w w w.dereta.rs

BibliotekaPOSEBNA IZDANJA

Urednik izdanjaAleksandar Šurbatović

Naslov originala De vita et moribus XII caesarum

Korišćeno izdanje izvornika:Suetonius

In two volumes,London, New York, MCMXIV

Copyright © ovog izdanja Dereta

Beograd 2019.

DERETA

Gaj Svetonije Trankvil

Životi i naravi dvanaest rimskih

careva

Pre vod s latinskog, predgovor i napomene Dejan Acović

5

Drev ni Rim – topo gra fi ja moći i vla sti

I

Rim je arhe tip sko car stvo, pred met divlje nja, i povre me no ozbiljnog kri tič kog pri stu pa. Kako je malo nase lje posta lo impe ri ja koja je vla da la većim delom tada pozna tog sve ta, osta je jedan od veli kih isto rij skih nara ti va. Osta ci rim ske mate ri jal ne kul tu re, akva duk ti, mosto vi, jav ne gra đe vi ne, ter me i hra mo vi – mno gi su i danas u upo tre bi – sko ro da su oča ra va li poto nje gene ra ci je. Rim sko car stvo ne samo da je bilo veli ko nego je i veo ma dugo tra ja lo. Pola mile niju ma Rim je bio gospo dar Medi te ra na i zapad ne Evro pe, a nje go va sfe ra uti ca ja dose za la je i mno go dalje. Pored ogrom nog mate ri jalnog zaveš ta nja, još je veći uti caj Rima na kul tu ru i insti tu ci je.

Ono što se sma tra Rim skim car stvom, Impe ri um Roma num, zapra vo obu hva ta sva antič ka pod ruč ja i naro de koji su pri zna vali vlast Rima. Počev ši od malog seo skog nase lja, Rim se raz vi ja u graddrža vu koja će uspe ti da poko ri celo Ape nin sko polu o str vo, te će u II veku, kada doseg ne naj ve ći ste pen teri to ri jal nog šire nja, vla da ti ogrom nim pod ruč jem od Hispa ni je do Arme ni je i od Bri tani je do Egip ta. Etnič ki i poli tič ki šaro li ko, obu hva ta lo je i poko re na i tri bu tar na pod ruč ja, kao i drža ve koje su sa Rimom sklo pi le savez.

Tra di ci o nal no osni va nje Rima dati ra od 753. godi ne pre nove ere. U legen dar nom raz do blju kra ljev stva (753–510. pre n. e.), Rim svo ju vlast učvrš ću je u Laci ju. Nakon što je pro te ran posled nji

6

Gaj Svetonije Trankvil

kralj etrur ske dina sti je Tar kvi ni je Oho li, u rim skoj repu bli ci, kojoj su na čelu dva kon zu la1, poli tič ko vođ stvo pre u zi ma ju patri ci ji, a suprot no sti izme đu njih i slo bod nih, ali bes prav nih ple be ja ca usko ro dovo de do žesto kih unu traš njih suko ba. Spo ljaš nja pretnja od stra ne okol nih ital skih ple me na nate ra la je patri ci je da poste pe no pri hva te zah te ve ple be ja ca, jer bila im je neo p hod na voj ska; po zah te vi ma ple be ja ca, izbor magi stra ta pre la zi na komici je, skupšti ne, dok plebs tako đe može bira ti svo je magi stra te; izvr še na je i prva kodi fi ka ci ja zako na – Lex duo de cim tabu la rum; tako đe, jedan od dvo ji ce kon zu la mogao je biti ple be jac, a bile su im dostup ne i osta le magi stra tu re2. Time što su pored patri ci ja i boga ti ple bej ci mogli oba vlja ti naj vi še funk ci je u drža vi, nasta je činov nič ka ari sto kra ti ja – nobi li tet.

1 Con su les – navi ša magi stra tu ra koju su u isto vre me oba vlja le dve oso be. Vlast kon zu la mogao je da ogra ni či samo dru gi kole ga, dok će kasni je to u izve snoj meri spro vo di ti tri bu ni. Za vre me repu bli ke bira le su ih cen tu ri jat ske komi ci je i stu pa li su na dužnost 1. janu a ra. Kon zu li sazi va ju i vode senat ske sed ni ce, a po iste ku godi ne povla če se i pre la ze u red kon zu la ra; u vre me car stva magistra tu ra po pri ro di stva ri gubi na svom zna ča ju, među tim, izbo ri za kon zu le se i dalje spro vo de ili ih, od cara Tibe ri ja, bira senat. Veli ki broj lju di kon zu lar nog ran ga oba vljao je upra vljač ke dužno sti u pro vin ci ja ma.

2 Slo že ni upra vljač ki sistem, pored kon zu la, uklju či vao je dužnost pre to ra, u stari je vre me ovo je bio naziv za kon zu le, koji su ima li sud sku vlast i vodi li su krivič ne sudo ve; za vre me car stva njih pola ko zame nju ju pre fek ti pre to ri ja, koji će u neku ruku biti care vi prvi mini stri. U nad le žnost kve sto ra spa da la su izve sna kri vič na dela, a redov na funk ci ja bila im je sta ra nje o finan si ja ma. Edi li su bili zadu že ni za poli cij sku i komu nal nu upra vu u gra du, kao i za jav ne pred sta ve i gra đe vi ne. Na sve magi stra tu re dola zi lo se u zako nom pro pi sa nom bro ju godina, mada će to kasni je često biti zao bi la že no. Izvrš ni orga ni magi stra ta bili su lik to ri, sa vidlji vom ozna kom moći – sno pom pru ća sa zade nu tom seki rom. U veo ma slo že nom rim skom poi ma nju vla sti, koje nije lako obja sni ti, nose ći pojam je impe ri um, božan sko i prav no objaš nje nje polo ža ja čove ka na vla sti. Volja naro da nije isho diš te impe ri ju ma, iako se jako insi sti ra lo na odr ža va nju skupšti na; u prav nom smi slu nje go vo je isho diš te senat koji ga dode lju je ili odu zi ma, i izvor je sva ke poli tič ke akci je.

7

ŽIVOTI I NARAVI DVANAEST RIMSKIH CAREVA

Napo re do sa svim unu traš njim pre vi ra nji ma, Rim se postepe no širi po Ape nin skom polu o str vu, a potom dola zi u sukob sa dru gim medi te ran skim sila ma, naj pre sa Kar ta gi nom. Dru gi rat sa njom već ozna ča va poče tak impe ri jal nog podu hva ta. Svi spo ljaš nji uspe si dovo de do gene ze robo vla snič ke drža ve čiji dalji raz voj uklju ču je jača nje sena ta, porast bro ja robo va, eko nom sko isko riš ća va nje pro vin ci ja i kon cen tra ci ju ogrom nog bogat stva u ruka ma poje di na ca. S dru ge stra ne, ital sko seljaš tvo naglo siroma ši i pro pa da, usled kon ku ren ci je u robov skoj rad noj sna zi, ogrom nog uvo za, i raz vo ja mone tar nih odno sa; ono sad migrira ka gra do vi ma i uve ća va grad sku siro ti nju – pro le ta rii. Veoma težak polo žaj robo va dovo di i do nji ho vih usta na ka, od kojih su neki dobi li širo ke raz me re, Spar ta kov, na pri mer. Poku ša ji druš tve nih refor mi – loš polo žaj ital skih selja ka poku ša li su da pobolj ša ju bra ća Grah agrar nom refor mom i demo kra ti za ci jom držav nog poret ka – doži ve li su neu speh, zbog nepo ko le blji vog otpo ra sena ta.

Dalja pola ri za ci ja u druš tvu doveš će do suko ba pri sta li ca senator ske ari sto kra ti je, opti ma tes, koje je pred vo dio Luci je Kor ne li je Sula, i narod ne stran ke, popu la res, pod vođ stvom Gaja Mari ja3. Ovi suko bi ispre ple ta ni su sa doga đa ji ma na spolj no po li tič kom pla nu; narod na stran ka biće jed no vre me u pred no sti, zbog uspeš nog rato va nja sa numid skim kra ljem Jugur tom i odbra ne zemlje od nava le ger man skih ple me na Kim bra i Tev to na. Nakon Saveznič kog rata (91–88. g. p. n. e.), nakon kojeg ital ski save zni ci Rima dobi ja ju rim sko gra đan sko pra vo, suprot no sti izme đu opti ma ta i popu la ra dovo de do gra đan skog rata. Suli nim pobe da ma protiv pont skog kra lja Mitri da ta VI opti ma ti dola ze u mno go bolji

3 Kada se govo ri o opti ma ti ma i popu la ri ma, tre ba ima ti na umu ide o loš ke pravce, a ne orga ni zo va ne poli tič ke stran ke; popu lar je zapra vo poli tič ki vođa određe nog pro fi la, koji je bra nio moć narod nih skupšti na i funk ci ju narod nih tribu na kao pro tiv te žu vla sti sena ta.

8

GAJ SVETONIJE TRANKVIL

polo žaj, naro či to nakon smr ti Gaja Mari ja. Senat pono vo odno si pobe du, a Sula kao dik ta tor4 spro vo di suro ve odma zde nad Marije vim pri sta li ca ma, pozna te pod nazi vom pro skrip ci je. Za vre me svo jih kon zu la ta Mari je je spro veo zna čaj ne i dale ko se žne refor me u voj sci – stvo rio je pla će nu armi ju koja je posta la novo zani ma nje rim skog pro le ta ri ja ta. Takva voj ska, oda na svo jim voj sko vo đa ma, poste pe no će umno go me ogra ni či ti vlast i moć sena ta.

Nakon Suli ne smr ti, senat se poka zao nespo sob nim za reša va nje vital nih pita nja; tako je punu vlast počeo da pre puš ta poje di nim voj sko vo đa ma i jakim lič no sti ma. Prva je bio Gnej Pom pej koji je naj pre u Hispa ni ji slo mio otpor pre o sta lih Mari je vih pri sta li ca, potom je uniš tio Spar ta kov usta nak i ener gič nim podu hva tom oči stio Medi te ran od pira ta. Među tim, Pom pej nije u pot pu no sti isko ri stio moć koja se naš la u nje go vim ruka ma; iako je anar hija gra đan skog rata zah te va la nova reše nja, pri li ke još nisu bile sasvim sazre le za uki da nje rim skog repu bli kan skog ure đe nja. U takvim okol no sti ma dola zi do prvog save za tro ji ce moć nih lju di – Prvog tijum vi ra ta (60. g. p. n. e, obno vljen 56), Ceza ra, Pom pe ja i Kra sa. Osva ja njem Gali je, koja posta je pola zna tač ka za pro dor Rima u sred nju Evro pu, Cezar stva ra voj nu osno vu svo je moći, i nakon Kra so ve pogi bi je na Isto ku, ula zi u obra čun sa Pom pe jem. U odluč noj bit ki kod Far sa la (48. g. p. n. e.), glav ni na Pom pe jevih sna ga pola že oruž je, a on beži u Egi pat, gde će kasni je strada ti. Likvi da ci jom ustan ka Pom pe je vih sino va u Hispa ni ji, Cezar

4 Dic ta tor legi bus scri bun dis et de rei publi cae con sti tu en dae. Dik ta tu ra je drev na funk ci ja kojoj se pri be ga va lo u poseb no opa snim situ a ci ja ma; pred sta vlja la je neku vrstu monar hi je, vre men ski ogra ni če ne na pola godi ne. Posled nji dikta tor koji je iza bran na zako ni ti način bio je Kvint Fabi je Mak sim i nje gov je zada tak bio da popra vi situ a ci ju nakon ozbilj nih pora za koje je Rimlja ni ma naneo Hani bal. Sula to zva nje pre u zi ma 120 godi na kasni je, i ono jedva da pri kri va stvar nu tira ni ju namet nu tu oruž jem; isti je slu čaj i sa kasni jom dik tatu rom Gaja Juli ja Ceza ra.

9

ŽIVOTI I NARAVI DVANAEST CAREVA

osta je sam kao naj moć ni ji čovek u drža vi: on je dik ta tor, impera tor5, vrhov ni sveš te nik i nosi lac tri bun ske vla sti6. Iako su zadrža ne sta re repu bli kan ske usta no ve, u Rimu je de fac to zave de na monar hi ja. Među tim, Rimlja ni ma nepri hva tlji vo stva ra nje kul ta Ceza ra, kao i poku šaj Mar ka Anto ni ja da ga kru ni še, dovo de do posled njeg poku ša ja spa sa va nja repu bli ke u zave ri sena to ra; Cezar pada kao žrtva aten ta ta 44. g. p. n. e. Mar ko Anto ni je postaje izvr ši lac nje go vog testa men ta, a Okta vi jan poli tič ki nasled nik. Sta viv ši se na ras po la ga nje sena tu, Okta vi jan skla pa savez sa Markom Anto ni jem i Mar kom Emi li jem Lepi dom, poznat kao Dru gi tri jum vi rat (43. g. p. n. e.); u ratu pro tiv Ceza ro vih ubi ca – bit ka kod Fili pa, 42. g. p. n. e. – zada je konač ni uda rac sta roj rim skoj repu bli ci. Nakon povla če nja Lepi do vog i pobe de nad Mar kom Anto ni jem kod Akci ja 31. g. p. n. e, Okta vi jan posta je samo držac, prin ceps, koji doži vot no oba vlja naj vi še dužno sti u drža vi7.

5 Impe ra tor – repu bli kan ska funk ci ja koja je ozna ča va la oso bu koja zapo ve da voj skom, kako u Rimu tako i u pro vin ci ja ma; u zako ni tom izbo ru impe ra to ra, uče stvo va li su narod i senat, koji dode lju je impe ri um, a kasni je će to spon ta no čini ti voj ska u kri znim situ a ci ja ma; nakon pro pa sti repu bli ke biće sastav ni deo titu la tu re rim skih prin cep sa, ili kako ih uobi ča je no nazi va mo, care va, a potom će, počev od Kar la Veli kog, ući u evrop sku poli tič ku titu la tu ru, ozna ča va ju ći cara.

6 Tri bu ni su u naj sta ri je doba oba vlja li raz ne dužno sti, a reč poti če od tri bus, deo druš tve ne pode le. Tri bu ni ple bis, počev od 494. g. p. n. e, bra ne inte re se ple be ja ca; oni su sac ro san cti, nepri ko sno ve ni, ima ju pra vo inter ce si je i veta. Tri bun ska ovlaš će nja zna ča jan su deo poto nje car ske vla sti.

7 I danas se vode disku si je o pra voj pri ro di Avgu sto ve vla sti. On nije imao zakonom garan to va nu auto kra ti ju, niti je samo ga sebe pro gla sio za doži vot nog dikta to ra kao Cezar. Senat mu je dode lio na upra vu boga te pro vin ci je, u koji ma je bio bazi ran naj ve ći deo voj ske. Izve sno vre me sva ke godi ne biran je za jed nog od kon zu la, a doc ni je je dobio doži vot nu tri bun sku vlast (tri bu ni cia pote stas) i zapo ved niš tvo nad voj skom (impe ri um). Ono što je izve sno jeste to da je shvatao važnost oču va nja for mi i pored novog sadr ža ja. Sistem nasle đi va nja vla sti koji Avgust i jeste i nije uspo sta vio, kasni je će dovo di ti do veli kih pro ble ma i krvo pro li ća, o čemu će dosta govo ri ti Sve to ni jev nara tiv.

10

Gaj Svetonije Trankvil

Nasta vlja ju ći pro ces koji je pre ki nut Ceza ro vom smr ću, i dovo deći ga do final nih kon se kven ci, Okta vi ja nov, sada Avgu stov, princi pat ozna ča va novo raz do blje u isto ri ji Rima. Nje go va vlast se izvan Ita li je zasni va na voj noj sili i nje mu direkt no pod re đe nim pro vin ci ja ma, kakva je bila Egi pat, glav na žit ni ca Rima, a u samom Rimu u prvoj meri na nje go voj tri bun skoj vla sti. Avgust je usta no vio impe ri jal ni meha ni zam koji će jedan vek nakon nje ga, u vre me smr ti cara Tra ja na (98–117. g. n. e.), doseg nu ti svoj puni obim.

II

Rim ska civi li za ci ja pose do va la je dubo ku svest o sebi. Od naj stari jih ana li sta pre ko isto rij skih mono gra fi ja, memo a ra i bio gra fija zna me ni tih lju di, poku ša la je da sebi i dru gi ma obja sni svo je pore klo i pore klo svo je moći. U deli ma Cice ro no vim, Nepo to vim, Size ni nim, potom memo a ri ma Gaja Juli ja Ceza ra, deli ma Salusti je vim, magi stral noj mono ga fi ji Tita Livi ja, te konač no dra matič nim kom po zi ci ja ma jed nog Taci ta, raz vi ja se nara tiv koji, razgra nat u više pra va ca, i sa raz li či tim stil skim sred stvi ma i postupci ma, čini osno vu za raz u me va nje ove gran di o zne civi li za cij ske struk tu re. Tako đe, veo ma rano se u njoj raz vi ja svest o poje din cu i nje go vim kapa ci te ti ma za činje nje dobra ili zla u odre đe nim i vrlo kon kret nim isto rij skim i druš tve nim pri li ka ma. Zahva lju ju ći i veli kom bro ju Cice ro no vih pisa ma, naro či to oni ma koja nisu bila pred vi đe na za obja vlji va nje, pozna rim ska repu bli ka pred sta vlja nama naj po zna ti ji period antič ke isto ri je. Nova tran zi ci ja – pre laz repu bli ke u car stvo – iza zva la je čitav niz poku ša ja da se dotič ni meha ni zam obja sni i rasve tli, te da se izna đe zado vo lja va ju ći prikaz odno sa insti tu ci ja i poje di na ca, moći i nje ne kon tro le.

11

ŽIVOTI I NARAVI DVANAEST RIMSKIH CAREVA

Jedan od tih pri ka za, koji ovom pri li kom u celi ni pred sta vlja mo na našem jezi ku8, jeste zna me ni ta zbir ka car skih bio gra fi ja iz pera Gaja Sve to ni ja Tran kvi la.

8 Sve to ni ja su pre vo di li Vese lin Čaj ka no vić, Ver gi li je i nje go vi savre me ni ci (Avgust), SKZ, Beo grad, 1930, i Niko la Šop, Dva na est care va, Beo grad, 1936. (prvo izda nje).

13

Gaj Sve to ni je Tran kvil

Gaj Sve to ni je Tran kvil (Gai us Sve to ni us Tran qu i lus, 71–135. g. n. e.) rođen je u pro vin ci ji Afri ci, u Hipo nu, Hip po Regi us, bli zu današ nje Ana be u seve ro i stoč nom Alži ru. Nje gov otac, Sve to ni je Letus, bio je imu ćan čovek iz viteš kog sta le ža9. Tokom godi ne 69, godi ne četi ri cara, slu žio je kao voj ni tri bun u XIII legi ji, Gemi na. Sam Sve to ni je navo di u bio gra fi ji Oto na da je nje gov otac bio prisu tan kada je Oton doneo odlu ku da izvr ši samo u bi stvo, nakon što je nje go va voj ska pora že na kod Kre mo ne, u boju sa sna ga ma nje go vog pro tiv ni ka Vite li ja.

Tokom vla da vi ne Domi ci ja na, Sve to ni je odla zi u Rim da stek ne besed nič ko obra zo va nje, što je bio redo van korak u zapo či nja nju jav ne kari je re. Upo zna je se sa Pli ni jem Mla đim, inte lek tu al cem iz sena tor skog sta le ža, koji je u Rimu oba vljao zna čaj ne dužnosti. Sve to ni je posta je nje gov protégé, i Pli ni je se bri ne o nje go voj kari je ri i polo ža ju u druš tvu. Tokom 109–111. g, Pli ni je upra vlja

9 Tokom vla da vi ne kra lje va i počet kom repu bli ke, vite zo vi (equ i tes) jesu sta lež koji je pre ma svo me imov nom sta nju, cen zu su, slu žio u konji ci. Nakon refor mi bra će Grah viteš ki sta lež, pored sena tor skog, pred sta vlja „nov ča nu ari sto kra tiju”. Od tada sti ču poli tič ke pri vi le gi je, pa su, zbog ogra ni če nja koja su nametnu ta sena to ri ma, ste kli bit nu ulo gu u raz vo ju tadaš njih eko nom skih pri li ka u druš tvu, bavi li su se nov ča nim tran sak ci ja ma, zaku plji va li držav ne pore ze i bili nosi o ci jav nih rado va. U vre me car stva veli ka veći na viso kih činov ni ka u držav noj upra vi pri pa da la je sta le žu vite zo va.

14

Gaj Svetonije Trankvil

pro vin ci ja ma Biti ni jom i Pon tom, a Sve to ni je se nala zi u prat nji svog dobro či ni te lja. U jed nom pismu Tra ja nu, Pli ni je mu pri bavlja neke povla sti ce, opi su ju ći ga caru kao valja nog uče nja ka i nazi va ju ći ga oso bom od naro či tog inte gri te ta i ugle da10.

Pli ni je umi re brzo nakon povrat ka iz Biti ni je, a o daljoj Sve toni je voj kari je ri oba veš ta va nas jedan nat pis koji je otkri ven u njego vom rod nom Hipo nu 1952; u nje mu nala zi mo da je Sve to ni je oba vljao veo ma odgo vor ne i zah tev ne dužno sti; naj pre: a bybli othe cis, potom: a stu di is i konač no: ab epi stu lis. Prvo zna či da je bio zadu žen za bibli o te ke u Rimu; bilo ih je naj ma nje sedam, a sva ka je ima la dva ode lje nja, grč ko i latin sko. Mogu će je, tako đe, da je bio anga žo van na orga ni za ci ji novih na foru mu koji je podi gao Tra jan, koji je pre dat na upo tre bu jav no sti 112. godi ne. Dužnost a stu di is pod ra zu me va da se sta rao o car skom arhi vu, iz koga je tre ba lo priba vlja ti odgo va ra ju ća doku men ta i pre pi se za care ve sva ko dnev ne poslo ve; navo di iz Živo ta i nara vi... poka zu ju Sve to ni je vo dubo ko pozna va nje i nepo sred no koriš će nje ove doku men ta ci je11. Konačno, ab epi stu lis, bilo je to naj va žni je nameš te nje u civil noj upra vi Rima, reci mo, gene ral ni sekre tar ili šef kabi ne ta. Sve to ni je je bio zadu žen za car sku kore spon den ci ju. Sva ko pismo koje je Hadri jan napi sao tokom prvih pet godi na vla da vi ne, 117–122, mora da je proš lo kroz nje go ve ruke; tako đe, izve sno je da je bio član con sili um prin ci pis, care vog bor da savet ni ka, a veli ka je vero vat no ća tako đe da je pra tio neu mor nog cara na nje go vim puto va nji ma duž Raj ne i Donje Ger ma ni je i potom pre ko mora u Bri ta ni ju. Pored sve ga, Sve to ni je je oba vljao dve sveš te nič ke dužno sti u Osti ji: flamen sacer do ta lis i pon ti fex Vol ca na lis, što je dono si lo malo oba veza, a veli ki pre stiž. Vero vat no navik nut na pokro vi te lja, Sve to ni je je postao bli zak sa Sep ti ci jem Kla rom, pre fek tom pre to ri ja. Oboji ca će u isti mah pasti u nemi lost Hadri ja no vu i biti uklo nje ni sa

10 Pli ni je, Pisma, I 24.3.11 Često će u bio gra fi ja ma napo me nu ti: ego in actis repe rio, nala zim u spi si ma.

15

ŽIVOTI I NARAVI DVANAEST RIMSKIH CAREVA

polo ža ja, o čemu nas oba veš ta va Isto ri ja care va12, iako ne zna mo šta se zapra vo dogo di lo13.

Nakon ovo ga, Sve to ni je se povla či iz jav no sti na svo je ima nje i posve ću je se svo jim stu di ja ma; nije mogu će utvr di ti redo sled poja vlji va nja nje go vih dela, a mno ga su pozna ta samo po nazi vu. Izme đu osta lih, sasta vio je trak tat o fizič kim nedo sta ci ma lju di, Cice ro no vu bio gra fi ju, pisao je o grč kim deč jim igra ma i o kletva ma i psov ka ma. Neš to više zna se o delu pod nazi vom Pra tum de rebus vari is, u kojem je Sve to ni je saku pio čitav niz kori snih i zabav nih poda ta ka, po uzo ru na alek san drij skog uče nja ka Pamfi la. Opet, Sve to ni je vo delo posta će uzor za poto nje zbir ke raznoli kog sadr ža ja: Aula Geli ja i Isi do ra iz Sevi lje. Koli ko je moder na filo lo gi ja uspe la da rekon stru i še sadr žaj, Sve to ni je je u ovoj zbir ci pisao o rim skim kra lje vi ma, zako ni ma i obi ča ji ma, te sva ko dnevi ci; tako đe, o pozna tim pro sti tut ka ma, pesni ci ma, besed ni ci ma, gra ma ti ča ri ma, isto ri ča ri ma i filo zo fi ma. Reč ju, Pra tum... je bila neka vrsta opšte enci klo pe di je u kojoj su „odred ni ce” bile pra ve male mono gra fi je o odre đe noj temi; saču van je deo XVI II knji ge, o gra ma ti ča ri ma i besed ni ci ma.

Osam knji ga dela Živo ti i nara vi dva na est care va14 saču va no je sko ro u celo sti; nedo sta je samo neko li ko prvih stra na, koje mora

12 Histo ria Augu sta, zbir ka bio gra fi ja care va od Hadri ja na do Kari na, nasta la u IV veku.

13 (Hadri jan) otpu stio je iz slu žbe Sep ti ci ja Kla ra, pre to ri jan skog pre fek ta, Sve toni ja Tran kvi la, lič nog sekre ta ra, i mno ge dru ge pored njih, zbog toga što su se, u nje go vom odsu stvu, pre ma nje go voj supru zi Sabi ni pona ša li na manje for ma lan način nego što to eti ke ci ja car ske kuće dopuš ta; Osta ju samo zago net ka i tra ge dija: Spi si o Hadri ja nu, prev. D. Aco vić, Kar pos, Lozni ca, 2012; osta je neja sno da li su obo ji ca bili uklju če ni u neka kav skan dal sa care vom supru gom ili je to bio samo povod za neku dru ga či ju vrstu obra ču na.

14 Antič ki pisci i sred njo ve kov ni ruko pi si naslov dela raz li či to navo de: De XII Cae sa ri bus, De Vita XII Cae sa rum, De vita et mori bus XII Cae sa rum, i slič no.

16

Gaj Svetonije Trankvil

da su sadr ža va le uvod i posve tu Sep ti ci ju Kla ru, kao i pri kaz rane mla do sti Juli ja Ceza ra.

Sve bio gra fi je care va pose du ju manjeviše istu struk tu ru. Sve toni je mate ri ju izla že naj pre hro no loš ki; poš to opi še pore klo care vog roda i poro di ce, nje go vu mla dost i obra zo va nje, daje pri kaz nje gove rane kari je re. Nakon toga menja manir, uvo de ći temat ski opis care vog karak te ra, pri vat nog živo ta – uklju čiv i sek su al ne navi ke koje su odu vek pobu đi va le veli ku pažnju – potom nje go vo vla danje kao gra đa ni na, ogra ni zo va nje iga ra, dari va nja i gozbi, voj na i poli tič ka postig nu ća15. Vra ća ju ći se pono vo hro no loš kom izla ganju, opi su je nago veš ta je care ve smr ti, navo di period vla da vi ne i opi su je car ski pogreb. Tako đe, neće pro pu sti ti da opi še carev fizič ki izgled i tele sne odli ke. Rela tiv na pred nost ova ko ustro je nog nara tiva, koji je Sve to ni je vero vat no usvo jio od uče nja ka iz Alek san dri je, koji su pisa li bio gra fi je kla sič nih grč kih pisa ca, jeste sko ro intimno upo zna va nje sa živo tom jed nog cara. Nje gov grč ki savre me nik, Plu tarh16, držao se, pak, stro go hro no loš kog izla ga nja, prot ka nog aneg do ta ma i digre si ja ma. Pored toga što je kori stio, kako smo već napo me nu li, obim nu arhi vu, i u ruka ma držao spi se care va koji su danas izgu blje ni, Avgu sto va pisma ili Nero no vu poe zi ju, Sve to ni je je kori stio i izla ga nja pisa ca kao što su Klu vi je Ruf ili Pli ni je Stari ji. Iako se u nje go vim bio gra fi ja ma nala zi dosta, reci mo to tako, ogo va ra nja (fer tur, aiunt, tra di tur), te je pone kad sma tran piscem pre vas hod no gos sipy ori jen ta ci je, Sve to ni je nika da ne zlo u po treblja va niti volj no pogreš no inter pre ti ra gra đu iz svo jih izvo ra, te mu se sva ka ko može pri zna ti veli ki ste pen objek tiv no sti. Odre đena saži ma nja i skra će nja, kakav je veo ma saže ti pri kaz Ceza ro vog

15 Tako u Knji zi dru goj, Božan ski Avgust, 9: Poš to sam izneo kra tak pri kaz njego vog živo ta, sada ću obra di ti nje go ve raz li či te stra ne, ne u vre men skom sle du nego po poje di nim tema ma (neque per tem po ra sed per spe ci es), da bi pri kaz bio jasni ji i razu mlji vi ji.

16 Plu tarh, Uspo red ni živo to pi si, prev. Zde slav Dukat, Zagreb, 1988.

17

ŽIVOTI I NARAVI DVANAEST RIMSKIH CAREVA

osva ja nja Gali je17, u skla du su sa nje go vom inten ci jom pisa nja biogra fi je, a ne isto rij ske mono gra fi je. Zapra vo se može kon sta to va ti da su, u osno vi, Sve to ni je ve bio gra fi je care va, sa svim nji ho vim elemen ti ma, fak to gra fi jom, ogo va ra nji ma i skan da li ma, stu di ja moći, to jest, nači na na koji se oso ba sa odre đe nim karak ter nim oso bina ma sa njom nosi; neka kao ilu stra ci ja ovo ga sta va poslu ži anegdo ta sa carem Kali gu lom: Pri li kom jed ne ras koš ne gozbe najed nom je stao da se gro ho tom sme je; kada su ga kon zu li, koji su leža li pored nje ga, snis ho dlji vo upi ta li zaš to se sme je, rekao je: Pa zato što na jedan moj mig obo ji ci može da vam odle ti gla va18.

Stil Sve to ni jev kon ci zan je i sažet; u obi lju faka ta i situ a ci ja ne nazi re se ten den ci ja ka for mi ra nju umet nič ke pro ze, mada kao vrstan gra ma ti čar zna pone kad da upo tre bi efek tan i zna ko vit izraz. Posto je i pone ka neja sna mesta, među tim, ne može se ponekad raz lu či ti da li je reč o nje go voj nekom pe ten ci ji ili se radi o kva re nju tek sta tokom ruko pi sne pre da je. Pone kad ga i sama drama tič nost doga đa ja nave de da i sam pri me ni ade kvat na izra žaj na sred stva, kao u opi su Nero no ve smr ti19. Prem da kata log car skih svi re po sti pone kad može biti mono ton, Sve to ni je je i danas prihva tlji va lek ti ra, i osta je vre dan izvor za pozna va nje nara vi jed nog dav nog vre me na i lju di20.

Broj na su izda nja Sve to ni je vog tek sta, počev od naj sta ri jih iz 1470, Rim, na osno vu sred njo ve kov nih ruko pi sa raz li či tog kvali te ta. Za pre vod na naš jezik kori sti li smo latin ski izvor nik iz

17 Knji ga prva, Božan ski Juli je, 25.18 Knji ga četvr ta, Kali gu la, 32.19 Knji ga šesta, Neron, 47, i dalje.20 Vero vat no naj bo lja „kom bi na ci ja” bila bi para lel na lek ti ra Taci ta, pri pad ni ka

sena tor ske ari sto kra ti je i veli kog mrzi te lja prin ci pa ta; mrač ne i dra ma tič ne Taci to ve peri o de odlič na su dopu na Sve to ni je vom suvom, admi ni stra tiv nom sti lu; Tacit, Ana li, prev. Lji lja na Cre pa jac, Beo grad, 1970; Tacit, Histo ri je, prev. Josip Miklić, Zagreb, 1987.

18

Gaj Svetonije Trankvil

stan dard ne edi ci je: Sue to ni us, in two volu mes, Lon don, New York, MCMXIV; za izra du napo me na kori sti li smo sta ru ali veo ma izdaš nu mono gra fi ju Caii Sve to nii Tran qu i li, Duo de cim Cae sa res, Lug du ni, MDXLI II, kao i veći broj mono gra fi ja o poznoj rim skoj repu bli ci i car stvu.

Dejan Aco vić

19

Okvir na hro no lo gi ja

Pre nove ere :

753. Tra di ci o nal ni datum osni va nja Rima

509. Osni va nje repu bli ke

421. Ple bej ci sti ču poli tič ka pra va

270. Šire nje Rima na Medi te ran

202. Zavr še tak dru gog rata sa Kar ta gi nom

90–88. Save znič ki rat

88–82. Gra đan ski rat: Sula i Mari je

49–45. Gra đan ski rat: Pom pej i Cezar

48–44. Ceza ro va dik ta tu ra

44–31. Gra đan ski rat: Mar ko Anto ni je i Okta vi jan

31. Cezar Okta vi jan Avgust; prin ci pat

Nove ere :

14. Avgu sto va smrt

14–37. Tibe ri je

37–41. Kali gu la

41–54. Kla u di je

54–68. Neron

68–69. Gal ba, Oton, Vite li je

69–79. Vespa zi jan

79–81. Tit

81–96. Domi ci jan

Knji ga prva:

Božan ski Juli je(Gaj Juli je Cezar, 100–44. god. p. n. e.)

23

Božan ski Juli je

***21

1. Kada je navr šio šesna est godi na, ostao je bez oca. Sle de će godi ne bio je ime no van za Jupi te ro vog fla me na22; u ovo isto vre me rastao se od svo je žene Kosu ci je, iz poro di ce viteš kog sta le ža ali veo ma bogate; s njom se verio još dok je nosio dečač ku togu. Nakon toga ože nio

21 Poš to je poče tak bio gra fi je izgu bljen, dopu ni će mo ga sa neko li ko osnov nih poda ta ka. Juli jev ski rod, pre ma mit skom obra scu, poti če od Aska ni ja Jula, Ene ji nog sina; ovaj Jul osno vao je grad Alba Lon ga u Laci ju. Za vre me vla sti kra lje va, rod se pre se lja va u Rim i gra na u neko li ko poro di ca; jed na od njih nosi kog no men, nadi mak, Cezar. Ceza ri su upi sa ni u patri ci je i oba vlja li su viso ke dužno sti u gra du. Ceza rov otac, tako đe Gaj Juli je Cezar, upra vljao je pro vin ci jom Azi jom; nakon nje go ve pre ra ne smr ti, Cezar posta je gla va porodi ce. Nje go va maj ka Aure li ja poti ca la je tako đe iz ugled ne poro di ce, a tet ka sa oče ve stra ne, Juli ja, bila je supru ga Gaja Mari ja, veli kog voj sko vo đe. Sam kog no men Cae sar raz li či to se tuma či; pre ma Pli ni ju Sta ri jem, Natu ra lis historia, VII 7, nadi mak poti če od jed nog pre tka koji je rođen na „car ski rez” (na latin skom: sec tio Cae sa rea, od gla go la cae do, caes si, seći); dru go tuma če nje reč dovo di u vezu sa cae sa ri es, ćela vost, što je bila odli ka i Ceza ra koga obra đu je Sve to ni je; jed no od tuma če nja, Histo ria Augu sta, Aeli us, 2, reč dovo di u vezu sa cae sai, slon na mavar skom, što je pri lič no neu te me lje no; sam Cezar kovao je novac sa pred sta vom slo na, tako da posto je tuma če nja da je nje mu samom ovo bilo naj pri hva tlji vi je objaš nje nje.

22 Od fla re, onaj koji pali vatru; sveš te nik jed nog božan stva; posto ja la su tri glavna fla me na, koji su dola zi li iz redo va patri ci ja, i dva na est za ple bej ce, za niža božan stva. U doba car stva uve de ni su fla me ni za obo go tvo re ne care ve.

24

GAJ SVETONIJE TRANKVIL

se Kor ne li jom, ćer kom Kor ne li ja Cine, koji je četi ri puta bio kon zul; s njom je imao ćer ku Juli ju. Dik ta tor Sula nika ko nije mogao da ga pri si li da se raz ve de od nje23. Pored toga što mu je odu zeo zvanje fla mi na, ženin miraz i pra vo na nasled stvo u sop stve nom rodu, sma trao ga je i pri pad ni kom pro tiv nič ke stran ke. Zato je Cezar bio pri si ljen da se sklo ni iz Rima i, prem da je patio od gro zni ce, morao je goto vo sva ke noći da menja skro viš te i da pot ku plju je Suli ne uhode. Konač no je posre do va njem vestal ki24 i rođa ka Emi li ja Mamer ka i Aure li ja Kote bio pomi lo van. Opšte je pozna to da je Sula dugo odbi jao da udo vo lji mol ba ma svo jih naj bli žih pri ja te lja i veo ma ugled nih lju di za nje go vo pomi lo va nje, ali poš to su oni to upor no čini li, konač no je popu stio; bilo da ga je nadah nu lo neko božan stvo ili je samo izneo dovi tlji vu pret po stav ku, rekao je: Eto vam ga, samo imaj te u vidu da će taj čovek, za čiji se spas toli ko zala že te, jed nom uniš ti ti opti mat sku stran ku koju ste zajed no sa mnom odr ža va li; ima u tom Ceza ru više nego jedan Mari je!

2. Prve kora ke u voj noj slu žbi nači nio je u pro vin ci ji Azi ji25, u naj u žem kru gu Mar ka Ter ma, upra vi te lja pro vin ci je. Kada ga je ovaj poslao u Biti ni ju sa zadat kom da mu oda tle pre ba ci flo tu, prilič no dugo zadr žao se kod kra lja Niko me da26, pa se sta lo pri ča ti da je sa kra ljem bio u raz vrat nim odno si ma; gla si ne su se umno ži le kada je posle krat kog vre me na pono vo oti šao u Biti ni ju, govo reći da ide da napla ti dug u korist svog oslo bo đe ni ka27, jed nog od

23 Sula je pri mo rao Pom pe ja da se raz ve de od svo je žene Anti sti je i Mar ka Pizo na od Ani je, zbog toga što su pri pa da le popu lar skim poro di ca ma. Cezar nije hteo da se pod vrg ne Suli noj samo vo lji, iako je imao samo sedam na est godi na.

24 Vestal ke – sveš te ni ce Veste, bogi nje ognjiš ta, prvo ih je bilo četi ri, potom šest; žive le su u naj stro žem celi ba tu i odr ža va le sve ti pla men; pored toga, vrši le su i dru ge ver ske obre de koji ma je pri pi si va na veli ka moć.

25 Pod ra zu me va se zapad no pri mor je Male Azi je.26 Niko med IV Filo pa tor, kralj Biti ni je 94–74. g. p. n. e.27 Liber tus, liber ti nus – oso ba koja je ste kla slo bo du nakon rop skog sta tu sa.

25

B OŽANSKI JULIJE

svo jih kli je na ta28. Osta lo vre me svo je voj ne slu žbe pro veo je na boljem gla su, šta vi še, nakon juri ša na Miti le nu, Ter mo ga je odliko vao gra đan skim ven cem29.

3. Slu žio je i pod zapo ved niš tvom Ser vi li ja Isa u ri ka u Kili ki ji, među tim, veo ma krat ko. Kada je saznao za Suli nu smrt, brzo se vra tio u Rim, nada ju ći se da će izvu ći neku korist za sebe u novom suko bu među stran ka ma koji je iza zi vao Mar ko Lepid30. Upr kos Lepi do vim krup nim obe ća nji ma, nije ušao u savez s njim, poš to se nije uzdao ni u nje go vu spo sob nost ni u okol no sti za koje se isposta vi lo da su nepo volj ni je nego što je oče ki vao.

4. Kada se metež među gra đa ni ma malo smi rio, Cezar je Korne li ja Dola be lu, biv šeg kon zu la poča stvo va nog tri jum fom, optužio za iznu du31. Poš to je ovaj bio oslo bo đen optu žbe, Cezar je odlu čio da se povu če na Rod, tako se skla nja ju ći od gne va naro da; isto vre me no, to vre me je isko ri stio i da pri su stvu je pre da va nji ma Apo lo ni ja Molo na, tada naj po zna ti jeg uči te lja besed niš tva32.

Kre nuv ši put Roda počet kom zime, bli zu ostr va Far ma ku se33 zaro bi li su ga pira ti; u nji ho vim je ruka ma, kip te ći od gne va, proveo sko ro četr de set dana; sa sobom je imao samo jed nog leka ra i dvo ji cu slu gu; čim je pao u zaro blje niš tvo, poslao je osta le svoje pra ti o ce i robo ve da saku plja ju novac za otkup ni nu. Kada je

28 Pojam cli ens (sta ro la tin ski clu ens, od cluo, poko ra va ti se) dati ra iz vre me na kada su jedi no patri ci ji u Rimu ima li poli tič ka pra va, dok su se ple bej ci nala zi li u zavi snom odno su pre ma svom patro nu; kasni je će čita va ple me na i pro vin cije biti u kli jent skom odno su pre ma nekom patro nu u Rimu.

29 Coro na civi ca – venac od hra sto vog liš ća, odli ko va nje za ono ga koji spa si život rim skom gra đa ni nu; neka vrsta rim skog Vik to ri ji nog krsta.

30 Mar ko Emi li je Lepid je sa kole gom kon zu lom Kvin tom Luta ci jem Katu lom name rio da opo zo ve sve odlu ke koje je doneo Sula kao dik ta tor.

31 Ceza ro va optu žba pro tiv Publi ja Kor ne li ja Dola be le zbog iznu de (repe tun darum) iza zva la je gnev naro da, poš to se radi lo o veo ma ugled noj lič no sti.

32 Nazvan još i Molon sa Roda; kod nje ga je učio i Cice ron.33 Danas Far ma ko ni si, malo ostr vo u gru pi Dode ka ne za.

26

Gaj Svetonije Trankvil

dospeo na oba lu, poš to je pira ti ma ispla tio pede set tala na ta, ne gube ći vre me, saku pio je neko li ko bro do va i dao se u pote ru za nji ma; kada ih je pohva tao, sve ih je pogu bio ona ko kako im je u šali pret hod no obe ćao34.

Potom je nasta vio pre ma Rodu; kako je u to doba kralj Mitridat pusto šio okol ne obla sti, Cezar je, ne okle va ju ći, pre šao u Aziju, u pomoć save zni ci ma Rimlja na. Oku pio je pomoć ne odre de i iste rao kra lje vog zapo ved ni ka, tako zadr ža va ju ći na rim skoj stra ni one gra do ve koji su se pre miš lja li da li da pro me ne stra nu.

5. Kao voj ni tri bun35 (bio je to prvi polo žaj na koji je nakon povrat ka u Rim posta vljen gla sa njem naro da), svim sila ma pomagao je oni ma koji su nasto ja li da obno ve tri bun sku moć koju je Sula veo ma ogra ni čio. Šta vi še, svo me šura ku Luci ju Cini i onima koji su za vre me gra đan skih nemi ra sta li uz kon zu la Lepi da, a posle nje go ve smr ti preš li kod Ser to ri ja36, omo gu ćio je na osno vu Plo ti je vog zakon skog pred lo ga37 povra tak u Rim. Lič no je, tome u korist, odr žao govor pred naro dom.

6. Kao kve stor38 odr žao je uobi ča je ne pohval ne govo re tet ki Juli ji i supru zi Kor ne li ji, koje su obe umr le. U bese di u čast svo je tet ke ova ko je govo rio o nje nom i pore klu svo ga oca: Moja tet ka Juli ja po svo joj maj ci vodi pore klo od kra lje va, a po ocu je u srodstvu sa besmrt nim bogo vi ma; Mar ci ji, sa kog no me nom Reks, vode

34 Pri ča se nala zi u Plu tar ho voj bio gra fi ji Ceza ra, pogla vlje 2.35 Tri bu ni su prvo bit no pred stav ni ci tri naj sta ri je tri be, ple me na rim skog naro

da; tri bu nus mili ta res ili mili tum, jesu viši ofi ci ri, „pukov ni ci”, po šest u sva koj legi ji; bira le su ih voj sko vo đe ili sam narod u komi ci ja ma, skupšti na ma, što je u ovoj pri li ci slu čaj sa Ceza rom.

36 Kvint Ser to ri je, jedan od pri sta li ca Gaja Mari ja, spo so ban voj sko vo đa; dosta dugo je u Hispa ni ji pru žao otpor Suli nim sna ga ma, kasni je ubi jen.

37 Roga tio – zakon ski pred log koji još nije postao zakon; dobi jao je ime po pre d la ga ču.

38 Qua e stor – u sta ri je vre me sudi ja istra ži telj; kasni je finan sij ski i pore ski činovnik rim ske drža ve.

27

pore klo od Anka Mar ci ja, a nji ho vo je ime nosi la nje na maj ka; od Vene re poti če rod Juli je va ca kojem naša poro di ca pri pa da. U tom se rodu naho di ne samo sve tost kra lje va, koji ima ju naj ve ću moć među smrt nim lju di ma, nego i počast koja pri pa da bogo vi ma, koji i samim kra lje vi ma vla da ju.

Posle smr ti Kor ne li ji ne, ože nio se Pom pe jom, ćer kom Kvin ta Pom pe ja i pra u nu kom Luci ja Sule; raz veo se potom od nje, poš to je posum njao da ga je pre va ri la sa Publi jem Klo di jem39; o nje mu se naši ro ko pri ča lo da se tokom ver skog obre da ušu njao u nje ne oda je, ode ven u žen sku ode ću, sto ga je senat doneo odlu ku da se pove de istra ga zbog skr na vlje nja.

7. Kao kve sto ru, Ceza ru je pri pa la pro vin ci ja Donja Hispa ni ja40. Tokom obi la ska pro vin ci je, odr ža va ju ći suđe nja sa ovlaš će njem pre to ra41, sti gao je u Gades; spa ziv ši pored Her ku lo vog hra ma statuu Alek san dra Veli kog, dubo ko je uzdah nuo, kao da mu je te š ko palo odsu stvo sop stve ne moguć no sti da izvr ši neš to zna čaj no u godi na ma u koji ma je Alek san dar čitav svet bacio pod noge; sme sta je zatra žio raz re še nje sa dužno sti, name ra va ju ći da u Rimu potra ži pri li ku za veli ke podu hva te. Pored toga, sil nu zbu nje nost zbog sna nared ne noći – sanjao je da je silo vao sop stve nu maj ku – tuma či su mu raz ve ja li i uli li veli ke nade, govo re ći da mu taj san nago veš ta va vlast nad sve tom, jer maj ka koju je imao pod sobom nije niko dru gi do zemlja, maj ka svim lju di ma.

39 Publi je Klo di je Pul her („Lepi”), bes kru pu lo zna lič nost; pre šao je iz sta le ža patri ci ja među ple bej ce da bi kao narod ni tri bun ostva rio uti caj; na svet ko vi nu Dobre Bogi nje (Bona Dea) uvu kao se u žen skoj ode ći i iza zvao skan dal, poš to je ta svet ko vi na bila stro go zabra nje na za muš kar ce; pod mi tiv ši sudi je, bio je oslo bo đen optu žbe. Kasni je će nastra da ti od ruke Tita Ani ja Milo na, svog protiv ni ka, u ulič nim nere di ma.

40 Tako zva na Hispa nia Bae ti ca, danas Anda lu zi ja i deo Gra na de.41 Pra e tor – voj sko vo đa i naziv vrhov nog magi stra ta u sta ri je doba; kasni je dru ga

po važno sti funk ci ja iza kon zu la u čijoj su nad le žno sti bili sudo vi; tako đe upravi te lji u pro vin ci ja ma.

B OŽANSKI JULIJE

Sadržaj

Drev ni Rim – topo gra fi ja moći i vla sti . . 5Gaj Sve to ni je Tran kvil . . . . . . . . . . . . . . . 13Okvir na hro no lo gi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Knji ga prva

Božan ski Juli je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Knji ga druga

Božan ski Avgust . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81

Knji ga treća

Tiberije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

Knji ga četvrta

Gaj Kaligula . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Knji ga peta

Božan ski Klaudi je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233

Knji ga šesta

Neron . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 267

Knji ga sedma

Gal ba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 307Oton . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321Vite li je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329

Knji ga osma

Božan ski Vespa zi jan . . . . . . . . . . . . . . . . . 343Božan ski Tit . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 359Domi ci jan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 367

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385

Gaj Svetonije TrankvilŽIVOTI I NARAVI

DVANAEST RIMSKIH CAREVA

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Tijana Petković

Lektura i korektura Vesna Crepuljarević

Likovnografička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788664572187

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2019.

Štampa ŠTAMPARIJA GLASNIK

Lazarevački drum 1315, 11030 Beograd

Izdavač / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETA Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

321.18(37):929

94(37)

СВЕТОНИЈЕ Транквил, Гај, 70–122

Životi i naravi dvanaest rimskih careva / Gaj Svetonije Trankvil ; prevod s latinskog, predgovor i napomene Dejan Acović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2019 (Beograd : Glasnik). – 394 str. ; 21 cm. – (Biblioteka Posebna izdanja / [Dereta])

Prevod dela: De vita et moribus XII caesarum / Gaius Suetonius Tranquillus. – Tiraž 1.000. – Str. 5–11: Drevni Rim – topografija moći i vlasti / [Dejan Acović]. – Str. 13–18: Gaj Svetonije Trankvil / Dejan Acović. – Napomene uz tekst. – Napomene i bibliografske reference uz tekst.

ISBN 9788664572187

a) Владари – Римска држава b) Римска држава – Историја

COBISS.SRID 273009676

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град