Balkan Energy Solutions Team (BEST) bulletin

Balkan Energy Solutions Team Since December 2003

1(19) ___________________________________________________________________________ www.balkanenergy.com

VI�E ENERGIJE -Mesečni Balkan Energy Solutions Team (BEST) e-mail bilten iz oblasti elektroenergetskih

sistema, obnovljivih izvora energije, tr�i�ta električne energije i ekologije -

Februar 2003 Broj 2 Dostavlja se svakog 30-og u [email protected]

-Zasnovano na volonterskom radu-

Tema broja � Vi�e energije SADR�AJ: Uvod 1 Novo u BEST-u 1 Elektroenergetski sistemi 1 Energija vetra 8 Energetska efikasnost 10 Solarna energija 13 Ekologija 14 Tr�i�te električne energije 17 Hidro energija 18

Po�tovane kolege, ovo je drugi broj BEST biltena čiji je cilj popularizacija oblasti energetike i ekologije, biznisa u energetici, istra�ivanja u energetici, osvajanja i primena tehnologija obnovljivih izvora energije u regionu Balkana. Prvi broj biltena je odlično prihvaćen, �to nam je dalo vi�e energije, a ovaj broj (broj 2) na engleskom i srpskom jeziku je danas isporučen kolegama iz preko 20 zemalja sveta. Bilten je predviđen da bude slobodnijeg tipa, bez strogih recenzija, a da pri tom sadr�i upotrebljive informacije. Ba� iz razloga �ire upotrebljivosti BEST je odlučio da bilten dostavlja i na engleskom jeziku kako bi spajao sve one koji imaju interesa da rade na Balkanu sa ljudima sa Balkana. Ekipa BEST-a vas najljubaznije poziva i najjače podr�ava da date vi�e energije i dostavljate materijale, ostavite kontakt, i da na taj način pomognemo vama, drugima i sebi. HVALA VAM UNAPRED ! Novo u BEST-u

BEST planira izdavanje knjige na srpskom i engleskom jeziku o tr�i�tima električne energije pod nazivom »Tr�i�ta električne energije i perspektive Balkana« (Power Exchages and Balkan�s perspectives). Pozivamo sve firme zainteresovane za sponzorstvo knjige da nas kontaktiraju ukoliiko su

zainteresovani za postavljanje reklame u knjizi. Planirano je da knjiga bude gotova u Maju 2004. godine.

Od februara 2004. godine postoji i Balkan Energy

Consulting Team (BECT). BECT konstantno traga za ekspertima i mladim profesionalcima iz raznih obalsti nauke I tehnologije kako bi bili upisani u bazu podataka BECT za potrebe konsalting aktivnosti. BECT poziva zainteresovane da po�alju svoju biografiju (CV) na email [email protected] . BEST je nedavno na svojoj web strani www.balkanenergy.com u saradnji sa Vibiliom (www.vibilia.co.yu) postavio informacije o tenderima, izve�tajima i vestima na srpskom i engleskom jeziku sortirano po oblastima (Hidro energija, Energija vetra, Solarna energija, Biomasa, Gas, Tr�i�te el. energije, Ekologija, Obrazovanje, Prenosna i distributivna mre�a) u regionu Balkana. Ove informacije se svakodnevno a�uriraju. Svi korisnici imaju pravo na mesec dana besplatnog dobijanja punih informacija popunjavanjem prijave na www.balkanenergy.com/stenderi BEST planira da organizuje raznovrsna predavanja iz oblasti tr�i�ta i berzi el. energije, deregulacije EES-a, energije vetra, obnovljivih izvora energije. U cilju ispitivanja zainteresovanosti za pomenuta predavanja molimo vas da nam dostavite va�e komentare i mi�ljenja na [email protected] Elektroenergetski sistemi WS Atkins Consultants Ltd

Woodcote Grove, Ashley Road, Epsom, Surrey KT18 5BW, United Kingdom Tel. : 01372 726140, Fax.: 01372 740055

Uvodna reč



ATKINS Za BEST: Vukan Polimac, MSc.EE Principal Consultant, [email protected] Na�a vizija je da budemo međunarodni snabdevač tehničkih usluga i integrisanih re�enja.

Atkins (WS Atkins plc) je jedan od vodećih svetskih snabdevača profesionalnih usluga , tehnolo�kog konsaltinga i pratećih usluga. Atkins obezbeđuje usluge u �irokom spektru javnih i privatnih preduzeća. Rad Atkinsa je organizovan kroz oko 130 kancelarija u UK i 70 konsultantskih kancelarija u centralnoj Evropi, istočnoj Aziji, Okenskom delu Azije i Americi. Danas, ostvarujemo goodi�nji obrt od preko 8000 miliona funti i zapo�ljavamo preko 15000 ljudi. Na�e usluge ukratko mogu biti sumirane u sledeće oblasti: Arhitektura Upravljanje i odr�avanje In�enjering Menad�ment postrojenje Upravljanje projektima Vlasni�tvo Upravljanje izgradnjom Planiranje i uticaj na �ivotnu sredinu Konsalting u tro�kovima Menad�ment konsalting Finansijski i pravni saveti Nauka i tehnologija ATKINS Power Atkins Power raspola�e sa preko 400 kvalifikovanih ljudi, profesionalaca u oblasti elektrotehnike, energetike, ma�instva, gradjevine i upravljanja u industriji. Pored klasičnog projektovanja i upravljanja projektima zapo�ljavamo specijaliste za kupovinu električne energije, tarife, restruktuiranje energetskog sektora i regulisana tr�i�ta.

Projekti privatizacije Projekti za koje smo nedavno obezbeđivali tehnički i poslovni menad�ment bili su u vezi prve i druge sinhrone zone u Srbiji, interkonekcije elektroenergetskih sistema zemalja Balkana kao i privatizacija dve distributivne kompanije u Rumuniji. Na�i in�enjeri imaju iskustvo ne samo u istočnoj i centralnoj Evropi, već i u privatizaciji visokorazvijenih zemalja Evrope, Australije, Azije i Amerike.

Planiranje i analiza mre�a

Atkins Power je jedan od vodećih evropskih kompanija koje pru�aju specijalizovane usluge analize elektroenergetskih sistema. Na�i in�enjeri su izveli veliki broj studija sistema i projekata planiranja mre�e kako u UK tako i u inostranstvu. Prisustvo Atkins Power-a u analizama i procenama ili u početnim fazama planiranja obezbeđuje na�im klijentima da budu dobro informisani pri dono�enju odluka o investiciji. Na�i rezultati su podr�ani sadr�ajnim izve�tajima, sistematskim pristupom i dokazanim metodama.

Projekti Atkins Power tim je uradio veliki broj projekata u ulozi glavnog preduzimača. Atkins Power ima iskustvo u partnerstvu, zdru�enom riziku i okvirnim projektima, kao i klasičnim odnosima sa klijentima. Atkins Power mo�e da ponudi kompletne usluge kao glavni preduzimač uz podr�ku osoblja spremnog da pru�i brzu podr�ku kada je to potrebno.

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? Postupci pri havarijama u elektroenergetskim sistemima

Za BEST: Zoran Erić, �ef slu�be odr�avanja u elektrodistribiciji Beograd, tel: 011 4894 135

Havarija u elektroenergetskom sistemu nanosi ogromnu �tetu ekonomiji dr�ave, i zato otklanjanje kvara mora da se ostvari brzo i tačno. Zbog toga primenjujemo brze relejne za�tite od struja kratkih spojeva i uređaje protivhavarijske automatike: ponovno automatsko uključenje voda, transformatora i sabirnica, uključenje rezervne opreme i izvora napajanja, regulacija pobude generatora i sinhronih kompenzatora; regulacija napona, frekventnog rasterećenja, frekventnog ponovnog uključenja itd. Masovno uvođenje u elektroenergetski sistem nabrojanih automatskih uređaja odra�ava se na rad dispečera elektroenergetskog sistema, koji moraju dobro znati principe i osobenosti rada automatskih uređaja kada



nastane nestabilan rad sistema. Takođe, moraju znati da urade brzu analizu svih raspolo�ivih informacija u vezi havarije, kao i brzo donositi odluke u pravcu normalizovanja rada elektroenergetskog sistema. Pri normalnom funkcionisanju automatskih uređaja rad dispečera se svodi na kontrolu njihove prorade i kontrolu nastalog poslehavarijskog stanja preduzimajući neophodne mere. Veliki značaj pri otklanjanju kvara pripada pouzdanosti u radu sredstava veze i teleupravljanja. Tipične pojave, s kojima su obično vezane havarije u elektroenergetskom sistemu su smanjenje frekvencije i napona. Kao rezultat tih pojava moguće je nastajanje asihronog rada, ljuljanje i odvajanje sistema na delove. Smanjenje frekvence nastaje pri debalansu proizvedene i potrebne aktivne snage. Ako je nastao deficit snage, izazvan ispadom generatora velike snage ili elektrane, a usled nepostojanjem rezerve u sistemu, frekvenca se smanjuje u zavisnosti od strukture proizvedene snage i opterećenja orijentaciono za 1% pri izmeni opterećenja za 1-3%. Smanjenjem frekvence smanjuje se produktivnost ma�ina kod potro�ača i uređaja u elektranama, �to kao posledicu izaziva dalje smanjenje proizvedene snage. Da se ne bi desile sistemske havarije vezane sa iznenadnim smanjenjem frekvence, primenjuju se uređaji automatskog uključenja rezervnih hidrogeneratora, prevodeći u aktivan re�im hidrogeneratore koji su radili kao sinhroni kompenzatori. Rezervni hidrogeneratori preuzimaju delove opterećenja, smanjuju deficit snage u sistemu, ali to ne znači da se u svim slučajevima prekida proces smanjenja frekvence. U pomoć automatskim uređajima koji uvode u rad hidrogeneratore u sistemu su ugrađeni i uređaji za automatsko rasterećenje (tj. isključenja dela potro�ača) pri smanjenju frekvence. Rasterećenje se izvodi u nekoliko stepeni u dijapazonu propada frekvence 48 � 46,5 Hz sa intervalima po frekvenci od 0,1-0,2 Hz Automatsko frekventno rasterećenje treba da obezbedi nivo frekvence u sistemu ne manji od 49Hz. Dalje povećanje frekvencije do nominalne ostvaruje dispečer uvođenjem rezervne snage uz isključenje najmanje prioritetnih potro�ača. Najva�nija mera kada dođe do smanjenja frekvence u granicama 48-45 Hz je izdvajanje sopstvenih potreba elektrane na napajanje nezavisno od elektroenergetskog sistema, da bi uklonili opasnost naru�avanja normalnog rada njihove opreme. Zbog toga se predviđaju specijalne �eme, u kojima se deo generatora elektrane pri zadatoj frekvenci odvaja od sistema (automatski ili ručno) sa izbalansiranim opterećenjem sopstvenih potreba i delom potro�ača koji ne izazivaju nagle promene frekvence.

Smanjenje napona mo�e da prati smanjenje frekvence, no mo�e se desiti i nezavisno od nje. Pri istovremenom smanjenju frekvence i napona, napon se smanjuje pribli�no za 1% pri smanjenju frekvence za 1 Hz. Napon se mo�e smanjiti u nekom delu elektroenergetskog sistema zbog nedostatka reaktivne snage. U tom slučaju operativni personal elektrane samostalno, ne čekajući nalog dispečera, povećava reaktivno opterećenje generatora i sinhronih kompenzatora, koristeći tablice dozvoljenih preopterećenja. Pri velikom smanjenju napona nezavisno od razloga, reaguju uređaji automatske regulacije pobude i brzog forsiranja pobude generatora i sinhronih kompenzatora, vremenski podi�ući reaktivnu snagu. Dozvoljeno vreme forsiranja rada nije veliko (za velike turbogeneratore sa direktnim hlađenjem namotaja iznosi 20 sec). Zato u uslovima, kada deluje forsirana pobuda generatora, dispečer je obavezan da radi veoma brzo, jer ako zakasni sa uspostavljanjem napona mo�e dovesti do isključenja preopterećenih generatora sa mre�e i daljem pogor�anju stanja sistema. Asinhroni re�im u elektroenergetskom sistemu mo�e nastati kao rezultat međufaznog kratkog spoja, gubitka pobude (pune ili delimične) kod generatora velike snage itd. Pri tome, iza�li iz sinhronizma generatori ili delovi elektroenegetskog sistema ostaju spojeni među sobom, ali rade sa različitim frekvencama i između njih dolazi do naizmenične razmene snage. Simptomi asinhronog re�ima su osciliranje skazaljki voltmetra i ampermetra u kolima generatora, linijama i transformatorima usled izmene pravca toka snaga. Broj perioda osciliranja u sekundi jednak je razlici frekvenci između delova ispalih iz sinhronizma delova. U tačkama električno bliskim centru oscilovanja javljaju se najveća kolebanja napona. Asinhroni re�imi mogu biti prolaznog karaktera kada nestanu posle nekoliko sekundi. Ako se resinhronizacija ne posti�e, da bi uslovili sihronizam, smanjujemo frekvencu u delu sistema gde se ona povećala, a povećavamo tamo gde se ona smanjila. Resihronizacija se obezbeđuje delovanjem automatskog load frekventnog rasterećenja u delu sistema sa smanjenom frekvencom i automatskim rasterećenjem generatora u delu sistema sa povećanom frekvencom. I osim toga, za otklanjanje asihronog re�ima na tranzitnim linijama koriste se za�tite koje razdvajaju delove elektroenergetskog sistema koji su iza�li iz sihronizma. Ako se u toku 2-3 minuta sihronizam ne mo�e uspostaviti, dispečer razdvaja elektroenergetski sistem na nesihrono radne delove. Posle uspostavljanja normalnog re�ima u razdvojenim



delovima, ponovo ih spre�emo sihrono i uključujemo u paralelan rad. Razlika frekvenci pri spajanju nesihrono radnih delova mora biti manja od 0.5Hz. Prilikom otklanjanja havarijskih re�ima dispečer elektroenergetskog sistema se koristi direktnim telefonskim linijama sa svim upravljanim objektima, a takođe i radiovezom. Operativni nalozi se bele�e na magnetofonsku traku. U nastaloj havarijskoj situacij,i dispečer se orjenti�e prema slepoj �emi, koja se nalazi na dispečarskoj tabli. Table su opremljene sredstvima telesignalizacije polo�aja komunikativnih aparata, a nekada i uređajima teleupravljanja. Postoje i uređaji telemerenja najva�nijih električnih veličina: frekvence, aktivne snage elektrana, napona u kontrolnim tačkama sistema, opterećenja po linijama i dr.

Knjiga: Eksploatacija elektrodistriibutivne opreme. Zoran Erić, �ef slu�be odr�avanja u elektrodistribiciji Beograd, tel: 011 4894 135

Ova knjiga diplomiranog in�enjera Zorana Erića je prevashodno upućena kadru koji praktično nosi eksploataciju elektrodistributivne opreme. Danas, elektrodistributivne mre�e u uslovima prenapregnutih zahteva za isporukom električne energije, rade pod izuzetnim opterećenjem, pa su zato izlo�eni čestim kvarovima i havarijama. Kvarovi se mogu otkloniti za kraće ili du�e vreme �to direktno povećava ili smanjuje efikasnost i ekonomičnost preduzeća, a posredno doprinosi poslovnom ugledu preduzeća i ugledu stručnog kadra u njemu. Knjiga je obogaćena sistematizacijom kvarova mre�e i najva�nije opreme trafostanica �to je rezultat autorovog ličnog iskustva u eksploataciji elektrodistributivne opreme i kao takva predstavljaće dragocenu pomoć svim stručnjacima zaposlenim u elektrodistributivnim preduzećima (majstorima, tehničarima, in�injerima), koji �ele da eksploataciju elektrodistributivne opreme učine efikasnijom. Za BEST: Zoran Erić, dipl. ing. el.

Ovde va�a besplatna reklama ! ??

НОВА МИКРОМРЕЖА - ЛАБОРАТОРИЈА ЗА ЕЛЕКТРОЕНЕРГЕТИКУ

Za BEST: Милош Миланковић, Универзитет у Бањој Луци, Електротехнички факултет, Босна и Херцеговина, електронска пошта: [email protected] Владимир Крнајски, Електропривреда Србије, Јавно предузеће за пренос електричне енергије "Електроисток", Београд, Србија Дејан Раца, University of Wisconsin, Madison, WI, USA Бранко Милосављевић, консултант, Војводе Богдана 38, 11000 Београд, Србија Пратећи добра искуства из прошлости и tежећи ка испуњењу захтева и услова који се постављају пред физичке динамичке моделе у савременом приступу инжењерској пракси, формирана је и постављена на Електротехничком факултету Универзитета у Бањој Луци, Босна и Херцеговина, Лабораторија за електроенергетику � Нова микромрежа. С обзиром на специфичну улогу Нове микромреже, одлучено је да се модел формира са мањим бројем моделних генератора него претходна лабораторија. С друге стране, тежиште у опремању је стављено на изградњу комплетног информационог система. Микромрежа има широко подручје примене, од образовне функције за студенте и инжењере, преко тестирања апарата, па до фундаменталних проучавања електроенергетских система и његових компоненти у динамичким режимима.

Развој математичких модела и рачунарских програма за анализу електроенергетских система oграничио је примену физичких динамичких модела на специфичне области, пре свега на експерименте у прелазним (транзијентним) процесима. Микромрежа је погодна за тестирање одговарајућих прогама за симулацију на рачунарима, за тестирање релеја и SCADA система. Оваква тестирања у реалном систему би била повезана са великим ризицима и трошковима. С друге стране, лабораторијски услови, као што је случај са Микромрежом, пружају далеко већи конфор, већу поузданост приликом тестирања, а резултати, по свим принципима аналогије физичких модела су идентични онима који би се имали у реалном систему.



Нова микромрежа је јединствено научно, истраживачко и образовно окужење. Обиман је списак експеримената развијених за потребе основних студија на Одсеку за електроњенергетику Електротехничког факултета у Бањој Луци. Програм студија из предмета Анализа електроенергетских система, Електричне машине и Релејна заштита, снажно је подржан коришћењем Нове микромреже. Развијени експерименти су претежно показног карактера, премда постоји могућност за организовање вежби у којима би студенти самостално обављали мерења или управљали делом опреме. Значај лабораторије је велик у образовном смислу из неколико разлога. Студентима је омогућено да уоче и искуствено спознају појаве као што су електромеханички прелазни процеси, стабилност преноса електричне енергије, синхронизација, итд. С друге стране, пружа им се могућност да савладају основну културу понашања у окружењу које се налази под напоном, те да стекну одговорност за своје поступке.

Основни елементи Нове микромреже су инсталирани и тренутно пролазе кроз интензивне процедуре тестирања. Процес планирања и увођења рачунарске технологије је постепено почео паралелно са овим тестирањем. Основни језгро Нове микромреже чине: 3 генератора са моделима турбина, 2 ротациона трансформатора као модели интерконекције, 4 трансформатора (уједно блок трансформатори), око 50 модела преносних водова и разводних постројења, неколико прекидача за манипулације и моделовање кварова, мерне ћелије, 4 модела активне и 5 модела пасивне потрошње. Два од три генератора су предвиђени за моделовање хидроелектране, а трећи за термоелектрану. У машинској сали се налазе три генератора, и два ротациона трансформатора, што је приказано на слици 1а. У истој просторији је смештени и панел за повезивање приказан на слици 1б. Модели преносних водова и трансформаторских станица, као и прекидача и ћелија за мерење, постављени су иза панела за повезивање.

Планирано увођење информационог система у Нову микромрежу треба да омогући једноставно спровођење и управљање свим експериментима као и размену података са свим заинтересованим корисницима. Тако опремљена лабораторија представља изазов за сваког ко се бави прелазним процесима у електроенергетским системима, како на домаћем терену, тако и у међународним



размерама. Увођење информационог система ће знатно утицати на побољшање образовног процеса студената електроенергетике и квалитета извођења наставе.

Power System Protection Conference 2004, koja se odrzava od 29. septembra do 1. oktobra 2004 na Bledu u Sloveniji. Vise informacija mozete naci na http://www.psp-conference.org, http://www.psp-conference.org.

POWERSWID International Oprema

Automatski stabilizatori napona, Invertori, The Uninteruptable Power Supply (UPS), Motorni generatori. Za BEST: E Machen. [email protected], www.powerswid.com Powerswid International Sh.p.k Rr Myslym Shyri, Nr 117,1, Tirana, Albania

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? Za BEST: Dr Predrag Stefanović Predsednik Organizacionog odbora Dru�tvo termičara Srbije i Crne Gore SIMPOZIJUM ELEKTRANE 2004 Sa međunarodnim uče�ćem ENERGETSKI RESURSI, ENERGETSKA EFIKASNOST, EKOLO�KI I EKSPLOATACIONI ASPEKTI RADA ELEKTRANA

Octobar/Novembar 2004

TEMATSKE OBLASTI SIMPOZIJUMA Simpozijum je susret istra�ivača, in�enjera i stručnjaka koji se bave problemima vezanim za celokupni tehnolo�ki sistem proizvodnje električne energije u hidro- i termoelektranama. Pored učesnika iz Srbije i Crne Gore očekuje se uče�će kolega iz susednih i zemalja jugoistočne Evrope, kao i drugih dr�ava. Glavne tematske oblasti u kojima se očekuju radovi i učesnici su: 1. Energetski resursi i odr�ivi razvoj (karakteristike raspolo�ivih energetskih resursa za rad elektrana u narednom periodu; planiranje, racionalno kori�ćenje, perspektive i pobolj�anje karakteristika uglja kao osnovnog goriva za potrebe proizvodnje elektriène energije u termoelektranama); 2. Energetska efikasnost i racionalan rad elektrana (energetska efikasnost procesa i opreme u čitavom tehnolo�kom sistemu proizvodnje električne energije u elektranama; istra�ivanje i modeliranje procesa u kotlovskim, turbinskim i drugim postrojenjima elektrana; spregnuta proizvodnja toplotne i električne energije, pouzdanost i raspolo�ivost postrojenja i elektrana; racionalno kori�ćenje i �tednja goriva; optimizacija radnih parametara procesa, opreme, postrojenja i cele elektrane; ekonomično vođenje procesa; racionalizacije i inovacije u procesu proizvodnje; uvođenje sistema kvaliteta); 3. Problemi produ�enja radnog veka postrojenja elektrana i uvođenje novih proizvodnih tehnologija i opreme (dijagnostika stanja opreme i preostali radni vek, dijagnostika procesa, planiranje, realizacija i analiza revitalizacionih zahvata, unapreðenja na ma�inskoj i elektroopremi); 4. Eksploatacioni problemi elektrana (razvoj i primena tehničkih dijagnostičkih metoda i opreme za praćenje i vođenje procesa; unapređenje opreme sa aspekta procesa koji se u njima odvijaju; savremena organizacija proizvodnje, metode i sredstva odr�avanja opreme); 5. Ekolo�ki aspekti rada svih postrojenja u tehnolo�kom sistemu proizvodnje električne energije u elektranama (ekolo�ki aspekti eksploatacije uglja za potrebe proizvodnje električne energije u termoelektranama; metode, tehničkotehnolo�ka re�enja i oprema za smanjenje zagađenja vazduha, vodenih tokova i zemlji�ta pri radu elektrana; domaća i strana iskustva u za�titi okoline pri radu elektrana). Prijava uče�ća: Za uče�će na Simpozijumu, sa radom ili bez rada, molimo Vas da popunite prilo�enu prijavu i po�aljete je na adresu Sekretarijata po�tom ili prijavu sa informacijama koje se nalaze na formularu za uče�će na Simpozijumu elektronskom po�tom. Va�ni datumi dostave apstrakta i rada:



- Prijem apstrakata radova: do 01.05.2004 - Potvrda o prihvatanju radova: do 31.07.2004 - Prijem prihvaćenih radova: do 31.07.2004 SEKRETARIJAT SIMPOZIJUMA Sva korespondencija vezana za pripremu i organizaciju Simpozijuma obavlja se preko sekretarijata Simpozijuma: Dru�tvo termičara Srbije i Crne Gore, Dr Vukman Bakić, Sekretar Organizacionog odbora Simpozijuma P.p. 522, 11 001 Beograd, Srbija i Crna Gora Tel/fax: + 381 11/ 344 34 98; 245 36 70 Email:[email protected] SIMPOZIJUM - ELEKTRANE 2004 sa međunarodnim uče�ćem PRIJAVA ZA UČE�ĆE Zvanje ��............................�........ Ime..................................................�.......... Prezime�.��............�........... Institucija.......................................�............ Adresa.........................................�............. Grad............................Po�t.broj ......�........ Telefon.................................Faks................ E-mail.............................................�.......... Način u�e�ća na Simpozijumu: sa radom � bez rada � Naziv rada:...................................�............ ..................................................................... Datum.........................Potpis....................� Konferencije i sastanci iz elektroenergetskih sistema:

29 Mart - 2 April, Sajam WIRE, sajam zica i kablova, Dusseldorf, Germany, http://www.messeduesseldorf, de/wire2004

4-10 April, Sajam ENERGETIKA, Skopje, FYR of Macedonia, www.skopjefair.com.mk, [email protected] 20-21 April 2004, Modernising Central & European Electricity Markets, Prague, Czech Republic, [email protected] 5-7 May, International Stirling Forum, Osnabruck, Germany, www.ecos-consult.com/et

MAY 2004, 9-12. MELECON, Dubrovnik, Croatia, oblasti: Power Resources and Systems

http://www.melecon2004.org [email protected] 10-14 May 2004, Sajam Tehnike, Beograd, Srbija i Crna Gora [email protected] www.sajam.co.yu 11-14 May 2004, WIND ENERGY Sajam, Hamburg, Germany, http://www.hamburgmesse.de/windenergy 18-21 MAY 2004, ENERGETIKA, Celje, Slovenia, Energy Fair, www.ce-sejem.si [email protected] 25-27 May 2004, PowerGen Europe, Barselona Spain, www.pennwell.com

26-28 May. 2004, BPC, Sarajevo, BiH Electricity Market, Deregulation of Power Sector, Power Systems www.balkanpower.org, [email protected]

25-29 MAY, Medjunarodni sajama dostignuca u elektro masinskoj industriji i inovacije, Banja Luka, Republika Srpska [email protected] 7-11 Jun 2004, Sajam elektrotehnike , Moskva, Expo center, Rusija

6-12 Jun. 2004, PES-General Meeting, Denver, Colorado, USA, Power Systems, Power Engineering [email protected] 14-17 Jun 2004, ENERGIA, Energy and Gas Conference, Poznan, Poland, http://energia.mtp.pl [email protected] 23-26 June, ELTEC, Sajam elektrotehnike, Munich, Germany, http://www.eltec-online.de

28-30 July 2004, Coal - Gen, Overland Park Convention Center, Overland Park, USA www.coal-gen.com, [email protected] 14-19 Sept. 2004, ENERGETIKA, Sajam energetike, Zagreb, Hrvatska http://www.zv.hr/jesen

15-17 SEP. 2004, AFRICON, Gaborone, Botswana, Energy and Power Systems, Power Electronics and Drives, http://eerc.up.ac.za/~ieee/

15-17 Sept. 2004, H2EXPO Sajam vodonicnih gorivnih elemenata, Hamburg, Nemacka http://www.hamburgmesse.de/H2Expo



10-13 OCT. 2004, PES T&D Conference and Exposition, New Orleans, Louisiana, USA, Power Distribution, [email protected]

20-24 Oct. 2004, SASO 2004, sajam elektrotehnike, energetike i telekomunikacija Split, Hrvatska www.sajamsplit.hr, [email protected] 29 - 26 Oct. 2004, medjunarodni sajam elektronike i energetike, Novi Sad, Srbija i Crna Gora www.sajam.net, [email protected] Energija vetra UTICAJ PROMENE VETRA NA REGULACIJU EES-a SA VELIKIM PROCENTOM INSTALISANE SNAGE U VETRU

Za BEST: Kosta Kosorić, [email protected]

Aleksandar Katančević, [email protected] http://www.hut.fi/~katale

Ovaj rad ilustruje op�tu problematiku regulisanja i odr�avanja regulacionog zahteva sistema sa velikim procentom instalisane snage u vetru sa stanovi�ta operatora prenosnog sistema (TSO). Rad razmatra različite konfiguracije wind farmi i obja�njava uticaj konfiguracije, na specifičan način, na odr�avanje regulacione gre�ke. Uporedo sa trendom proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, naročito uz pomoć vetra, javlja se i nezanemarljiv problem u regulisanju elektro energetskog sistema (EES-a). Jedna od glavnih prepreka na putu ka većim instalacijama snage u vetru u postojećim sistemima je stohastičko pona�anje snage generisane pomoću vetra. Usled nepredvidivosti brzine vetra, tj. nepredvidivosti energije koju nosi vetar, generisana snaga jednog generatora i cele wind farme je nepredvidiva na isti način. Tako, elektro energetski sistemi sa velikom količinom energije generisane pomoću vetra suočavaju se sa narastajućim problemima

nepredvidivosti tokova snaga i odr�avanja male regulacione gre�ke. Energetska karakteristika turbine na vetar dozvoljava turbini da radi u relativno uskom opsegu promene brzine vetra. Kriva snage turbine na vetar prikazana je na sledećoj slici.

Sa promenom brzine vetra javljaju se i oscilacije generisane snage �to je veoma neprijatno za operatore prenosnog sistema. Najkritičnije stanje je ono pri kome brzina vetra prevazilazi maksimalno dozvoljenu brzinu tako da se turbina koči (prestaje da se okreće). U ovom slučaju nema generisanja od strane wind generatora i ako se to desi sa većinom instalisanog kapaciteta u wind turbinama neophodno je da se aktivira brza aktivna rezerva. Za EES sa nekoliko većih wind farmi ovaj slučaj je ekvivalentan nepredvidivom ispadu nekoliko termo blokova. Kada se javi iznenadni nedostatak aktivne snage, iz gore navedenih razloga sistem će, u prvim trenucima posle poremećaja absorbovati ovaj deficit iz susednih sistema dok se deficit proizvodnje koji je prouzrokovao regulacionu gre�ku ne nadohnadi iz sopstvene rezerve. Regulaciona gre�ka (PCE) je razlika između planirane (PP) i realizovane (PR) razmene sa susednim sistemima i trebala bi stalno biti pribli�no jednaka nuli. PCE=PP-PR (1)

Ona se odr�ava na nuli pomoću rotacione rezerve u regulaciji koja povećava i smanjuje svoje generisanje u zavisnosti od regulacione gre�ke sistema. Kada se desi promena brzine vetra, dolazi do velike promene izlazne snage �to prouzrokuje regulacionu gre�ku sistema i velike promene tokova snaga unutar EES-a. Da bi se regulaciona gre�ka



vratila na nulu,�to je pre moguće, rotaciona rezerva u regulaciji treba da ima sposobnost da brzo menja svoju izlaznu snagu. Zbog jake zavisnosti izlazne snage wind turbine od brzine vetra, EES sa velikim procentom instalisane snage u vetru treba da ima rezervu u regulaciji sa mogućno�ću velike maksimalne brzine povećanja i smanjivanja generisanja. Za EES bez akumulacionih hidro elektrana, ovo je veliki problem zato �to termo, nuklearne i gasne elektrane imaju mnogo slabije sposobnosti brze promene izlazne snage nego hidro elektrane. Pretpostavljeno je da model EES-a na kojem su rađene analize zadovoljava svoju potro�nju od 1p.u. svojom proizvodnjom od 1p.u. od čega je 0.1p.u. generisano pomoću wind generatora. Takođe je pretpostavljeno da je svih 0.1p.u. instalisanog kapaciteta u wind generatorima sme�teno u jednoj wind farmi i da se brzina vetra menja linearno od 17 m/s do 7 m/s u jednom minutu. Analize i proračuni su vr�ene za različite rasporede wind turbina u wind farmi. Kada se javi regulaciona gre�ka generatorske jedinice odgovorne za kompenzaciju regulacione gre�ke počinju da koriste svoju regulacionu rezervu i povećavaju svoje generisanje da bi regulacionu gre�ku postavili na nulu. Pretpostavljeno je da te generatorske jedinice povećavaju svoje generisanje linearno maksimalnom raspolo�ivom brzinom. Takođe je pretpostavljeno da ove promene generisanja imaju zanemarljiv uticaj na promenu frekvencije u sistemu. Kompletni rezultati proračuna se mogu preuzeti na adresi: www.balkanenergy.com/srpski/dokumenti/Wind1.pdf Velika brzina povećanja generisanja mo�e se postići sa malim brojem jedinica sa velikom regulacionom rezervom i sposobno�ću brze promene generisanja ili se mo�e postići sa mnogo jedinica sa malom regulacionom rezervom i slabim sposobnostima za brzu promenu generisanja. Na sledećoj slici prikazana je energija regulacione gre�ke za sva četiri razmatrana geometrijska rasporeda vetrogeneratora u farmi. Ako je raspolo�iva brzina uvećanja generisanja sistema veća, tada je energija regulacione gre�ke mnogo manja. Ove krive su veoma zavisne od brzine uvećanja generisanja.

Energija regulacione gre�ke za različite rasporede wind

turbina i raspolo�ive brzine uvećanja generisanja. Energija regulacione gre�ke je veća ako je brzina uvećanja generisanja manja i zavisnost je nelinearna. Uticaj brzine uvećanja generisanja na energiju regulacione gre�ke je značajniji pri manjim brzinama uvećanja generisanja nego pri većim. To znači da pri kompezaciji regulacione gre�ke nema smisla te�iti mnogo velikim brzinama uvećanja generisanja, ali se ni veoma male brzine ne smeju dozvoliti. Uticaj geometrijskog rasporeda vetrogeneratora na energiju regulacione gre�ke je suprotan od uticaja brzine uvećanja generisanja sistema i značajan je pri većim brzinama uvećanja generisanja sistema, dok je pri manjim raspolo�ivim brzinama ovaj uticaj mali. Zaključak: regulacione oblasti sa velikim procentom električne energije proizvedene pomoću izvora sa stohastički zavisnom izlaznom snagom, kao �to su wind farme, imaju velikih problema sa regulacionom gre�kom oblasti. Problemi su posebno veliki za oblasti sa samo termo proizvodnjom i proizvodnjom iz wind farmi zato �to su termo jedinice nepogodne za brze promene generisanja. U ovom radu je pokazano da pored raspolo�ive brzine uvećanja generisanja sistema takođe i raspored wind turbina u wind farmi ima veoma veliki uticaj na energiju regulacione gre�ke. Veliki procenat snage instalisane u wind farmama zahteva dodatne količine rotacione rezerve i rezerve u regulaciji za kompezovanje ne�eljenih odstupanja oblasti. Ova rezerva je deo instalisanih kapaciteta koja se ne koristi za proizvodnju, a taj deo mora biti veći u slučaju EES-a sa velikim procentom proizvodnje električne energije iz wind farmi. Rad je bio na konferenciji IEEE PES General Meeting 2003, Toronto, Kanada i kompletna verzija se mo�e skinuti sa: www.balkanenergy.com/srpski/dokumenti/Wind1.pdf


10(19) ___________________________________________________________________________

www.balkanenergy.com

Biografije: Kosta Kosorić je rođen 1978. godine. Diplomirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu 2002. godine, gde je trenutno student postdiplomskih studija. Od 2002. godine zaposlen je u Elektroenergetskom Koordinacionom Centru (EKC) - Beograd. Oblasti interesovanja: tr�i�te električne energije, regulacija sistema, distributivna proizvodnja. Aleksandar R. Katančević, diplomirao Master of Science u energetici na Helsinki University of Technology u Finskoj, apsolvirao energetske sisteme na ETF-u u Beogradu, elektrotehničar automatike Tehničke �kole u Pirotu. Radio u ABB Power Systems AB u �vedskoj, ABB Corporate Research Ltd u �vajcarskoj, Fingrid Oyj u Finskoj, a trenutno je zaposlen u Holdingu Slovenskih elektrarna doo Predstavni�tva Beograd na poslovima energetike kao i tr�i�ta električne energije u regionu Jugoistočne Evrope.

KenTec Denmark ApS je konsalting kompanija koja nudi podr�ku u svim razvojnim fazama od pronala�enja lokacije sa pogodnim vetrom i mogućno�ću priključenja do procene proizvodnje i sređivanja ugovora sa elektroprivredom i vlasnicima zemlji�ta. Pomoć u finansiranju preko Danskih i međunarodnih organizacija. Rezultat je kompletan uključujući studiju izvodljivosti da bi se eleminisao rizik sprovođenjem veoma precizne procene resursa i analize tro�kova. Za Best: Kent Larsen, www.kentec.dk, [email protected] Tel: +45 8663 8139 , Fax:+45 8663 7323 Rosenstien 12, DK-8800 Viborg, Danska Konferencije i sastanci iz oblasti energije vetra: • MAR. 2004, 2-4. CHALMERS University of

Technology, Goteborg, Sweden. Nordic Wind Power Conference � NWPC 2004, Grid Integration and Electrical Systems of Wind Turbines and Wind Farms, kontakt: http://www.elkraft.chalmers.se/ , [email protected]

• MAR. 2004, 18-19. Lausanne, Switzerland, The

Green Power Marketing, kontakt: [email protected], [email protected], www.greenpowermarketing.org, www.recs.org

• 11-14 May 2004, Wind Energy 2004, Hamburg Fair Site, Hamburg, Germany, www.windenergy-hamburg.de, [email protected]

Energetska efikasnost

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? U ovom i u sledećem broju BEST biltena ćemo vam predstaviti nacionalni program energetske efikasnosti koji je pokrenulo Minstarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije. NACIONALNI PROGRAM ENERGETSKE

EFIKASNOSTI - PRVI DEO Za BEST: Prof. dr. Simeon Oka Direktor NPEE, [email protected]

a. Osnivanje Odlukom ministra za nauku, tehnologije i razvoj

Republike Srbije, Dr. DraganaDomazeta, u februaru 2001, osnovan je i počeo sa aktivnostima Nacionalni program energetske efikasnosti (NPEE).

b. Osnovni podaci o energetskoj situaciji u

Srbiji Izvori energije u Srbiji Najveći deo svih geolo�kih rezervi energetskih izvora u Srbiji čini ugalj (83%), od čega su rezerve lignita 85%. Geolo�ke rezerve nafte i gasa čine samo 5,6%, i najvećim delom su iskori�ćene. Hidro potencijal čini narednih 4,7%, a uljni �kriljci 4,1%. Daljim istra�ivanjima ove rezerve mogu se povećati za oko 20%. Velike, jo� neaskori�ćene rezerve lignita nalaze se na Kosovu, ali se sada ne mogu iskoristiti za proizvodnju energije za industriju Srbije. Skoro celokupne rezerve lignita i hidro potencijala u velikim vodotokovima su već anga�ovane za elektrane koje su u pogonu. To znači, da ukoliko se velike rezerve uglja na Kosovu ne mogu koristiti, nije moguće u bli�oj budućnosti graditi nove velike termoelektrane.

Sledi zaključak:


11(19) ___________________________________________________________________________


! Srbija raspola�e oskudnim prirodnim energetskim rezervama, posebno nafte i gasa,

! Rezerve uglja su najveće, ali su najvećim delom već anga�ovane i biće potro�ene u toku radnog veka postojećih termoelektrana,

! Jedini raspolo�ivi izvori energije u bli�oj buidućnosti mogu biti:

o Povećanje energetske efikasnosti,

o Biomasa, o Uglja malih rudnika podzemne

eksploatacije, o Hidro potencijal malih

vodotokova, o Geotermalna energija.

Pomenute energetske rezerve mogu se koristiti jedino u postrojenjima male i srednje snage u industriji, i daljinskom grejanju, tj. za distribuiranu proizvodnju energije. Energetski sistem i njegovi probelmi Sada�nje op�te karakteristike energetskog sistema Srbije su: ⇒ Zemlja raspola�e oskudnim energetskim izvorima

rezervama, a glavne rezerve su povr�inski kopovi lignita. Oko 50% potro�nje finalne energije u Srbiji se obezbedjuje uvozom nafte i gasa, uprkos činjenici da se oko 95% električne energije proizvodi kori�ćenjem domaćih energetskih izvora - lignita 70% i hidro potencijala 30%. Ne uzimajući u obzir potro�nju energije u saobraćaju, proizvodnja energije u industriji i daljinskom grejanju je uglavno zasnovana na uvozvim tečnim i gasovitim gorivima. Samo oko 20% potrebne nafte i gasa se obezbedjuje iz domaćih izvora.

⇒ Srbija mora da računa na značajan uvoz energije i goriva i u budućnosti,

⇒ Technologije u proizvodnji i kori�ćenju energije su stare, i potiču iz početka 80-tih godina pro�log veka,

⇒ Nije bilo investicija u energetskom sektoru poslednjih 10 � 15 godina, veliki broj postrojenja je u lo�em stanju i zahteva hitnu revitalizaciju i modernizaciju,

⇒ Posebno je situacija u proizvodnji energije u industriji i daljinskom grejanju i domaćinstvima mnogo te�a nego u velikim termoelektranama,

⇒ Ecolo�ki problemi u okolini termoelektrana i energetskih poastrojenja u industriji i daljinskom grejanju su veoma ozbiljni. Kontrola emisije i emisioni standardi su neadekvatni u poredjenju sa sada�njom ekolo�kom politikom u Evropi,

⇒ Energetska neracionalnost u proizvodnju električne energije, proizvodnji energije u industriji i daljinskom grejanju, u prenosu i distribuciji električne energije, i u finalnoj potropnji energije je velika i očigledna na svakom koraku,

⇒ Odnosi cena različitih oblika energije i različitih goriva su neodgovarajući i ne pokrivaju proizvodne tro�kove. Zbog toga se električna energija neracionalno tro�i za zagrevanje stanova i zgrada.

Neki podaci o energetskoj efikasnosti Nekoliko narednih podataka ilustruju stanje u energetskom sistemu i posebno energetsku neefikasnost:

! Bruto dru�tveni proizvod (BDP) je opao od 1989 za 2.5 puta,

! Potro�nja električne energije po glavi stanovnika od 3400 kWh/capita godi�nje, je na nivou srednje razvijenih zemalja Evrope,

! Potro�nja električne energije na 1000$ BDP - 1700kWh/000$, godi�nje, je najveća u Evropi,

! Ukupna potro�nja energije na 1000$ BDP - 1100 ten/000$, godi�nje, je najveća u Evropi, ali je

! Ukupna potro�nja po glavi stanovnika od 1500 ten/capita godi�nje je najmanja u Evropi.

! Gubici u prenosu i distribuciji električne energije su najveći u Evropi � 19%.

! Cene električne energije od oko 2c$/kWh, su nekoliko puta ni�e nego u Evropi,

! Potro�nja električne energije u domaćinstvima je porasla od 35% na 55% ukupne proizvodnje, a u industriji se smanjila od 37% na 31%.

c. Glavni ciljevi Strategije razvoja energetike u

Srbiji U Strategiji razvoja energetike u Srbiji do 2010, koja je formulisana u okviru Strategije privrednog razvoja Srbije do 2010, koja je načinjena od strane ekspertske grupe ministartva za nauku, tehnologije i razvoj, prema odluci Vlade Republike Srbije, izmedju ostalog su istaknuti sledeći ciljevi: ⇒ Sprovodjenje Nacionalnog programa energetske

efikasnosti � radi racionalnog kori�ćenja prirodnih resursa, i povećanja efuikasnosti u proizvodnjni, prenosu i distribucije električne energije, i u kori�ćenju energije u finalnoj potro�nji, sa ciljem povećanja efikasnosti za 20% do 2010.

⇒ Uvodjenje i stimulisanje distribuirane proizvodnje energije, kori�ćenjem lokalnih goriva i obnovljivih izvora energije,


12(19) ___________________________________________________________________________


⇒ Maksimalno, ekonomski opravdano i ekolo�ki prihvatljivo kori�ćenje domaćih goriva i energetskih izvora,

⇒ Maksimalno, ekonomski opravdano kori�ćenje obnovljivih izvora energije - biomase, energije malih vodotokova, geotermalne i solarne energije, povećanje udela obnovljivih i alternativnih izvora energije u proizvodnji energije od dana�njih 1% do 4-5% do 2010.

⇒ Uvodjenje modernih, čistih i efikasnih energetskih tehnologija u toku revitalizacije energetskog sistem,

⇒ Stro�iji propisi o za�titi okoline. d. Motivi za osnivanje NPEE

! Energetska NEEFFIKASNOST u svim sektorima energetskog sistema Srbije je velika i očigledna na svakom koraku,

! Posto ima Srbija siroma�ne izvore energije racionalno kori�ćenje prirodnih rezervi i potencijala okoline je jedan od najva�nijih zadataka.

! Jedini značajniji prirodni energetaski izvori u bli�oj budućnosti mogu biti:

∗ Ugalj malih lokalnih rudnika sa podzemnom eksploatacijom,

∗ Biomasa ∗ Energija malih vodotokova, ∗ Geotermalna energija.

! Jedan od najvećih preostalih izvora energije je racionalno i efikasno kori�ćenje energije.

e. Osnovni principi NPEE

Sledeći principi su postavljeni u osnovu strategije nacionalnog programa energetske efikasnosti: • Energetska efikasnost mora biti pobolj�ana u

svim sektorima energetskog sistema, du� čitavog lanca od proizvodnje toplotne i električne energije ko potro�nje finalne energije u industriji, daljinskom grejanju, domaćinstvima i u saobraćaju,

• Pojam �eneretska efikasnost� obuhvata: racionalno i efikasno kori�ćenje prirodnih izvora, zamenu uvoznih goriva domaćim energetskim izvorima i kori�ćenje obnovljivih i alternativnih izvora energije, kao i uobičajeni pojam � energetsku efikasnost u proizvodnji i finalnoj potro�nji energije.

• Za�tita okoline je nezaobilazan uslov za sve aktivnosti u Nacionalnom porgramu energetske efikasnosti.

• NPEE treba da objedini aktivnosti naučnih institucija, univerziteta i industrije na istom zadatku i sa istim ciljem: da se poveća energetska efikasnost u celom lancu od proizvodnje energije do finalne potro�nje.

• NPEE treba da demonstrira, promovi�e i uvidi savremene tehnoligije, opremu i metode za efikasno kori�ćenje energetskih izvora, veće efikasnosti transformacije goriva i energije i veće efikasnosti finalne potro�nje i transformacije energije.

• NPEE treba da pokrene i promovi�e istra�ivanje i razvoj (I&R) modernih, visoko efikasnih i ekolo�ki prihvatljivih tehnologija, opreme, i metoda u proizvodnje električne i toplotne energije i u finalnoj potro�nji energije u industriji, daljinskom grejanju, domaćinstvima i saobraćaju.

• Sve aktivnosti u okviru NPEE treba da budu podr�ane propisima, standardima i zakonima koji čine okru�enje i stvaraju neophodne uslove za racionalno pona�anje industrije, porodica i pojedinaca.

Biografija: Prof. dr. Simeon Oka Prof. Dr. Simeon Oka, dipl. in�., naučni savetnik instituta za nuklearne nauke Vinča i redovni profesor Ma�inskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1935 godine u Beogradu . Radi od 1960 godine u Institutu za nuklearne nauke, Vinča, u Laboratoriji za termotehniku i energetiku. U Institutu je biran: 1964 u zvanje asistenta, 1972 za naučnog saradnika, 1978 za vi�eg naučnog saradnika i 1986 za naučnog savetnika. Na Ma�inskom fakultetu u Beogradu biran je 1979 u zvanje vanredni profesor, a 1986 u zvanje redovni profesor. Od decembra 2002 godine je u penziji. 2001. godine postavljen je od strane Ministrastva za nauku, tehnologiju i razvoj Srbije za direktora Nacionalnog programa energetske efikasnosti. Član je redakcije časopisa Russian Journal of Engineering Thermophysics i Journal of Aerothermomechanics, u izdanju Sibirskog Odeljenja Ruske Akademije nauka. 1994 godine pokreće časopis Thermal Scinence, koji izdaje Jugoslovensko dru�tvo termičara na engleskom jeziku i njegov je glavni i odgovorni urednik. Od 2002 je član redakcije časopisa Energy u izdanju Pergamon-a. 1995 godine izabran je za počasnog člana Naučnog Saveta Instituta teplofiziki Sibirskog Odeljenja Ruske Akademije nauke u Novosibirsku, 1996 godine izabran je za člana Naučnog Dru�tva Srbije a 1999 godine za redovnog člana In�enjerske Akademije Jugoslavije. U toku 43 godinе naučne aktivnosti bavio se osnovnim i primenjenim istra�ivanjima fizičkih procesa od interesa za oblast energetike, i to u graničnim oblastima mehanike fluida (turbulentna strujanja), prostiranja toplote i sagorevanja, i primenom rezultata istra�ivanja u razvoju savremenih energetskih tehnologija. Rukovodio je velikim brojem projekata u oblastima turbulentna strujanja i prenos toplote na visokim temperaturama, i sagorevanja uglja i biomase u fluidizovanom sloju. Objavio je 22 rada u međunarodnim časopisima, 13 radova u knjigama, 35 u domaćim časopisima, 65 radova na međunarodnim i 70 na domaćim skupovima. Napisao je 2 monografije, 2 ud�benika i objavio kao urednik 3 međunarodna tematska zbornika pozvanih radova i 2 domaća tematska zbornika pozvanih radova. Ima 3 patenta iz oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju. Njegovi radovi citirani su vi�e od 80 puta.

Rukovodio je izradom 14 magistarskih teza (10 u oblasti turbulentnih strujanja, 4 u oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju) i 15 doktorskih teza (8 u oblasti turbulentnih strujanja i 7 u oblasti sagorevanja u fluidizovanom sloju), na Univerzitetima u Beogradu, Ni�u, Skoplju i Bitolju.


13(19) ___________________________________________________________________________


1977. dobio je nagradu Instituta za razvoj sistema za pneumatsko pra�njenje vagona, a 1986 Oktobarsku nagradu Beograda, za rezultate u istra�ivanju i razvoju tehnologije sagorevanja u fluidizovanom sloju. Svoja vi�egodi�nja istra�ivanja sagorevanja u fluidizovanom sloju, Dr. Simeon Oka je sumirao 1994, u monografiji SAGOREVANJE U FLUIDIZOVANOM SLOJU - Procesi i primena, za koju je dobio svoju drugu Oktobarsku nagradu grada Beograda, i koja je 2003 godine objavljena u SAD, od izdavača Marcel Dekker..

Solarna energija

Nagrada za solarnu energiju Događaj dodele nagrade za solarnu energiju u 2003 (»Solar Award 2003«) od strane EUROSOLAR organizacije iz Madjarske odigrao se 12tog decembra 2003-će u cermonijalnoj kući Lorda Mayora od Soprona a kod uprave davaoca nagrade EUROSOLAR HUNGARY. EUROSOLAR HUNGARY, inače deo dobro poznate evropske EUROSOLAR organizacije, a ujedno i osnivač nagrade, zabel�io je značajnu aktivnost u Mađarskoj za poslednjih nekoliko godina.Pod vođstvom Predsednika Dr. Judit Ronai-a radili su svakodnevno te�ak i va�an posao, misiju obnovljivih izvora, predodređujući konture svesnosti pravog odnosa prema okolini u Mađarskoj. Lepa je vest da je njihova inicijativa �nagrade za solarnu energiju� koja je bil apokrenuta pre nekoliko godina jako brzo postala uspe�na danas i da nastavlja da gaji tradiciju. Veoma bitna osobina ceremonije dodele nagrada koja je iza nagrađivanja je da nije striktno namenjena solarnoj energiji već pospe�uje i podr�ava sve vidove obnovljivih izvora energije, tako da ta nagrada ima smisao i zasluga za nauku i dostignuća u obrazovanju i istra�ivanju. GAIASOLAR (www.gaiasolar.com) ponosno predstavlja svim partnerima da je dodeljena nagrada u kategoriji najefikasnijeg solarnog PV sistem postavljača i integrisanih kompanija. Tokom 2003-će GAIASOLAR je postavio većinu značajnih postrojenja za iskori�ćenje solarnih i drugih obnovljivih izvora u Mađarskoj, a u okviru privatnog sektora. Nagrađeni rad se odnosi na dve porodične kuće, prva za kompletnu elektroinstalaciju jedne kuće koja je inače napaja sa 2,6kWe iz električne mre�e , a druga sa 2,6kWe solarne PV bez napajanja sa električne mre�e za ruralne potrebe, koja je bila u mogućnosti da radi 5 dana punom snagom, potpuno nezavisna. Posebna karakteristika instalacije bio je krov kuće snabdeven PV sistemom bez prisustva električne energije iz električne mre�e.

Nagradu su dodelili gospodin Istvan Ori, dr�avni sekretar Ministarstva za �ivotnu sredinu i vodoprivredu, gospodin Dezso Walter, Lord Mayor od Soprona kao i predstavnik EUROSOLARA i EUROSOLARA HUNGARY.

Profil kompanije GAIASOLAR SYSTEM HOUSE (GSH)

www.gaiasolar.com

GSH je mađarska privatna kompanija sa dinamičnim razvojem. Glavne aktivnosti su dizajn sistema, ugovaranje projekata obnovljivih izvora energije, instalacije po sistemu ključ u ruke, in�enjering i konsalting. Marketing i uvozno- izvozni poslovi sa obnovljivim izvorima energije, kao i sistemskih komponenti su takođe uključeni u na�u ponudu.


14(19) ___________________________________________________________________________


Na�a je misija da učestvujemo u povećanju iskori�ćenja zelene energije u svetu u pogledu solarne, vetra, termosolarne i geotermalne energije u smislu praktičnih primena. Osnivač i vlasnik kompanije ima izuzetan rad iza sebe u poslednjih deset godina koji je vezan za obnovljive izvore energije. Tim koji radi je takođe pa�ljivo izabran, i sastoji se od dobro utreniranih članova koji poseduju značajno iskustvo sa obnovljivim izvorima energije u svakodnevnoj praksi. Gaiasolar je lider na tr�i�tu Mađarske prikazujući značajne projekte kako u Mađarskoj, tako i u susednim zemljama. Takođe, Gaiasolar se mo�e pohvaliti presti�nom nagradom �Solar prize 2003� za najefikasniji solarni sistem. Gaiasolar odr�ava i razvija poslovne aktivnosti i u susednim zemljama Mađaraske, pogotovu u centralnoj i srednjoj Evropi. Iako je region ju�no od Mađarske region na koji se cilja, Gaiasolar je prisutan i u ostalim selovima Evrope i kao u Africi, takođe. Posebnu sigurnost u radu koja krasi Gaiasolar je visok nivo kvaliteta instalacija koje izvodi. Zaposleni radnici su profesionalci koji poseduju osobine savlađivanja nepristupačnih planinskih terena i ujedno sposobni da uspe�no kompletiraju instalaciju i na jako nepristupačnim mestima (kanjoni, stene, visoka oblast) kao i uspeh u radu na ekstremnim uslovima. Kuće bez energije Posebnu ponudu na�e kompanije je u�teda u energiji u domaćinstvu. Gaiasolar nudi re�enja za domaćinstva u pogledu u�tede energije:

- Arhitektura i dizajn (konstrukcija, pasivna i aktivna solarna energija, zeleni krovovi)

- Energetski dizajn - Ključ u ruke instalacije

Uvoz / izvoz Solarni PV moduli, solarni termo kolektori

- Invertori, punjači baterija, baterije - Geotermalno pumpni sistemi za grejanje - Sistemi za energiju vetra - Solarne lampe (standardne ulične lampe,

lampe za ba�tu, lampe za otvoren i zatvoren prostor)

- Solarno napajane vodene pumpe i pumpni sistemi

- Razni dodaci Za BEST: Zoltan Melicher General Manager [email protected]

Solaris je u Irskoj instalirao preko 80 termičkih sistema povr�ine preko 550 m2 od 1997. Trenutno predstavlja 4 nemačka proizvođača ravnih sunčevih kolektora za krovove, zidove ili slobodnostojeće. Većina sistema je instalirana za kućnu proizvodnju tople vode sa uvećavanjem broja (preko 30%) takozvanih kombi dodatnih sistema za grejanje prostora. Ovi sistemi rade posebno dobro u kombinaciji sa podnim grejanjem i radijatorima niske temperature.

Za proizvode se dobija 10 godina garancije. Solaris radi sa mnogim kompanijama iz Evrope, Azije, US i Kanade. Za detaljnije informacije kontaktirajte Za BEST: Fritz Raake Tel: +353-(0)26-46312 , Irska www.solaris-energy.com ,[email protected],

TITANSOL - Proizvođač solarno termičkih panela i komponenata. Proizvođač solarno termički panela, sistema i komponenti, elektronski kontrolisanih panela i vr�i instalaciju velikih solarnih sistema

Za BEST: Oikonomidis Christoforos www.titansol.gr , [email protected] Tel. +30 210 9969351 Fax/tel. +30 210 93519925, Agias Aikaterinis str, 173 42 Agios Dimitrios, Atina, Grčka Ekologija ENERGIJA MIKROORGANIZAMA

Za BEST: Mihajlovic Ivan Tehnicki Fakultet Bor, Vojske Jugoslavije 12, 19210 Bor [email protected]

Usled kontinualnog tro�enja bogatih rudnih rezervi, tendencije da se rudari sve dublje ispod povr�ine zemlje, rastućeg nezadovoljstva čovečanstva zbog ekolo�kih problema vezanih za pirometalurgiju


15(19) ___________________________________________________________________________


sulfidnih minerala i sagorevanje fosilnih goriva bogatih sumporom kao i porastom cena energije potrebne u tradicionalnim metodama rudarenja i procesiranja minerala, javlja se potreba za revitalizacijom bakterijskog lu�enja metalnih ruda i mikrobiolo�kim tretmanom otpadnih voda kontaminiranih te�kim metalima. Napredak u genetskim manipulacijama mikroorganizmima za industrijsku upotrebu usagla�en je sa potrebama eksploatacije mineralnih sirovina za pronala�enjem alternative za konvencionalne metode rudarenja, obrade ruda I tretmana otpadnih voda. Praktično sva sulfidna rudna le�i�ta sadr�e mineral pirit (FeS2), dok većina rudničkih voda iz sulfidnih rudnih le�I�ta sadr�i aktivnu autotrofnu bakteriju pod nazivom Thiobacillus ferrooxidans, koja obezbeđuje energiju potrebnu za svoj opstanak katalizom oksidacije gvo�đe(II)�jona(Fe2+) do gvo�đe(III)�jona (Fe3+). Međutim, sama činjenica da ova bakterija obezbeđuje energiju na gore navedeni način nebi značila mnogo da gvo�đe(III)�jon, nije veoma dobar hemijski oksidans za sulfidne minerale. Otkrićem navedenih činjenica mnoge rudarske kompanije odlučile su da upotrebe T. ferrooxidans za dobijanje metala. Tako na primer, Newmont Gold of Denver, kompanija iz Kolorada, koristi ovu bakteriju prilikom dobijanja zlata. Ova kompanija je patentirala process biolu�enja, sličan lu�enju na gomili. Ovaj postupak ne dovodi do direktnog lu�enja zlata, ali dolazi do razgradnje pirita i na taj način do oslobađanja zlata za naknadni process cijanizacije. Zbog ove svoje hemolitotrofne osobine T. ferrooxidans je jo� nazvana i bakterijom koja se ″hrani″ stenama. Činjenica je da se pribli�no jedanaest procenata proizvedenog bakra u Sjedinjenim Američkim Dr�avama, dobija iz siroma�nih ruda njihovim mikrobiolo�kim lu�enjem pomoću T. ferrooxidans. Na primer u rudniku bakra Bingham Canyon, koj se nalazi u blizini Salt Lake City�a (Utah), ruda bakra je suvi�e siroma�na da bi se koristila za pirometalur�ko dobijanje ovog metala, zato se transportuje do mesta uređenog za lu�enje. Bakterije formiraju biofilm na povr�ini minerala koji sadr�e bakar, pa je dovoljno rudu na gomili oro�avati vodom da bi se stekli uslovi za dobijanje lu�nih rastvora obogaćenih bakrom iz kojih se metal dalje dobija ekstrakcijom organskim rastvaračima sa osobinom jonoizmenjivača i na kraju elektrolizom. Pored navedenih primena T. ferrooxidans se jo� koristi i za ekstrakciju uranijuma. Bakterije ne dejstvuju direktno na mineral uranijuma, već generi�u gvo�đe(III) jone iz pirita koji deluju na

minerale koji sadr�e četvorovalentni uranijum (U4+), oksidujući ga u �estovalentni uranijum (U6+), koji je rastvoran u razbla�enoj sumpornoj kiselini. Sve navedeno ukazuje da će u budućnosti primena mikroorganizama u rudarstvu, metalurgiji i obradi otpadnih voda iz ovih industrijskih grana, biti postupci i tehnologije izbora.

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? ZELENE �KOLE � uvođenje nastave energije i ekologije u �kole

Za BEST: Alliance to Save Energy, Francuska 5 / IV Floor, 11000 Belgrade, Serbia & Montenegro Tel: +381-11-181-569, Fax: +381-11-626-217, E-mail: [email protected], Web: www.ase.org.yu

Program »Zelene �kole« koji je pokrenuo Alliance to Save Energy je dugoročna edukaciona inicijativa koja se fokusira na za�titu okoline kroz racionalno kori�ćenje energije. Program je namenjen učenicima prvog i četvrtog razreda osnovne �kole, njihovim učiteljima, roditeljima i op�tinama. Program ima multikulturolo�ki karakter i pripremljen je na srpskom i na albanskom jeziku. Program »Zelene �kole« je razvijen u saradnji sa srpskim ministarstvom za prosvetu i sport, ministarstvom za prirodne resurse i za�titu okoline i ministarstvom rudarstva i energetike. Baziran je na iskustvima pilot projekta u 100 �kola u Srbiji i sa 100.000 učenika za vreme Nedelje Energetske Efikasnosti sponzorisane od strane Alijanse u decembru 2001. Program »Zelene �kole« poma�e �kolama u smanjenju bud�eta za energiju, razvija svest o za�titi �ivotne okoline, razvija projekte i učestvuje na međunarodnim i međunarodnim takmičenjima. U 2003/3003 skolskoj godini Zelene �kole iz Razanja i Babu�nice su osvojile prva mesta na presti�nom međunarodnom takmičenju Earth Apple Awards i vrednu ralunarsku opremu kao donaciju od ABB-a. Nastavnici imaju korist u profesionalnom usavr�avanju i učestvovanju u zvaničnim programima baziranim na konceptu aktivnog učenja. U �kolskoj 2002/2003 godini �Zelene �kole� su obučile 140 nastavnika iz ju�ne i istočne Srbije, a za 2003/2004 godinu obučeno je dodatnih 190 nastavnika. Obučeno je i 12 nastavnika u Kraljevu (u


16(19) ___________________________________________________________________________


saradnji sa francuskom humanitarnom organizacijom Premiere Urgence) i oko 50 nastavnika u drugim �kolama na teritoriji Srbije. Projekat �Zelene �kole� je privukao veliku pa�nju ministarstva za prosvetu u Crnoj Gori i pridobio jo� 25 �kola u Kola�inu, Mojkovcu i Bijelom Polju. Alijansa je obučila 76 nastavnika i uključila 2500 učenika u aktivnosti za drugi semestar 2003/2004 godine. Učenicima se dopada nastavni program �Zelene �kole� jednom sedmično i oni usvajaju promene u pona�anju i utiču na svoje roditelje i zajednicu. Izra�avaju kreativnost kroz pozori�ne predstave i umetnička takmičenja. U takmičenju likovnih radova učenici 12 od 90 zelenih �kola u Srbiji osvojili su vredne nagrade u izolacionom materijalu i tehničkoj opremi (donacija Philipsa, Urse, Treleborga) za njihove �kole i ekskurzije u Beograd. Nastavne aktivnosti programa �Zelene �kole� su u potpunosti finansirene od strane CRDA programa USAID-a. Konferencije i sastanci iz oblasti ekologije: HYDROGEN � Međunarodna konferencija i izlo�ba energije vodonika »Napredak energije vodonika« 13-15 JULY 2005, ISTANBUL-TURKEY (www.ihec2005.com)

Istanbul se priprema da postane značajan međunarodni centar za energiju vodonika. Sporazum o osnivanju međunarodnog centra za tehnologiju energije vodonika (International Center for Hydrogen Energy Technology � ICHET) u Istanbulu je sklopljen 21. oktobra između turske vlade i UNIDO-a. Ovaj skup nema cilj samo da podr�i razvoj energije vodonika već predstavlja i doprinos Prof. Veziroglu u okupljanju akademskih i industrijskih organizacija povezanih sa sektorom energije vodonika, olak�avajući komunikaciju i promovi�ući kori�ćenje vodonika kao goriva. Konferencija će razmatrati naučna i tehnička pitanja u vezi energije vodonika zajedno sa ekonomskim i nacionalnim politikama. Teme konferencije:

• Proizvodnja vodonika • Skladi�tenje i transport vodonika • Kori�ćenje vodonika • Sistemi energije vodonika • Sigurnost vodonika • Ekonomija vodonika • Gorivne ćelije • Nacionalne/Međunarodne perspective • Pitanja za�tite �ivotne sredine • Finansiranja • Dru�tveno prihvatanje • Međunarodna saradnja October 31st 2004 - Slanje abstrakta March 1st 2005 � slanje gotovih radova April 1st 2005 � rok za pogodniju registraciju http://www.ihec2005.com, [email protected]

ili Za BEST: Prof. Dr. I. Engin Ture Halic University, Ahmet Vefik Pasa Cad. No. 1, FINDIKZADE-34270 ISTANBUL-TURKEY Tel: +90 212 584 16 00 Fax: +90 212 266 10 76 E-mail: [email protected] Za BEST: Prof. Dr. I. Engin Ture May 2004

FIRST INTERNATIONAL SYMPOSIUM ON DESIGNING, ENGINEERING, BUILDING & MANAGEMENT, www.emol.co.yu

"ELECTRA III" TRECA MEDJUNARODNA KONFERENCIJA O UPRAVLJANJU ZASTITOM OKOLINE (ENERGETSKA EFIKASNOST U ENERGETICI) Pod pokroviteljstvom Ministarstava za zastitu prirodnih bogatstava i zivotne sredine, Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj i Minsistarstva za rudarstvo i energetiku, odrzava se u junu 2004. u Herceg Novom, medjunarodna konferencija "ELECTRA III", u organizaciji FORUMA KVALITETA, EPS-a, EPSRS-a i EPCG. Vazni datumi: do 27. februara, prijem sinopsisa radi selekcije, do 15. aprila, potvrda o prihvatanju referata, do 1. maja, dostava referata. Ostale informacije:


17(19) ___________________________________________________________________________


Sekretarijat: FORUM KVALITETA, 11030 Beograd, Kraljice Katarine 44 t/f: 011 555 791, mob: 063 8757 934, e-mail: [email protected]. Za BEST: F. Coha, predsednik

MATERIJALI I OPREMA ZA KORI�ĆENJE GEOTERMALNE ENERGIJE za BEST: dr. Predrag Milanović E-mail:[email protected], [email protected] Danas kada se sve vi�e suočavamo

sa problemima u snabdevanju energijom i njenom visokom cenom, kao posledicom pre svega ograničenih količina konvencionalnih izvora energije i njihovom neravnomernom raspodelom u svetu, ljudi postaju sve vi�e primorani da racionalno koriste postojeće i iznalaze nove izvore energije. Imajući u vidu navedenu problematiku cilj monografije je da uka�e na mogućnosti, načine i isplativost kori�ćenja geotermalne energije, odnosno da afirmi�e racionalno kori�ćenje energije kod nas. Cena knjige je 750.00 dinara i mo�e se naručiti kod autora na gore navedenoj kontakt adresi.

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? Tr�i�te električne energije / BEST će poku�ati da u serijalu va�ih radova prika�e iskustva zemalja koje su sprovele ili jo� uvek sprovode restruktuiranje elektroprivreda u tr�i�nom kao i u vlasničkom smislu. BEST Vas poziva da dostavite svoje skraćene materijale na temu deregulacije u sledećim zemljama: Američki kontinent, UK, zemlje EU, Australia, New Zeland, Japan i ostale. Nadamo se da će biti odziva a prednost timaju osobe iz oblasti energetike koje operativno rade ili imaju iskustvo u tim zemljama. BEST se unapred zahvaljuje, i podseća da je saradnja na volonterskoj osnovi (bez finansijskih naknada za trud.) / TELMARK

TELMARK, www.telmark.org -Technolo�ki uticaji profila opterećenja na razvoj tarifa i deregulisana evropska tr�i�ta � je inicijativa sa Kingston Univerzitetetom iz UK na čelu. TELMARK inicijativa predstavlja konzorcijum od:

• Kingston University (www.kingston.ac.uk) - UK,

• ELECTRICA SA (www.electrica.ro) - Romania

• SEEBOARD plc (www.seeboard.com) - UK, • Schneider Electric Ltd

(www.schneiderpm.com) � UK, Ovaj konzorcijum je organizovao nekoliko javnih foruma na kojima su pokrivene interesantne teme u vezi razvoja tr�i�ta električne energije u Evropi. Oblasti istra�ivanja koja pokriva TELMARK su: • Tehnolo�ka evolucija i evropska tr�i�ta električne

energije u budućnosti • Interakcija podataka o potro�nji sa finansijski

transakcijama i trgovina na tr�i�tu električne energije

• Pona�anje opterećenja • Inovacije tarifa • Neuralne mre�e i predviđanje • Skladi�tenje i distributivna proizvodnja • Merenja � budući trendovi i tehnologije • Tehnolo�ki uticaji, takmičenje na tr�i�tu i usluge • Regulacija, mehanizmi i dizajn tr�i�ta • Kapaciteti i cena sigurnosti • Vlasni�tvo podataka o potro�nji i usluge BEST preporučuje zainteresovanim za rad, ciljeve i vizije TELMARK-a, da posete www.telmark.org gde mogu naći vi�e informacija. Na www.telmark.org se mogu videti interesantne prezentacije i tehnički materijali sa prethodnih foruma i sastanaka.


18(19) ___________________________________________________________________________


Konferencije i sastanci iz oblasti tr�i�ta električne energije i elektroenergetskih sistema: • Modernising Central European Electricity Markets

Conference 2004, 20th - 21st April. Radisson SAS Hotel, Stepanska 40, Prague, 11000, Czech Republic

Cena po osobi (standardni paket) £500.00/�750 plus VAT � 1 dan £700.00/�1050 plus VAT � 2 dan informacije na: [email protected] [email protected]

Ovde va�a besplatna reklama ! ??

• JUN. 2004, Balkan Power

Conference, Sarajevo, BiH, Electricity Market, Deregulation of Power Sector, Power Systems

www.balkanpower.org [email protected]

Hidro energija

Izve�taj sa međunarodne konferencije o hidrauličnim sistemima � CSHS 03 29. Septembar � 1. Oktobar 2003, Beograd Za BEST: Prof. dr Aleksandar Gajic

Predsednik organizacionog odbora CSHS �03 Ma�inski fakultet univerziteta u Beogradu, Srbija i Crna Gora Konferenciju Case Studies in Hydraulic Systems (CSHS 03) je organizovala katedra za hidraulične ma�ine i energetske sistema na Ma�inskom fakultetu u Beogradu u saradnji sa međunarodnom asocijacijom za hidraulična istra�ivanja i Energoprojektom iz Beograda. Konferencija je posvećena osamdesetom rođendanu Dr. Ljubi�e Krsmanovića, profesora Ma�inskog fakulteta u Beogradu, istaknutom profesoru, naučniku i in�injeru srpskog hidrauličkog udru�enja. Konferenciji je prisustvovalo 111 učesnika sa univerziteta, istra�ivačkih institucija i industrije iz 14 zemalja uključujući Argentinu, Kanadu Englesku, Nemačku, Holandiju, Iran, Japan, FYR Macedonia, Portugaliju, Rumuniju, Rusiju, Srbiju i Crnu Goru, Sloveniju i USA. Domaćin konferencije je bio Energoprojekt.

Otvaranje konferencije CSHS 03 posvećene osamdesetom rođendanu Dr. Ljubi�e Krsmanovića

(Prvi sa leve strane) U dva dana predstavljeno je 28 tehničkih radova koji pokrivaju oblasti projektovanja, konstrukcije i eksploatacije hidroelektrana, sistema za


19(19) ___________________________________________________________________________


vodosnabdevanje i hidrauličkih instalacija. Radovi o interdisciplinarnim hidrauličkim problemima, koji se javljaju u medicini i termičkoj hidraulici su takođe bili uključeni. Izlagane su sledeće teme:

• Incidenti u kvarovima hidrauličkih sistema • Analiza pumpi, turbine i pumpnih turbine • Pona�anje hidrauličkih pogona, opreme i

cevovoda • Kavitacija u hidrauličkim sistemima i

problemi kavitacione erozije • Razmatranje uticaja na okolinu pri

projektovanju i radu hidrauličkih sistema • Interakcija fluida i konstrukcije • Hidraulički tranzijenti i regulacioni sistemi • Hidrauličke oscilacije i indukovane vibracije • Monitoring, diagnostika i odr�avanje • Optimizacija hidroenergije,

vodosnabdevanja i navigacionih sistema

Prilo�eni radovi, proučavanje savremenih problema hidraulike i najnovijih projekata, razmena znanja i svrsishodni razgovori čine CSHS 03 značajnim događajem u svetu hidraulike.

Drugog dana konferencije učesnici su posetili beogradski vodovod, dok je trećeg dana organizovana poseta hidroelektrani od 2100 MW �Đerdap I�, udaljene 250 km od Beograda u �ivopisnoj prirodi Dunava. Mesto je takođe poznato po Trajanovoj tabli (101 AD) i Dioklecijanu (294 AD) � kamenorez sa informacijom o mostu koji je povezivao Balkan sa Dačijom u stara vremena. Oraganizovan je i banket kao deo dru�tvenog programa.

Poseta hidroelektrani Đerdap I

Prezentovani radovi na konferenciji u obliku knjige od 240 strana i CD � ROM-a se mogu naručiti kod organizatora (Prof. A. Gajic, adresa Univerzitet u Beogradu, 27. marta 80, 11000 Beograd, Srbija i Crna Gora, e-mail [email protected])

�MEP � INZENJERING�, Bajina Ba�ta izgradnja i projektovanje malih hidro elektrana Osnovne delatnosti rada kojima se bavimo i za koje smo registrovani su: 1. proizvodnja hidroelektrične energije i električne

energije iz drugih izvora 2. proizvodnja turbina za mini � hidroelektrane i

3. proizvodnja opreme za merenje i upravljanje.

Smatramo da je prednost �MEP � INZENJERINGA�:

- dugogodi�nje iskustvo na polju projektovajna, proizvodnje i izgradnje elektroenergetskih objekata;

- poznavanje tr�ista; - dosadas�ja ulaganja i spremnost za

investiranje. Za BEST: Du�ko Ne�ković, Direktor, [email protected]

Ovde va�a besplatna reklama ! ?? /BEST prikuplja podatke o hidro potencijalima za ceo region Balkana i postaviće ih na web sajtu a zatim i objaviti u nekom od sledećih brojeva biltena. Budite slobodni da sa nama podelite ove informacije ukoliko mislite da njihovo javno poznavanje mo�e da pomogne u boljem iskori�ćenju tih resursa. /

VA�A BESPLATNA REKLAMA OVDE ! ??

Balkan Energy Solutions Team � BEST Od decembra 2003 Email: [email protected] Web: www.balkanenergy.com

Documents

Balkan Energy Solutions Team (BEST) bulletin