GODINA XIII · BROJ 64 · 19. APRIL 2011. · BESPLATAN PRIMERAK www.lsv.org.rs

Beograd traži još nadležnosti od repuBlike

Beogradska vlast traži izmenu zakona o glavnom gradu srBije

strana 12-13

strana 4

NakoN dugog zalagaNja lSV

Konačno kancelarija AP Vojvodine u

Briselu

strana 5

Za posebno ugrožena područja 400 miliona dinara

PoPlave od Podzemnih voda naPravile

ogromnu štetu širom vojvodine

strana 15

strana 11

velika Podrška akciji lsv širom Pokrajine

Trudnice moraju imati punu platu

Taj grad je, po Zakonu iz 2007. godine, već dobio veće nadležnosti u oblasti vodoprivrede,

opštinskih i državnih puteva, medija...

lsv traži izmenu zakona o BezBednosti saoBraćaja na Putevima

Stop godišnjoj registraciji traktora

Ligašice i ligaši u više od 200 vojvođanskih mesta razgovaraju sa

poljoprivrednicima i prikupljaju potpise podrške za ukidanje

ovog nedavno uvedenog nameta

tokom 10 godina rePuBlički Parlament Prihvatio svega Pet od 39 zakonskih Predloga i na desetine Ponuđenih amandmana

strana 8-9

Ignorisanje vojvođanske skupštine

aktuelno2 SLOBODNA VOJVODINA AKTUELNO

NOVI SAD – Upravo ovih dana očekuje se sastanak li-dera Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka sa ministrom policije Ivi-com Dačićem, na kojem bi ukrstili argumente u vezi sa dugogodišnjim zahtevima LSV za osnivanje Policij-ske uprave za Vojvodinu, kao organizacione jedini-ce u sastavu jedinstvene direkcije policije. Nenad Čanak je u međuvreme-nu u više navrata ponovio i da bi policijska uprava za Vojvodinu funkcioni-sala u okviru MUP-a kao što je to bio ranije slučaj. - Samo je u pitanju jedan tip organizovanja koji bi po-mogao, decentralizacijom, brže reagovanje za potrebe na terenu – objasnio je Ča-nak, dodajući da za takvu organizaciju ipak postoji zakonska mogućnost.

Postoji zakonski osnov

Podsetimo, ministar policije Ivica Dačić izjavio je nedavno da postojeća zakonska rešenja ne daju mogućnost da Voj-vodina ima svoju policijsku upravu, ali da to ne sprečava MUP Srbije da razmotri na osnovu kojih modaliteta je najbolje da se reformiše i bude efikasniji u svom radu i na te-ritoriji Vojvodine. Čanak, međutim, kaže da pravni eksperti sa kojima je kontaktirao imaju potpuno suprotno mišljenje. - Moramo videti na osnovu čega on zaključuje da nema uslova, pa da vidimo šta je naj-bolje za građane Vojvodine. Mislim da ovakva organizacija Ministarstva unutrašnjih po-slova ne doprinosi efikasno-sti rada MUP-a na teritoriji Vojvodine, što se vidi i u stopi kriminala, zatim u sporosti u

donošenju kadrovskih rešenja na teritoriji Vojvodine, kao i u nizu tinjajućih pitanja koje će prilikom prvog burnijeg peri-oda u Vojvodini eskalirati. To ne treba tako raditi, treba ići eventualnim problemima u susret – objasnio je on u inter-vjuu Danasu.

Dosta sa paranojom

U izjavi za Blic, lider LSV je rekao da ne vidi u čemu je problem da se realizuje zahtev LSV oko formiranja koordi-natora između sedam vojvo-đanskih policijskih uprava i centrale MUP-a u Beogradu, osim što za to nema političke volje i tim povodom najavlju-je da će uskoro razgovarati sa ministrom unutrašnjih poslo-va Ivicom Dačićem.– Na tome insistiramo dugi niz godina. Ali, očigledno je da nema političke volje. A ako je već u pitanju politička volja, hajde da vidimo da li i dalje postoji višedecenijska paranoja od svega što dolazi iz Vojvodine – kaže Čanak, koji je o ovom zahtevu obavestio i premijera Mirka Cvetkovića prilikom nedavnog susreta.

ovih dana se očekuje sastanak nenada čanka i ivice dačića

Uskoro razgovor o posebnoj policijskoj upravi za Vojvodinu

Budući da postoji pravni osnov, jedino što može da koči zahtev Lsv za formiranje koordinatora između sedam vojvođanskih poLicijskih uprava i centraLe mup-a u Beogradu, jeste nedostatak poLitičke voLje. zato će Lider Lsv razgovarati sa ministrom poLicije

Ko je iskren u zahtevima za decentralizaciju?

U izjavama medijima, Nenad Čanak je naveo da je cilj po-kretanja tih pitanja da se malo pojasne pozicije na politič-koj sceni, da se tačno vidi ko se za šta zalaže, odnosno da se na čistac istera koliko su pojedina navodna zalaganja za decentralizaciju i regionalizaciju zemlje iskrena.

RIJEKA – Potpredsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandar Jovanović sastao se 17. aprila u Rijeci sa pred-stavnicima Liste za Rijeku i sa potpredsednikom ove stranke Dankom Švorinićem, a razgo-varali su o aktuelnoj političkoj situaciji u Srbiji i Hrvatskoj. Pored toga, Jovanović i Švori-nić razgovarali su i o budućim izborima u obe države, izbor-nim zakonima, te decentrali-zaciji i vraćanju imovine i pri-hoda lokalnim samouprava-ma. Lista za Rijeku deluje kao regionalna politička stranka, na području grada Rijeke i op-

ština riječkog prstena. Glavni dugoročni cilj, kako navode u ovoj stranci, jeste postiza-nje visokog nivoa fiskalne i samoupravne autonomije za Rijeku, ali se istovremeno za-lažu i za regionalizaciju cele Hrvatske. Potpredsednik LSV Aleksandar Jovanović, koji je i predsednik Skupštine No-vog Sada, tokom trodnevne posete Rijeci, razgovarao je i sa predsednicom Gradskog veća Rijeke Doroteom Pešić-Bukovac i zamenicima gra-donačelnika Rijeke Željkom Jovanovićem te Miroslavom Matešićem.

I frakcija radikala navikla da žrtvuje drugeNOVI SAD – Lider Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je miting opozicije u Beogradu 16. aprila pokazao prve pu-kotine u opozicionoj koaliciji. – Činjenica da se Velimir Ilić nije pridružio štrajku žeđu pokazuje prve pukotine u opozicionoj koaliciji – naveo

je Čanak u pisanoj izjavi za medije. Dodao je da ne veru-je u doslednost štrajka glađu i žeđu kad su u pitanju “frakcije radikala”, poput Srpske na-predne stranke. - Oni su na-vikli da žrtvuju druge, ali ne i da se sami žrtvuju za svoje ubilačke ideje – zaključio je lider LSV Nenad Čanak.

Preterana medijska halabuka oko štrajka Tomislava Nikolića

NOVI SAD – Liga socijalde-mokrata Vojvodine smatra preteranom medijsku ha-labuku nastalu oko štrajka predsednika jedne formalno vanpralamentarne stranke, saopšteno je 18. aprila.- Podsetimo, Srpska napredna

stranka do poslanika je doš-la uz mandate svoje majke – Srpske radikalne stranke, a njena snaga se do sada meri sa dva mitinga, puno priče i snimkom na Jutjubu. Zato i način na koji Tomislav Ni-

kolić skreće pažnju na sebe, ne odudara od metoda koje je nedavno primenio nje-gov dugogodišnji šef, uzor i haški optuženik Vojislav Šešelj – navodi se u saop-štenju LSV. - Nikolić i Vučić su u prethodne dve godine

možda uspeli sebe da ubede da su postali evropejci, ali je sada ponovo jasno da su tenzije, nervoza i demagogi-ja kaputi iz ormana SRS, koji su im omiljeni – istaknuto je u saopštenju LSV.

O iskustvima u decentralizaciji i vraćanju imovine

VeStI

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 3

Bojan kostreš na čelu radne gruPe za izradu zakona o imovini i izvornim Prihodima Šta je popisala

pokrajinska administracija?

NOVI SAD – Uprava za zajedničke poslove pokra-jinskih organa napravila je popis kompletne pokretne i nepokretne imovine AP Voj-vodine, utvrdila njenu vred-nost i stanje u kojem se nalaze objekti, a zatim sve to dosta-vila Republičkoj direkciji za imovinu, potvrdio je nedavno direktor te uprave Marko Ra-dosavljević. Kako su preneli mediji, osim objekata u koji-ma su Vlada i Skupština, po-pisane su zgrade pokrajinskih javnih preduzeća, stanovi, re-zidencijalni objekti. Među nji-ma je 65 objekata u kojima su bolnice i drugi zadravstveni centri, te domovi za duševno obolela lica, domovi učenika, zgrade fakulteta i zemljište na kojem se nalaze. Od po-kretne imovine popisano je 800 kompjutera, 700 mobil-nih telefona, 132 automobila, stolice, stolovi, slike, aparati za gašenje požara, umetničke slike sa potpisima Grahovca, Blečića, Stojkova, kao i cveće. U najvredniju imovinu svaka-ko spadaju zgrada Banovine i Skupštine AP Vojvodine. U pokrajinsku imovinu spadaju i administrativna zgrada suda u Novom Sadu, tri poslovne zgrade u centru grada, kao i sedam lokala na Keju žrtava racije. Tu je i pet vila koje se danas uglavnom koriste za radne i protokolarne posete: vile „Vojvodina” u Sremskoj Kamenici, Čortanovcima, na Ravnama, kao i objekat na Andrevlju koji je pokrajina kompletno renovirala 2008. godine i dala na korišćenje Centru za privredno-teh-nološki razvoj Vojvodine. Pokrajinska administracija upravlja, između ostalog, i odmaralištem „Vojvodina” u Igalu, zajedno sa suvlasnici-ma objekta Privrednom ko-morom Vojvodine. Za razliku od objekta u Igalu, sudbina vila „Vojvodina” na Bledu, u Lovranu i Crikvenici koje su pre raspada SFRJ bile u vla-sništvu pokrajine potpuno je neizvesna, piše Politika. Po-krajina raspolaže i sa 15 služ-benih stanova, a ima i pravo korišćenja nad 14 stanova u Novom Sadu koji nisu otku-pljeni i po jednim u Zrenjani-nu i Sloveniji.

NOVI SAD - Radna grupa za izradu zakona o imovini i prihodima AP Voj-vodine koja je formirana, na osnovu nedavnog dogovora premijera Mirka Cvetkovića i predsednika LSV Nenada Čanka, prvi radni sastanak imaće u če-tvrtak 21. aprila u Beogradu, potvrdio je ”Večernjim novostima” Bojan Ko-streš, koji je imenovan za predsednika te radne grupe. Kostreš, koji je narodni poslanik i zamenik lidera Lige soci-jaldemokrata Vojvodine, veruje da će nacrt zakona kojima će biti definisani izvori finansiranja i imovina AP Vojvo-dine biti sačinjen u roku od 45 do 90 dana.

Imovina oteta u dva koraka

Nacrt bi, prema njegovom očekivanju, trebalo da u septembru bude dostavljen Narodnoj skupštini Srbije.- U izradi zakona polazna osnova biće

nam nekoliko nacrta koji su u prethod-nom periodu već načinjeni i odlagani u stranu – kazao je on. Kostreš je za Pres objasnio da je Vojvo-dina svoju imovinu izgubila u dva ko-raka i da postoje dve mogućnosti. - Da povratimo onu imovinu datu Vojvodini

Ustavom iz 1974. godine, koja obuhvata sve, ili deo te imovine, od 1995. godine do danas – rekao je on, ističući pritom da se LSV zalaže da Vojvodini bude vraćena celokupna imovina oduzeta još 1988. godine, nakon Miloševićevog puča. - To su ‘Železnice’, ‘Putevi’, ‘Pošta’, ‘Telekom’, ‘Lutrija’, ‘Elektrodistribucija’ i sva druga velika preduzeća – nabrojao je on, uz napomenu da će LSV insisti-rati na tome. Bojan Kostreš je nešto ranije izjavio i da bi u slučaju da ostali koalicioni partne-ri u Vojvodini ne podrže ovakav stav, minimum na koji bi LSV pristala bio povraćaj one imovine oduzete 1995. godine.- Minimum minimuma od koga nećemo odustati je ono čime danas vojvođanska administracija raspolaže. Očekujemo da se to pitanje reši što pre, jer je to važno zbog funkcionisanja voj-vođanske administracije, ali i puta Sr-bije ka EU – poručio je Kostreš

Poboljšanje kvaliteta života građana

Predsednici skupština Novog Sada i Zrenjanina, Aleksandar Jovanović i Aleksandar Marton ističu za Slobodnu Vojvodinu da raspolaganje sopstvenom

imovinom direktno utiče na funkcioni-sanje lokalne samouprave, ali i na kva-litet života u njoj. Marton navodi da je neophodno vratiti svu imovinu oduzetu “Šešeljevim zakonom“ iz 1995. godine, a koju lokalne samouprave sada samo ko-riste, poput lokalne infrastrukture. – U Zrenjaninu smo, na primer, želeli da napravimo jedan pružni prelaz. Tražili smo potrebne papire iz ministarstava, Direkcije za imovinu i Železnica Srbije, a i pored obećanja da ćemo ih dobiti za mesec dana, čekali smo gotovo godinu – kaže Marton. Jovanović kao ilustraciju navodi slučaj bioskopa ‘’Arena’’, koji je tek posle mno-gobrojnih dozvola i administrativnih prepreka dodeljen gradskom preduzeću “Poslovni prostor”, koje inače raspolaže prostorima u Novom Sadu. – Nakon dugotrajne procedure, Novi Sad je, preko “Poslovnog prostora”, us-peo da izda u zakup nekadašnji bioskop ‘’Arena’’ i sada se novac od 15-godišnje rente sliva u gradski budžet, dok je grad dobio jedan od najsavremenijih sine-pleksa u Srbiji – ističe Jovanović, do-dajući da svako takvo odlaganje znači i manje novca u gradskoj kasi.

Nacrt zakona će na jesen biti u parlamentu

Isteraćemo to kao i Statut

Bojan Kostreš je napomenuo da će Liga svoje zahteve isterati do kraja, kao što je isterala i Statut AP Vojvodine.– Dok mi nismo uzeli da se bavimo time da je Novi Sad glavni grad, da Vojvodina ima Razvojnu banku, da Vojvodina ima predstav-ništvo u Briselu, Vojvođansku akademiju nauka i da se imovina javnih preduzeća ubaci u Statut, to nije bilo u Statutu – podsetio je Kostreš, gostujući u emisiji Si-gnali RTV Vojvodine, dodavši da je neophodno obeštetiti Vojvodinu i zbog loše privatizacije NIS-a.

AKTUELNOSLOBODNA VOJVODINA4

NOVI SAD – Prema pisanju Politike, brže izdavanje građevinskih dozvola, jeftinije školovanje, manje gužve i bolja oprema u domovima zdravlja, doterane beogradske šume, obale, kanali, uređe-niji taksi prevoz, efikasnija borba pro-tiv uličnih prodavaca, samo su neke od

oblasti koje bi mogle da budu izuzete iz nadležnosti Republike Srbije u korist Beograda, ukoliko se usvoji predlog be-ogradskih vlasti da se donese novi zakon o glavnom gradu.

Prešlo je dosta, potrebno je još

Prema tom nacrtu, poslovi poput kata-stra, inspekcijskog nadzora, zdravstva, školstva, kulture, prešli bi u nadležnost grada, a kako se navodi to bi otvorilo put ka široj decentralizaciji, jer bi ingerenci-je postepeno mogle da budu spuštane na gradske opštine. Zamenik predsednika Skupštine grada Beograda Zoran Alim-

pić izjavio je za Blic da je Beograd po Za-konu o glavnom gradu iz 2007. godine dosta nadležnosti prešlo na Beograd, ali da promenom Zakona oni žele da pre-uzmu još neke, kao na primer ekološku ili tržišnu inspekciju. Kako se navodi, Beograd je po Zakonu iz 2007. godine

već dobio veće nadležnosti u oblasti vo-doprivrede, opštinskih i državnih pute-va, medija... Ne treba da čeka ako je spreman

Inicijativa da se Beogradu prenese tri-desetak nadležnosti sa republičkog ni-voa, koja je pretočena u nacrt zakona o glavnom gradu je dobra, budući da Beograd ima kapacitete za preuzimanje većih nadležnosti, ocenila je za Slobod-nu Vojvodinu Nataša Čorbić, direkto-rica Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije. Kako je navela, uzimajući u obzir broj stanov-

nika Beograda, činjenicu da ima speci-jalan status kao glavni grad države, te da po Zakonu o regionalnom razvoju pred-stavlja jedinstven region, preuzimanje većih nadležnosti jeste samo normalan sled koraka.– Lično bih jako volela da je Strategija decentralizacije uspela da, kroz svoj Ak-cioni plan, u sklopu jasne strateške vizije decentralizacije cele zemlje predvidi i davanje većih nadležnosti Beogradu. Ali, s obzirom na to da Strategija nije još uvek napravljena, mislim da niko ne tre-ba da čeka ukoliko je spreman da preuz-me veće nadležnosti i ukoliko ima sluha za to – istakla je Čorbićeva.

Vojvodina će samo da profitira

Priča o prenosu nadležnosti na grad Beograd iskreno me raduje, jer to znači da će Vojvodina konačno dobiti jednog pravog saveznika – ocenio je nedavno za Dnevnik zamenik predsednika Lige so-cijaldemokrata Vojvodine Bojan Kostreš komentarišući Nacrt zakona o glavnom gradu, na osnovu kojeg bi republika tre-balo Beogradu da ustupi novih tridese-tak nadležnosti. – Očekujem da će nam se u procesu de-centralizacije i regionalizacije vrlo brzo pridružiti i Šumadija, i jugoistočna Srbi-ja i Sandžak... jer je to jedini put koji će obezbediti razvoj Srbije – naveo je Ko-streš. On je kazao i da se grad Beograd nikako ne može smatrati lokalnom sa-moupravom već regionalnom upravom,

kao što su organizovani gradovi Madrid, Beč ili Berlin.– A prenos nadležnosti s Republike na Glavni grad pokazaće da je to proces koji je suvisao i koji ima smisla. I očekujem da će Vojvodina od toga moći samo da profitira. Jer, baš bih voleo da čujem da sad neko Dragana Đilasa ili Beograđane optuži za separatizam! – istakao je Ko-streš. Dodao je da će to doprineti da se Vojvodina bolje razume, te da njeni za-htevi za vraćanje imovine i prihoda ne znače da je Pokrajina separatistički na-strojena već da može mnogo bolje i kva-litetnije od centralne vlasti da upravlja svojim resursima.

Promena svesti građana

I Nataša Čorbić smatra i da bi davanje većih nadležnosti Beogradu trebalo da konačno promeni svest građana o tome da je decentralizacija uvod u nekakav se-paratizam, kao i da bi nakon toga i drugi delovi Srbije, poučeni iskustvom glav-nog grada trebalo da pokrenu zahteve za povećanjem sopstvenih nadležnosti. –Svaki korak ka daljoj decentralizaci-ji znači jednu jasniju sliku o tome šta decentralizacija jeste, odnosno da nju nikako ne treba vezivati za separatizam. Decentralizacija je, pre svega, bitna za dalju demokratizaciju društva i za to da građani bolje žive, jer će tada moći da probleme sa kojima se susreću u svakod-nevnom životu rešavaju na onim politič-kim vratima koja su im najbliža – kazala je Nataša Čorbić.

Beograd traži prenos više nadležnosti od Republike taj grad je, po zakonu iz 2007. godine, već doBio veće nadLežnosti u oBLasti vodoprivrede, opštinskih i državnih puteva, medija...

Kako građani gledaju na decentralizaciju?

Direktorica Kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Republike Srbije Nataša Čorbić ističe i da Kancelarija upravo privodi kraju tender za angažovanje agencije koja bi trebalo da uradi istraživanje javnog mnjenja o decentralizaciji u Srbiji. – Mislim da će rezultati tog istraživanja biti veoma zanimljivi, jer će nam reći kako građani gledaju na decentralizaciju, a kako na regionalizaciju. Sa-znaćemo i da li građani misle da treba dalje decentralizovati zemlju – za-ključila je Nataša Čorbić, dodajući da bi rezultati tog istraživanja trebalo da budu poznati do sredine juna.

Beogradska vlast traži izmenu zakona o glavnom gradu srBije

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 5

VeStI

BEOGRAD – Analiza “Otvo-rena vrata parlamenta” Komi-teta pravnika za ljudska prava - Yucom, pokazala je da je je-dini siguran način da zakon-ski predlog stigne na dnevni red Narodne skupštine Repu-blike Srbije ukoliko stigne iz vlade. Svega nekoliko predlo-ga usvojeno je na inicijativu nekog od preostalih ovlašće-nih zakonskih predlagača: na-rodnih poslanika, Skupštine AP Vojvodine, Narodne ban-ke Srbije, Zaštitnika građana ili građanske inicijative za koju je neophodno prikupiti 30.000 potpisa, budući da ve-ćina tih predloga ne ode dalje od skupštinskog sajta. Anali-za pokazuje da je od ukupno 262 zakona koje je Skupština Srbije usvojila prošle godine,

čak 257 predložila vlada, a slično je bilo i ranijih godina. Potpredsednica Skupštine AP Vojvodine mr Maja Sedlarević istakla je na okruglom stolu u Beogradu, organizovanom povodom predstavljanja ove

analize, da je od 2000. godine pokrajinski parlament Narod-noj skupštini uputio ukupno 39 zakonskih predloga i na desetine amandmana na razli-čite zakone, a da je od tog bro-ja usvojeno svega pet zakona i 13 amandmana. Ona je dodala da preostali zakonski predlozi i amadmani upućeni iz po-krajinskog parlamenta nisu ni stigli do narodnih poslanika.

Bez saradnje prilikom usvajanja Ustava

– Ne mogu da kažem zašto je to tako. Skupština Srbije ne vidi pokrajinsku administraci-ju kao partnere, pa na primer

ni u jednoj radnoj grupi, niti u jednom radnom telu koje je radilo na pripremi Ustava Sr-bije nije bilo nikoga iz pokra-jinske administracije. To je, u najmanju ruku, neosnovano loš odnos republičkih organa

prema pokrajinskim – navela je Sedlarevićeva. Ona je kao primer tog lošeg odnosa na-vela predloge Zakona o rav-nopravnosti polova i Zakon o volonterskom radu, koje je Skupština AP Vojvodine uputila republičkom parla-mentu na usvajanje, a koji se nisu našli na dnevnom redu, iako je Narodna skup-ština nekoliko godina kasnije usvojila sopstvene predloge tih zakona. Dodala je da se situacija malo popravila prili-kom izrade Zakona o prenosu nadležnosti, budući da su tada ministarstava i pokrajinski sekretarijati sarađivali oko utvrđivanja nadležnosti ta dva nivoa vlasti.

Dobra saradnja sa civilnim sektorom

Kada je reč o funkcioni-

sanju pokrajinskog parla-menta, Sedlarevićeva je na-vela da se u pokrajinskom parlamentu donose dve vrste pravnih akata - po-krajinska skupštinska od-luka i skupštinska odluka, a da inicijativu za donošenje prve mogu podneti Vlada AP Vojvodine, najmanje pet poslanika, poslanička grupa, pokrajinski Ombud-sman u skladu sa svojim nadležnostima ili 30.000 građana Vojvodine.Kako je navela, iako je i u Vojvodini praksa da najve-ći broj predloga i inicijati-va dolazi iz vlade, postoji i jako dobra saradnja sa ne-vladinim sektorom i pokra-jinskim Ombudsmanom, pa su kroz tu saradnju mnoge inicijative iz civil-nog sektora pronašle svoj put do poslanika.

tokom 10 godina rePuBlički Parlament Prihvatio svega Pet od 39 zakonskih Predloga i na desetine Ponuđenih amandmana

maja sedLarević oceniLa da narodna skupština repuBLike srBije ne vidi partnera u skupštini ap vojvodine

Bez inicijativa lokalnih samouprava

Maja Sedlarević je istakla da inicijative i predloge pred Skupšti-nu AP Vojvodine mogu da podnose i lokalne samouprave, ali da od 2000. godine do danas ni jedna lokalna samouprava nije iskoristila tu mogućnost. – Mislim da ljudi u lokalnim samoupravama nisu ni svesni da imaju tu mogućnost, pa im treba naglasiti da mogu da je iskoriste – navela je Sedlarevićeva, dodajući da bi to svakako trebalo da bude jedan od zadataka pokrajinskog parlamenta u narednom periodu.

Ligin zakon jedini prošao

Na okruglom stolu “Otvorena vrata parlamenta” navedeno je i da je jedini zakonski predlog poslaničke grupe koji je usvo-jen u Narodnoj skupštini bio Zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašističkih simbola ili obeležja, koji je podnela poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine, a koji je usvojen 29. maja 2009. godine.

IGNORISANJE VOJVOĐANSKE SKUPŠTINE

Tri različita procesa

NOVI SAD – Potpredsedni-ca Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević ukazala je da procesi decentralizacije, regi-onalizacije i ravnomeran re-gionalni razvoj nisu isto, nego tri različita komplementarna procesa, te da je dekoncen-tracija vlasti o kojoj se u po-slednje vreme najviše govori tek jedan od brojnih segme-nata decentralizacije. Sedla-revićeva je učestovavala na okruglom stolu u Skupštini AP Vojvodine pod nazivom „Decentralizacija – aktuelni trenutak, perspektive, šanse, prepreke i uloga medija“, u or-ganizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u saradnji sa ambasadom Ve-like Britanije u Srbiji.Govoreći o vojvođanskim iskustvima u procesu decen-tralizacije Republike Srbije, Sedlarevićeva je istakla da Ustavom Republike Srbije Vojvodina nije dovoljno uva-žena, da je prilikom donoše-nja trebalo čak četrnaest me-seci da se donese Statut AP Vojvodine, iako to predstavlja zakonsku obavezu, kao i da su postojale brojne polemike na temu otvaranja Kancela-rije Vojvodine u Briselu, dok su istovremeno gradovi i op-štine, takođe, otvarali svoja predstavništva bez ikakvih prepreka.Ona je naglasila i da su Statut i Zakon o utvrđivanju nad-ležnosti nepotpuni alati bez donošenja zakona o imovini i svojini AP Vojvodine i lokal-nih samouprava, te da, samim tim, nije bitan broj prenetih nadležnosti na Pokrajinu.– Tek kada pokrajina i lokalne samouprave budu imale svo-je prihode i svoju imovinu, moći će da se razvijaju i da ostvaruju rezultate svog rada – istakla je Sedlarevićeva.Ambasador Velike Britanije u Srbiji Majkl Devenport je, tom prilikom, ocenio da je jedini ispravan put u procesu decentralizacije, konstrukti-van dijalog kojim bi se došlo do rešenja koje će pre svega biti od koristi građanima, te da proces prenošenja nadlež-nosti sa višeg na niže nivoe vlasti ne treba posmatrati kao cilj, nego kao sredstvo bolje i efikasnije uprave.

FokuS6 SLOBODNA VOJVODINA FOKUS

Fragmenti o lustraciji

Piše: Radivoj Stepanov

Sve zemlje Istočne Evrope i biv-šeg Sovjetskog bloka u postko-munističkom razdoblju prošle su izrazitije ili diskretnije kroz proces lustracije. To je i tema petog fragmenta o lustraciji. U prošlom broju smo opisali kako je to prošlo Poljskoj, a sada se bavimo Nemačkom i Rusijom.

Nemačka

U Nemačkoj su Zakonom o dokumentaciji ŠTAZI iz 1991. bili pogođeni samo zaposleni u istočnonemačkoj službi držav-ne bezbednosti i njihovi douš-nici. Prema tom Zakonu tajne arhive Štazija su zaplenjene i danas se nalaze pod upravom posebne državne ustanove. Svi građani Istočne Nemačke dobi-li su pristup svojim dokumenti-ma. Tada je oko 90.000 zaposle-nih i 170.000 doušnika izgubilo posao, i bilo im je zabranjeno da rade u vladinim službama. Drastičan primer je pokrajina Saksonija, u kojoj je posao iz-gubilo 13.500 nastavnika i ru-kovodilaca škola i univerziteta pošto je utvrđeno da su bili do-ušnici, dok su gotovo svi profe-sori marksizma i lenjinizma bili udaljeni iz prosvete.Nakon ujedinjenja Nemačke, ni jedan funkcioner bivšeg NDR-a nije mogao da dođe na važne političke ili društvene položaje. Zanemarljivo mali broj oficira istočnonemačke vojske mogao je da nastavi vojnu karijeru u Bundesveru, a takođe i mali broj diploma-ta mogao da nastavi da radi u Saveznoj Republici Nemačkoj. Istovremeno u dogovoru o uje-dinjenju Nemačke, postojao je paragraf da činovnici državnih ustanova moraju ponovno da

daju zahtev o prijemu na po-sao. Sve arhive su predane tzv. Komisiji Gauka - po imenu bivšeg pastora iz Rostoka, rani-jeg disidenta, kome je povereno da upravlja dostupom materija-lima. Njegovo odeljenje imalo je nekoliko hiljada saradnika, mada su u početku tu radili samo Zapadni Nemci. Držav-ni organi su dobili pravo da iz Arhive traže podatke za svakog ko bi se javio na posao. Ako bi se dobila informacija o saradnji sa tajnim službama, pretendent na dužnost bio bi otpušten. Rusija

Pre kraja Perestrojke, raspada SSSR i nastajanja Rusije do-net je Zakon da se otvori sva dokumentacija koju poseduje KGB o represiji nad sopstve-nim građanima. Ubrzo potom donet je novi zakon koji je poništio stari, i koji kaže da se može otvoriti samo ona gra-đa koja više nema operativnu vrednost. Državni zakon o unutrašnjoj bezbednosti do-daje da se građa može otvoriti tek nakon 50 godina, a i tada samo ako nema živih ljudi ili njihovih rođaka kojima bi otvaranje dokumentacije mo-glo da naškodi. Na taj način je onemogućeno da žrtve ika-da vide svoje dosijee. Otuda je od 1991. do 2.000 godine otvoreno samo oko 10.000 stranica izveštaja KGB-a, što je izuzetno malo ukoliko se ima u vidu koliko dugo je trajao Sovjetski Savez, ko-liko je ljudi u njemu živelo i koliko je stradalo u repre-sijama. Ono što je zatečeno, pažljivo je pročišćeno od imena saradnika službe.

POLITIČKA enCIkloPeDIJa

u crticama

NOVI SAD – Inicijativa mladih za ljudska prava, sa partnerima, već neko vreme radi na osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava od 1991. do 2001. godine na prostoru bivše SFRJ poznatije kao REKOM. Tim povodom nedavno je organizovana tribina na novosadskom Filozofskom fakultetu na kojoj je portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov ocenila da inicijativu REKOM treba podržati jer ona vodi ka pomirenju.

Koraci u dobrom pravcu

Jerkova je navela i da treba podržati sve što vodi poboljšanju odnosa država u regionu, jer, kako je

navela „one nemaju drugi put nego da sarađuju“, a kao korak u dobrom pravcu istakla je nedavni sastanak predsednika Srbije Borisa Tadića sa premijerima Hrvatske i Slovenije Jadrankom Kosor i Borutom Pahorom u Smederevu. Dodala je i da do sada nije dovoljno urađeno na polju pomirenja i rešavanja zločina, ali je ocenila da je, s obzirom na sve prepreke, urađeno najviše što se moglo. Kao primer, navela je Deklaraciju o Srebrenici koja je usvojena u Skupštini Srbije.- Izbor je bio, ili će biti usvojena takva deklaracija, ili je neće ni biti. Mislim da je to ipak pomak, iako deklaracija ne izgleda onako kako bismo mi bili najzadovoljniji – rekla je ona.

Manje onih što negiraju

Jerkova je ocenila i da se mora raditi na otkrivanju istine i rešavanju zločina, jer “svako ko radi na tome da se zaboravi ono što je rađeno 90-ih na ovim prostorima, radi na tome da se to ponovi”.- Iako u našem društvu i dalje ima onih koji negiraju zločine, čini mi se da je situacija ipak znatno drugačija nego pre nekoliko godina. Ti ljudi su do pre nekoliko godina bili većina u Srbiji, ali mi se ipak čini da su oni danas u manjini – ocenila je ona. Na tribini, koju je organizovala Inicijativa mladih za ljudska prava, govorili su i profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Žolt Lazar, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava Maja Mićić i studentkinja Jovana Kolarić.

aleksandra jerkov, PortParolka lsv

Moraju se otkriti svi zločini

Nikad nije kasno ni za lustraciju

Govoreći o REKOM-u, Aleksandra Jerkov je rekla i da je, dok je tražila argumentaciju za podržavanje ove inicijative, shvatila da se ta argumentacija u velikoj meri poklapa sa onom koju Liga iznosi u zahtevima za sprovođenje lustracije.

- Kao što nije kasno za procesuiranje ovih zločina, tako nikada nije kasno ni za lustraciju – ocenila je ona. Inače, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je amandman LSV na Zakon o ministarstvima, kojim je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu obavezano na formiranje i obezbeđivanje uslova za rad i položaj Komisije za ispitivanje odgovornosti za

kršenje ljudskih prava, poznatije kao Komisija za lustraciju. Liga je na

tome instistirala jer je Zakon o lustraciji donet još 2003. godine, a Komisija još nije formirana.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 7

ukRatko

NOVI SAD - Krajem 2009. godine predsednici Srbije i Mađarske Boris Tadić i Laslo Šoljom dogovorili su se u Budimpešti da se formira mešovita naučna komisija koja bi radila na utvrđivanju činjenica iz Drugog svetskog rata u cilju rešavanja istorijskih nesporazuma dve zemlje. Formiranje tih komisija povereno je nacionalnim akademijama nauka u Sr-biji i Mađarskoj, a prema najnovijim podacima ma-đarska strana je u tom po-slu već dosta odmakla dok komisija Srbije radi dosta sporije. Član te mešovite komi-sije je i istoričar Drago-ljub Živković, nekadašnji predsednik Anketnog od-bora za utvrđivanje istine o događajima u periodu od 1941. do 1945. godine

u Vojvodini, koji je Skup-ština AP Vojvodine for-mirala još krajem 2000. godine, odmah nakon svrgavanja Miloševićevog režima. Živković za Slo-bodnu Vojvodinu kaže, da to istraživanje u kojem su onda prikupili oko 90.000 imena žrtava, postavlja odličan temelj za rad me-đudržavne komisije.

Velika pomoć Čanka

- Anketni odbor je Skup-ština AP Vojvodine osno-vala kada je njen pred-sednik bio Nenad Čanak. On je veoma pomagao naš rad i pune tri godine je intenzivno radio na tom pitanju – kaže Živković. S obzirom da se ispostavi-lo da je posao bio previše obiman, Živković kaže da se radom nastavilo i posle

2004. godine, ali kroz tada novofomiranu Vojvođan-sku akademiju nauka i umetnosti i uz finasiranje od strane Izvršnog veća AP Vojvodine.- Ja sam i dalje ostao na čelu te grupe i u naredne četiri godine. Tako da je istraživanje ukupno tra-jalo od 2000. do 2009. godine. Niko se nikada u bivšoj SFRJ nije toliko duboko bavio tim proble-mom – kaže Živković, do-dajući da je utvrđeno da je ukupno bilo oko 110.000 žrtava.- Za oko 20 posto žrtava nismo mogli da dođemo do konkretnih podataka jer nismo imali saradnju sa pojedinim opštinama u Vojvodini, a nismo imali ni pristup arhivama u Be-ogradu što je neophodno da bi se istraživanje zavr-šilo – naveo je on. Živko-vić posebno napominje da je Anketni odbor strogo vodio računa da istražu-je samo stradale koji su bili u to vreme stanovnici Vojvodine i koji nisu bili u vojnim jedinicama, dok će se međudržavna komi-

sija baviti svim stradalim osobama u periodu od 1941. do 1948. godine na teritoriji Srbije i Mađar-ske. On je i apelovao je na institucije da pomognu da se istraživanje završi do kraja.

Preuveličavanje

Dragoljub Živković kaže da se jedan broj Mađara u Vojvodini, među kojima ima i pripadnika politič-kih stranaka, međusobno utrkuje da što više poveća broj mađarskih žrtava bez ikakve osnove. Kako kaže, komisija je utvrdila oko 6.500 imena mađarskih žrtava, a pret-postavlja se da ih je bilo još oko 1.000. - Ne volimo kada se u sve ovo upliće politika. Mi mislimo da ova nova ko-misija treba da bude pot-puno naučna, kao što je bila i ona vojvođanska. Da se dođe do istine i da se ta istina prezentira skupšti-nama Srbije i Mađarske. To mora biti jedna istina, a ne da svako ima svoju - smatra Živković.

dragoljuB živković, nekadašnji Predsednik anketnog odBora za utvrđivanje istine o događajima u Periodu od 1941. do 1945. godine u vojvodini

Pokrajinski Anketni odbor dao dobre temelje međudržavnoj komisiji

Pored politike, važna i struka

Dragoljub Živković smatra da bi po-daci koje je sakupio Anketni odbor, mogli biti od velike koristi međudr-žavnoj komisiji, jer nema potrebe da se sve radi iz početka. On se, ta-kođe, nada da dogovor predsednika Tadića i Šoljoma, neće ostati samo u domenu politike i da će struka oba-viti svoj deo posla, pa da se ta priča konačno zatvori. - Mađarska strana uspostavljene mešovite međudržavne komisije je već podelila zadatke i počela da radi, dok smo se mi prvi put sastali u Novom Sadu, u prostorija-ma SANU, tek pre 15-ak dana – kaže Živković, ocenju-jući da je najveći problem nedostatak pravog projekta, kao i novca za finasiranje ovog obimnog posla.

anketni odBor je skupština ap vojvodine osnovaLa kada je njen predsednik Bio nenad čanak. on je veoma pomagao naš rad i pune tri godine je intenzivno radio na tom pitanju, kaže živković

Zastava AP Vojvodine se zavijorila i u Briselu

BRISEL - Direktor Fonda “Evropski poslovi” Pre-drag Novikov saopštio je 15. aprila da je među mno-gobrojnim evropskim re-gijama i pokrajinama čije zastave su istaknute oko Šumanovog trga, u Briselu istaknuta i zastava AP Voj-vodine.Novikov je u Briselu gde je sa predstavnicima Mreže KEN (Knowlege Economy Network) iz Slovenije pred-stavio belgijskim medijima detalje o novoj mreži EU za razvoj znanja i ekono-mije, čiji je osnivač, osim ostalih i Fond “Evropski poslovi”.“Rad na promociji Mreže Evropske unije za razvoj znanja i ekonomije svaka-ko će doprineti boljoj po-ziciji naše zemlje u godini kada se očekuju kandida-tura za članstvo i otpoči-njanje pregovora sa EU”, naglasio je on.

Vojvođanska zastava na još 12 jarbola

NOVI SAD - Zastava AP Vojvodine zavijorila se i na zgradi Skupštine opšti-ne Vrbas. To je 12 opština koja je istakla zastavu od početka akcije članova i aktivista Lige socijaldemo-krata Vojvodine koji su, krajem februara, u opšti-nama gde zastave nije bilo, organizovali predaju zasta-va predstavnicima lokalne samouprave i zatražili da one budu istaknute u skla-du sa Ustavom, zakonima i odlukom Skupštine AP Vojvodine. Od početka akcije LSV povodom obe-ležavanja sedam godina vojvođanske zastave, broj opština koje još nisu istakle ovo obeležje APV umanjen je sa 22 na 10. Predsednik OO LSV Vrbas Mario Ma-žar je opštinskim vlastima predao zastavu još 25. fe-bruara, kada mu je rečeno da će odgovor dobiti u za-konskom roku

akCIJa8 SLOBODNA VOJVODINA AKCIJA

NOVI SAD – Liga socijal-demokrata Vojvodine po-krenula je inicijativu ko-jom će od Vlade Srbije tra-žiti da hitno ukine odred-bu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na osnovu koje su poljopri-vrednici obavezni da svake godine registruju trakto-re i ostala poljoprivredna vozila. Širom Vojvodine, ligašice i ligaši prikupljaju potpise podrške ovoj inici-jativi. Podsetimo, poljoprivredni-ci su do sada traktore regi-strovali kao radnu mašinu, poput bagera ili buldožera, trajnom registracijom, a oni koji su želeli da uče-stvuju u saobraćaju svake godine su morali da ove-ravaju karton o tehničkoj ispravnosti, što je koštalo oko 800 dinara.

Traktor nije luksuz, nego sredstvo za rad

Portparolka LSV Aleksan-dra Jerkov je na konferen-ciji za novinare, poručila da traktori nisu luksuz niti prevozno sredstvo poput automobila, već osnov-no sredstvo za rad, pa se ni njihova registracija ne može tretirati kao registra-cija automobila i meriti po „kubikaži“. Ona je na-

pomenula i da LSV nije protiv toga da se i dalje redovno, go-dišnje obavljaju tehnički pregle-di traktora, kao što je bio slučaj i do sada.– Zbog toga mi u više od 200 v o j v o đ a n s k i h mesta kroz razgo-vor sa poljoprivred-nicima tražimo njihovu podršku za skidanje ovog dodatnog troška – navela je Jerkova, dodajući da će za-tim inicijativa sa potpisima biti odneta u Ministarstvo poljoprivrede i u MUP, koji

je n a d -

ležan za registraciju vozila. Jerkova je pod-setila i da su poljoprivred-nici u veoma lošem polo-žaju uprkos najavama pri-

vred-nika i

zvaničnika vlade

da je poljopri-vreda jedna od

šansi da Srbija izađe iz krize.

Pomoći poljoprivrednicima

– Poljoprivrednici u Srbiji dobijaju

mnogo manje s u b v e n c i j e

nego poljo-privrednici u zemljama u regionu, što rezulti-ra manjom

produktiv-nošću i loši-

jim uslovima rada. Situacija

je takva da sva-ke godine imamo sve

manje i manje registrovanih

poljoprivrednih domaćin-stava i smatramo da bi ovaj dodatni namet doveo do pogoršanja loše situacije i prouzrokovao još veće sma-njenje broja poljoprivrednih domaćinstava – upozorila je Aleksandra Jerkov. – Procena je da naši poljo-privrednici poseduju oko 64.000 traktora, koji rade u 242.000 registrovanih po-ljoprivrednih domaćinstava i smatramo da ovaj namet koji državi ne obezbeđuje mnogo priliva u budžet, a poljoprivrednicima pred-stavlja zaista veliki trošak, mora i može da bude ukinut – navela je Jerkova.

lsv traži izmenu zakona o BezBednosti saoBraćaja na Putevima

Stop godišnjoj registraciji traktoraLigašice i Ligaši

u više od 200 vojvođanskih mesta

razgovaraju sa poljoprivrednicima

i prikupljaju potpise podrške za ukidanje ovog

nedavno uvedenog nameta

Darko Periškić, Bački Monoštor:- Obavezna, godišnja regi-stracija traktora je još samo jedan u nizu nameta, kojima se još dodatno osiromašuju već dovoljno siromašni po-ljoprivrednici. Jednostavno,

dolazimo u situaciju da ćemo morati da pro-dajemo nešto od opreme da bi smo registrovali traktore neophodne za rad. Podržavam ideju da postoje godišnji tehnički pregledi traktora, ali ne i odluku da se svake godine registruju.

Stevan Tonković - Pipuš, Subotica:- Traktor je oruđe za rad i podržavam LSV što traži da se hitno promeni odluka o obaveznoj godišnjoj regi-straciji. Za poljoprivrednike je to neizdrživo, a ako vlast

misli da im nekako pomogne da lakše izađe-mo iz krize, mora promeniti odluku i vratiti stari sistem, da se poljoprivredna vozila ne registruju svake godine.a

nk

eta

Treba li registrovati traktore i poljoprivrednu mehanizaciju svake godine?

ZRENJANIN/RUMA – Liga socijaldemokrata Vojvodine je 21 godinu dosledna u sve-mu što misli, govori i radi. Očigledno da to nekima to-liko smeta, a pritom nemaju argumenata da nam civi-lizovanim putem bilo šta ospore pa pribegavaju divljaštvu – kaže Brani-slav Bogaroški, potpred-sednik Izvršnog odbora Glavnog odbora LSV, komentarišući razbijanje bilborda LSV u Zrenja-ninu i prozora na Grad-skom odboru stranke u Rumi.

Kome smeta što Zrenjanin ima budućnost?

Nepoznati vandali uni-štili su u noći između srede i četvrtka, 13. i 14. aprila, city light reklamu na Trgu dr Zorana Đinđića u Zrenjaninu, na kojoj je postav-ljen plakat Lige socijaldemo-krata Vojvodine na kom piše: “Zrenjanin ima budućnost”.- Liga socijaldemokrata Voj-vodine se, od kada postoji, zalaže za doslednost u prime-ni principa ravnopravnosti, solidarnosti i pravednosti u društvu, kao i za poštovanje prava na različitost i nepovre-divost osnovnih ljudskih prava u gradu u kome živimo. Zbog takvih principa, koje zagova-ramo, najoštrije osuđujemo nasilničko ponašanje, usmere-no ka bilo kome ili bilo čemu, a koje simbolizuje zaostatke vremena protiv kog smo se bo-rili, i koje smo ostavili za nama –saopštio je tom prilikom

Gradski odbor LSV Zrenjanin.

Kamen u prozor

Dan ranije, t a č -

n i j e 1 2 .

aprila, oko 13 časova nepo-znati napadač je kamenicom razbio prozor na prostorijama LSV u Rumi, koje se nalaze na prvom spratu zgrade u Glavnoj ulici. Samo pukom srećom, tri

osobe koje su se

u tom trenutku nalazile u prostoriji

nisu povređene, iako je kamenica prošla tik pored gla-ve jedne od njih.- Ne bi bilo prvi put da politič-ki neistomišljenici koji žele da se silom suprotstave LSV pod okriljem noći razbiju prozor na nekom od naših odbora, ali ovaj napad izdvaja to što se dogodio u sred dana, u centru grada. Policija je izvršila uvi-đaj i očekujemo da vinovnik, ili vinovnici što pre budu pro-nađeni – navedeno je u saop-štenju.Branislav Bogaroški je ukazao da sada reakcija nadležnih mora biti mnogo ažurnija nego što je to bio slučaj u Pančevu, gde su u martu i novembru 2009. godine, nepoznati na-padači dva puta razbili prozor na sedištu Gradskog odbora LSV. Policija je i tada obavila uviđaj, ali politički neistomi-šljenici koji su na taj način demonstrirali svoju nemoć, ni do danas nisu pronađeni. – Ligašice i ligaši se nisu dali uplašiti ni u vreme Miloševi-ća. Ovakvi potezi nam samo dokazuju da uspešno kvarimo planove svima koji žele da Sr-biju vrate u to vreme – zaklju-čio je Bogaroški.

Bogaroški: Neće nas uplašiti

ukRatko

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 9

NOVI SAD – Liga socijal-demokrata Vojvodine po-krenula je inicijativu ko-jom će od Vlade Srbije tra-žiti da hitno ukine odred-bu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima na osnovu koje su poljopri-vrednici obavezni da svake godine registruju trakto-re i ostala poljoprivredna vozila. Širom Vojvodine, ligašice i ligaši prikupljaju potpise podrške ovoj inici-jativi. Podsetimo, poljoprivredni-ci su do sada traktore regi-strovali kao radnu mašinu, poput bagera ili buldožera, trajnom registracijom, a oni koji su želeli da uče-stvuju u saobraćaju svake godine su morali da ove-ravaju karton o tehničkoj ispravnosti, što je koštalo oko 800 dinara.

Traktor nije luksuz, nego sredstvo za rad

Portparolka LSV Aleksan-dra Jerkov je na konferen-ciji za novinare, poručila da traktori nisu luksuz niti prevozno sredstvo poput automobila, već osnov-no sredstvo za rad, pa se ni njihova registracija ne može tretirati kao registra-cija automobila i meriti po „kubikaži“. Ona je na-

pomenula i da LSV nije protiv toga da se i dalje redovno, go-dišnje obavljaju tehnički pregle-di traktora, kao što je bio slučaj i do sada.– Zbog toga mi u više od 200 v o j v o đ a n s k i h mesta kroz razgo-vor sa poljoprivred-nicima tražimo njihovu podršku za skidanje ovog dodatnog troška – navela je Jerkova, dodajući da će za-tim inicijativa sa potpisima biti odneta u Ministarstvo poljoprivrede i u MUP, koji

je n a d -

ležan za registraciju vozila. Jerkova je pod-setila i da su poljoprivred-nici u veoma lošem polo-žaju uprkos najavama pri-

vred-nika i

zvaničnika vlade

da je poljopri-vreda jedna od

šansi da Srbija izađe iz krize.

Pomoći poljoprivrednicima

– Poljoprivrednici u Srbiji dobijaju

mnogo manje s u b v e n c i j e

nego poljo-privrednici u zemljama u regionu, što rezulti-ra manjom

produktiv-nošću i loši-

jim uslovima rada. Situacija

je takva da sva-ke godine imamo sve

manje i manje registrovanih

poljoprivrednih domaćin-stava i smatramo da bi ovaj dodatni namet doveo do pogoršanja loše situacije i prouzrokovao još veće sma-njenje broja poljoprivrednih domaćinstava – upozorila je Aleksandra Jerkov. – Procena je da naši poljo-privrednici poseduju oko 64.000 traktora, koji rade u 242.000 registrovanih po-ljoprivrednih domaćinstava i smatramo da ovaj namet koji državi ne obezbeđuje mnogo priliva u budžet, a poljoprivrednicima pred-stavlja zaista veliki trošak, mora i može da bude ukinut – navela je Jerkova.

lsv traži izmenu zakona o BezBednosti saoBraćaja na Putevima

Stop godišnjoj registraciji traktora

Na traktoru sa dve prikolice uštedeli bi 20.000 dinara!

Predsednik udruženja poljoprivrednika ‘’Paori’’ iz Cre-paje Miroslav Grubanov, ocenio je za Slobodnu Voj-vodinu inicijativu Lige socijaldemokrata Vojvodine kao odličnu, budući da bi se njeno usvajanje značajno odrazilo na budžet zemljoradnika. A ta sredstva bi paori mogli da ulože u kvalitetniju proizvodnju.– Ako imaš traktor i dve prikolice, uštedećeš oko 20.000 dinara, budući da je za registraciju po prikoli-ci potrebno oko 6.000 dinara, a za traktor oko 10.000 – istakao je Grubanov. On je dodao da je ova inicijativa najbolji pokazatelj da se poljoprivredi i zemljoradnicima značajno može pomoći bez dodatnog izdvajanja novca, do-brim zakonima.– Ali bitno je i poštovati te zakone, a ne samo da budu mr-tvo slovo na papiru. Liga je dobro počela, samo neka tako nastavi – zaključio je Grubanov.

Poljoprivrednici protiv registracije svake godine

VOJVODINA – Vojvođanski poljoprivrednici, ali i građani i građanke koji sa poljoprivre-dom imaju tek toliko veze da razumeju njihov težak položaj, odlično su prihvatili akciju Lige socijaldemokrata Vojvodine prikupljanja potpisa za izme-nu člana Zakona o bezbedno-sti saobraćaja koji propisuje obaveznu godišnju registraciju traktora, kombajna i ostalih poljoprivrednih mašina.Koliko je akcija dobro prihva-ćena, možda najbolje govori podatak da je samo u prvih par sati akcije u centru Kikinde pri-kupljeno dvestotinak potpisa. Kako javljaju naši reporteri, odziv zainteresovanih u preko 200 mesta u kojima se akci-ja sprovodi je veoma dobar, a reakcije poljoprivrednika na Liginu inicijativu izvanredne. Akcijama su prethodile konfe-rencije za novinare u gradskim i opštinskim odborima, gde je javnost putem lokalnih medija obaveštena o razlozima zbog kojih je usvajanje ovakve inici-jative neophodno. Predsednik Gradske organiza-cije LSV Zrenjanin Dejan Čapo podsetio je na težak položaj poljoprivrednika i ocenio da bi redovna godišnja registraci-ja za njih bila preveliko opte-rećenje. On je na konferenciji za novinare ukazao i da zbog teške ekonomske situacije po-ljoprivrednici u Srbiji dobijaju nedovoljne subvencije, a da je u odnosu na prošlu godinu repromaterijal poskupeo za 30 odsto. Potpredsednik gradske orga-nizacije Lige socijaldemokrata Vojvodine u Subotici Tibor Murenji i član Izvršnog odbora GrO Stevan Tonković ukazali su, takođe, na loš položaj ze-mljoradnika, dok je portparol-ka Gradske organizacije LSV Sombor Romina Bilić istakla da Liga nije protiv redovnog godišnjeg tehničkog pregleda, jer je on neophodan kako bi se održao nivo bezbednosti na pu-tevima vozača traktora i ostalih

učesnika u saobraćaju.Potpredsednik GrO LSV Pančevo Jovica Petrovački ukazao je osiromašeni poljopri-vrednici ne mogu da izdvoje dodatnih 50 do

100 hiljada dinara svake godine da bi registrovali

svoje traktore i prikolice.

Mihal Cicka, Kovačica:- To je preveliko opterećenje za poljopri-vrednike. Umesto da dr-ž a v a p o -

maže subvencijama, ona nam nameće troškove. A svi znamo da najveći broj građana u našoj opštini živi upravo od poljoprivrede.

Stevan Tonković - Pipuš, Subotica:- Traktor je oruđe za rad i podržavam LSV što traži da se hitno promeni odluka o obaveznoj godišnjoj regi-straciji. Za poljoprivrednike je to neizdrživo, a ako vlast

misli da im nekako pomogne da lakše izađe-mo iz krize, mora promeniti odluku i vratiti stari sistem, da se poljoprivredna vozila ne registruju svake godine.

Vukoman Jovanović, Pančevo- I do sada su svi traktori, poljoprivredne i ostale radne mašine imale redovan teh-nički pregled. Svi poljopri-vrednici prilikom kupovine traktora, a i kasnije svojom

proizvodnjom kroz kupovinu repromaterija-la, korišćenjem zemlje i prodajom svojih pro-izvoda izmiruju svoje poreske obaveze prema državi, pa nema potrebe da im se dodaju novih 50.000 dinara troška.

Treba li registrovati traktore i poljoprivrednu mehanizaciju svake godine?

akCentI10 SLOBODNA VOJVODINA AKCENTI

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad329.14 (497.113)Slobodna Vojvodina/glavni i odgovorni urednik Dušan Jakovljev. – God. 1, br.1 (1998) - .- Novi Sad: Liga socijaldemokrata Vojvodine, 1998 - ,- Ilustr. ; 31,5cm

Mesečno.ISSN 1821-1186COBISS.SR-ID 138618119

lIGaŠICa

DraganaDukić

Dragana Dukić rođena je 1985. godine u Kikindi, gde i danas živi i radi. Nakon završene gimnazi-je, diplomirala je na Pedagoškoj akademiji, a ove godine upisala i Specijalističke studije iz oblasti pedagoškog menadžmenta. Kao jednoj od studentkinja sa najve-ćim prosekom ocena i aktivnim društvenim angažmanom na po-lju informisanja mladih, dobila je ponudu da osnuje i uređuje prvi studentski list u Kikindi - “Inkluzija”, koji se prevashodno bavio temama poput suštinskog uključivanja dece sa posebnim potrebama u obrazovni sistem. Dragana takođe uređuje i “Kikin-dijance”, jedini časopis namenjen deci u lokalnoj zajednici. Raznoliko neformalno obrazo-vanje stekla je dugogodišnjim angažmanom u nevladinom sek-toru, a naročito je aktivna tokom dve godine bila na polju borbe za ženska prava. U tom periodu stekla je potrebno znanje o temi rodne ravnopravnosti i meha-nizmima potrebnim za njeno uspostavljanje u društvu. Tokom dugoročnog volontiranja u Nor-veškoj pri programu Evropske komisije, bila je angažovana u Centru za mir ‘Narvik’, na pita-njima mladih i uspostavljanjem saradnje putem projektnih aktiv-nosti organizacija dveju zemalja. Kao najvažniji projekat realizo-van tokom ovog perioda, ističe kompletiranje baze podataka o žrtavama sa ovih prostora koje su ubijene ili nestale u nacističkim kampovima na severu Norveške. Ligi se pridružila 2005. godine, jer je, kako navodi, to bila jedina politička opcija sa čijim načelima

i stavovima je mogla da se iden-tifikuje. Presudan momenat za to bio je dolazak nazadnjačkih snaga na vlast u Kikindi. Ubrzo postaje predsednica Omladine LSV na lokalnom nivou, da bi 2007. godine preuzela funkciju potpredsednice LSVO. Od 2009. godine nalazi se na mestu pred-sednice Omladine LSV, a u okvi-ru Gradskog odbora Kikinda zadužena je za oblast odnosa sa javnošću.Dukićeva ističe da je Liga jedina stranka koja je zaista principi-jelna i privržena ostvarivanju sopstvenih ciljeva, tu pre svega misleći na ciljeve koji će dopri-neti boljem položaju Vojvodine i poboljšanju života svih građanki i građana koji u njoj žive. – Antifašistička načela i istinski socijaldemokratski sistem vred-nosti i rada u Ligi su ono što me motiviše i čini istrajnom u anga-žmanu u Ligi – kaže Dukićeva. Trenutno radi pri kikindskoj Opštinskoj upravi u Odseku za projekte, gde je zadužena za pi-tanja socijalne zaštite i položaja marginalizovanih grupa. Za sebe kaže da je altruistkinja i da opti-mistično posmatra na život. Voli da putuje, da upoznaje nove ljude i kulture. Aktivno se služi engleskim i norveškim jezikom. Avanturistkinja je, uživa u iza-zovima, a kao najuzbudljiviji životni momenat ističe hodanje po konopcima razapetim između visokih stabala u šumama Ver-monta. U slobodno vreme voli da čita i piše, te je tako, osvojivši nacionalnu književnu nagradu, objavila zbirku priča “Čaša stra-ha i tanjir požude”.

NOVI SAD – Zbog ogromne količine radioaktivnosti u oblasti nuklearne elektrane Fukušima u Japanu, stepen opasnosti od radijacije podi-gnut je na sedmi nivo čime je ova nesreća izjednačena sa najvećom nuklearnom katastrofom u Černobilju, 1986. godine. Uprkos tome, stanovništvo u našoj zemlji nije u opasnosti od radioak-tivnosti, navodi za Slobodnu Vojvodinu pomoćnica mi-nistra u Ministarstvu život-ne sredine, rudarstva i pro-stornog planiranja Danica Baćanović.

Sejanje panike je krivično delo

Ona kaže da se ne treba oba-zirati na pisanja pojedinih medija na to kako navod-no treba obratiti pažnju na mleko, spanać i salatu zbog povišenih koncentracija ra-

dioaktivnih supstanci. Baća-novićeva je pozvala medije i sve zainteresovane građane

da se o svim merenjima in-formišu na sajtu Agencije za zaštitu od jonizujućeg zra-čenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja je jedina ovla-šćena institucija za takva merenja. – Tamo su najsvežiji podaci, a postoje izveštaji i za pret-hodne mesece, za februar i mart pa ih građani mogu uporediti i videti da li po-stoje promene. Tih prome-na nema i to je najbolji po-kazatelji da mi na ovim po-dručjima nemamo čega da se plašimo – istakla je ona. Baćanovićeva je upozorila i da je uznemiravanje jav-nosti krivično delo, te da je odgovornost na onima koji takve neproverene informa-cije šire. – Posebno bih apelovala na

građane da ne šalju uzne-mirijujuće sms poruke i da ne učestvuju u tim lancima

slanja poruka i mejlova – navodi ona.

Svakodnevna kontrola

A, poslednji podaci objavlje-ni na sajtu Agencije (www.srbatom.gov.rs) pokazuju da su radionuklidi jod-131, cezijum-134 i cezijum-137 prisutni u životnoj sredini u koncentracijama koje ne predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi i stanje život-ne sredine. Takođe, inspek-cije nadležne za kontrolu robe iz uvoza kontrolišu ra-dioaktivnost svih životnih namirnica, vode i hrane za životinje koje se uvoze ili su poreklom iz Japana. U uzor-cima roba koje se uvoze nije detektovana povišena radi-oaktivnost.

Pomoćnica ministra životne sredine danica Baćanović

U Srbiji nema opasnosti zbog Fukušime

poseBno Bih apeLovaLa na građane da ne šaLju uznemirijujuće sms poruke i da ne učestvuju u tim Lancima sLanja poruka i mejLova, kaže Baćanovićeva

Promeniti odnos prema životnoj sredini

Danica Baćanović, koja je i predsednica Stručnog saveta LSV za zaštitu životne sredine, ističe da je situacija u Japanu upozorenje da je neophodno promeniti odnos prema životnoj sredini, budući da nikakva prirodna katastrofa ne može da izazove toliku opasnost koliko može dodatno delovanje čoveka.– Zato smo se mi u Ligi uvek zalagali za to da se, bar na ovim našim prostorima gde se proizvodi hrana, vodi računa o tome da nema objekata koji bi mogli značajno da ugroze životnu sredinu – zaključila je Baćanovićeva.

ukRatko

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 11

NOVI SAD – Pokrajinski sekretarijat za poljoprivre-du, vodoprivredu i šumar-stvo na čijem je čelu Daniel Petrović 8. aprila izdvojio je

urgentno preko 400 miliona dinara za posebno ugro-žena područja Severnog i Srednjeg Banata, kao i za ostala područja na teritori-ji AP Vojvodine ugrožena podzemnim i površinskim vodama.Poplave od podzemnih voda su u prethodnih neko-liko meseci u Banatu napra-vile ogromnu štetu, kako u poljima, tako i u samim me-

stima gde kuće padaju skoro svaki dan.

Zbog vode kasni i setva

Zbog poplava i podzemnih voda ratari iz Banata pro-pustili su priliku da zaseju mnoge površine, a neke njive i bašte, čini se, ostaće potpu-no bez useva. U preduzeću “Vode Vojvodine” nedavno su upozorili da je tlo u sred-njem i severnom Banatu još

uvek pod vodom, iako cr-pne stanice rade danonoćno. Zbog ovih nepogoda u na-rednom periodu biće obav-ljena najobimnija gradnja ka-nalske mreže u poslednjih 20 godina, a “Vode Vojvodine” i nekoliko banatskih opština izdvojiće za to 450 miliona dinara. - Stanje je još uvek alarman-to, pa smo u saradnji sa op-štinama Nova Crnja, Žitište,

Sečanj, Zrenjanin i Kikinda počeli radove na kanalskoj mreži. Samo za te poslove biće uloženo 130 miliona di-nara - rekla je za Blic Dragana

Keravica iz “Vojvodina voda”.

Ulaganja i ugovori

U međuvremenu, pokra-jinski sekretarijat na čijem je Petrović čelu izdvojio je urgentno novac za područ-ja u Pokrajini ugrožena podzemnim i površinskim vodama. Dva ugovora pot-pisana sa JVP “Vode Vojvo-dine” predviđaju saniranje štete kroz odvodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, a radiće se i na izgradnji, sanaciji i rekonstrukciji na-sipa za odbranu od poplava. Za posebno ugroženo po-dručje Srednjeg Banata iz-dvojeno je ukupno 144 mi-lona i to za grad Zrenjanin

i opštinu Žitište po pedeset miliona dinara, dvadeset miliona za opštinu Nova Crnja, četrnaest miliona za Novi Bečej, a u opštinu Se-

čanj je uloženo deset milio-na dinara. Odvodnjavanje, ukupne vrednosti od 70 miliona dinara, na područ-ju Severnog Banata biće realizovano u opštinama Kikinda (30 miliona), Novi Kneževac (20 miliona) i Čoka (20 miliona). Vred-nost radova odvodnjava-nja na ostalim ugroženim područjima AP Vojvodine iznosi 100.260.840 dinara. Trenutno je sva raspoloži-va mehanizacija angažo-vana u Srednjem Banatu, a najveći radovi izvode se na kanalu Itebej-Crnja gde 4 vodoprivredna preduzeća sa sedam bagera rade na dovođenju kanala u funk-cionalno stanje.

PoPlave od Podzemnih voda naPravile ogromnu štetu širom vojvodine

Urgentno izdvojeno 400 miliona za posebno ugrožena područjakuće padaju, crpne stanice rade danonoćno, a neke njive i Bašte ostaće potpuno Bez uSeVa

Kuće padaju

Kako je Slobodna Vojvodina već ranije pisala, u Elemiru je oštećeno stotinjak kuća, a Zrenjanin je zbog toga proglasio elementarnu nepogodu. U opštini Nova Crnja je proglašeno vanredno stanje zbog ugroženosti atara na više od 10.000 hektara i nekoliko naselja, a već nedeljama mirno ne spavaju ni meštani opštine Žitište. Kritično je i u Tordi, gde se srušilo desetak kuća. Probleme imaju i žitelji Srpskog i Novog Ite-beja, Međe, Hetina, Banatskog Dvora, Česterega, Banatskog Karađorđeva, Sente, Melenaca... U velikom problemu je i Ba-šaid kod Kikinde koji probleme sa podzemnim vodama ima još od prošlog leta kada je pala nezapamćena kiša i ostavila je zastrašujuće posledice. Prema procenama stručnjaka, 150 kuća je sklono padu, a 29 ih se srušilo.

Nadležnost

Pokrajinski sekretar za poljopri-vredu, vodoprivredu i šumar-stvo Daniel Petrović nedavno je objasnio da su JVP ‘’Vode Vojvodine’’ nadležne za održa-vanje kanalskih sitema van na-seljenih mesta, dok su za kanale u samim mestima odgovorne lokalne samouprave. Za privat-na domaćinstva su odgovorni njihovi vlasnici koji treba da ih osiguraju i na taj način naplate eventualnu štetu.

U Subotici poplave iako nemaju reku

SUBOTICA – Iako je grad bez reke, svakog proleća pojedini delovi Subotice i okolnih naselja, kao i po-ljoprivredno zemljište budu poplavljeni. Osnovni razlog za to je nepostojanje kanali-zacije u velikom delu grada, odnosno visoke podzemne vode, koje ne dozvoljavaju da zemlja s proleća upije vodu nakon topljenja snega. A sam kraj prošle godine obeležile su obilne padavine, pa kada su prošli mrazevi i otopio se sneg, pojedine ulice postale su neprohodne od blata, a na nekim mestima nastala su prava jezera. Ilustracije radi, predsednik mesne organiza-cije LSV u mesnoj zajednici „Makova sedmica”, Robert Stipić je u dopisu još 21. mar-ta upozorio nadležne da se u tom delu grada, na sredini Ti-togradske ulice, između ulica Ane Frank i Kireške, kao i u delu ulice prema Radanovcu, podiglo jezero veličine neko-liko hektara, a da je nivo po-negde viši od pola metra. – Kuće u ovom delu su pot-puno okružene vodom koja je već poplavila dvorišta i do-lazi do kuća. Pošto je jezero potopilo i samu ulicu, ljudi su potpuno odsečeni od sveta, i u slučaju nevolje, ne mogu računati na bilo kakvu po-moć, jer im se ni vatrogasna vozila ne mogu približiti, a kamoli vozila hitne pomoći. Osim toga bunari su zagađe-ni, a septičke jame se preli-vaju – naveo je Stipić. On je rekao da su na teren izlazili i predstavnici Vodoprivrednog preduzeća DTD i nadležnih gradskih inspekcija, da su snimili stanje, ali da je sve ostalo na tome. – Mesna zajednica, poput ostalih, nema sredstava i mo-gućnosti da se izbori sa ova-kvim problemima, DTD se proglasio nenadležnim, a ni u gradskoj kasi se nije našlo para. A problem je mogao biti rešen prokopavanjem odvoda do glavnog kanala, udaljenog samo nekoliko stotina metara – upozorio je Stipić. Intere-santno je, međutim, da je pre više godina, odvodni kanal na „Makovoj sedmici” bio iskopan, ali mu danas nema traga: ni na terenu, ni u kata-starskim mapama!

teMa12 SLOBODNA VOJVODINA TEMA

ADAŠEVCI – Delegacija Lige so-cijaldemokrata Vojvodine koju su činili potpredsednica LSV Nada Lazić i potpredsednici Aleksandar Jovanović i Aleksandar Marton. položila je 12. aprila venac na spo-men obeležju Adaševci, kod Šida,

prilikom obeležavanja 66. godišnji-ce proboja Sremskog fronta.

Konačno dolaze druga vremena

– Zaista je bilo impozantno videti i starije ljude koji su bili učesnici tih dana na jednom od najznačaj-nijih frontova na ratištima u Dru-gom svetskom ratu, ali i jako puno mladih ljudi koji u svom srcu nose ideju antifašizma koja je poslednjih petnaestak godina nekako posusta-jala i na žalost, mesto prepuštala idejama ultradesnice, nacizma, fa-šizma i ksenofobije- kazao je Alek-sandar Marton. - A, prisustvo potpredsednika LSV je još jednom podsetilo da postoji politička opcija koja već 21 godinu otvoreno negira ideje fašizma i želi da se one zatru u korenu – dodao je on.

Ako se zaboravi, moglo bi se ponoviti

On je podsetio da danas mnogi preuzimaju ideje Lige, zbog kojih su njene članove tokom devedese-tih proglašavali antisrbima, izdajni-cima i nepatriotama.– Vinovnike bilo kakvog ekscesa na verskoj, nacionalnoj i rasnoj priro-di treba najstrožije kažnjavati, jer

samo tako ćemo mladim generaci-jama poslati jasnu poruku da se zlo-čin ne isplati – naveo je Marton. On je upozorio da bi, ako se to zabo-ravi i ako glasovi protiv fašizma ne budu jaki, mogli da se nagledamo novih sremskih frontova, kao što

je već bio slučaj na ovim prostori-ma početkom devedesetih godina. Sremski front je jedno od najtežih i najtragičnijih bojišta Drugog svet-skog rata, na kome je u rovovskoj borbi, od oktobra 1944. do 12. apri-la 1945. godine, učestvovalo oko 250 hiljada vojnika na obe strane. Tokom borbi na Sremskom frontu, koje su trajale 175 dana, poginulo je više od 13 hiljada boraca Narodno-oslobodilačke Vojske Jugoslavije. Posle proboja Sremskog fronta, u sadejstvu sa savezničkom ofanzi-vom, jugoslovenske snage su za ne-punih mesec dana oslobodile celu teritoriju zemlje, čime je označen i kraj Drugog svetskog rata na teri-toriji Srbije.

Najviše zvanice

Obeležavanje proboja Sremskog fronta održano je uz najviše dr-žavne i vojne počasti, a komemo-

raciji i odavanju pošte poginulima prisutvovali su potpredsednica Skupštine AP Vojvodine Maja Sed-larević i pokrajinska poslanica Ma-rija Radojčić, te najviši predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske Sr-bije, opština i gradova, predstavnici SUBNOR-a, delegacije boraca iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Herce-govine, Makedonije, diplomatskog kora, rodbina i prijatelji boraca.

Suprotstaviti se idejama fašizma i nacizma

NOVI SAD - Nakon dugogo-dišenjeg zalaganja LSV, Voj-vodina konačno dobija svoju kancelariju u Briselu. Iako je reč o predstavništvu pokra-jine u gradu u kojem takva predstavništva ima već preko 300 evropskih regija, oko tog pitanja je bilo dosta polemika i zatezanja. U svemu tome su, podsetimo, prilikom utvrđi-vanja Zakona o prenosu nad-ležnosti, mnogi ili odustali ili se na čelu sa pokrajinskim premijerom Bojanom Pajti-ćem, zalagali da to bude tema kada Srbija dobije status kan-didata za članstvo u EU.

Usamljena borba

U međuvremenu, Liga soci-jaldemokrata Vojvodine je, iako usamljena, insistirala na zahtevu za otvaranjem kancelarije APV u Briselu, pa je novembra 2009. premijer Mirko Cvetković prilikom sastanka sa Nenadom Čan-kom, prihvatio amandmane LSV na Nacrt zakona o nad-ležnostima. Između ostalog, jedan od njih je uključivao i mogućnost osnivanja kance-larije u Briselu. Ali, još nije bilo sve gotovo. Funkcioneri i funkcionerke LSV su nasta-vili bitku za otvaranje kan-celarije u porodici evropskih regija, a naročito potpred-sednica Skupštine AP Voj-vodine mr Maja Sedlarević koja je u nebrojeno navrata ukazivala da ne treba čekati status kandidata za EU, da kancelariju u Briselu imaju i Republika Srpska i Kanton Sarajevo, da Vojvodina gubi novac jer je tamo još nema i da to ne mora ni da nas ko-šta jer bi nas “u podstanare” primile regije poput Baden Virtenberga ili Istre.

Izgubili na vremenu

Sedlarevićeva, koja je i pred-sednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju APV, konačno je 24.

marta dočekala i priliku da pozdravi odluku Vlade Re-publike Srbije koja je dala sa-glasnost na otvaranje kance-larije AP Vojvodine u Briselu. - Iako smo, čekajući ovu sa-glasnost, dosta izgubili na vremenu, iskreno se nadam da ćemo svojom ozbiljnošću,

odgovor-nošću i efikasno-šću sve nadokna-diti sada kada se Vojvodi-na konač-no nalazi u centru E v r o p s k e unije. Drago mi je da je konačno postignut dogovor po ovom pitanju i sada nam jedino

preostaje da ozbiljno pristu-pimo svim zadacima koji nam predstoje kako bi i po-krajina i njeni građani imali konkretne koristi - istakla je Sedlarevićeva. Ona je dodala da je uverena da će prisustvo vojvođanskih predstavnika u Briselu uticati na ubrza-

nje procesa e v r o p s k i h integracija Srbije, kao i na blagovre-menu infor-misanost o svim moguć-nostima koje pružaju fon-

dovi Evropske unije za države

koje još nisu čla-nice.

- S obzirom na činjenicu da Srbija još uvek nije u Evrop-

nakon dugog zalaganja lsv

Konačno kancelarija Vojvodine u Briselu

Ne kalkulisati kad se štite interesi Vojvodine!

- Mislim da se aktuelna pokrajinska administracija vrlo stidljivo ponaša u odnosu na interese Vojvodine, i sto puta se osigura da će, kad treba da se povuče jedan i najmanji potez, to biti odobreno od strane Beograda – kazao je pred-sednik LSV Nenad Čanak u intervju koji je dao listu Danas, komentarišući odluku o otvaranju kancelarije u Briselu.- Ne vidim tu neki zaokret iz Beograda. Kancelarija AP Voj-vodine u Briselu je već odavno trebalo da postoji i Liga na to godinama ukazuje – poručio je on.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 13

Konačno kancelarija Vojvodine u Briselu

skoj uniji, pored korišćenja sredstava fondova EU, izuzet-no nam je bitno i da sa osta-lim kolegama iz Brisela koji su prošli proces pridruživanja razmenjujemo iskustva i na taj način preskačemo prepreke na koje su oni nailazili - rekla je Sedlarevićeva.

Kancelarija sa troje ljudi

Plan je da u vojvođanskoj kancelariji u Briselu u početku radi troje ljudi, a da se kasnije taj broj povećava u skladu s po-trebama i potencijalima i Voj-vodine i Srbije u procesu evro-integracija. Pokrajinski premi-jer Bojan Pajtić je najavio da će u toj kancelariji raditi samo vrhunski profesionalci i ljudi koji će biti birani konkursom, i koji imaju iskustva u među-narodnim organizacijama ili diplomatskoj službi. Krajem marta on jer pak najavio da će kancelariju voditi pokrajinski Fond Evropski poslovi, jer, kako je rekao, namera nije da se stvaraju nove institucije već razvijaju postojeće. Predrag Novikov, direktor tog Fonda nekoliko puta je u medijima, rekao da će na svaki dinar koji pokrajinska administracija uloži u predstavništvo u Brise-lu dobiti deset.

Nemoguće je da Bojan Pajtić ne vidi razliku između boravka naših predstavnika u Briselu i otvaranja kan-celarije Pokrajine u tom gradu. Ako je tačno to što tvrdi vojvođanski premijer, onda nam predstavništvo ne bi ni trebalo, jer bi naši predstavnici mogli boraviti i u nekom hotelu u Briselu.

Maja Sedlarević(Dnevnik, 21.02.2011.)

Veoma nam je važno da i Vojvodina ima svoje pred-stavništvo koje će raditi na bazi iskustava koje su naši prijatelji iz Istre stekli u prethodne dve godine, jer će time sigurno pomoći Srbiji u procesu evropskih integracija.

Bojan Kostreš(www.vojvodina.gov.rs,

23.11.2006.)

Dok Srbija ne dobije status kandidata, otvaranje posebnog vojvođanskog predstavništva ne bi imalo ekonomskog opravdanja, jer bi to za naše prilike bio preskup i neracionalan potez.

Bojan Pajtić(Dnevnik, 18.07.2008.)

Kancelarija nije put ka separatizmu jer nije diplomat-sko nego ekonomsko predstavništvo.

Maja Sedlarević(Građanski list,

12.02.2009.)

Vojvodina će imati pravo na referendum, predstav-ništvo u Briselu. Prvi ćete pritrčati evropskim fondo-vima u ime Srbije, to je sebično!

Tomislav Nikolić(Kurir, 25.11.2009.)

Prilikom utvrđivanja Zakona o nadležnostima uspeli smo da u Zakon ugradimo i one stvari od kojih su naši koalicioni partneri već bili odustali, a reč je o Vojvo-đanskoj akademiji nauka i umetnosti, predstavništvu u Briselu, glavnom gradu i javnim preduzećima.

Bojan Kostreš(Dnevnik,

06. 12. 2009.)

U ovom trenutku, s obzirom na količinu para iz EU koji-ma Srbija može da raspolaže, takvo predstavništvo se fi-nansijski ne bi isplatilo. Ali, sigurno će biti isplativo onda kad naša zemlja postane kandidat za članstvo u Uniji, a ja se nadam da će se to desiti uskoro.

Bojan Pajtić(Dnevnik, 21.12.2009.)

Ako kanton Sarajevo i Republika Srpska mogu da imaju svoje predstavništvo u Briselu, a još nemaju ni u naznaci kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji, ne vidim zašto Vojvodina ne bi mogla imati svoju kancelariju.

Maja Sedlarević(Dnevnik, 21.12.2009.)

Priča o tome da Vojvodina treba da čeka da Srbija postane zemlja kandidat dosta je nemušto objašnjenje, to je upravo “politika nezameranja” zvaničnom Beogradu.

Bojan Kostreš(Nacionalni građanski, 13. 09. 2010.)

Otvaranje kancelarije je izuzetno važno jer ćemo kroz lobističke procese, kroz profesionalno usavršavanje lju-di, ostvariti veća finansijska sredstva, veće učešće u fon-dovima EU i privući više investicija u Pokrajinu.

Bojan Pajtić(autonomija.info, 05.11.2010.)

LSV pozdravlja najavu otvaranja kancelarije u Briselu. Činjenica je, međutim, da je ta kancelarija mogla i tre-balo da bude otvorena mnogo ranije.

Maja Sedlarević(Saopštenje LSV, 05. 11. 2010.)

Već početkom januara će naši ljudi početi da rade u Bri-selu i da lobiraju. Procena direktora Pokrajinskog fonda za evropske poslove Predraga Novikova je da će odnos novca koji ćemo kao Pokrajina povući iz evropskih fon-dova za infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje, ekologi-ju... s jedne strane, i neposrednih materijalnih troškova kancelarije, s druge, biti u srazmeri deset prema jedan.

Bojan Pajtić(Dnevnik, 31.12.2010.)

Nije mi jasno zašto Vojvodina još nema kancelariju u Briselu, od čega ima direktnu štetu jer ne može da uče-stvuje na raznim konkursima za sredstva EU.

Bojan Kostreš(Nacionalni građanski, 14.02.2011.)

Vojvodina nije ništa izgubila zbog toga što još uvek nije otvorena kancelarija APV u sedištu EU. Naši predstavnici su sada već gotovo svakodnevno u Briselu i pripreme su u završnoj fazi. Voleo bih da mi neko kaže konkretno koji smo mi to novac izgubili. Mi nećemo iz navedenog razloga zakasniti da apliciramo ni u jednom evropskom fondu.

Bojan Pajtić(Dnevnik, 21.02.2011.)

Vremeplov

lokal14 SLOBODNA VOJVODINA LOKAL

NOVI SAD - Gradski odbor Lige socijaldemokrata Voj-vodine Novi Sad nedavno je saopštio da podržava velike napore i legitimne zahteve radnika i bivših radnika firme NAVIP – Fruškogorac d.o.o za zaštitu njihovih prava i interesa. Od oko 150 radnika koliko je bilo 2000. godine, u firmi je ostalo svega pedese-tak i to bez ličnih dohodaka. Suština želje i molbe radnika i sindikata je ista - da se ume-sto likvidacije sprovede što pošteniji i pravičniji stečaj kojim bi se ispunili zahtevi radnika. - U postupku stečaja bi se radnicima koji imaju pravo-snažna rešenja o nadoknadi zaostalih neisplaćenih ličnih primanja za period od oko šest godina mogli isplatiti sa

pripadajućim porezima i do-prinosima čime bi im se po-vezao sada nepovezani radni staž. Takođe, poverioci sa pravosnažnim sudskim reše-njima mogli bi biti namireni iz stečajne mase – navodi se u saopštenju. Takođe, piše i da bi radnici na ovaj način preko Nacionalne službe za zapo-šljavanje mogli da u nekom narednom periodu, zavisno od dužine prethodnog staža, ostvare pravo na socijalno i penzijsko osiguranje, te na izvesnu materijalnu nado-knadu.- Radnici žele da se ne ugasi brend Karlovačkog rizlinga čiji je vlasnik Navip Fruš-kogorac, kao i da se nastavi proizvodnja ovog istorijski poznatog vina – dodaje se u saopštenju.

Zaštititi Luku Novi SadNOVI SAD - Gradski Odbor LSV Novi Sad saopštio je da se protivi ideji privatizacije Luke Novi Sad, jer smatra da ona ima strateški ekonomski značaj za grad, čitavu Vojvo-dinu i Srbiju. S obzirom na to da su se u proteklih nekoliko nedelja pojavile spekulacije o mogućoj privatizaciji ovog preduzeća, čemu su se jasno usprotivili radnici, Gradski

odbor LSV je odlučio da re-aguje.- Smatramo da nema potrebe prodavati ovakvo preduzeće, jer se ono nalazi na najzna-čajnijoj rečnoj saobraćajnici u Evropi i kao takvo predstavlja značajnu polugu privrednog razvoja Grada Novog Sada i Autonomne Pokrajine Vojvo-dine – navodi se u saopštenju. Takođe, piše i da Luka Novi

Sad ima nešto više od stotinu zaposlenih, četiri skladišta, brod, i raspolaže državnim građevinskim zemljištem površine od oko 30 hektara. Upisani kapital kod Agen-cije za privredne registre je 7.200.364,62 eura, a imovina Luke se procenjuje na oko 50 miliona eura. - Naše je mišljenje da treba sprečiti pokušaj da se pokret-

na imovina prebaci na novo-nastajuću ‘kćerku firmu’ Nova Luka, jer postoji realna šansa da se na taj način proda Luka AD Novi Sad, odosno njen je-dan veliki deo, s obzirom na to da aktuelni republički Za-kon o lukama predviđa da se lučka infrastruktura ne može privatizovati pošto predstav-lja javno dobro – piše u saop-štenju.

Podrška radnicima NAVIP-a

ZRENJANIN - Nezavisno udruženje penzionera jav-nih službi Srbije formirano je prošle godine, iako se ljudi koji ga čine, za prava radni-ka bore već skoro deceniju i po. Oni danas u Zrenjaninu imaju više od 7.000 članova i traže jednak položaj svih penzionera širom Srbije, jer smatraju da su pojedini u boljem položaju od drugih. Prema rečima predsedni-ka ovog udruženja Jelenka Krajovana do 2008. godine oni su funkcionisali u sklo-pu Nezavisnog sindikata, ali je jaka centralizacija uči-nila svoje, pa su beogradski penzioneri i danas u mnogo boljem položaju od ostalih, zbog čega su odlučili da se priključe Nezavisnom sin-dikatu javnih službi Srbije, formiraju Nezavisno udru-ženje penzionera javnih službi Srbije, i da se na taj način ubuduće bore za svoju ideologiju.

Borba za rezoluciju

On navodi i da su beo-gradski penzioneri u Srbiji apsolutno favorizovani u odnosu na ostale.- Svi oni, koji imaju penzi-ju ispod 15 hiljada dinara, dobijaju kvartalno četiri hiljade dinara, što bi zna-čilo dodatnih 16 hiljada za godinu dana. Takođe, svi koji imaju preko 66 godi-na, imaju refundaciju na autobuski lokalni prevoz, kao i druge beneficije, što mi ne možemo ostvariti – kaže Krajovan. On dodaje i da ih sada očekuje borba za prihvatanje rezolucije, sa-stavljene od sedam segme-nata, koja je oktobra prošle godine upućena Ministar-stvu za rad i socijalnu po-litiku i Komisiji za izradu Zakona o penzijskom i in-validskom osiguranju, bez koje, kaže, nema ulaska u Evropsku uniju.

Sedam zahteva

Krajovan kaže da se sedam segmenata njihove rezolu-cije tiču indeksacije penzije jedan na prema tri, linearne primene povećanja penzija po principu svima jednako, da se imovinsko stanje PIO fonda svede na zakonsku osnovu, da se izvrši revizija prostorija, stambenih zgra-da PIO fonda, da se izvrši revizija prostorija PIO fon-da, da se u stavu 4. člana 155. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju dodaju, pored udruženja penzionera osnovanih na nivou Republike i repre-zentativni sindikati penzi-onera na nivou Republike Srbije i da se ukinu nacio-nalne penzije, jer smo pred Ustavom Republike Srbije svi jednaki. - Od naših zahteva nećemo odustati. Naredni korak će biti protesti – naveo je on.

jelenko krajovan, Predsednik nezavisnog udruženja Penzionera javnih služBi srBije

Beogradski penzioneri su u boljem položaju nego ostalijedan od sedam segmenata rezoLucije na kojoj insistira ovo udruženje tiče se i povećanja penzija po principu - svima jednako

Čapo: Dobra saradnja sa sindikatima

Predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenja-nin Dejan Čapo kaže da LSV ima dobru saradnju sa sindikatima, jer je veza između partija socijaldemokratske orijantacije i sindikata potpu-no prirodna.- Mi se zalažemo i štitimo interese radnika i penzionera. Smatramo da je ovakva saradnja neophodna i da zajedničkim angažovanjem može-mo da ostvarimo značajne rezultate u poboljšanju položja kako radnika tako i najstarijih građanki i građana – naveo je on.

www.lsv.org.rs SLOBODNA VOJVODINA 15

anketa

NOVI SAD - Trudnice na bolovanju moraju imati punu platu, a ne samo 65 od-sto kao što je sada slučaj! Ovo je zahtev koji su članovi i ak-tivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine, u prethodnih nekoliko nedelja, uputili svo-jim opštinskim i gradskim vlastima širom pokrajine u okviru akcije „Puna plata za trudnice“. Ligaši su se obratili lokalnim samoupravama, jer je Zakonom o zdravstvenom osiguranju, decembra 2005. godine, naknada zarade za vreme privremene spreče-nosti za rad zbog održavanja trudnoće smanjena na 65 od-sto, ali je tokom 2008. godine Ministarstvo zdravlja donelo preporuku da gradovi, lo-kalne samouprave i opštine mogu da pronađu sredstva i da daju ostatak od 35 odsto. To su do sada iskoristili samo Beograd i Jagodina.Velika podrška

U okviru akcije, ligašice i ligaši su u svojim mestima širom Vojvodine prikupili na hiljade potpise za ovu inicija-tivu. Samo ilustracije radi, u Bačkoj Topoli, koja je mala sredina, za svega nekoliko dana prikupljeno je 530 pot-pisa, u Somboru se za samo dva dana za inicijativu potpi-salo više od 700 ljudi, dok je u Novom Sadu krajem proš-le godine, na samom počet-ku akciju podržalo više od hiljadu građanki i građana. Odbori LSV su, u prethod-nih nekoliko nedelja, širom Vojvodine organizovali i konferencije za novinare na kojima je javnosti skrenuta pažnja na to da svaka lokal-na samouprava ima pravnu mogućnost da nadomesti nedostatak do pune plate, i da bi to morali od njih i da zatraže. Tako su, recimo, predsednica Foruma žena

GrO LSV Kikinda Đurđina Jerinkić i odbornica LSV u SO Kikinda Gordana Peru-nović Fijat iznele podatak da je u Srbiji natalitet duplo manji od mortaliteta te da je, sledeći te podatke, jasno da nemamo mnogo trudnica i da suma koju bi izdvojila lokalna samouprava, za onih dodatnih 35 odsto, ne može biti velika.

Odlažu roditeljstvo zbog teške materijalne situacije

Predsednik GrO LSV Som-bor Dragan Nenadov, pred-sednica Foruma žena LSV Sombor Nataša Terbec i portparolka tog odbora Ro-mina Bilić izneli podatke da mnogi parovi odlažu rađanje dece upravo zbog teške eko-nomske situacije, te da je u protekle dve godine stanov-ništvo Vojvodine smanjeno

za 11.000 stanovnika, i da će za pet do šest godina na ovim prostorima živeti četvrtina stanovnika starijih od 65 go-dina. Na isti problem je uka-zalo i predsednik Gradskog odbora LSV Subotica Veljko Vojnić koji je još dodao da loši demografski pokazate-lji zahtevaju hitnu reakciju. O lošem položaju trudnica govorili su i potpredsednik GrO LSV Pančevo Jovica Petrovački, potpredsed-nik OO LSV Bačka Topola Lajoš Haška i predsednica Foruma žena u tom mestu Hajnalka Virag Malacko. Ta-kođe, stavove Lige izneli su i predsednik OO LSV Ruma Nenad Tomić i portparol tog odbora Dejan Božić, kao i predsednik IO GrO LSV Vršac Dušan Vladislav, pred-sednica Foruma žena LSV Vršac Hajnalka Boldiš i pot-predsednica GrO LSV Vršac Nermina Pečenović.

velika Podrška akciji lsv širom Pokrajine

Trudnice moraju imati punu platuLigašice i Ligaši zatražiLi da LokaLne samoupravame nadomeste razLiku od 35 odsto

Teško dolaze i do posla

Forum žena LSV je početkom marta pozvao nadležne institucije u Srbiji da hitno pre-duzmu sve mere kako bi se zaustavila praksa nekih poslodavaca koji mlade žene prilikom primanja u radni odnos uslovljavaju obeća-njem da neće rađati. Radio 021 je nedavno objavio da Novosađanke sa kojima su razgo-varali, uglavnom smatraju da su, kao žene, diskriminisane od strane poslodavaca.- Poslodavci odmah pitaju da li sam udata, da li imam dece, ako nemam dece - da li plani-ram i slično. Onda čak uslovljavaju da prvih nekoliko godina ne smem da zatrudnim - re-kla im je jedna sugrađanka. Zamenica pokra-jinskog ombudsmana Danica Todorov kaže da u Srbiji i muškarci i žene najčešće rade na određeno vreme, s tim da su žene češće u toj nezavidnoj poziciji što poslodavci često kori-ste jer je u praksi rodnu diskriminaciju mal-tene nemoguće dokazati.

Da li bi sve trudnice tre-balo da imaju punu platu na trudničkom bolovanju kao što imaju u Beogradu i Jagodini?

Emilija Đorđević, apsolventkinja prava, Subotica

- Potpuno je nerazumljivo zašto bi trudnice u Vojvo-dini dobijale samo 65 posto zarade, ako se istovremeno žalimo na to što se rađa sve manje dece?!

Edita Benedikt-Racić, privatna preduzetnica, Sombor

- I sa punom prosečnom zaradom se skromno može živeti, a sa 65% je nezami-slivo. Poznato je koliki su troškovi kada porodica tre-ba da dobije novog člana.

Marina Zdihan, prodavačica, Kovačica

- To bio veliki podsticaj za mlade zaposle-ne žene da se odluče na taj korak.

Danijela Dimitrijević, tehnička sekretarka, Pančevo

- Apsolutno. Mnoge porodi-ce žele decu, ali zbog finan-sijske situacije odlažu sve više, a vreme prolazi. Deša-va se da kada se odluče za tako nešto biva već kasno.

Ines Dragić, studentkinja, Novi Sad:

- Da. Život danas nije jeftin, a osnivanje poro-dice ne sme da bude luksuz i vlasti to moraju da uzmu u obzir.

16 SLOBODNA VOJVODINA www.lsv.org.rs

ČURUG - Dvadesetpeto-godišnja Slađana Benke iz Čuruga već neko vreme bo-luje od težeg oblika kardi-omiopatije i uvećanja srca. Njeno srce radi sa oko 25% kapaciteta i jedini lek je transplatacija srca – kaže za Slobodnu Vojvodinu član Mesnog odbora LSV u Ču-rugu Milorad Radnov, koji je sa nekolicinom prijatelja prvi pritekao u pomoć svo-joj sugrađanki. Radnov nam kaže i da se ovakve operaci-je ne rade u našoj zemlji i da je zbog toga potrebno sve to obaviti u inostranstvu za šta se mora izdvojiti ogromnih 100.000 evra. - Tolika suma sa Slađanu i njenu porodicu je nezami-sliva, niti poseduju imo-vinu izbliza toliko vrednu - kaže Radnov dodajući da se oni ipak ne predaju i da će pokucati na sva vrata da bi došli do drugog srca za Slađanu.

Meštani skupili 8.000 evra

- Slađanu sam upoznao kada je prošle godine ra-

dila kao aktivistkinja LSV na vanrednim izborima za Skupštinu AP Vojvodine i stvarno se pokazala kao veliki prijatelj. Kada sam

čuo za njeno zdravstveno stanje jednostavno sam mo-rao nešto da učinim – priča on. Vrlo brzo je sakupio tim koji je počeo da radi na pro-jektu kako bi se obezbedio potreban novac. Podeljenje su uloge i svi su se bacili na posao.- Do sada smo od raznih or-ganizacija uspeli da prikupi-mo oko 20.000 evra. Poseb-no sam ponosan na Čuru-žane koji su sami skupli oko 8.000 evra za svoju bolesnu sugrađanku – kaže Radnov. On međutim napominje da je to ipak daleko od konač-ne cifre i najavljuje da će se akcija sa lokala proširiti i na čitavu Republiku Srbiju.

- Nama je važna pomoć svih organizacija. To je veliki no-vac koji moramo prikupiti. Zbog toga ćemo uskoro po-kucati i na neka republička

vrata, a u pokrajini nam je već zakazan sastanak sa potpredsednikom Vlade Vojvodine Dušanom Jakov-ljevim – kaže Radnov.

Teško do srca

Pomoć prema njegovim rečima, im nije potreb-na samo kod prikupljanja novca nego još možda i važnija kod ubacivanje Sla-đane na listu za operaciju u Austriji.- Srbija nije članica Eu-rotransplanta i na te liste se veoma teško stiže. Sve-ga nekoliko ljudi iz Srbije godišnje. Tu moraju insti-tucije da pomognu i da to izlobiraju jer u suprtonom nećemo doći do srca – na-veo je Radnov.On napominje da je vre-me u ovom slučaju veoma važan faktor, jer se ne zna dokle će Slađanino bolesno srce izdržati. - Ona je sad na 25 % ka-paciteta srca a do nedavno je to bilo oko 30%. Iako je ona trenutno u stabilnom stanju, ipak niko ne zna koliko vremena ima i zato se mora brzo raditi – upo-zorava on.

DRaMačuružani kucaju na sva vrata ne Bili Pomogli svojoj Bolesnoj sugrađanki

Slađani za novo srce potrebno još 80.000 evra

Akcija se nastavlja

Milorad Radnov kaže da je grupa ljudi koja je odlučila da po-mogne Slađani Benke već organizovala pripredbe, koncerte, pojavljivanja u medijima, otvorila je grupu na Fejsbuku pod nazivom „Pomozimo Slađi Benke“, napravili su internet sajt www.srcezasladju.com a planiraju i neke nove projekte.- Pokušavamo da dođemo do posebne telefonske linije preko koje bi ljudi pozivanjem ostavili simboličnih 50 dinara, ali se do tog broja jako teško dolazi. Mi Slađani moramo pomoći, pa makar to značilo da u krajnjoj instanci organizujemo i ulične proteste – najavljuje Radnov, dodajući da se Slađa, sa novim srcem, mora vratiti kući svom mužu i ćerkicama.

SAKULE – Opštinski od-bor Lige socijaldemokrata Vojvodine Opovo nedavno je u Sakulama organizovao svečanost povodom učla-njenja 100 novih članova. Tom prilikom zamenik

predsednika LSV Bojan Kostreš je uručio članske karte i skromne poklone svim novim članovima. Nakon zvaničnog dela, or-ganizovan je koktel za sve prisutne, a druženje se uz muziku nastavilo do kasno u noć. Svečanosti su, po-red Kostreša, prisustvovali i pokrajinski sekretar za

poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Daniel Pe-trović, regionalna admi-nistratorka LSV Nataša Lalić, koordinator LSV za Jugozapadni Banat Saša Kikanović, kao i članovi

odbora iz Pančeva, Kova-čice i Kovina. Inače, OO LSV Opovo je aktivno uče-stvovao u svim akcijama LSV prethodnih meseci, uključujući i poslednje dve u kojima su tražene pune plate za trudnice i obusta-va redovne godišnje regi-stracije traktora i ostalih poljoprivrednih mašina.

Još 100 ligašica i ligaša u Opovu

fOTO vesT