Bahove Kapi 17

broj 17, septembar 2014. Godina V

Tema broja:

Heather

tel: 060/33-33-299

kombinacije esencija po narudbi

konsultacija sa psihologom - bahovim praktiarem

kozmetika i eliksiri na bazi bahovih cvetnih esencija

kompleti bahovih cvetnih esencija

pojedinane cvetne esencije

gotove kombinacije cvetnih esencija

Tema broja

Zbog Heather bi vam pokipelo mleko 5

Duhovno siromatvo 6

Emotivno i mentalno stanje Heather osobe 8

Heather - od zahtevnog deteta do razumne odrasle osobe 10

Iz drugog uglaene, stilovi zavoenja i odgovarajue cvetne esencije 12

Samo da ti kaem 14

Praktini saveti

Isto, a razliito

Lina iskustva

Prikaz sluaja

Ozdraviti znai postati svjestan 22

Lino iskustvo 26

Prikaz sluaja Ivane Ivanovi 28

Iz literature

Isceliti sebe 8. poglavlje 30

Chi Gong i Tai Chi Chuan 34

Osnovne postavke getalt terapije 35

Ples senki - da li je vaa dua za ples? 38

Psihoneuroimunologija 40

Ekadai - duhovno, karmiko i telesno ienje 42

Mentalno i emotivno

O srei iz naunog ugla 44

Adolescencija - i rastanaki ponovni susret 46

Kada sudimo... 48

Depresivni poremeaj 50

Sadraj:Intenzivni program detoksikacije i oporavka dece 17

Psiholoka priprema prvaka i njihovih roditelja za polazak u kolu 20

Karakteristike Bahovih kapi 16

tel: 060/33-33-299

kombinacije esencija po narudbi

konsultacija sa psihologom - bahovim praktiarem

kozmetika i eliksiri na bazi bahovih cvetnih esencija

kompleti bahovih cvetnih esencija

pojedinane cvetne esencije

gotove kombinacije cvetnih esencija

Glavni i odgovorni urednik:

Zorica [email protected]

Dizajn:

Milica [email protected]

web:

www.bahovekapi.com

e-mail:

[email protected]

Izdava:

Udruenje za promociju medicinskog sistema dr Baha Bahove cvetne esencijePere Todorovia 1, 11030 Beograd

Predsednik udruenja:

Naa Stupar

ISSN broj 2334-7430 (Online) = Bahove cvetne kapi

asopis izlazi etiri puta godinje

broj 17, septembar 2014, godina V

Koliko esto pominjemo re ljubav tokom samo jednog dana? Vrlo esto govorimo o tome kako mi volimo mnogo a naa deca, rodbina, partner, prijatelji... ne uzvraaju dovoljno. Su-vie usmereni na ljubav koja treba da nam doe spolja, a premalo na ljubav koju mi dajemo. Koliko moemo da damo? Nemamo merni instrument za ljubav, pa je i premalo i previe lju-bavi potpuno relativno. Zavisi od naeg uverenja ta je dovoljno za nas i koliko smtramamo da je dovoljno drugima od nas. Koliko nas se, meutim, zapita da li sebe volimo dovoljno? Da li sebi dajemo tu ljubav koju tako eljno spolja oekujemo? Mnogi smatraju da je voleti sebe egoistino i da treba da volimo samo druge, nama bliske.

Sledi jo jedno pitanje: da li moemo da volimo nekog drugog ako sebe ne umemo da volimo? Izgleda da se u tome krije odgovor na nau udnju za ljubavlju. Kad nauimo da volimo sebe, istinski volimo, onda kontinuirano punimo nae bie ljubavlju i ne razmiljamo o tome da li nas neko dovoljno voli. Tada iz unutranjeg rezervoara bezuslovne ljubavi dajemo i, gle uda, sa svih strana dobijamo sve vie ljubavi, to od naih blinjih, to od sluajnih prolazni-ka. Tada ni usamljenost ne moe da nas mui, jer razumemo da smo povezani sa svojom ne-prolaznom sutinom, a samim tim i sa svim ivim na planeti na kojoj smo nastanjeni. Moda i ire od toga

S obzirom da je veina ljudi na naim prostorima dobila vaspitanje koje podrazumeva stavlja-nje sebe na drugo ili n-to mesto, nije jednostavno izai iz tog uverenja i staviti sebe na prvo mesto. To nije pojam egoistinog stava, ve razumevanja prirodnog principa da nismo u sta-nju da damo ono to ne posedujemo, a da bismo dali ljubav, treba da je najpre proizvedemo u sebi i za sebe. To to nije jednostavno, ali ne znai i da nije mogue. Usmeren kontinuiran rad na tome vremenom donosi rezultat koji nae bie rascvetava u najdivniji, najmirisniji cvet. Tada, na duevni mirisni cvet poinje da se povezuje s drugim cvetovima svojim mirisom bez oekivanja. Cvet je lep i mirie boanstveno svima koji su u njegovom okruenju. Ne pravi razliku izmeu dobrih i loih onih koji zasluuju ili ne da se napoje prekrasnim mirisom.

Naa ekipa vam eli rascvetavanje ljubavi u vaim duama i uivanje u njenim darovima. Po-mo na tom putu e biti u tekstovi u ovom broju, jer su puni informacija, dobrih ideja, saveta, preporuka, naunog i iskustvenog znanja.

Piite nam koji su tekstovi za vas bili posebno znaajni i o emu biste voleli da itate u naem narednom broju.

Svakodobrovameliurednikasopisa

5bahove cvetne kapi

Tema broja

Zbog Heather bi vam pokipelo mleko!

Pie:Svetlana Bogdanovi

Biljka HEATHER (Calluna vulgaris, vresak) kada raste samoniklo zauzima ogroman prostor i ne dozvoljava dru-gim biljkama pristup! Isto tako i osoba Heather nema milo-sti, ulazi u nae polje, u nau auru. Ona nam se unosi u lice, vrti nam dugmie na koulji, vue za rukav i ne daje nam priliku da joj kaemo da nas eka vaan klijent, da treba da pokupimo decu iz vrtia ili da nam kipi mleko! Ona zao-kuplja svu nau panju! Ona bi bila u stanju da nam satima pria o sebi, svojim problemima, a posebno bolestima. Ona ima veliku potrebu za podrkom i uiva da bude u centru panje. Sklona je i da se hvali - niko kao ona nije ovo ili ono! Ona nije u stanju, niti eli da slua druge jer njene brige i problemi su daleko vaniji i vei, te s pravom oeku-je nau panju. Ona je toliko zaokupljena sobom da druge prosto ne uje, niti im daje priliku da se oglase! Takoe je sklona brojnim psihosomatskim poremeajima i esto ne reaguje najbolje na terapije jer su njoj brojni i najrazliitiji simptomi potrebni da bi i dalje odravala panju slualaca. I ta se na kraju deava? Ljudi je izbegavaju i Heather ostaje sama i izolovana, a toga je se najvie plaila.

Sigurno svi poznajemo barem po jednu osobu Heather. Ni za ta na svetu ne bismo priznali da smo i mi moda takva osoba. ak je i Bahovim praktiarima esto teko da obja-sne klijentu da je u takvom stanju samo pogledajte, ako ste u prilici, koliko je flaica te cvetne esencije punija od drugih.

A sad sve ovo zaboravite. Ovo su bili najnegativniji aspekti. Da bismo bili osoba Heather ili u povremenom ili hroni-nom stanju Heather ne moramo pokazivati ba sve te od-like, ve samo neke od njih, i to u razliitom intenzitetu. O ovim negativnim aspektima piemo samo zato da bismo vam preko njih lake pribliili odreenu linost i odreenu cvetnu esenciju koja e joj pomoi da se vrati u ravnoteu.

Tako vam najee pribliavamo i ostale esencije. Ali ne-mojte samo to pamtiti, bolje je da se fokusirate na ono to vam pomae da prevazilazite prepreke i da se dovedete u sklad, i da u svojoj svesti zadrite samo one suprotne, pozi-tivne aspekte kojima treba teiti.

Ako ste ve malo prouavali cvetne esencije videli ste da ih je doktor Bah klasifikovao u 7 grupa i da je Heather, ne bez razloga, stavio u grupu za usamljenost. Jer zaista He-ather se nje najvie plai i zbog toga neumorno trai publi-ku. Ali, kad je u ravnotei Heather je jedna divna osoba. Ona ima toliko toga da prui i da podeli sa drugima, zna da paljivo saslua i da bude saoseajna.

Bili Heather ili ne, u Bahovoj cvetnoj terapiji je najvani-je da prepoznajete svoja oseanja i stanja i da ih slobodno podelite sa bahovim praktiarem.

6 bahove cvetne kapi

Tema broja

Duhovno siromatvo

Priredila:Zorica Milosavljevi

Da li bi ovo mogle biti vae rei?

Ko se brine za mene!?

Mora mi spasti teret sa srca.

Potrebno mi je mnogo panje i razumevanja i mnogo patim kadaniko nije tu.

Prebacuju mi da uzimam zapreozbiljno sebe i svoje prilike.

Nisam dobar slualac,veinom priam o samom sebi.

Prepoznati duevni nesporazum...

Ukoliko se odojetu ne prua dovoljno panje i ukoliko nije adekvatno zbrinuto (npr. dete u domu), ono ne moe dovoljno da razvije svoj oseaj identiteta. Nesvesno ono eli da nadoknadi ovaj nedostatak panje i da na bilo koji nain ispuni duhovnu prazninu.

U zabludi, ljudi se u ovakvom dejem stanju due okre-u ka spolja. Time se ne izgrauje kontakt sa unutranjim vostvom i istinske sopstvene potrebe se ne prepoznaju.

U ovakvom stanju nedostaje takoe i oseaj za potrebe bli-njih. Dodue, osoba neprestano komunicira sa drugima, ali ih ne uzima za ozbiljno. Ne dolazi do prave razmene. Zbog toga se svaki partner u komunikaciji osea iziritira-nim ili odbijenim, umesto da zadobije eljenu naklonost, osoba postie upravo suprotno.

...I korigovati

Formula snage:

Ja se oseam bezbedno.

Ja dobijam sve to mi je potrebno.

Ja rastem.

Iz knjige Mehtil efer (Mechthild Scheffer) Bahova cvetna terapija.

HEATHER (vresak) cvet identiteta podstie: zreliji odnos prema sopstvenim potrebama, saoseanje i razumevanje za druge, sposobnost za komunikaciju

Da bi se ponovo ostvario kontakt sa unutranjm vostvom, vano je da osoba naui da sebe vie ne doivljava kao jedi-nu centralnu taku svog sveta, ve kao deo velike mree, iji lanovi meusobno ivo komuniciraju u stalnom davanju i primanju.

Samo kroz ovu razmenu osoba spoznaje ko je ona u stva-ri i dobija ono to joj je zaista potrebno. Tako razvija svoj identitet.

Pripremljene po uputstvima dr Edvarda Baha od biljaka sa naih prostora. Bez konzervansa, vetakih boja i aroma.

uz svaki komplet dobija se i mRescue krema i mRescue sapun

Esencije se prodaju:- kompleti od po 10ml i 20ml upakovani

u drvene kutije

- kompleti od po 10ml i 20ml upakovani u drveni stalak

- pojedinane(Stock bottle) od 10ml i 20ml

- mRescue krema od 5ml, 10ml i 50ml

- mRescue sapun

- Crab Apple sapun


Tema broja

Jedna od karakteristika vremena u kome ivimo je i do-ivljaj otuenosti. Danas je teko nai srodnu duu meu ljudima koji nas okruuju. ovek mora biti veoma vet u komunikaciji da bi ta komunikacija bila otvorena i iskrena, a ne povrna. Zato ovu otuenost prati i doivljaj usamlje-nosti. U vreme kad smo preplavljeni komunikacijom, sms porukama, telefonskim pozivima, mejlovima i kontaktima preko drutvenih mrea, uprkos tome se mnogi ljudi osea-ju usamljeno!? Iako postoje ljudi koji vie vole da rade sami ili da budu sami, to ne znai da im prija usamljenost. Samo-a i usamljenost nije jedno te isto.

Kod Heather osobe usamljenost je rezultat pogrene ko-munikacije.

Kljuni opis negativnog Heather stanja je preokupiranost sobom, svojim stanjem i svojim potrebama. Egocentrina, narcisoidna osoba.

U negativnom stanju ova osoba milom ili silom, dri ili otima panju drugih. Kao da kae: Traim da mi poklo-nite panju! Treba da vam bude jako vano kako mi je, ta se sa mnom deava!. Taj stav se ogleda u svakovrsnoj komunikaciji, i sa osobama sa kojim je bliska i sa manje poznatim osobama iz okruenja. Ona neprestanim pria-njem dri drugog na bliskom rastojanju. Brbljivost je naj-ea karakteristika ovih osoba, ali nije najbitnija. Cen-tralna karakteristika je opsednutost sobom. Egocentrina osoba nije spremna da vidi da li je drugi zainteresovan ili

ne, da li drugog gui svojim temama ili ne. Sva panja takve osobe totalno je fokusirana na sopstvene elje (biti u centru panje i tako, posredno, izbei usamljenost po svaku cenu!). Takva osoba, namerno ili nenamerno zlo-upotrebljava ljubaznost i lepo vaspitanje onih kojima se obraa. Kontakti sa negativnom Heather osobom drugu osobu bukvalno uine rtvom, ima oseaj da joj je isisana sva energiju iz nje. Ta druga osoba mora da se brani. Poto

odbrana esto nije uspena, onda je izbegavanje tih susreta osnovna i poslednja strategija odbrane. Ovo izbegavanje za Heather osobu je porazno, sve manje ljudi joj ostaje na raspolaganju.

Epilog: usamljenost je sve ea. A Heather usamljenost ne podnosi! Preokupirana svojim problemima, a nespo-sobna da bude sama, ona svakog ko joj se nae na putu, sada, dakle, vie ni ne birajui, pretvara u publiku. Zahte-va da publika pokae punu zainteresovanost za te proble-

Emotivno i mentalno stanje Heather osobe

Pie:Milena Kosti

Postoji naizgled slinost izmeu Heather i Chicory osobe. Obe mogu biti upadno brbljive, to bi moglo da vas buni i da pogreno Chicory

osobu procenite kao Heather.

9bahove cvetne kapi

Tema broja

me. Poto je imati problem i biti bolestan dobar nain da se privue i zadri tua panja, onda e pokuaji lekara ili drugih terapeuta i ljudi koji ele da pomognu Heather osobi biti osueni na neuspeh! Zato to je taj problem sredstvo kojim Heather privlai tuu panju.

ta bi se oekivalo od delovanja Heather preparata?

Da pomogne osobi da povrati kontakt sa samom sobom, da uravnotei njene kapacitete, da joj bude dobro u sop-stvenoj koi. Tada e moi da se sama suoi sa svojim real-nim, svakodnevnim problemima, da stekne iskustvo da sa-moa nije isto to i usamljenost, da biti u centru panje jeste lepo, ali nije neophodno, nije preduslov postojanja! Tako e moi sa lakoom, kao i drugi ljudi, da podnese samou, da se sama pozabavi sobom u okolnostima ili si-tuacijama kad nije u centru panje. Novo iskustvo e joj pomoi da dopusti i drugima da budu u centru (njene) panje. To e je, nadalje, initi dostupnom i privlanom za kominikaciju sa drugima, pa e tako periodi samoe, po prirodi stvari, biti mnogo rei, a usamljenost eliminisana.

Oseanje koje proima pozitivnu Heather je oduevlje-nost sobom. Heather osoba napravila je kontakt sa svojim unutranjim biem i oduevila se onim to je tu nala. To oduevljenje eli da prenese drugima. Pozitivna Heather osoba opet mnogo pria i opet pria o sebi. Ali! Sada je njena motivacija drugaija. eli da se pohvali, a ne da se ali drugima... I, to joj uspeva, jer svojim oduevljenjem inspirie druge, nadahnjuje druge. Umesto iscrpljenosti, drugi ljudi u komunikaciji sa Heather postaju inspirisani, nadahnuti, puni elje da je opet sretnu! I tako se, sasvim spontano i bez napora, Heather osoba oslobaa problema usamljenosti.

U Savetovalitu imamo dobro iskustvo sa Heather pre-paratom. Dva do tri meseca uzimanja preparata znaajno menja ponaanje osobe, postaje dostupnija, ne iscrpljuje druge svojim monolozima, nego ih zabavlja i nadahnjuje. Odlian preparat!

Postoji naizgled slinost izmeu Heather i Chicory osobe. Obe mogu biti upadno brbljive, to bi moglo da vas buni i da pogreno Chicory osobu procenite kao Heather. Ne-gativna Chicory osoba ima stav ja zasluujem svu vau panju dragi moji!. To znai ve sam neto dala, uradila, i time sam zasluila da mi se uzvrati. Takva osoba je spre-mna i da prui, oekujui da joj se uzvrati istom merom, da joj se isplati davanje.

Negativna Heather osoba nije sposobna da prui. Ona samo uzima, ustvari otima. Iz njenog ugla gledano njoj pripada panja drugih, ne mora da je zaradi.

Bach Flower Remedies Bahove cvetne kapi

informacije i konsultacije:

Svetlana Bogdanovi Bahov praktiar

+ 381 63 331 715 [email protected]

Bach Flower RemediesBahove cvetne kapi

informacije i konsultacije:Svetlana Bogdanovi

Bahov praktiar

+ 381 63 331 [email protected]


Tema broja

Ovo je esencija za egocentrine ljude kojima je potrebno priznanje, koji ne mogu da budu sami i koji neprestano go-vore o sebi. Oni kao da imaju verbalnu dijareju i priaju i priaju, ali samo o sebi. Oni su centar svog univerzuma, ali imaju neopisivu elju da postanu centar i svaijeg drugog. Njima je potrebno drutvo drugih samo da bi im priali o sebi. Nije im bitno KO IH SLUA, BITNO JE DA IH SLUA. Zato ete biti svedok da Heather osoba u ekao-nici, na aerodromu, slavi ili zabavi prvom do sebe pria o svojim problemima, do detalja iznosi sve u vezi sa svojom boleu i sl. U njihovom drutvu je najee Centaury oso-ba koja nema snanu volju da je zaustavi ili Mimulus osoba koji nema hrabrosti da ode od takve osobe. A Heather crpi

snagu druge osobe ne prestajui da pria, ak joj je esto po-treban i fiziki kontakt sa sluaocem pa ga dri za ruku da sluajno ovaj ne ode ili im se unosi u lice. I dok je Heather tako u centru panje kao vulkan pun vrcave energije, sretan i zadovoljan dotle su drugi oko njega kao visibabe i iscee-ne krpe, koji samo kolutaju oima i boga mole da se ukae prilika da pobegnu.

Heather ne eli, on ne moe da bude sam. To je za njega strani sud. Dr. Bach je i svrstao ovaj preparat u grupu za usamljenost. Da, ovi ljudi jesu usamljeni, jer svako ko je jednom bio u drutvu Heathera gledae da ponovni susret na sve naine izbegne. Zato to je razgovor sa Heather oso-bom uvijek jednostran, njegovi problemi su najvaniji i za

Od zahtevnog deteta do razumne odrasle osobe

Pie:Vesna Krdali

Heather

11bahove cvetne kapi

Tema broja

njega je normalno da o tome pria, a pri tome mu ne pada na pamet da uje drugu stranu. Dakle, u negativnom stanju Heather osoba je jedino i samo upuena na sebe i svoje pro-bleme, OPSEDNUTA JE SOBOM i jednostavno ne vidi izvan toga. Sebe doivljava mnogo vanijim nego to stvar-no jeste i zbog toga esto lae, ne zato to eli, nego preuve-liavajui i svoj uspeh, a i poraz.

Njegov moto je: Mogu da te volim samo ako ti prvo voli mene. Ove osobe su jako zamorne, jer uzimaju kompletnu panju drugih, a u ekstremnom obliku oni imaju kompul-zivnu potrebu da priaju o sebi i kakva god da se diskusija u grupi vodi oni e nai nain da priu vrate na sebe. Uz to ih uopte ne zanima da li to druge zanima. Gde god da se nau ubrzo nalaze publiku za svoje prie, a veina njihovih reenica poinje sa JA. Svakome ide na ivce neprekidnim priama o svojim uspesima, zaslugama, talentima, patnja-ma, bolestima... U sluaju da publike nema, lako se hvataju telefona i trae sluaoca. JA je fokus njihovog interesovanja i u ovakvom stanju oni teko da mogu da razumeju potrebe drugih ljudi. Ako se i izborite da neto kaete Heather vrlo brzo prelazi preko toga po principu ... dobro to, ali zna JA... Zbog svega ovoga drugi ga izbegavaju, a Heather to doivljava kao odbacivanje ili ponienje. Ovaj tip linosti zapravo ima poniavajui oseaj da su drugi bolji, inteligen-tniji, sposobniji ili ta god.

Veoma esto ovo su osobe koje su kao bebe bile ostavljene (nekad i iz opravdanog razloga kao bolest roditelja, smrt, due odsustvovanje zbog posla i sl.) zanemarene, nedo-stajala im je ljubav jo od najranijih dana. Ova potreba za panjom postaje hronina i manifestuje se kod njih kao trajna potreba i kada postanu odrasli ljudi. Ovakvo po-naanje nosi duboku podsvesnu potrebu da dokau da postoje, jer samo dok ga drugi sluaju i dok uje sam sebe, to onda sigurno znai da postoji. Ima li ta gore nego kao malo zahtevno dete biti ostavljen od onih koji bi ti trebalo da prue ljubav, panju, energiju. Jasno se osea njihova potreba za priznanjem ili oboavanjem- tzv. kompleks in-feriornosti.

U prvim fazama razvoja ega deca esto prolaze kroz privre-meni negativni Heather period kada euforino priaju o sebi, ali kod nekih to ostane deo njihove linosti i kada po-stanu odrasle osobe preuveliavajui svoja oseanja i doiv-

ljaje pravei planinu od malog breuljka. Tuno je to drugi u ovakvoj osobi ne prepoznaju emotivno dete, koje sa veli-kim samopouzdanjem i zacrtanim ciljem radi kako on/ona misli da bi stalno bio u drutvu, a zapravo dobija suprotno. Oni nastupaju tako snano da se ljudi povuku pred njima, ljubav i panja za kojom ude biva potisnuta zbog njihovog ponaanja i uprkos publici koja postoji oni unutra ostaju sami. Osobe u negativnom Heather stanju se moraju razviti od zahtevnog deteta koje bi samo da prima do odrasle oso-be koja je u stanju i da daje. Kada jednom uspeju da svoju panju i energiju preusmere od sebe ka svetu- ljubav, panja i energija bie vie nego uzvraene. Ovo bi bio primer ek-strovertne forme, ali postoji i introvertni oblik. Osoba je to-liko obuzeta svojim problemom da i nema interesovanje za druge stvari, ona o tome ni ne pria.

Svi se mi tokom ivota moemo nai u zdravom negativ-nom Heather stanju kada nam je zbog odreenih proble-ma potreban razgovor sa prijateljima ili se pak povlaimo nezainteresovani za druge stvari dok ne reimo svoj pro-blem.

Kod harmonizovanog Heather-a sve je u vezi sa Istinskim sluanjem! To je jedan od znaajnijih poklona koji moe-mo dati drugoj osobi, SLUATI, ali to je ujedno i redak dar. Samo se setite koliko vam je potrebno da vas neko vama blizak, kad ste u problemu, samo saslua, da vam bude lake da proete kroz taj period, a ne da on/ona od-mah iskau sa savetima i predlozima kako problem pre-vazii.

Heather veruje da svi mi ve posedujemo sve svoje odgo-vore, oni su u nama.

Niko drugi ne poseduje moje odgovore!

Ipak, pronalaenje tih odgovora je esto proces za nas, jer se ti odgovori nalaze ispod mnogobrojnih slojeva naih emocija, mentalnih stanja iza kojih smo sakrili nau istinu, jer nam je to tada bili jednostavnije, lake, prihvatljivije. Ili smo jednostavno to tako uradili. Primer uravnoteenog Heathera je oslikan u primeru prijatelja koji stvarno slua i kome ne pada na pamet ideja da zna vie o nama sami-ma od nas. To je prijatelj koji slua i UJE ta govorimo.

Heather moemo uzeti ne samo kad elimo da ujemo druge nego da pomognemo sebi i drugima kad je neop-hodno da nas drugi uju. Slino, slino privlai. I uvek kada u ivotu iskusimo da nas drugi ne sluaju to vrlo e-sto znai da ni mi sami ne sluamo sebe.

Pozitivni potencijali ili ta moemo oekivati od upotrebe Heathera -

znam da se moje unutranje ja brine o tebi, primam sve to mi je potrebno, mogu da sluam druge i njihove potrebe, velika empatija, kreiram atmosferu poverenja i komfora.

Ove osobe su jako zamorne, jer uzimaju kompletnu panju drugih, a u ekstremnom obliku oni imaju kompulzivnu potrebu

da priaju o sebi


Iz drugog ugla

ena DEVOJICA / VENO NEZRELA

Chesnut Bud - esencija e joj pomoi da ne ponavlja frustrirajue ljubavne situacije, da naui lekcije iz pro-ivljenih iskustava i da napravi bolje izbore ka sretnijem partnerstvu, da prestane da u partnerima trai oinsku figuru.

Fairy Lantern - zbog izbegavanja identiteta odrasle oso-be i preuzimanja odgovornosti i inicijative, zbog elje da ostane mala devojica, bespomona i zavisna od autorite-ta drugih.

ena DOMINO /VOA

Vine - beskrupulozna, ulovie u svoju pauinastu mreu onog na kojeg se namerila, ambiciozna, puna ideja, jake volje... esencija e joj... pomoi u tome :)

Quince da bi uravnoteila ljubav, mo i snagu, da bi se mo integrisala sa enskom mekoom.

ENE, STILOVI ZAVOENJA

Mi, ENE, majke, muze, kreatorke, arobnice i tkalje ivota, iako nesavrene...pozivamo, prizivamo, uvek iznova osmiljavamo... ivimo ljubav, Ljubav divlju, a u isto vreme boansku, koja objedinjuje svetovno i sveto, Ljubav koja je, u svim svojim izrazima, alhemija koja transformie, osvetljava i odrava ivot.

i odgovarajue cvetne esencije

ena ZAVISNICA

Chery Plum - kompulsivno trai ljubavne veze, hirovitog ponaanja, sa estim ispadima nekontrolisanog besa, na-puta plen tek kad je ve nala drugi, lekcija - smirenost

Scarlet Monkey Flower za one koji dre poklopac na svojim emocijama.

ena PRILEPAK / PREBRINA

Red Chesnut - gubi svoju autonomiju, depersonalizuje se prihvatajui elje, miljenje, obiaje... svog partnera, stal-no u brizi za svoje blinje, lekcija poverenje u ivot, pri-branost.

Bleeding heart promovie samostalnost i emocionalnu nezavisnost i razvezuje simbiotsku vezanost.

Pie:Sonja Plavi


Iz drugog ugla

ena NEZAVISNA / IZDVOJENA

Water Violet - okruena bedemima, ponosna, egocentri-na, ne voli da joj naruavaju privatnost, teko se zaljubljuje a i kad se to desi nastoji da odri distancu, esencija e joj pomoi da se lake otvori i komunicira i tako pokae sve-tu svoje kvalitete.

Fawn Lily za sve one koji ele da se otvore ka novim kon-taktima.

ena KONTROLOR /SPASILAC

Chicory - od detinjstva mata o svojoj porodici, oveka svojih snova torturie odreujui mu ta i kako treba da radi, kontrolie mu snove, posao, hranu, odeu, prijate-lje... esencija e je poduiti lekciju o bezuslovnoj ljubavi.

ena VENO ZALJUBLJENA / SANJALICA

Clematis - ivi u svetu mate punom fantazija, nerealnih oekivanja - princ na belom konju, svetla budunost... snenog pogleda zagledanog u daljine, esencija e je pove-zati sa sadanjim trenutkom, dati joj fokus.

Corn e je ukoreniti i dati stabilnost i centriranost i po-moi joj ivljenje u realnosti.

ena sa 1000 LICA / LANJAK

Agrimony - ivi lane uloge, ne prikazuje svoje pravo lice, nosi samo markiranu garderobu, izlazi na fensi mesta... veta u prikrivanju svog skromnog porekla, teko se pri-snije vezuje zbog straha da ne bude otkrivena, esencija e joj pomoi u prihvatanju i otvaranju ka iskrenosti, da ostane u miru i u prisustvu tekoa.

Canyon Dudleya e smanjiti potrebu za lanim sjajem, glamurom i uzbuenjima i omoguiti prihvatanje dnevne rutine bez stvaranja emotivnih drama

ena POKORNA

Centaury - ivi u senci drugih, ne zna i ne ume da se za-uzme za sebe, slabe volje, jedni je iskoriavaju drugi je maltretiraju, nije svesna svojih vrednosti, esencija e joj pomoi u postavljanju linih granica i da naui lekciju o samovrednovanju i povezivanju sa drugima bez ponizno-sti i pokornosti.

Buttercup pomae u prepoznavanju sopstvene vrednosti i darova i omoguava da razgovaramo sa drugima puni samopouzdanja.

ena ZAVODNICA / RATNIK

Vervain - ima bogat arsenal oruja za zavoenje, intri-gantna pomalo opasna i verovatno neverna... Vervain e joj pomoi da osvesti svoje preterivanje, buntovnitvo, ne-toleranciju i podaririti joj lekciju samoobuzdavanja, a Ti-ger Lily otvoriti vrata da otkrije svoje skrivene talente i uneti malo enskog balansa i pomoi da uravnotei en-stvenost i seksualnost.

ENA - ENA

Spreading Phlox - nije joj potreban drugi da bi se ose-ala celovitom, za razvoj bliskosti u partnerskim odno-sima ili za pronalaenje srodne due za povezivanje sa drugima radi sluenja oveanstvu bez da se bude ugro-en ili da se ugroava drugi, povezivanje sa velikom mre-om duhovnih bia koja vide vei smisao u svom zemalj-skom bivstvovanju.


Iz drugog ugla

-O, pa gde si ti ? Nisi ba dugo svraala, dugo te nisam videla ree mi baba Mica i nastavi:

- Evo ja bila na pijaci da kupim mladog sira za pitu, ali nema one snajke kod koje stalno kupujem. Probala je-dan, probala drugi, ali mi nisu ba neto. Gledam neku enu to prodaje sir i kajmak, ona doterana, sve skupo

na njoj a erpa joj emajlirana oukana. Boe me sauvaj! Ja joj kaem:

- Kako moe da prodaje sir u takvoj erpi, potrovae se ljudi ? A nju ba briga, nije mi ni odgovorila. Ma dok sam bila mlaa, sirila sam ja sama, kupim par litara mle-ka i usirim, ali ta u za sebe samu. Nego e sutra mo-

Samo da ti kaem...Pie:Aleksandra Arsenijevi

Poelo je sasvim benigno...Mesecima sam se dogovarala sa drugaricom da doem kod nje na ruak i taman sam se smestila i poela da pijem kafu, kad nepozvana banu njena strina Mica koja kao da je uala iza oka i ekala da neko doe ( moda i nije ba uala iza oka ve je samo virila iza zavese u kui preko puta).


Iz drugog ugla

da bratanac da svrati, pa hajde da makar neto imam da posluim, zato sam i ila na pijacu. Gledam voe, one vinje to mi je doneo kum Pera jue za klasu su bolje od ovih na pijaci. Ove Perine neprskane, zdrave, doneo mi dvadeset kila.

Ja: ta radite sa dvadeset kila vianja?

Baba Mica: Kako pobogu ta radim! Oistim ih, spa-kujem u zamrziva i onda imam vinje za pitu kad mi neko doe, a od ostatka pravim sok. Noas sam do dva istila vinje, upalim TV da mi pravi drutvo, da mi ne bude dosadno. Sluam one politiare, pa malo muziku, pa vesti, da mi proe vreme. Onda sam sipala eer na vinje, pa sam prala one kante, vidi samo ruke kakve su mi crne. E onda sam se umorila, pa ila da se okupam, mislila sam da u zaspati ko beba, ali mi se san razbio.

Moja drugarica: Strina, jesi li za kafu?

Baba Mica: Pa nisam mislila, ali ajde da vam pravim drutvo, da ne pijete same. A i ne bi smela da pijem kafu zbog pritiska, samo jednu ujutru. Jue sam bila kod dok-tora, prepisao mi nove lekove a i rekao mi da moram da smram, pa da doem na kontrolu opet za mesec dana. Dao mi i neku dijetu, nita ne sme da se jede. Moram i svakog dana da etam, pa ja tako, jedan dan do pijace, drugog dana do pote, nedeljom do crkve, sednem na klupu pa se odmorim. A tvoja majka, kako njen pritisak?

Ja: Promenljiv, po...

Baba Mica (upada mi u re): Samo da ti kaem, taj pro-menljiv je najgori! To kae i moj lekar a i ovi na televi-ziji. Ja obavezno merim i ujutru i uvee, im mi padne pritisak, ja odmah popijem tabletu. A i vidi ovo vreme kakvo je, as kia, as sunce, nikad nije bilo ovakvo leto od kada ja pamtim. Ne znam ni kako da se obuem, as mi hladno, as mi vrue...

Ja: zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzzzzzzz zzzzzzzzzzz

Baba Mica: A i noge me bole, ostarilo se... Imam vene, pogledaj kako su iskoile, moram da kupim one arape za vene to reklamiraju . Ne znam jel mogu negde jefti-nije da se nau, pogledaj, molim te u gradu ako ih vidi negde.

Ja: Pogledau, javiu ako na...

Baba Mica: Samo da ti kaem, ako nae negde povolj-no, ti obavezno javi. Nego, izvini to u sama sebi upasti u re, vidi tamo kroz prozor, neto se smrklo, kao da se opet sprema kia. Rekli su na prognozi da e moda neg-de i grad padati.

Ja: ###&((((@@!!!~!#$%&/(:!!)(##{}}}}||||||||#@%*))!!!@$$^*+::$$##\\\\||||| !!!!!!!!!@@!!!~!#$%&/(:!!)(##{}}}}||||||||#@%*))!!!@$$^*+::$$##\\\\||||| !!!

Baba Mica: I kako ti to izgleda? Morau da pourim pre kie.

Ja: ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||

Baba Mica: E , deco , ba me zadraste ! Moram da idem da sloim pitu i pokupim ve pre kie. Sine, hvala ti na kafi. Drago mi je da sam te videla. Ba smo se lepo ispri-ale.

Ja: Vala ba!


Praktini saveti

Bahove cvetne kapi su u upotrebi irom sveta ve oko osamdesetak godina i kroz kliniko iskustvo pokazalo

se i dokazalo da:

> Kapi nemaju kontraindikacija, mogu da ih koriste ak i bebe, trudnice, mame dojilje, vrlo stari ili boleu iscrpljeni ljudi.

> Efikasne su za otklanjanje emotivne i fizike patnje.

> Efikasne su za sticanje osobina koje poboljavaju kvalitet nae svakodnevice (tolerancija, koncentracija)

> Nema uzgrednih neeljenih dejstava.

> Primena ovih kapi ne iskljuuje primenu lekova druge vrste.

> Kapi ne mogu da se predoziraju.

> Primena kapi je nenasilna jer se nakaplje ispod jezika ili utrlja iza uva (bebe, onesveenih ljudi), nakaplje na dlan, u au vode, u sok, vruu supu ili kafu...

> Nije potrebno verovati u dejstvo ovih kapi da bi one delovale, jer su kapi efikasne i kad se primene na oveka u nesvesti ili u komi, efikasne su i kad ih dajemo bebama, korisne kada ih primenimo na kunim ljubimcima ili cveu u saksijama, dakle u prilikama kada korisnik nema nikakav stav o tome. jednako su efikasne za leenje i negovanje kunih ljubimaca i svih ivotinja, kao i biljaka.

> Kapi nisu osetljive na spoljne uticaje (zraenja, mobilne telefone, mirise, svetlost, rendgenske aparate na aerodromima) pa je njihovo uvanje jednostavno.

> Kapi mogu da se nose u tani ili depu, a u radnom ili stambenom prostoru mogu da stoje na bilo kom mestu. Mogu se drati u friideru u sluajevima kada se ne upotrebljavaju stalno, ve samo po potrebi (kao to je npr. Rescue Remedy).

Karakteristike Bahovih kapi


Praktini saveti

Pojam detoksikacije koji nudi brze metode ienja je-ste, pre svega, marketinki veoma prijemljiv za sve lako-verne koji ele na brzinu da promene sistem svog organiz-ma. Najee se ne sinhronizuju procesi disanja i prerade hrane. Tako da se i dalje oseaju nelagodnosti koji se ma-nifestuju stalnom potrebom za hranom, gasovima, stal-nom ei i nestabilnou u ponaanju.

to se tie dece, ona previe unose slatkie sa vetakim aromama, bojama, stabilizatorima, koji pored zavisno-sti izazivaju totalni poremeaj metabolizma. Deca koja uz slatkie konzumiraju dosta proteina, pre svega, mesa su hiperaktivna. Meutim, ako je nivo proteina u ishra-ni dece nizak, a toj deci se daje dosta slatkia, ona e po-stati mirna, bez dovoljno energije, bleda, uvek umorna i sklona kijavicama. Kod takve dece mala anemija moe da bude prvi stadijum ozbiljne bolesti kao to je tuberkulo-za. Anemija se reava, pre regeneracijom sluzokoe eluca i sistemom jaanja eludane kiseline, nego li konzumira-njem preparata na bazi gvoa. ak i male koliine slat-kia tokom dugog perioda konzumiranja mogu stvoriti nevolje koje ne moraju da se manifestuju kao simptomi bolesti due vremena. Problemi nastaju kada te nevolje naglo eskaliraju. Vano je znati da eer nije u stanju da neutralie kiseline koje nastaju usled prejedenja proteinske hrane, pre svega mesa.

Deca previe koriste testenine, keks, zaslaene sokove, previe mlenih proizvoda i, to je najbitnije, u periodima dana kada je to najpogubnije za metabolizam. Obino se sokovi i slatkii, esto puta i voe koriste neposredno po-sle obroka. Tada se hrana u elucu kvari i tako pokvarena putuje dalje jo oko 20 sati kroz organizam optereujui,

kako sistem digestije tako i mentalni sklop, jer je potrebno slati hormone, koji aktiviraju enzime za loe pripremljenu-digestiranu hranu u elucu.

Tada se u crevnoj flori suvie razmnoe neprijateljske sna-ge koje su stalno gladne i edne i deca non stop jedu i piju po neto, as slatko as slano. To iscrpljuje imunoloki sistem. Infekcije tada bre osvajaju deiji organizam. Na neke infekcije se reaguje antibioticima. Ako deca u vreme primanja antibiotika koriste slatkie i vie ugljenohidratne hrane (pice, peciva, pite i dr.) tada postoji velika verovat-noa da se Candida albikans razvije u neeljenom broju i obliku.

Moramo naglasiti da poremeeni digestivni trakt ne moe preraditi hranu u energiju. Tada organizam koristi baj pas metodu i hrli za slakiima koji veoma brzo dolaze do mozga, ali zato jetra posustaje sa radom. Mozak troi oko 20 posto

Kritiki osvrtINTENZIVNI PROGRAM

DETOKSIKACIJE I OPORAVKA DECE

Pie:prof. dr Stania Stojiljkovi


Praktini saveti

unesenog kiseonika i oko 20 do 30 posto ukupne energije na bazi glukoze. Previe eera moe negativno delovati na razvoj dejeg mozga. Moramo istovremeno sa promenom hrane raditi na uspostavljanju normalne crevne flore.

esto se stalno vrtimo u krug sa infekcijama grla, nosa, uiju, tako da po dva do tri meseca deca koriste antibioti-ke ili antimikotike. Nabubrene lezde su stalno opteree-ne. Kada se poremeti crevna flora, debelo crevo ne obav-lja svoju funkciju (energizacija donjeg dela trbune duplje, stvaranje nekoliko aminokiselina i kompleksa B vitami-na). Ako ne radi debelo crevo, ni jetra ne stvara energiju. Tada pribegavamo prevari konzumiranju slakia, radi br-eg snabdevanja mozga energijom. Slatkii za svoju prera-du troe kompleks B vitamina i jo vie nas vode u men-talnu krizu. B kompleks je zaduen za stabilnost nervnog sistema.

Deiji organizam nije razvijen pogotovu njegov imuno-loki sistem. Zato je on sklon stalnim disfunkcijama, kada poremetimo proces prerade hrane.

Detoksikacija dejeg organizma treba, pored elemenata ienja, da uvrsti element oporavka digestivnog i respira-tivnog trakta. Tako se stvaraju uslovi za kvalitetan ulazak u jetru. Uspostavljanjem ravnotee-sinhronovanog rada svih est regija jetre stvaraju se uslovi za jaanje oslablje-nog imuniteta deteta. Da bi se pristupilo sinhronizaciji si-stema disanja iz hrane treba izbaciti ili znatno smanjiti sve mlene proizvode, slatkie i testenine jer one stvaraju sluz i oteavaju sistem disanja. S druge strane, treba izbegava-ti proizvode na bazi pekarskog kvasca, previe majoneza, suhomesnatih proizvoda, sire, kako bi smo kvalitetnije uli u jetru preko vene porte iz tankog creva. Posle obro-ka obavezno praviti pauzu sat do dva kada nita ne treba

konzumirati. Veoma je znaajno da se ne spava neposred-no posle obroka. Iz ishrane iskljuiti ekstremno hladne napitke i hranu kao i ekstremno tople napitke i hranu.

Slane grickalice koje pored vika soli esto sadre i mono-natrijum glutamat E620 koji smanjuje imunitet kod dece.

Bolje je deci napraviti neki slatki poput palainki sa do-maim pekmezom nego li koristiti bilo koje industrijske slakie.

Vei deo hrane koju koriste deca ima hormone rasta (me-sni, mleni proizvodi ribe i jaja), zato deca naglo rastu. Nagli rast ne moe da prati kotani sistem, pre svega ki-ma, to izaziva mnotvo posledica.

ta nam je initi?

Privremeno u kuu ne unositi industrijske slakie i slane grickalice. Na sto stavite voe, semenke, oraaste i kotu-njave plodove. Pecite jabuke, dunje, bundevu i konzumi-rajte ih sa orasima i drugim kotunjavim ili oraastim plo-dovima. Neka se deca ee kupaju u kadi potapanjem u trajanju do 30 minuta sa Kupkom, morskom solju i aromatinom soli na bazi magnezijuma (www.shenemil.rs) pre nego to e se tuirati svakog dana. Nemojte stalno izlagati decu hlornim jedinjenjima (filtrirajte pitku vodu i izbegavajte bazene sa hlorom). Izvedite dete pre u prirodu nego to ete voditi rasprave. Menjajte sebe da bi se deca menjala u skladu sa porodinim pozitivnim navikama. Potujte jedni druge.

U svojoj dvadesetogodinjoj praksi sa Intenzivnim progra-mom detoksikacije i oporavka organizma imali smo veli-ki broj dece sa candidom albicans, prevelikom teinom, nonim mokrenjem, autizmom, dijabetesom, mnogim dermatolokim problemima (naroito bebe) i dr. Samo celovit sistemski pristup organizmu deteta kroz filozofi-ju kulture ivljenja koja ukljuuje latentno menjanje navi-ka u porodici stvaraju se uslovi za reenje ili ublaavanje mnogih disfunkcija dejeg organizma.

www.shenemil.rs Intenzivni program detoksikacije i oporavka organizma

Detoksikacija dejeg organizma treba, pored

elemenata ienja, da uvrsti element oporavka digestivnog

i respirativnog trakta.


Praktini saveti

Sa selenom, E i C vitaminom za detoksikaciju organizma. Regulie krvni pritisak, holesterol i trigliciride u krvi, pomae kod reumatskih stanja, ubrzava oporavak organizma posle bolesti i operacija, jaa imunitet organizma

Jaa desni, regulie mikrofloru usne duplje, spreava taloenje kamenca, ime doprinosi integralnom konceptu detoksikacije organizma.

Jastue sa gelom gline za zagrevanje delova tela u cilju bolje prokrvljenosti, smanjuje napetost, ime intenzivira metabolike procese tretiranog dela tela.

Poboljava protok vazduha kroz sinusne otvore, spreava razvoj neeljenih mikroorganizama, olakava disanje.

Na prirodan nain neguje zube i usnu duplju.

KUPKO

Kupko emulzija za detoksikaciju

Sadri kompleks esencijalnih masnih kiselina, oligoelemente, vitamine i ekstrakte lekovitog bilja koje blagovremeno deluju na kou i okolna tkiva.

Obogaena eterinim uljima, koristi se u nezi problematine koe (protiv akni i bubuljica) i protiv bora. Koa posle nege postaje zategnuta, elastina i osveena.

GLINA U PRAHU BIOMASKA

ETERISANINHALATOR

DENTAL ULJE

EKOLOKA PASTA ZA ZUBE

TERMOGLINA ZA SPOLJNU UPOTREBU

U prodavnicama zdrave hrane u Srbiji!

ULJE ZA MASAU

Proizvodi: Shenemil NIul. Pobede 139, Gabrovac www.shenemil.rs

018/221-320064/211-96-60; 064/134-34-29


Praktini saveti

Polazak u kolu je znaajan korak i zadatak ne samo za dete, ve i za njegove roditelje i za porodicu u kojoj odra-sta. Ne samo da dete prelazi u novu ivotnu fazu, ve i roditelji i kola sa svakom novom generacijom. Polazak u kolu je dogaaj u kome se na osnovi viestrukih promena dugorono povezuju dete, roditelj i kola, odnosno poro-dina i kolska sredina. Priprema za kolu poinje gotovo od kada se dete rodi, ne kao poruka ii e u kolu nego kao pozitivan stav prema uenju, saznavanju, radoznalo-sti, samostalnosti, kreativnosti. to je dete vie stimulisa-no tokom odrastanja, imae i vei kapacitet za primanje novih sadraja.

Dete za polazak u kolu treba da dostigne odreeni nivo saznajnog, emotivnog i socijalnog razvoja, treba da ima razvijene odreene kulturne, higijenske i radne navike kako bi moglo da obavlja budue obaveze. Nivo stresa i vreme potrebno da se prvak i njegovi roditelji prilagode novim uslovima moe se smanjiti odgovarajuim pripre-mama. Roditelji uvek ele da im dete bude sreno, uspe-no i zadovoljno. Nekada se ini teko izvodljivim da dete bude zadovoljno u koli, a pri tom optereeno ne malim i ne ba uvek uzrastu primerenim zahtevima. To ipak nije toliko teko koliko izgleda, a za taj deo su, pre svega, od-govorni roditelji jer je njihovo ponaanje ono to postaje uzor i model njihovom detetu. Za vaspitanje deteta rodi-

telji uvek treba da imaju vremena, a da bi uspeh u radu sa detetom bio to bolji potrebna je stalna saradnja sa ko-lom.

Polaskom deteta u kolu, kolska svakodnevnica posta-je deo porodinog ivota, a ono to se sa detetom deava u koli ima efekta na porodicu. Takoe, nain funkcio-nisanja porodice odraava se na detetovo prilagoavanje i funkcionisanje u koli. Za to bolje prilagoavanje deteta u koli vane aktivnosti u pripremi roditelja su usmeravanje na neizbene, oekivane i poeljne promene u ponaanju i funkcionisanju roditelja, a tiu se organizacije porodinog ivota, odnosa roditelj-dete i odnosa roditelj-kola. Neki ro-ditelji, ili uopte ne pripremaju svoju decu za kolu ili to rade sasvim pogreno, a neki misle da je njihova briga o vaspitanju prestala onog trenutka kada dete poe u kolu. Saveti roditeljima koji se plae da im dete nije pripremljeno za kolu su da razgovaraju o svim dilemama sa strunim li-cima, da saznaju ta se oekuje od deteta pri polasku u ko-lu, da prisustvuju pripremnim roditeljskim sastancima i sl. Neke od kljunih tema psiholoke pripreme su:

Razvijanje pozitivne slike o koli i uitelju Treba razgovarati sa detetom ta je to kola jer ne znaju sva deca ta ih sve u koli eka i to treba da uju od svojih rodi-telja. Pria o koli treba da obuhvati i sve one lepe i manje lepe situacije, ali najvanije je da dete oseti roditeljski ponos i zadovoljstvo to postaje prvak, kao i poverenje u njegove snage i sposobnosti za budui rad. Ako su roditelji skloni da u obinim razgovorima ne vrednuju znanje, vrlo je verovat-no da e dete stei pogrenu sliku o tome emu slui kola. Decu ne treba plaiti kolom ili neto loe govoriti o uite-lju i uenju. Potrebno je o koli priati kao o mestu na kom

Psiholoka priprema prvaka i njihovih roditelja za polazak

u kolu

Emocionalna zrelost se izraava u spremnosti deteta

da se odvoji od primarne porodice i emotivno vee za

druge osobe

Pie:Maja Vujin


Praktini saveti

se ui, postaje pametniji, rade zanimljive stvari i ne graditi idealizovanog uitelja ve sliku realnog oveka koji je sarad-nik u saznavanju.

Oekivanja roditelja i deteta Kao to nije dobro imati suvie visoka oekivanja i zahtevati neponovljiv uspeh po svaku cenu, tako nije dobro potceniti detetove mogunosti. Uloga roditelja je da detetu omogu-i da bude zdravo, sreno dete i uspean ak. Roditelj dete treba da pripremi i upozna da e ga u koli ocenjivati i upo-reivati sa drugom decom. Tako i oni povremeno dete treba da uporeuju sa drugima, ali pri tom i pokazati da njegova uspenost nee uticati na ljubav prema njemu. Uloga rodi-telja je da realno proceni mogunosti deteta i da u skladu sa njima oekuje uspeh u koli.

Razvijanje radnih navika Od samog poetka treba raditi sa detetom, na taj nain usa-uju mu se radne navike. Roditeljska uloga ogleda se u radu sa detetom, a ne umesto deteta. Pomo detetu je neophod-na, ali treba paziti da ih ta pomo ne uini suvie zavisnim. Umesto deteta ne treba raditi nita to bi moglo da ui-ni samo, makar i neto sporije i nespretnije. Roditelj mora biti strpljiv, dosledan i uporan i linim primerom uticati na dete. Tako se razvija samostalnost, poverenje u sopstve-ne snage i pozitivna slika o sebi. Najvanije radne navike za proces uenja su: raditi na odreenom mestu, raditi u odre-eno vreme, planirati rad, biti uredan, zavravati zapoeto.

Razgovori Najvrednija razmena dece i roditelja. Priati sa detetom kad god zaeli i na sve teme, ne uskraivati mu odgovor, sluati ga. Roditelj treba da se interesuje za sve to se detetu dea-va. Ponekad roditelji pitanja vezuju samo za postignua, a deca su osetljiva na manjak interesovanja za njihov socijalni

ivot. Dovoljno je poverenje u ono to dete pria i zanima-nje za njegov celokupni ivot i funkcionisanje, a ne samo za uenje. Tako se razvija meusobno poverenje deteta i rodi-telja.

Aktivnosti Sve pripremne aktivnosti su podsticajne za razvoj. Bazina aktivnot za decu predkolskog uzrasta je igra, ona je naj-prirodniji nain dejeg izraavanja. Kroz igru ono najbolje ui, raste, razvija se, stie odreene socijalne vetine. ko-la zahteva od deteta razvijenu panju, zapaanje, pame-nje, dosetljivost, a ove zahteve dete najbolje razvija kroz igru. Pomou igre roditelji kod deteta mogu vebati pa-nju, opaanje, pamenje. Kroz igru se razvija sposobnost deteta da slua i uje ta drugi govori, da gleda i vidi ta se pokazuje. Dete je teko prisiliti da mirno sedi za stolom, njegovu panju svakog trenutka neto odvlai, ono postav-lja pitanja i radoznalo je. Ali ako u igri treba mirno da sedi, ini to bez velikog napora. U igri sa detetom roditelj pod-stie prva iskustva, ui ga da posmatra, razmilja i zaklju-uje. Detetu je potrebno obezbediti dovoljno vremena, ali i drutvo za igru. Igra pomae detetu da se osamostali i stekne samopouzdanje.

Razvijanje emocionalne i socijalne zrelosti Emocionalna zrelost se izraava u spremnosti deteta da se odvoji od primarne porodice i emotivno vee za druge oso-be (uitelja, drugare) i tako razvija emocionalnu inteligenci-ju. U socijalnom smislu, dete treba da razvija odnose unu-tar grupe i prihvata zahteve grupnog funkcionisanja, gde svoje ciljeve mora da podredi grupnim ciljevima. Za dete je porodica prirodno i najvanije okruenje, a ivotom deteta dominiraju oseanja i ona imaju potrebu da znaju i osete da ih roditelji vole. Pored ljubavi vane su i roditeljska briga i panja. Kada dete osea da je voljeno bie spremnije je da postigne uspeh, jer se ne osea usamljenim. Takoe je po-treban i roditeljski autoritet. Uspesi i neuspesi mogu snano uticati na celokupnu psihiku strukturu, na psihiku ravno-teu, na formiranje stavova i odnosa deteta prema okolini i prema samom sebi. Neka deca imaju tekoa sa prilagoa-vanjem grupi, ne prihvataju trenutne neuspehe ili su pak agresivnia ili povuena i nesigurna. Ona tada pate i gube optimalne mogunosti za zdravo napredovanje. U takvim situacijama roditelj treba da razgovara sa detetom, da bude aktivan slualac, da pokae razumevanje za detetovo pona-anje i njegove tekoe. Uloga roditelja ogleda se u tome da zauzme zainteresovan stav i ima vetine da otkrije uzroke tekoa u ponaanju, da uveri dete da se sve moe promeni-ti i popraviti, ak i kad se u poetku ini bolno i nemogue. Ukoliko ne moe sam, potrebno je da potrai pomo i pro-nae nain da se tekoe otklone i problemi ree.


Lina iskustva

Ozdraviti znai postati svjestan

Moje lino proputovanje kroz Bahove cvijetne kapi

Pie:Amila Damjanovi

Razmiljam esto o tome kako u 21. stoljeu velika na-una i tehnoloka dostignua daju naem ivotu mogu-nost da kvalitetnije ivimo od naih roditelja.

Ali, to je napredak vei, to vie tehnologija napreduje generalno, mi ivimo loije i postajemo rtve blagog osje-aja unutranje nelagode. Tempo ivota je sve bri i bri i prosto na um se mui da odri korak sa vremenom, bu-dui da je ipak naviknut na lagani hod prirodne evolucije.

Postavlja se pitanje kako usporiti kad moramo biti u do-broj formi, spremni da odgovorimo svim zahtjevima i sve-mu to se od nas trai. Jednostavno, ivimo u turbo tem-pu, koji pokuavamo da stignemo i savladamo.

Sve to to stiemo je na utrb sebe, svog sna, odmora, jed-nostavno reeno na utrb ivota. Postavlja se pitanje dokle to ide i ima li kraja?


Lina iskustva

Ovaj unutranji apat koji nam stalno govori stani i uspo-ri ostaje esto potisnut, ignorisan ili ga ne prepoznajemo. esto se udimo nesanici, depresiji, nervozi, estim glavo-boljama, bolovima u zglobovima i miiima, ne moemo da diemo, zaboravni smo i konfuzni, imamo opstipaciju, iznenadne strahove, eksplozije emocija koje ne moemo da kontroliemo... i jo mnogo toga. Sve to u nama pove-ava duevni nemir, jer sve to ignoriemo i potiskujemo, ne prepoznajemo unutranje signale koji nas upozoravaju da neto nije uredu. Sva ta ljudska osjeanja sputavaju nas i primoravamo svoje tijelo na destruktivan ritam. Sve ne-to moramo, sve neto trebamo, sve neto hoemo i napi-njemo se iz petinih ila da to ostvarimo i kad sve to posti-gnemo, osjeamo se prazno i potiteno.

Sve ima svoju cijenu.

Padamo u depresiju, nezadovoljni smo, osjeamo se loe, osjeamo se potroeno, jednostavno kolabiramo. Svi ti psihiki i fiziki simptomi su za uzbunu. U ljudskoj pri-rodi je rjeenje ili da se predamo, pa nek traje dok traje, ili potraga za arobnim tapiem i arobnim napitkom Aste-riksa i Obeliksa koji e rijeiti sve nae probleme, po mo-gunosti odmah ili sada. Uz to, sve smo jako nestrpljvi.

ovjek, kao svjesno bie, je poprilino povran, sebe do-sta daje i troi. Ne daj Boe kad se pokvari automobil, istog trena se ide kod majstora da otkloni kvar. Ili kad do-traje maina za ve ili za sue, ako se ne moe popraviti, odmah se kupuje nova i to hitno.

Nijedna bolest se ne deava sluajno. Unutranja patnja se ne moe ignorisati beskonano, jer to je vie potisku-jemo, tijelo daje signale i fiziki simptomi se manifestuju u veoj i jaoj formi. Vano je obratiti panju na one prve simptome koje uoavamo i te simptome prepoznati.

Ozdraviti znai postati svjestan, proiriti svoje vidike, i-vjeti u sadanjosti i ne ostajui zarobljen u prolosti.

Nisam imala namjeru da ita o tome piem, ali nekako ovom prethodnom reenicom misli su mi odlutale u pro-lost kad sam prije 12 godina doivjela zdravstvenu hava-riju. Kao i dr. Bah, bila sam skoro otpisana, njemu su dali 3 mjeseca ivota, a meni puno manje. Zahvaljujui svom unutranjem instinktu, nagonski sam poela da prkosim bolesti i svima onima koji su me tada lijeili. Znala sam da stojim na staklenim nogama, ali se nisam predavala bilo je i uspona i padova. Meutim, kad je kriza prola, sreom, kad sam se vratila normalnom ivotu, tada sam saznala za Bahove kapi i poela da ih koristim. Kako tada, tako i sada. Shvatila sam, naravno uz pomo kapi, da mi

je jedini zadatak da prepoznam sebe i promijenim sliku o sebi i sve odgovore da dam samoj sebi.

U velikom smo ubjeenju da medicina treba da rijei sve nae probleme, i to na jednostavan nain gutanjem ta-bleta. Rjeavanjem simptoma, mislimo da smo sve pro-bleme rijeili, a zaboravljamo sebe i uzroke tih simptoma. Biti bolje i biti dobro su 2 razliita stanja. Opasnost je u licemjerstvu, bez zalaenja u prave uzroke. U veini slua-jeva, simptomi predstavljaju izgovor, jer dozvoljavaju ljud-skom biu da se obrati nekome da bude sasluan. sluanje je vrlina koja je rijetka u naem okruenju.

Bahove cvijetne kapi koristim od 2004. godine, kada sam prvi put ula za njih. Moram biti iskrena da tada nisam nita znala o njima, a u njima sam vidjela slamku spasa. Sjeam se svog prvog intervjua sa Bahovim praktiarom i mog oduevljenja kada sam dobila prve informacije o tome ta su kapi, od ega su napravljene i zato se koriste, a pogotovo kad sam vidjela Bahovu apoteku i prisustvo-vala pripremanju upotrebne flaice. Tada jo nisam znala da se to zove upotrebna flaica. Ta slika i to oduevljenje e ostati u meni cijeli moj ivot. Sjeam se i toga, kad sam poela koristiti prvi put kapi, poslije 3 dana sam nazvala mog praktiara da ga pitam da li je ovo placebo efekat ili stvarno dejstvo kapi, da li je to java ili san. Praktiar mi je odgovorila da mislim ta god elim, ali kapi rade svoj posao. Toliko sam u tom trenutku bila sretna i zadovoljna da se od flaice nisam odvajala.

Od 2004. do 2010. godine, trebalo je 6 godina da shva-tim i osjetim da sam toliko sazrela i porasla da i ja mogu pomagati samoj sebi i onome kome je pomo potrebna.

Prouavanje Bahovog medicinskog sistema, prosto sam doivjela kao katarzu svog cijelog bia. U ljudima traim


Lina iskustva

vie pozitivnih osobina i sama imam vie razumijevanja. Shvatila sam da svijet ne mogu oblikovati prema sebi i svojim eljama, ali ga mogu gledati drugim oima. Znam da svijet ne mogu promijeniti, ali mogu promijeniti sebe u odnosu na druge.

Kad sam dola do te spoznaje, neuporedivo mi je lake disati, jer lake podnosim incidentne situacije. Dakle, jo jednom da kaem da ovjek dokle god ivi, raste i razvija se i svakodnevno dolazi do spoznaja i iskustava. Zar nije divno biti svjestan svojih mana i vrlina! Zar nije divno u svom radnom okruenju opstati i biti nepovrijeen! Zar nije divno sa lakoom se nositi sa ozbiljnim radnim zada-cima i biti zadovoljan!

Nita u ivotu nije sluajno. Kad malo bolje razmislimo i kopamo dublje, otkrivamo da za sve postoji vrijeme i svr-ha svih razliitih situacija sa kojima se suoavamo. Poto priroda nikad nije sluajna, tako u prirodnom svijetu su prisutni stalni red i svrha. Ali kada se odvojimo od pri-rode i postanemo obuzeti raznim materijalizmima, zabo-ravimo se i gubimo kontakt sa prirodom i prirodnim ri-tmovima. Ukoliko ponovo uspostavimo vezu sa ritmom, vidimo da se ponovo stvari deavaju kako treba.

Za sve to su zaslune Bahove cvijetne esencije koje sva-kodnevno koristim kao profilaksu i to ne samo ja, ve i moji ukuani.

Znam da dr. Bah nije stvarao kapi, on ih je otkrivao kao dar prirode i ta spoznaja me ini sretnom to otvara mo-gunosti da pomae kako sebi, tako i svojim najdraim i nepoznatim kojima je potrebna pomo. A spoznaja da tim pomaganjem pomaem drugima da postanu svjesni svog negativnog raspoloenja, jer svaki dui boravak u takvom negativnom stanju vremenom naruava fiziku i psihiku ravnoteu.

Nezaobilazno moram spomenuti lijek prve pomoi Res-cue Remedy kojeg uvijek nosim sa sobom u tani. Ne samo to mi pomae u svakoj kriznoj situaciji, bilo na po-slu, u kui, u putu, nego se uz njih osjeam 100% sigurno. Presretna sam kad mogu pomoi nekom drugom u pra-vom trenutku tako to naspem u au vode 4 kapi Rescue Remedy i za kratko vrijeme osjetim pozitivan efekat.

Od svih 38 preparata, preparat koji je pored Rescue Re-medy ostavio na mene utisak je Oliva. Obzirom na nje-ne indikacije, gotovo uvijek Olivu koristim kad doem umorna i iscrpljena sa posla. Obavezno u au vode sta-vim 2 kapi Olive i za kratko vrijeme nestaju tragovi umo-ra, pobolja mi se cirkulacija i ne osjeam vie klonulost. Pri pomisli da mogu sama sebi pomoi, u meni stvara ra-dost koja se ne moe opisati. Takav osjeaj ranije nisam imala, jer nisam bila u prilici da sebi pomognem na ova-kav nain. To je prvi preparat pored Rescue Remedy, ko-jeg sam morala ponovo nabaviti da bi upotpunila svoju apoteku.

Bahove kapi su zaista planetarno otkrovljenje!

Kad sam proitala podatak da od 38 cvijetnih preparata mogu da se naprave oko 239 miliona kombinacija taj me podatak fascinirao. Koja li je samo to rasko, a pri tome bez ikakvih neeljenih dejstava i efekata. To samo ovjek moe da poeli.

Medicinski sistem dr. Baha sa svojim holistikim pristu-pom svakoj pojedinoj linosti i principu postupnosti od vidljivog ka istinskom uzroku zateenog stanja i poslje-dica, daje izvanrednu mogunost i rasko pomaganja lju-di. Najvee i istinsko zadovoljstvo je spoznaja da moe-te nekom pomoi kome je pomo zaista potrebna, a da pri tome nema neeljenih efekata. Shvatila sam da se svi mi poinjemo mijenjati onda kada sami odluimo i to u onom trenutku koji je najpovoljniji za nas.

Ja lino sam stekla pouzdan oslonac u Bahove kapi na koje mogu da raunam u svakom momentu i u svakoj pri-lici i neprilici u svom ivotu.

Postavlja se pitanje kako usporiti kad moramo biti

u dobroj formi, spremni da odgovorimo svim zahtjevima i svemu to se od nas trai.


Lina iskustva

O SAVETOVALITU KURSEVI I RADIONICE

Telefoni: 011/3553 406; 062/550022, 063/1150528; 065/6493568Psiholoko savetovalite Jazz, Pere Todorovia 1, Beograd

Savetovalite je namenjeno uspostavljanju i odravanju mentalnog zdravlja dece, omladine i odraslih. Bavi se svim vrstama emotivnih patnji i neraspoloenja: tuga, depresija, strah, fobije, anksioznost, nezadovoljstvo, apatija, bes, ljutnja, ljubomora, zavist, trauma i njihovih psihikih i telesnih posledica. Pomaemo drugima da steknu ili da povrate razliite vetine. Na primer: vetina koncentracije, samokontrole, tolerancije, samoposmatranja, relaksacije, planiranja i organizovanja vremena, zdrave komunikacije, nenasilne odbrane svojih interesa samopouzdanje, optimizam...

Psiholoke radionice i kursevi za odrasle su odlian nain da steknemo znanja i naroito, vetine da se konstruktivno "nosimo" i sa svojim nerealnim zahtevima i sa zahtevima okruenja i vremena u kome ivimo. U poslednjih 30-tak godina osmiljeno je niz modernih, vrlo konstruktivnih i efikasnih tehnika koje su znaajno smanjile vreme potrebno da se postignu bitne promene unutar naeg bia. Promene koje e nam omoguiti da se oseamo dobro u svoj koi! Takoe, mnoge od tih tehnika osmiljene su tako da ih klijent lako naui, da lako ovlada tehnikom i da u budunosti pomogne sam sebi ili svojim blinjima. Savetovalite Jazz ima dve takve ponude: kurs o bahovim kapima i tehnici emotivnog rastereenja, EFT. Oba pristupa spadaju u domen samo-pomoi.


Lina iskustva

Preparat od koga sam lino najvie imala koristi je He-ather. Ali, da bih dola do njega, morala sam prei, tada mi se inilo dug put, sada to lutanje smetam u samo jedan dragoceni i prelomni trenutak u svom ivotu.

Tema, za koju bih rekla da je u prilinoj meri karakteristi-na za mene, bila je i dalje je u nekoj meri, nemogunost po-stavljanja vrstih i zdravih granica u odnosu na druge ljude, naroito meni najblie, zauzimanje za sebe u situacijama su-protstavljenih interesa sa drugima, ivot bez straha od toga da e ti bitni drugi, promeniti miljenje o meni i moda me odbaciti, ako kaem: Ne, neu, ne mogu, ne svia mi se, ne slaem se... i ne samo ako to izgovorim, ve i ako po-nem da ivim u skladu sa tim. Preparati kojima sam se u tim i slinim situacijama obraala za pomo, uglavnom su bili: Mimulus, ruku pod ruku sa Larch-om, Rock Rose, Star of Bth, White Chestnut, Ch. Plum, Pine, Centaury, Holly,...I, svima njima, iz ove sadanje perspektive, dugujem odree-nu zahvalnost, za to gde sam i ko sam sada i koliko sam u ravnotei sa samom sobom.

Meutim, iako su preparati iz grupe za strah uspevali da obave svoj deo zadatka, da eliminiu strah, moj problem je i dalje perzistirao kao prilino ograniavajui za mene i moj ivot sa drugima. White Chestnut je usporavao moj veito ubrzani um, unosei odreenu dozu mira na mentalnom nivou. Mimulus i Larch su mi davali hrabrost i samopouz-danje, potrebne da uem u odreenu potencijalno neprijat-nu ili moda ak i opasnu situaciju po mene. Ch. Plum je bio zaduen za iste te situacije i za moj, vie podsvesni strah, da u izgubiti kontrolu nad sobom, pokazati slabost ili su-protno tome, rei previe i izazvati posledice gore od onih kada se ne zauzimam za sebe. Rock Rose je bila najlepa po-mo u trenucima kad me savlada takva panika, da mi se ini da ne mogu ni da udahnem. Udruenim dejstvom sa Star of Bth. mi je pomogao da neutraliem jedno lino traumatsko iskustvo iz prolosti, tako upadljivo i sada mi se ini, brzo, da sam prestala nakon te boice da imam te iscrpljujue, stalno ponavljajue komare, koji su bili toliko upeatljivi, da sam imala utisak da ih ivim i tokom dana, takorei bo-jili su mi svakodnevnicu prilino dugo.

Holly sam traila svaki put kad se susretnem sa nekim ko je sposoban za ono to, ja u tom trenutku nisam bila da bude svoj, autentian, samozadovoljan (ali bez nekog peo-rativnog znaenja), i pored svih negodovanja okoline, koja su realno mogua i neretka, ako uzmemo u obzir sve nae razliitosti kao ljudskih bia, koliko god se voleli i bili bliski. Za Pine mi se dugo inilo da je moj karakterni preparat i

jako dugo je bio obavezni preparat u svakoj mojoj upotreb-noj boici. Oseanje krivice i ta nedostina i nezdrava tenja ka savrenstvu savesti i odgovornosti, javljali su se svaki put, kada bih uspevala da uradim neto po svom, a da je to pr-kosilo ukusu moje najblie okoline. To oseanje krivice i ta dobro uigrana uloga deurnog krivca su bili jednako na-porni, kao i komari, koji su se dodue bavili nekim malo drugaijim temama.

U toj, nekad mi se inilo, haotinoj potrazi za pravim pre-paratom, izbor je neretko padao i na Centaury. Jer, umela sam, kao po nekom automatizmu, da se pretvorim u onu servilnu, uvek dostupnu, svedavajuu, nesebinu, nikad umornu sebe, to mi je do odreene granice prijalo - osmeh na tuem licu, filosofija iri dalje, a onda u nekom mo-mentu, odsutnosti moje svesti o tome ta radim i moje gra-nice za dosta, umaralo i oduzimalo svu energiju. U jednom trenutku mi je sinulo da ta Kiica ne dolazi iz moje su-tine, ve da je to jedan naueni oblik ponaanja i ivljenja, koji je u mom ivotu, oigledno imao neku bitnu egzisten-cijalnu svrhu. Taj usluno-podreeni deo mene je fakat po-stojao, ali je bio blie povrini, sutina mi je tada jo bila nedostupna. Neto se u meni bunilo, kada preteram sa tim svojim 24/7 servisom za druge i njihove probleme, to se kosilo za motivacijom Kiice, pa je samim tim taj preparat imao i ogranienu mo promene, u mom sluaju.

A, onda je doao taj momenat, kada je moje bie oigledno bilo spremno, za uvid koji je doao sa strane, kao sugesti-ja nekog ko je mogao objektivnije da me sagleda od mene same. Postoji nekoliko preparata, za koje mi se ini, da su na, biu slobodna da je tako nazovem, tzv. crnoj listi pre-parata dr Baha. Ko god se iole upoznao sa ovim metodom, kao oparen je odskoio na mogunost da mu je moda potreban Beech, Holly, Vine...Heather, takoe, pripada ovoj skupini preparata.

Tako je mentor jednom prilikom, tokom linog rada, veto pomenuo Heather i moju personu u istoj reenici, uz ade-kvatno i prilino smisleno obrazloenje, da je taj preparat, moda ba ono to meni treba. Iznenaena i zamiljena, vra-tivi se kui, dala sam ansu i toj mogunosti i listajui svu u tom trenutku dostupnu literaturu, osetila onaj neprocenjiv momenat, kad imate utisak da ste napokon pronali onaj deo slagalice, koji je toliko dugo nedostajao. Moja esteti-

Heather za mene znai ljubav prema sebi, uivanje u svom biu,

irenje i sijanje te radosti i na druge i posledino za uzvrat, ljubav i simpatije

drugih prema vama


Lina iskustva

ka, ekscentrinost, ivotna razigranost, potreba da se bude u centru panje, potreba da zadobijem svianje drugih, mogli su napokon stati pod jedan isti kiobran Heather koji je nekada davno, na mojim samim poecima, bio osporavan, opominjan da se uozbilji, moda negde u mojoj deijoj gla-vi bio i odbaen od strane roditelja, nakon roenja mlae sestre i svega onog to realan ivot znai i trai... Tako je moj Heather, nakon, niijom zlom namerom, sprovedene negativne kampanje, to verujem da se veini nas u ranom detinjstvu dogaa, ostao u nekom zapeku mog bia, neu-ravnoteen, da boluje i aktivnije i neadekvatnije nego ikad, trai simpatije drugih, zaboravljajui da istinsku simpatiju gaji prema sebi i da je to u ivotu, nekad sasvim dovoljno za zdrav poetak i spokojan kraj. Takav Heather, izbaen iz ravnotee, je tokom godina iza mene, beao od sebe po sva-ku cenu, jer u tom drutvu nije nalazio istinsku satisfakci-ju i ispunjenje, neretko ulazei u cipele jedne Kiice, jer su tada aplauzi i simpatije drugih bile zagarantovane, i neretko se oseajui kao Pine, jer mu je to, i pored svih lepih stvari koje mu je vaspitanje donelo, dolo kao poruka koja reme-ti utopijski sklad. Van kue je taj disbalans bio manje vid-ljiv, postojala je neka socijalno prihvatljiva mera koje sam se intuitivno drala, tu potrebu za privlaenjem panje sam uspevala da zadovoljim, nikad na utrb drugih, uglavnom na njihovu korist. U suprotnom, ne bih imala toliko ljudi oko sebe koji su voleli da budu u mom drutvu, nekada, ali uglavnom sam to kasno shvatala, i previe. Kod kue, sa mojim najbliima, situacija je bila drugaija moj Heather je iveo u paralelnoj realnosti, veito se alei kao Kalimero i oseajui se odbaeno, dok je ona druga realnost bila sve-dok jedne izuzetno govorljive osobe, koja je panju grabila po svaku cenu, o kojoj se i o ijem se ivotu jedino prialo i koja je tokom ivota dobijala sve to je htela, sem na nje-nim najranijim poecima oigledno. Ovaj apsurd sam uisti-nu uvidela, tek nakon nekoliko meseci upotrebe Heathera i prie sa mojim najbliima, kako im je bilo da ive, dok jedan neuravnoteeni Heather odrasta.

ta se ustvari desilo u meni, nakon upotrebe ovog prepara-ta? U prvo vreme, nisam bila ni svesna promena u svom po-naanju, koje su sigurno dole samo kao posledica promena u mom mentalnom i emotivnom doivljavanju sebe i sveta oko sebe. Sve vie vremena sam provodila sjajno se zabavlja-jui u svom drutvu, otkrivajui neke nove vetine i talente poela sam da kuvam, tako mi je jasno odjednom postalo ta bi bio moj poziv, da nisam odabrala psihologiju, da pra-vim prirodnu kozmetiku, uim decoupage... Jednostavno, za mene vie samoa nije bila isto to i usamljenost. Negde u isto vreme, sam odjednom shvatila da mi vie nije presud-no vano ta drugi misle o meni. Ne kaem da sam prela u onaj sociopatski ekstrem, ali vie nisam bila kao kameleon, bliska mnogim ukusima. Ponavljala sam sebi da neu umre-ti ako se nekome ne svidi neto to kaem, uradim ili prosto to kakva sam, i nekako sam poela da ivim u skladu sa tim. Prosto, dopadala sam se sebi i to je bilo neto najlepe, to je moglo da mi se dogodi u tom trenutku. To mi je dalo do-bar vetar u lea i da se zauzmem za sebe, u situacijama od kojih sam ranije beala, jer upravo se o tome sve ove godine i radilo ako budem suvie suprotna od tuih oekivanja, izgubiu simpatije i naklonost te osobe, a za mene bi to bio straan gubitak. Onda je usledila faza igre sa tim simpati-jama, poela sam slobodno da vebam i da se poigravam sa nekim mini situacijama vie se nisam trudila da armiram taksiste, prodavaice, alterske slubenice, ljude sa kojima sam se sretala preko posla, svoje ukuane ako mi prosto nije bio dan. Valjda sam postala slobodnija i samim tim, autentinija u izraavanju svoje slobodne volje i oseanja. Kako kau drugi, postala sam i manje naporna, jer trebalo me je preiveti, dok sam sve te godine u gru, pokuavala da zadobijem svu panju ovog sveta, ironino, oseajui se kao da mi nikakva panja nije ni poklonjena.

Balansiranje Heather-a, oslobodilo me je i one dosadne, stalno prisutne i iznurujue krivice. Valjda sam dala sebi dozvolu da ne moram biti ozbiljna, savesna i odgovorna po svaku cenu i u svakom trenutku, upravo dolaskom u dodir sa detetom u sebi koje na sve to ivot ini, gleda kao na igru. Takva ivotna filosofija danas meni lino vie prija, i pomae mi da se sa nekim ivotnim i profesionalnim iza-zovima izborim na jedan zdraviji nain. I, moram priznati, daje odline rezultate!

Summa summarum, Heather za mene vie nije na crnoj listi preparata dr Baha. Heather za mene znai ljubav pre-ma sebi, uivanje u svom biu, irenje i sijanje te radosti i na druge i posledino za uzvrat, ljubav i simpatije drugih prema vama. Ko god bude krenuo u potragu za naklonou prvo ka spolja, van granica svoje due, nee je nai. Potreb-no je da skrene u drugom pravcu, ka unutra. Ako mu je teko da taj zaokret naini sam, u tome mu moe pomoi Heather.


Prikazi sluaja

U pitanju je tinejder, nepunih 16 god. Upisao je prvi ra-zred srednje kole i ve treu god ima problem sa uenjem i ima loe ocene. Pristao je na ovaj intervju jer misli da e imati koristi, samo kae da mama i baba ne budu sa nama. Trema i nervoza se ba osea kod njega. Ima ozbiljan izraz lica. Spreman je na razgovor.

T: Pre nego to ponemo razgovor, htela bih neto prvo da ti kaem o metodi dr. Baha. Bahove kapi se bave naim emotivnim i mentalnim stanjima, tj omoguavaju nam da preobrazimo negativne emocije i misli u pozitivne, na jedan prirodan nain, koji je u skladu sa naim biem. Napravlje-ne su od bilja, skroz su bezopasane, nemaju hemije u sebi, nemaju neeljenih dejstava i zbog toga mogu da ih koriste svi od trudnica, beba, deca do odraslih i starih. Kombinuju se sa svakom metodom leenja. U ovom naem razgovoru se odgovornost deli pola-pola, to znai da odabir preparat radimo zajedno, tj potrebna je tvoja saglasnost za izbor sva-kog preparata. I u toku uzimanja preparata, a i posle uzi-manja potrebno je da prati svoje misli i emocije, da bi smo videli koliko si napredovao, jer sa bahovim kapima nam se otvara svest... to je ono kao Aha, ukapirao sam gde gre-im. Da li je to sve za tebe ok?

K: Da, jeste.T: E sada mi reci koja su to oseanja koja te mue ovih dana?

K: Pa nije ba ovih dana, ve dui niz godina... Nemam neku elju za uenjem, uvek mi je dosadno, stalno bi igrao kompjuter, i kada se naigram kompjutera, onda mi se vie ne igra kompjutera, onda mi je dosadno i ne znam ta da radim, tako... smaram se kui, a ne mogu da uim, zato to mi je to dosadno. ( glas kojim pria je monoton, jednolian, tj dosadan, uz zamuckivanje, dok u isto to vreme klati no-gom i nervozno vrti mobilni u ruci)

T: Je l ti je i na kompjuteru dosadno? K: Pa, nekada mi bude dosadno.T: Sada kad pria o tome kako se osea?

K: Smoreno, mislim dosadno se oseam.T: Kako bi ti eleo da se osea sada? K: Slobodno.T: ta bi to znailo ?K: Pa da u bilo kom trenutku odem bilo gde i da jedno-stavno nemam briga o niemu, da ne razmiljam o koli kako treba da uim, kako treba da prodjem godinu, da ne mislim na sve one silne jedinice koje imam, i da jednostav-no mogu da radim ta hou.

T: Da li se puno brine? K: Da, stalno mi je to u glavi, stalno razmiljam kako da izadjem iz toga.

T: Kako se osea od tih misli? K: Boli me glava.T: ta bi bilo reenje ove tvoje situacije?K: Da ponem da uim.T: Sta je problem da zapone sa uenjem?I tako smo krenuli sa istraivanjem onih aspekata koji ga spreavaju da pone da radi ono to se namee kao reenje tj. da pone da ui.

U toku razgovora izabrali smo White Chestnut - zbog kon-stantnog a neproduktivnog razmiljanja o koli, stalno su mu te misli bile prisutne; eleo je da ih se oslobodi . Poto ne zna kako da krene da ui i teko mu je da to pone, i stal-no odlae uenje - izabrali smo Hornbeam, koji je odlian za zapoinjanje posla. Za napetost i nervozu, i to to vie na mamu, testirala sam o Cherry Plum, ali smo ga odba-

Pie: Ivana Ivanovi

Goran zna da je reenje njegove situacije u tome da pone da ui, samo nije znao

kako da to sprovede


Prikazi sluaja

cili jer je rekao da ne gubi kontrolu nad sobom. Poto ne eli da povredi mamu, i pazi na njena oseanja i Holly smo odbacili, a i sam je rekao da mu bes nije problem. Ostao je Impatiens za nervozu, i nestrpljenje koji je podravao i nje-gov govor tela, nervozno klaenje nogom, i vrtenje mobil-nog telefona. Za samopouzdanje nije pokazao da mu treba neka podrka, ali zato za dosadu i konstantno smaranje, za lenjost, i za sve to ga mrzi, za nedostatak inspiracije i moti-vacije, i za slepo, naivno poverenje da e sutra sve biti dobro - izabrali smo Wild Rose. Za koncentraciju u toku uenja je rekao da mu ne treba nita i da e moi sam ako otklonimo dosadu i nezainteresovanost, koja je kod njega primarna.

Goran zna da je reenje njegove situacije u tome da pone da ui, samo nije znao kako da to sprovede, tako da sa po-drkom ove kombinacije cvetova oekujemo pomak u za-poinjanju uenja.

Tano posle deset dana zvoni telefon, Goran zove:

K: ao, evo ja se javljam, je l ima vremena da popriamo?T: Naravno Gorane, kako si? K: Skoncentrisan sam na asu,T: Objasni mi kako to izgleda? K: Pa ne priam, ne dosadjujem se, pratim nastavu. Na-stavnici me ne opominju.

T: ta se jo promenilo? K: Krenuo sam da uim.T: I ima li kakvih rezultata, jesi popravio neku jedinicu? K: Da , ak tri.T: Tri? Tri jedinice, za 10 dana. Ja sam oduevljena! K: I ja sam.T: ta mi moe rei kako se jo osea? K: Nekako drugaije...T: Moe li mi objasniti to drugaije? K: Pa ne znam, nekako lake,... dobio sam elju da uim i popravljam ocene.

T: Super to nam je i bio cilj. ta je sa nervozom, sea se priali smo o tome da si nervozan kada ti mama pridikuje.

K: Pa, od naeg razgovora uopte nisam bio nervozan (pri-metna je mirnoa i staloenost u njegovom glasu)

T: Da i glas ti je nekako miran, proli put si bio jako nervo-zan dok smo priali.

K: Sada nisam uopte.T: Je si li moda jo neto primetio da je drugaije?

K: Zna da sam ti priao da me je pre bolelo uvo za sve, stalno sam odlagao uenje.. uiu u busu, pa u koli, pa ni ne nauim... E sada to vie ne radim. Sada nauim kui, a u busu stignem da ponovim...

Mnogo je bilo lepo popriati sa njim, iako je ovo bio tele-fonski razgovor, iz glasa mu se osealo zadovoljstvo sobom, reenost da popravi ocene... dok je pre 10 dana odisao dosa-dom. Oekujem da se ovo nastavi ovako dobro kao to je i poelo. I sa njegovom majkom sam se ula i ona kae da kao da je vie zainteresovan za kolu, (oni su skroz izgubili po-verenje da e on zavriti razred.) i prosto joj je neverovatno da se on motivisao, poeo da ui i popravlja ocene, koliko ja shvatam. Debelo je zabrljao, ali sa ovom motivisanou i uz pomo kapi i razgovora, on se definitivno pokrenuo i nai-nio dobar korak ka napred.

Ovaj prikaz sluaja preuzet je iz godinjaka bahovih praktiara (generacija 2012-2014). Jo prikaza kao i lina iskustva sa

Bahovim kapima i kursom moete proitati na sajtu

savetovalita Jazz.

www.jazzord.com


Iz literature

Prevela: Dragana Mati

Dr E. Bah: Isceliti sebe

Osmo poglavlje

Moemo da vidimo da e naa pobeda nad boleu naj-vie zavisiti od sledeih inilaca: prvo, ostvarenje boan-skog u naoj prirodi i, posledino, razvijanje moi za pre-vazilaenje svega onog to je pogreno; drugo, spoznaja o tome da je bazini uzrok bolesti nesklad izmeu linosti i due; tree, naa voljnost i sposobnost da se prepozna greka koja uzrokuje takav konflikt; i etvrto, otklanjanje svake takve greke razvijanjem kontrastne vrline.Umee isceljenja imae tu dunost da nam pomogne u sticanju neophodnog znanja i naina na koji moemo da prevaziemo nae bolesti i, pored toga, da nam uka-e na one lekove koji e ojaati nae mentalno i fiziko telo i omoguiti nam vee anse za pobedu. Onda emo svakako biti sposobni da napadnemo samu sr bolesti, sa velikom nadom za uspeh. Medicina se u budunosti nee posebno interesovati za krajnji ishod bolesti, niti e poklanjati mnogo panje odreenim fizikim ozledama i izdavati lekove i hemijska sredstva samo za ublaava-nje simptoma, ve e, poznavajui pravi uzrok bolesti i sa sveu o tome da su oigledne fizike posledice samo sekundarne, usmeriti svoje napore ka usklaivanju tela, uma i due, to rezultira olakanjem i izleenjem. I u ta-kvim sluajevima, kad se reaguje na vreme, promena na-ina miljenja e odvratiti nadolazeu bolest.Meu lekovima koji e biti korieni postojae oni koji su dobijeni iz najlepih biljaka i trava, naenih u apote-ci prirode, boanski obogaenih isceljujuim moima za um i telo svakog oveka.

Na deo posla je da usavravamo stanje mira, harmoni-je, individualnosti i vrste volje, da konstantno razvija-mo svest o tome da smo u sutini boanskog porekla, deca Tvorca, i time u nama postoji, ako smo voljni da je razvijemo, a vremenom emo sigurno morati, mo da dostignemo savrenstvo. Ova stvarnost mora da raste u nama sve dok ne postane najistaknutija odlika naeg po-stojanja. Moramo uporno da usavravamo stanje mira, zamiljajui na um kao jezero koje mora zauvek biti nepomino, bez talasa, ili ak ubora, koji bi mogli da uznemire njegov spokoj. Moramo postepeno da razvija-mo ovo stanje sve do trenutka kada ni dogaaji, ni okol-nosti, ni drugi ljudi, ni pod kojim uslovima, nee moi da uzdrmaju povrinu tog jezera, niti da u nama podsta-knu bilo kakvu razdraljivost, utuenost ili sumnju. Ono to e nam konkretno pomoi je da svakog dana idzvo-jimo malo vremena za razmiljanje o lepoti mira i kori-snoj smirenosti, i da shvatimo da ni brigom ni urbom neemo postii mnogo, nego emo upravo mirnim i ti-him umom i delima postati mnogo efikasniji u svemu to radimo. Uskladiti nae vladanje u ovom ivotu sa eljama nae Due i odrati takvo stanje spokoja koje ni iskuenja ni nemiri u svetu ne mogu da poremete, zaista je veliko dostignue i donosi nam mir koji nadilazi razum. Iako nam se na prvi pogled ini da je ovo mogue samo u snu, ako smo strpljivi i istrajni, u realnosti je nadohvat ruke.Ne trai se od svih nas da budemo sveci, isposnici ili ljudi od renomea; veini su dodeljene manje znaajne uloge. Ali od svih nas se oekuje da pojmimo radost i izazov iv-


Iz literature

ljenja i da ispunimo radou odreenu ulogu koju nam je odredilo nae boansko.Za one koji su bolesni, smiren um i harmonija sa du-om predstavljaju najveu pomo u oporavku. Medicina i nega bolesnika u budunosti e obratiti mnogo vie pa-nje na razvoj ovakvih stanja kod svakog pacijenta nego to mi to danas inimo. Danas se napredak sluaja pro-cenjuje samo na osnovu materijalnih i naunih dokaza i vie se obraa panja na redovno merenje temeperature i brojna lekarska upozorenja, koja pre ometaju nego to potpomau odmor i relaksaciju tela i uma, koji su klju-ni za oporavak. Nema sumnje da, ako bismo na samom poetku neke manje ozbiljne bolesti mogli da imamo par sati potpune relaksacije, da budemo u harmoniji sa naim svevinjim Ja, bolest bi bila prekinuta. U tim trenucima moramo da unesemo u sebe deo tog smirenja, simboli-zovanog boravkom Hrista na amcu tokom oluje na Ga-lilejskom jezeru, kada je naredio vetru, Miruj, stiaj se.Na pogled na ivot zavisi od bliskosti nae linosti sa du-om. to je ta veza jaa, jai su i harmonija i mir, svetlost istine e jasnije sijati, srea viih svetova jae blistati i ovo e nas initi vrstim i odlunim pred tekoama i uasima ovog sveta jer je utemeljeno u venoj istini Boijoj.Spoznaja istine nam takoe daje sigurnost da su doga-aji, koliko god tragino izgledali, samo privremena faza u razvitku oveka. ak je i bolest sama po sebi korisna i funkcionie po odreenim pravilima i zakonima stvore-nim da dovedu do krajnjeg blagostanja i da nas konstan-tno podstiu na savrenstvo. One koji su spoznali isti-nu nemogue je poremetiti, rastuiti ili prestraviti onim dogaajima koji za druge predstavljaju ogroman teret, i sve neizvesnosti, strah i oaj za njih nestaju zauvek. Kad bismo samo mogli da konstantno odravamo jedinstvo sa naom Duom, naim nebeskim Ocem, svet bi nam svakako postao mesto radosti i nijedan tetan uticaj ne bi mogao da nas poremeti.Nije nam omogueno da sagledamo veliinu boanskog u nama ili da spoznamo snagu nae sudbine i velianstve-ne budunosti, jer da jeste, ivot ne bi bio iskuenje, ne bismo se trudili, niti bi nam vrednosti bile na testu. Naa prednost je to to nismo svesni veine velikih stvari i tre-ba imati vere i hrabrosti da se ivi dobro i da se savladaju potekoe na ovom svetu.Moemo, meutim, u zajednitvu sa naim svevinjim Ja, odravati tu harmoniju koja nam omoguava da pre-vaziemo sve ovozemaljske prepreke, i nastaviti ka ispu-njenju nae sudbine, nepokolebani uticajima koji bi nas skrenuli sa puta.

Sledee to moramo da uradimo je da razvijemo indivi-dualnost i da se oslobodimo svih ovozemaljskih uticaja, tako da, sluajui samo naloge nae Due i ne obazirui se na okolnosti ili ljude oko nas, postajemo vladari svog ivota, vodimo nau barku preko nemirnih mora ivota, nikad ne naputajui pravac estitosti i ne preputajui kormilo naeg broda tuim rukama.Moramo apsolutno i potpuno da osvojimo nau slobo-du, tako da sve to radimo, svaki na in, ak i svaka naa misao, potie od nas, to nam omoguava da slobodno ivimo i dajemo po naem nahoenju i samo po naem nahoenju.Naa navea potekoa u ovom smeru moe biti meu naim najbliima, u ovo doba kada u strah od formalnosti i lani oseaj dunosti zastraujue razvijeni. Ali moramo da poveamo nau hrabrost koja je kod mnogih dovoljna za suoavanje sa oigledno velikim ivotnim stvarima, ali koja ipak ne uspeva da pobedi vie lina iskuenja. Mo-ramo objektivno da razluimo ta je dobro, ta loe i da delamo bez straha u prisustvu roaka ili prijatelja. Koliko veliki broj nas je heroj u spoljanjem svetu, a kukavica kod kue! Koliko god suptilna bila sredstva koja nas spre-avaju da ispunimo nau sudbinu simuliranje ljubavi i privrenosti ili lani oseaj dunosti, sve ono to nas po-robljava i ini zatvorenicima tuih elja i oekivanja sve to se mora nemilosrdno ukloniti. Duni smo da sluamo jedino glas nae Due i samo taj glas, kako nas ljudi oko nas ne bi omeli. Individualnost mora da se razvije do naj-vieg stepena i moramo da nauimo da koraamo kroz ivot traei pomo i smernice samo u sopstvenoj dui i da, uz pomo sopstvene slobode, steknemo svaku mogu-u esticu znanja i iskustva.U isto vreme moramo da budemo spremni da i drugima dozvolimo njihovu slobodu, da ne oekujemo nita od njih, ve naprotiv, da uvek budemo u mogunosti da im pruimo pomo u tekim vremenima. Stoga, svaka oso-ba koju sretnemo u ivotu, bilo da je majka, suprunik, dete, stranac ili prijatelj, postaje na saputnik, i svako od njih moe biti na viem ili niem nivou duhovnog razvoja od nas. Ali svi smo mi lanovi istog bratstva i deo velike zajednice, na istom putovanju i sa istim velianstvenim ciljem na vidiku.Moramo biti postojani u odluci da pobedimo, reeni da osvojimo vrh planine i da ne dopustimo trenucima sla-bosti da nas skrenu sa puta. Nijedan veliki uspon nije po-stignut bez greaka i padova. Oni se moraju tretirati kao iskustva koja su tu da nam pomognu da se u budunosti manje spotiemo. Razmiljanja o grekama iz prolosti ne smeju nikad da nas dovedu do oajanja; sa njima je


Iz literature

gotovo i znanje steeno na taj nain e nam pomoi da izbegnemo njihovo ponavljanje. Moramo vrsto da ide-mo napred i dalje, bez kajanja, ne osvrui se nikada, jer je i proli sat daleko iza nas, a velianstvena budunost sa svojom zaslepljujuom svetlou stoji pred nama. Svi strahovi moraju biti otklonjeni, nikada ne bi trebalo da postoje u ljudskoj prirodi i jedino su mogui kada vie ne vidimo Boansko u nama. Treba da nam budu strani jer smo, kao sinovi Tvorca i iskre boanskog ivota, nepobe-divi, neunitivi i neosvojivi.Bolest je oigledno surova zato to predstavlja kaznu za pogrene misli i dela koja rezultiraju okrutnou prema drugima. Otuda je neophodno da u naoj prirodi to je vie mogue razvijemo ljubav i zajednitvo jer e to u bu-dunosti uiniti okrutnost nemoguom.Razvoj ljubavi nas vodi do ostvarenja Jedinstva i istine da svako od nas potie od najveeg dela Boijeg.Uzrok svih naih problema su ego i otuenost, a to nesta-je im ljubav i svest o velikomJedinstvu postanu deo nae prirode. Univerzum je boija kreacija; na njegovom nastanku, Bog se ponovo raa, na njegovom kraju, Bog dalje evoluira. Isto je i sa ovekom; njegovo telo predstavlja njegovo otelotvorenje, objektiv-nu manifestaciju njegove unutranje prirode; on pred-stavlja odraz sebe, materijalizaciju osobina njegove svesti.U naoj zapadnoj civilizaciji postoji slavan primer Hri-stovo moralno savrenstvo i njegova uenja treba da nas vode. On je posrednik izmeu nae linosti i due. Nje-gova misija na zemlji je bila da nas naui kako da ostva-rimo harmoniju i zajednicu sa naim svevinjim Ja, sa naim Ocem koji je na nebesima i stoga da ostvarimo savrenstvo u skladu sa voljom Tvorca.Ovako su takoe uili Buda i drugi veliki uitelji, koji su se povremeno pojavljivali na Zemlji da bi ljudima ukazali na put ka savrenstvu. Ne postoji preica za oveanstvo istina se mora priznati i ovek se mora ujediniti sa pla-nom beskonane ljubavi svog Tvorca.I tako, moja brao i sestre, stanimo pod velianstveni sjaj spoznaje vaeg Boanskog, iskreno i istrajno prionimo na posao pridruivanja velikom planu ivljenja i irenja sre-e, ujedinjujui se sa tom grupom Velikog belog bratstva ije je celo postojanje posveeno tome da se povinuje e-ljama njihovog Boga i ija je velika radost sluenje njiho-vim mlaim sledbenicima.

U samoi je ovek sam, pretvoren u istu duu, uzajamne veze su prekinute, ostao je sam, kao bie izvan sveta, celokupan mu se ivot odvija iznutra: ivi psiholokim ivotom. Ali, ovaj psiholoki ivot svojim ukupnim smerom odnosi se na svet. Cela dua je izvrnuta napolje, a ono to je problem samoe upravo je bezuspenost izvrnutosti napolje.

Bela Hamva

Dua i telo su lavirint, jer i lavirint ima i telo i duu. Telo su zidovi lavirinta, a dua staze koje vode do sredita. Ui je roditi se, izai - umreti.Kada se srue zidovi, ostaju samo staze koje vode ili ne vode do sredita.

M. Pavi

Svi znaju da postoje mesta gde materija biva osloboena sebe same i ume slo-bodno da poleti. Za oznaku takvog mesta imamo sasvim jednostavnu re: hram.

Bela Hamva

Ono to uistinu smatrate moguim, vaem srcu je itekako mogue. Vlastitom voljom mu omoguavate postojanje.

Ono to zamislimo postaje na svet. To je samo deli onoga to sam nauio od vode.

Masaru Emoto


Najave dogaaja

UDRUENJE SKLAD, dr Laze Stanojevia 7, NOVI SAD

Tatjana Kai, Bahov praktiar, tel. 065 5678-111https://www.facebook.com/Bahovekapins?ref=hl

Jelena Stanojevi, psiholog, tel. 062 1997-107

l Psiholoko savetovanjel Psihoterapijal Profesionalna orijentacijal Brano savetovanjel Asertivni treningl Autogeni trening

l nain da postignete emotivnu i mentalnu ravnoteul da prevaziete prepreke (strah, neodlunost, nestrpljenje, tuga...)l da razvijete pozitivne kvalitete (ljubav, hrabrost, vera...)l put da se vratite svojoj prirodi i zavolite sebe

Terapija Bahovim cvetnim kapima:

POSTANITE ONO TO JESTE!VRATITE PRIRODNI SKLAD U SVOJ IVOT

www.sklad.rs


Isto, a razliito

ta je to Chi Gong?

Chi Gong predstavlja sistem laganih fizikih vebi i stati-nih pozicija, kombinovanih sa dubokim i pravilnim disa-njem, kojima se optimalizuje rad pojedinih organa i sistema organa, a kroz delovanje na krvotok, akupunkturne i me-ridijanske tokove. Ovaj sistem vebi je nastao na dalekom istoku, pre vie hiljada godina i izuzetno blagotvorno delu-je na fiziko zdravlje i osnovne energetske statuse kod po-jedinca. Svaka veba je namenjena stimulisanju odreenog organa, grupe organa, ili dela tela, najee putem meha-nike i energetske stimulacije optimalizacije pripadajueg energetkog kanala. Vebe esto nose neobina i zanimljiva imena, kao to su: nosorog pije vodu, zlatni majmun nudi voe, crna zmija se uvija na vetru, biser u koljci, plivaju-i zmaj itd., to je namenjeno pre svega za lake pamenje pojedinih pokreta, a potom i povezivanje grupa pokreta u odreene celine.

ta je to Tai Chi Chuan?

Grupa pokreta, koji se izvode kao odreena forma, a sa ide-jom da se u jednoj celini stimulie funkcija svih delova tela, svih unutranjih organa i svih energetskih tokova. Kako Tai Chi Chuan ima dugu tradiciju, u njegovoj istoriji se izdvo-jilo zaista mnogo razliitih kola i pravaca, pa majstori koji prenose ova znanja i vetine, esto u ali, govore da svaka ki-neska porodica ima svoju kolu, odnosno formu. Svi pravci su ispravni, odnosno korektni, a razlike se manifestuju u naglaavanju odreenih elemenata: borilakih ili zdravstve-nih, dinaminih ili statinih, fizikih ili pak mentalnih tj. meditativnih.

Tai Chi Chuan je zapravo meditacija u pokretu i svesnost o pokretu, kao i prateim energetskim efektima, je vrlo bitna u vebanju, kao i postizanje boljih rezultata u (samo)isceljiva-nju. U duhovnom smislu Chi Gong je namenjen za razvezi-vanje vezanosti za fiziko telo, dok je Tai Chi Chuan name-njen razvezivanju individualne vezanosti za vreme i prostor, kao dimenzije u kojim sa odvija materijalna stvarnost.

Uslovi za vebanje Chi Gonga i Tai Chi Chuana?

Uslovi za vebanje nisu postavljeni. Sve sisteme vebi mogu jednako uspeno praktikovati i mukarci i ene. Donja i gornja granica godina takoe nije definisana. Ispostavilo se da su vebe, kada traju due od 45 minuta, pom

Documents

Bahove Kapi 17