54

to Ijrepu materinsku rije, a ova bi inicijativa pomogla i dopunila tu borbu.

Ova bi inicijativa morala zaotriti tu borbu, da ona postane pokret, trajan pokret ne samo niologa i ljubitelja narodnoga ' jezika, ve veine naroda, koji e stati na strau i istiti svoj govor od svega tuega, a na-roi,to od Danubiusa, Segestica, m!tinga, servisa, jer to umanjuje i, narodni ponos, 3. m~ ga elimo II pravoj mjeri gojiti, jer gubljenjem naJrodnog ponosa nestaje i ovjeji, a ta,d je s takvim individuima svreno.

Nabacujem ovu organizaciju posla za uvanfe ljepote i individualiteta materinske rijei uvjeren, da jedamput moramo poeti organizi.ranijom privatnom inicijativom u tome sm~slu, ne ograniavajui napredak jez;lka, ali zato borei se svim doputenim sredstvima protiv 'njegova unakaivanja.

Ne mislim, da je ovo jedini put da se doe do cilja; sam bih mogao navesti njih nekoliko, pa zato i ne drim, da je ova shema jedino spasa .. vajua. Mnogi nas putovi vode istom cilju; ali ovdje je, po mom miljenjIu, vanije to, da jednom podemo na iroj osnovi u borbu i po mogunosti da odaberemo najkraL i najuspjeniji put, pa emo sigurno uiniti i krupniji korak naprijed promjenom dosadanjeg naina rada na tom polju.

ZA PRAKTINU PODELU REI NA SLOGOVE

Ilija Mamuzi

Ana.Jizujemo li sadrajnu stranu Believih paragrafa o podeli rei na slogove, videemo da e hod po mukama nae nastave i nae ire kul-turne prakse pisanja i tampanja !biti sada, prilikom rprimene novog pravo-pisa, jo vei, iz prostog razloga to najnovija Believa podela iziskuje, tako da kaemo, potpuno struna, prava specijalistika snalaenja II srpsko-hrvatskom glasovnom sist-emu. Da bismo, naime, tu najnoviju podelu pri-menili kako valja, treba da umemo razlikovarti: samoglasnike i suglasnike. pa od poslednjih - strujne, piskave, utave, praskave, gJasnikec (ak podeljene u dve vrste) itd. Takvom podelom malo e se ko moi pra-vilno sluiti: toliko komplikovana, ona e zbuniti - to rekao profesor Barac - i same strunjake.

Znajui za velike muke ve oko ran'ijih Believih podela i predviajui sada jo znatno vee, i, ne samo muke nego i gubitak i vremena i truda, koliko u nastavi (meu hiljadama nastavnika i uenika) toliko i u tampar-

I stvu (meu hiljadama redaktora, korektora i tamparskih radnika) - pisac ovih redova je pokuao da nae jednu podeJu koja bi u isto vreme i znatno rasteretila nau nastavu i bila lako primenIjiva II naoj sve dbuhvatnijoj praksi pismenog izraravanja.

55

Ali pre no to izloimo tu - p r a k t i n u p o d e l u, rei emo neko-liko neophodnih napomena.

Rei se dele na slogove po zahtevu jedne udne, koro da ka'emo glupe sl:.lajnosti: u red koji piemo ili slaemo ne moe da stane neka re cela, i zato je, eto, moramo - prelomiti! Podela profesora Belia ve-zuje tu sluajnost za nae i z g o var a n j e, zbog ega se morala izvesti iz p r i r o d e naih glasova, i tako osloniti na na>e glasovne v r s t e (osim u sluaju sloenih rei). Ali podela se pritom morala o Ioniti i na takve vrste naih glasova koje irim redovima naeg pismenog sveta nisu, niti mogu biti poznate. S obzirom na tu injenicu, dana"> osetljiviju no ikad ranije, moe se rei da Believa podela na slogove nije demokratska~

Kako je rastavljanje rei na slogove ustvari jedna p i s a r s k o- t a m p a r s k a t e h n i k a p o j a v a, ne postoje, po naem miljenju, nikakvi ozbiljniji nauni razlozi za prosto ropsko izvoenje podela iz naeg izgovora, pa tako ona komplikuje do gotove nemogunosti primene u praksi. Nama nije poznat n:ijedan pravopis koji bi tu pojavu vezivao tl to-likoj meri za izgovor, za gramatiku, koliko Believ. Nasuprot tome znamo za nekoliko pravopisa koji su rastavljanje rei razvili velikim delom bez ikakve veze sa izgovorom. U engleskom jeziku izgovara se i -stern a pie eas-tern, tl francuskom izgovara se di-stans a pie dis-lance, u nemakom izgovara se ne-bliht a pie neb-Iicht, u ekom izgovara se >hla-ska a pie h/as-ka itd. Drugim reimCil, u navedenim i drugim jezicima esto se rei na jedan nain i z g o var a-j u, a na drugi p ,i u. Uz to 'treba primetiti< da su i drugi jezici mogli doi do fonetikih pravUa o rastavij anj u, kao kod nas prof. Beli, ali da to ipak n i s tl uinil i. Zalto? Svakako zato to su teili za jednom j e d n o s t a v n o m podelom, takom koja e biti pristupana ne samo filloloki obrazovanim ljudima nego i najirim pismenim masama.

Mi ne vidimo nikakv'th razloga koji bi morali ba nas odvratiti od puta kojim idu toliki kulturni narodi. Kao to se oni slue velikim delom :.negramatikim pravilima, takvim pravilima moemo se sluiti i mi, i jo pre mi nego oni, jer je u nae pisanje, zahva-Jjujui Vuku Karadiu, ve ula jedna jednostavnost koja u vie sluajeva zadivljuje. Zato mislimo da treba napustiti dosadanja: 'p o t P u n o n e p r a k t i n a pravila, koja su bez ikakve potrebe troila tolike nae energi,je, i stva'rala tolike nedoumice, i uopte podizala mnogo vike ni oko ta!

Naa nova podela ne treba kod pismenih ljudi da p r e t p o s t a v l j a neka vea iH moda kakva specijalistika znanja; ona treba da pretpo-stavlja samo ona znanja koja i najiri redovi pismenih ljudi ve imaju, odnosno ta,kva koja nepismene mase mogu lako da usvoje. A koja. su to

56

znanja? Svaki :ole pismeniji ovek zna da razlikuje s a m o g I a s n i k e i s u g I a s n i k e; to razlikovanJe optai je svojina pismenih ljudi. I to znanje je gotovo j.edi1na pretpostavka od koje polazi podela koju emo odmah izloiti . Napomenuemo samo jo to da su i naa stara pravila dosta toga pretpostavljala: ako ste po njima hteli da rastavite ma-ka, morali ste se setiti da u naem jeziku postoji re kalj ...

Ali izloimo podelu koja bi, po naem miljenju, bila veoma lako pri-

57

e i t a n j e (u sebi, razume se), a lake je zato to vizuelna slika nd, ud, lIkot i slino na kr~iu reda vakako vie kae neao slika mi ....., b' u, uko,( itd. Prema tome, to smo, eventualno, izgubili na izgovoru (pr:, pisanju i tihom itanju - nepostojeem) dobili smo :~ na shvatanju (u svakom sluaju - potrebnom i postojeem). Na taj nain, mogl i bismo rei da za ovu podelu II nekim sluajevima govore i razlozi l a k e g b r e g s h vat a n j a, koje takoe ne valja potcenjivati.

Ipak je ono to je na u p r vom r e d u rukovodilo pri traenju i razvijanju ove podele bila tenja da o s lob o d :1 m o, i nau vkolu i nau iru kulturnu praksu, od n e p o t r e b n i h muka i zabuna u kojima u se one nal e delei rei na slogove na dosadanji nai:n, zbog ega i elimo da se izneti nacrt procenjuje, pre svega, s praktine strane.

PRAVOPISNA SEKC[JA O RASTAVLJANJU RIJEI

Kao to u na i itaoci obavijeteni II 3. broju prologodinjeg Jezika, na str. 96., u Hrvatskom filolovkom drutvu osnovana je pravopisna sekcija, kojoj je stavlJeno u zadatak, da u to skorije vrijeme izradi nauni pravopis hrvat