Barker Klajv EVERVIL Prevod: ivkovi Mirjana Barker Clive EVERVILLE, 1994. Serija "Knjiga umetnosti" (2) RUNE 1996.

Prvi deo: BIO JE, JESTE I BIE I 1. Nada je bila ta koja ih je upropastila. Nada, i ube enje da ih je Provi enje kanjavalo, i te kako kanjavalo, zbog njihovih snova. Ve su tolike izgubili tokom puta - decu, iscelitelje, vo e, svi su im oni bili oduzeti - nema sumnje, razmiljali su oni, Bog e ih potedeti daljnjih gubitka i nagradie njihove patnje i trud tako to e ih odvesti do mesta gde e svega biti u izobilju. Kada su se javili prvi znaci meave - oblaci spram kojih je olujno nebo Vajominga to se izdizalo iza vrhova ispred njih izgledalo paperjasto, tek iverje leda na vetru - stali su da govore jedni drugima: ovo je poslednje iskuenje. Ako sada odustanemo, ako nas zaplae oblak i led, to e znaiti da su svi oni koje smo pokopali du puta umrli uzalud; da su oni patili uzalud i da smo i mi patili uzalud. Moramo dalje. Sada vie nego ikada moramo verovati u san o Zapadu. Konano, govorili su jedni drugima, tek je prva nedelja oktobra. Moda emo doiveti koju oluju dok se budemo peli, ali do dolaska zime ve emo prei preko planina i sii na drugu stranu, ve emo biti usred miomirisnih livada. Znai, idemo dalje; dalje, zarad sna. Sada vie nije bilo povratka. ak i da snegovi koji su padali protekle nedelje nisu zatvorili prolaz iza pionira, konji su bili u toj meri izgladneli i toliko slabi posle uspona, da nisu bili u stanju da odvuku kola nazad kroz planine. Putnici nisu imali izbora, morali su da nastave napred, mada su ve odavno izgubili svaku predstavu o tome gde se nalaze i putovali su naslepo kroz belinu koja se u svojoj sveobuhvatnosti mogla meriti sa crnilom ponoi. Povremeno bi vetar na trenutak rasterao oblake, ali nigde nije bilo ni traga nebu ili suncu. Samo jo jedan nemilosrdni vrh koji se uzdizao izme u njih i obeane zemlje; sa vrha je lagano raznoen sneg u obliku perjanice, sneg koji je potom padao i sputao se na padine preko kojih e oni morati da pre u ako misle da preive. Gajili su jo sasvim malu nadu; i ona je svakim danom postajala sve manja. Od osamdeset tri punonadene due koliko ih je krenulo iz Indipendensa u Misuriju, u prolee 1848. (taj broj se tokom puta uveao jo za est novoro enadi), preivelo ih je trideset jedno. Tokom prva tri meseca putovanja, kroz Kanzas, u Nebrasku, zatim preko 487 milja Vajominga, imali su samo est smrtnih sluajeva. Troje se utopilo, dvoje je odlutalo i verovalo se da su ih ubili Indijanci; jedna se sama obesila o drvo. Me utim, sa letnjim vruinama stigle su i boletine, a iskuenja sa kojima su se sretali na putovanju poela su da uzimaju danak. Prvo su podlegli veoma mladi i veoma stari, razbolevi se zbog loe vode ili ukvarenog mesa. Mukarci i ene koji su jo pre pet ili est meseci bili u naponu snage, otporni, hrabri i vrsti, suili su se i propadali kako su se zalihe hrane smanjivale, a zemlja, za koju im je reeno da e ih snabdevati raznovrsnom divljai i svakovrsnim voem, nije ispunjavala obeanja. Mukarci su znali da se udalje od karavana na po nekoliko dana u potrazi za hranom, da bi se vratili upalih oiju i praznih ruku. I tako se dogodilo da su se putnici, ve dosta oslabljeni, suoili sa hladnoom iji se uinak pokazao koban. U roku od tri nedelje preminulo je etrdeset sedam osoba; za to su bili krivi mraz, sneg, iscrpljenost, izgladnelost i beznadenost. Hermanu Dejlu, koji je najvie znao o poslu lekara me u preivelima posle smrti doktora Hodera, zapala je dunost da belei one koji su preminuli. Kada su stigli do Oregona, prijatne zemlje na Zapadu, saoptio je preivelima da e se svi zajedno pomoliti za preminule i odati dunu poast svakoj dui ponaosob, iju je smrt on zabeleio u svom dnevniku. Do tog srenog vremena, ivi se nisu preterano brinuli za mrtve. Oni su otili u topao i blaeni zagrljaj Boji i nee uzeti za zlo onima koji su ih pokopali to to su im grobovi bili plitki ili izreene molitve kratke. "Govoriemo o njima s ljubavlju", izjavio je Dejl, "kada do emo do daha." Dan poto je dao ovo obeanje preminulima, i sam im se pridruio, njegovo telo se predalo dok su se probijali kroz sneno polje. Njegov le ostao je nepokopan, bar ga nije pokopala ljudska ruka. Padao je tako gust sneg da je Dejlov le nestao sa vidika pre no to su preostali putnici izme u sebe podelili njegove oskudne zalihe.

2

Te noi, Ivan Bebkok i njegova ena Alisa preminuli su u snu, a Meri Vilkoks k,oja je nadivela svo petero svoje dece i gledala mua kako vene i umire od tuge, izdahnula je sa jecajem na usnama koji je nastavio da odzvanja licem planine i poto se umorno srce iz koga je potekao smirilo. Osvanuo je dan, ali nije doneo nikakvu utehu. Nastavio je da pada gust sneg. Nigde nije bilo ni jedne jedine pukotine u oblacima koja bi pokazala pionirima ta lei ispred njih. Ili su sputenih glava, suvie umorni da bi govorili, a kamoli pevali, kao to su inili u razdraganim mesecima, maju i junu, aljui hosane put nebesa u slavu ove pustolovine. Nekolicina se molila u tiini, molei Boga za snagu da preive. A neki su, moda, obeavali u svojim molitvama da e, ako im snaga bude podarena i ako prebrode ovu belu divljinu, te stignu do kakvog zelenog mesta, njihova zahvalnost biti bezgranina i da e do kraja ivota tvrditi kako i pored svih jada koje sa sobom donosi ovaj ivot, nijedan ovek ne treba da okrene le a Bogu, jer Bog predstavlja nadu i on je Vean. 2. Na poetku putovanja bilo je ukupno trideset dvoje dece u karavanu. Sada je ostalo samo jedno. Zvala se Miv O'Konel; neugledna dvanaestogodinjakinja u ijem se mravom telu krila odvanost koja bi zapanjila one to su vrteli glavama u prolee i govorili njenom ocu udovcu da nema izgleda da dete preivi putovanje. Bila je sama kost i koa, govorili su, slabih nogu, osetljivog stomaka. Slaboumna tako e, najverovatnije, aputali su, zaklanjajui usta akama, isto kao i njen otac Harmon, koji je, dok se drutvo okupljalo u Misuriju, nadugako i nairoko priao o svojim planovima na Zapadu. Oregon bi mogao biti raj, govorio je, ali nisu ume i planine bile te koje e od njega napraviti mesto ljudskog trijumfa: to je bio slavan, sjajan grad koji je on tamo nameravao da izgradi. Idiotsko truanje, mislili su ostali, naroito kada dolazi od jednog Irca koji je video samo Dablin i sporedne ulice Liverpula i Bostona. ta je on mogao znati o kulama i palatama? Kada su krenuli na put, oni koji su se izme u sebe podrugivali Harmonu postali su mnogo manje diskretni, tako da je on ubrzo nauio da o svojim ambicijama da postane osniva gradova pria samo sa svojom kerki. Njegovi saputnici imali su mnogo skromnije nade vezane za zemlju koja je leala ispred njih. Malo drvene gra e od koje e sagraditi kolibu; plodnu zemlju; pitku vodu. Sumnjiavo su gledali na svakoga ko je imao kakvu veu viziju. Me utim, skromnost njihovih zahteva nije ih kasnije potedela smrti. Mnogi mukarci i ene koji su bili najreitiji u iskazivanju svog prezira prema Harmonu sada su bili mrtvi, pokopani daleko od plodne zemlje ili pitke vode, dok su ludak i njegova kerka, koja je bila sama kost i koa, i dalje bili ivi. Ponekad, ak i tokom tih poslednjih oajnikih dana, Miv i Harmon bi aputali dok su zajedno koraali pored svog kljuseta nalik na kostur. A ako bi vetar na trenutak promenio pravac, poneo bi njihove rei do uiju onih u blizini. Iako su bili iscrpljeni, otac i ker i dalje su priali o gradu koji e sagraditi kada se ovo putovanje okona; udo koje e uveliko iveti i poto sve kolibe u Oregonu istrunu, a seanja na one koji su ih sagradili pretvore se u prah. ak su imali i ime za taj metropolis koji prkosi vremenu. Nazvae ga Evervil. Ah, Evervil! Koliko je samo noi Miv sluala oca kako govori o tom mestu, oiju uprtih u pucketavu vatru, ali pogleda usmerenog na jedan sasvim drugaiji prizor: ulice, trgove i otmene kue tog uda koje tek treba stvoriti. "Ponekad mi se ini kao da si ve bio tamo", rekla mu je Miv jedne veeri poznog maja. "Oh, ali jesam, slatka moja devojice", odvratio joj je on, zurei preko otvorenog prostranstva u sunce na zalasku. Bio je to oronuo, namuen ovek, ak i u tim mesecima izobilja; me utim, dahom svoje vizije nadokna ivao je usko elo i tanke usne. Volela ga je bezpogovorno, kao i njena majka pre nje, a najvie kada je govorio o Evervilu. "Pa kada si ga video?" stala je da ga izaziva. "Oh, u snovima", odvratio je. Spustio je glas do apata. "Sea li se Ovena Budenbauma?" "Oh, da." Kako je iko mogao da zaboravi neobinog gospodina Budenbauma, koji se kratko druio s njima u Indipendensu? Svetla crvenkastouta brada, koja je poela da sedi; navoteni brkovi upereni uvis;

3

najluksuzniji krzneni kaput koji je Miv ikada videla, i tako muzikalan glas da su i najnejasnije stvari koje je govorio (a koje su sainjavale okosnicu njegovih izlaganja, bar to se Miv ticalo) zvuale poput nebeske mudrosti. "Bio je divan", ree ona. "Zna li zato je nas odabrao? Zato to me je uo kako te zovem po imenu, znao je ta znai." "Rekao si da znai radost." "I znai", odvrati Harmon, nagnuvi se malo blie svojoj keri, "ali to je tako e ime jednog irskog duha, koji se javlja ljudima u snovima." Nikada ranije nije ovo ula. Razrogaila je oi. "Je li to istina?" "Nikada ne bih mogao da te slaem", odvrati on, "ak ni u ali. Da, dete, istina je. Kada me je uo kako te dozivam, uhvatio me je za ruku i rekao: Snovi su vrata, gospodine O'Konel. To su bile prve rei koje mi je rekao." "ta je bilo potom?" "Zatim je kazao: Ako imamo hrabrosti da prekoraimo prag..." "Nastavi." "Ostavimo to za neki drugi dan." "Tata!" pobuni se Miv. "Moe da se ponosi dete. Da nije bilo tebe, nikada ne bismo upoznali gospodina Budenbauma, i ja verujem da nam se srea promenila onog trenutka kada smo ga sreli." Odbio je da nastavi razgovor na tu temu i stao naglas da razmatra koje drvee bi moglo da se posadi u glavnoj ulici Evervila. Miv je znala da ne treba da ga pritiska, ali je od tada mnogo razmiljala o snovima. Ponekad bi se probudila usred noi sa iskrzanim deliima sna koji su joj lebdeli oko glave, i ostajala da lei, gledajui zvezde, razmiljajui: Da li sam bila na vratima? Da li se na drugoj strani nalazilo neto divno, to sam ve zaboravila? Odluila je da ne dozvoli da joj ti delii umaknu, i posle malo vebe nauila je kako da ih vrsto epa poto se probudi; naglas ih je sama sebi opisivala. Zakljuila je da su rei u stanju da ih sauvaju, ma kako jednostavne bile. Nekoliko slogova bilo je dovoljno da zadri san. O tom svom umeu nikome nije govorila (nije ga ak pomenula ni ocu), i ono je predstavljalo prijatnu razonodu u dugim, pranjavim danima leta kada je sedela u kolima i nadovezivala delie snova kojih se seala jedne na druge, tako da su oni sainjavali prie udnije od svih koje su se mogle nai u njenim knjigama. to se tie milozvunog gospodina Budenbauma, njegovo ime nije dosta dugo ponovo bilo pomenuto. Kada je konano, me utim, bilo pomenuto, okolnosti su bile tako udne da ih Miv nee zaboraviti do smrtnog dana. Ulazili su u Ajdaho, i prema proraunima dr Hodera (koji je okupljao skupinu svake tree veeri i obavetavao ih o napredovanju), postojali su veliki izgledi da prebrode Plave planine i ugledaju plodne doline Oregona pre nego to vazduh pone da mirie na jesen. Iako su im zalihe bile na izmaku, bili su bodri duhom, i u zanosu trenutka, Mivin otac rekao je neto o Evervilu: usputna primedba koja je mogla neprimeeno da pro e da jedan od putnika, sva alica po imenu Gudhju, nije oseao negativne posledice viskija i samo traio povod za kavgu. Naao ga je u dotinoj primedbi i sa apetitom se okomio na njega. "Taj tvoj prokleti grad nikada nee biti sagra en", rekao je Harmonu. "Niko od nas ga ne eli." Rekao je to glasno i izvestan broj ljudi - osetivi da je na pomolu tua i poto su bili eljni razonode - pri oe da prisustvuju raspravi. "Ne obraaj panju na njega, tata", promrmljala je Miv ocu, posegnuvi za njegovom akom. Ali videla je po njegovim skupljenim ve ama i stisnutoj vilici da ovom izazovu nije nameravao da okrene le a. "Zato tako govori?" upitao je Gudhjua. "Zato to je glupo", odvratio je pijanica. "A ti si budala." Izgovorio je to zapliui jezikom, ali sa oiglednim prezirom u glasu. "Nismo doli ak ovamo da bismo iveli u tvom malom kavezu." "To nee biti kavez", odvratio je Harmon. "Bie to nova Aleksandrija, nova Vizantija." "Nikad uo ni za jedno od nji'", javi se neki trei glas.

4

ovek koji je to rekao bio je pravi bik po imenu Potrak. Miv je zadrhtala kada ga je ugledala, iako je stajala u zaklonu oevog ramena. Gudhju je bio brbljivac i nita vie. Me utim, Potrak je bio grubijan koji je jednom tako pretukao svoju enu da se razbolela i umalo nije umrla. "To su bili veliki gradovi", ree Harmon, i dalje uspevajui da sauva prisebnost, "u kojima su ljudi iveli u miru i blagostanju." "Gde s' nauio svo to sranje?" pljunu Potrak. "Vidim da ita mnogo knjige. Gde ih uva?" Uputio se ka O'Konelovim kolima. "'O ih sam izvadi, il' da ja to uradim umesto tebe?" "Dalje od naih stvari!" ree Harmon, zakrivi biku prolaz. Ne zastavi, Potrak iz sve snage tresnu Harmona, oborivi ga na tle. Zatim se, praen Gudhjuem, popeo otpozadi na kola i povukao platno. "Sklanjaj se odatle!" ree Harmon, podigavi se i posrui krenuvi ka kolima. Kada se primakao na nekoliko koraka, Gudhju se okrenuo sa noem u ruci. Uputio je Harmonu pijani, smrdljivi osmeh. "Ug-uh", ree. "Tata..." pozva ga Miv planim glasom, "...nemoj, molim te." Harmon se okrenu da pogleda ker. "Sa mnom je sve u redu", ree on. Nije nastavio dalje, ve je jednostavno ostao da stoji i posmatra Gudjua kako se pentra na kola i zajedno sa Potrakom poinje da pretura po unutranjosti. Buka koju su pri tome pravili privukla je nove posmatrae, ali nijedan od njih nije pritekao upomo Harmonu i njegovoj keri. Malo njih je volelo Potraka, i ti nisu bili nimalo brojniji od onih koji su voleli O'Konelove, ali svi su dobro znali ko moe vie da im naudi. Iz kola se zaulo zadovoljno gun anje, i Potrak se pojavio sa tamnom krinjom od tikovine, paljivo uglaanom, koju je jednostavno bacio na zemlju. Skoivi na tle ispred svoje kohorte, Gudhju stade da otvara krinju noem. Kada mu nije polo za rukom da je otvori, iznervirano je poeo da bode poklopac. "Nemoj je unititi", uzdahnu Harmon. "Ja u ti je otvoriti." Skinuo je klju koji mu je visio oko vrata i kleknuo da otkljua sanduk. Sada je i Potrak siao sa kola i gurnuvi Harmona u stranu, udarcem noge otvorio poklopac. Miv je mnogo puta do tada videla stvari koje su se nalazile unutra. Nisu imale neku vrednost za neobrazovane - tek nekoliko smotuljaka hartije uvezanih konim kaievima - ali za nju i njenog oca, oni su predstavljali pravo blago. Na tim listovima pergamenta nalazio se grad Evervil koji je ekao da bude ro en: njegova raskra i njegovi trgovi, parkovi, bulevari i venica. "ta sam rekao?" pljunu Potrak. "Rekao si knjige", odvrati Gudhju. "Rekao sam sranje, to sam rekao", primeti Potrak, preturajui po smotuljcima hartije i razbacujui ih tamo-amo u potrazi za neim to bi za njega imalo bilo kakvu vrednost. Miv uhvati oev pogled. Tresao se od glave do pete, lice mu je bilo pepeljasto sivo. Izgleda da je njegov bes nadjaao fatalizam, to joj je bilo i te kako drago. Hartije su se mogle nadoknaditi. On ne. Potrak je odustao od kopanja i, sudei prema izrazu dosade na licu, bio je spreman da se vrati mlaenju ene. Moglo se desiti da upravo to i uradi da Gudhju nije ugledao neto to se nalazilo na dnu sanduka. "ta je ovo?" upita on, sagnuvi se i posegnuvi u njega. Neobrijano lice mu se razvue u osmeh. "Ovo mi ne lii na neko sranje." Izneo je svoje otkrie na svetlost dana, izvadivi ga iz komada hartije u koji je bilo uvijeno i podigavi ga da ga okupljeni vide. Bilo je to neto to ak ni Miv nikada nije videla, i ona zbunjeno zamirka. Liilo je na nekakav krst, ali takav krst nijedan hrianin ne bi nosio, to joj je bilo jasno. Prila je ocu i proaputala: "ta je to, tata?" "To je poklon..." odvratio je, "...od gospodina Budenbauma." Mara Vintrop, jedna od retkih ena koja je bila bar ponekad ljubazna prema Miv, sada istupi iz gomile posmatraa da izbliza osmotri ono to je Gudhju naao. Bila je to krupna ena otrog jezika, i kada je progovorila gomila je na trenutak prestala da mrmlja. "Meni to lii na komad nakita", ree ona, okrenuvi se prema Harmonu. "Da li je pripadalo tvojoj eni?"

5

Miv se esto kasnije pitala ta je bilo njenom ocu u tom trenutku; da li su ga tvrdoglavost ili perverznost spreile da izrekne bezbolnu la. ta god da je bilo u pitanju, odbio je da se poslui laima i da se time izvue. "Ne", ree on. "Nije pripadalo mojoj eni." "ta je to onda?" zanimalo je Gudhjua. Odgovor nije siao s Harmonovih usana ve je dopro iz gomile. "Jedan od znakova avola", zauo se neiji kretav glas. Glave se okrenue, a osmesi nestae sa lica kada se iz zadnjih redova pojavio Enoh Vitni. Nije bio mantija, ali je prema vlastitom opisu bio najbogobojaljiviji od svih njih; dua kojoj je Gospod naredio da motri na svoje saputnike i da ih stalno podsea na to da u njihovim redovima postoji Neprijatelj. Bio je to muan zadatak, i on je retko proputao priliku da podseti svoje tienike na to koliko pati zbog njihove neisti. Na sebe je preuzeo odgovornost da javno ukori svakoga ko se ogluio o zapovesti delom, reju ili namerom - bludnika, razume se, preljubnika, prevaranta. A veeras, tovatelja bezbonih stvari. Stao je ispred grenog oca i keri i nakostreivi se poeo da preti. Bio je to visok, mrav ovek, ije su oi bile suvie zaokupljene svojom dunou, tako da se nikada ni na emu nisu zadravale due od jednog trenutka. "Od poetka si se ponaao kao krivac, O'Konele", ree on, prelazei pogledom sa optuenog na Miv, te na predmet koji je drao Gudhju. "Ali nikako nisam mogao da prodrem do korena tvoje krivice. Sada razumem." Pruio je aku. Gudhju spusti krst u nju i povue se. "Ni za ta ja nisam kriv", ree Harmon. "Ovo je nita?" upita Vitni, podigavi glas. Imao je snaan glas koji je neumorno vebao. "Ovo je nita?" "Rekoh da nisam kriv ni..." "Reci mi, O'Konele, kakvu uslugu si uinio avolu, zbog koje te je nagradio ovom poganom stvari?" Zaue se uzdasi me u prisutnima. Retko ko se usu ivao da tako otvoreno govori o Onom Zlom; bili su navikli da se takvi razgovori vode apatom, u strahu da ne privuku panju onoga o kome se govori. Vitni nije gajio takvo strahopotovanje. On je ponekad govorio o avolu sa pravim apetitom. "Nisam uinio nikakvu uslugu", odvrati Harmon. "Onda je to bio poklon." "Da." Novi uzdasi. "Ali ne od avola." "Ovde je Sotona umeao svoje prste!" riknu Vitni. "Nije!" drekom mu odvrati Harmon. "Nemam ja nikakva posla sa avolom. Ti si taj koji sve vreme pria o Paklu, Vitni! Ti si taj koji u svakom uglu vidi avola! Ja smatram da avo ne vodi mnogo rauna o nama. Ja mislim da je on na nekom lepom mestu..." " avo je svuda!" odvrati Vitni. "eka da pogreimo i padnemo." Te rei nisu bile upuene Harmonu, ve okupljenima iji se broj neto osuo kada se Vitni pojavio. "Nema mesta, ak ni u divljim predelima sveta, gde on ne motri na nas." "Ti govori o avola onako kako pravi hriani govore o svemonom Bogu", primeti Harmon. "Ponekad se pitam gde lei tvoja odanost!" Ovaj odgovor raestio je Vitnija. "Kako se usu uje da sumnja u moju pravinost", zapenua on, "kada imam dokaz, dokaz koji drim u aci, o tvojim bezbonim poslovima!" Okrenuo se prema gomili. "Ne smemo da trpimo ovog oveka u naoj sredini!" ree on. "Navui e nam nesreu na vrat, sluei svojim paklenim gospodarima!" Isturio je medaljon i zaao me u pastvu. "Kakav vam je jo dokaz potreban pored ovog? Ovaj krst predstavlja parodiju naeg Gospodara!" Ponovo se okrenuo prema Harmonu, bodui prstom optuenoga. "Ponovo te pitam: kakvu si uslugu uinio za ovo?" "A ja tebi kaem, poslednji put, da e biti avoljev najvei saveznik sve dok ne prestane da nalazi njegove prste u naim ivotima." Sada je govorio blago, kao da se obraa kakvom uplaenom detetu. "Tvoje neznanje je pravi blagoslov za avola. Svaki put kada se podrugne onome to te zbunjuje, on se smeje. Ti si taj koga on voli, Vitni, ne mene. Tebi se on zahvaljuje u svojim veernjim molitvama." Uloge su bile tako jednostavno i reito zamenjene da Vitni na trenutak nije u potpunosti shvatio da je poraen. Zurio je u svog protivnika namrtenog lica, a Harmon se okrenuo i obratio gomili. "Ako ne elite da ja i moja ker nastavimo put sa vama", ree on, "ako verujete u klevete koje ste uli, onda to sada i recite, i mi emo otii svojim

6

putem. Ali budite ube eni, svi vi budite ube eni, da u mom srcu i glavi nema niega to sam Bog nije tamo stavio..." U oima su mu se javile suze dok je zavravao ovaj govor, a Miv je uvukla svoju aku u njegovu ne bi li mu pruila utehu. Jedno pored drugog stajali su ispred okupljenih, ekajui presudu. Nastupila je kraa tiina. Nije ju prekinuo Vitni; uinila je to Mara Vintrop. "Ne vidim razloga zbog koga biste vi otili svojim putem", ree ona. "Zajedno smo krenuli na ovaj put. ini mi se da bi zajedno trebalo i da ga okonamo." Jednostavnost i razboritost ovih rei doli su kao olakanje za gomilu posle svih onih pria o Bogu i avolu. Tu i tamo zaulo se odobravajue mrmljanje, a nekolicina se spremala da ode. Drama se okonala. ekao ih je posao: tokovi koje je trebalo privrstiti, gula koji je trebalo promeati. Me utim, pravoverni Vitni nije imao nameru da pusti svoju pastvu bez jo jednog upozorenja. "Ovo je opasan ovek!" zarea on. Bacio je medaljon u blato i zgazio ga petom. "Povui e nas za sobom u pakao." "Nee on nas nikuda da povue, Enoe", ree Mara. "A sada se lepo o'ladi, vai?" Vitni baci ogoreni pogled u Harmonovom pravcu. "Paziu ja na tebe", ree on. "To me tei", odvrati Harmon, a Mara ga nagradi kratkim kikotom. Kao da ga je zvuk smeha prepao, Vitni se urno udaljio, proguravi se kroz gomilu i mrmljajui dok je odlazio. "Bie bolje da se pazi", ree Mara Harmonu dok je odlazila. "Taj tvoj jezik mogao bi ovih dana da te uvali u nevolju." "Veeras si bila veoma ljubazna prema nama", odvrati on. "Hvala ti." "Uinila sam to zbog deteta", ree mu Mara. "Ne elim da pomisli kako je ceo svet lud." Posle toga je otila, ostavivi Harmona da pokupi razbacane hartije i vrati ih u krinju. Kada joj je otac okrenuo le a, Miv se dade u potragu za medaljonom, podigla ga je i stala pomno da ispituje. Svi opisi koje je ula u poslednjih nekoliko minuta izgledali su joj uverljivi. Bila je to lepa stvarica, u to nije bilo sumnje. Sijala je poput srebra, ali je tako e svetlucala bojom - skarletnom i nebesko plavom. Svaka dama, supruga ili ne, bila bi srena da ga nosi. Ali oigledno je to bilo neto vie od komada nakita. U sredini se nalazila neka figura, rairenih ruku nalik na razapetog Hrista, osim to je ovaj spasilac bio potpuno nag. Sigurno nije predstavljao avola. Nije bilo nieg zastraujueg u njegovoj pojavi: nije imao raskoljena kopita, niti rogie. Iz njegovih aka i glave nicali su oblici, kao i izme u nogu, od njih je neke prepoznala (majmun; munja; dva oka, jedno iznad, jedno ispod), a neki su premaivali njeno znanje. Ali nijedan od njih nije izgledao zao ili pogan. "Ne bi trebalo dugo da gleda u njega", ula je oca kako joj govori. "Zato?" upitala je, ne skreui pogled. "Hoe li me zaarati?" "Da ti kaem istinu, ne znam ta e uiniti", ree joj otac. "Zar ti gospodin Budenbaum nije kazao?" Otac posegnu preko njenog ramena i neno joj uze medaljon. "Oh, kazao mi je, i te kako mi ja kazao", odvrati Harmon, vrativi se do sanduka i spustivi medaljon u njega, "samo to ga nisam ba najbolje shvatio." Poto je sakupio sve to je bilo u krinji, spustio je poklopac i stao da je tegli nazad ka kolima. "Mislim da ne bismo vie smeli naglas da pominjemo ime tog oveka." "Zato da ne?" upita Miv, odluivi da izvue iz oca neke odgovore. "Je li on r av ovek?" Harmon spusti sanduk na stranji kraj kola. "Ne znam kakav je on ovek", odvrati on, tihim glasom. "Da ti kaem istinu, ne znam, zapravo, da li je on uopte ovek. Moda..." on uzdahnu. "ta, tata?" "Moda sam ga sanjao." "Ali i ja sam ga videla." "Onda smo ga moda oboje sanjali. Moda je Evervil, zapravo, to, i nikada nee ni biti nita vie od toga. Samo na san." Otac je rekao Miv da je nee lagati i ona mu je verovala, ak i sada. Ali kakav je to san stvarao predmete stvarne poput toga medaljona koji je upravo drala u aci? "Ne razumem", ree ona.

7

"Razgovaraemo o tome neki drugi put", ree Harmon, preavi akom preko namrtenog ela. "Za sada je dosta." "Kai mi samo kada", ree Miv. "Znaemo kada za to do e vreme", odvrati Harmon, gurnuvi sanduk nazad kroz platno i sklonivi ga s vidika. "Tako je to sa tim stvarima." II 1. Te stvari, te stvari: ta su, zapravo, predstavljale te stvari? Narednih nekoliko nedelja, dok je karavan krivudao kroz Ajdaho, sledei trag utisnut tokom petogodinjeg osvajanja Zapada, Miv je mozgala o tajanstvenosti svega onoga to je tog dana videla i ula. Istinu govorei to mozganje predstavljalo je razonodu - isto kao i nadovezivanje delia snova - dobrodolu razonodu na jednolinom putovanju. Vreme je tokom poznog juna i jula uglavnom bilo sparno, i niko nije imao mnogo snage za igre. Lako je bilo odraslima, razmiljala je Miv. Imali su karte i razmirice zbog kojih su se puili. Bavili su se tako e onim poslom kojim se izme u sebe mukarci i ene bave, a koji njen dvanaestogodinji mozak nije u potpunosti shvatao, mada je eznula da shvati. Bilo je oigledno, zakljuila je na osnovu svojih posmatranja, da su mladii voljni da mnogo ta uine za devojku koja zna kako da ih oara. Sledili bi je unaokolo poput pasa, eljni da joj ugode; ako bi to poelela, i budale su pravili od sebe. Te obrede nije jo ponajbolje shvatala, ali bila je dobar uenik i znala je da je to bila - za razliku od zagonetnog gospodina Budenbauma - tajna koju e na kraju razreiti. to se tie njenog oca, bio je mnogo povueniji posle sukoba sa Vitnijem, druio se sa ostalim putnicima manje nego ranije, a kada je to i inio, sve bi se zavravalo samo na nezanimljivim uljudnostima. U sigurnosti i tajnosti kola, me utim, nastavio je da kuje planove za izgradnju Evervila, razra ujui ih jo pomnije nego pre. Samo je jednom pokuala da ga odvue od njegovih prouavanja. Strogo joj je kazao da ga ostavi na miru. Rekao je da mu je namera da naui Evervil napamet, tako da, ako Potrak ili Gudhju ili njima slini pokuaju i uspeju da unite planove, moe da podigne sjajni grad po seanju. "Budi strpljiva, srce", rekao joj je, smekavi. "Jo samo nekoliko nedelja i prebrodiemo planine. A onda emo pronai dolinu i poeti." I to mu je poverovala, kao to je verovala i u sve ostalo to bi rekao, i ostavila ga je da kuje planove. ta je to nekoliko nedelja? U me uvremenu e se zadovoljiti trostrukom nepoznanicom, tajanstvom snova, neizgovorenim stvarima i pitanjem odnosa izme u mukaraca i ena. Zaas e se obreti u Oregonu. To je bilo sasvim izvesno. 2. Me utim, toplota je napustila svet jo pre nego to se avgust okonao, i krajem tree nedelje, kada Plave Planine jo ni najotrije oko nije moglo da nazre, a sledovanja hrane bila toliko smanjena da su neki bili suvie slabi da bi hodali, oko logorskih vatri proneo se glas da, prema tvr enju prijateljski raspoloenih domorodaca, oluje neuobiajene jaine za to doba godine ve silaze sa visina. eldon Stardis, koji je do tada upravljao karavanom krajnje popustljivo (neki su govorili da je to njegov stil; a drugi da je on, naprosto, slabi i sklon piu), sada je poeo da pouruje one koji su usporavali napredovanje. Ali to je prouzrokovalo poveanje broja slabih i bolesnih pionira, greke i nesreni sluajevi postali su ei, to je sve zajedno samo jo vie doprinosilo kanjenu koje je bilo neizbean deo ovakvih putovanja: izgubljeni tokovi, povre ene ivotinje, zakren put. Negde poetkom septembra smrt je postala njihov saputnik, tako je bar Miv verovala. U poetku je nije videla, ali bila je ube ena da je tu. Nahodila se u zemlji oko njih, ubijala je ive stvorove svojim dodirom ili dahom. Drvee koje je u ovo doba godine trebalo da bude prepuno plodova ve je bilo ostalo bez lia i ogolelo. ivotinje, velike i male, mogle su se videti mrtve ili na samrti pored puta. Samo su se muve koje su obletale oko leeva gojile ovog septembra; ali Smrt je bila prijateljica muva, zar ne? Nou, ekajui da joj san sklopi oi, mogla je da uje ljude kako se mole u oblinjim kolima, preklinjui Boga da zauzda Smrt.

8

Nije pomagalo. Ipak ih je pohodila. Malog sina Mare Vintrop, Vilijema, koji se rodio u Misuriju samo dve nedelje pre poetka putovanja. Oca Deka Potraka, koji je bio ista onakva ivotinja kao i njegov sin i koji je iznenada zanemoao i preminuo usred noi (ali ne tiho kao mali Vintrop, ve uz uasno vritanje i proklinjanje). Sestre Brendu i Merijel onberg, obe usedelice, iju smrt su otkrili tek kada se karavan u sumrak zaustavio, a njihova kola nastavila dalje, jer su mrtve ene njima upravljale. Miv nije mogla da se ne zapita zato je Smrt izabrala ba te due. Mogla je da shvati zato je odnela njenu majku: bila je veoma lepa, graciozna i puna ljubavi. elela je da osiromai svet njenim uklanjanjem, a sebe da obogati. Ali zato su joj bili potrebni beba, starac i dve uvenule sestre? Nije gnjavila oca takvim pitanjima; ve je ionako bio dovoljno razdraljiv i u poprilinom kripcu. Iako njihova kola jo nisu pokazivala znake propadanja, a konj im bio u istom stanju kao i ostali u karavanu, njegove upale oi reito su govorile da i on zna da je Smrt ovih dana bila njihov nepoeljni jaha-predvodnik. Poela je paljivije da motri ne bi li ugledala tog jahaa, nadajui se da e, prepoznavi neprijatelja, moi da razuveri oca; da e biti u stanju da kae, znam koje boje su mu konj i eir, i ako nam se priblii, ja u ga prepoznati i uplaiti ga molitvom ili pesmom. esto bi joj se uinilo da ga je na tren ugledala, kako se mota izme u kola ispred njih, taman u praini. Ali nijednom nije bila sasvim sigurna da ga je videla, tako da je radije utala nego da ocu podnese neprovereni izvetaj. A dani su prolazili, hladnoa je postajala sve jaa, i kada su konano ugledali Plave Planine, njihove padine bile su bele i ispod linije drvea, a oblaci iza njih crni i izrovaeni teretom leda. Ebilejn Vel i Bili Bakster, ije su bizarnosti tokom leta bile predmet velikog ogovaranja (i zvocanja Marte Vintrop), prona eni su jednog jutra zagrljeni: smrt ih je dodirnula dok su uivali jedno u drugom podalje od topline vatre. Dok su ih pokapali, a Dok Hoder govorio o tome kako e veno biti sjedinjeni u Bojem kraljevstvu i gresi koje su moda poinili u ime ljubavi oproteni, Miv je podigla pogled ka sivim nebesima i ugledala prve pahulje snega kako poinju zavojito da padaju. To je bio poetak kraja. 3. Posle toga je prestala da traga za predvodnikom Smru. Ako je ikada pratio kola na le ima konja, kao to je podozrevala da jeste, sada je odbacio taj oblik. Postao je jednostavniji. Bio je led. Brzo je pobio mnoge putnike, a one koje nije ubio, muio je najavama onoga to ih eka. Usporavao je rad mozga i krvotok; prsti su postajali trapavi, a stopala neosetljiva; koio je miie; oblagao plua mrazom. ak i sada kada je toliko ljudi pomrlo, i dok su ostali umirali, Miv bi ponekad ula oca kako kae: "Nije trebalo da ispadne ovako", kao da mu je bilo dato nekakvo obeanje koje potom nije odrano. Uopte se nije dvoumila kada je bio u pitanju identitet onoga ko je mogao da obea tako neto. Gospodin Budenbaum. On je bio taj koji je ispunio srce njenog oca ambicijom, koji ga je darivao i rekao mu da po e na Zapad da gradi. On je bio taj koji je prvi proaputao re Evervil. Poela je da razmilja: moda je Vitni bio u pravu. Moda je avo zaista doao da iskua njenog oca u liku gospodina Budenbauma i da ispuni njegovo lakoverno srce snovima samo zarad toga da bi gledao kako to srce biva slomljeno. Taj ju je problem muio i danju i nou - a najvie onda kada se njen otac, usred oluje - nagnuo ka njoj i rekao: "Moramo biti jaki, duo. Ne smemo umreti, jer e onda i Evervil umreti sa nama!" Sada je ve bila u dilerijumu od gladi i iscrpljenosti - tako da je ponekad zamiljala da se nalazi na brodu koji dolazi iz Liverpula, i da se vrsto dri za zale enu palubu vrhovima prstiju; ponekad je ponovo bila u Irskoj, jela travu i korenje kako je stomak ne bi boleo - ali u trenucima kada je bila prisebna, pitala se nije li moda ovo neka vrsta probe; Budenbaumov nain da proveri da li je ovek kome je podario san o Evervilu bio dovoljno jak da preivi. Ta misao delovala je suvie uverljivo, tako da nije mogla da je zadri za sebe. "Tata?" pozva ga ona, epavi ga za kaput. Otac se osvrnuo da je pogleda, dok mu se lice jedva naziralo ispod kapuljae. Mogla je da mu vidi samo jedno oko, ali ono ju je gledalo s puno ljubavi kao i uvek. "ta je bilo, dete?" upita on. "Mislim da je moda - da je moda bilo su eno da bude ovako." "O emu to pria?"

9

"Moda nas gospodin Budenbaum posmatra, da bi utvrdio da li zasluujemo da izgradimo njegov grad. Moda e se pojaviti kada pomislimo da ne moemo dalje, i rei nam da je to bila samo proba, i pokazati nam put u dolinu." "Ovo nije proba, dete. To je ono to se deava u svetu. Snovi umiru. Hladnoa se pojavi niotkuda i ubija ih." Zagrlio je ker i privio je uz sebe, mada je i njemu ostalo sasvim malo dragocene snage. "Ne bojim se, tata", ree ona. "Zaista?" "Ne, ne bojim se. Zajedno smo daleko stigli." "To je tano." "Sea se kako je bilo kod kue? Kako smo mislili da emo umreti od gladi? Ali nismo. A zatim na brodu. Talasi su odnosili ljude preko ograde desno i levo od nas, a mi mislili da emo se sasvim sigurno utopiti. Ali nas su talasi zaobili. Zar ne?" Uspeo je da se jedva primetno osmehne ispucalim, pobelelim usnama. "Da, dete, tako je." "Gospodin Budenbaum je znao kroz ta smo sve proli", ree Miv. "Znao je da nas an eli uvaju. I mamu..." Osetila je kako se otac pored nje stresao. "Noas sam je sanjao..." ree on. "Je li bila lepa?" "Kao i uvek. Lebdeli smo, jedno pored drugog, u tom mirnom, mirnom moru. I kunem se, da nisam znao da si ti ovde, dete, da me eka..." Nije zavrio misao. Iz slepe beline ispred njih prolomio se zvuk nalik na zvuk trube; ton trijumfa koji je istog asa izmamio hor povika iz kola ispred i iza njih. "u li to?" "Jo je neko ovde gore sa nama!" Jo jedan zvuk, za njim jo jedan, pa jo jedan, nadovezivali su se jedan na odjek drugoga dok ceo beli svet nije bio ispunjen mednim milozvujima. Stardisova kola, koja su bila ispred O'Konelovih, stadoe, i eldon poe da poziva preko veze mukarce da se okupe oko njega. "Streton! Vitni! O'Konel! Uzmite puke!" "Puke?" ponovi Miv. "Tata, ta e mu puke?" "Ti se samo popni u kola, dete", ree Harmon, "i ostani tamo dok se ja ne vratim." Buka truba na trenutak je zamrla, ali onda su se ponovo oglasile, velianstvenije no ikad. Dok se pela u kola, Miv se onako mrava tresla od tog zvuka, kao da joj je muzika uzdrmala miie i kimu. Poela je da plae, kada je videla da otac nestaje sa pukom u ruci. Ne zato to je strahovala za njega, ve zato to je i sama elela da ode napolje na sneg i vidi kakve su to trube proizvodile zvuk koji je na nju ostavio tako udan utisak, i kakvi to ljudi duvaju u njih. Moda to uopte nisu bili ljudi, zakljuila je njena glava u kojoj se vrtelo. Moda su an eli o kojima je trabunjala jo pre nekoliko minuta sili na zemlju, a ovi zvuci predstavljaju njihove objave. Krenula je u sneg, iznenada i bespogovorno ube ena da je to bila istina. Njihovi nebeski uvari doli su da ih spasu, i mama je, najverovatnije, sa njima. Ako se bude trudila, uskoro e ih ugledati, zlatne, plave i purpurne. Stala je na sedite i uhvatila se za platno, kako bi bolje videla, prelazei pogledom preko belila snega u svim pravcima. Njen trud bio je nagra en. Upravo u trenutku kada su trube otpoele svoje tree aleluja, sneg se razdvojio na nekoliko trenutaka. Ugledala je planine koje su se levo i desno uzdizale poput zubi kakve zamke, a ispred sebe jedan ogroman vrh, ije su nie padine bile poumljene. Perimetar drvea nalazio se na otprilike stotinu jardi od kola, i muzika koju je ula dolazila je iz tog pravca, bila je ube ena u to. Nije bilo ni traga njenom ocu niti ljudima koji su bili s njim, ali bila je uverena da su nestali me u drveem. Moe sasvim bezbedno da krene za njima, jer bilo bi divno nalaziti se pored oca kada se ponovo sretne sa mamom. Zar to ne bi bio blagosloveni trenutak, u kome e on ljubiti majku okruen an elima, dok Vitni i svi mukarci koji su omalovaavali njenog oca budu zavidljivo gledali? Otvor u velu od snega ponovo je poeo da se zatvara, ali pre nego to se potpuno zatvorio skoila je sa kola i uputila se u pravcu drvea. Nije prolo ni nekoliko trenutaka, a sneg je zapreo kola iza nje, isto onako kao to je prekrio i umu ispred nje, i ona krenu za svojim nosem kroz beli svet, spotiui se na svakom drugom koraku. Nanosi su bili mestimino opasno duboki, i nekoliko puta je upala u njih tako da umalo nije bila iva zatrpana. Ali upravo u trenutku kada su njeni smrznuti udovi zapretili da e je izdati,

10

ponovo se oglasie trube, i muzika vrati ivot u njene miie i ispuni joj glavu blaenstvom. Tamo gore ekao ju je deli raja. An eli, mama i njen voljeni otac, sa kojim e podii grad koji e predstavljati svetsko udo. Nee ona umreti, u to je bila sigurna. Ne danas, pred njom su bile jo mnoge godine. ekao ju je veliki posao, i an eli e se pobrinuti da ne premine u snegu, znajui koliki je put prela da ga obavi. A onda je ispred sebe ugledala drvee, jele vie od bilo koje kue, poput zida uvara. Dozivajui oca, potrala je prema njima, ne obazirui se na hladnou, modrice i vrtlog u glavi. Trube su bile blizu, i krajikom oka ugledala je vatromet boja, a nju kao da je okruila gomila an ela, koji jo nisu dohvatili svoje instrumente, dozvolivi joj da vidi samo vrhove njihovih lepravih krila. Noena na nevidljivim rukama, urno je upuena ispod baldahina od drvea i tamo, gde sneg nije uspeo da prodre, a tle bilo posuto mekim borovim iglicama, doekala se na kolena i uvukla desetak puta vazduh dok je zvuk truba dodirivao svaki njen deo. III Nije muzika bila ta koja ju je konano naterala da ustane, kao ni ake nevidljive gomile. Bio je to uzvik koji je nadjaao odjeke truba i uznemirio je. "Proklet bio, O'Konele!" Prepoznala je glas. Bio je to Vitni. "Blagi Boe! ta si to uradio?" vikao je on. Podigla se i krenula u pravcu buke. Oi joj se jo nisu bile privikle na mrak posle belila meave, a to se vie udaljavala od ivice ume, postajalo je sve mranije; me utim, bes u Vitnijevom glasu terao ju je dalje, a da pri tom uopte nije vodila rauna na ta moe naii. Trube su umukle. Moda su an eli uli njegovu viku, pomisli ona, i ne ele da njihova sazvuja lebde zaga enim vazduhom, ili su moda jednostavno zastali da vide kako izgleda ljudski bes. "Znao si!" vikao je Vitni. "Doveo si nas u pakao!" Miv je sada ve mogla da ga vidi kako se kree izme u drvea, viui za svojim plenom u senci. "O'Konele? O'Konele! Goree u vatrenom jezeru zbog ovoga. Goreti i goreti i..." Stao je; okrenuo se i njegove oi neverovatnom brzinom prona oe Miv. Pre nego to je mogla da se povue, on povika: "Vidim te! Izi i, ti mala kuko!" Miv nije imala izbora. Drao ju je na nianu puke. I dok mu se pribliavala izme u drvea, primetila je da nije sam. eldon, Stardis i Potrak nalazili su se svega nekoliko jardi od njega. Stardis je uao pored drveta, uasnut zbog neega to se nalazilo u kronji iznad njega, u ta je drao uperenu puku. Potrak je posmatrao Vitnijevu predstavu sa zbunjenim izrazom na glupom licu. "O'Konele?" zaurla Vitni. "Kod mene je tvoja devojica." Paljivije je nanianio, zakiljivi radi preciznosti. "Ako povuem oroz, pogodiu je pravo me u oi. A uiniu to. uje li me, O'Konele?" "Ne pucaj", ree Stardis. "Vratie se." "Svakako e se vratiti", ree Vitni. "O'Konel ga je poslao da nam uzme duu." "Oh, Isuse Hriste na nebesima..." zajeca Stardis. "Stani tu", naloi Vitni Miv. "Pozovi svog taticu i kai mu da skloni svog demona od nas ili u te ubiti." "On nema... nema nikakve demone", odvrati Miv. Nije elela da Vitni sazna koliko se plai, ali nije mogla da se obuzda. Suze joj potekoe same od sebe. "Samo mu ti kai", ree Vitni, "samo ga ti pozovi." Mahnuo je pukom u Mivinom pravcu, tako da se oruje nalo na stopu od njenog lica. "Ako to ne uradi, ubiu te. Ti si dete avola, eto ta si ti. Nije nikakav zloin ubiti ubre poput tebe. Hajde. Pozovi ga." "Tata?" "Glasnije!" "Tata?" Iz senke nije dopro nikakav odgovor. "Ne uje me." "ujem te, malena", ree njen otac. Pogledala je u pravcu iz koga je dopro njegov glas i ugledala ga, dolazio je prema njoj iz mraka. "Baci puku!" doviknu mu Potrak.

11

U tom trenutku ponovo se oglasie trube, glasnije no ikada. Muzika stegnu Mivino srce takvom estinom da je poela da se bori za vazduh. "ta nije u redu?" zaula je oca kako govori i ponovo bacila pogled u njegovom pravcu; videla je kako kree prema njoj. "Ostani gde si!" Povika Vitni, ali je njen otac nastavio da tri. Nije bilo drugog upozorenja. Vitni je jednostavno opalio, i to ne jednom ve dva puta. Jedan metak ga je pogodio u rame, drugi u stomak. Nastavio je da posre prema njoj, ali pre nego to je uspeo da napravi dva koraka, noge su ga izdale i on pade. "Tata!" povika ona i ve je htela da krene ka njemu, ali tada trube ponovo grunue, i dok je njihova muzika narastala u njoj, naleti bele svetlosti zbrisae svet i ona pade na tle onesveena. "ujem ga, dolazi..." "Zavei, Stardise." "Ali dolazi! Ponovo dolazi. ta emo sad?" Stardisovi kretavi povici prenue Miv. Otvorila je oi i ugledala oca kako lei tamo gde je pao. Primetila je da se jo pomera, akama je ritmiki stezao stomak, noge su mu se trzale. "Vitni!" Vritao je Stardis. "Vraa se." Nije mogla da ga vidi sa mesta na kome je leala, ali mogla je da uje mlataranje grana, kao da se iznenada digao vetar. Vitni se molio. "Oe na, koji jesi na nebesi..." Miv je malo pomerila glavu, u nadi da e ugledati tu trojicu, a da im pri tom ne privue panju. Vitni je kleao, Stardis se uurio uz drvo, a Potrak je zurio u kronju, divlje maui: "Samo do i, ti kukin sine! Do i!" Ube ena da su na nju zaboravili, Miv se oprezno pridie, ispruivi ruku ne bi li se doepala najblieg debla da se o njega osloni. Pogledala je ponovo u oevom pravcu i videla da je podigao glavu nekoliko ina od zemlje i zurio u Potraka dok je ovaj pucao u grane koje su se pomerale. Stardis zavapi: "Pobogu, ne!" Vitni poe da ustaje, i u tom trenutku oblije koje Mivine zapanjene oi nisu uspele ba ponajbolje da razlue od granja - kretalo se isto kao i one i bilo isto tako tamno - nasrnu na Potraka. ta god bilo, nije bilo an eo. Nije bilo perja. Nije bilo ni zlatne, ni skarletne, ni plave boje. Zver je bila naga, u to je bila gotovo sasvim uverena, i njeno meso je svetlucalo. Samo je to imala vremena da vidi pre nego to je pokupila Potraka i odnela ga, gore u kronju. On je vritao i vritao, a Miv, mada je tog oveka mrzela iz dna due, poele da bude spasen tog muenja, ako ni zbog ega drugog, a ono da bi prestao da pravi buku. Pokrila je ui, ali njegovi povici pronali su put izme u njenih prstiju, dobijajui na snazi dok je uasna kia padala sa grana. Prva je bila puka, zatim je stala da pljuti krv. Usledila je Potrakova ruka, a za njom komad tela koji nije uspela da prepozna; za njim jo jedan. On je i dalje vritao, iako se pljusak krvi pretvorio u pravu provalu, a zmijoliki deo njegovih unutranjih organa pao sa drveta u svetlucavoj petlji. Stardis se iznenada podigao iz svog skrovita i stao da puca u drvo. Moda je oslobodio Potraka muka, moda je zver jednostavno iupala oveku grlo. ta god bilo posredi, uasni zvuk je uminuo, i trenutak kasnije Potrakovo telo, toliko izmrcvareno da teko da je liilo na ljudsko, pade sa grana i ostade da lei puei se na tlu. Kronja se umirila. Stardis se povukao nazad u senku, potiskujui jecaje. Miv se sledila, molei se da i Vitni ode sa njim. Ali nije otiao. Krenuo je ka njenom ocu. "Vidi li ta si uinio, kada si pozvao avola?" upita on. "Ja... nisam... nikoga pozvao", zadahta Harmon. "Reci mu da se vrati u jamu, O'Konele. Ti mu reci!" Miv ponovo pogleda u Stardisovom pravcu. ovek je zbrisao. Pogled joj pade na Potrakovu puku koja je leala ispod grana sa kojih je kapala krv, jard od njegovog lea. "Pokaj se", govorio je Vitni Harmonu. "Poalji tog avola nazad odakle je doao, ili u ti razneti ake, zatim gubicu, dok ne pone da moli za milost." Poto je Stardis otiao, a Vitni joj okrenuo le a, Miv nije morala da bude mnogo oprezna. Ne skidajui pogled sa grana, me u kojima je zver i dalje uala, u ta je bila ube ena, ona krenu prema puci.

12

Nigde nije mogla da primeti ni traga od tog stvorenja - granje je bilo suvie gusto - ali oseala je njegov pogled na sebi. "Molim te..." obrati mu se ona apatom, slogovi su bili suvie tihi da bi privukli Vitnijevu panju, "nemoj me... povrediti." Onaj koji je uao nije napravio nikakvu kretnju. Ni granica se nije zatresla; ni iglica nije pala. Bacila je pogled na tle. Ispred nje lealo je prueno Potrakovo telo; sada je predstavljalo istu besmislicu. Vi ala je ona leeve i ranije. Mrtvace u irskim jarcima, mrtvace u liverpulskim slivnicima, mrtvace du puta u obeanu zemlju. Ovaj ovde bio je krvaviji od veine, ali je to nije ganulo. Prekoraila je preko njega i sagla se da dohvati puku. U tom trenutku zaula je kako ta stvar iznad nje uzdie. Sledila se, srce joj je ludaki tuklo, ekala je da je kande epaju i podignu. Ali ne. Jo jedan uzdah, gotovo tuan. Znala je da nije ba mudro zadravati se na tom mestu due nego to je neophodno, ali nije mogla da zatomi svoju znatielju. Uspravila se sa pukom u ruci i ponovo se zagledala u pravcu ispreplitanih grana. U tom trenutku, kap krvi pala joj je na obraz, a druga izme u rastvorenih usana. To nije bila Potrakova krv, shvatila je to u trenutku kada joj je kanula na jezik. Kapljica nije bila slana, ve slatka, nalik na med, i mada je znala da potie od zveri (izgleda da Potrak ipak nije pucao u prazno), njena glad nadjaala je svaku pristojnost. Otvorila je usta jo malo, u nadi da e uhvatiti jo koju kap, i nije se razoarala. Blagi pljusak kapljica stade da dobuje po njenom podignutom licu, neke od njih pronalazile su usta. Grlo poe da joj lui pljuvaku, tako da nije odolela da ne uzdahne od zadovoljstva zbog tog ukusa. Sada se stvorenje me u granama pokrenulo, i ona na tren ugleda njegovo oblije. Krila su mu bila irom rastvorena, kao da se sprema da nasrne na nju; njegova glava - ako je dobro razaznavala senke - bila je pomalo nakrivljena. Krv je nastavila da pritie, kapljice vie nisu promaivale njena usta ve su joj padale pravo na jezik. Znala je da to nije sluajno. Zver ju je hranila; stiskala je svoje ranjeno meso iznad njenog lica nalik na sun er natopljen medom. Iz tog neobinog sanjarenja prenulo ju je, i potpuno joj zaokupilo panju, oevo jeanje. Odvratila je pogled od svog hranitelja i zagledala se ponovo izme u drvea. Vitni je kleao pored Harmonovog tela, drei mu cev puke prislonjenu uz glavu. Uputila se ka njima, laka i ustrija nego to je bila nedeljama. Stomak je vie nije boleo. U glavi joj se nije vrtelo. Vitni je nije primetio dok mu nije prila na nekih est ili sedam jardi, drei Potrakovu puku uperenu pravo u njega. Nikada ranije nije na ovaj nain koristila oruje, ali sa ove udaljenosti bilo bi teko pucati i ne prouzrokovati ba nikakvu tetu. Oigledno je i muitelj doao do slinog zakljuka, jer mu se na licu pojavila zlovolja kada ju je ugledao. "Trebalo bi da pazi kako rukuje time, dete", primeti on. "Ostavi tatu na miru." "Nisam ga ni pipnuo." "Laljive." "Nisam. Kunem se." "Miv, mila moja..." promrmlja Harmon, s velikom mukom podigavi glavu, "vrati se u kola. Molim te. Ovde ima neeg - neeg uasnog." "Ne, nema", odvrati Miv, jo oseajui slatkou zverinje krvi na jeziku. "Nee nas povrediti." Ponovo je pogledala Vitnija. "Moramo pomoi tati pre nego to umre. Spusti puku." Vitni ju je posluao, i Miv pri e, zadravi svoje oruje upereno u njegovom pravcu dok je osmotrila oca. Jadno je izgledao, jakna i koulja bili su mu krvavi od kragne do opasaa. "Pomozi mu da ustane", ree ona Vitniju. "U kom pravcu su kola?" "Ti idi, dete", blago ree Harmon. "U meni vie nema ivota." "To nije tano. Vratiemo te do kola gde gospo a Vintrop moe da te previje..." "Ne", ree Harmon. "Suvie je kasno." Miv pri e ocu i zagleda mu se pravo u oi. "Mora se oporaviti", ree ona, "jer ta e inae biti sa Evervilom?"

13

"Bio je to divan san koji sam sanjao", promrmlja on, podigavi drhtavu aku prema njoj. Ona je prihvati. "Ali ti si jo bolji, dete", ree on. "Ti si najbolji san koji sam ikada sanjao. I nije tako teko umreti kada znam da ti ostaje na svetu." Kapci mu zatreperie i on sklopi oi. "Tata?" pozva ga ona. "Tata?" "Otiao je u pakao..." promrmlja Vitni. Ona podie pogled prema njemu. Osmehivao se. Suze koje je zadravala sada grunue u gorkoj bujici - tuge i besa - i ona se spusti na kolena pored oca, prislonivi lice uz njegov hladni obraz. "uj me..." obrati mu se ona. Da li je to osetila drhtaj u njegovom telu, kao da se jo dri za tananu nit ivota, sluajui glas svoga deteta u tami? "Ja u ga sagraditi, tata", proaputala je. "Hou. Obeavam. On nee ostati samo san..." Kada je izrekla ono to je imala da kae, osetila je oev dah na svom obrazu i znala je da ju je uo. A poto ju je uo, ispustio je duu. Radost zbog saznanja da ju je otac pred smrt uo bila je kratkog veka. "Nee ti nita sagraditi", ree Vitni. Podigla je pogled prema njemu. Ponovo je uzeo svoje oruje i uperio ga njoj u srce. "Ustani", ree on. Dok je ustajala, izbio joj je Potrakovu puku iz ake. "Tvoje suze me ni najmanje ne diraju", nastavi on. "Ubrzo e i ti za svojim taticom." Podigla je ake ispred sebe kao da dlanovima moe da skrene metke. "Molim vas..." promrmlja ona, spotiui se unatrake. "Mirno stoj", povika on, i dok je vikao opali, a metak udari o tle nekoliko ina od njenog stopala. "Ti ide sa mnom, u sluaju da avo koga je tvoj tatica dozvao ponovo do e." Jo to nije ni izgovorio, a ve je dolo do komeanja me u granama nekoliko jardi iza njega. "Oh, oe na na nebesima..." zadahta Vitni i jurnu na Miv, okrenu je i privue uza se ne bi li ga ona zatitila. Jecala je, molei ga da je ne povredi, ali on je epa za kosu i podie je tako da je stajala na prstima. Zatim poe da se povlai to dalje od mesta na kome se kronja tresla, primoravajui Miv da ga sledi u stopu. Napravili su moda est koraka kada je treenje prestalo. Izgleda da ranjena zver nije bila spremna da rizikuje jo jedan metak. Vitnijevo upanieno disanje postade neto ravnomernije. "Sve e biti u redu", ree on. "Mene uva Bog." Jo to nije ni izgovorio, kada zver grunu, kreui se preko drvea iznad njihovih glava takvom brzinom i estinom da su cele debele grane uz tresak padale. Miv je iskoristila priliku. Podigla je ruku i zarila nokte u Vitnijevu aku, istovremeno se izvivi u stranu. Njena masna kosa mu skliznula je iz pesnice i pre nego to je mogao ponovo da je uhvati ona je nestala, potraivi zaklon iza najblieg drveta. Napravila je tri koraka, ne vie, kada ispred nje padoe dve grane, bar je ona mislila da su grane. Dok je podizala ruke da zatiti lice, uvidela je greku. Udovi su je epali, a prsti su bili dovoljno dugaki da je obujme oko struka. U trenu je izgubila vazduh i bila podignuta sa tla nestavi u zaklonu drvea. Vitni je opalio jednom, pa drugi put, ali njen ranjeni spasilac isto se onako brzo povukao kao to ju je i oteo. "Dri se", rekao joj je; oseala je njegove tople prste na sebi, i pre nego to je nala odgovarajui oslonac, nestao je kroz kronju; krila su se uzmahala, napreui se da ponesu zver i njen teret put neba i sekui granje unaokolo poput dve kose. IV Zaboravila je na trube. Ali sada, dok ju je njen spasilac nosio kroz drvee, muzika se ponovo oglasila, jo velianstvenija nego ranije. "Dolazi Gospa", ree stvorenje uznemireno i bez upozorenja poe ponovo da se sputa takvom brzinom da je umalo nije ispustilo, umalo mu nije ispala iz ruku. "Kakva gospa?" upita ga ona, gledajui u senku koja je od nje krila njegovo lice.

14

"Bolje da ne zna", odvrati on. Sada je tle ve bilo na vidiku. "Ne gledaj me", upozori je on, dok su promicali kroz nie grane, "ili u morati da ti izvadim oi." "Ne bi ti to uinio." "Misli da ne bih?" odvrati on pitanjem, tako brzo joj prekrivi akom lice da nije imala vremena da udahne pre nego to su joj usta, nos i oi bili prekriveni. Uvukla je u sebe ono malo vazduha to je ostalo izme u njenog lica i njegovog dlana. Imao je isti miris kao i njegova krv: sladak i ukusan. Otvorivi usta, pritisnula je jezik o njegovu kou. "Mislim da bi me ivog pojela da moe", ree on. Sudei prema njegovom tonu, blo je jasno da ga ta pomisao zabavlja. Osetila je vrsto tle pod nogama, a on je ponovo progovorio tako blizu njenog uha da joj je zagolicao resicu bradom ili brkom. "U pravu si, dete. Ne mogu da te oslepim. Ali te preklinjem, kada skinem aku sa tvog lica, zatvori oi i dri ih zatvorene, a ja u se udaljiti od tebe zviduui. Kada vie ne bude mogla da me uje, otvori oi. Ali za vlastito dobro - tek tada i nikako pre. Jesi li razumela?" Ona klimnu i on skloni aku sa njenog lica. Oi su joj bile zatvorene i ostale su zatvorene dok je on nastavljao da govori. "Vrati se svojoj porodici", rekao joj je. "Moj tata je mrtav." "Mami onda?" "I ona je mrtva. A Vitni e me ubiti im me ugleda. Misli da sam avolovo dete. Misli da si ti demon koga je moj otac prizvao." Na to se svorenje glasno nasmejalo. "Ti ne dolazi iz pakla, je li tako?" upita ona. "Ne, ne dolazim." "Da nisi onda moda an eo?" "Ne, nisam ni to." "ta si onda?" "Ve ti rekoh: bolje da ne zna." Trube su se ponovo oglasile. "Evo. Obred samo to nije poeo. Moram da idem. Voleo bih da mogu neto vie da uinim za tebe dete, ali ne mogu." Lagano je spustio prste na njene kapke. "Ne otvaraj oi dok ne odem." "Dobro." "Obeava?" "Obeavam." Povukao je prste i poeo da zvidue neku lepu melodiju, prekinuvi je samo da bi rekao: "Nemoj nikome da pria o ovome", a zatim je ponovo poeo da zvidi kako bi prikrio svoj odlazak. Obeanje dato dok dri ukrtene prste nije nikakvo obeanje; Miv je to saznala ve sa pet godina. Rasplevi prste, saekala je da se zvidanje malo udalji, a onda je otvorila oi. Oigledno su se, dok su leteli, dosta popeli uz planinu, jer je tle oko stene na koju ju je spustio bilo strmo. Ovde je raslo daleko manje drvea; i bilo je mnogo vie svetlosti. Mogla je da vidi nebo iznad sebe - sneg je prestao, oblaci koji su se razilazili poprimili su nenu ruiastu boju sunca na zalasku - a kada je bacila pogled uz planinu u potrazi za zvidaem, smesta ga je ugledala. Na ovoj udaljenosti, nije mogla da nazre gotovo nikakve pojedinosti njegove pojave, ali odluila je da se time ne zadovolji. Spustivi se sa gromade, krenula je za njim. To nije bilo nimalo lako. Praina i istrulele iglice izmicale su joj ispod stopala i aka dok se pela, i nekoliko puta morala je da se uhvati za koren ili kamen da ne bi skliznula nazad niz padinu. Razdaljina izme u nje i zveri postajala je sve vea, i upravo kada se pobojala da e je potpuno izgubiti iz vida, izme u drvea dopre ruiasta svetlost koja je obojila oblake iznad njene glave, a sa njom i miomirisni vazduh kakav nije osetila na svom licu ima tome vie od mesec dana. Drvee je bilo jo re e nego do tada, i izme u njega mogla je da nazre deo padine sa druge strane. Uzdizala se pod snegom sve do vrha planine, gde su se oblaci potpuno razili, tako da se vrh video naspram neba posutog prvim zvezdama. Njihov sjaj, me utim, nije mogao da se meri sa svetlima koja su obasjavala sneno polje, a iji izvor Miv nije otkrila sve dok se nije nala na nekoliko jardi od ivice drvea. Iznad padine lebdelo je nekoliko oblija zamagljene svetlosti, bacajui svoju blagu svetlost na prizor takve lepote da je ostala da stoji me u drveem, ukipivi se od iznena enja. Mada je njen spasilac porekao da je an eo, nema sumnje da je ovo ovde bio raj. Sa kog drugog mesta su stvorenja koja su ovde boravila mogla

15

da do u? Iako je svega nekolicina imala krila, sva su na izvestan nain bila udovina. Desetak i vie njih pre je podsealo na ptice nego na ljude - imali su kljunove i bili sjajnooki; stajali su optei me usobno ispod jedne kugle svetlosti. Druga skupina - na prvi pogled reklo bi se da su bili odeveni u svilu skarletne boje silazila je niz padinu silno se kooperei, da bi onda odjednom svi odreda uvukli svoj sjaj u tela i ostali da vise u vazduhu poput odranih zmija. Trea skupina imala je torzoe poput lepeza koji su se raskono rastvarali, otkrivajui ogromna, pulsirajua srca. Nisu svi ovde okupljeni bili u toj meri udni. Neki su dosta nalikovali mukarcima i enama osim to im je kroz kou prolazila nekakva boja ili su imali rep koji se vukao za njima. Jedni su, opet, bili u toj meri razre eni da samo to nisu postali utvare, tako da nisu ostavljali nikakav trag u snegu prilikom prolaska, dok su, pak, drugi - ovi su sigurno bili ro aci njenog spasioca - delovali gotovo suvie vrsti na ovom mestu dua, ostajui u senci svojih krila, naizgled nimalo voljni da se drue sa ostalima. to se tie stvorenja koje ju je i protiv svoje volje dovelo ovamo, ono se epavo probijao kroz ovu pastvu prema mestu na vrhu padine na kome je bio podignut ator boje neba u sumrak. Ona se, razume se, istog asa zapitala kakva li on uda krije. Da li bi smela da izi e iz zaklona drvea i krene za njim ne bi li to otkrila? Zato da ne? - zakljuila je. Nije imala ta da izgubi. ak i kada bi bila u stanju da na e put niz planinu do kola, tamo bi je ekao Vitni, sa svojom pukom i svojom pravinou. Bie bolje da krene za tim stvorenjem i svojom znatieljom. A onda, jo jedno zaprepaenje. Iako je izila izme u drvea i nastavila da se penje, proavi pored otprilike stotinu okupljenih, niko se nije ni pokrenuo da je bilo ta zapita ili da joj preprei put. Nekoliko glava okrenulo se u njenom pravcu, to je tano, izmenjano je i nekoliko apata na njen raun. Ali to je bilo sve. Me u toliko udnih stvari, oigledno su na njenu veliinu i boleljiv izgled gledali kao na neku vrstu zamamne lepote. Dok se pela, pade joj na pamet da je moda sve ovo samo san: da se onesvestila na oevim grudima, i da e se uskoro probuditi i pod sobom nai njegovo hladno telo. Me utim, neke sitnice nisu ile u prilog ovoj sumnji. Prvo se utinula za ruku, zatim je gurnula jezik u pokvaren zub u pozadini usta. I jedno i drugo ju je zabolelo, i to ne ba malo. Nije sanjala. Da nije moda skrenula s uma, i da joj se moda ne privi aju ova uda isto onako kao to se onima to putuju kroz pustinju privi aju bunari i voke? Ne, ni to nije imalo smisla. Da je sve ove udesnosti samo uobrazila, gde su joj onda majka i otac; gde su stolovi prepuni kolaa i mleka? Koliko god bile udne, sve ove vizije bile su stvarne. Svetla, porodice, svetlucavi ator; sve je to bilo stvarno kao to je Vitni bio stvaran, kao to su stvarna bila kola i mrtvi u svojim grobovima. Mislei o onome ta je ostavila za sobom, na trenutak je zastala i pogledala niz planinu. No se brzo sputala, i uma je nestala u maglovitoj tami. Nigde nije videla kola, niti su dole gorele vare. Ili ih je sneg sve zatrapao, ili su - to je bilo verovatnije - otili dalje prema planini dok bes meave ne popusti, pretpostavivi da se ona izgubila. I jeste. Ostala je siroe i lutala je me u strancima, nebrojeno milja od mesta gde je ro ena, i niko nije mogao biti izgubljeniji od nje. Ali ona zbog toga nije bila tuna (moda se malo neugodno oseala, znajui da njen otac lei tamo dole u tami, ali nita vie). Umesto toga, oseala je izvesnu razdraganost. Ona je ovde bila jedini predstavnik svoga plemena; i ako je iko ikada zapita kakvu je magiju donela na ovo sveto mesto, naterae ovaj udovini narod da poseda u krug i priae im o Evervilu, opisivae ulicu po ulicu, trg po trg, i oni e se zapanjiti. Nee se ni izgubiti, kada ispria svoju priu, jer Evervil je bio njen pravi dom, i ona je bila bezbedna u njegovog srcu kao to je on bio u njenom. V 1. Vitni je lako ubedio one koji su ga ekali kod kola da se mala O'Konelova izgubila i da treba da nastave put. Sputao se mrak i Stardis se ve bio vratio iz ume nepovezano brbljajui o uasu koji je sredio Potraka. On je i dalje bio ovde, upozorio ih je Vitni, i mada je onaj koji ga je zazvao bio mrtav, glad stvorenja za krvlju i duama samo e se poveavati to no bude vie odmicala. Pored toga, oluja je malo popustila. To im se Bog zahvaljivao to su se otarasili O'Konela; ne bi trebalo da se oglue o to.

16

Niko - ak ni Mara Vintrop - nije se usprotivio predlogu da krenu dalje. Vitni je verno opisao kako je devojica bila oteta. Postojala je mala verovatnoa da je preivela. I pored toga to se sneg povukao pred maglom, a Mesec bio okrugao i sjajan kada se pojavio, napredovanje je bilo muno, i posle jednog sata putovanja - poto su obod ume ostavili na bezbednoj udaljenosti za sobom - podigli su bivak u kome e provesti ostatak noi. Vitni je pevao himne dok je palio vatru, diui svoj nemelodini glas u slavu Boga, hvalei Gospoda to ih je izveo iz kraljevstva Pakla. "Bog nas je uzeo pod svoje", govorio je Vitni svojim saputnicima izme u stihova. "Nae putovanje blii se kraju." Na njegov predlog, udovica Evereta Imendorfa, Nini, dobila je zaduenje da napravi gula, od poslednjih zaliha koje su izme u sebe sakupili. "To e biti poslednja veera koju emo pojesti na ovom tamnom putu", rekao je Vitni, "jer sutra e nas Bog odvesti u nau obeanu zemlju." Gula je bio tek neto bolji od zobene kae, ali ih je zagrejao dok su sedeli zbijeni oko vatre. Dok su ga jeli, usudili su se da tiho priaju o spasenju. Usred tog razgovora dobili su dokaz da je Vitni bio u pravu. Kada su plamenovi poeli da se gase, s druge strane kruga svetlosti dopro je nekakav zvuk: neko se utivo nakaljao. Stardis - koji nije prestajao da se trese od kada se vratio - prvi je skoio na noge i dohvatio puku. "Nema potrebe za tim", dopre do njih neiji kolebljiv glas. "Dolazim kao prijatelj." Vitni ustade. "Pokai se onda, prijatelju", ree on. Stranac se odazva pozivu i pri e tako da su mogli da ga vide. Bio je nii od svih mukaraca okupljenih oko vatre, ali imao je dranje oveka koji je retko bio namrgo en, a moda i nikad. Visoka kragna njegovog krznenog kaputa bila je podignuta, i on se osmehivao iz tog svog luksuza kao da pred sobom vidi dobro uhranjene prijatelje kod kojih je doao na gozbu. Osim snega na izmama, nije bilo znakova da se namuio da stigne dovde. Sve sitnice bile su na svom mestu i govorile su im da pred sobom imaju ugla enog oveka: uvoteni brkovi, tucovana brada, rukavice od gove e koe, tap sa srebrnim vrhom. Na sve prisutne oko vatre njegovo prisustvo ostavilo je snaan utisak. eldon Stardis se i te kako posramio zbog svog kukaviluka; bio je ube en da se ovaj ovek nikada u ivotu nije na smrt prepao. Stomak Alvina Gudhjua pobunio se usled jakog mirisa koji je pridolica upotrebljavao i on je neodoljivo povratio svoju porciju kae. Kuvarica, Nini Imendorf, nije to ak ni primetila. I te kako je bila zahvalna na tome to je postala udovica. "Odakle dolazite", zanimalo je Maru. "Iz prolaza", odvratio je stranac. "Gde su vam kola?" oveku se to neobino dopalo. "Doao sam peice", ree on. "Do doline nema vie od milju ili dve." Radost i neverica obuzee sve oko vatre. "Spaseni smo!" zajeca Sintija Fier. "Oh, Boe na nebesima, spaseni smo!" "U pavu si", ree Gudhju Vitniju, "noas smo bili u Bojim rukama." Vitni uoi zaetak osmeha na stranevom licu. "To su zaista dobrodole novosti", ree on. "Da li bismo mogli da saznamo ko ste vi?" "To nije nikakva tajna", odvrati ovek. "Zovem se Oven Budenbaum. Doao sam da se sretnem sa nekim svojim prijateljima, ali ih ne vidim me u vama. Nadam se da im se nije dogodilo nita loe." "Izgubili smo dosta dobrih ljudi", ree Stardis. "Koga traite?" "Harmona O'Konela i njegovu ker", odvrati Budenbaum. "Zar nisu bili sa vama?" Osmesi oko vatre zamree. Nastupilo je nekoliko sekundi neprijatne tiine, a onda Gudhju jednostavno ree: "Oni su mrtvi." Budenbaum je skinuo rukavicu sa leve ake dok je govorio; glas mu nije odavao nita. "Zaista?" upita on. "Da, tako je", odvrati Stardis. "O'Konel... izgubio se u planini." "A dete?" "Krenula je za njim. Onako je kao to on kae - oboje su mrtvi."

17

Budenbaum prinese golu aku ustima i stade da gricka nokat na palcu. Imao je najmanje po jedan prsten na svakom prstu. Na srednjaku, tri. "Iznena en sam..." ree on. "Zbog ega?" upita Vitni. "Zato to su bogobojaljivi mukarci i ene ostavili jedno neduno dete da se na smrt smrzne", odvrati Budenbaum. Zatim slegnu ramenima. "inimo ono to moramo." Zatim je ponovo navukao rukavicu. "Sada vas ostavljam." "Stanite", ree Nini, "zar ne biste neto pojeli? Nemamo bogzna ta, ali..." "Hvala, ne." "Imam jo sauvano malo kafe", ree eldon. "Mogli bismo da skuvamo jednu olju." "Vrlo ste ljubazni", odvrati Budenbaum. "Onda ostanite", ree eldon. "Moda koji drugi put", odvrati Budenbaum. Preao je pogledom preko skupine dok je govorio. "Ube en sam da e nam se putevi ukrstiti u budunosti", ree on. "Idemo svojim mnogobrojnim putevima, ali oni uvek vode nazad, zar ne? I mi ih, razume se, sledimo. Nemamo izbora." "Mogli biste da se odvezete nazad sa nama", predloi eldon. "Ja se ne vraam", usledio je odgovor. "Popeu se na planinu." "Poludeli ste", ree Mara svojom uobiajenom otvorenou. "Smrznuete se tamo gore." "Imam kaput i rukavice", odvrati Budenbaum, "i ako malo dete moe da preivi hladnou, onda mogu i ja." "Koliko puta...?" poe Gudhju, ali ga Vitni koji je sedeo sa druge strane vatre naspram Budenbauma i prouavao oveka kroz dim, uutka. "Ako eli da ide, pusti ga", ree on. "Tako je", odgovori Budenbaum. "E, pa - laku no." Me utim, kada je okrenuo le a vatri, Nini lanu: "Trube." Budenbaum se ponovo okrenu ka njima. "Izvinite?" "uli smo trube, sa planine..." Pogledala je svoje saputnike traei podrku, ali niko ne ree ni re. "Bar sam ih ja ula", nastavi ona oklevajui. "ula sam..." "Trube." "Da." "udno." "Da." Sada je ve izgubila svaku veru u svoju priu. "Razume se, to su mogli biti... ne znam..." "Gromovi", ree Vitni. "Grom koji zvui kao truba? To je ve neto. Obratiu panju." Uputio je ovlaan osmeh Nini. "Veoma sam vam zahvalan", ree on, tako ljubazno da je mislila da e se klonuti. Zatim je, bez i jedne naknadne rei, okrenuo le a okupljenima i iziao iz kruga svetlosti oko vatre, i tama ga je celog progutala. 2. Svi koji su te noi bili okupljeni oko vatre preivee ostatak putovanja i svako od njih e na svoj nain uspeti. Bila su to hrabra vremena na Zapadu, i u nastupajuim godinama oni e graditi, zara ivati i ra ati junaki, ostavivi za sobom sve ono kroz ta su proli dok nisu stigli dovde. Nee pominjati mrtve, uprkos obeanjima koja su dali. Nee potraiti kosti onih koji nisu bili propisno pokopani i nee se postarati da ih bolje otprate na veni poinak. Nee tugovati. Nee aliti. Ali e se seati. Najtrajniji peat ostavie nesreni sluajevi od ove noi i ovek koji ih je posetio; njih e zazivati u privatnosti svojih odaja. Svaki put kada je eldon Stardis kuvao kafu, setio bi se Budenbauma i svoje sramote. Svaki put kada bi kakav prosac pokucao na vrata Nini Imendorf (a bilo ih je nekoliko, jer tih godina je teko bilo doi do ene, a Nini je umela da skuva prosean gula) krenula bi ka vratima molei se da to ne bude Frenk, arli ili Berk ve Budenbaum. Budenbaum. Svaki put kada se veleasni Vitni peo na svoju propovedaonicu, i govorio svojim parohijanima o delima koja avo ini po svetu, setio bi se oveka sa tapom, i glas bi mu preplavila oseanja, tako da bi pastva zadrhtala u klupama. Sticao se utisak da se propovednik sreo licem u lice sa avolom, priali su ljudi

18

dok su izlazili, jer on nije govorio o udovitu sa kozjim rogiima, ve o oveku koji je spao na niske grane, ostao bez konja i svoje svite, i koji je lutao svetom u potrazi za decom koja su odlutala od stada. VI 1. I pre nego to je stigla do vrha padine Miv je izgubila iz vida svog spasioca, a kako oko atora nije bilo svetla, teko joj je bilo da razazna one koji su se nalazili u njegovoj blizini. Jedan njen deo nadao se da ga nee sresti, kada se ima u vidu da je izneverila dato obeanje, ali drugi deo, onaj koji se nahranio njegovom mednom krvlju, bio je spreman da se izloi njegovom besu ako bi to znailo da e moi bolje da ga upozna. On nju sigurno nee povrediti, govorila je sebi, koliko god bio ljut. ta je bilo uinjeno, bilo je uinjeno. Videla je tajne. Sve osim one unutar atora, razume se, ali i to e uskoro otkriti. Nekoliko jardi od mesta na kome se nalazila bila su vrata, ali zatvorena, te se uputila oko atora, gde nikoga nije primetila, i izvukla tkaninu iz snega kako bi mogla da se provue. Unutra je vladala tako duboka tiina da se gotovo plaila da udahne vazduh, i bilo je tako mrano da je imala utisak da joj tama pritiska lice, poput aka slepca koji ispituje njene obrise. Prepustila se tome, u strahu da e biti oterana ako ga odbije, i posle nekoliko trenutaka ispitivanja njegov dodir postade laki, gotovo vragolast, i ona oseti kako je mrak navodi da se odigne od tla i udalji od zida. Bila je primorana da mu se prepusti, ali to nije blo teko. Ovde nije postojala nikakva opasnost, u to je bila ube ena, i u znak nagrade za ukazano mu poverenje mrak je poeo da se rascvetava pred njom, cvet za cvetom otvarao se kako se ona pribliavala. Mrak nije postao nita laki, ali, dok je koraala, njene oi poee bolje da shvataju njegovu tananost; videla je oblija i prilike za koje je ranije bila slepa. Shvatila je da je ona jedna od stotinu prisutnih lanova porodica koje je videla napolju u snegu; oni su bili sreni ili dovoljno zasluni da do u na ovo sveto mesto. Na pojedinim licima videla je suze blaenstva; osmehe i potovanje na drugima. Nekolicina je ak pogledala u njenom pravcu dok je vo ena kroz gomilu, ali veina je posmatrala neki prizor koji joj crni cvetovi jo nisu pokazali. Znatieljna da sazna o kakvom je udu re, usredsredila je panju na tajanstveni vazduh. A onda je poela da ga sagledava. Ispred nje stade da se pomalja nekakvo oblije, nalik na plod ovog rascvetalog mraka. Nije podsealo ni na ta emu je bila u stanju da nadene ime, ali imalo je vijugavost zmije ili bolje reeno mnogih zmija, koje su stalno iznova navaljivale same na sebe, predstavljalo je klupko klizajuih oblika u neprekidnom pokretu. Ulazilo je samo u sebe, to klupko, i izlazilo obnovljeno. Delilo se i zatvaralo, otvaralo poput oka i razbijalo poput vode o stenu. Ponekad, usred svog poskakivanja, mlaz mraka bi iskoio sa njegove povrine. esto bi zgulio kou senki, koje bi istog asa odletele i raspale se, a njihovi delovi poeli da se izdiu poput semenja sa polja maslaka, sejui se sami po plodnoj tami. Upravo je posmatrala jedno takvo seme, kada joj pogled pade na prilike koje su sedele ispod ovog prizora. Mukarac i ena, okrenuti licem u lice, sa akom u aci, pognutih glava kao da se mole. Videvi njih dvoje tako blizu jedno drugom pomislila je na Ebilejn Vel i Bilija Bakstera, mada nije ba najbolje shvatala zato. To dvoje se sigurno nije namrtvo smrzlo zato to su traili neko mesto na kome su mogli da se dre za ruke i sede pognutih glava, ve da bi obavili ono to je nebrojeno puta videla da rade ivotinje. Pa ipak, zar dobijanje dece nije bilo svrha toga? I nije li izgledalo kao da je oblije koje je lebdelo iznad ovog para proisteklo iz njihovih izmeanih sutina to su se izdizale sa njihovih usana poput vijugavog dima i preplitale se izme u obrva? "Pa to je beba", ree ona naglas. Ili je mrak bio nemaran i nije uspeo da uhvati njene rei pre nego to su odletele, ili je zvuk koji je proizveo njen jezik bio suvie sklizak da bi bio uhvaen. ta god da je od toga dvoga bilo posredi, videla je rei kako silaze sa njenih usana nalik na tirkizni i narandasti plamen vritavih boja u ovim priguenim uslovima. Istog asa su odletele prema mranom detetu, i bile uvuene u njegovo stvaranje, dok je njihov sjaj poga ao svaki njegov deo. ena je otvorila oi i podigla glavu sa izrazom bola na licu, a njen mu je ustao sa stolice, izdahnuvi iz grla veliku koliinu etera, a zatim podigao pogled prema stvorenju koje je stvorio.

19

Ono je sada bilo uznemireno, jo je bre menjalo oblike, kao da su mu Mivine boje dadale novo gorivo za njegove izume. Moda i previe. U ekstazi promene, njegovi oblici postali su jo usplahireniji, hranei se vlastitim izumima dok su se umnoavali. Miv se iznenada uasnula. Povukla se nekoliko posruih koraka, zatim se okrenula i jurnula kroz gomilu. Sve oko nje se uzburkalo, mrak je bio suvie povre en da bi utiao glasove gomile, tako da su panini i uzbu eni povici mogli da se uju sa svih strana. Jurila je krivudavo kako bi izbegla da je bilo ko uhvati, mada se inilo da je samo nekolicina shvatila ta se dogodilo, a jo manji broj znao ko je krivac, tako da je stigla do zida atora, a da je niko nije ni dodirnuo. Dok se saginjala da se provue ispod tkanine, osvrnula se. Videla je da se dete raspada, njegovi oblici sazrevaju do prskanja i trulenja u vazduhu. Njegovi roditelji su se razdvojili i leali su u narujima svojih uvaenih porodica, ozle eni i bolesni. Jo dok je Miv gledala, ena je dobila tako estok napad da su je jedva obuzdali svi oni koji su je teili. akom prekrivi usta, ne bi li potisnula jecaje, Miv se provukla ispod zida atora i nala se na snegu. Vest o velikoj nesrei ve se rairila me u onima koji su ekali napolju i usledio je haos. U podnoju padine izbila je bitka, i neko je ve leao na tlu sa bajonetom u srcu. Dok su jedni izlazili iz atora, viui iz sveg glasa, drugi su trali prema njemu. Miv je sela u sneg i pritisnula dlanovima oi koje su gorele od svega onoga to je videla i od suza koje samo to nisu potekle. "Dete." Podigla je glavu i stala da se osvre unaokolo. "ta si ono obeala?" Vie se nije osvrtala. "Nisam ja kriva", ree ona, briui nos nadlanicom. "Samo sam rekla..." "To si bila ti?" odvrati zver, prekinuvi je. "Oh Boe, oh Boe, ta sam to uinio?" Osetila je ake zveri na svom telu, i bez upozorenja bila okrenuta. Konano ga je jasno videla njegovo dugako, strpljivo lice, njegove zlataste oi, krzno, zadebljanje koje je prerastalo u grivu na sredini lobanje, glatke na elu, obrazu i bradi poput dabrovog krzna. Zubi su mu blago cvkotali. "Je li ti hladno?" "Nije, prokleta bila!" Ona poe tiho da plae. "Dobro, hladno mi je", ree on. "Hladno mi je." "Ne, nije. Plai se." Zlato u njegovim oima zatreperi. "Kako se zove?" upita on. "Miv O'Konel." "Trebalo je da te ubijem, Miv O'Konel." "Drago mi je to nisi", ree ona. "Ko si ti?" "Koker Amijano. Uskoro ozloglaen. Da sam te ubio, ne bi uinila tu uasnu stvar." "ta je u tome bilo tako strano?" "Progovorila si za vreme venanja. To je bilo zabranjeno. Sada e izbiti rat. Porodice e kriviti jedna drugu. Doi e do krvoprolia. A kada shvate da nije niko od njih, dae se u potragu za krivcem i ubiti nas. Tebe zbog onoga to si uinila tamo unutra, mene jer sam te doveo ovamo." Miv je trenutak razmiljala o ovoj lananoj nesrei. "Ne mogu nas ubiti ako ne budu u stanju da nas prona u", ree ona na kraju. Pogledala je niz padinu. Kao to je Koker i predvideo, borba se zaista rasplamsala. Ako jo nije prerasla u rat, uskoro hoe. "Postoji li neki drugi izlaz?" upita ona. "Postoji", odvrati on. Ona ustade. "Povedi nas tamo", ree. 2. Tokom desetlea, Budenbaum je sakupio zavidnu bibliografiju proznih dela u kojima je uestvovao. Do dananjeg dana doznao je za dvadeset tri lika koje je lino nadahnuo (to e rei, italac knjige ili gledalac u pozoritu istog bi asa prepoznali uzor da su njega poznavali), zajedno sa jo deset ili jedanaest likova koji su koristili razne vidove njegove prirode u komine ili tragine svrhe. Zahvaljujui slojevitosti svoje linosti

20

mogao je da se pojavi na pozornici u jednom komadu kao sudija, a u drugom kao svodnik i da tano oslika oba portreta. Nije se vre ao to ga iskoriavaju na ovaj nain, bez obzira na to koliko delo bilo skandalozno ili ili uloga sramotna. Laskalo mu je to je posluio kao seme za tolike tvorevine, naroito za one koje e sasvim sigurno ostati bez potomaka kao i on. A i strano ga je zabavljalo kada su mu ti umetnici, u asovima pijanstva, iskazivali potovanje, svi do jednog govorei o tome koliko su sirove ljudske istine otkrili u njemu. Podozrevao je da to nije bilo ba tako. Znali oni to ili ne (a iz vlastitog iskustva razabirao je da umetnici ne znaju ba mnogo), njih je nadahnulo upravo suprotno od onoga to su tvrdili. On nije bio sirov. On nije bio stvaran. A jednog dana, ako bude oprezan i mudar, nee ak biti ni ljudsko bie. On je bio skroz-naskroz laan, ovek koji je putovao putevima Amerike preruen u desetak razliitih osoba, i preruie se u jo desetak pre nego to njegov posao bude okonan. Nije ih krivio zbog njihove okrutnosti. Sve umetnosti osim jedne predstavljale su igru obmane. Ali, oh, put do te Umetnosti bio je teak, i njemu je bilo drago to ima spisak alter ega da ga razonodi dok je napredovao njime. Znao je ak napamet i neke od uspenijih dijaloga koji su mu bili pripisani u tim delima i predstavljalo mu je zadovoljstvo da ih naglas recituje kada niko nije mogao da ga uje. Kao sada, na primer, dok se s mukom vukao po poumljenom obodu ove proklete planine. Govor iz pseudoistorijske tragedije pod naslovom Serenisima: "Nemam nikog sem tebe, najdraa moja Serenisima. Ti si moj razum, moja razboritost i moja dua. Ako sada ode od mene, biu izgubljen u velikoj tami izme u zvezda, a neu ak moi ni da nestanem tamo, jer moram iveti dok ti ne umiri moje srce. Umiri ga sada! Preklinjem te, umiri ga sada, i okonaj moje patnje." Zastao je usred recitovanja. Jo je neki zvuk pokuavao da privue panju njegove publike drvea, ali je bio mnogo manje muzikalan. Zadrao je dah, ne bi li bolje uo. Dopirao je sa vrha planine ili iz njegove okoline: bilo je dovoljno zvukova koji su nagovetavali da se tamo vodo ovei obraun. Bilo je jasno kakva je drama u toku. Jadikovanje je sve govorilo. Bila je to tragedija. Zautao je i nastavio da se penje; zvuci su postajali sve uasniji to su bili buniji. Oni koji su umirali samo su u mati bili poetini. U ivotu, oni su jecali, preklinjali i trali, plaui i mrcajui. Nebrojeno je ve puta video sline prizore i nije ba udeo da vidi jo jedan. Ali nije imao izbora. Dete je moglo biti negde tamo gore - dete koje je dobilo ime po boginji to donosi snove - tamo u miomirisnom proleu u Misuriju, nagoni su mu kazali da je postojalo nekakvo znaenje u tome to je dobila ba to ime. Posledica toga bila je da je pohranio deli vlastitih snova kod O'Konelovih, mada je sada uvi ao da je to verovatno bila greka. Koliko velika - pokazae naredni sat. U me uvremenu ga je muilo tajanstvo glasova. Da li su to bili krici umiruih pionira, izgubljenih u visinama? Mislio je da nisu. U toj kakofoniji uo je i glasove koje nikada nije uo da izlaze iz ljudskog grla; ak ni iz grla bilo koje ivotinje koja nastanjuje ovaj kutak stvarnosti, zbog ega je poeo da se znoji uprkos hladnoi. Znoj predvi anja da moda ipak nije glupo postupio kada je napreac dao poklon Harmonu O'Konelu, i da ga je Ireva kerka, ne znajui to, moda dovela do granica njegove vlastite obeane zemlje. VII Eno pukotine u nebu; to je bila prva Mivina pomisao. Pukotina u nebu, a sa druge strane neko drugo nebo, svetlije od noi u kojoj se nalazila. Videla je kako nebesa stvaraju mnoga uda: munje, vazdune vrtloge, grad i duge - ali nita od toga nije bilo ni nalik talasima boje, silovitijim od najsilovitijeg groma, talasima koji se kotrljaju preko neba, sa one strane pukotine. Kroz tu pukotinu je, u potragu za njom, stigao povetarac. Bio je topao i nosio je na svojim le ima duboko, ritmiko huanje. "To je more!" ree ona, krenuvi ka pukotini. Nije bila iroka, niti je bila postojana. Treperila je u vazduhu, nervozno poput plamena svetiljke na jakom vetru. Nije je bilo briga kako i zato; noas je suvie toga videla da bi sada poela da postavlja pitanja. Jedino je elela da prekorai taj prag, ne zbog toga to se plaila posledica onoga to je ranije uinila, ve zbog toga to su je na drugoj strani ekali nebo i more koje nikada ranije nije videla. "Odande nema povratka", upozorio ju je Koker. "Zato?"

21

"Potreban je veliki Blagoslovproklet da se naprave ova vrata, i kada se ona ponovo zatvore nee ih biti lako otvoriti." Bacio je pogled unazad prema bojnom polju i zastenjao nad prizorom. "Pogledaj, pogledaj samo. Ti idi ako eli. Ja sa ovim ne mogu da ivim." Podigao je aku ispred lica i iz srednjeg prsta pojavila se sjajna i kao ilet otra kanda. "ta to radi?" Prineo je kandu grlu. "Ne!" vrisnu ona i epa ga za aku. "Svo ovo umiranje, samo zbog toga to sam rekla neto to nije trebalo. To je glupo." "Ne razume razloge", ree on gorko, mada nije ponovo pokuao da se povredi. "A ti razume?" odvrati Miv. "Pa, ne ba. Znam da postoji neka velika sva a izme u porodica, i to tako teka da se ve vekovima me usobno istrebljuju. Ovo venanje je trebalo da zapeati mir me u njima. A dete je bilo dokaz toga." "Oko ega se sva aju?" upita ona. On slegnu ramenima. "Niko to ne zna, izvan porodica. A posle ovoga..." On pogleda prema padini posutoj leevima, "bie ih manje no ikada koji znaju." "Ipak je to glupo", ponovi ona, "ubijati se zbog sva e, kada ima toliko stvari zbog kojih vredi iveti." I dalje ga je drala za ruku. Dok je govorila, uvukao je kandu. "Noas sam izgubila tatu", izjavi ona sveano. "Ne elim i tebe da izgubim." "Znao sam manje ubedljive Blagoslovproklete od tebe", tiho primeti Koker. U glasu mu se naziralo strahopotovanje. "Kakvo si ti to dete?" "Irsko", odvrati Miv. "Idemo li, onda?" Ponovo je pogledala put pukotine. Tle u njenom podnoju se pomeralo, kamenje i izgaeni sneg topili su se na toploti moi, kakva god ona bila, koja je otvorila ova vrata, prelazili su preko praga da bi se potom prelili nazad. Krenula je bez straha prema njoj, ali ju je zaustavila Kokerova aka na ramenu. "Razume li ta ini?" upita on. "Da", odvrati ona, pomalo nestrpljivo. elela je da gazi po toj praini koja je nadolazila i povlaila se. elela je da otkrije taj oseaj. Me utim, Koker jo nije bio zavrio sa svojim upozorenjima. "Sutina je more-san", ree on, "i zemlje su tamo udne." "I Amerika je", odvrati ona. "udnije od Amerike. Ro ene su iz onoga to se nalazi ovde unutra." Kucnuo se prstom po elu. "Ljudi sanjaju zemlje?" "I vie od zemalja. Sanjaju ivotinje, ptice, gradove, knjige, mesece i zvezde." "Svi oni sanjaju iste knjige i ptice?" upita ona. "Oblicu su drugaiji", odvrati Koker posle kraeg oklevanja, "ali su zato - due stvari iste." Smueno ga je pogledala. "Kako ti kae", odvrati ona. "Ne, vano je da shvati", ostade on uporan. Zastao je na trenutak, mrtei se dok je tragao za prosvetljenjem. A onda je ono dolo. "Moj je otac imao obiaj da kae: Svaka ptica je jedina ptica i svaka knjiga je jedina knjiga, a svaka ptica i svaka knjiga su tako e jedna ista stvar, pod reima i perjem." Zavrio je trijumfalno, kao da je znaenje ovoga bilo oigledno. Me utim, Miv je samo zavrtela glavom, pometenija no ikad. "Da li to znai da si ti neiji san?" upita ona. "Ne", ree joj Koker. "Ja sam dete uljeza!" Konano neto za ta je mogla da se uhvati. "Sutina nije trebalo da postane mesto krvi i mesa", nastavi on. "Ali ljudi uspevaju da prodru?" "Malo njih. Varalice, pesnici, arobnjaci. Neki od njim umru. Neki polude. A neki se zaljube u stvari koje tamo na u, dobiju decu koja su delimino ljudska bia, a delimino nisu." Rairio je ruke i krila. "Poput mene." "Ja jesam", ree ona, stidljivo se osmehnuvi. "Mnogo mi se dopada." Me utim, on je bio smrtno ozbiljan. "elim da zna u ta se uputa kada bude zakoraila kroz tu pukotinu." "Ne smeta mi da budem uljez." "ivee na mestu na koje tvoji sunarodnici mogu da do u u snovima, a i tada samo tri puta. U noi ro enja. One noi kada se zaljube. I u noi kada umru."

22

Pomislila je na tatu u tom trenutku, koji je priao o tome kako lebdi u mirnom moru sa mamom pored sebe. Da li je to more bilo Sutina? "elim da po em", ree ona, jo eljnije nego ranije. "Ako razume", ree on. "Razumem", ree mu ona. "Moemo li sada da po emo?" On klimnu, a ona u tren oka nestade, lako koraajui preko tla koje se pomeralo. Ako je Budenbaum ita nauio tokom godina lutanja bilo je to da stvari ovozemaljske i stvari udesne nisu, kao to je to razum nalagao, nepovratno odvojene. Upravo suprotno. Mada je ceo kontinent bio premeren i mada su ga zauzeli umovi lieni magije, njegova sveta mesta bila opustoena, a njihovi uvari postali pijanice i oajnici, to zemljite bilo je suvie ogrezlo u udnovatostima da bi ikada postalo bezbedno za pionire. Dokaz za to leao je pred njim na padini planine. Stvorenja sa daleke strane sna udisala su isti vazduh kao i hrabre due koje su dole da pokore ovu zemlju, umirala su sa istim zvezdama iznad glave. Idui izme u leeva, oseao je poriv da se vrati i dovede nekoliko pionira, i pokae im da oni nisu bili jedini putnici ovde, i da nikakav zakon niti Bog, kao niti dobro poploani put nee spreiti ove zveri da ponovo do u. Mogao je to i da uini, samo da nije bilo devojice. Nagon mu je govorio da je ona tu negde, i da je iva. Kakvo god zlodelo da je prouzrokovalo ovaj masakr, ona ga je preivela. Ali gde je? Peo se uz padinu, povremeno zastajkujui kada bi mu kakva naroita bizarnost privukla pogled. Predugo je prouavao tajanstvene stvari da bi sumnjao u poreklo ovih vrsta. One su dole iz Metakozma, sveta Sutine. Do sada nije uspeo da prona e put donde, ali tokom mnogo prethodnih desetlea sakupio je nekoliko jedinstvenih radova o njegovoj geografiji i zoologiji, od kojih je veinu znao napamet. Tako e je pronaao i ispitao mukarce i ene - veina njih bila je iz Evrope, i veina njih bili su arobnjaci - koji su tvrdili da su pronali put koji vodi preko razdeobnice to razdvaja ovaj svet, Helter Incendo, i vodi u taj drugi. Neki od njih dokazali su da ive u svetu samoobmane, ali naiao je na troje koji su ga ubedili, izvan svake sumnje, da su zaista lutali po obalama more-sna. Jedan je ak putovao njime i iveo me u ostrvima Efemerisa lagodnim raskalanim ivotom, pre nego to je njegova ljubavnica skovala zaveru da ga lii moi i vrati u Kozm. Nijedan od tih putnika, me utim, nije imao nikakve koristi od tih putovanja; vratili su se povre eni i setni. Slatka jednostavnost Boga i dobrote nije za njih imala vie nikakvog smisla, a ljudski odnosi nisu im pruali utehu. Svi su oni tada zakljuili da je ivot bio besmislen i na ovom i na onom svetu. Budenbaum je paljivo sluao, nauio od njih ta je mogao, a zatim ih preputao njihovoj bedi. Ako ikada bude plivao sa duama, rekao je sam sebi, ili hodio obalom na kojoj se snovi otelotvoruju, nee jadikovati zbog odsustva Boga. Povee te due i oblikovati te snove, i postajati moniji i razumevati sve vie dok se vreme i mesto ne smotaju pred njim. Moda je bio blii da shvati tu ambiciju nego to je mislio. Vrata su se otvorila da propuste ova stvorenja; i ako su bila makar jo samo odkrinuta, on e iskoristiti priliku i zakoraiti kroz njih, iako nije bio pripremljen. Spustio se na ake pored nekog uboge ranjenice i neno joj proaputao. "Moe li da me uje?" Njene pegave oi zatreperie u njegovom pravcu. "Da", ree ona. "Kako si dospela ovamo?" "Brodovi..." odvrati ona. "Posle brodova. Kako si stigla u Kozm?" "Blagoslovprokleti nam je otvorio put." "A gde je taj put?" "Ko si ti?" "Samo mi reci..." "Jesi li sa detetom?" upita ona. Neto u nainu na koji je postavila to pitanje upozorilo je Budenbauma. "Ne", odvrati on. "Nisam sa detetom. U stvari..." prouavao je enino lice dok je govorio, traei reenja, "u stvari, ovde sam... da bih ubio to dete."

23

ena napravi grimasu i pored bola. "Da", ree ona. "Da, da, uini to. Pogubi tu malu kuku i daj njeno srce Blagoslovprokletom." "Prvo moram da na em kuku", mirno ree Budenbaum. "Put. Tamo e biti." ena na umoru okrenu glavu i zagleda se uz padinu. "Vidi li ator?" "Da." "Iza njega, udesno, stenje, je li tako? Crno stenje." "Vidim ga." "S druge strane. "Hvala." Budenbaum poe da ustaje. "Blagoslovprokleti", ree ena, dok je on ustajao. "Reci mu da izgovori molitvu za mene." "Hou", odvrati Budenbaum. "Kako se zove?" ena otvori usta da mu odgovori, ali smrt je bila bra. Bezimena je umrla. Budenbaum se zadrao samo jo toliko da joj sklopi oi - u prisustvu mrtvih koji bulje uvek se oseao neprijatno - a zatim se uputio uz padinu prema stenju i putu koji je leao skriven izme u njega. Kada je zakoraila preko praga, Miv je poslednji put bacila pogled na svet u kome je ro ena. Ako je Koker bio u pravu, nee ga ponovo videti. Jo samo sat i svanue. One slabije zvezde ve su zgasle, a one sjajnije su bledele. Na istoku se pomaljala slaba svetlost i pri njoj je ugledala oveka izme u stenja koji se peo kao da se jedva suzdrava da ne pojuri. Iako je jo bio dosta daleko, prepoznala ga je po kaputu i tapu. "Gospodin Budenbaum", promrmlja ona. "Poznaje ga?" "Da. Naravno." Napravila je korak unazad putem kojim je dola, ali ju je Koker uhvatio za ruku. "Privukao je panju na sebe", ree on. To je bilo tano. Sledila su ga dvojica koja su preivela krivoprolie - jedan je bio desetak koraka iza Budenbauma, drugi dvostruko toliko - a ako je bilo suditi po stanju njihovih odora, onda su oni oduzeli i previe ivota. U svojoj urbi, Budenbaum uopte nije bio svestan njihovog prisustva, mada su ga brzo sustizali. Uznemirena, Miv se otrgnu Kokeru i zakorai nazad preko praga. Nesigurno tle, koje je uznemirila svojim kretanjem, pljusnu joj uz potkolenice. Koker je ponovo pozva, ali se ona ne obazre na njega, ve krenu nizbrdo izme u stenja, dozivajui Budenbauma u hodu. Ugledao ju je, i osmeh mu se razli licem. "Dete!" Koker je iao za njom, viui. "Brzo! Brzo!" Bacila je pogled preko ramena u plamen pukotine. Strano se talasala, kao da se moe ugasiti svakog trenutka. Koker je stajao najblie pukotini to je mogao, a da ne pre e na drugu stranu, dozivajui je. Ali ona nije mogla da po e; bar dok ne dobije od Budenbauma nekakvo objanjenje. Njen otac patio je i umro zbog sna koji je ovaj ovek, Budenbaum, posejao u njegovo srce. elela je da sazna zato. Zanimalo ju je ta je sjajni grad Evervil znaio Budenbaumu, te je uloio toliko truda ne bi li podstakao njegov nastanak. Sada ih je delilo jo samo desetak jardi. "Miv..." poe on. "Iza vas!" povika ona, i on se osvrnu i ugleda ubice kako jure izme u kamenja. Samo trenutak pre nego to je prvi od njih stigao do njega, on zauze odbrambeni stav i zamahnu tapom po ovekovom seivu koje ovaj ispusti. tap mu se od udarca raspao, ali ga on nije odbacio. Dok se njegov napada saginjao da dohvati isputeni ma, Budenbaum mu zari polomljeni tap u lice. Zateturao se unazad, vritei, i pre nego to je drugi napada uspeo da pro e pored svog sadruga i uhvati plen koji je ostao bez oruja, Budenbaum je nastavio prema pukotini. "Skloni se u stranu, dete!" doviknu on Miv, koja je ukoeno stajala, ne mogavi da krene ni napred ni nazad. "Sklanjaj se!" ree on kada