101

ANA MILOŠEVIĆ

101

Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet – Odeljenje za istoriju umetnosti, Beograd

UDK 94(4)”1716/1718” 316.75:76(497.11)”17”

PROPAGANDNA KAMPANJA BEČKOG DVORA U

AUSTRIJSKO­TURSKOM RATU 1716–1718 GODINE NA

KARTAMA I GRAVIRAMASa­že­tak: Rad raz ma tra kar te i gra vi re kao deo pro pa gand ne kam pa­nje­ hab­zbur­škog­ dvo­ra­ u­ vre­me­ austrij­sko­tur­skog­ ra­ta­ 1716–1718.­go­di­ne.­ Rat­ni­ do­ga­đa­ji­ na­šli­ su­ iz­raz­ u­ raz­li­či­tim­me­di­ji­ma­ ka­rak­te­ri­stič­nim­ za­ vi­zu­el­nu­ kul­tu­ru­ svo­ga­ vre­me­na­ –­ u­ ovom­ slu­ča­ju­ na­kar to graf skom ma te ri ja lu ko ji se od no si na op sa du Be o gra da, pla­no­vi­ma­gra­da,­ kao­ i­ gra­vi­ra­ma­ sa­ ve­du­ta­ma­ ili­ pred­sta­va­ma­bi­ta­ka.­Sa ma pri ro da me di ja pod ra zu me va la je re pro du ko va nje u re la tiv no ve­li­kom­ bro­ju­ pri­me­ra­ka,­ eko­nom­sku­ is­pla­ti­vost­ za­ iz­da­va­če­ i­ ni­sku­ku­pov­nu­ ce­nu,­ te­ do­stup­nost­ ši­roj­ pu­bli­ci.­ Iza­ na­stan­ka­ ovih­ vi­zu­el­nih­pro­du­ka­ta­sta­ja­li­ su­raz­li­či­ti­mo­ti­vi­ i­na­ru­či­o­ci,­a­oni­ sa­mi­no­si­li­ su­od­re­đe­ne­po­ru­ke­ i­ stre­mlje­nja­ is­ka­za­ne­na­na­čin­pri­jem­čiv­ za­raz­li­či­te­cilj­ne­gru­pe­pu­bli­ke­ i­u­skla­du­s­ tim­ima­li­raz­li­či­te­na­me­ne.­Za­jed­nič­ki­ ime­ni­telj­ za­ sve­ar­te­fak­te­ je­da­oni,­ma­kar­ sa­mo­ i­de­lom,­funk­ci­o­ni­šu­u­si­ste­mu­ši­reg­pro­gra­ma­afir­ma­ci­je­vla­dar­sko­di­na­stič­ke­

ide­o­lo­gi­je­ku­će­Hab­zbur­ga.­

Ključ­ne­ re­či:­ austrij­sko­tur­ski­ rat­ 1716–1718,­ Bit­ka­ kod­ Be­o­gra­da,­Kar­lo­VI,­štam­pa­ni­vi­zu­el­ni­me­di­ji,­pro­pa­gan­da,­evrop­ska­jav­nost­

Fe no men re pre zen ta tiv ne jav no sti pred sta vljao je do mi nant­ni mo del još od sred njeg ve ka, ko ji se u raz li či tim po jav nim for mu la ci ja ma na sta vio to kom re ne san se i ba ro ka, a u re ci­div nim ob li ci ma i na kon pa da sta rog re ži ma. Su štin ska od li ka

102

ANA MILOŠEVIĆ

reprezenta tiv ne kul tu re bi la je nje na ogra ni če nost i usre dre đe­nost na one ko ji su no si o ci mo ći.1 Osta tak po pu la ci je pred ko­jim se moć de mon stri ra la pot pu no je pa si van – ras ko šne sve­ča no sti ba rok nog do ba re pre zen to va le su moć su ve re na pred po da ni ci ma, ko ji su u ovim spek ta kli ma bi li pu ki po sma tra­či.2 Raz voj eko nom skih sna ga uslo vio je ero zi ju sta rog mo de la jav ne sfe re. Što je vi še umet nič kih pred me ta pro iz vo đe no za tr ži šte, vi še ih je iz mi ca lo kon tro li sta rih na ru či la ca – dvo ra, cr kve, ple mi ća, a što su po sta ja li do stup ni ji, to su vi še gu bi­li svo ju auru. Na po re do sa sta rom kul tu rom, ko ja je bi la kon­cen tri sa na na dvo ro ve i usme re na na re pre zen ta ci ju mo nar ho­vog auto ri te ta, kra jem XVII i po čet kom XVI II ve ka po ja vio se no vi kul tur ni pro stor u ko me se pu bli ka kroz raz me nu in­for ma ci ja, ide ja i kroz kri ti ku ja vlja kao ak tiv ni či ni lac.3 Ova no va jav na sfe ra bi la je so ci jal no he te ro ge na, kao i po li tič ki vi še smer na. Ona po sto ji na po re do sa sta rom, her me tič nom i ar ti fi ci jel nom re pre zen ta tiv nom jav no šću vla da ra i dvo ro va. U mno gim evrop skim dr ža va ma no vog ve ka, od nos iz me đu no­vo for mi ra ne jav ne sfe re i dr ža ve bio je za sno van na uza jam­nom po dr ža va nju. U slu ča ju Hab zbur ške mo nar hi je s kra ja XVII i to kom XVI II ve ka, vi dlji va je ten den ci ja dr ža ve da se na po da ni ke ak tiv no uti če, ka ko pu tem tra di ci o nal nog mo de la re pre zen ta ci je, ta ko i di rekt nom in ter ven ci jom pre ko dr žav nih i cr kve nih re for mi.4 Ten den ci je po put „gra đe nja vla da re ve sli­ke“ u jav no sti i „po bolj ša nja re pu ta ci je“ ili ob li ko va nja ide al­nog po da ni ka, pod ra zu me va ju ši ri mo del po li tič ke ko mu ni ka­ci je, ko ji u znat noj me ri pre ra sta Ha ber ma so va shva ta nja re­pre zen ta tiv ne jav no sti. An dre as Ge štrih opi su je ra no moder no dru štvo kao „ko mu ni ka ci o ni si stem“ sa ko mu ni ka ci jom ko ja se od vi ja na vi še pa ra lel nih ni voa: iz me đu dvo ro va, unu tar in­telek tu al nih kru go va i štam pe, i iz me đu vla da ra i po da ni ka. On uvo di ma sov nu pu bli ku kao uče sni ka u pro ce su ko mu ni ka ci je ko ja ima ten den ci ju da pri hva ti ili od bi je po ru ku ko ju pri ma, u

skla du sa sop stve nim vred no sti ma i na me ra ma.5

Osno vu za vi zu el ne sa dr ža je ko ji su pred met in te re so­vanja ovog ra da (kar te, op sad ne pla no ve, ve du te i gravire s

1 Za shva ta nje re pre zen ta tiv ne jav no sti kao obe lež ja sta tu sa vi de ti: Ха бер мас Ј., Јав­но­мње­ње,­ис­тра­жи­ва­ње­у­обла­сти­јед­не­ка­те­го­ри­је­гра­ђан­ског­дру­штва, Бе о град 1969, str. 14­15.

2 Blan ning T., The­Pur­su­it­of­Glory,­Euro­pe­1648­1815, Lon don 2007, str. 425.3 Blan ning T., The Cul tu re of Po wer and the Po wer of Cul tu re, Old Re gi me Euro­pe­1660­1789, Ox ford 2002, str. 2.

4 Ти мо ти је вић М., Ра­ђа­ње­мо­дер­не­при­ват­но­сти,­При­ват­ни­жи­вот­Ср­ба­у­Хаб­збур­шкој­мо­нар­хи­ји­од­кра­ја­17.­до­по­чет­ка­19.­ве­ка, Бе о град 2006, str. 9.

5 Ge strich A., Ab­so­lu­ti­smus­und­Öffentlichkeit.­Po­li­tische­Kom­mu­ni­ka­tion­in­De utschland zu Be ginn des 18. Ja hr hun derts, Göttingen 1994, str. 236.

103

ANA MILOŠEVIĆ

predstava ma bi ta ka iz austrij sko­tur skog ra ta 1716 –­1718.g.),6 pred sta vlja ju op šte idej no­isto rij ske i ide o lo ške po stav ke – ka ko za ma te ri jal na stan kom i di stri bu ci jom ve zan za hab­zbur ški dvor, ta ko i onaj iz dru gih evrop skih cen ta ra, na stao kao re ak ci ja na ak tu el na de ša va nja. Po me nu ti gra fič ki ma te­ri jal mo gu će je sa gle da ti unu tar ko mu ni ka ci o nog mo de la ko ji se mo že oka rak te ri sa ti kao „pri do bi ja nje jav nog mnje nja“ ili pro pa gand ni mo del, što ba ca no vo sve tlo na nje go ve na ru či­o ce, cilj nu pu bli ku, nje go vu na me nu, kao i sam iz bor me di ja. Ovaj mo del ko mu ni ka ci je pod ra zu me va kom pli ko va ni, di fu­zni od nos iz me đu fak to ra ko ji de lu ju u jav nom pro sto ru – u pr vom re du na ru či la ca i nji ho ve po ten ci jal ne pu bli ke. Po red ca ra i dvor skih kru go va, in sti tu ci ja i po je di na ca ve za nih za dvor, kao na ru či o ci se po ja vlju ju voj ni i cr kve ni kru go vi, ne­mač ki gra do vi, di plo ma te, dru gi evrop ski cen tri, sa mo stal ni iz da va či, ko lek ci o na ri, ali i dru ge za in te re so va ne stra ne sa ši ro kim di ja pa zo nom mo ti va. Slič no va ži i za kon zu men te. Raz li či te di men zi je, je zi ci na ko ji ma su le gen de štam pa ne, kao i kva li tet oti ska i pa pi ra uka zu ju na ra ši re nu upo tre bu i vi še stru ku na me nu ka ra ta i gra vi ra, kao i ra zno vr snu pu bli ku ko ja ni je bi la uslo vlje na dr žav nim gra ni ca ma, ni ti so cio­eko­nom skim sta tu som.7 U „gra đe nju sli ke“ vla da ra u jav no sti uče­stvo va li su i su bjek ti ko ji su sa mo in di rekt no po ve za ni sa car­skim dvo rom – pi sci, cr kve na li ca, uče nja ci, umet ni ci i za na tli je i dru gi ko ji su par ti ci pi ra li u pro iz vod nji ve li kog bro ja de la, bi lo za to što su za vi si li od na rudž bi na dvo ra, ili što je di na stič ko­pa­

tri ot ska te ma ti ka bi la pri vlač na za tr ži šte.8

Na me ra da se uti če na mi šlje nje jav no sti, tj. ob li ku je mnje nje, za kon kret ne po li tič ke ci lje ve ili u funk ci ji „iz grad nje sli ke“ vla da ra u jav no sti, u mno gim slu ča je vi ma bi la je po ve za na sa eko nom skim fak to ri ma ili mo dom vre me na.9 Kod pro pa gan­di stič kog pri stu pa, ili „pri do bi ja nja jav nog mnje nja“, glav na bri ga na ru či o ca i kre a to ra pro pa gan de bi la je ne po sred nost i

6 Ar te fak ti ko ri šće ni u ra du ču va ju se u Mu ze ju gra da Be o gra da, Voj nom mu­ze ju i Na rod noj bi bli o te ci Sr bi je.

7 Kar te, ve du te, izo me trij ski pla no vi op sa da ili pred sta ve bi ta ka, oti ski va ne su u raz li či tim ob li ci ma i ve li či na ma: od džep nih atla sa i ilu stra ci ja u knji ga ma (isto rij skim, o voj noj tak ti ci, me mo a ri ma i ro ma ni ma), pre ko zid ne de ko ra­ci je u ku ća ma i ve li kih ka ra ta i pla no va ko ji su se ko ri sti li u obra zo va nju. Spon berg Pe dley M., The Com mer ce of Car to graphy, Ma king and Mar ke ting Maps in Eig hte enth­Cen tury Fran ce and En gland, Chi ca go 2005, str. 5.

8 Za ovaj fe no men vi de ti: Schu mann Ј., Die­ an­de­re­ Son­ne,­Ka­e­ser­bild­ und­Me­di­en­stra­te­gien­ im­Ze­i­tal­ter­Le­o­polds­ I, Ber lin 2003, na ro či to po gla vlje: „Мultiplizierende Ima gep fle ge“, str. 359­369.

9 Za „dr žav ni“ i „jav ni“ sek tor i nji ho vu eko nom sku po ve za nost vi de ti: Spon­berg Pe dley, M., op. cit., str. 9­10. Za mo du vre me na na pri me ru pred sta va op sa da gra do va: Pol lak, M., Ci ti es at War in Early Mo dern Euro pe, Cam brid­ge 2010, str. 111.

104

ANA MILOŠEVIĆ

br zi na de lo va nja na pu bli ku da tog tre nut ka, a po svoj pri li­ci, bi la je po želj na što ve ća pu bli ka.10 Nje na uspe šnost me ri la se upra vo efi ka sno šću.11 Ta ko je austrij sko­tur ski rat 1716–1718. go di ne uka zao na po tre bu za po dr škom naj ši re jav no sti (evrop ske i u Car stvu) i isto vre me no pred sta vljao šan su da se kroz uni ver zal no pri zna nje po bolj ša re pu ta ci ja Hab zbur ga i Kar la VI ko ji je is ti can kao bra ni lac i pred vod nik hri šćan stva

u bor bi sa ne ver ni ci ma.

* * *

U pro u ča va nju ob li ka kroz ko je se vla da re va re pu ta ci ja is ka zu­je, po seb nu pa žnju za slu žu ju re pro duk tiv ni vi zu el ni me di ji,12 na ro či to kar te i gra vi re ve za ne za rat ne do ga đa je 1716–1718. go di ne.13 Mo guć nost ma sov ne pro iz vod nje i re la tiv no la ka di­stri bu ci ja omo gu ća va li su ovim štam pa nim pro duk ti ma ve ću „vi dlji vost“ u po re đe nju sa kla sič nim umet nič kim di sci pli nama po put ar hi tek tu re ili mo nu men tal ne skulp tu re i sli kar stva. Gra­fič ki li sto vi, ko ji su re pro du ko va ni u ve li kom bro ju ko pi ja i ko ji su se mo gli ku pi ti po re la tiv no pri stu pač noj ce ni, ima li su va žnu ulo gu u po di za nju op šte oba ve šte no sti i po pu la ri zo va nju od re đe nih ide ja i in ten ci ja na ru či o ca. I po red ve li ke do stup no­sti, kar te i gra vi re sa dr že iz ve snu do zu „eks klu ziv no sti“ ko ja se re flek tu je u ogra ni če noj pu bli ci ko ju još uvek či ne vi so ki i vi ši sred nji slo je vi evrop skog no vo ve kov nog dru štva i in te lek­tu al na eli ta.14 Ova „eks klu ziv nost“ na ro či to je vi dlji va pri po­re đe nju sa „dnev nom štam pom“ (Ta­ge­spu­bli­zi­stik) u Car stvu, kao i me di ji ma po put pam fle ta, Ein­blattdruc­ke,15 no vi na ma, po pu lar nim pe sma ma. De talj no pro u ča va nje „dnev ne štam pe“ u Car stvu u vre me Kar la VI do ve lo bi, po svoj pri li ci, do no vih

10 Adam som J., The Ma king of the An cien­Re gi me Co urt 1500­1700, in: The Prin­cely­Co­urts­of­Euro­pe­1500­1700, ed. Adam som, J., Lon don 1999, str. 34.

11 Pri pro u ča va nju pro pa gand ne kam pa nje ko ja upo šlja va vi zu el ne/umet nič ke sa dr ža je, iz dva ja ju se tri glav na aspek ta: kre a tor pro pa gan de (ko ji ni je uvek i na ru či lac), po ru ka i ras pro stra nje nost, tj. re cep ci ja. Levy E., Pro pa gan da and the Je su it Ba ro que, Ber kley and Los An ge les 2004, str. 12.

12 Za vre me ko je pret ho di na stan ku „ma sov nih me di ja“ u da na šnjem smi slu, pri hva ćen je ter min Vol te ra Be nja mi na „me ha nič ki re pro duk tiv ni me di ji“. Be nja min V., Umjet nič ko dje lo u raz do blju teh nič ke re pro duk ci je, u: Este­tič­ki ogle di, Za greb 1986, str. 125­151.

13 Ter mi ne kar te i gra vi re ko ri sti će mo da lje u ra du zbog ve će eko no mič no sti ume sto: kar to graf ski ma te ri jal, op sad ni pla no vi, izo me trij ski pla no vi gra do­va, ve du te i pred sta ve bi ta ka.

14 Pu bli ku – „kon zu me re“ u pe ri o du od XVI do XVI II veka či ne broj ni ko­lek ci o na ri ko ji gra vi re na ba vlja ju na slo bod nom tr ži štu. Par shall P., Prints as Ob jects of Con sump tion in Early Mo dern Euro pe, Jo ur nal of Me di e val and Early Mo dern Stu di es, 1998, str. 27­32.

15 Štam pa ni ilu stro va ni li sto vi (je dan list).

105

ANA MILOŠEVIĆ

sa zna nja i pri do da lo bo ljem raz u me va nju sli ke ko ju je ovaj vla dar imao u jav no sti.16

Že lja da se ide u ko rak sa sa vre me nim po li tič kim kre ta nji ma, da se pra te ak tu el ni do ga đa ji i o nji ma osta vlja ju sve do čan stva, uslo vi la je iz bor me di ja. Br zi na pro ce sa na stan ka i štam pa nje u ve li kom bro ju pri me ra ka, kao i la ka di stri bu ci ja, uči ni li su kar te i gra vi re po god nim vi zu el nim me di jem u in for ma tiv nom smi slu. Be o grad do la zi u ži žu in te re so va nja u XVII i XVI II ve ku kao me sto pre lom nih do ga đa ja evrop ske isto ri je. Po čev ši od XV ve­ka i po ja vlji va nja Osman li ja na ju žnom obo du Pa non ske ni zi je, on je to kom sko ro jed nog ve ka pred sta vljao evrop ski ba stion u bor bi s Osman skim car stvom. Pad Be o gra da u ru ke Su lej ma na Ve li čan stve nog, 1521. go di ne, de lo vao je na Evro pu kao pred­ska za nje uni ver zal ne ka ta kli zme.17 Od bra na Be ča u „Ve li kom ra tu“ 1683. go di ne i uspe šna kam pa nja ka ju gu, odu še vi li su evrop sku jav nost to ga vre me na, na ro či to po vra tak Be o gra da u hri šćan ske ru ke 1688. go di ne. Sve to iza zva lo je in ten ziv nu pro­iz vod nju ge o graf skih ka ra ta, op sad nih pla no va i gra vi ra sa pri­ka zom gra da i ve li ke voj ne po be de Emi li ja na Ba var skog i car­ske kru ne, pra će nih isto ri jom Be o gra da i opi si ma ra ni jih su ko ba hri šća na i Osman li ja. Slič na gra fič ka pro duk ci ja, bri žlji vo is pla­ni ra na i spro ve de na, usle di la je i u na red nom austrij sko­tur skom ra tu 1716–1718. go di ne. Ve li ka br zi na štam pa nja u od no su na ak tu el na de ša va nja, kao i in si sti ra nje na „do ku men tar no sti“, sve do če o že lji da kar te i gra vi re pru že ve ro do stoj na i ube dlji va sve do čan sta va o ve li kim car skim us pe si ma.18 U nji ho vom ob­ja vlji va nju le ži na me ra, na ro či to ka da ide a tor po ti če iz kru go­va bli skih ca ru, da se uti če na jav nost ka ko bi se mo bi li sa la u

zajednič koj ak ci ji pro tiv Tur ske.

Sa raz vo jem štam par stva ja vlja ju se u Evro pi s kra ja XV i u XVI ve ku ve du te (pa no ra me) gra do va. One pred sta vlja ju ra na vi zu el na sve do čan stva či ja je na me na u pr vom re du in for ma tiv­na i za či ji na sta nak ni su pre sud ne umet nič ke na me re.19 Ve du te Be o gra da če sto ni su re al ne i pre po zna tlji ve – one ve o ma li če jed na na dru gu jer se osla nja ju na iste li te rar ne iz vo re i ra ni je vi zu el ne pred lo ške ko ji im slu že kao uzor.20 Slič ne ide je le že u

16 Schu mann J., Die­an­de­re­Son­ne.­Ka­i­ser­bild­und­Me­di­en­stra­te­gien­im­Ze­i­tal­ter­Le­o­polds­I, str. 41­236. Stu di ja bri žlji vo re kon stru i še „sli ku“ ko ju Le o­pold I ima u jav no sti i pra ti me nja nje nje go ve re pu ta ci je u vre me nu od 1658. do 1690. go di ne.

17 No va ko vić Ž., Po ja va i raz voj gra vi ra, u: Sta­re­kar­te,­gra­vi­re­i­fo­to­gra­fi­je­iz­zbir­ke­Mu­ze­ja­gra­da­Be­o­gra­da, CD, Be o grad, bez go di ne iz da nja.

18 O gra vi ra ma kao no vo sti ma i nji ho voj „do ku men tar no sti“ vi de ti: Par shall, P., op. cit., str. 28.

19 No va ko vić Ž., op. cit.20 Ibid..

106

ANA MILOŠEVIĆ

osno vi pu bli ko va nja kar to graf skog ma te ri ja la i pla no va. U ra­ni jim is tra ži va nji ma, oni su tre ti ra ni ili kao isto rij ska sve do čan­stva, pri či joj je va lo ri za ci ji pre sud na nji ho va „tač nost“, ili kao va ni sto rij ska de la, ve li ke umet nič ke i za nat ske vred no sti.21 Is tra­ži va nja po sled njih de ce ni ja ovu vr stu ar te fa ka ta po sma tra ju vi še kon tek stu al no, na ro či to ona ko ja se ba ve od no som iz me đu sve ve će upo tre be kar to graf skog ma te ri ja la i raz vit ka dr ža ve u novo­ve kov noj Evro pi.22 Ta ko se po ve ća na pro duk ci ja ka ra ta u XVI i XVII ve ku mo že do ve sti u ve zu sa ra stu ćim in te re so va njem vla da ra i ad mi ni stra ci je ko je se ogle da u bro ju iz da nja fi nan si­ra nih od stra ne dvo ra, kao i nji ho voj upo tre bi u ci lju odr ža nja i da va nja le ge ti mi te ta dr žav noj vla sti.23 Iz u zet no ve li ki broj pred­sta va op sad nih pla no va i izo me trij skih pri ka za gra do va sve do če o prome ni obi ča ja ra to va nja s kra ja XVII ve ka ko ji su po red tak ti ke i na o ru ža nja pod ra zu me va li i no vi si stem po di za nja utvr­đe nja,24 kao i nji ho vog osva ja nja i od bra ne.25 Pla no vi Be o grad­ske tvr đa ve su obič no da ti sa ve ćom pre ci zno šću i ve ro do stoj­no šću. U car skoj voj sci se, po pra vi lu, na la zio ne ki in že njer ko ji je mo gao da „sni mi“ si tu a ci ju i ura di cr te že na li cu me sta. Ovo se na ro či to od no si na rat ne pla no ve sa kre ta nji ma voj ski to kom bi ta ka, ali i na pred sta ve op sa da, ko ji su sko ro po pra vi lu kom­bi no va ni sa kar to graf skim pri ka zom ši reg ge o graf skog kon tek­sta. Pri kazi bit ke da ti su če sto kraj nje mi nu ci o zno, sa mno štvom de ta lja, ma da u okvi ri ma već utvr đe nih i mno go pu ta po na vlja­nih ša blo na ba ta lji stič kog sli kar stva. U iz ve snom bro ju slu ča je­va, gra vi re sa sce na ma bi ta ka na sta ja le su upra vo pre no še njem de la mo nu men tal ne umet no sti u gra fič ki me dij. Ci klus sli ka na koji ma su pri ka za ne ve li ke voj ne po be de Euge na Sa voj skog i za ko je je on sam da vao uput stva na osno vu se ća nja, pre ne te su u

21 Je dna od kla sič nih pu bli ka ci ja ko ja pro ble ma ti ku tre ti ra iz vi zu re ko lek ci o­na ra je: To o ley’s Dic ti o nary of Map ma kers,com pi led by To o ley R. V., Tring, Hert for dshi re 1979 (4).

22 Mo­narchs,­Mi­ni­sters,­and­Maps:­The­Emer­gen­ce­of­Car­to­graphy­as­a­Tool­of­Go vern ment in Early Mo dern Euro pe, ed. Bu is se ret, D., Chi ca go 1992; Wo­od, D., Ret hin king the Po wer of Maps, New York 2010, na ro či to: str. 27­34; Bar ber P., Har per T., Mag­ni­fi­cent­Maps:­Po­wer,­Pro­pa­gan­da­and­Art, Lon­don 2010 (pra te ći ka ta log iz lo žbe u Bri tan skoj bi bli o te ci u Lon do nu).

23 Bu is se ret D., In tro duc tion, in: Mo narchs, Mi ni sters, and Maps, 2­3. Za od nos kar to gra fi ja­zna nje­moć, vi de ti: J. B. Har ley, Si­len­ces­and­Sec­recy:­the­Hid­den Agen da of Car to graphy in Early Mo dern Euro pe, Ima go Mun di, Vol. 40, Ro u tled ge 1988, str. 57­76.

24 Lan gins J., Con­ser­ving­ the­ En­lig­hten­ment:­ French­ Mi­li­tary­ En­gi­ne­e­ring­from­Va­u­ban­ to­ the­Re­vo­lu­tion,­Tran­sfor­ma­ti­ons:­Stu­di­es­ in­ the­Hi­story­of­Sci en ce and Tec hno logy, Cam brid ge 2003, str. 13­84, 107­136.

25 Za pred sta ve op sa da u XVII i XVI II ve ku, vi de ti: Pol lak M., Ci ti es at War in Early Mo dern Euro pe, Cam brid ge 2010, naročito poglavlje: „Si e ge Vi ews“, str. 109­153.

107

ANA MILOŠEVIĆ

me dij gra vi re i do ži ve le ve li ku po pu lar nost kroz vi še iz da nja.26 Me đu nji ma su i dva do ga đa ja iz austrij sko­tur skog ra ta – Bit ka kod Pe tro va ra di na i Bit ka kod Be o gra da. Istu te ma ti ku po na vlja­ju i zid ne sli ke u dvor cu Lu dvih sburg u Vir tem ber gu ko je sla ve Kar la Alek san dra, dru ga po oruž ju prin ca Euge na i pri vre me nog

ad mi ni stra to ra „Kra lje vi ne Sr bi je“.27

* * *

Kao što se u dru goj po lo vi ni XVII ve ka pro me ni la „umet nost ra to va nja“, ta ko su evrop ski vla da ri osva jač ke na me re pri kri va li slo že nim ko dek som po na ša nja ko ji je pod ra zu me vao kom pli­ko va nu i bri žlji vo osmi šlja va nu ar gu men ta ci ju. U ra to vi ma su se bra ni la ili ospo ra va la di na stič ka pra va, sank ci o ni sa lo kr še nje pot pi sa nih ugo vo ra, po što va li prin ci pi sa ve zni štva. Če sto su ar­gu men ti po či va li na „isto rij skom pra vu“ ili „di na stič kom na sle­đu“, ko je su osmi šlja va li dvor ski isto ri o gra fi i jav no pro pa gi ra li di na sti ji bli ski pro po ved ni ci. Za šti ta hri šćan stva od „ne ver ni ka“ ve ko vi ma je bi la sve ta mi si ja Hab zbur ga i nji ho va glav na du­žnost pre ma Evro pi, a car pred vod nik u bor bi pro tiv Tu ra ka.28 Upra vo je na ovu mi si ju evrop ska jav nost gle da la sa odo bra­va njem, bez ob zi ra na kon fe si o nal ne i po li tič ke raz li ke. Za to je po ugle du na „Ve li ki rat“, i no vi austrij sko­tur ski su kob vi đen je kao šan sa za „po bolj ša nje re pu ta ci je“ Kar la VI u ci lju po tvr­đi va nja na me stu vo de ćeg vla da ra Evro pe u za šti ti hri šćan stva. On je, po u čen pri me rom svog oca Le o pol da I, po ku šao da rat pro tiv Osman li ja is ko ri sti ka ko bi učvr stio po zi ci je unu tar Car­stva.29 Ru ku pod ru ku sa voj nim ak ci ja ma, išla je di plo mat ska ini ci ja ti va od Be ča ka dru gim evrop skim dvo ro vi ma i ne mač kim kne že vi na ma. Ova kam pa nja je, po red na me re da jav nost in for­mi še, ima la ulo gu da stvo ri od re đe nu kli mu i po volj no tlo za pri­hva ta nje even tu al nih bu du ćih uspe ha Kar la VI i kao po sle di cu

to ga pro ši ri va nje kru ga sa ve zni ka.

26 Ci klus od 10 sli ka fla man sko g umet ni ka Ja na van Huh ten bur ga (Jan van Huc­hten burgh) da nas se na la zi u Ga le ri ji Sa ba u da u To ri nu. Vi de ti: Prinz Eugen und­das­Ba­roc­ke­Österreich, (ka ta log iz lo žbe), Wi en 1986, str. 213­216, 233­234, 239. Prin ce Euge ne, Ge ne ral­Phi lo sop her and Art Lo ver, Vi en na 2010, str. 164. Huh ten burg je ka sni je po ovim sli ka ma iz ra dio gra vi re, o če mu će da lje u tek stu bi ti re či.

27 Prinz Eugen und das Ba roc ke Österreich, str. 219­221.28 De talj ni je za ovu te mu vi de ti: Matsche F., Die Kunst im Di enst der Sta at si dee Ka­i­ser­Karls­VI,­Iko­no­grap­hie,­Iko­no­lo­gie­und­Pro­gram­ma­tik­des­„Ka­i­ser­stils“, I, Ber lin, New York 1981, 127­142. Go lo u be va М., Glo ri fi ca tion of the Em pe ror Le o pold I, str. 123, 125.

29 In grao C. W., The­Hab­sburg­Mo­narchy 1618­1815, Cam brid ge 2005, str. 78, 79; Go lo u be va, M., The­Hab­sburgs­and­Cen­tral­Euro­pe,­1683­1723, un pu­blis hed; first draf ted 2003, for a wor kshop at New Col le ge, Ox ford, 12. april, 2008, www.oup.co.uk/pdf/0­19­928144­0.pdf.

108

ANA MILOŠEVIĆ

U no vi rat sa Tur skom, ko ji je tra jao od 1716. do 1718. go di ne, Austri ja je ušla za rad „od bra ne te ko vi na ste če nih Kar lo vač kim mi rom“ u sa ve zu sa Mle tač kom re pu bli kom i na pot sti caj pa pe Kli men ta XI.30 Iako je Kar lo vač ki mir iz 1699. go di ne do neo Hab zbur zi ma te ri to ri jal na pro ši re nja, ve li ko raz o ča re nje pred­sta vljao je gu bi tak Be o gra da ko ji se u tur ske ru ke vra tio na kon sa mo dve go di ne. Dvor sko rat no ve će i na ro či to princ Eugen Sa voj ski sma tra li su re la tiv no ne po volj nim stra te ške gra ni ce od re đe ne mi rov nim ugo vo rom iz 1699. go di ne, te je osva jač­ku kam pa nju ka ju go i sto ku tre ba lo na sta vi ti i vra ti ti iz gu blje no. Car stvo je, me đu tim, no vi rat do če ka lo u iz me nje nim isto rij skim i po li tič kim okol no sti ma. U „rav no te ži si la“ ko ja je us po sta vlje­na na kon Vest fal skog mi ra, Sve tom rim skom car stvu i nje go vom mo nar hu bi lo je sve te že da odr že me sto evrop skog li de ra na ko je su Hab zbur zi pre ten do va li još od po čet ka XVI ve ka.31 U te­ško us po sta vlje noj krh koj rav no te ži, hab zbur ški mo nar si tru di li su se da učvr ste i po vra te svo je po zi ci je i uspe šnim kam pa nja­ma pro tiv Osman skog car stva kom pen zi ra ju gu bit ke u Evro pi. U rat nim po du hva ti ma pro tiv Tur ske, Hab zbur zi su se na da li čvr stoj po dr šci dru gih evrop skih dvo ro va i nji ho vih voj ski, slič­no onoj u „Ve li kom ra tu“, ka da se hri šćan ska Evro pa uje di ni la pred opa sno šću od da lje osman ske eks pan zi je. Za Hab zbur ge je, ipak, ključ no bi lo obez be di ti po dr šku unu tar Car stva. Čim je od Raj hsta ga do bio na čel nu sa gla snost, Kar lo VI ob ja vlju je rat Osman skom car stvu i gru pi še tru pe na gra ni ci, ne če ka ju ći da slo že ni i spo ri me ha ni zam funk ci o ni sa nja svih te la Car stva

obez be di neo p hod nu voj sku i fi nan sij ska sred stva.

Na kon ne ko li ko ne u spe ha na po čet ku ra ta, rat na sre ća se me nja i Austri ja bi va kru ni sa na pr vom ve li kom po be dom nad Osman­li ja ma na Ve zir cu kod Pe tro va ra di na. Car ske tru pe pod ko man­dom prin ca Euge na Sa voj skog po ra zi le su 2. av gu sta 1716. go­di ne tur sku voj sku od bli zu dve sta hi lja da lju di u ču ve noj bi ci u ko joj su Tur ci pot pu no raz bi je ni, a sam Ve li ki ve zir po gi nuo. U ok to bru je po sle vi še me seč ne op sa de usle di lo osva ja nje Te­mi šva ra, a do kra ja go di ne i ce log Ba na ta. U ju nu sle de će go­di ne car ska voj ska je ve štim ma ne vrom ob ma nu la ne pri ja te­lja, pre šla Du nav kod Vi šnji ce i po sta vi la op sad ne li ni je. Bit ka kod Be o gra da ko ja se od i gra la 16. av gu sta 1717. go di ne, po sle dvo me seč ne op sa de be o grad ske tvr đa ve, sma tra se jed nom od naj ve ćih i naj kr va vi jih bi ta ka svo ga vre me na. U ovoj ču ve noj bi ci, car ska voj ska po ra zi la je broj ča no nad moć nu osman lij sku

30 Ве се ли но вић Р., Ср би ја под аустриј ском вла шћу 1718­1739., у: Исто­ри­ја­срп­ског­на­ро­да, IV­I, Бе о град 1986, str. 108.

31 Za hi je rar hij ski si stem „in ter na ci o nal nog dru štva“, vi de ti: Ro o sen W., Mo­dern Di plo ma tic Ce re mo nial: A system Ap pro ach, The Jo ur nal of Mo dern Hi­story, Vol. 52, No. 3, Chi ca go 1980, str. 459­461.

109

ANA MILOŠEVIĆ

vojsku ko ja je pri sti gla u po moć op sed nu tom Be o gra du. Dva da­na ka sni je, pot pi san je ugo vor o ka pi tu la ci ji, car ske tru pe su ušle u grad, a tur ska po sa da sa ce lo kup nim mu sli man skim sta nov­ni štvom ubr zo na pu sti la Be o grad. Pad Be o gra da pod austrij sku vlast bio je do ga đaj ko ji je de fi ni tiv no re šio sud bi nu ra ta. Tur­ci su na pu sti li sva utvr đe nja na Du na vu, od Šap ca do Or ša ve,

i pod ruč je Sr bi je do Ni ša.

***

Voj ni i po li tič ki us pe si ima li su pan dan u sfe ri vi zu el nog. Upra­vo kroz gra fič ki ma te ri jal oni su bi li jav no ob ja vlji va ni i pro­pa gi ra ni. Ve ći na sa ču va nih ka ra ta i gra vi ra pri ka zu je me sta ili ko me mo ri še do ga đa je iz austrij sko­tur skog ra ta od po seb ne va­žno sti za ca ra i dr žav nu po li ti ku – tj. po be de ko ji ma se sim­bo lič ki po tvr đu je pr ven stvo hab zbur škog mo nar ha kao bra ni o­ca hri šćan stva me đu evrop skim su ve re ni ma. Nji ho va po ve ća­na pro duk ci ja u dru gim evrop skim cen tri ma od ra ža va ak tiv nu za in te re so va nost ono vre me ne jav no sti i že lju dru gih ak te ra da

oveko ve če svo je uče šće na stra ni po bed ni ka.

Iz bi ja njem no vog rat nog su ko ba 1716. go di ne, pro iz vod nja gra­vi ra do bi ja no vi, ve li ki za mah.32 Ulo ga vla dar skog do ma Hab­zbur ga i nji ho vi in te re si na evrop skom ju go i sto ku da li su pre­sud ni im puls pu bli ko va nju gra vi ra sa te ma ma rat nih uspe ha. Iz­ve stan broj gra fič kih li sto va ko ji se ču va u zbir ka ma u Sr bi ji ima za pred met rat ne do ga đa je, tj. po be de car ske voj ske – Bit ku kod Pe tro va ra di na 1716. i Bit ku kod Be o gra da 1717. go di ne. Iz istog vre me na po ti ču broj ni rat ni pla no vi, rat ne kar te, pla no vi op sa de Be o gra da, a za tim i niz raz li či tih rat nih sce na sa dr žaj no ve za nih za su kob kod Be o gra da 1717. go di ne. Na po je di nim iz da nji ma iz tog vre me na evi dent na je br zi na štam pa nja. Već je ra ni je po­me nu to da je nji ho va na me na u ve li koj me ri iza zva na že ljom,

32 No va ko vić Ž., Po ja va i raz voj gra vi ra, u: Sta­re­kar­te,­gra­vi­re­i­fo­to­gra­fi­je­iz­zbir­ke­Mu­ze­ja­gra­da­Be­o­gra­da, CD, Be o grad, bez go di ne iz da nja.

Slika 1. Ratni plan carske austrijske vojske, autor nepoznat, bakrorez, 1717 (bez mesta izdanja), Мuzej grada Beograda

110

ANA MILOŠEVIĆ

na ro či to ka da idej ni tvo rac po ti če iz kru go va bli skih ca ru, da se jav nost mo bi li še na za jed nič ku ak ci ju pro tiv Tur ske.33 Ova kva pro pa gand na ak ci ja bi la je na ro či to usme re na na ne mač ke kne­že vi ne ko je još ni su po sla le oru ža nu po moć car skim tru pa ma. Ob ja vlji va nje gra vi ra od stra ne dru gih za in te re so va nih stra na mo že bi ti shva će no kao po zi ti van od go vor jav no sti na pr vo bit­ni pod sti caj, tj. na po me nu tu kam pa nju dvo ra: evrop ski dvo ro vi že le li su da ove ko ve če svo je uče šće i is tak nu ulo gu u „slav noj po be di Hri šćan stva“, a sa mo stal ni iz da va či zbog neo spor ne eko­nom ske ko ri sti. Ipak, pri hva ti će mo pret po stav ku da su ini ci jal ni pod sti ca ji za ob ja vlji va nje gra vi ra sa pred sta va ma rat nih uspe ha išli od cen tra ka pe ri fe ri ji i da je, ma kar u po čet ku, na me ra naj­vi ših dvor skih kru go va bi la da se obim nom gra fič kom pro duk­ci jom i di stri bu ci jom „pri do bi je“ evrop ska jav nost, kao i jav nost

unu tar Car stva za ca re vu kr sta šku mi si ju.

Ube dlji vost ove vr ste štam pa ne pro pa gan de za sni va la se na nje­noj „do ku men tar no sti“. Na kar ta ma se de talj no pri ka zu je ši re ge o graf sko okru že nje, sa re ka ma, na se lji ma i sl., ali i ras po re di i kre ta nja tru pa to kom voj nih ope ra ci ja, raz li či te fa ze op sa da ili bi ta ka. Do ku men tar nost se na ovom ti pu vi zu el nih sve do čan­sta va do dat no po tvr đu je de ta lji ma, ne kom po seb no iz dvo je­nom sce nom, izo me trij skim pla nom ili mi ni ja tur nom pred sta­vom Be o gra da, am ble mom i he ral dič kim sim bo lom. Slič no je i sa pri ka zi ma bi ta ka. Rat 1716–1718. go di ne ni je imao pu no bi ta ka: bit ka kod Pe tro va ra di na, op sa da Te mi šva ra, op sa da i bit­ka kod Be o gra da. Na ve ći ni gra vi ra, pred sta va bit ke za u zi ma

33 Na me ra je evi dent na kod iz da va ča u Be ču i dru gim gra do vi ma Car stva ko ji su ra di li cum Pri vi le gio Ca es. Ma jest., ali i kod ni za in sti tu ci ja ko je su na raz­li či te na či ne bi le po ve za ne sa ca rem ili dvo rom.

Slika 2. Plan Beograda, autor inženjerski kapetan Rikeseler, bakrorez, 1717 (bez mesta izdanja), Vojni muzej, Beograd

111

ANA MILOŠEVIĆ

ceo pr vi plan, a če sto i ve ći deo po za di ne. Tu su i neo p hod ne ge o graf ske i to po graf ske od red ni ce, kao što su Sa va i Du nav, utvr đe nja po put Ze mu na ili Pan če va i po me nu ti pla no vi tvr đa ve i ve du te Be o gra da ma njih raz me ra. Za kom po zi ci o no i idej no sre di šte pri ka za nog, bi ra se obič no ne ki is tak nu ti de talj bit ke, tre nu tak ko ji u svo joj vi zu el noj for mu la ci ji mo že da po slu ži kao zna čenj sko i sim bo lič ko čvo ri šte. Ka ko je i sa ma bit ka kod Be o gra da pred sta vlja la sim bol po be de hri šćan stva nad ne ver ni­ci ma, ta ko je, iz po me nu tih raz lo ga, iza bra na sce na ju ri ša ko nji­ce na tur ski lo gor i za u zi ma nje pa ši nog ša to ra i tur skih to po va

od stra ne car skih tru pa.

U vre me ka da je za po če la op sa da Be o gra da, već su bi le ob­ja vlje ne mno go broj ne gra vi re i rat ne kar te ko je do de ta lja ilu stru ju bit ku kod Pe tro va ra di na i op sa du Te mi šva ra. Sva­ka pro me na po lo ža ja ili do ga đaj, po put pre la ska Car ske vojske pre ko Du na va kod Vi šnji ce 15. ju na 1717. go di ne (slika 1),34 po di za nja op sad nih li ni ja, ski ca lo go ra sa de talj­nim ras poredom car skih sna ga na kop nu i vo di pri raz li či tim fa za ma op sa de, tre nu tak ka da je Be o grad pr vi put ga đan sa vo de i sl., suk ce siv no su ko me mo ri sa ni kroz gra fič ki ma­te ri jal. Već po usta lje noj prak si, na la zio se u voj sci po ne ki voj ni in že njer ko ji je mo gao da na cr ta tač nu si tu a ci ju na te­re nu, ras po red tru pa ili plan opsa de, a mno go broj ne štam­pa ri je po ne mač kim ze mlja ma, ali i dru gde, bi le su sprem ne da obez be de gra vi ra nje i štam pa nje. Sa pla no va sa ču va nih u

34 Rat ni plan car ske austrij ske voj ske, Mu zej gra da Be o gra da. inv. br. GI1/3156.

Slika 3. Ilustrovani propagandni letak (sa panoramom Beograda), autor nepoznat, bakrorez, kolorisan, 1717 Wiener Neustadt,

Мuzej grada Beograda,

112

ANA MILOŠEVIĆ

Voj nom mu ze ju u Be o gra du i Na rod noj bi bli o te ci Sr bi je po­zna ta su ime na ne kih od ak te ra­auto ra, po put in že njer skog ka pe ta na Ri ke ze lera (Ricke se ler) (slika 2),35 ili Jo ha na Kon­ra da Vaj sa (Jo hann Conrad We iss), za ko ga se zna da je i u na red nim go di na ma sa ra đi vao sa augzburškim iz da va čem

Je re mi a som Vol fom (Jere mi as Wolff). 36

Deo ove obim ne gra fič ke pro duk ci je te mat ski ve za ne za Be­o grad, ko ji sla vi po be de car skih ar mi ja i na ja vlju je bu du će uspe he, mal te ne je sin hron sa vre me nim de ša va nji ma. Gra­vire se štam pa ju dok se o do ga đa ji ma ko ji su se zbi li go vo ri kao o te mi da na.37 Je dan ta kav pri mer pred sta vlja Ilu­stro­va­ni pro pa gand ni le tak Jo ha na Pa u la Zedlma je ra (Jo hann Paul Sedlmayer), ko ji, po red ve du te Be o gra da, da je i is cr pan iz ve­štaj iz pro šlo sti gra da od vre me na osni va nja, is ti ču ći po seb no slav ne od bra ne to kom XV ve ka do pa da pod tur sku vlast 1521. i po nov no oslo bo đe nje u „Ve li kom ra tu“. Tekst se završa va ob ja vom da je voj ska im pe ra to ra Kar la VI, pod ko man dom

35 Je dan Ri ke ze le rov plan ču va se u Na rod noj bi bli o te ci Sr bi je, inv. br. KR­II­436 (sa le gen da ma na fran cu skom) i dva u Voj nom mu ze ju, inv. br. 11063 i 11239 (sa le gen da ma na fran cu skom i en gle skom). Za re pro duk ci ju vi de ti: http://scc.di gi tal.nb.rs/do cu ment/KR­II­436.

36 Ne pot pi san, ali bez sum nje Vaj sov, Ta čan na crt tvr đa ve Be o grad, na la zi se u NBS, inv. br. KR­II­598. Za re pro duk ci ju vi de ti: http://scc.di gi tal.nb.rs/do cu­ment/KR­II­598. Vajs je autor cr te ža za knji gu sve ča no sti po vo dom raz me ne car skih po slan sta va 1719. go di ne, či ji se pri mer ci ču va ju u Mu ze ju gra da Be o ga da i Na rod nom mu ze ju. Vi de ti: Mi lo še vić A., The Fe sti val Bo ok De di­ca ted to the Ex chan ge of Austrian and Tur kish De pu ta ti ons in 1719, in: The Pe a ce of Pas sa ro witz, 1718, eds. Ch. In grao Ј. Pe šalj, N. Sa mar džić, Pur due Uni ver sity Press, West La fayet te, 06/30/2011 (pub. da te).

37 No va ko vić Ž., op. cit.

Slika 4. Plan Beograda ili Alba Graeca iz 1717. godine, autor A. Ribro Kut, bakrorez, 1717, Beč, Мuzej grada Beograda

113

ANA MILOŠEVIĆ

prin ca Euge na, za po če la op sa du 18. ju na sa na me rom da osvo ji Be o grad (slika 3).38 Gra vi ra je na me nje na pu bli ci unu­

tar Car stva, kao po ziv kne že vi ma ko ji još ni su po sla li tru pe u po moć ca ru, na šta ih oba ve zu je od lu ka Raj hsta ga iz 1716. go di ne. Ob ja vlji va nje gra vi ra sa ova kvom sa dr ži nom ima lo je za cilj da pri do bi je evrop sku jav nost i pod stak ne je na de lo va­nje, tj. da mo ti vi še vla da re evrop skih i ne mač kih dvo ro va da uzmu uče šća u te ku ćem ra tu. To bi hab zbur škim na sto ja nji­ma da lo uni ver zal ni ka rak ter, a Kar la VI po tvr di lo kao pred­vod ni ka no vog kr sta škog po ho da pro tiv Oto man ske im pe ri je. Ta ko, sa po seb nom car skom do zvo lom (cum Pri vi le gio Sac­rae Ca es. Ma jest. Spe ci a li), ob ja vlju je Joan Mi hael Kri sto for (Jo a nes Mic hael Chri stop hor) u Be ču plan be o grad ske tvr đa­ve, u tre nut ku ka da se po sta vlja ju op sad ne li ni je. Plan sadr ži le gen du i nat pi se na la tin skom, kao i pre vo de na ne mač ki,

ita li jan ski i fran cu ski (slika 4).39

Zna čaj no je is ta ći da je u vre me nu ko je je usle di lo ova te ma­ti ka po sta la eko nom ski iz u zet no is pla ti va. Po red po je di nač nih li sto va, ve li ki broj pred sta va na sta je i kao ilu stra tiv ni pri log na­me njen al bu mi ma i raz li či tim zbir ka ma ka ra ta – atla si ma i udž­be ni ci ma voj ne tak ti ke, iz da va nim ne po sred no na kon za vr šet­ka rat nih su ko ba. Bo de ne rov al bum iz Mu ze ja gra da Be o gra da sa dr ži Rat nu kar tu na ko joj je ucr tan po la zni po lo žaj ar mi je Euge na Sa voj skog kod Fu to ga 20 ju na. 1717. go di ne, me sto pre la za Car ske voj ske pre ko Du na va ne da le ko od Vi šnji ce, kao i še mat ski pri kaz voj nih po lo ža ja pri li kom op sa de Be o gra da.

38 MGB, inv. br. GI1/463.39 Plan Be o gra da ili Al ba Gra e ca iz 1717. go di ne, MGB, inv. br. GI1/3289, cr­

tao je A. Ri bro Kut (A. Rib. Co utt), a re zao I. Bru gen (I. Brug gen).

Slika 5. Plan Beograda, autor Johan Georg Pušner, bakrorez, kolorisan, 1717, Nirnberg, Muzej grada Beograda

114

ANA MILOŠEVIĆ

Rat na kar ta ko ju su u Bri se lu iz da li Ri bro A. Kut (Ri bro A. Co­utt) i Ja kob Ha re vin (Ja cob Har rewyn) opi su je kre ta nje Car ske voj ske od zi mov ni ka u Fu to gu do ve li ke po be de av gu sta 1717. go di ne.40 Ovaj gra fič ki list sa dr ži ne ko li ko de ta lja po put sce ne pre la ska voj ske pre ko pri ruč nih mo sto va, ili de ta lja po put bro­do va i gr bo va, ko ji do pri no se do pa dlji vo sti i pod sti ču kup ce. Plan Be o gra da ko ji je cr tao i re zao Jo han Ge org Pu šner (Johann Ge org Pus hner), i u Nir nber gu 1717. go di ne iz dao Pe ter Kon rad Mo nat (Pe ter Con rad Mo nath), po red obim nog i pre ci znog pri­ka za ras po re da sna ga i to ka bit ke, obo ga ćen je do dat nim de ta­lji ma na ma njim pla no vi ma, car skim or lom sa ma čem i pal mo­vom gra nom, broj nim tu ma či ma (slika 5).41 Voj ne kar te sa od re­đe nim tre nu ci ma iz op sa de, kao i po ve ća na pro duk ci ja pla no va Be o gra da sa tu ma či ma na vi še je zi ka, od raz su ve li kog in te re­so va nja evrop ske jav no sti i mogu ćeg finansijskog uspe ha onih

ko ji su od te pro duk ci je ži ve li.

Ka da su tru pe pod ko man dom Euge na Sa voj skog pre šle Du nav kod Vi šnji ce 15. ju na 1717. go di ne i za po če le op sa du, u car­skom lo go ru su se na la zi li pred stav ni ci mno gih ne mač kih dr ža­va, čak i či ta vi od re di, ali i po je din ci ili ve će oru ža ne gru pe sa dru gih evrop skih dvo ro va. Lo gor evrop ske voj ske pod Be o gra­dom „mo gao bi se upo re di ti sa vla dar skim kon gre som po bro­ju pri sut nih kru ni sa nih gla va i pre sto lo na sled ni ka“.42 U lo go ru prin ca Euge na ste klo se naj vi đe ni je evrop sko plem stvo: Kur first Ba var ski Karl Al bert i nje gov brat Fer di nand Ma ria, prin če vi od Ba ver na, Kul mba ha, Vir tem ber ga, Lih ten štaj na, An hal­De­sau, grof Ša ro le, princ de Domb, princ de Mar si jak, de Roš fu ko, de Pons, mar kiz Da lin kur, grof Estra da i mno gi dru gi.43 Ta da se već sa si gur no šću mo glo re ći da se kam pa nja ko ju je po kre nuo beč ki dvor po ka za la uspe šnom, jer je austrij sko­tur ski rat u sva­kom smi slu pre ra stao lo kal ni ka rak ter. Po sle ogrom nog uspe ha ko ji je pred sta vlja lo osva ja nje Be o gra da bi lo je pri rod no da su sko ro svi ak te ri že le li da ove ko ve če svo je uče šće u ovom slav­nom do ga đa ju. Mno gi od njih su upra vo u in te re su sopstvene sla ve bi li ini ci ja to ri iz da va nja gra vi ra sa sce na ma su ko ba

pod zi di na ma Be o gra da.

40 Put Hab zbur ške voj ske od Fu to ga do Be o gra da i op sa da 1717. go di ne, MGB, inv. br. GI1/3196.

41 Po red ovog pla na ko ji se na la zi u Mu ze ju gra da Be o gra da, inv. br. GI1/173, sa ču van je i Na crt op dsa de Be o gra da, istog auto ra i iz da va ča u Na rod noj bi­bli o te ci Sr bi je, KR­II­432. Za re pro duk ci ju vi de ti: http://di gi tal.nb.rs/2010/di rect.php?sign=KR­II­432

42 Ibid. No va ko vić Ž., op. cit.43 Па вло вић Д. М., По­жа­ре­вач­ки­мир (1718. г.), исто риј ска сту ди ја, Но ви

Сад 1901, 45; Wil son P. H., Ger­man­Ar­mi­es,­War­and­Ger­man­po­li­tics­1648­1806, Ro u tled ge 2007, str. 216­17.

115

ANA MILOŠEVIĆ

Kao što je to bio slu čaj i sa sce na ma op sa de i u pred sta vlja­nju bit ke kod Be o gra da, broj ni su gra fič ki li sto vi iz ne mač kih ra di o ni ca. Ti pič no iz da nje je gra vi ra Pred­sta­vlja­nje­ ve­li­čan­stve­ne­ po­be­de­ Kar­la­ VI­ nad­ Tur­skom­ kod­ Be­o­gra­da Jo ha na Be nja mi na Ken ke la (Jo hann Be nja min Ken ckel), ko ju je u Frank fur tu 1717. go di ne ob ja vio Jo han Da vid Ger hart (Jo hann Da vid Ger hard).44 Ključ ni tre nu tak bit ke, ka da car ska ko nji ca za u zi ma tur ske ša to re, pri ka zan je u pr vom pla nu. Be o grad ska tvr đa va pod op sad nom palj bom da ta je u po za di ni, dok me­đu pro stor is pu nja va ju okr ša ji dve ju voj ski oba vi je ni di mom. Po red tek stu al nog opi sa do ga đa ja i tu ma ča, u gor njem le vom uglu pred sta vljen je raz vi je ni svi tak sa izo me trij skim pla nom

44 Na rod na bi bli o te ka Sr bi je, inv. br. GR­II­0410, http://di gi tal.nb.rs/2010/di­rect.php?sign=GR­0410.

Slika 6. Bitka kod Beograda avgusta 1717. godine, autor Jan Smit, bakrorez, kolorisan, 1717, Amsterdam, Muzej grada Beograda

Slika 7. Ratna scena kod Beograda 16.8.1717. godine, Jan Huhtenburg, bakrorez, 1725, Hag, Muzej grada Beograda

116

ANA MILOŠEVIĆ

be o grad ske tvr đa ve i op sad nim li ni ja ma. Na sli čan na čin do­ga đaj tre ti ra ju gra vi re iz ne što ka sni jeg pe ri o da Rat na sce na iz op sa de Be o gra da iz knji ge Glück und Unglücks Fälle der in­dem­Königreich­Ser­vien­ge­le­nen­Ha­upt­–­Ve­stung­Bel­grad, ob ja vlje ne u Aug zbur gu 1721. go di ne,45 kao i dvo del na gra vi ra Ga bri je la Bo de ne ra Vic­to­rien­der­Chri­sten­wi­der­den­Erb­fe­ind ko ja u gor njoj zo ni da je pri kaz bit ke kod Be o gra da, a u do njoj

no vo u spo sta vlje ne gra ni ce na kon pot pi si va nja mi ra.46

U ovom sve tlu tre ba po sma tra ti gra vi re ob ja vlje ne u Ho lan di ji i En gle skoj – ze mlja ma sa ve zni ca ma Kar la VI iz vre me na Ra ta za špan sko na sle đe i ka sni je po sred ni ca ma pri skla pa nju mi ra iz­me đu Austri je i Tur ske. Gra vi ra Plan­Be­o­gra­da­iz­1717.­go­di­ne pri ka zu je tre nu tak ka da tur ska voj ska, pri sti gla u po moć op sed­nu tom Be o gra du, ga đa iz to po va austrij ske po lo ža je, 14. av gu­sta 1717. go di ne, dok se u isto vre me na Sa vi i Du na vu od vi ja okr šaj reč nih flo ta.47 Na de snoj stra ni je zid na ko me je is pi san tu mač ko ji či ta gru pa voj ni ka, ko nja ni ka i pe ša ka sa za sta va­ma i po dig nu tim oruž jem. Na gra vi ri Bit ka kod Be o gra da av gu­sta­1717.­go­di­ne, Ja na Smi ta (Jan Smit), ko ju je u Am ster da mu

1717. go di ne iz dao Vi zer de Ve de (Vi ser de Ve e de), bit ka za Be­o grad pri ka za na je u ne ko li ko pla no va, od ko jih zad nji za tva­ra ju be o grad ska tvr đa va i okol na na se lja. Sce na u pr vom pla nu ilu stru je već po me nu ti do ga đaj ko ji je uzet za kul mi na ci ju bit ke za Be o grad: upad u tur ski lo gor i oti ma nje to po va. Kom po zi ci­o nu ži žu pred sta vlja po gi bi ja gro fa Ha u be na, u de snom uglu, is­pred tur skih ša to ra. Me đu pro stor is pu nja va ju eša lo ni ko nja ni ka i pe ša ka dve ju voj ski sa na zna če nim ko man dan ti ma i le gendom

45 Mu zej gra da Be o gra da, inv. br. GI1/1677.46 Voj ni mu zej,inv. br. 11551, iz lo že na u stal noj po stav ci.47 VM, inv. br. 11239.

Slika 8. Ratna scena sa planom Beograda iz 1717. godine, Arnold van Vesterhut, bakrorez, 1717, Rim, Muzej grada Beograda

117

ANA MILOŠEVIĆ

na ho land skom is pod sli ke (slika 6).48 O ve li kom in te re so va nju jav no sti sve do če al bu mi sa gra vi ra ma ko ji opi su ju voj ne po be­de prin ca Euge na Sa voj skog. Njih je, po sop stve nim sli ka ma, u vi še iz da nja u Ha gu ob ja vlji vao Jan Huh ten burg (Jan van Huc­hten burg) sa iz da va čem Ža nom Di mo nom (Jean Du mont). Naj­po zna ti ja su iz da nja iz 1720. i 1725. go di ne pod na slo vom Ba­ta il les gag neés par le Prin ce Euge ne de Sa voye sur les en nemis de­la­foi,­et­sur­ce­ux­de­l’Em­pre­ur­et­l’Em­pi­re,­en­Hon­grie,­en­Ita­lie,­en­Al­le­mag­ne­et­aux­Pays­Bas, ko ja sa dr že pri ka ze dve ve li ke po be de Euge na Sa voj skog ko je su od lu či le ko nač ni is hod austrij sko­tur skog ra ta 176–1718.g. – bit ku kod Pe tro va ra di na

i bit ku kod Be o gra da (slika 7).49

Pred­sta­vlja­nje­bit­ke­za­Be­o­grad­16.­av­gu­sta­1717.g (En gland’s Glory) gra ve ra i iz da va ča Džo na Kar vi ta ma (John Car wit ham)pred sta vlja adap ta ci ju Huh ten bur go ve gra vi re iz po me nu tog al bu ma.50 Na slov sce ne En gland’s Glory, kao i či nje ni ca da je pu bli ko va na pod po kro vi telj stvom naj vi ših dr žav nih vla sti (Ac­cor ding to Act of Par la ment), po ka zu je te žnju naj vi ših kru go va en gle skog dru štva, ali i ši re jav no sti, da se kroz po zi va nje na ra ni ja sa ve zni šta va is tak ne ulo ga ne sa mo en gle ske di plo ma ti je an ga žo va ne pri skla pa nju mi ra 1718. go di ne, već i en gle skog oruž ja. Is toč no pi ta nje je pre sta lo da bu de lo kal ni pro blem ko ji re ša va ju sa mo di rekt ni uče sni ci: Austri ja i Tur ska ili Tur ska i Ru si ja. Ono je po sta lo in te res svih evrop skih si la, ali i po li gon na ko me su se od me ra va le sna ge i rašči šća va le raz mi ri ce, što će

po sta ti vi dlji vo u na red nim go di na ma.51

Na ro čit pod sti caj ima lo je ob ja vlji va nje gra vi ra sa sce nom po be­de kod Be o gra da u Ri mu, kroz ko je se pa pa Kli ment XI – du hov ni po gla var hri šćan stva i nje gov za štit nik u bor bi sa „never ni ci ma“, sla vio kao ini ci ja tor ce log po du hva ta. Pot pu no je oče ki va no da se ka to lič ki kru go vi u Ri mu pa i sam pa pa ja vlja ju kao na ru čioci

48 MGB, inv. br. GI1/467, http://www.mi.sa nu.ac.rs/mu zej.be o grad/d/srp/in­dex.htm.

49 Gra vi re Rat na sce na kod Be o gra da 16.8.1717. go di ne iz Mu ze ja gra da Be­o gra da, inv. br. GI1/2862 i Voj nog mu ze ja, inv. br. 11550, kao i Bit ka kod Pe tro va ra di na iz mu ze ja Voj vo di ne, li sto vi su iz iz da nja ob ja vlje nog 1725. go di ne u Ha gu (gra vi re u ra ni jem iz da nju al bu ma iz 1720. go di ne ne što su ma njih di men zi ja).

50 NBS, inv. br. GR­0410, http://di gi tal.nb.rs/2010/di rect.php?sign=GR­0410. Gra vi ra je oti snu ta sa do ra đe ne Huh ten bur go ve plo če. Za tr go vi nu ma tri ca ma ko ja pred sta vlja la je uobi ča je nu prak su, vi de ti: Шка ла ме ра Ж., Кар то гра­фи ја Ср би је и ју го сло вен ских зе ма ља од по чет ка XVI до кра ја XIX ве ка, у: Ср­би­ја­и­су­сед­не­зе­мље­на­ста­рим­ге­о­граф­ским­кар­та­ма, Га ле ри ја СА НУ, 70, Бе о град 1991, str. 59.

51 Жи во ји но вић Д., По­жа­ре­вач­ки­уго­вор­у­све­тло­сти­по­ли­тич­ких­зби­ва­ња­у­Евро­пи­(1715­1720), Збор ник ИМС 7, Бе о град 1970, str. 201­204.

118

ANA MILOŠEVIĆ

gra fič kih li sto va.52 Gra vi ra Ar nol da van Ve ster hu ta (Ar nol do Van We ster ho ut) Rat­na­sce­na­kod­Be­o­gra­da­16.8.1717.­go­di­ne­sa pa no ra mom gra da po ti če iz Re mon di ni je ve ra di o ni ce u Ri mu (slika 8).53 Na raz vi je nom svit ku dat je kra tak si že i glav ni ak te ri ve li ke po be de. U po sve ti se ka že da je pobe da iz vo je va na usled ve li kog za la ga nja pa pe Kli men ta XI. Na sre di ni sli ke je izo me­trij ski plan lo go ra op sad ne voj ske sa is tak nu tim po lo ža jem je­dini ca. Iz nad pla na Be o gra da, na le voj oba li Sa ve, pri ka zan je ras po red de la op sad ne voj ske. Is pod legen de je pred sta vljen de­talj bit ke, ka da su u od lu ču ju ćem ju ri šu gre na di ri iz tek osvoje­nih tur skih to po va otvo ri li va tru po pro tiv ni ku i na te ra li ga da se u ne re du po vu če. U de snom uglu, sa svim u pr vom pla nu,

je sce na ju ri ša ko nji ce na tur ske po lo ža je.

* * *

Ka ko su se po li tič ke okol no sti u Evro pi za Hab zbur ge po no vo za kom pli ko va le, bi lo je po želj no što pre sa boj nog po lja pre ći za pre go va rač ki sto. Kon gres je odr žan u pe ri o du od 5. ju na do 12. ju la, na jed nom br du kraj Po ža rev ca, a ko nač ni ugo vor o mi ru po sla ni ci su pot pi sa li 21. ju la 1718. go di ne. Te ri to ri jal na raz gra­ni če nja oba vlje na su po prin ci pu uti pos si de tis. Austri ja je do bi la do nji Srem i tzv. Ma lu Vla šku, kao i ve li ki deo Sr bi je, tač ni je se ver nu Sr bi ju sa Be o gra dom, do Za pad ne Mo ra ve, pod ruč je od Dri ne do ušća Ti mo ka u Du nav.54 Po ža re vač ki mir, ko me mo ri­san je naj vi še na kar ta ma ko je pri ka zu ju no vo za do bi je nu hab­zbur šku te ri to ri ju „Kra lje vi nu Sr bi ju“ sa ucr ta nim gra ni ca ma. Sr bi ja po sta je je dan od mno gih Hab zbur ških po se da i iz la zi iz fo ku sa in te re so va nja evrop ske jav no sti. To kom dva de se to go di­šnje austrij ske vla da vi ne, gra vi re sa pred sta vom Be o gra da na­sta vlja ju da se ob ja vlju ju, ali u mno go ma njoj me ri. Či ni lo se da je car Kar lo VI pro pu stio tre nu tak da vr hu nac po pu lar no sti i uni ver zal no odo bra va nje is ko ri sti u ci lju du go roč nog osi gu ra nja

svo je po zi ci je u Evro pi i po li ti ke pre ma Tur skoj.

No vi rat ni su kob iz me đu Austri je i Tur ske, ko ji je iz bio 1737. go di ne, po čeo je po volj no po Hab zbur ge. U Be ču se sma tra lo da je do šao tre nu tak za ko nač ni ob ra čun sa Osman li ja ma i osva ja­nje ce log Bal ka na. Po ku ša lo se sa pri me nom iste for mu le ko ja se ra ni je po ka za la uspe šnom – da se pu bli ko va njem no vog gra fič­kog ma te ri ja la pa žnja jav no sti još je dan put fo ku si ra na Sr bi ju i

52 Op sad ni plan Ta čan na crt gra da i tvr đa ve Be o grad iz Na rod ne bi bli o te ke u Be o gra du, auto ra Do mi ni ka Fran če ski ni ja (Do me ni co Fran ceschi ni), ob ja vio je 1717. go di ne u Ri mu Ći ro Ra na ski e ri (Ci ro Ra naschi e ri). Re pro du ko va no na: http://di gi tal.nb.rs/2010/di rect.php?sign=KR­I­48, ali sa po gre šnim ka ta­lo škim po da ci ma.

53 MGB, inv. br. GI1/407.54 Za pre ci zne gra ni ce od re đe ne mi rov nim ugo vo rom, vi de ti: Па вло вић Д. М.,

op. cit., str. 66, gde je ci ti ran ori gi nal ni član ugo vo ra.

119

ANA MILOŠEVIĆ

„za gre je“ za car sku stvar. Iz da va nje pla no va Be o gra da sa de talj­nim pri ka zi ma i tu ma či ma tre ba lo je da po sve do či ši ro koj jav­no sti da je to kom dva de set go di na hab zbur ške vla da vi ne Be o­grad pre tvo ren u neo svo ji vu tvr đa vu hri šćan stva. Pre da ja Ni ša u austrij ske ru ke, 1737. go di ne, obez be di la je no vi pod sti caj. Kao što je pre dva de set go di na osva ja nje Be o gra da pre su di lo ko nač ni is hod ra ta, sa da se mi sli lo da će osva ja nje Ni ša bi ti taj pre sud ni do ga đaj. Sve li či na ra ni je do ga đa je: ob ja vlju ju se pla no vi osvo­je ne tvr đa ve i sce ne pre da je, a sa ma tvr đa va se ubr za no po pra­vlja i pre pra vlja. Si tu a ci ja je, ipak, bi la umno go me dru ga či ja od one od pre dva de set go di na. Mno ge pri li ke su pro pu šte ne, a vi še ni je bi lo spo sob nih voj sko vo đa po put prin ca Euge na. Uz sve to, na vi di ku je bi la pra va di plo mat ska bor ba Kar la VI da dru ge evrop ske dr ža ve pri zna ju „Prag ma tič nu sank ci ju“, što је re zul­ti ra lo ni zom ustu pa ka i znat nim sla blje njem po zi ci je Hab zbur ga u Evro pi i Car stvu. Već na red ne go di ne rat na sre ća se pro me ni la i iz ofan zi ve se pre šlo u od bra nu. Niš je po no vo iz gu bljen, kao i ce la Sr bi ja – što je re zul ti ra lo tur skom op sa dom Be o gra da i

konač nom pre da jom gra da.

Sa pot pi si va njem Be o grad skog mi ra 1739. go di ne, usah nu lo je in te re so va nje za Be o grad. Kao za ka sne li re ci div, po ja vlju je se po ne ka gra vi ra na ko joj se on po pra vi lu pri ka zu je u iz gle du i ma ni ru s po čet ka XVI II ve ka. Po sled nji ve ći za mah, od stra ne beč kog dvo ra i sa pro pa gand nim ci lje vi ma, do bi će pu bli ko va­nje gra vi ra ne po sred no pre i u vre me iz bi ja nja no vog ra ta 1788. go di ne. Uspeh me dij ske pro pa gand ne kam pa nje iz austrij sko­

turskog ra ta 1716–1718. go di ne vi še ni je po no vljen.

LITERATURA:

Ха бер мас Ј., Јав­но­мње­ње,­ис­тра­жи­ва­ње­у­обла­сти­јед­не­ка­те­го­ри­је­гра­ђан­ског­дру­штва, Бе о град 1969.

Blan ning T., The­Pur­su­it­of­Glory,­Euro­pe­1648­1815, Lon don 2007.

Blan ning T., The Cul tu re of Po wer and the Po wer of Cul tu re, Old Re­gi­me­Euro­pe­1660­1789, Ox ford 2002.

Ти мо ти је вић М., Ра­ђа­ње­мо­дер­не­при­ват­но­сти,­При­ват­ни­жи­вот­Ср­ба­у­Хаб­збур­шкој­мо­нар­хи­ји­од­кра­ја­17.­до­по­чет­ка­19.­ве­ка, Бе о град 2006.

Ge strich A., Ab­so­lu­ti­smus­und­Öffentlichkeit.­Po­li­tische­Kom­mu­ni­ka tion in De utschland zu Be ginn des 18. Ja hr hun derts, Göttingen 1994.

Spon berg Pe dley M., The Com mer ce of Car to graphy, Ma king and Mar ke ting Maps in Eig hte enth­Cen tury Fran ce and En gland, Chi ca go 2005.

Schu mann Ј., Die­an­de­re­Son­ne,­Ka­e­ser­bild­und­Me­di­en­stra­te­gien­im­Ze­i­tal­ter­Le­o­polds­I, Ber lin 2003.

120

ANA MILOŠEVIĆ

Pol lak M., Ci ti es at War in Early Mo dern Euro pe, Cam brid ge 2010.

Adam som J., The Ma king of the An cien­Re gi me Co urt 1500­1700, in: The­Prin­cely­Co­urts­of­Euro­pe­1500­1700, ed. Adam som, J., Lon don 1999.

Levy E., Pro pa gan da and the Je su it Ba ro que, Ber kley and Los An ge­les 2004.

Be nja min V., Umjet nič ko dje lo u raz do blju teh nič ke re pro duk ci je, u: Este­tič­ki­ogle­di, Za greb 1986.

Par shall P., Prints as Ob jects of Con sump tion in Early Mo dern Euro pe, Jo ur nal of Me di e val and Early Mo dern Stu di es, 1998.

No va ko vić Ž., Po ja va i raz voj gra vi ra, u: Sta re kar te, gra vi re i fo to­gra­fi­je­iz­zbir­ke­Mu­ze­ja­gra­da­Be­o­gra­da, CD, Be o grad, bez go di ne iz da nja

To o ley’s Dic ti o nary of Map ma kers,com pi led by To o ley, R. V., Tring, Hert for dshi re 1979. (4)

Mo­narchs,­Mi­ni­sters,­and­Maps:­The­Emer­gen­ce­of­Car­to­graphy­as­a­Tool of Go vern ment in Early Mo dern Euro pe, ed. Bu is se ret, D., Chi­ca go 1992.

Wo od D., Ret hin king the Po wer of Maps, New York 2010.

Bar ber P., Har per, T., Mag­ni­fi­cent­Maps:­Po­wer,­Pro­pa­gan­da­and­Art, Lon don 2010.

Bu is se ret D., In tro duc tion, in: Mo narchs, Mi ni sters, and Maps, 2­3. Za od nos kar to gra fi ja­zna nje­moć, vi de ti: J. B. Har ley, Si len ces and Sec recy: the Hid den Agen da of Car to graphy in Early Mo dern Euro­pe, Ima­go­Mun­di, Vol. 40, Ro u tled ge 1988.

Lan gins J., Con­ser­ving­the­En­lig­hten­ment:­French­Mi­li­tary­En­gi­ne­e­ring­from­Va­u­ban­to­the­Re­vo­lu­tion,­Tran­sfor­ma­ti­ons:­Stu­di­es­in­the­Hi­story­of­Sci­en­ce­and­Tec­hno­logy, Cam brid ge 2003.

Pol lak M., Ci ti es at War in Early Mo dern Euro pe, Cam brid ge 2010.

Prinz­Eugen­und­das­Ba­roc­ke­Österreich, (ka ta log iz lo žbe), Wi en 1986.

Prin ce Euge ne, Ge ne ral­Phi lo sop her and Art Lo ver, Vi en na 2010.

Matsche F., Die­Kunst­im­Di­enst­der­Sta­at­si­dee­Ka­i­ser­Karls­VI,­Iko­no­grap­hie,­Iko­no­lo­gie­und­Pro­gram­ma­tik­des­„Ka­i­ser­stils“, I, Ber lin, New York 1981.

In grao C. W., The­Hab­sburg­Mo­narchy­1618­1815, Cam brid ge 2005, str. 78, 79; Go lo u be va, M., The­Hab­sburgs­and­Cen­tral­Euro­pe,­1683­1723, un pu blis hed; first draf ted 2003.

Ве се ли но вић Р., Ср би ја под аустриј ском вла шћу 1718­1739., у: Исто­ри­ја­срп­ског­на­ро­да, IV­I, Бе о град 1986.

Ro o sen W., Mo dern Di plo ma tic Ce re mo nial: A system Ap pro ach, The­Jo­ur­nal­of­Mo­dern­Hi­story, Vol. 52, No. 3, Chi ca go 1980.

121

ANA MILOŠEVIĆ

Mi lo še vić A., The Fe sti val Bo ok De di ca ted to the Ex chan ge of Austrian and Tur kish De pu ta ti ons in 1719, in: The Pe a ce of Pas sa ro­witz,­1718.

Па вло вић Д. М., По­жа­ре­вач­ки­мир­(1718.­г.),­исто­риј­ска­сту­ди­ја, Но ви Сад 1901.

Wil son P. H., Ger­man­Ar­mi­es,­War­and­Ger­man­po­li­tics­1648­1806, Ro u tled ge 2007.

Шка ла ме ра Ж., Кар то гра фи ја Ср би је и ју го сло вен ских зе ма ља од по чет ка XVI до кра ја XIX ве ка, у: Ср­би­ја­и­су­сед­не­зе­мље­на­ста­рим­ге­о­граф­ским­кар­та­ма, Га ле ри ја СА НУ, 70, Бе о град 1991.

Жи во ји но вић Д., По жа ре вач ки уго вор у све тло сти по ли тич ких зби ва ња у Евро пи (1715­1720), Збор­ник­ИМС 7, Бе о град 1970.

Ana Mi lo še vićBe o grad Uni ver sity Fa culty of Phi lo sophy – Department of Art History

PRO PA GAN DA CAM PA IGN OF THE VI EN NE SE CO URT IN TUR KISH WAR 1716­1718 ON MAPS AND EN GRA­

VINGS

Ab stract

At the be gin ning of the 18th cen tury the pu blic sphe re in Euro pe was a bro a der com mu ni ca tion mo del dif fe rent from the old re pre sen ta ti o nal pu blic. It im plied a mo re ac ti ve audi en ce par ti ci pa tion. Ten den ci es such as “ima ge bu il ding” of a ru ler in pu blic and “im pro ving re pu ta tion” de man ded well tho ught out pro pa gan da cam pa ign with cle ar go als, tar ge ting spe ci fic audi en ce and ac com plis hed thro ugh spe ci fic me dia. The Hab sburgs in si sted on the uni ver sal di men sion of com bat bet we en Chri sti a nity and Islam du ring Tur kish wars. The Em pe ror Char les VI con si de red him self the pro tec tor of the Chri stian world and co un ted on ge ne ral ap pro val in that bat tle. To en su re sup port of Euro pean po wers and sta tes wit hin the Em pi re for the new war aga inst Tur key (1716­1718), the Vi en ne se co urt em ployed all its pro pa gan da ca pa ci ti es that in clu ded the use of prin ted vi sual me dia. Con si de ra ble pro duc tion of maps, si e ge vi ews, pa no ra mas and en gra vings with bat tle sce nes we re part of the pro pa gan da cam pa ign. War events sig ni fi cant for the Em pe­ror and the sta te po li tics we re com me mo ra ted by va ri o us vi sual pro­ducts me ant to in flu en ce pu blic thro ugh “me dia stra tegy”. The in ten tion of the hig hest co urt of fi ci als was to “win” wi der Euro pean pu blic and pu blic wit hin the Em pi re for the Em pe ror’s cru sa de mis sion with pro li­fic prin ted pro duc tion and its di stri bu tion. Mass pro duc tion of grap hic she ets was re la ti vely fast and che ap, its di stri bu tion was easy and that ma de it su i ta ble for in for ming and pro pa gan da. The me dia cam pa ign tar ge ted the pu blic in the Em pi re, espe ci ally Ger man prin ci pa li ti es that had not pro vi ded Hab sburgs’ mi li tary for ces with arms. The cam pa ign ap pe a led to the Ger man so li da rity and dyna stic pa tri o tism. Pro pa gan da that tar ge ted wi der Euro pean pu blic was aimed to win uni ver sal ap­pro val and sup port. The Vi en ne se co urt cam pa ign was well re ce i ved and be ca me a prac ti ce of many Euro pean co urts to com me mo ra te the­

122

ANA MILOŠEVIĆ

ir par ti ci pa tion in “glo ri o us vic tory of Chri sti a nity”, and in de pen dent publis hers saw pro fit in the ir pu blis hing.

Key­ words:­ Tur kish War 1716–1718, Bat tle of Bel gra de, Char les VI, prin ted vi sual me dia, pro pa gan da, Euro pean pu blic