvih gasova u atmosferi zavisi od slucaja , a moze dovesti do pozara ili eksplozije sto zavisi od osobine pare ili gasa , takodje zavisi od njihove koncetracije u vazduhu I njihovog dejstva na organizam . Udisanje stetnih materija moze naneti teske povrede I prouzrokovati razna oboljenja I trovanja itd.. Pri svakim radovima se treba truditi da stetnost bude sto manja sto koristi radnicima I okolini zato se preporucuje da se radovi pri kojima se stvaraju stetne materije izvode u zatvorenom prostoru , ili u cilju zatite mogu se upotrebiti , kolektivna zastita I mehanicka ventilacija koja smanjuje koncetraciju stetnih materija , ako se ne opasnost ne moze otkloniti ni ventilacijom onda se upotrebljavaju maske ili zastitna oprema , u sustini najjednostavnije je da se na te zidove stave ventilatori koji ce zagadjen vazduh izvlaciti napolje , ti ventilatori moraju biti dovoljno snazni I postavljeni na dobrim mestim da bi bili sto efikasniji . Kada se takav vazduh izbacuje kroz dimnjak , dimnjak mora da bude dovoljno visok da osigura potpuno rasprsavanje otrovnih materija u atmosferi . Kod klasicnih uredjaja izbacivanja gasova u krug umece se se aparat za apsorpciju.

Eksplozivnost prasinePrasina koja potice od neke zapaljive materije u radionicama moze da prouzrokuje pozare I eksplozije , a ako se pomesa sa vazduhom u odgovarajucoj srazmeri moze I da eksplodira to vazi za metale koje se nalaze u obliku finog praha ( magnezujum , aluminijumova bronza , cink ) Eksplozija prasine moze nastati kad je prasina pomesana sa vazduhom u kome se nalazi organska prasina (brasno secer smola I dr) Metali kao natrijum I kalijum burno reaguju sa vodom , a proizvedena toplota zapali vodonik , zato sve metale treba drzati u ulju u kojem nema vlage . Nemoguce je utvrditi tabelu industriskih prasina koje su koje su zapaljive I eksplozivne , zato sto se razvojem nove industruje pojavljuju nove zapaljive prasine , neke se prasine lakse zapale ako su suve I finije . Prasine se mogu razvrstati prema samozapaljivosti I to su : vrlo samozapaljiva ( mrki ugalj , kameni ugalj , drveni ugalj) srednje samozapaljive lignit , malo samo zapaljive poliamid , nisu samozapaljive aktivni ugalj , grafit , vestacka svila , celicni materijali , drvo I sl. Ekspolozija prasine nastaje ako se neka smesa zapali plamenom , varnicom , ili ako dodje do kvara na elektricnoj instalaciji , ili do

6

gomilanja statickog elektriciteta , pa cak I cigara moze dovesti do eksplozije . Da bi se takve eksplozije sprecile najbolje mere bezbedosti su instaliranje ventilacionih sistema koji omogucuju odstranjvanje prasine pomocu vakuma , ili provetravanje prostorija isto moze da smanji koncentraciju prasine . U rudnicima prasinu treba odrzavati vlaznom . Ako postoji opasnost od eksplozije u samoj aparaturi , sadrzaj kiseonika zameniti inertnim gasom , takodje smanjivanje kolicine fine prasine dosta znaci . Prasinu je bolje transportovati pneumatickim putem u silose nego je filtrirati pa je na taj nacin sitniti . Ravnomernim usisavanjem postize se ravnomerna raspodela prasine u vazduhu I izbegava se gomilanje prasine . Za potpuno otklanjanje opasnosti od eksplozije prasine , potrebno je 70% vlaznosti vazduha , sto se ne moze svuda provesti .

Zastita od aerozagadjenja prasinomSva zagadjenja atmosfere zavise od industrije , zato je potrebno uraditi sto vise da bi se ta zagadjenja smanjila , kao sto je : - spreciti stvaranje prasine - spreciti mogucnost sirenja zagadjenja po atmosferi - obezbediti kaptiranje prasine na mestu prizvodnje I preciscavanje vazduha ili bar zastitim radnike sto je vise moguce odredjenim zastitnim sredstvima . Da bi se smanjila zaprasenost atmosfere koriste se razna sredstva zavisno od slucaja : upotrebljavaju se neka goriva koja ne sadrze sumpor ili neka lozista I kotlarnice zameniti velikom toplanom . Najbolji metod zastite je izbegavanje prasine , a na radnim mestim gde je to nemoguce smanjiti broj radnih sati , takodje koriscenjem vlaznih metoda umesto suvih postize se smanjenje prasine na primer suvo brsenje pravi veliku prasinu , a ona se moze smanjiti ako se radi vlaznom metodom .Kaptiranjem se hvataju stetne materije , negde je kaptiranje potpuni moguce : to su dimovi lozista ili peci u tom slucaju prasina I ostali gasovi se odvode kroz dimnjak u atmosferu.kod uredjaja za kaptiranje treba obratiti paznju na : -oblik samog hvataca koji ima veliki uticaj na efikasnost uredjaja - na kolicinu vazduha koju treba obuhvatiti - na brzinu usisavanja , koje treba da raste sa zbijenoscu cestica I aparat treba postaviti sto blize izvoru zagadjenja , ako se ne preduzmu potrebne mere prasine ce otici indirektno u atmosferu radionice ili fabrike I tu mogu pruzrokavati smetnje I opasnost po radnike .Visok stepen korisnog dejstva kod sakupljanja prasine vrsi se elektrostatickom precipitacijom , a obicni sakupljaci su tekstilni I prstenasti filteri I ciklonski kolektori . ciklonski kolektori zavise od centrifugalne sile kojom se vrsi precipitacija prasine iz vazduha , on se takodje koristi za skupljanje krupnijih cestica , pre nego sto se usisani vazduh propusti kroz tekstilne filtere . Tekstilni filteri imaju bolje dejstvo kod filtriranja cestica mikroskopske velicine I taj metod se najvise preporucuje , takodje radi se na preciscavanju zaprasenog vazduha I njegovom vracanju u radnu atmosferu , to se vrsi otprasivacima, ima raznih vrsta takvih aparata a njihov izbor zavisi od problema koji treba resiti , pa je za to potrebno poznavati : hemijski sastav prasine , fizicke osobine prasine , koncentraciju prasine u vazduhu I gasovima , u kom se obliku prasina zeli hvatati I lakocu odrzavanja . Kod izbacivanja zagadjenog vazduha treba voditi racuna o

7

topografiji mesta , vetrovima I visini dimnjaka , takodje nekad treba koristiti I licna zastitna sredstva : zastitne naocare , gasne maske I respiratore , izolacione aparate , aparate sa komprimovanim vazduhom , zastitnu odecu I obucu.

RastvaraciRastvaraci kao agensi rastvaranja za masti , ulja smole I sl materije deluju na kozu kao I druge supstance. Duzi kontakt koze sa nekim organskim rastvaracem moze izazvati dermatitis. Visoke koncentracije pare nekog organskog rastvaraca prilikom udisanja deluju kao anestetik , dok udisanje nizih koncentracija moze izazvati glavobolju , mucninu , vrtoglavicu , losije rasudjivanje , dok duze izlaganje moze trajno ostetiti jetru , bubrege ili ostetiti nervni sistem , zavisi o kakvom se rastvaracu radi , neki od najpoznatijih rastvaraca su : karbon tetrahlorid , tetrahloretilen , trihloretilen , benzol ,aceton. Kada se radi sa rastvaracima direktan kontakt treba da bude sto kraci ili jos bolje je koristiti zastitne rukavice koje su otporne na rastvarace . Najbolji nacin sprecavanja da se pare mesaju sa vazduhom radne prostorije je rad u zatvorenim sistemima , tamo gde je to nemoguce cesto se koristi izduvna ventilacija smera na dole , zato sto je vecina para rastvaraca teza od vazduha , tako da se usisni otvori trebaju ugraditi nisko . Posude u kojima se drze rastvaraci treba da budu zatvorene I treba koristiti pojedinacnu burad a ne otvorene posude. Sa rastvaracima se cesto peru masine od ulja I masti , kada se to radi usisne cevi treba da budu postavljene sto je blize moguce random mestu . Svakome ko je cesto izlozen parama rastvaraca preporucuje se periodicni medicinski pregled .

KoroziviKiseline I alkalije u razlicitim oblicima koriste se svuda u industriji , njihova upotreba je obicno sprovedena uz druge operacije . Hemijske opekotine su veoma bolne I tesko se lece , a ako se mnogo prosier mogu izazvati I smrt . kada dodje do hemijskih opekotina preporucuje se brzo ispiranje sa toplom vodom da bi se hemikalija rastvorila I oprala sa koze , zato sto voda pomaze da se smanji temperature hemijskog dejstva. Do radnih prostorija treba da se nalaze bezbedonosni tusevi , a gde nema njih treba postaviti pokretno crevo za vodu ili nekoliko posuda sa cistom vodom . Radnici koji rade sa tecnim hemikalijama treba da imaju bar neku zastitnu opremu kao sto je : gumene rukavice , gumene cizme , gumene kecelje , naocare I maska koja se pripaja uz lice . Radnici koji rade sa kiselinama vunenu odecu , dok radnici koji rade sa alkalijama treba da nose pamucnu odecu . Neke kiseline ispustaju pare koje su mnogo opasne po pluca , takodje takve pare mogu izazvati I ostecenja I opekotine na kozi . Specijalni respiratori pruzaju zastitu od trovanja , tako respiratori sa hemijskim filterom su dobri za neke pare , ali nijedna hemikalija ne moze da pruzi zastitu od svih vrsta para . U rezevoarima koje sadrze teske koncentracije stetnih para ,treba koristiti gas maske . Neke kiseline I alkalije su stetne za biljlni I zivotinjski svet , neke razvijaju dovoljno toplote da mogu da zapale neke zapaljive materijale , ali vrlo cesto je da neke jake

8

kiseline mogu da razviju eksplozivne gasove tj u nekoj reakciji sa metal mogu osloboditi vodonik koji se moze zapaliti obicnom varnicom. Uvek se treba proveravati da li su hemikalije bezbedno uskladistene I da li se sa njima rukuje bezbedno.Alkalni cistaci se koriste u rezervoarima za potapanje , umakanje I motornim uredjajima za pranje , one sadrze kausticnu sodu sodni prah I druge mesavine sapuna I agensa kvasenja . Zastita za oci I lice kao izastitna oprema za ostale delove tela treba da bude obezbedjena da bi se sprecile povrede koje mogu doci ako dodje do kontakta alkalija sa izlozenim delovima tela .

Izvori opasnosti od pokretnih delova kompresoraRadni delovi kompresora , koji svojim delovanjem usisavaju tj komprimiraju vazduh odnosno gas , krecu se unutar zatvorenog kucista I osim izlazne osovine , preko koje se prenosi snaga potrebna za rad kompresora , nema otvorenih pokretnih delova koji bi predstavljali mehanicki izvor opasnosti . Jedini izvor mehanicke opasnosti moze da bude prenos snage sa pogona na kompresor . Osnovni oblici prenosa snage sa pogonskog motora na kompresor su : - izravni , preko krute spojke sa prirubnicama - remenski prenos , koji moze biti pljosnat ili trapezni remen .

Opasnosti od vazdusnog udara I eksplozijeU cilindru kompresora vazduh se pod delovanjem klipa usisuje kroz usisne ventile I zatim suprotnim delovanjem klipa komprimira na visi pritisak I kod toga povisenog potiskuje kroz pritisni ventil . Komprimirani vazduh deluje pritiskom na stenke cilindra , a isto tako I na stenke potisnih cevi tezeci da ekspandira na vanjski tj. atmosferski pritisak , tim svojim ekspandiranjem on predstavlja opasnost za okolinu jer moze razneti nedovoljno jake cilindre , cevi I spremnike , takodje ako se neko nadje blizu njega u slucaju eksplozije posledice mogu biti I smrtonosne. Do eksplozije cilindra , kompresora , cevi I spremnika mogu dovesti sledeci uzorci : 1. - Porast pritiska vazduha iznad najveceg dopustenog 2. - Slabost konstrukcije 1 Porast pritiska vazduha u cilindru kompresora moze nastati iz vise razloga a - zaglavljivanjem pritisnog ventila b - porastom temperature vazduha koja moze nastupiti usled : - nedovoljnog ili nikakvog hladjenja cilindra - nedovoljnog ili nikakvog hladjenja u medjustepenim hladnjacima vise-stepenih kompresora . - nedovoljnog ili nikakvog podmazivanja kliznih povrsina a Zaglavljivanjem pritisnog ventila komprimirani vazduh se ne potiskuje u pritisni vod , vec se dalje komprimira sve do dolaska klipa u krajnji polozaj , zaglavljivanje pritisnog ventila zavisi dosta od kvaliteta ventila

9

b komprimiranjem vazduha temperatura vazduha se povecava I bude veca od temperature koju je vazduh imao na ulazu . Temperatura komprimiranog vazduha sme biti najvise 140 C a , nekad izuzetno moze biti 160 C, takodje temperature se delimicno prenosi na stenke cilindra . - Hladjenje cilindra moze da bude vazdusno I vodeno . Vodeno hladjenje provodi se prisilnom cirkulacijom vode kroz kanale kucista cilindra , a vazdusno hladjenje se stvara uz pomoc rebara za hladjenje , a efekat je jos veci ako se ugradi ventilator , cestu ulogu ventilatora ima remenica . - Kod vise-stepenih kompresora komprimirani vazduh iz nizeg stupnja kompresije vodi se kroz hladnjak u visi stupanj , tako da vazduh u visem stupnju ulazi sa nizom temperaturom , da dodje dobilo kakve neispravnosti , prisak bi bio znatno povecan sto bi dovelo do zapaljenja ulja za podmazivanje I moguce eksplozije cilindra . - Ako se ne podmazuju dovoljno klizne povrsine dolazi do povecanja temperature kompresora , a sa time povecanje pritiska a moze doci I do zapaljenja ulja . Podmazivanje kompresora vrsi se buckanjem ili ili pod pritiskom koji stvara posebna pumpa za ulje , koja koristi pogon kompresora ili ima svoj pogon. 2 Konstrukcija cilindarskog bloka kompresora je odlivena I kod njih moze doci do skrivenih oslabljenja , naprslina ili supljina I kod povecanog pritiska moze doci do razbijanja I rasprskavanja bloka , zato je proizvodjac obavezan da ispita svoje proizvode .Poklopac cilindra je pritegnut vijcima za cilindarski blok I takodje na njega deluje pritisak u cilindru , ako vijaci nisu dovoljno kvalitetni ili veliki moze doci do njihovog pucanja koje dovodi do izbijanja poklopca koje je mnogo opasno za lica u blizini . Cevni dovodi kojima se provodi komprimirani vazduh moraju biti napravljeni za odgovarajuci pritisak , ali dogadja se da se koriste savne cevi ili cevi nedovoljne debljine tj. cevi ciji je nominalni pritisak ispod radnog , sto takodje dovodi do rasprsnuca cevi. Spremnici za vazduh imaju dimenzije od 10-tak cm 3 pa do 10-tak m3 zavisi od kapaciteta kompresora , ako dna posuda nisu dovoljno debela ili ako prikljucci popuste moze doci do eksplozije posude , ta ista posuda vremenom slabi zato sto dolazi do korodiranja I ona vise ne moze da izdrzi isti radni pritisak kao sto je mogla ranije I onda se taj radni pritisak mora smanjiti zavisi od velicine korodiranja . Ako se neki spremnik ne kontrolise nakon duze upotrebe on onda predstavlja opasnost , o svim ovim opasnostima morase voditi racuna narocito njihov korisnik .

KiseonikKiseonik je materija koja potpomaze gorenje , on je u normalnim uslovima gas bez boje ukusa I mirisa. On je hemijski element koga ima najvise u prirodi. On se u prirodi nalazi u elementarnom stanju ( u vazduhu) I u vezanom obliku u spojevima kiseonika (voda oksidi itd..). Njegove hemijske osobine su takve da je on aktivan I ta njegova aktivnost se povecava sa temperaturom I lako se vezuje sa mnogim drugim hemijskim elementima . Kiseonika u vazduhu ima oko 21% , tako da zapaljive materije za svoje sagorevanje uglavnom koriste kiseonik iz vazduha , ima I drugih slucajeva gde zapaljive materije za svoje sagorevanje koriste druge izvore kiseonika . Na visim temperaturama kiseonik se oslobadja na bazi termicke razgradnje materije koja u sebi sadrzi kiseonik I onda nakon toga on ucestvuje u

10

procesu gorenja , ali treba reci da u pozarima tj u procesu sagorevanja iskljucivo ucestvuje kiseonik iz vazduha

Gorenje zapaljivih tekucinaDanas se zapaljive tecnosti svuda sve vise koriste u industriji , zanastvu pa I u domacinstvima , ali od njih uvek postoji opasnost od pozara U sustuni zapaljive tecnosti ne goru negu se stvaraju pare koje goru a , te pare nastaju isparavanjem tecnosti . Danas ima mnogo zapaljivih tecnosti nama najpoznatije su: alkoholi , ketoni , esteri , organske kiseline I naravno imaju zapaljive tecnosti koje se dobijaju preradom nafte I jos proizvodi kao sto su : katran , smola I sl. Zajednicka osobina svih zapaljivih tekucina je samo njihivo agregatno stanje I njihova brzina isparavanja odnosno hlapivost . Njihove druge osobine su : eksplozivne granice , temperature paljenja , toksicnost para , plamiste , hemijska stabilnost , mesanje sa vodom I sl.. Ako neka zapaljiva tecnost lakse isparava njoj je niza temperaturna tacka pri kojoj ce se iznad povrsine tecnosti naci dovoljno njenih para da ona sa vazduhom stvori smesu koja se moze zapaliti . Kolicina pare iznad neke zapaljive tecnosti mnogo zavisi od temperature , samim povecanjem temperature povecava se I kolicina pare , ali svaka zapaljiva tecnost ima svoju temperaturu koja stvara dovoljno pare da se sa vazduhom napravi takva smesa koja bi u dodiru sa nekim izvorom paljenja mogla zapaliti .

Eksplozija prasinePostoji veliki niz krutih zapaljivih materija , koje kada su u obliku sitnih cestica tj. prasine mogu sa vazduhom napraviti takve sisteme koji mogu eksplodirati , takve prasine mogu poticati od uglja , drveta , secera sumpora I nekih plasticnih materijala I od nekih metala . Sagorevanje jedne krute materije se mnogo razlikuje od sagorevanja sitnih cestica te iste materije. Izbijanje eksplozije prasine zavisi od nekoliko vaznih faktora kao sto su : kolicina prasine , vrsta prasine I velicina cestica , eksplozije se uglavnom dogadjaju ako se radi o cesticama mikroskopske velicine . Sam izvor paljenja koji moze da izazove eksploziju eksplozivne prasine mora da bude jaci , nego sto je to slucaj kod eksplozivnih smesa gasova I para sa vazduhom . Kod eksplozivnih prasina tacno postoji odredjena granica kada se pomesaju sa vazduhom pri kojem su sastavu eksplozivne , medjutim to nije isto kao kod gasova I pare. Kod eksplozija prasine kada dodje do eksplozije obicno nju prati jos nekoliko eksplozija , koje se stvore od uskovitlavanja novih kolicina prasine . Mere bezbednosti protiv eksplozija prasine su da se proverava da u vazduhu nema dovoljno kolicine prasine koja moze da stvori eksploziju I da nema dovoljno jakog izvora paljenja.

11

Aparati za gasenje pozaraDanas na svakom radnom mestu u industriji ili radionici postoji mogucnost od izbijanja pozara . Za pocetno gasenje pozara koriste se prenosni aparati punjeni raznim sredstvima . U praksi danas se uspesno koriste sledeci aparati : aparati za gasenje vodom aparati za gasenje hemijskom penom aparati za gasenje vazdusnom penom I vodom aparati za gasenje ugljendioksidom (CO2) aparati za gasenje prahom Sa aparatima rukuje samo jedno lice , zbog lakog rukovanja I nosenja do mesta pozara aparati su ogranicene tezine . Kada se aparat aktivira smesa automatski izlazi iz njega , kod nekih aparat taj process se ne moza prkinuti dok se aparat skroz ne isprazni .

KrvarenjeKada dodje do krvarenja najbitnije je da se ono zaustavi I da se rana sto pre I da se rana sto pre zavije , kako zaustavljamo krvarenje zavisi od zavisi od : mesta krvarenja , jacini krvarenja I vrsti krvarenja . Postupak krvarenja je sledeci : Manja krvarenja ce brzo da prestanu , a kada se stvoru krastica nju ne treba skidati , vec samo ranu sterilno previti. Kada stavljamo prvi zavoj na ranu treba da izvrsimo malo veci pritisak na tu krvnu zilu koja krvari I vec na taj nacin mi zaustavljamo krvarenje , ako krvarenje ne prestane u taj zavoj treba staviti smotuljak tkanine I cvrsto zaviti tako da smotuljak ostane na rani kako bi on izvrsio veci pritisak I zaustavio krvarenje Takodje brz I lak nacin da zaustavimo krvarenje je pritisak na zilu koja dovodi krv do rane , on se moze izvesti prstom , tkaninom , ili sa neki gumenim crevom .Ako imamo mnogo jako krvarenje I krv otice u mlazu onda je potrebno odmah izvrsiti pritisak na krvnu zilu koja krvari dok se spremi kompresivni zavoj ili podvezak. Kada prstom pritisnemo na glavnu zilu koja krvari mozemo zaustaviti krvarenje iz rana za pojedine delove tela , kao sto je : Kada bi pritisli na slepoocnicu iznad uva onda bi zaustavili krvarenje po celu I podglavini Pritiskom na donjoj celjusti na polovini udaljenosti ugla ivice I brade zaustavljamo krvarenje na licu Pritiskom sa strane grkljana prema kicmi zaustavljamo krvarenje na vratu 12

Pritiskom prstima od pozadi uz kljucnu kost prema prvom rebru zaustavljmo krvarenje u predelu ramene I ruke Pritiskom u sredinu pazusne jame zaustavice se krvarenje iz rana u gornjoj trecini nadlaktice Pritiskom sake ispod prepone sa prednje strane bedra prema bedrenoj kosti zaustavljamo krvarenje na jednoj nozi . Ako je doslo do amputacije uda tu postoji opasnost da povredjeni iskrvari tu treba staviti podvesku. Podveska se stavlja na neosteceni deo tkiva izmedju rane I srca.

Prelom udovaAko je doslo do preloma nekog od udova znaci za to su : bol , koji se pojacava kod svakog pokreta , promena oblika ruke ili noge , modra boja koze I otok . Ako povredjeni nije u soku treba uraditi sledece stvari : - imobilizirati povredu tako da zglob koji se nalazi iznad I ispod preloma ostane nepokretan , tu se uglavnom koriste zicane udloge (Kramer-ova sina ) Ona se prvo oblozi zavojem ili trokutnom maramom I onda se fiksira uz povredjeni ud . povredjeni ud treba postaviti u prirodan polozaj I tako da bude umereno podignut u vis. U slucaju da nemamo udloge u svrhu imobilizacije moze da nam posluzi I daska , stap ili kisobran. Ako je povredjena noga ona se moze imobilizirati uz zdravu ili ako se radi o ruci ona se moze pricvrstiti uz grudni kos.

Povreda glavePovrede glave mogu biti povrede mekih tkiva kostiju I povrede mozga koje spadaju u najteze povrede glave . Kada dodje do povrede mozga njegovi znaci su : gubita svesti kraci ili duzi a kada povredjeni dodje svesti nicega se ne seca , takodje dolazi do povracanja , do grceva misica pa cak I oduzetosti delova tela I dolazi do krvarenja iz uva nosa I modrice oko oka , takodje ima I mogucnost da se krv vrati u disajne puteve ili da jezik zapadne to je mnogo opasno zato sto moze doci do gusenja u besvesnom stanju . Kada dodje do povrede glava postupak za pomoc je sledeci. Ocistiti usnu supljinu od krvi sa prstom ili sa nekim okruglim prdmetom umotanim u maramicu , postaviti povredjenog da lezi na boku (desni bocni polozaj ) ili potrbuske , a glavom okrenut na stranu , dalje je povredjenog transpotovati u bolnicu I paziti da se povrdjeni u besvesnom stanju ne ugusi prilikom transporta.

SokPri svakoj povredi dolazi do neke vrste soka , on se moze razviti odmah posle povrede ili nakon nekog vremena . Javlja se kod velikh povreda narocito ako su bolne I ako je izgubljeno dosta krvi . Sok je tezak poremecaj svih funkcija u

13

organizmu , a najvise dolazi do poremecaja krvotoka I disanja koji cak mogu dovesti I do smrti . Znaci za prepoznavanje soka su : koza je bleda , hladna I prekrivena lepljivim znojem , disanje je ubrzano , a puls je slab I brz , zenice prosirene . Povredjeni je pri svesti , ali sporo reaguje na sve oko sebe , nekad dolazi I do povracanja . Postupak za pomoc je sledeci : povredjenog postaviti sa nize polozenim uzglavljem I spustenom glavom zaustaviti krvarenje povredjene udove mobilizirati dati povredjenom da pije neke tecnosti utopliti povredjenog tj. pokriti ga ali ne previse smiriti povredjenog recima , uliti mu poverenje odvesti ga u bolnicu

Metode ozivljavanjaNakon elektricnog udara ili neke vrste trovanja dolazi do poremecaja I prestanka rada srca I disanja sto u roku od 5 do 8 minuta moze izazvati smrt .Kada dodje do ovakvih slucajeva ako smrt nije utvrdjena najbolje je odmah zapoceti oziviljavanje . Metodi ozivljavanja su vestacko disanje I spoljasna masaza srca . Najbolja metoda kod vestackog disanja je metoda uduvavanja vazduha usta na usta ili usta na nos . Znaci koji pokazuju da je potrebno poceti ozivljavanje su : gubitak svesti , prosirene zenice ( koje se ne suzuju na svetlo kada podignemo kapak ) prestanak disanja I rada srca I bleda boja lica . Postupak koji radimo kada dodje do potrebe ozivljavanja je sledeci: - poloziti povredjenog na ledja - ocistiti mu usnu supljinu od krvi ( to uraditi prstom ili neki okrugli predmet obmotati maramicom pa ocistiti) - Glavu je potrebno zabaciti unazad da bude Slobodan prolaz vazduha kroz disajne puteve , to uradimo tako sto jednom rukom podignemo vrat ,a drugom zabacimo cello unazad. - Povredjenom pritisnuti nos I otvoriti mu usta - Duboko udahnuti I sav vazduh izdahnuti povredjenom u usta , obavezno gledamo da li se grudni kos siri ili ne , to uduvavanje ponavljamo na svakih 5 sekundi ( normalan ritam disanja je 12 do 16 puta u minuti ) takodje se vazduh moze uduvavati I u nos povredjenom. - Vestacko disanje trebamo raditi dovoljno dugo dok se ne pojavi normalni ritam disanja ili sigurni znaci smrti - Vestacko disanje treba raditi I dok se povredjeni transportuje do bolnice Ako se ne cuje rad srca kod povredjenog treba primeniti I spoljasnu masazu srca uz vestacko disanje , kojom bi odrzavali cirkulaciju krvi . Postupak za to je sledeci - dlanove obe ruke staviti na donju polovinu grudne kosti , snazno pritisnuti I noglo otpustiti - to pritiskanje treba da se radi u ritmu sa 60 do 70 pritiska u minutu , tom prilikom grudni kos se udubi 3 do 5 cm. Kada je potrebno raditi spoljasnu masazu srca I davati vestacko disanje najbolje je da rade dva coveka , tako jedan radi masazu , a drugi daje vestacko disanje. Bez

14

obzira da li rade dve osobe ili jedna ritam pruzanja prve pomoci mora da bude da nakon svakog 5 pritiska na srce dolazi jedno uduvavanje u pluca Pri davanju prve pomoci nekom , potrebno je da se pridrzavamo osnovnih pravila Moramo da izbegavamo da panicimo , pazljivo da proverimo o cemu se radi , ako je potrebna momentalna akcija za pomoc da ne oklevamo , tesko povredjene ne prenositi , osim ako treba da ga zastitimo od neke opasnosti ili da mu damo svezeg vazduha , da odmah pozovemo hitnu pomoc I miliciju .

15