Zvoncica & Foxy

~ 1 ~

Zvoncica & Foxy

BADNJE VEČE SA JEDNIM ANĐELOM

~ 2 ~

Zvoncica & Foxy

1. poglavlje

Normalno bi bilo da ode u Erlov dvor, hostel u kojem odsedaju turisti iz Australije. Ipak, problem je bio u tome što ona nije turista. Došla je u London u potrazi za poslom. I to joj je pošlo za rukom, ali je već posle tri meseca izgubila radno mesto.

Sklonila je s lica vlažan uvojak plave kose jer ju je na putu do metroa uhvatio snažan pljusak. Čelo joj je bilo obliveno hladnim znojem.

Bože, šta ću sad?, razmišljala je grozničavo. Naravno, imala je ona nekoliko prijateljica, bebisiterki, koje je

upoznala na poslu i s kojima je povremeno izlazila. Koleginice sada sigurno sede u pabu i ogovaraju nju, Ešli, kako je

pokrala svog poslodavca. Nije bilo važno da li su one u to verovale, ali njihovi poslodavci bili su iz istih krugova kao i njeni.

- Izvinite - promrmljao je neko iza nje kada je voz neočekivano zakočio. Bio je to čovek koji je u rukama držao usnulu bebu i, nošen inercijom, naslonio se na Ešli.

- Nema problema - odgovorila je Ešli ne pogledavši ga. Pokušala je da mu napravi mesto da bi on prošao a da ne probudi dete, ali nije uspela zbog velike gužve. Iznenada se voz zaustavio u tunelu između dve stanice.

Bože, kako je toplo, jadala se Ešli u sebi.

Bacila je pogled na bebu upakovana u topli kaputić, rukavice, kapu preko ušiju, morala se oznojiti. Ipak, mirno je spavala.

Kako je slatka, pomislila je nakratko, ali odmah su joj grunule suze jer se setila Džeka i Sofije, svojih štićenika.

Nije uspela čak ni da se pozdravi s njima. - Oprostite! - prošaputala je kada je zbog gužve malo gurnula dete

čije se lice iskrivilo kao će zaplakati. Pokušala je da se odmakne, ali

~ 3 ~

Ešli je bila stisnuta u mnoštvu putnika koji su žurili svojim kućama. Nije morala da se pridržava za rukohvate jer je gužva u londonskom metrou bila baš velika. Iskreno se nadala da je njen ranac, koji je ostavila pored vrata, još uvek tamo. Ali to joj je bila najmanja briga. Najvažnije pitanje u tom trenutku bilo je: kuda sad da ode?

Napolju je carovala decembarska hladnoća, ali ovde, u vozu bilo je nepodnošljivo toplo jer je na stotine ljudi bilo stisnuto u tesnom prostoru. Isparavali su njihovi kaputi i šalovi natopljeni kišom, pa je u vagonu bilo kao u sauni. Ešli je s olakšanjem udahnula vazduh kada je neko otvorio klapnu za ventilaciju.

Zvoncica & Foxy

bezuspešno. Sa izvinjenjem u očima okrenula se prema čoveku koji je držao dete, pogledi su im se sreli, a ona je brzo oborila glavu.

Shvatila je da još nije videla tako markantne crte lica ni takve tamnoplave oči. Imao je duge tamne trepavice, kao i njegov sin. Brižno je gledao u dete koje se uznemireno okrenulo prema njemu, a on mu je pričao nešto umirujućim glasom. Dete ga je gledalo kao da ga ne po znaje, pa je njegovo tiho cviljenje polako preraslo u protestni vrisak. Putnici su se radoznalo okrenuli prema njima.

- Pst, Gvido, sve će biti u redu - govorio je s bebom engleski, ali s jakim italijanskim akcentom. Pošto je bio zauzet oko deteta. Bili ga je pažljivo osmotrila. Delovao je iscrpljeno, bio je vrlo bled i imao izražene podočnjake.

- Gvido, lepi moj, nemoj da plačeš, sve je u redu - pokušao je ponovo da umiri rasplakano dete, međutim, uzalud. Dećji plač bio je još glasniji. Dečak se otimao i rukama i nogama, pa je otac morao čvršće da ga stegne i još jednom su se naslonili na Ešli.

- Nema problema - uzvratila je pošto joj se čovek opet izvinio. Ali Ešli je primetila paniku na dečjem licu i instinktivno je pružila

ruku opipavši dečakovo čelo. - Bože, ovo dete gori od temperature! - čovek ju je zbunjeno gledao. -

Pa ono ima groznicu! - Da, bolesno je... - dodade on. U istom momentu voz poče da koči i

čovek se opet nasloni na Ešli. Sam Bog zna da je Ešli bila okupirana svojim problemima, ali

detetov plač i dalje je zvonio u njenim ušima a izmučeni izraz lica njegovog oca ostao joj je u mislima. Možda je na brzinu uzeo dete da bi ga odveo lekaru, ili se možda već vraćaju otuda?

A zašto ja brinem o tome, pomisli Ešli u momentu dok je voz ulazio u stanicu Erlov dvor. Sada mora da nade istoimeni hostel. Pošto se dobro namučila gurajući se groz mnoštvo sveta, s olakšanjem je ugledala svoj ranac kraj vrata. Uzela ga je i izašla iz voza.

Iznenada joj je zazvonio mobilni telefon. Zvao ju je Angus, njen prethodni poslodavac. Sela je na klupu drhteći. Nije bila spremna za taj razgovor, zato je sačekala da joj se uključi telefonska sekretarica.

Angus Mejtlin nije bio samo poznati estetski hirurg, bio je vrlo tražen i angažovan čovek i u hitnim slučajevima. Tri meseca radila je za njega i uverila se da je on izuzetno mudar, sposoban i duhovit čovek.

Ali sada joj je najmanje bilo do smeha. Kako bi mogla da laže ovog inteligentnog i dragog čoveka?

~ 4 ~

Zvoncica & Foxy

Konačno je ćula njegov glas. - Ešli, ja sam, Angus. Džema mi je upravo objasnila šta se desilo. Ne

znam šta bih rekao. Ali brinem za tebe. Pa ti nemaš novca... Nadam se da si kod neke prijateljice. Da si mi se odmah javila, pronašli bismo rešenje. Večeras ću do kasno u noć raditi, pa ću te ujutro pozvati...

Razumljivo je što on veruje Džemi, svojoj ženi. Ona mu je rekla da joj je nestao komad vrednog nakita i tvrdila da je uhvatila Ešli na delu kada je pomenuti komad nakita sakrila u svoju posteljinu.

Prava istina bila je nešto drugačija. Ešli se tog dana ranije vratila kući s decom i - zatekla gospodu u krevetu s ljubavnikom.

Prisećajući se svega, nije mogla da zaustavi suze. Računala je na novac koji je trebalo da dobije za Badnje veče, a onda ju je Nik, u očajnom stanju, odveo kući. Zaplakala je nad pismom iz banke u kojem je obaveštena da je njen bivši dečko podigao kredit i na svoje i na njeno ime, i to bez njenog znanja. Bolela ju je njegova prevara. A uskoro će Badnje veče... kakva ironija sudbine! Ovoliko ljudi oko nje, a njoj se čini kao da je sama na svetu.

Iz daljine je ponovo čula dečji plač. Gvido, ko bi drugi bio? Usred maglovitog razmišljanja Ešli podiže glavu i pogleda u pravcu

odakle je čula plač. Bio je to dečačić od možda godinu i po, kako ga je ona procenila. Cviljenje je postepeno preraslo u besno urlanje, dete se bacakalo po

staničnom podu ne prestajući da plače. Ešli se blago osmehnula. Bilo joj je žao onog sirotog oca koji je odložio aktovku i beležnicu na

pod pokušavajući da sklopi dečja kolica. Tom poduhvatu očigledno nije bio dorastao...

Niko od prolaznika nije ga udostojio ni sažaljivog pogleda. Ljudi su imali svoje probleme i svi su nekud žurili.

Ešli je odlučno obrisala suze i prišla nepoznatom čoveku. - Mogu li nekako da vam pomognem? Pogledao ju je neodlučno,

očigledno nije voleo da mu bilo ko pomaže. Uspravio se u svoj svojoj impresivnoj visini.

- Možete li mi pomoći oko ovih dečjih kolica? - Naravno.

~ 5 ~

Ešli je po Angusovom glasu shvatila da mu je taj poziv teško pao. Suze su joj potekle niz obraze prvi put posle strašnog događaja. Bilo joj je vrlo teško kada je shvatila da i Angus smatra da je ona prestupnik. Ali razočaranje koje je osetila u njegovom glasu nije mogla da podnese.

Zvoncica & Foxy

Veštim pokretima Ešli je ispunila njegovu želju.

Ovaj tata, razmišljala je Ešli, malo vremena provodi kod kuće. A zaključila je to ne samo zato što se ne snalazi s detetom nego i zbog toga što ga rođeni sin ne prepoznaje.

- Konačno sam uspeo - dobacio je preko ramena kada je primetio da ga Ešli još uvek posmatra. A ona je gledala dete koje nije prestajalo da plaće.

I baš kada je Ešli nameravala da se okrene i ode, desio se neočekivani obrt. Mali Gvido odjednom je prestao da plače i... počeo je da pljuje oca posred lica.

Ešli je zastala užasnuto posmatrajući čovekovo lice, jer se činilo da on ovako nešto ne bi dopustio. Zatim novo iznenađenje - čovek je prasnuo u gromoglasan smeh. I upravo pod naletom tog smeha popustila je napetost u detetu pa je dozvolilo ocu da ga smesti u kolica i zakopča sigurnosni pojas.

Smejući se i dalje, čovek iz džepa jakne izvadi tamnoplavu svilenu maramicu i obrisa lice.

- Mali đavolak, isti otac! Ešlino lice pretvorilo se u veliki znak pitanja.

Čoveka se potom uozbiljio i brižno je umotao dete u ćebe pošto mu je prethodno skinuo kaputić.

- Ali vaš dečak ima groznicu - morala je da prigovori. - Znam, zato ga utopljavam. Ešli zatrese glavom. - Radim s decom i znam da se morate pobrinuti da mu skinete

temperaturu - jasno joj je bilo da čovek pojma nema o čemu ona priča. - Ako to brzo ne uradite, stanje će se znatno pogoršati.

- Devojko, nisam ni gluv ni debilan. Ne morate mi objašnjavati kako se postupa s malim detetom.

- Oprostite - Ešli je pocrvenela kao šiparica. - S detetom sam upravo bio kod lekara i on je propisao neki lek.

Kada dođemo kući, daću mu taj medikament. - Ali dete je moralo dobiti antibiotik, njemu je potrebno... - zastala je

a onda krenula dalje uvidevši da je čovek ne sluša. A dobro je znala da detetu odmah treba dati paracetamol da bi mu spala temperatura.

~ 6 ~

- Mnogo vam hvala - čovek je zahval no i zadivljeno gledao u Ešli zbog njene spretnosti, a ona je gledala u njega iz radoznalosti: pitala se kako će se on snaći s detetom. Ispostavilo se da mu je sve to poprilično strano.

Zvoncica & Foxy

- Da li biste prvo sklonili ruku s moje? - Ešline zelene oči varničile su od potisnute ljutine.

Čovek zbunjeno pogleda svoju ruku kao da nije njegova i povuče je. - Izvinite, molim vas - izvinjenje je zvučalo iskreno. - Toliko sam

zabrinut da stvarno ne znam šta treba da uradim. - Nosite ga kući - reče Ešli nešto blažim tonom. - Potreban mu je lek

protiv groznice i tek onda će inu biti bolje. - Lek protiv groznice? - ponovi čovek začuđeno. Ešli klimnu glavom. - I treba mu majka - dodala je još odlučnije. - Njegova majka umrla je danas posle podne.

~ 7 ~

- Potrebno mu je... šta? - čula je iza sebe i osetila da ju je neko zgrabio za ruku. Kako se usuđuje da se ponaša ovako neotesano, pomislila je ljutito. Kroz svoju debelu jaknu osetila je stisak njegove ruke... Zahvatila ju je lagana nelagoda. - Šta treba prvo da uradim?

Zvoncica & Foxy

2. poglavlje

Šokirana, okrenula se prema ocu i sinu. Kakva jeziva situacija! A još je tragičnije to što baš niko nije slutio šta im se dešava... i to neposredno pred Badnje veče.

Ovo slatko dete ostalo je bez majčine ljubavi, bez nečega što mu je najvažnije na svetu. U poredenju sa ovom tragedijom Ešli je svoj problem ocenila beznačajnim.

- Možete li mi pomoći? - čovek je govorio tiho, ali u njegovom očajnom glasu osećala se žurba.

- Ja? - Rekli ste da radite s decom. - To je tačno, ali... - Onda znate šta sad treba učiniti - glas mu je zvučao molećivo, a

osećala se u njemu i nota panike. - Pojma nemam šta se radi u ovakvim slučajevima. Ne poznajem decu... - primetivši Ešlinu zbunjenost, dodao je: - Ovo nije moj sin, već sestrić. Bila je to automobilska nesreća... ja sam tek jutros došao iz Italije.

Ešli je pažljivo posmatrala čoveka. Ono što je upravo čula objašnjavalo je njegov umor. Sudeći po njegovom odelu, beležnici i aktovci, pravo je s posla požurio na avion.

- A gde je dečakov otac? - upitala je. - I on je bio u kolima, ostao je na mestu mrtav.

Ešli je za momenat sklopila oči. Kroz glavu su joj prolazile najraličitije slike. Kada ih je otvorila, pogledi su im se sreli.

- Da li biste mi pomogli? U ovakvoj situaciji nije bilo prostora za razmišljanje. Davljeniku se

ruka pruža bez pogovora. - Naravno - nikada joj na pamet ne bi palo da nekog očajnika ostavi

na ccdilu. - Stan je vrlo blizu, a usput ćemo proći pored apoteke. Pošto je jedan voz upravo stigao, oko njih je opet bila velika gužva.

Ljudi su žurili prema izlazu, kupovali novine... život je tekao dalje. Čim su izašli iz stanice metroa, zapahnuo ih je hladan decembarski

vetar. Ešli se osećala kao da se obrela u nekom neprijatnom snu.

~ 8 ~

Zvoncica & Foxy

Čovek je nosio njen ranac, a ona je gurala dečja kolica. Oko njih su svetlucale božićne dekoracije, osećala se praznična atmosfera. Izlozi su bili u punom sjaju, a dobro raspoloženi ljudi izlazili su iz pabova.

Čak i apoteka, u kojoj su kupili lek za dete, bila je ukrašena za Badnje veče i sve je to na neki način pojačavalo tugu ovog sirotog čoveka.

- Moramo li da nabavimo pelene ili ih imate dovoljno? - Pojma nemam. Najbolje je da kupite sve što mislite da je potrebno. Srećom, Ešli je znala šta sve treba za zbrinjavanje malog deteta. - Ali još uvek ne znam kako vam je ime - reče ona kada su ponovo

izašli na ulicu. - Dario... Dario Vantani - odgovorio je uz usiljeni osmeh. - A vi ste? - Ešli Ferel. To je bilo sve od informacija koje su razmenili. Išli su ćutke jedno

pored drugog dok nisu skrenuli u mirnu uličicu i zaustavili se pred impozantnom četvorospratnicom.

Ešli se sve ovo činilo nadrealnom. S potpunim strancem stajala je pred kućom drugog stranca držeći u rukama dete koje joj je povereno u nesvakidašnjim okolnostima. Ušli su u luksuznu kuću visokih plafona, opremljenu blistavim parketima, ogromnim panoramskim prozorima i skupocenim nameštajem. Jedine Stvari koje je dodirnula bili su kaputi i cipele u hodniku i šolja čaja na stolu u kuhinji. Obuzela ju je tuga kada je na frižideru primetila spisak potrepština za kupovinu i sudoper pun neopranog posuda.

Dario podiže umorno dete iz kolica. - Da li je on nešto pojeo? - Samo dva kolačića. Stalno je odbijao da jede. Dario spusti ruku na Gvidovo čelo. - Još uvek je vruć. Misliš li da treba da ga okupam? - Bolje ne. Treba ga odneti u krevet i dati mu lek. Otrčala je na gornji sprat da nade Gvidovu pidžamu. Primetila je da

je cela kuća uređena sa stilom i ljubavlju, s mnogo pažnje i ukusa. Ešli je iza jednih otvorenih vrata ugledala nenamešten krevet i

knjigu na noćnom stočiću. U kupatilu je fen bio uključen u konektor za struju. Slavina nad umivaonikom nije bila sasvim zatvorena pa je još uvek iz nje kapala voda.

Ukratko - sve je odavalo utisak da će se stanovnici ovog prijatnog kutka ubrzo vratiti.

~ 9 ~

Zvoncica & Foxy

- Prošle nedelje nazvala me je i napomenula da mora da angažuje kućnu pomoćnicu - ćula je Ešli glas iza sebe.

Iznenađeno se trgnula. Prišla je slavini koja je kapala i malo ju je zategnula.

- Nije bila vična pospremanju kuće. - Malo nereda nikome nije škodilo. - Postidela bi se kada bi znala da smo njenu kuću zatekli u ovakvom

stanju... -uznemireno je zastao kada je shvatio šta je upravo rekao. - Kada je neko želeo da dođe, morao je nazvati Mariju, nije volela nenajavljene posete. Teško bi podnela kada bi neko video ovaj nered.

- Očigledno je mislila da će se brzo vratiti... - Lekar je rekao da Gvido ima zapa-Ijenje srednjeg uva. Zato je ovako

čudan. Ali moja sestra je smatrala da njemu uvek nešto smeta - reče Dario kada je video da Ešli daje Gvidu lek.

- Pored ostalog, njega boli i grlo - dodade Ešli. Kao da je pokušao to da potvrdi, dečak je počeo da kašlje. - Siroti mališan, lek će mu sigurno pomoći, ali bol ne može tako brzo da umine.

- Nadam se - uzdahnu Dario. - Treba nešto da mu pripremim za jelo, pa da onda spava - iz džepa jakne izvukao je komad papira preletevši ga pogledom.

Neki ljudi apsolutno ništa ne znaju o deci, pomisli Ešli uz osmeh, gledajući kako Dario daje Gvidu bananu dok je dečak zbunjeno treptao.

- Marija je rekla da on voli banane. - Dozvolite da se ja pobrinem za njega - uputila se u kuhinju. U

zamrzivaču je pronašla nekoliko kriški belog hleba. Dve je ubacila u toster, propasirala jednu bananu i sve to stavila na tanjir, pa se vratila njima dvojici. Sela je pored Gvida i počela da ga hrani.

Kasnije, kada je izmučeno dete zaspalo, Dario ga je odneo u dečju sobu. Ešli je pošla za njima i pokrila je mališana.

- Negde ima noćno svetio - Dario pogleda u komad papira koji je još držao u ruci. - On se ponekad probudi i tada ga treba pokriti pa će zatim opet zaspati.

Dario je gledao u mališana dok se Ešli borila sa suzama. Brzo se okrenula i sišla je dole u dnevnu sobu. Zatim se pojavio i Dario noseći dve šolje vruće kafe. Jednu je dao Ešli.

- Želio bih još jednom da vam se zahvalim - otpio je gutljaj. - Ja... u stvari nisam toliko... bespomoćan...

- Naravno da niste - odgovori mu Ešli.

~ 10 ~

Zvoncica & Foxy

- Već sam vam rekao da nemam ama baš nikakvog pojma o deci. Ali moja sestra je po svaku cenu želela da ja brinem o detetu i da ono raste uz mene.

- Šta se zapravo dogodilo? - Automobil je sleteo s puta i odmah eksplodirao - Dario je

bespomoćno slegnuo ramenima. - Bio sam na sastanku kada su me pozvali iz bolnice. Javio se neki lekar rekavši da je Riko, muž moje sestre, ostao na mestu mrtav, kao i da je moja sestra još živa i da želi odmah da me vidi. Sve sam ostavio i odmah poleteo u London. Gvido je u momentu nesreće bio u dečjem vrtiću. Neko ga je preuzeo i doveo u bolnicu.

- Žao mi je zbog svega... - Moja sestra je znala da umire. Imala je opekotine trećeg stepena,

ali još uvek je mogla da govori. Trudila se do iznemoglosti da mi kaže šta bi Gvido želeo...

- Da li je to ona lista na komadu papira u koji ste više puta gledali? Tužno je klimnuo glavom. - Mnogo sam voleo sestru, kao što volim i svog sestrića. Često sam ih

posećivao, ali o njihovoj svakodnevici pojma nemam. Nikada nisam razmatrao mogućnost da ću imati dete...

- Imate li još rodbine? - mogla je da pretpostavi koliko je teško bilo suočiti se iznenada s velikom tugom, a zatim preuzeti ulogu staratelja.

- Ne, sestra i ja bili smo sami. Roditelji su nam umrli. - A šta je s familijom vašeg zeta? - Ešli je bila svesna činjenice da

možda previse pita, ali nije bila spremna na burnu reakciju svog sagovornika.

- Niko! - odgovori Dario s neskrivenim besom. Ešli iznenađeno zastade. - Oni će se uskoro ovde pojaviti kao hijene - nastavi Dario besno. -

Već su izrazili želju da preuzmu Gvida. Ali samo preko mene mrtvog! Njima uopšte nije stalo do dečaka.

- A šta ako uspeju da ga dobiju...? -zastala je jer je Dario reagovao pokazavši prstima šipak.

- Njih interesuje ova kuća, a žele i svu imovinu koju Marija i Riko imaju u Italiji - Dario pogleda Ešli. - A mene što se tiče, od svega toga ne treba mi ništa, imam dovoljno - u jednom gutljaju ispraznio je svoju šolju kafe. - U stvari, nemam, jer želim ovo dete... koje pljuje kao lama - setivši se scene na stanici metroa, preko lica mu prelete ozaren osmeh koji je potom istom brzinom nestao.

~ 11 ~

Zvoncica & Foxy

- Nadam se da je Riko znao koliko sam ga cenio kao zeta. Ešli je pokušala da se sabere. Bila je ubedena da sada nije pravo vreme da se raspituje o detaljima

jer je ovaj čovek upravo izgubio rođenu sestru... - Zašto ne biste pokušali malo da odspavate? - Zašto bih? Ne verujem da će sutra bilo šta biti bolje. - Ali možda... - nastavi Ešli i odustade kada ugleda izraz njegovog

lica. - Još jednom vam hvala - reče Dario u čijem se glasu osećala

odlučnost. Činilo se da mu se vratila samokontrola i da je u ovom momentu doneo važnu odluku. - Hvala što ste Gvidu dali lek, što ste ga nahranili i presvukli za spavanje. Mislim da sam došao sebi. Treba li da vam pozovem taksi?

- Zapravo... - zbunjeno ga je pogledala provukavši prste kroz kosu. Toliko se bila zanela Dariovim problemima da je na svoje potpuno zaboravila.

- Znate li napamet neki broj? - upita on. - Molim? - Broj... nekog taksija? - držao je slušalicu u ruci. - Mogu ja i pešice - reče ona tiho. Ima li u ovo doba otvorenih

hostela? - To ne dolazi u obzir! Odvešću vas - zastao je jer se setio usnulog deteta. - Insistiram na tome da vam pozovem taksi. Međutim, to je bilo lakše kazati nego uraditi. Jedva je pronašao

telefonski imenik a onda je upitao Ešli u kom pravcu namerava da ode. - U hostel. Podignutih obrva odmerio ju je od glave do pete. Zagledao se u

njenu suknju, pa u čizme, zatim ponovo u njeno lice. Na kraju je bacio pogled na svoj ručni sat. Kako da je pusti u devet uveče samu u grad?

- Od kada ste tamo? - Hm... zapravo još nisam. Kada smo se sreli, upravo sam stigla iz

Australije... - A ja sam baš tada doputovao iz Italije. I mada sam putovao prvom

klasom, bio sam iscrpljen. - Iskrena da budem... imam ovde posao... radim s decom. Ali dogodio

se strašan nesporazum...

~ 12 ~

Zvoncica & Foxy

- Radite s decom? - preseče je on. - Baš tako - nije želela da mu objašnjava o kakvom je nesporazumu

reč. - Dalje me ne interesuje. U tom slučaju, ostajete ovde - reče Dario i

spusti slušalicu. - Ostanite ovde bar ove noći a onda ćemo se dogovoriti. Osećala je da treba da se usprotivi, ali grlo joj se stegnulo. Prihvatila

je kada ju je Dario još jednom zamolio i spomenuo bolesnog dečaka.

~ 13 ~

Zvoncica & Foxy

3. poglavlje

Mada to nije rekao, Ešli je shvatila da Dario ne želi da ostane sam s bolesnim detetom. A i ona je bila na izmaku snaga, pa joj je baš odgovaralo da ne tumara gradom u kasne sate.

Nije joj odgovarao ni ukus ni miris brendija kada je Dario nasuo i njoj i sebi po čašu. Otpila je gutljaj kao po kazni. Osetila je zatim kako joj toplota struji po celom telu. Sada joj je bilo jasno zašto neki ljudi alkohol preporučuju kao lek. Od momenta kad je Džemu uhvatila s ljubavnikom, sada se prvi put malo opustila... ali samo do trenutka kad joj je Dario postavio pitanje:

- Rekli ste da radite s decom? - Ja sam vaspitačica. Naravno, u Australiji. Ovde sam radila kao

dadilja koja živi u porodici. - A zašto? - A zašto ne? - parirala je Ešli ne razmišljajući i ne shvatajući njegovo

pitanje. Niko nije mogao razumeti zašto je napustila dobar posao i pravog prijatelja da bi otputovala na drugi kraj sveta. I to zbog posla koji je bio mnogo slabije plaćen.

- Zašto ste pobegli odande? - Nisam pobegla! - zagalami Ešli. A onda je pomislila da je baš tako

bilo. Osetila je da s ovim potpunim strancem može otvorenije da razgovara nego sa sopstvenom familijom. - Pa, na neki način jesam. Samo što mi to tada nije bilo jasno. Imala sam dobar posao i divnog prijatelja... sve je odlično funkcionisalo, ali...

- Ali šta? - Nešto se nije uklapalo - Ešli bespomoćno sleže ramenima. - Nisam

to odmah shvatila, ali kada se setim svega, jasno mi je da me osećaj nije prevario.

- Šta pokušavate da mi kažete? - ispitivački je gledao u Ešli, ali kada je video kako ona zuri u svoju čašu, odlučio je da se okani načete teme.

- Prijatelji su mi rekli da sam luda ako se svega odreknem i da ću se kasnije kajati, ali to je bilo najbolje što sam ikada uradila. Uživala sam u svakom minutu u Londonu.

- A zašto ste onda plakali tamo, na stanici metroa? Ešli ga iznenađeno pogleda. Da li je on to primetio? - I zašto biste ovako kasno išli u neki hostel?

~ 14 ~

Zvoncica & Foxy

- Ah... bilo je nekakvog neslaganja s mojim poslodavcem... ali naći ću drugi posao.

- Već ste ga našli. Ne znam na koje vreme, ali već posle Božića biću određeniji.

- Ali ništa ne znate o meni! - Isti će slučaj biti i sutra kada nazovem agenciju i oni mi pošalju

nepoznatu devojku. Ako želite posao, ostanite ovde. - Zar vam ne može pomoći porodica Gvidovog oca? Dario je u njenom glasu primetio saosećanje prema dečaku i nekako

je osećao da je ona za to dete pravo rešenje, bar za neko vreme. Mada je u tom momentu u njenim zelenim očima primetio odsutnost, kao da nije razmatrala njegov predlog... Jer, i njemu je bio potreban neko za razgovor posle svega što mu se dešavalo.

- Naše porodice nisu se baš slagale. Kada je Marija počela da izlazi s Rikom, dve godine nisam govorio s njom.

- A pre toga? Kakav je bio vaš odnos sa sestrom? - Pa... imao sam samo nju, ona mene. Bilo mi je svega pet godina

kada nam je majka umrla, a Mariji jedva godinu dana. Otac se odao alkoholu i umro je kada mi je bilo dvanaest. Ovo nikada nikome nije ispričao, pa se sam sebi čudio što se toliko

otvorio nekome ko mu je potpuni stranac. S vremena na vreme ona bi spustila glavu i zamišljeno gledala u svoju čašu, a onda ga je pogledala pravo u oči. Dario je gledao njenu plavu kosu još vlažnu od kiše, koja loj je pokrivala ramena. Prvi put u tom momentu osetio je nejasnu nadu da bi mogao prevazići novonastale probleme i da je, pre svega, doneo ispravnu odluku za Gvidivo dobro.

- Sestra i ja rasli smo zajedno u selu u kojem je živeo surovi klan, porodica Kasteljas. Na neki način bili smo rivali jer nam je svima trebao novac da bismo preživeli. Jednoga dana desilo se nešto strašno. Rikov stariji brat Marko uznemiravao je Mariju - Dariove plave oči potamneše. - Umeo sam i da prevarim i da ukradem, ali Marija je bila trinaestogodišnja devojčica, potpuno neiskusna. Ali je bila vrlo marljiva učenica. Pošto je Marko uvek pravio probleme, i prema Mariji se poneo na odvratan način, pa ona nikako ne bi želela da Gvido dospe u Markove ruke.

- Zar to nije vaša osveta? - Osveta nije u mom stilu. To sam samo jednom uradio. Pretukao

sam Marka. Bilo mi je sedamnaest godina, sedeo sam u kafeu i posmatrao par očigledno bogatih turista. Čekao sam da se smrači. Pošto su oni bili poprilično pijani, nisu obraćali pažnju na svoje tašne. Čuo sam ih kako

~ 15 ~

Zvoncica & Foxy

naručuju piće, njihov italijanski bio je sasvim dobar. Objasnili su da su penzioneri i da traže udobnu i lepo nameštenu kuću jer žele da se nasele u našem mestu - Dario se osmehnuo prisećajući se. - Tada u našem malom sicilijanskom selu nije bilo agenata za nekretnine. Polako sam sticao životno iskustvo i tada sam odlučio da prestanem da varam i kradem, i da pošteno zarađujem za život. Iznenada sam video izlaz...

Okrenuo se prema Ešli ispitivački je pogledavši, ali ona je pratila njegovu priču s velikom pažnjom. Očigledno je bilo da ga ne osuđuje i time ga podstakla da nastavi.

- Prodao sam dedinu kuću. Marija i ja nasledili smo je i služila nam je kao sastajalište s prijateljima. Ta kuća bila je atrak tivna za turiste pa smo je uredili, obojili zidove i doterali smo je od temelja do krova. Marija je zasadila cveće u dvorištu i time je stara građevina u celosti dobila lep izgled. Taj posao nam se isplatio jer je pomenuti par bio oduševljen izgledom dedine ostavštine, pa su je odmah kupili.

- Od vas? Od sedamnaestogodišnjaka? - Sve je to sređeno posredstvom advokata - objasni Dario. - Posle

toga prodao sam i kuću naših roditelja. Novcem koji sam dobio kupio sam druge placeve i kuće, a onda smo sestra i ja napustili rodno selo. Kasteljasovi su nastavili svojim putem koristeći se krađom i korupcijom, ali su istovremeno mrzeli nas i naš uspeh. Mrzeli smo i mi njih.

- Znači, vi ste agent za nekretnine - pohvali ga Ešli. Bilo joj je drago što mu je time izmamila osmeh.

- Bolje rečeno, građevinski preduzetnik. Po celom svetu kupujem odgovarajuće objekte, kao što je, na primer, ova kuća. Fasadu sam sačuvao, ali sam zato enterijer iz osnova promenio.

- A... - Ešli ostade bez teksta i sada je drugim očima gledala sav taj lukuz u zgradi. Pogledom je lutala po dnevnoj sobi koja ju je podsećala na balsku salu. Bilo joj je žao što je stari, prelepi kamin žrtvovan zarad modernizacije, kao i plafonski ukrasi od modelarskog gipsa.

- Nisam pristalica starinskih elemenata, ali nisam ih baš sve izbacio - dodade Dario s prizvukom ironije.

- Prostak! - otelo se Ešli. - Možda i jesam, ali Marija je bila zaljubljena u ovu kuću, baš ovakvu. - A Riko? Posle izvesnog vremena Dario je oklevajući klimnuo glavom. - To je bilo posle nekoliko godina... mislim na njihovo venčanje. Bio

sam van sebe, kao, uostalom, i cela Rikova porodica. Niko od nas nije došao na svadbu - ponovo je zastao. Teška tuga ogledala se na njegovom

~ 16 ~

Zvoncica & Foxy

licu. - Tada je još uvek radila za mene... i uporno je podržavala svog muža, što je meni često smetalo. Ali i moj stav se postepeno menjao kada sam shvatio da se njih dvoje zaista vole. Bila je to iskrena ljubav, koja im je pomogla da prevazidu sve teškoće, čak i balast prošlosti. Posle izvesnog vremena ponovo sam s njom razgovarao i tek onda mi je bilo jasno u kakvoj se teškoj situaciji ona obrela. Rikova porodica okrivila je Mariju za sve što se dogodilo. Svi su tvrdili da je ona izazivala Marka...

- Pa njoj je bilo samo trinaest godina! dobaci Ešli besno. - Pretpostavljam da je u prirodi nekih ljudi da svoju krivicu

prebacuju na druge. Verovatno im to pomaže da izbegnu grižu savesti. Kratko i jednostavno rešavali su svoj problem. To je Riku olakšalo sve. Bio je automehaničar, a samo je njegova familija u selu imala radionicu, pa je u njoj vršio popravke automobila. Kako je zbog venčanja sa devojkom iz neprijateljske porodice ostao bez posla, bilo je jasno da on i Marija moraju nekud otići. Bilo je mnogo zle krvi. Predložio sam im da se presele ovde, u London. Marija je pomalo govorila engleski, a ja sam baš u to vreme kupio ovu kuću, kompletno nameštenu.

Marija je bila koordinator između arhitekata i zanadija, i to je uspešno radila - Dario se zamišljeno osmehnuo. - Ali ne baš onako kako je bilo po projektima... Riko je odmah našao nekakav posao, pa su se on i Marija preselili u ovu kuću i renovirali su je po svom ukusu. Često sam ovamo dolazio...

- Živite u Londonu? - Ne, u Italiji. Ali dolazim ovamo jednom ili dvaput mesečno. Kada

god sam ovde prenoćio, primetio sam ponešto novo. Ovde nekoliko jastuka, tamo novi tepih. A kada je Marija ostala u drugom sanju, počela je da uređuje dečju sobu i izabrala je moleraj iz crtanih filmova. Tada sam joj poklonio ovu kuću. U međuvremenu bilo mi je jasno da se njih dvoje sve bolje slažu, pa je to zapravo bio moj zakasneli venčani poklon.

- O! To je bilo vrlo velikodušno. - To je istovremeno bio i božićni dar - pokušao je Dario da smanji

vrednost svog poklona. Ešli se zlobno nasmeši. Nije bila mnogo upućena u cene nekretnina,

ali znala je da su one u Londonu baš astronomske. Džema i Angus živeli su luksuzno, ali u poredenju s ovom kućom... u centru Londona! Uzdahnula je posmatrajući drugim očima čoveka koji je sedeo naspram nje na kauču.

On za nju nije bio samo snažna ličnost, bio je to najatraktivniji muškarac koga je srela. Nije mogla da ga se nagleda.

Pogledom je lutala preko njegove guste crne kose, čeličnoplavih očiju i pravilnog nosa.

~ 17 ~

Zvoncica & Foxy

Najduže se zadržala na njegovim usnama, punim i čulnim. A uza sve to, crte njegovog lica bile su tako savršene, kao da ih je klesao poznati srednjovekovni vajar. Ešli je morala da skrene pogled u stranu jer je počela da podrhtava.

Dario je bio duboko zamišljen, a onda je iznenada ponovo progovorio:

- Smatram ispravnim to što sam joj poklonio ovu kuću, ipak je ona moja sestra... bila je moja sestra - odjednom je zastao.

- Tako će ostati zauvek. Ona će nastaviti da živi u vašem srcu. - Ova kuća bila je njen dom i jedino je ispravno da sada bude

Gvidova - Dario je rezignirano zurio u svoju čašu, kao da je kristalna kugla koja će mu proreći sudbinu. - Marko i njegova žena Dina još nisu videli Gvida, ali oboje, ničim izazvani, tvrde da se osećaju odgovornim prema tom detetu.

- Da li ste vi prema Gvidu bili odgovorni? - Pa... nisam mu baš menjao pelene, ali sam svakodnevno bio s

Marijom u telefonskom kontaktu. Već sam rekao da sam najmanje dvaput mesečno dolazio u London i redovno sam ih obilazio. Gledao sam kako Gvido raste. Kao njegov ujak, ja sam deo njegovog života. Obojica smo uživali u svakom susretu.

- Ali možda su Marko i Dina... možda im je taj strašni događaj otvorio oči... -prekinula je u momentu kada je primetila da Dario žestoko odmahuje glavom.

- Ništa im ne verujem - odlučno je naiskap popio brendi. - Tog čoveka ne želim u Gvidovoj blizini. Marko je poslednji čovek na svetu, kome bi Marija poverila svoje dete. Znam da se ljudi mogu promeniti, kao i da je prošlo mnogo vremena, ali neke stvari ne mogu se ni zaboraviti ni oprostiti.

- Postoji li još neko osim njih? - Ne, niko. Zapravo, znam za jednog Gvidovog ujaka kome su

kockarske igre jedina zanimacija, a po profesiji je plejboj. Ešline oči se u čudu raširiše. - A gde je taj ujak? - E, taj u ovom momentu sedi pred vama - Dario se sarkastično

osmehnuo, ali je taj osmeh brže nestao nego što se pojavio. - Tragična okolnost u svemu ovome jeste to što manje verujem u sebe nego u Marka i Dinu. U mom načinu života nema mesta za dete. A finansijski sam sposoban da Gvidu u svakom momentu obezbedim sve što mu je potrebno...

~ 18 ~

Zvoncica & Foxy

I mada nije završio ostatak rečenice, oboje su znali da novac nije dovoljan za normalan razvoj deteta.

- Možda je došlo vreme da i ja konačno odrastem - ostavio je čašu i ustao. -Da se pozdravim s prošlošću radi ovog deteta koje mi je važnije od nekakve porodične osvete.

- Morate već jednom doneti tu odluku. - Da, ali... Ustala je i Ešli, pa su zajedno otišli na gornji sprat. Dario otvori

jedna vrata. - Prođite ovuda i odaberite jednu sobu za sebe. Ešli sleže ramenima. - Sasvim mi je svejedno. Zato je Dario izabrao umesto nje. Ostavio je njen ranac u sobi

nežnožutih zidova, u kombinaciji s belom bojom. To će biti njen dom za ovu noć.

- Idem još jednom da obiđem Gvida - najavi Dario. To su ipak uradili zajedno. Stajali su u spavaćoj sobi Gvidovih roditelja i posmatrali usnulo

dete. Izgleda da se groznica malo povukla, spavao je mirno s palcem u ustima.

Ešli je osetila da su joj suze grunule na oči. Ovo malo, nevino biće potpuno je samo na svetu. Bez oca i bez majke, koji bi mu obezbedili bezbrižno detinjstvo.

- Šta ako se probudi? - upita Dario dok su izlazili na vrhovima prstiju.

Dobro pitanje. Dario Vantani nikada dosad nije morao da zbrine uplakano dete, a sada se odjednom obreo upravo u takvoj situaciji.

- Nemojte da brinete, ja ću se za to pobrinuti. Navikla sam - umiri ga Ešli. - Što se toga tiče, budite spokojni.

Njoj nikakav problem nije bio da ostane budna. Ionako ne bi mogla zaspati. Hiljadu misli proletelo joj je kroz glavu. Nemirno se vrtela po krevetu dok je osluškivala buku nepoznatog porekla negde u kući. Tek sada je mogla malo da razmisli o minulom danu punom najrazličitijih događaja.

A pre toga treba da razmisli o tome šta joj je činiti u ovoj situaciji. Džema joj je jasno dala do znanja da neće oklevati da pozove policiju

zbog navodnog nestanka njenog nakita. Posle toga Ešli nigde ne bi mogla da se zaposli. A Džema je znala da je Ešli nevina. Pa i kada bi dokazala

~ 19 ~

Zvoncica & Foxy

svoju nedužnost, uvek bi je pratila tamna mrlja prošlosti. Dario joj je dao priliku. Ali na koliko dugo? Za jedan dan? Nedelju dana? Ništa nije precizirao. Nije rekao čak ni to kada se vraća u Italiju.

Očajna, Ešli je zurila u noćnu tamu. Dario je pokazao da joj veruje. Ali šta bi on rekao kada bi saznao da je nju neko optužio da je lopov?

Glasan plač trgnuo je Darija iz sna. Iz groznog sna... Njegova sestra je bila mrtva. Ne, ona je umirala. Pred njim je bilo

njeno unakaženo telo, čuo je njeno mukotrpno disanje, njen umirući glas kojim ga je preklinjala da preuzme brigu o njenom detetu. Ni u kom slučaju ne sme da ga prepusti Kasteljasovima koji za to dete nisu baš ništa učinili jer njih je interesovalo samo nasledstvo. Hteo je da uzme sestru za ruku, da joj kaže da će sve biti u redu, da će on preuzeti svu brigu o detetu. Ali nije uspeo. Nestala je i ona i njena ruka, a njega je uhvatila strašna panika. San je bio tako stvaran! Marijina ruka...

To je samo san, objašnjavao je Dario sebi pokušavajući da se vrati u stvarnost. Okupan znojem, pokušao je da odagna jezive slike. Sad sam budan, reče sebi. Nema više razloga za paniku. Uzalud. Srce mu je udaralo kao ludo. Ponovo ga je oblio znoj pa je skočio iz kreveta. Zgrabio je peškir, obavio ga oko kukova i izleteo iz. sobe.

Imao je osećaj da pada u ambis, a onda je ugledao nju... Ešli je bila nagnuta nad Gvidovim krevetom. Položila je kažiprst na svoje usne. Noćno svetio ocrtavalo je njenu vitku figuru. Na njoj je bila pidžama nedefinisanog oblika, koja joj je očigledno bila velika. Svetlost lampe davala je njenoj plavoj kosi zlatni odsjaj. Delovala je vrlo smirujuće, ne samo na dete nego i na Darija.

Ali izgled je varao. Ešli nimalo nije bila mirna. Naviknuta da pohita čim čuje dečji glasić - Sofija i Džek često su se noću budili - na prvi Gvidov jecaj požurila je u dečakovu sobu. Ali pre nego što je prišla krevetu, plač je prerastao u histeričnu vrisku. Uprkos tome, uspela je za kratko vreme da umiri dete. Ponovo ga je pokrila i nežno pomilovala po glavi. Nije otela da uključi svetio da dečak ne bi primetio da uz. njega nije njegova majka. U sobu je iznenada uleteo Dario, delovao je uznemireno.

- Psst! Brzo je ponovo zaspao - šaptala je dok je Dario prilazio krevecu. Ponovo se nagnula iznad deteta jer je pocrvenela ugledavši Dariovo obnaženo telo prekriveno peškirom. Ali ubrzo je shvatila da njeno crvenilo Dario nije mogao primetiti zbog prigušene svetlosti koja je dopirala s ulice i iz hodnika.

Normalno je to što on nije imao na sebi pidžamu jer čovek njegovog kova ne bi preturao po garderobi svog zeta niti obukao njegovu pidžamu. A ovamo je pohitao i nije imao vremena da se obuče.

~ 20 ~

Zvoncica & Foxy

Uostalom, to nije bilo toliko važno, pomisli ona, dok je s Dariom na vrhovima prstiju izlazila iz dečje sobe. U više navrata videla je Angusa, svog prethodnog poslodavca, u boksericama dok je noću obilazio decu, i povodom toga nikada joj ništa nije palo na pamet, ali ovoga puta dok je za Dariom išla niz dugi hodnik gledajući u njegova mišićava leđa, dobro oblikovane noge, široka ramena i zgodnu zadnjicu, trnci su silazili niz njenu kičmu. Njegova preplanula koža bila je začin za njene nemirne misli. Udisala je njegov miris i znala je da je pred njom poseban muškarac koji se u mnogo čemu razlikuje od ostalih.

Dario se nakratko okrenuo prema njoj. - Laku noć. Kosa, razbarušena od spavanja, padala mu je preko čela pa je čak i

taj detalj delovao atraktivno. U očima mu se ogledao bol. Zatim, kao da se nečeg setio, pogledao je u Ešli.

- Mislite li da on zna šta se desilo njegovim roditeljima? - Možda podsvesno... - nije znala kako bi utešila to dete. Sebi je već

postavljala to pitanje dok je pokušavala da ga uplakanog smiri. - Gvido sigurno oseća da se nešto promenilo i on će uskoro tražiti majku i oca. Ali sve će ubrzo biti bolje... čim oseti sigurnost i ljubav onih koji su stalno s njim.

- Šta mislite, hoće li se sećati svojih roditelja? - samo što je izgovorio tu rečenicu, oteo mu se snažan jecaj iz grla. - Neće, znam, i kako bi mogao?

- Ne bih se baš složila s vama - usprotivi se ona tiho i oprezno. - Verovatno imate fotografije i filmove, koje biste zajedno s njim mogli gledati. Ne znam mnogo o procesu traumatičnih sećanja, ali verujem...

- ja se jedva sećam svoje majke - upade joj Dario u reč. - Bilo mi je samo pet godina kada je umrla. A Gvido je tek napunio petnaest meseci.

- Da li vam je otac pričao o majci? -upita Ešli mada je verovala da već zna odgovor. - S Gvidom možete uraditi nešto sasvim drukčije. Ne smete dozvoliti da on to doživi onako kako ste doživeli vi.

- Ne? Ešli je instinktivno spustila ruku na njegovu. Znala je za moć

lekovitog dodira. Međutim, njen dobronamerni gest izazvao je u njoj nešto sasvim drugo. Toplina njegove ruke uzrokovala je strujni šok koji joj se razlio po celom telu. Kao hipnotisana, nije spuštala pogled s njegovih očiju.

Dovoljan bi bio delić sekunde da skloni svoju ruku s njegove, da mu poželi laku noć i da se povuče u svoju sobu. Ali jednostavno nije mogla da se odvoji od njega, od onog toplog i čarobnog dodira. Između njih dvoje iznenada su sevnule varnice koje su pretile da izazovu požar. Tuga i bol

~ 21 ~

Zvoncica & Foxy

ponekad izazovu sličan efekat, pa u ovakvim situacijama deluju raspaljujuće, kao vetar na vatru. A možda je u njima sve ovo izazvao prethodni dan koji je oboma bio težak. Nervi su im bili na izmaku jer su i jedno i drugo bili pred odlučujućim korakom u vezi sa svojom budućnošću.

Kako joj se sada činilo jednostavnim zaboraviti sav onaj bol i probleme koji su je mučili tokom celog dana, ostati ovde u neizvesnom iščekivanju, ali s podsvesnom nadom da će se nešto lepo dogoditi.

Dario je prodorno gledao Ešli. Razmišljao je o onih nekoliko sati pre nego što je ova žena ušla u njegov život. On, koga u normalnim prilikama nikada niko nije uzdrmao, bio je na izmaku svesti i pameti. Otkad je s Gvidom u rukama napustio bolnicu, ni o čemu drugom nije razmišljao nego o tom detetu. On je bio čovek koji je za svaki problem odmah video rešenje i znao je kakve će korake preduzeti. A sada je izgledalo da je ona nešto u svemu tome promenila. Pojavila se baš kao anđeo čuvar i to u trenucima kada mu je pomoć zaista bila potrebna. A njemu i dalje treba i ona i njena pomoć.

- Kako ste odlučili da ostanete kod mene? - upita on uljudno. - Kako? Pa trebala vam je pomoć. - Nikada me niste videli, a prihvatili ste da mi pomognete kada ste

primetili da mi je to bilo potrebno... - zamišljeno je zaključio. On je bio domaćin stotinama ljudi. Mnogo je njih primetilo u kakvoj

se situaciji našao, ali niko se na to nije osvrtao. U metrou je bilo očigledno da mu je potrebna pomoć, a samo je ona... samo mu je ona prišla na ljudski način. Nije mogao - nije hteo - ni da pretpostavi šta bi bilo da se ona nije pojavila. Ova noć bila bi katastrofa, bila bi isto što i najgori košmar. Morao bi sam s detetom u naručju doći u ovu kuću... užas!

Od te pomisli stegnulo mu se grlo. Bilo je više nego očigledno da mu je Ešli potrebna. Sada, u ovom momentu, bez odlaganja. Pokušao je da se ponaša dostojanstveno i bez panike... udahnuo je duboko... pognuo glavu... i poljubio Ešline usne.

Istog momenta osetio je ogromno zadovoljstvo, kao da je popio najlekovitije medicinsko sredstvo - jednostavno, osćao se kao da je na nebu.

Celu sekundu Ešli je bila kao zamrznuta. Hiljadu misli u magnovenju je proletelo kroz njenu glavu, možda je ona ovo priželjkivala, ali ipak se desilo tako brzo i neočekivano. Zažmurila je i svesrdno prihvatila poljubac, možda zato što je htela da zaboravi svu muku i probleme koji su je u poslednje vreme snašli... ili zato što je magija njegovih usana izazvala u njoj čarobno i predivno osećanje. Nikada me niko u životu nije ovako

~ 22 ~

Zvoncica & Foxy

osećajno poljubio, pomislila je i odmah zatim sva se predala uzvišenom osećanju koje je u njoj izazvao ovaj izuzetni čovek. U momentu su nestale sve brige zbog Džeminih optužbi, strah od neizvesnosti i samoće u velikom, nepoznatom gradu. Postojao je samo on i njegove divne usne...

Sve se svodi na to da je ova luda situacija u ovom groznom i neprijatnom danu otkrila neki smisao.

Dario ju je ljubio kao očajnik. Njegovi poljupci delovali su kao droga, ublažavali su sav bol i paniku, ništa više nije postojalo. Grčevito je zario prste obe ruke u njenu kosu, pritisnuo svoje usne na njene tako čvrsto da je gotovo osetio bol, ali to mu nije smetalo. Ljubio ju je divlje, kao da mu od tog poljupca život zavisi, žurio je kao da mu je vreme ograničeno. Njegova usne bile su njene usne, njegov dah bio je njen dah. Bili su jedno. Bili su to opasni poljupci koji su imali samo jedno značenje. U njegovim snažnim rukama koje su bile posvuda po njoj, Ešli se osećala sigurnom i zaštićenom. Držao ju je tako odlučno, kao da nije nameravao da je ikada više pusti. A ni ona nije želela da taj zagrljaj popusti. Zauvek, pomislila je, zauvek neka ostane ovako zaštićena i sigurna. Krv joj je ključala u venama, noge su prestale da je slušaju. A šta će biti ako sve ovo brzo prestane?

Odjednom se trgnula, odmaknula se od njega i zagledala mu se u oči. Oboje su bili zadihani kao da su trčali maraton. Čudio ga je njen pogled, jer je pre samo nekoliko sekundi bio oduševljen njenom emocionalnom predajom. A oboje su istog momenta pomislili da su protekla dva minuta bili najlepši trenuci njihovih života.

- O čemu se radi? - prošaputao je Dario žaleći zbog prekida ovog divnog, spontanog poljupca i zagrljaja.

- Mislim da ovo nije u redu - tiho je rekla osećajući da se kaje što ovo mora da kaže. Drhtalo joj je celo telo, svaka, pa i najmanja čestica njenog bića gorela je od strasti prvi put doživljene u ovakvoj meri i na ovaj neponovljivi način. Zato je morala da uloži gotovo nadljudski napor da se oslobodi njegovog toplog zagrljaja, da se odvoji od njega i da pođe u svoju sobu... što dalje od njega.

Bio je to samo poljubac. Samo jedan poljubac, ponovi ona sebi i zahvati je talas očajanja.

Ali to nije bilo u redu. Dodirnula je svoje još uvek natečene usne. Vrhovima prstiju prevukla je preko svojih obraza koji su goreli od dodira njegove brade.

Pa sigurno nije bilo u redu. Jer to nije bio samo poljubac. Ljubila se ona i ranije, ali nikada nije doživela ovakvu poplavu strasti, nikada zbog poljupca nije ovako drhtala, nikada se ni u jednom poljupcu nije ovako izgubila... Pokušala je da iz glave protera ove misli. Pokušala je ponovo da

~ 23 ~

Zvoncica & Foxy

razmisli o svojoj budućnosti i planovima. Šta sad treba da učini? Pokušala je, ali nije uspela. Onaj poljubac zavukao se u njenu podsvest pa je samo na njega mislila. Uprkos tome što su se razdvojili i otišli svako u svoju sobu, osećala je jaku vezu s Dariom. Osećala je da je i on potresen, i da leži u krevetu u plamenu neostvarenih želja.

Posle tog poljupca duboko u sebi osećala je da je upravo Dario čovek njenog života.

~ 24 ~

Zvoncica & Foxy

4. poglavlje

- Otkud sad ovo ovde? - iscrpljena posle nemirne noći, još uvek poluopijena, stajala je Ešli u hodniku pored gomile elegantnih putnih kofera.

- Isporučeni su dok ste spavali - objasni joj Dario ne gledajući je. Neobrijan i razbarušene kose, delovao je neopisivo seksi dok je za trpezarijskim stolom delio s Gvidom tanjir cerealija: kašiku detetu, kašiku sebi. - Angažovao sam kurirsku službu u nameri da pošaljem svoj prtljag. Podigao je pogled ugledavši Ešlino bezizražajno lice. Kako je mogao u onakvom danu da razmišlja o odeći, prostrujalo joj je kroz glavu. - Ne bih mogao još jedan dan preživeti u istom odelu - objasni on shvativši zašto je začuđena.

- A, tako... - Ešli se odjednom osetila sitnom i glupom. Pogledom je po kuhinji potražila svoj ruksak u kojem je imala čistog veša.

- Angažovao sam i šofera, ime mu je Toni. On će zauzeti sobu na drugom spratu, biće vam na raspolaganju u svakom momentu, naravno, ukoliko odlučite da ostanete...

- Šofera? On će ovde stanovati? - Baš tako. U Londonu je nemoguće pronaći mesto za parkiranje -

ovu laž. Dario je lako prevalio preko usana. Ona ne treba da zna da je zapravo angažovao bodigarda za malog Gvida. - Uostalom, ne volim da idem pešice, a Toni se upravo razveo pa mu ovakav posao baš odgovara.

- Izgleda da naporno radite? - Uvek - Dario je sačekao da Ešli sedne. Čujte, ne bih da vršim

pritisak, ali morao bih da znam da li ćete ostati? Da li ste spremni da radite za mene?

Pogledi su im se sreli preko dugog stola. Ni reći o prethodnoj noći, pomisli Ešli razočarano. Dario se ponašao nonšalatno, kao da se ništa nije desilo. Bio je potpuno opušten. Da li sam ja ono sanjala, upita se ona. Pa ne može biti da se neko posle onakvog događaja ponaša ovako opušteno!

Ali možda ono sinoć njemu nije značilo ništa posebno, razmišljala je dok je sipala kafu. Možda je to njegova praksa sa svim kućnim pomoćnicama, a zatim o tome više ne razmišlja?

A ona cele noći oka nije sklopila. To gde će provesti Božić, kako će naći novi posao i stan za tako kratko vreme, kako će se odbraniti od Džeminih optužbi... svi ti problemi izbledeli su u odnosu na sećanje na sinoćnji strasni zagrljaj i rajski poljubac.

~ 25 ~

Zvoncica & Foxy

A on je sad pita da li bi radila za njega! Tek tako. Ipak, sve to zajedno nije jednostavno.

- Mogu li malo da razmislim? - upitala je pomalo zbunjeno. - Nažalost, ne. Jutros sam primio neprijatan poziv iz kancelarije za

socijalnu zaštitu. Izgleda da nisam smeo odvesti Gvida bez njihovog odobrenja.

- I? Kako ste na to reagovali? - Rekao sam im da se pozabave birokratijom, a mene da ostave na

miru - sarkastičan osmeh prelete preko njegovog lica. - Saznao sam da su Marko i njegova žena već u Londonu i da traže starateljstvo nad detetom. Nadležna socijalna radnica ubrzo će doći ovde... i mislim da bi bilo dobro kada bih mogao da ih uverim u to da sam vas angažovao kao st ručnu pomoć za brigu o detetu. Ako ne možete da prihvatile ponudu, molim vas da ostanete bar kratko vreme dok u nekoj agenciji pronađem nekoga poput vas.

- Shvatam... - odsutno je pokušala da u Gvidova usta ubaci kašičicu kaše, ali joj nije uspelo jer je dete gledalo u tanjir svog ujaka, čije su mu se cerealije činile mnogo ukusnijim. - Bojim se da ne mogu da radim za vas.

- A zašto? Kao da vas iza sledećcg ugla čeka novi posao! - u njegovom glasu osećala se nota sarkazma.

- Nije u tome stvar. - Nego u tome što biste radije proveli Božić u nekom omladinskom

hostelu? Nije bila impresionirana njegovom arogancijom. - Možda bih za Badnje veče i Božić želela nekoliko slobodnih dana

umesto da se bavim decom bogataša koji... koji me gledaju kao da sam smeće - prodorno je pogledala Darija, ali je on izbegao njen pogled. Oboje su znali da to nije pravi razlog.

- Uveravam vas da ćete ovde biti dobro tretirani... i da se neće ponoviti... - nije znao kako da završi rečenicu.

Ali to nije bilo potrebno. Crvena u licu, ponovo ga je pogledala. U jednom naizgled beskrajnom trenutku oboje su mislili na isti događaj iz prethodne noći.

Dario se nakašljao. - Na gornjem spratu postoji poseban stan... koji biste mogli da

koristite. Normalno, prethodno ćemo potpisati ugovor... - Nije reč o tome. Postoji još nešto... -Ešli je zastala. Kratko je

razmišljala da li će slagati ako nešto prećuti. Bilo bi vrlo jednostavno prihvatiti ovu ponudu. Ispunjavala ju je užasom misao da provede

~ 26 ~

Zvoncica & Foxy

božićne praznike u nekom omladinskom hostelu, a zatim da grozničavo traga za novim poslom. A jasno joj je bilo da je

Dario u takvoj poziciji da mora pronaći nekoga da brine o detetu. Ona bi morala da ispriča Dariju istinu o svom prethodnom poslu, ali da prećuti Džemino neverstvo.

- Možda me ne biste želeli kao Gvidovu dadilju - nastavila je. Dve duboke brazde pojavile su se na Dariovom čelu pa je brzo rekla: - Nije bilo sporazumnog raskida... otpuštena sam.

- Zašto? Razumljivo pitanje, pomisli Ešli, ali šta da odgovorim? Ako mu

kažem istinu, to ne bi bilo fer prema deci i Angusu. Nepisani zakon ne dozvoljava priču o privatnim detaljima iz života poslodavca. A Džemina optužba bacala je loše svetio na Ešlinu reputaciju. Naizgled nerešiva dilema...

Iznenada joj zazvoni mobilni telefon. Ešli zadrhta ugledavši Angusovo ime na displeju.

- Ešli? - čula je zabrinuti Angusov glas. - Gde si? - Nemoj brinuti, dobro mi je. - Šta se to dogodilo? - Anguse, molim te... Ne bih mogla sad o tome da pričam - Ešli je

osetila da joj je krv navrla u lice. Poželela je da Dario, koji je verovatno lepo vaspitan, izađe iz sobe i omogući joj da obavi razgovor na miru.

- Ali moramo o tome razgovarati. Džema i dalje tvrdi da joj nema jednog komada nakita... da li je to moguće?

Razmišljala je o tome da li da mu kaže istinu uprkos posledicama koje bi iz toga mogle proisteći.

- Anguse... sačekaj, molim te, trenutak... Pošto Dario nije pokazao nameru da izađe iz prostorije, izašla je ona.

Zatvorila je vrata za sobom. Za trenutak je zažmurila i naslonila se na zid. Bože, šta da radim? Smem li Angusu reći istinu? Grozničavo je razmišljala tražeći prave reči. Bila je svesna činjenice da mora biti vrlo ubedljiva da bi joj on poverovao. Ili da mu jednostavno kaže da ga žena vara?

- Dobro znaš da mi je novac hitno potreban - počela je. - Nik još nije otplatio rate... a znam da Džema nije zaboravila svoj nakit.

- Ešli! Sve to mi ne liči na tebe. Ti si najpoštenije biće koje sam sreo. Deca su te baš zavolela. Bio sam ubeđen da si srećna kod nas...

Osećam da mi on ne veruje. Moram biti ubedljivija. Duboko je udahnula i pokušala da bude smirena mada joj je srce krvarilo.

~ 27 ~

Zvoncica & Foxy

- Ali nisam bila srećna. Nisam mogla da podnesem Džeminu izjavu u vezi s njenim nakitom. I ne bih poverovala u to da bi Džema primetila da joj nedostaje neki komad nakita.

Nastupio je momenat mukle tišine. Ali i to je bilo bolje od razočarenja koje je osećala u Angusovom glasu.

- Kaži mi gde si? - Nije važno. Ali nemoj da brineš. - Ali kako da ne brinem? - Angus je duboko uzdahnuo. - Čuj,

dugujemo ti još jednu platu... a zatim i naknadu za božićne praznike... - ponovo je uzdahnuo. -Ešli, ti si u poslednja tri meseca pokazala izuzetne kvalitete. Čak si i u slobodnim danima vodila brigu o mojoj deci - još jedan uzdah. - Ešli, zašto se ne bismo sastali? Tako bih mogao da ti donesem stvari koje su kod nas ostale... sačekaj malo... - ponovo je nakratko prekinuo. - Izvini, molim te, moraću da prekinem, Džemi je potreban telefon. Prenosim ti najlepše pozdrave od dece. Već im nedostaješ jer o tebi imaju divno mišljenje.

- Anguse, veruj mi, zbog svega mi je žao - rekla je stisnutog grla. - Ešli, sačekaj! Zašto se ne bismo našli za pola sata? - U redu - prošaputala je obrisavši suze. Ešli se vratila u kuhinju. - Bio je to moj bivši gazda. Moraću odmah da izađem da bih se s njim

našla. - Zbog pisane preporuke? - upita Dario glumeći nevinašce.

Ispitivački ju je gledao. Tim pogledom sve je rekao. Pomislio je da sam imala aferu s bivšim poslodavcem... A njegova žena je izmislila kradu nakita da prikrije svoje nedelo. Zato sam otpuštena. Dragi Bože, kada bih mogla da mu kažem istinu, mislila je Ešli osećajući se užasno nesrećnom.

- Iskreno, ne. - Da li je vaš raskid u vezi s vašim poslom sa decom? - Ne - ponovo su joj suze navrle na oči. - Njegova žena, dakle, žena

mog poslodavca, želela je da odem. Tvrdila je... - ponovo je zastala. Dobro je znala kako bi to zvučalo. Šta će on

misliti o meni? -Ne stoje stvari tako kako se to vama čini - rekla je brzo. - Uvek je tako - suvo uzvrati Dario. -Dakle, pričajte šta se dogodilo! - Radije ne bih o tome. - U dugovima ste? - Prisluškivali ste! - Ešli je bila užasnuta. Kako je to lako priznao!

~ 28 ~

Zvoncica & Foxy

Ravnodušno je slegnuo ramenima. - Kada se radi o mom sestriću, učinići sve što je potrebno, pa i

prisluškivati. - Ali to niste smeli. - Ja drugačije gledam na to. Svoje najbolje poslovne odluke doneo

sam upravo zahvaljujući pravim informacijama. Zato vas još jednom pitam: da li ste u dugovima?

Oklevajući, Ešli je klimnula glavom. - Računala sam na to da ću deo isplatiti od naknade za božićne

praznike. - A taj... Nik? Da li je on vaš bivši pri jatelj? Dugujete li mu novac? - Ne. Nik je podigao kredit na svoje i na moje ime, a da me o tome

nije obavestio. O tome nisam imala pojma a onda sam pre dve nedelje dobila pismeno obaveštenje iz banke. Poslednje dve rate nije otplatio, a izgleda da i ne namerava.

- Sad bar znate s kim ste imali posla... Da li ste angažovali advokata? - O, to bi me koštalo više nego kredit. Jednostavnije mi je da ga

isplatim. Bila sam u banci na razgovoru, ali oni nisu baš predusretljivi. - U redu. To je njihova politika... a vi treba da priznate zločin koji

niste počinili. Ostaje pitanje: zašto? Gledala ga je iznenađeno dok joj je crvenilo prekrivalo lice. - Pošto ste prisluškivali razgovor, sigurno ste čuli da sam... nešto

ukrala? - Koji je lopov priznao da je nešto ukrao? Nekada sam bio lopov i

verujte da se u te stvari razumem. Ako nešto znam, siguran sam da vi niste lopov.

Bože, pa on mi veruje... iako mi je u poslednje vreme sve krenulo naopako... Posle sve grozote koju je doživela, našao se neko ko joj veruje. Suze nije mogla da zadrži.

- A sada očekujem odgovor. Zašto ste upravo slagali? U očajanju je vrtela glavom. - Sve to nimalo nije jednostavno... -njegova pitanja podigla su joj

pritisak, ali bila joj je velika uteha to što je osetila da joj veruje. - Angus je poznati hirurg. Često gostuje u TV emisijama, a i novine

pišu o njemu. Kada sam se zaposlila kod njega, morala sam da potpišem ugovor koji je sadržao klauzulu poverljivosti. Obećala sam da neću... - ponovo je zastala. Ovo baš nema smisla. - Čujte, Dario, žao mi je ali nikako ne mogu da odgovorim na vaša pitanja iako bih to rado učinila. Shvatam

~ 29 ~

Zvoncica & Foxy

vaš stav, ali to ne ide. A sad moram da izađem da bih se našla sa Angusom. Mogu li ostaviti svoje stvari još koji sat ovde?

Zašto on ćuti? A taj uporni pogled dovodi je do ludila. - Socijalna radnica uskoro će biti ovde. Kada se vratite, saopštiću

vam svoju odluku. On je tu odluku već doneo. Šta se dogodilo između nje i njenog

poslodavca, nije uspeo da sazna. Imala je pravo na diskreciju. A Dario je bio u poziciji da shvati da je ta devojka puna vrlina, ali nije uspeo da o njoj sazna onoliko koliko je želeo. A iskustvo sa ženama ukazuje mu na to da bi Ešli bila pravo rešenje za malog Gvida.

Prethodnog dana u bolnici upoznao |e ženu iz socijalne službe, izvesnu mis Anderson. Nimalo mu se nije dopadala iako mu ništa nažao nije učinila. U normalnim prilikama žene su padale na njegov šarm, nijedna nije mogla da odoli njegovim plavim očima kojima je plenio pažnju.

Mis Anderson je stigla ubrzo pošto je Ešli izašla i odmah je prešla na stvar:

- Vaš način života ne odgovara detetovim potrebama - rekla je otvoreno. - Znam da Gvidu možete pribaviti sve što se novcem može kupiti, ali to nije dovoljno. Potrebna mu je porodica u kojoj će osetiti sigurnost i zaštitu. Marko i njegova žena već imaju dvoje dece, što znači da znaju šta je potrebno detetu koje odrasta.

- Moja sestra je jasno izjavila šta želi: da se ja brinem o malom Gvidu.

- Da, ali tada je vaša sestra ležala na samrti... - nešto prijatnijim tonom nastavila je: - Prirodno, uzećemo vašu želju u razmatranje, ali šta je sa dečakovim ocem?

- I on je isto to izjavio. - Šta da vam kažem? Bez pisanog dokumenta možemo, ali ne

moramo sve to da prihvatimo. - Ali ja sam u to siguran - eksplodirao je Dario uvidevši da ova žena

ne uvažava mnogo njegove reči. - Da li znate da je Riko bio u zavadi sa svojom familijom, pa je zato s Marijom živeo ovde, u Londonu? Nije hteo ni da čuje za svog brata.

- Ali Kasteljasovi su mi to sasvim drugačije predstavili - uzvrati socijalna radnica. - Ne nameravam da diskutu jem s vama, ali ću naglasiti da nam je u svemu najvažniji interes deteta. Ni u kom slučaju to ne smemo zaboraviti.

- I moj stav je takav kada je reč o detetovoj dobrobiti.

~ 30 ~

Zvoncica & Foxy

- Juče nije tako izgledalo. Uzeli ste Gvida bez objašnjenja ili konsultacije s bilo kim - reče ona odlučno.

- Nije bilo razloga da ga ostavim bolnici. Bolelo ga je uvo i kašljao je, a zbog toga se dete ne ostavlja u bolnici.

- Nije baš tako. Vi ste ga praktično oteli iz bolnice, a da se ni sa kim od nadležnih niste konsultovali.

- On je moj sestrić, o kakvoj otmici pričate?! - zaurlao je Dario. - Pored to ga, obavio sam razgovor s dečjim lekarom koji mi je propisao lekove za dete.

- Da, to ste spretno uradili, sačekali ste kraj našeg radnog vremena, a onda ste razgovarali s lekarom! Uverena sam u to da umete vrlo autoritativno da se postavite - usprotivi mu se mis Anderson. - Uprava insistira na tome da mi predate dečakov pasoš - reče ona neumoljivo.

- Nažalost, to neću moći jer pojma nemam gde je. - U tom slučaju, ostaću s vama još neko vreme da vam pomognem

da ga nađemo. I ona ga je odmah našla, bio je u drugoj fioci, među fotografijama s

venčanja, ispod krštenice. Dariovo lice iskrivi se u ljutitu grimasu, osujećen je njegov plan. Mere koje je preduzeo - prtljag, vozač, dadilja - sve je to trebalo da da utisak da će duže ostati u Londonu, a zapravo je planirao da što pre napusti zemlju. Odmah posle sahrane... Planirao je da ode kući, u Italiju, gde ima svoje advokate, gde je on moćan čovek. U jednom momentu bilo mu je žao što pravo iz bolnice nije požurio na aerodrom. Ali sada je kasno. Sada mora biti spreman da hladne glave reši ovaj problem, kao što rešava poslovne zavrzlame. Zato je bez pogovora predao pasoš i odmah počeo da razrađuje plan B.

- Mislim da za početak Gvido može ostati ovde - načinio je krug rukom pokazujući raskoš velikog salona. - U ovom ambijentu je progledao i navikao se na njega.

- Ovo je velika kuća... - reče socijalna radnica oklevajući. Bilo je očigledno da ona ovaj ambijent nije doživljavala kao domaću

atmosferu, kao mesto pogodno za odgajanje deteta. - To je moja kuća - hladno izjavi Dario. - Vaša? - začudi se mis Anderson. Zamišljeno je gledala u

dokumenta. - Kasteljasovi tvrde da ona pripada Mariji i Riku, a doneli su posedovni list kojim su to potvrdili.

Dario se jedva uzdržao da ne opsuje, ali je uspeo da se savlada i prećuti.

~ 31 ~

Zvoncica & Foxy

- Oni tako tvrde? - upita on suvo. Kako li su Kasteljasovi saznali za ovaj poklon? Pa, izgleda da u selu nema tajni. Iako je Dario svojim advokatima slepo verovao, pomislio je na sekretaricu koja je kucala tekst, na spremačicu koja je slučajno videla dokument...

- Gospodine Vantani - prekide ga socijalna radnica. - Policija je isključila bilo kakvu mogućnost... a Kasteljasovi su bili u Italiji kada se dogodila nesreća.

Dariju je bilo jasno da je njegova sumnja apsurdna... ali ova žena ne poznaje Kasteljasove. Ta porodica spremna je na sve... Odlučio je da se ne upušta u tu temu ali mu se učinilo da može da pridobije Andersonovu.

- Oprostite mi, previše sam umoran. - To je razumljivo. - Ali moram da naglasim da se naše porodice nisu slagale - reče on

pazeći na svaku reč. - Verujem da ćete se složiti s tim da za Gvida ne bi bilo dobro da odrasta u uslovima porodičnog razdora.

- Gospodine Vantani, ako niste voljni ili sposobni da te stare priče zaboravite, moraću da pronađem posebno rešenje za Gvida. Iskreno rečeno, koliko sam shvatila vaš način života... - skupila je usne kao da je liznula limun. - ... luksuzna jahta, poslovna putovanja, nekretnine širom zemljine kugle... uvažavanje u svakom društvu... - za trenutak ju je prekinuo kašalj. - Sve to odaje utisak da nećete imati vremena da obezbedite detetu porodični ambijent, neophodan za njegov osetljivi uzrast.

- A šta biste vi hteli? - iznervirano je odskoči Dario. - Da kupim kengurovu torbu i da se ne odvajam od Gvida?

- Gospodine Vantani! Shvatate li da ne pričamo o materijalnom? Nema novca kojim se može kupiti sigurnost porodične atmosfere.

Znao je da je ta žena u pravu. Skupio je snagu i smirio uzavreli temperamenat. Prvi put je bio u poziciji da novcem ne može da reši problem.

U tom trenutku oglasio se bebifon, Gvido se probudio. - Mis Anderson, neću odustati jer ne nameravam da prepustim

sestrića bilo kome. Reći ću vam sve što vas interesuje. Znam da nisam najprikladnija osoba za čuvanje malog deteta, ali isto tako znam da sam odgovoran prema porodici. Verujte mi da ću svom sestriću obezbediti sve što mu je potrebno, kao i da neću od njega odustati bez borbe.

- Da li ste sigurni da vama nije stalo samo do te borbe, gospodine Vantani? -upita ga socijalna radnica.

~ 32 ~

Zvoncica & Foxy

Dario je najiskrenije želeo da Gvido bude srećan. Marija nije mogla da podnese Marka i ni za šta na svetu ona ne bi poverila svoje dete tom čoveku.

Čuo se Gvidov plač i Dario je otrčao u dečju sobu. Čim je ugledao ujaka, dečak mu je ispružio ručice. Dario se ozario,

osetio se preporođenim. Dete ga je gledalo kao da je htelo da kaže: ne daj me nikome. Na pamet mi ne pada da te nekome dam, pomisli Dario i podiže dete visoko iznad kreveca a zatim ga snažno zagrli i poljubi.

Gvido je zadovoljno brbljao pokazujući prstićem prozor. Tek tada je Dario ugledao prve pahulje snega koje su se u vrtlozima spuštale na zemlju. Prišao je prozoru zagledavši se u njihov ples. Zatim je primetio Ešli, koja je u tankoj jakni, drhteći, vukla veliki putni kofer. Njena kosa bila je tamna od vlage. Mada je odlučno koračala, delovala je kao nesrećna, usamljena devojka. Ganuo ga je pogled na nju.

Ako to bude u njegovoj moći, neće dozvoliti da ona sama tumara ulicama Londona u vreme božićnih praznika!

Dario je spustio Gvida na komodu za prepovijanje i prvi put u životu pokušao je da promeni pelene.

Za to vreme socijalna radnica se posvetila papirima. Očigledno je ovaj čovek plejboj, mislila je, ali je veoma šarmantan. Planirala je da Gvida preda Kasteljasovima s kojima bi proveo božićne praznike. Stekla je utisak da su oni solidna familija. Pre susreta s Dariom obavila je s njima razgovor i obećala je da će im pomoći da nadu pristojan smeštaj. Tog popodneva trebalo je da se opet nađu u njenoj kancelariji.

Međutim, sada je osluškivala šta se dešava u dečjoj sobi. Na nju je poseban utisak ostavio Dariov smirujući ton kojim je zabavljao Gvida dok mu je menjao pelenu. Dirnuo ju je njegov odnos prema detetu. Bilo joj je jasno da on to nije glumio, iz svake njegove reči izbijala je ljubav prema dečaku. Zamišljeno je uzdahnula.

Shvatila je da rešenje ovog slučaja neće biti jednostavno. - Prokleti sneg!

Ešli je od detinjstva želela da bar jednom u životu vidi sneg. I želja joj se ispunila, ali u momentu kada joj to nije odgovaralo. Pa ipak mu se radovala jer ako sve bude po planu, ona će već za Novu godinu s Mejtlinovima otići na skijanje. Angus je bio divan prema njoj. Dao joj je celu platu, uključujući božićni dodatak, i čak joj napisao preporuku.

Ali šta mi to sad vredi? Nedelju dana pred Božić! Pokušala da nađe smeštaj u omladinskom hostelu i neko joj je rekao

da će uskoro jedno mesto biti slobodno u višekrevetnoj sobi.

~ 33 ~

Zvoncica & Foxy

Dok je vukla teški kofer, hrabrila je sebe. Pitaće Darija da li njegova ponuda i dalje važi. Bar za nekoliko dana...

Podigla je ruku da pritisne zvono pred ulaznim vratima koja su se istog trenutka otvorila.

Dario ju je uhvatio za ruku i uvukao u toplu kuću. Ugledala je malog Gvida, čija se nakrivo postavljena pelena vukla po podu.

- Gde si bila ovoliko dugo? Kao da si zauvek otišla! - Stvarno? Gvido, dođi.. - I sva si promrzla! - odmah je počeo da joj otkopčava jaknu. - Pa ti si

mokra! Otvorenih usta Ešli je zurila u njega. - Šta, za ime sveta...! - nije više mogla da izgovori nijednu reč jer su

se njegove usne obrušile na njene. Osetila je i njegove snažne ruke kako je čvrsto drže... i greju. Prislonio ju je uza zid i kada je pokušala da ga upita šta sve ovo znači, nije joj dozvolio jer je nastavio da je ljubi. Istovremeno je osetila da joj je na prst leve ruke navukao neki prsten. Sve je to trajalo samo nekoliko sekundi... nekoliko očaravajućih, neverovatnih sekundi. Bila je i srećna i zbunjena istovremeno, jer joj ništa nije bilo jasno. Nešto je tu ipak bilo pogrešno... ovaj poljubac... u poredenju s onim iz prošle noći... neodlučno je pokušala da odgurne Darija od sebe. Gledala ga je zbunjeno, kao da je u njegovim očima primetila molećiv izraz, ali ništa joj nije rekao. Kada je počela da se pita šta se to dešava, primetila je da nisu sami.

- Ovo je mis Anderson... - Dario je čvrsto držao Ešlinu ruku. - Mis Anderson, ovo je Ešli...

Ešli? Zašto me zove imenom? I zašto me ova žena tako ispitivački odmerava? Verovatno je to neka Dariova rođaka ili neko iz Rikove porodice.

Ešli je pružila ruku nepoznatoj ženi da je pozdravi. - Da li je to dadilja? - upita nepoznata žena Darija. - Dadilja? - Dariova usta iskriviše se u nepoverljivi osmeh. - Za ime

božje, nije! Zar vam nisam rekao? Ešli je moja verenica.

~ 34 ~

Zvoncica & Foxy

5. poglavlje

- Vaša verenica! - uzviknu mis Anderson. - Vi ste vereni! Zašto to niste spomenuli?

- Nije mi se za to ukazala prilila - Dario je i dalje čvrsto držao Ešlinu ruku uputivši joj preklinjući pogled. - Oprostićete mi jer je to, naravno, važna informacija. Ali ova poslednja dva dana bila su mi veoma naporna...

- I šta vaša verenica misli o ovoj situaciji? Oh, oprostite... - ona zavrte glavom i priđe Ešli. - Zaboravila sam da se predstavim. Ja sam Rita Anderson iz socijalne službe. Pokušavamo da nađemo najbolje rešenje za Gvida dok se ne donese konačna odluka.

- Ešli Ferel... Mis Anderson je zurila u Ešlinu ruku. - To je... vrlo neobičan prsten. U pravu je, pomisli Ešli kada je konačno pogledala prsten na svojoj

ruci. Ne izgleda baš kao da su ga deca pravila, ali je najsličniji takvoj izradi. U svakom slučaju, neobičan izbor za jednog milijardera!

- To je bio prsten moje majke - objasni Dario. Izgleda da se ova izjava dopala mis Anderson, jer je njen osmeh postao za nijansu srdačniji.

- O, kako je to simpatično! Koliko ste dugo vereni? - Od pre nekoliko nedelja - reče Dario bez oklevanja. - Onda da se vratimo na moje pitanje. Dakle, šta misli vaša verenica

o ovoj situaciji? - socijalna radnica je pitanje uputila Dariju, ali se njen pogled zadržao na Ešli. - Da li ste o tome razgovarali? Dete je velika odgovornost.

- Pa... sad za diskusiju nemamo vremena - odgovori Ešli iskreno. - Još uvek sam u šoku - bacila je pogled na Darija.

- To je samo po sebi razumljivo - uskočio je Dario. - I ja sam pomalo u šoku. Mis Anderson, siguran sam da ćete shvatiti da nam treba vremena za privikavanje na ovu situaciju. Oboje smatramo da je za Gvida najbolje da za početak ostane u ovoj kući, jer je na nju navikao. Ovde mu je sve poznato...

- Da li biste mi pokazali kuću? - prekide ga mis Anderson. - Ali nemam mnogo vremena jer me uskoro očekuju Kasteljasovi. Dakle, gospodine Vantani, zbunili ste me jer pojma nisam imala da ste vereni - potom se nepozvana uputila na gornji sprat.

- Nisam ni ja - mrmljala je Ešli podižući Gvida u naručje. - Dario, zaboga, šta se dešava?

~ 35 ~

Zvoncica & Foxy

- Molim te, samo nastavi! - prošaputao je. - Molim te! - Brat Gvidovog oca i njegova supruga žele da vide dete, što je

normalno... - mis Anderson je zastala u jednim otvorenim vratima. Pogledom je preletela od kreveta do ruksaka na podu.

- Da li je ovo vaša soba, Ešli? - Da - odgovori Ešli instinktivno. Kad joj je Dario jače stisnuo ruku,

bilo joj je jasno da je pogrešila. - Smatrali smo neprikladnim da spavamo u spavaćoj sobi moje

sestre, pa je Ešli izabrala ovu sobu da bi u svakom momentu čula Gvida kada zaplače - požuri Dario da popravi situaciju.

- Da li ste ikada radili s decom? - Ešli je u Australiji bila vaspitačica, a onda je upoznala mene - Dario

ponovo odgovori umesto Ešli. Na licu mu se pojavio zadovoljan osmeh kada je primetio da je socijalna radnica taj podatak unela u svoju dokumentaciju.

U međuvremenu su došli do dečje sobe. Gvido je potrčao prema svojini igračkama, pokupio ih je nekoliko i do neo pred Ešli.

- Sada mi je jasno da bi za Gvida zaista bilo dobro da za prvo vreme ovde ostane, ali Kasteljasovi...

- Slažem se s vama, ali shvatite da je Božić pred vratima - taktično se usprotivi Dario molećivo gledajući mis Anderson. Da ga Ešli u međuvremenu nije bolje upoznala, i ona bipodlegla njegovoj glumi. Sad joj je bilo jasno da je Dario odličan glumac, ali i lažov!

- Pozvao bih Kasteljasove da stanuju ovde, ali s obzirom... - Dario je tražio odgovarajuće reči - na zategnutu situaciju, mislim da to ne bi bilo najbolje - bio je zadovoljan što je uspeo da završi rečenicu.

- Ali i oni imaju pravo da vide dete. - Zašto ne biste Gvida odmah poveli? - predloži Dario, srećan što je

već zaposlio Tonija. Shvatio je da se sve polako pojednostavljuje. - Idite do Kasteljasovih odmah, lako ćemo jednim udarcem ubiti dve muve. Moj vozač vam je na raspolaganju...

- Došla sam automobilom. - Ali ne verujem da imate montirano sedište za bebe, a u mom autu

ono je već postavljeno. Uzmite Gvida, obiđite Kasteljasove i vratite ga ovamo do konačne odluke.

Njegova argumentacija bila je vrlo razumna. Mis Anderson zamišljeno pogleda kroz vrata kupatila i upita:

~ 36 ~

Zvoncica & Foxy

- Imate li domaćicu u kući? - gledala je u razbacane peškire na podu kupatila.

- Kućni poslovi nikada nisu bili Marijina jača strana - Dario sleže ramenima. - A uvek je odbijala da zaposli domaćicu.

Zaposliću je ja, ali bojim se da za vreme praznika to neću moći. - Ne brinite, ja ću sve srediti - umeša se Ešli. - Zar ne bi bilo bolje da brinete o detetu? Kuća je velika... - nije

završila rečenicu jer joj je pogled odlutao prema gornjem spratu. - Koliko spratova ima ova kuća?

- Četiri - odgovori Dario. - Na trećem vozač ima svoju sobu, a na četvrtoj etaži završen je mali stan, idealan za dadilju ili domaćicu.

- Mogu li nakratko da ga pogledam? - Svakako, samo da donesem ključ - zatim je nestao ostavivši dve

žene same. Ešli se činilo da ga nema čitavu večnost jer je mis Anderson bila izuzetno radoznala.

Ispostavilo se da su za mali stan velikodušno izdvojena četiri odeljenja. Dnevna soba bila je ogromna, ukusno opremljena.

Mis Anderson se nakašlja. - Moja sestra Enid upravo traži nameštenje... ona je

visokokvalifikovana. - Može odmah da mi pošalje prijavu i potrebnu dokumentaciju. Već

smo rekli da planiramo nekoga da angažujemo. - Enid bi mogla odmah da dođe - u glasu mis Anderson osećao se ton

koji nije prihvatao odbijanje. - Rođena je domaćica i dobro se razume u posao s decom. Ali možda vi ne želite nekoga sa strane, vrlo ste mladi pa... - prekinula je rečenicu, ali ponuda je bila jasna. Dario se na silu osmehnu.

- Čini mi se da smo pronašli odlično rešenje. Čim je socijalna radnica otišla sa malim Gvidom, Ešli se ustremila na

Darija. - Zaboga, šta ste to učinili? Predstavili ste me kao svoju verenicu, pa

to je nemoguće! - Ešli je bila van sebe. - Tako je - ravnodušno reče Dario odmerivši je od glave do pete. -

Sada mogu da se nadam povoljnom rešenju. - Oh! Molim za veliko izvinjenje - odgovori Ešli sarkastično, ali to

Dario uopšte nije primetio. - Ne treba da se izvinjavate. Čekajte, sad je podne, njih dvoje se neće

vratiti pre četiri... Zašto ne bismo otišli u kupovinu? I možda do frizera...

~ 37 ~

Zvoncica & Foxy

- Nije važna moja odeća niti moja kosa! - besno je udarila nogom po podu. - Ne možete po ličnom nahođenju raspolagati tuđim životima! I ne želim da mi vi propisujete šta da obučem ili kakvu će mi biti frizura. Kako ste mogli pomisliti da ću prihvatiti ovu farsu?

- Jednostavno je: znam da nemate posao, nemate stan niti bilo kakve preporuke - reče Dario mirno. - I kao što ste jutros telefonom rekli svom ljubavniku, nemate uslove za normalan život. Ovo vam je ipak prilika.

- Kako se usuđujete?! - drhteći od besa, Ešli je izvukla koverat iz tašne, pa je preporuku bivšeg poslodavca poturila Dariju pod nos. On je mirno uzeo dokument, pročitao ga je i nasmejao se.

- Ovaj papir nema nikakvu vrednost. Na osnovu ovoga ne bih vas primio a da vam prethodno ne postavim mnogo pitanja. Na primer: otkud ovolike pohvale posle otpuštanja s posla? Svakome bi bilo jasno da je ovde nešto prećutano, možda nešto značajno!

Ešli ga je bespomoćno pogledala. - Uprkos svemu, ne možete me naterati da glumim vašu verenicu. - Mislim da me još ne poznajete - odgovori on slegnuvši ramenima.

Možda nisam sve dobro shvatio, pomisli on. Možda treba da promenim taktiku i da izazovem njeno sažaljenje? Moram uskoro nešto smisliti... A da je bio iskren prema sebi, priznao bi da ga je zahvatila panika jer je postojala mogućnost da Kasteljasovi dobiju Gvida! A znaju i da je kuća poklonjena dečakovim roditeljima! - Mogu da budem ekstremno ubedljiv.

- Ali nije reč o tome da ne želim da vam pomognem. Ništa mi neće značiti ako nekoliko dana radim za vas...

- To ne bi mnogo pomoglo... - reče Dario ironično. - Ljubavi moja... ali molim vas. Kao da imate izbora!

- Ali ja ga imam - izgovori Ešli prkosno. Neću dozvoliti da sa mnom na ovaj način razgovara, zaklela se. Istgnula je Dariju papir iz ruke, okrenula se i otrčala na sprat preskačući po dve stepenice. Prethodno je preko ramena dobacila Dariju: - Imam mesto u omladinskom hostelu i ako do Nove godine ne nađem novi posao, vraćam se u Australiju.

Energično je spakovala svoje stvari u ruksak. Govorila je glasno, tako da je on čuo svaku njenu reč, a ona nije primetila da ju je u stopu pratio. - A juče sam ja vama učinila uslugu, nije bilo obrnuto.

Kada se okrenula, ugledala ga je tik iza sebe. Odjednom je sva pocrvenela... ali to nije bilo samo od vrućine u kući. Hrabro je nastavila:

- Odlazim. Našla sam se u neprijatnoj situaciji, a u ovih dvanaest poslednjih sati ništa se nije promenilo.

Ovo, nažalost, nije bilo tačno. Jer - sve se promenilo.

~ 38 ~

Zvoncica & Foxy

Nije želela da prizna čak ni sebi. Protrčala je pored njega i sjurila se niza stepenice. Na hodniku se saplela na Gvidovu igračku, odgurnula je dečja kolica i konačno izjurila kroz ulazna vrata.

Našla se na snegu i mećavi, ali bila je toliko besna da hladnoću ni osetila nije. Bes joj je dao ogromnu snagu. Vukla je ruksak i kofer uputivši se prema omladinskom hostelu. Što dalje od ovog drskog i neotesanog čoveka! Pokazala je razumevanje za njegovu situaciju i žao joj je zbog Gvida. Ali, ima ona i Svojih problema. I to ne malih.

- Ešli! Kao da je nejasno čula svoje ime kroz vejavicu. Ganulo ju je u duši

kada je ugledala Darija kako trči za njom po mećavi. - Ali vi sada imate zaposlenje - reče on zadihano. Ešli je nerado zastala. - Zar nisam bila dovoljno jasna? - Shvatite, Ešli, morao sam onako da se postavim da bih onoj ženi

pokazao da za sve imam spremno rešenje. Znate da želim da zadržim Gvida, zato mi je neko potreban.

- A verenica? - upita ona odsečno. - Da... - prodorno ju je pogledao. -Ona žena spremna je da mi uzme

Gvida samo zato što nemam sređen porodični život. Stalno sam na putu, sedam u avion mnogo češće nego drugi ljudi u autobus. Večeri provodim u prvoklasnim lokalima sa ženama koje oduzimaju dah... - govorio je glasom očajnika. - I verujte mi da bi mnoge od tih žena bile srećne...

- Dobro, dobro - zaustavi ga Ešli. Nije želela da sluša takve priče. - Ali kad vodite takav život, kako zamišljate da odgajate to dete?

- Pojma nemam. Zapravo, još nisam siguran da sam pravo rešenje za Gvida i ne znam da li ću to biti. Posle onog poziva iz bolnice ništa više nema smisla. Jedino što u ovom momentu znam jeste da moram da pokušam. Marija je juče poginula, a njena poslednja želja bila je da uzmem Gvida. A ako se Marko i njegova žena domognu deteta, neću moći da ispunim sestrinu želju.

- Ali... ne postavljate dobro stvari. - Nas dvoje možemo da ih postavimo kako treba - gledao ju je pravo

u oči. - Pomozite mi sada... a ja ću pomoći vama. Pomoći ću vam da dobijete

radni sertihkat koji će biti prihvatljiv u celom svetu. I potvrdiću da ste kod mene radili od momenta kada ste došli u Englesku.

- To bi bila laž!

~ 39 ~

Zvoncica & Foxy

- Da, pa šta? Zbunjeno je pogledom klizila po njegovoj crnoj džins jakni, preko

crnog pulovera, do bledog napetog lica na kojem su se isticale pune usne. Ešli ga je razumela... tako ga je dobro razumela! On je bio borac, celog života se borio... i ni ovoga puta ne namerava da odustane. Posebno ne sada jer se radi o nečemu najvažnijem u njegovom dosadašnjem životu.

- Treba mi malo vremena da razmislim - Ešli u tom mometu nije znala ni svoje ime. Stajala je nepomično dok su ih zasipali milioni pahuljica.

- Ešli, nemamo vremena za razmišljanje. Savest mi nalaže da učinim sve što je u mojoj moći da zadržim Gvida i tako ispunim sestrin zavet. Lagaću i varaću ako zatreba... sve ću učiniti... verujte mi, nemam druge motive.

- Ali ja ne umem da lažem... - reče ona dok su joj usne drhtale. Odjednom joj je bilo užasno hladno.

- Ja mogu da lažem za oboje. - I... možda mi nećete poverovati... ne umem ni da varam - reče ona

bojažljivo. Na Dariovom licu nehotice se ukazao ironičan osmeh. Visoko

podignutih obrva gledao je u Ešli. Bilo mu je sasvim svejedno da li je ona lažljivica, jedino mu je bilo važno da ostane s njim.

- Dobro ću vam platiti... Izravnaću vaše dugove. Ali nije se o tome radilo. Ne, nikako. Stajali su na ulici, usred vejavice i gledali jedno u drugo. Oboje su

znali: ovde nije reč o novcu. Šta ih je drugo vezivalo? Nešto mnogo veće... - Ali kad sestra socijalne radnice dođe da radi kod vas, nas dvoje

ćemo deliti krevet! - Ešli je drhtala celim telom zbog hladnoće. - Pa, bilo je nekih poljubaca medu nama... - on priđe Ešli i obema

rukama obuhvati njeno lice i tako zagreja njene obraze hladne kao led. - Nemoj zato da me osuđuješ. To se desilo spontano, nimalo planski - reče on uz osmeh.

Ešli je bila ubeđena da će je on poljubiti. U gestu i načinu na koji je nežno držao njenu glavu krilo se obećanje i namera, nešto što je sastavni deo svakog iskrenog i strasnog poljupca. Toplina njegovih ruku, uprkos velikoj hladnoći, zagrejala joj je celo telo, kao čarobnim štapićem. Skupila je snagu i pokušala da sagleda šta se krije iza fasade ovog uspešnog biznismena. Bila je ubeđena da je u njemu otkrila ne samo obrise nežnosti i velikodušnosti nego i čoveka s divnim ljudskim vrlinama bez obzira na

~ 40 ~

Zvoncica & Foxy

sve ono što je o sebi rekao. Primetila je još nešto što sebi nije smela da prizna: njegove oči odavale su pogled zaljubljenog čoveka.

Zaboravila je hladnoću, sneg i vejavicu jer je dobila još jednu potvrdu svoje pretpostavke kada je on, ne ispuštajući njenu ruku, drugom rukom prebacio njen ruksak preko svog ramena, uzeo njen kofer i odveo je natrag u kuću. Bilo joj je jasno kuda sve to vodi...

- To izgleda vulgarno - ocenio je Dario dok je nervozno dobovao prstima po naslonu sofe. Pogled je kliznuo preko Ešli... i kao da to nije bilo dovoljno bestidno, preko njene glave razgovarao je s prodavačicom.

Bili su na odeljenju obuće u ekskluzivnoj robnoj kući. Nisam dovoljno dobro čula, pomislila je. - Da li si upravo rekao da izgledam vulgarno? - htela je odmah da

raščisti. - Mislio sam na čizme - odgovori Dario odmahnuvši rukom. - I,

naravno, taj kaput... nije odgovarajući. Ešli se okrenula i počela da se vrti pred ogledalom. Na neki način on

je u pravu, priznade ona sebi. Crni, strukirani kaput i visoke ravne kožne čizme, svaki komad za sebe, dobro su izgledali. Ali zajedno... Ešli se ponovo okrenula pred ogledalom. Zaista je delovalo... nekako provokativno.

U međuvremenu se pojavila vrlo doterana žena u belom mantilu, koja se predstavila kao šefica kozmetičkog odeljenja. Očigledno je Dario i s njom dogovorio termin. Preko Ešline glave počeo je da joj objašnjava šta je planirao.

- Hej, i ja sam ovde! - usprotivi se Ešli ljutito. - Ali ne znaš šta želim - mirno je odgovorio i nastavio da daje

uputstva. Diskutovao je o njenim obrvama, njenom tenu, o svemu. Kao da sam priplodna kobila pa me spremaju za pijacu, pomisli Ešli dok je u njoj ključalo.

- Šta nije u redu s ovom odećom? -upita ona prgavo. - Baš o tome pričam s Tanjom. Ovde najbolje znaju šta će ti dobro

pristajati - zatim se okrenuo prema dami iz kozmetičkog odeljenja. - I mislim da je moja verenica u pravu kada kaže da joj je potrebna nova frizura - pogledao je u Ešli namrštivši se, jer je primetio da je otvorila usta u znak protesta.

Ešli je sve to teško podnela. Sedela je zavaljena u stolici kozmetičkog salona i s mukom podnosila da joj neko čupa obrve, da na licu drži nekakvu masku, da joj kosu farbaju, nokte manikiraju... I sve ovo moram

~ 41 ~

Zvoncica & Foxy

da trpim da bih bila dostojna druženja s milostivom gospodom, a uza sve to nosim prosjački prsten, razmišljala je Ešli obeshrabreno.

- Boja kose je fantastična - ćula je oduševljeni glas stiliste za kosu. - Izgleda upravo očaravajuće!

Njena prirodna kose bila je boja meda a izbledela je na australijskom suncu. Sada je bila pepeljastoplava, pa se Ešli zabezeknuto ogledala. Bezvoljno se nagnula i izvukla rukom jedan pramen. Posmatrala je sebe u ogledalu počev od perfektno obojenih trepavica ispod brižljivo očupanih obrva, a sve to na besprekorno našminkanom licu. Kozmetičarka je poskakivala od entuzijazma jer je uspela da istakne ionako prelepe devojčine zelene oči. U dubini duše Ešli je bila vrlo zadovoljna, ali nije htela to da prizna.

- Mnogo lepše - napomenu Dario u momentu kada ju je preuzeo iz kozmetičkog salona.

- Eh, konačno da me i ti pohvališ - reče ona zajedljivo. Delovala je povređeno.

Ali kao i uvek, Dariova reč bila je poslednja. - Tek sada nosiš nešto pristojno. Iako nerado, morala je da se složi

s njim. U svetlosivim flanelskim pantalonama, kombinovanim s divnim kašmirskim džemperom, izgledala je zapanjujuće. Krišom je rukom prevukla po finoj vuni dok su u kući zajedno čekali Tonija i Gvida. Na neki način osećala je da ju je stid zbog svega što je prihvatila, ali ju je istovremeno zahvatilo uzbuđenje.

Pocrvenela je kada ju je Dario uhvatio pred ogledalom kako menja poze i zabacuje kosu. Ali uzdržao se od bilo kakvog komentara. Napeto je zurio kroz prozor jer se pred kućom zaustavio automobil. Ešli je stala pored njega ugledavši socijalnu radnicu koja je malog Gvida držala za ruku. Iza nje išla je žena, očigledno njena sestra. Toni je u uniformi šofera izgledao kao profesionalni bokser.

- Treba zvanično da priznam da sam promenio profesiju - reče Dario suvo - pa da ceo svet sazna da je moja kuća postala prihvatilište za nezaposlene.

Situacija je postala napeta. Enid je bila uvenula usedelica. Pomilovala je Gvida po glavi i uputila

se pravo u kuhinju. - Da li biste želeli da vidite stan? -ponudi Ešli pridošlici. - Za to ima vremena... - Šolja kafe? - Odmah ću vam doneti - brzo se snašla Enid.

~ 42 ~

Zvoncica & Foxy

Dario je morao da se nasmeje ugledavši Ešli crvenu u licu. - Ponudila sam da svima skuvam kafu! - zaleti se Ešli. - Nema potrebe - umeša se Dario. - Dobro znaš gde ti je mesto... Pored mene. Prokleti snob, pomisli Ešli. Dok je Toni nosio kofere uza stepenice, Enid je stala pred Ešli

zahtevajući da joj ova kaže šta će biti njene obaveze. - I ja... to je tako... - pogledom je potražila pomoć od Darija koji je bio

zaokupljen igrom s Gvidom. - Jasno mi je da je trenutno sve pomalo u neredu - pokuša Enid da

smiri Ešli koja se unervozila. - Želim da znam šta volite da jedete. Tako ću lakše odlučiti šta da kuvam.

- Zapravo... mi obično izlazimo u lokale, ali sada će biti drugačije... - ponovo je njen pogled odlutao na Darija.

- Ja kuvam uglavnom u domaća jela - obavesti je Enid koja je već uspela da zaviri u svaku fioku. - Ovde

nema mnogo zaliha, ali spremiću nešto za večeru. - Ovo je noćna mora - prošaputa Ešli kada je Enid konačno otišla

gore. - Zapravo, ne znam čak ni to koliko šećera stavljaš u kafu. - Dve kašičice - odgovori Dario smireno. Posmatrao je Gvida kako se

nespretno dogegao do Ešli. Podigao je ručice očekujući da ga ona uzme. Umirujuće je ljuljala dete i nežno je prstima milovala njegovu kosicu.

- Baš umeš s decom - Dario je bio veoma zadovoljan. - To je moj... - počela je i nije završila rečenicu, jer je u tom trenutku

shvatila da je situacija u kojoj se našla nešto mnogo više od običnog posla. Baš se lepo snašla, pomisli Ešli kada je Enid postavila na sto špagete

bolonjeze, tipično italijansko jelo. Dario se obradovao jer je bio veoma gladan. Zatim je počeo da priča o pripremama za sahranu.

- Sahrana će biti pred Božić. Pošto to mora da se obavi, bolje ranije nego kasnije.... tako ćemo praznike moći da provedemo s Gvidom.

- Da li je mis Anderson pričala nešto o poseti Rikovoj porodici? - Želeli su da znaju ko će platiti sahranu. Mis Anderson je taktizirala,

ali to je suština. Posle sahrane rezervisao sam restoran. Obavestio sam sve Marijine prijatelje čija sam imena pronašao u njenom telefonskom adresaru. Danas je zvala majka jednog deteta iz Gvidove grupe, htela je da popriča s Marijom...

- Dario je zastao i nakašljao se. - Nije imala pojma šta se dogodilo.

~ 43 ~

Zvoncica & Foxy

- Bože, sigurno ti je bilo strašno! - Predlažem da se ne javljaš na telefon. I Enid ću reći isto to. Ne

želim da vas dve doživljavate ono što ja moram, pa da vas onda tešim - odjednom je fasada čvrstog čoveka počela da se ruši. Zario je lice u šake i duboko uzdahnuo.

- Sve je to teško... - Sasvim je prirodno što to tako doživljavaš - zaplakala je Ešli. Dario

ju je mnogo ražalostio. - Zamisli, hteo sam da je nazovem. Već sam bio uzeo slušalicu -

podigao je glavu. Ešlino srce se kidalo kada je ugledala izraz na njegovom licu. - Hteo sam da je pitam kakvo cveće... ma, to je sasvim blesavo!

- Nemoj sada o tome - teško joj je bilo da gleda kako se muči. Impulsivno je ustala i položila obe ruke na njegova ramena. - Nije to blesavo - instinktivno je pojačala pritisak prstima i počela je da ga masira... po ramenima, po vratu. Sve dok nije osetila da je napetost popustila.

- Hteo sam da pitam Mariju šta bi ona želela da uradim - izgubljeno je gledao uprazno.

- Ah ti znaš šta je ona želela. Dario je klimnuo glavom. Napetost je popustila.

Prihvatio je njene ruke i utehu koju su mu poklonile. Oboje su stekli utisak da mu je Ešli poklonila još nešto. Kada je u sobu iznenada ušla Enid, Ešli se osećala zatečenom.

- Izvinite, molim vas - promrmljala je žena. Pokrila je sto čistim stolnjakom, a Ešli je, crvena u licu, sela na svoje mesto.

Nešto kasnije, dok se tuširala, morala je da prizna sebi da nije pocrvenela zbog Enid. Telesni kontakt s Dariom delovao je na nju kao strujni udar. Osećala je da je prešla granicu. Shvatila je da je on snažno privlači.

Probudio je ženu u njoj!

~ 44 ~

Zvoncica & Foxy

6. poglavlje

- Ne! To ne mogu da poverujem! -Ešli je prevrtala svilenu pidžamu zureći u neverovatno tanku tkaninu. - Da li je moguće da si ti ovo izabrao?

- Pa šta je trebalo da uradim? - odgovori Dario staloženo. On se opružio na krevet, zavaljen u gomili jastuka. -Možda da kažem prodavačici da žena jednog milijardera radije nosi flanelsku pidžamu?

- Ja to ne nosim! - Onda u redu. Ne želim više da te vidim u toj tvojoj pidžami. - Pa ipak... - Rekao sam, ne možeš je i dalje nositi - insistirao je Dario dok je Ešli

preturala po svom ruksaku. - Izbacio sam je sa ostalim krpama. - Kako si se usudio da preturaš po mom ruksaku? - Pa nije u njemu bilo mnogo toga. Uprkos svemu, osećao se

nelagodno. Bilo mu je jasno da taj dan Ešli nije bio lak. U nekoliko navrata

primetio je suze u njenim očima. Ali šta je trebalo da uradi? Nije mogao dozvoliti da njegova verenica šeta unaokolo u polovnoj garderobi!

Ona je savršana, razmišljao je zadovoljno dok ju je posmatrao kako izlazi iz kupatila. Na njoj je bio negliže i stidljivo je izbegavala da ga pogleda. Ipak, nije mu promaklo da je crvena u licu. I još nešto mu nije promaklo: pogled na Ešli u njemu izazvao nekontrolisanu želju. Srećom, bio je pokriven krevetskim pokrivačem. Tek sada je primetio Ešline izvanredne proporcije tela. Video je njene izazovne grudi kada se sagnula da podigne pokrivač pre nego što je skliznula u krevet. Povukla je pokrivač do grla. Osetio je miris njene paste za zube preko jastuka koji ih je delio. Bio je to miris neobične cimerke za koju je malo reći da je zapanjujuće seksi! Koji bi normalan muškarac mogao samo da je posmatra? A ja delim krevet s njom i ne smem da je dodirnem!

Kroz debele jastuke Dario je osetio Ešlinu nervozu. Verovatno misli da se ložim na nju. Ali obećao sam joj da neću komplikovati situaciju.

- Prijatno spavanje - reće on i isključi stonu lampu. Ali san mu nije dolazio na oči jer, čim bi ih skiopio, video bi Ešli kao

juče, u svom naručju. Nikako nije mogao da potisne onaj divni osećaj kada je usnama dodirnuo njene, meke i senzualne.

Ali to se ne sme ponoviti. Uzdahnuo je prepustivši se sudbini. Bilo mu je jasno da će ovo biti duga besana noć.

~ 45 ~

Zvoncica & Foxy

Ni Ešli se nije osećala bolje. Zurila je u mrak a napetost je u njoj rasla. Obučena u seksi pidžamu ležala je pored čoveka kakvog nikada pre nije srela. I znam da se medu nama ništa neće desiti, razmišljala je i to ju je činilo nesrećnom. Ceo taj dan bio joj je košmaran. Pred očima joj je stalno bila scena kada joj je provlačio prste kroz kosu... Osećala je još uvek njegov jučerašnji dodira sada i njegovo prisustvo. On sada leži ovde, pored mene, kao klada. Ni najmanje laskavo. Sada mi je konačno sve jasno: nisam njegov tip. A zašto me je onda poljubio?

Bila je zadovoljna zbog debele barijere jastuka između njih. Pomisao na onaj poljubac dovodila ju je do ludila i do želje da mu se baci u naručje. Svaki delić njenog osetljivog tela vibrirao je od nepodnošljive napetosti.

On me je poljubio u trenutku slabosti jer je bio opsednut teškim mislima zbog sestrine smrti. Trebala mu je bilo kakva uteha, razmišljala je Ešli.

Bože, ponovo je osetila njegove tople usne. Malo-pomalo gubila je dah. U ovoj sobi je previše toplo. Pored toga,

nikada se nije ovoliko dugo kupala, možda joj je zato vrućina. A najgore od svega bilo je to što joj je po njegovim nervoznim pokretima bilo jasno da ni on nije zaspao!

- Izvini, molim te... moram opet u kupatilo - rekla je glasom koji je i njoj bio čudan i nekako promukao. Dario je uzdahnuo i uključio svetio. Ešli je ustala i odjednom se zakikotala. - Oh, moj negliže je naelektrisan. Pogledaj moju kosu!

Ali nije samo njena kosa tako magično privlačila njegov pogled. Tanki materijal se sasvim prilepio za njeno telo. Ponovo je duboko uzdahnuo. Bože, kako ova žena izgleda!

Pred ogledalom u kupatilu Ešli je pokušala poravna kosu koja je štrčala u svim pravcima. Dario se iznenada stvorio kraj nje. U očima mu se ogledala čežnja. I ona je želela njega toliko snažno da joj nije palo na pamet da se pretvara da je besna jer je on upao ne pokucavši.

Stao je iza nje, jednu ruku spustio joj je na rame a drugom je nežno pomilovao njene grudi. Ešli je bila fascinirana posmatrajući u ogledalu pokrete njegove glave i trgnula se od uzbuđenja kada je osetila njegove usne na svom vratu. Zahvatio ju je snažan kovitlac pa je njena poslednja čista misao bila: nemam više snage da se borim. Počela je ubrzano da diše i zatim je zatvorila oči.

Otvorila ih je ponovo kada je čula neke pokrete. Dario je odvrnuo tuš. Samo sekund kasnije povukao je i nju pod mlaz tople vode ne obraćajući pažnju na negliže vredan hiljadu dolara. Onaj tanki materijal sasvim se zalepio za njenu kožu. Nije joj palo na pamet da se brani kada ju

~ 46 ~

Zvoncica & Foxy

je Dario prislonio uza zidno ogledalo kabine. Veštim pokretima spustio je negliže s njenih ramena.

Kada se celim telom prislonio uz nju, osetila je da je i on potpuno nag pa joj je bilo jasno s kakvom je namerom došao za njom u kupatilo. Istovremeno je medu butinama osetila njegovu uzbuđenost i... više nije vladala sobom.

Spretno se okrenula prema njemu, zagrlila ga je obema rukama ispod ramena i usnama nemirno počela da šara po njegovim maljavim grudima, polako se spuštajući naniže.

Kada se spustila do ispod njegovog pojasa, zario je prste u njenu kosu, a zatim je šakama obavio njeno lice i polako ju je podigao. Strasno ju je poljubio i rekao:

- Cele noći sam ovo zamišljao. Bila je presrećna. A pre samo nekoliko minuta sve ovo činilo joj se

kao nedostižan san. Osećala je njegove strasne usne na svojima a kada je uz spontani uzdah rekao:

- Oh, kako te želim! - osetila je da gubi tlo pod nogama. Zavukao je ruku medu njene butine i počeo polako da je miluje.

Drugom rukom obuhvatio ju je oko leda, a glavu je naslonio na njene grudi. Htela je da iskoči iz kože pod suludim plesom njegovog jezika po njenim bradavicama i povremenih lakih ugriza. Drhtala je i jecala, razum i stvarni svet oko nje polako su nestajali. Zelja je u njoj rasla, želela ga je celoga... A onda... obema šakama pridignuo je njenu zadnjicu a ona je uz glasan uzdah nogama obgrlila njegove kukove i tek tada je shvatila da mu se sva predala. Osećala je nadljudsku snagu, sve i da je hteo, ne bi mogao da se odvoji od nje. Čvrsto ga je zagrlila oko vrata, zadnjicom je ritmički kružila i onda joj se oteo prigušeni vrisak.

Njegovo telo bilo je u grču, nije primetio kada je izgubio ravnotežu i njena leda prislonio na zidno ogledalo. Mlaz vode polako je spirao graške znoja s njih. Njene noge skliznule su na pod dok ga je rukama i dalje stezala oko vrata.

Dario je zatim zavrnuo slavinu tuša, uzeo je veliki peškir i prebacio ga preko njene glave pomažući joj da osuši kosu.

Pažljivo joj je prebrisao svaki delić tela, drugi peškir prebacio je preko sebe, a kada je primetio da je nestabilna na nogama, nežno ju je podigao u naručje i odneo na krevet.

Bila je iznemogla ali srećna. Ciledala ga je zaljubljeno, a on je ponovo uzeo peškir u ruke i nastavio da joj suši kosu. Pokrio ju je, a zatim i sam skliznuo pod pokrivač.

~ 47 ~

Zvoncica & Foxy

- Sad možemo ukloniti ovu smešnu barijeru od jastuka - reče ona ushićeno.

Dario je pobacao jastuke na pod. Između njih dvoje u vazduhu se osećao elektricitet. Ešli je bila zbunjena naglim obrtom situacije. Sve joj je nekao izgledalo drugačije, a u glavi joj je zujalo pitanje da li mu se prebrzo prepustila. Zamišljena i zabrinuta, okrenula se na stranu.

- Hej! Reci nešto! Ja sklanjam prepreku između nas, a ti mi okrećeš gola ramena!

Milovao joj je ramena a ona je u tome uživala. - Mnogo toga rekli smo jedno drugome, što rečima što delima. Ona nije došla u London da bi pobegla od nečega nego da nešto

nade. To nešto nije bio Dario, nego njen skriveni deo, deo koji nije poznavala, kome nije imala pristup. I eto, pronašla ga je, a pronašla je i ovog čoveka, a on je tako jednostavno oslobodio strast koja je u njoj bila zarobljena! Ni pomišljala nije da je za ovako nešto spremna ili sposobna. I nije to bio samo seks... bar nije za nju.

- Hajde, okreni se. Pogledaj me. Eh, kada bi on znao kako joj je sad teško da ga pogleda u oči! - Shvataš li šta si mi uradio? - zastala je, ali je zastao i on očekujući

šta će ona reći. - Bez tebe sam bila apsolutni očajnik... a sad... Okrenula se prema njemu ugledavši njegove oči pune ljubavi. Istog

momenta nestale su sve njene sumnje. Da, sve |e sada bilo tako ispravno i dobro. Primakla mu se toliko blizu da je bez truda udisala njegov miris. Ta blizina govorila joj je mnogo više o odnosu između njih dvoje, pogotovo kada ju je nežno zagrlio. Sve što se upravo desilo donelo joj je novi mir, ali i uzbuđenje. Ležala je pored njega uživajući u svakoj njegovoj reči, tonu i dikciji, jer joj je sve to ukazivalo na činjenicu da je sve u redu. U njegovom čarobnom zagrljaju osećala se sigurnom i zaštićenom.

Sve to Dario je zapečatio neverovatno nežnim poljupcem punim ljubavi. Neobuzdana strast ustupila je mesto drugačijoj potrebi... Želela je da ga bolje upozna, da sagleda i oseti svaki detalj njegovog divnog tela.

Kao odgovor na njene misli, počeo je da je miluje dok su ležali okrenuti jedno prema drugom. Noge su im bile isprepletane, a Ešli nije zatvarala oči. Uživala je da ga gleda. Oboje su osećali divnu ispunjenost i zadovoljstvo. Imali su sve vreme ovog sveta pred sobom i nameravali su da ga iskoriste. Iako se osećala smirenom, u njoj je besnela oluja, pa je i od najmanjeg njegovog pokreta drhtala. Njena svest bila je ispunjena saznanjem da je pronašla srodnu dušu. Privila se uz njega još čvršće.

~ 48 ~

Zvoncica & Foxy

7. poglavlje

- Gvido, dođi ovamo! Nije bilo sile na ovom svetu koja bi zadržala malog Gvida kada se

zaleti niz hodnik. Dariova zapovest bila je uzaludni pokušaj da to učini. Gvido je utrčao u spavaću sobu i trapavo poljubivši Ešli, trgnuo ju je iz sna. Ešli je uzdahnula. Razdragan i spreman za igru, dečak se popeo na njen krevet.

- Opet mi je pobegao! - vajkao se Dario kada je dete pobeglo na drugu stranu kreveta i privilo se uz nju. Nasmejala se ugledavši Darija s pelenom u ruci, koju je očigledno hteo da zameni malom nestašku.

- Daj mi to - reče ona zapovedničkim tonom i uze od Darija pelenu. Veštim pokretima prepakovala je Gvidovu guzu lako ga golicajući, što je nestaško prihvatio uz radostan kikot. Dario je iscrpljeno utonuo u krevet.

- Ovako malo dete, a vidi kakav je haos napravio - reče on zabrinuto. - To se lako može objasniti - poče Ešli smireno. - Nemirko je osetio

nesigurnost, pa se od toga brani nestašlukom. Dario je zinuo da joj se usprotivi, a onda je priznao da, bar u ovoj

oblasti, zna više od njega. - U pravu si. Ali to dete me stvarno ponekad dobro isprepada. Dario se opružio na krevet a Gvido mu se popeo na stomak i

pljeskao ga je razdragano po licu. - Ti, mala bitango, silazi odatle ili ću te prodati. Ešli se nasmejala. Kad ih je pogledala kako se veselo prevrću po

krevetu, jasno joj bilo da Dario ne pronalazi reči ljubavi kojima bi izrazio svoj odnos prema ovom detetu. Zagnjurila je glavu u jastuk i još jednom nakratko zatvorila oči.

Izgledamo kao prava porodica, pomislila je. - Uvek sam kritikovao Mariju da nije dovoljno stroga prema njemu -

Dario je podigao Gvida i mališan je sada stajao klimavim nogama na ujakovim širokim grudima. - Jednostavno, prema detetu nije imala čvrst stav. Dešavalo se da usred noći s aerodroma stignem ovde, i Gvida sam obično zaticao budnog. Nije umela da se postavi prema njemu. Čak sam joj rekao da će im ovo dete praviti ozbiljne probleme. Pojma nisam imao da će ti problemi mene dočekati.

Sve ovo pričao je bez gorčine u glasu. Dirnuta, Ešli je osetila kako joj suze naviru u očima, lako Dario nikada ništa oko dece nije radio, sada pokazuje mnogo volje, truda i ljubavi da pomogne svom sestriću.

~ 49 ~

Zvoncica & Foxy

Od kako je napunila osamnaest godina, Ešli je radila s decom. Sve ih je volela, ali nijedno joj nije toliko priraslo za srce kao mali Gvido. Nije to bilo samo zbog njegove teške sudbine, on je bio neodoljivo malo šarmantno biće i svako je morao da ga zavoli. Uživala je u pogledu dečakovih plavih očiju, u njegovom smehu i radosti.

- On još kašlje - reče Dario kada je čuo da se maleni zakašljao. - Da, ali to sada nije opasno - odgovori Ešli milujući dete. - Kašljaće

još neko vreme, ali sve slabije. - Možda bi bolje bilo da ga ne izvodimo iz kuće - reče Dario. Trebalo

je da Gvido posle podne ode kod Kasteljasovih. Mis Anderson je insistirala na tome da dete redovno posećuje strica dok ne bude sposobno da samo donosi odluke. Ešli je jezikom anđela nagovorila Darija da prihvati ovo pravilo. Ubedila ga je da kooperativnost tog tipa ide njemu u prilog. - Pozvaću mis Anderson i reći joj...

- Moraš mu dozvoliti da ode - reče ona oprezno. - U automobilu je toplo, a pored toga, tu je i Enid. Nemaš nikakvog razloga za brigu.

- Ipak... - na čelu mu se pojaviše duboke bore. - Ali samo kada je on ovde, pored mene... pored nas... samo sam tada miran.

I to je bilo tačno. Dečak, koji je u tom trenutku između njih dvoje zadremao, osećao se srećnim i bezbednim. Takođe je osećao da je voljen. Verovao je ljudima koji o njemu brinu. Ešli je mogla da razume to što Dario ne želi da ispuštao dete iz vida. Ali bilo joj je jasno koliko je važno da on učini ovaj ustupak.

- Gvidu je potrebna njegova porodica. Bez obzira što ih ne voliš, on i njima pripada. Možda bi trebalo da zaboraviš prošlost, Gvidu za ljubav - Ešli je primetila da se Dariovo lice menja, navela mu je argumente o kojima će morati da razmisli.

- Instinkt mi kaže da se njima ne može verovati. Oni su beskičmenjaci - okrenuo se prema Ešli ozbiljnog izraza lica. - Sve ovo što sam uradio i stekao nije bilo zato što sam pametan, nego zato što sam sledio svoj instinkt. I sada ćeš mi ti reći da ne treba da slušam glasove iz svoje podsvesti, koji su me pred svaku opasnost upozorili. Zar da ih ne poslušam kada je moj sestrić u pitanju...?

- Ali ljudi se menjaju, Dario. Nemoj pogrešno da me shvatiš, iskreno mi je žao zbog svega što se dogodilo... - podigla je ruku kada je primetila da joj Dario izrazom lica ne daje za pravo. - Ali verujem đa zbog Gvida moraš bar malo zauzdati neprijateljstvo. Tvoj stav može samo negativno uticati na mis Anderson, a to je opet na tvoju štetu.

Nepomično ležeći, široko otvorenih očiju zurio je u tavanicu. Činilo se kao da je ne sluša, ali nije bilo tako. Čuo je svaku njenu reč i

~ 50 ~

Zvoncica & Foxy

istovremeno razbijao glavu time šta bi trebalo da uradi. Na ruci je osećao toplinu usnulog Gvidovog tela. Dao bi svoj život za sestrino dete. Marija mu je poverila najvrednije što je imala. A sve u njemu govorilo mu je da se nijedne sekunde ne odvaja od mališana. Instinkt ga je upozoravao da na Gvida štetno deluje svaki minut proveden s Kasteljasovi ma. S druge strane, isti taj instinkt govorio mu je da može da veruje Ešli, a

Ona mu je savetovala da dozvoli Gvidove odlaske stricu. Daj Bože da sve bude kako treba! Okrenuo se prema Ešli i osmehnuo se.

- Umem ponekad da budem čudan - rekao je. - Svi smo mi to pomalo... bar ponekad - ohrabri ga ona. - Da odnesem

Gvida u krevet? - Zašto? - upita on pospano i privuče usnulo dete sebi, pruži ruku

Ešli i zatvori oči. Posmatrala je njegovo lice. Ovaj nepoverljivi čovek konačno je

mogao da se opusti. Verovao joj je i zato ju je poslušao. Iskreno se nadala da je ispravno postupila. - Gde su oni dosad? - Pa tek je šest... - Ešli je često bacala pogled na sat. Za njih je to bio

iscrpljujući dan. Prvo su bili u pogrebnoj instituciji, gde su utanačeni detalji sahrane, zatim su morali da se probijaju kroz mnoštvo sveta jer su svi u poslednji čas obavljali prazničnu kupovinu. Dario je na kraju predložio da se skrase u poznatom, mirnom restoranu.

- Nema šanse da tu nađemo slobodan sto, sve je već rezervisano - zaključila je Ešli.

Međutim, Dario se nije predavao. Izvadio je iz džepa mobilni telefon i obavio razgovor na italijanskom. Ešli baš ništa nije razumela. Kada su stigli u restoran u koji navraćaju samo lepi i bogati, dočekao ih je vlasnik dobrodošlicom. On i Dario su dobri prijatelji pa čovek nije dozvolio da njegov prijatelj čeka pored bara, nego je odveo njega i Ešli u izdvojenu nišu, za slobodan sto.

Posle jela opet su se prepustili uličnoj gužvi jer je bilo još nekih obaveza koje je valjalo obaviti. Mada je svuda oko njih bilo mnogo sveta, u vazduhu se osećalo praznično raspoloženje Badnje večeri. Iz prodavnica su se čule božićne pesme, a na ulicama su pevači i plesači zabavljali prolaznike.

Ešli se još uvek nije navikla na rano smrkavanje u Engleskoj, ali ovoga puta se tome radovala. Dok se sumorno posle podne postepeno pretvaralo u večernji suton, Oksford strit je u jednom momentu zasvetleo u punom sjaju ulične rasvete, pa je praznična atmosfera postala magična. Kada je naišao prvi taksi, Dario i Ešli su ga zaustavili i uputili se kući.

~ 51 ~

Zvoncica & Foxy

Dario se odjednom oneraspoložio. - Nazvaću Enid - reče on. Samo što je izvadio mobilni iz džepa, pred

njima se zaustavio automobil. Ešli je duboko udahnula ugledavši Enid kako ulazi u kuću s rasplakanim Gvidom u rukama. Turobnog izraza lica svukla je kaput, a Ešli je uzela dete.

- Bio je ovo baš dug dan - reče Enid. -Odmah ću pripremiti Gvidu nešto za jelo.

- Zašto? Pa još nije šest - protestovao je Dario. - Zar kod Kasteljasovih ništa nije jeo?

- Oni jedu kasno - odgovori Enid mračno. Ovde nešto nije kako treba, pomisli Dario. - Šta se zapravo dogodilo? Iz Enid je trebalo kleštima izvlačiti reči. - Zapravo, ništa - pogledala je Ešli, kao da traži pomoć od nje. -

Samo... nekako nisu bili fini prema Gvidu kao prošlog puta. - Pretpostavljam zato što sada vaša sestra nije bila s vama. - Vi ne treba da znate da je ona moja sestra - za momenat je zaćutala.

- Ovo je bio nimalo veseo dan. Sve vreme međusobno su razgovarali na italijanskom pa ih baš ništa nisam razumela. Osećala sam se suvišnom. Ne bih da se žalim jer se to mene ne tiče. Uostalom, važno je da je Gvido upoznao svoju porodicu...

- Gde je bio Toni? - prekide je Dario. - Čekao je u automobilu. Ni pićem ga nisu ponudili.

- Sledeći put on će s vama ući u kuću. Ako se to Kasteljasovima ne dopadne, odmah me nazovite.

- Ne bi trebalo - Enid je odmahnu glavom. - Pretpostavljam da su bili nervozni. I za njih je ovo bio težak dan, sahranili su blisku rođaku - zatim je pružila Dariju koverat. - Zamolili su me da vam OVO predam.

- Račun za njihov smeštaj! - izgovori on s gađenjem kada je otvorio koverat.

Kao da nije opštepoznato da oni samo na novac misle. Enid, pokažite ovo svojoj sestri...

- Sa sestrom ne razgovaram o poslodavcu. Trudim se da profesionalno obavijam svoj posao. Ni o Vama ni o Kasteljasovima neću joj dati nikakvu informaciju. A sad izvinite, moram da nahranim Gvida.

- U svemu ovome nema mesta za ozbiljnu primedbu. Kasteljasovi nisu učinili ništa zbog čega bi mogao da ih optužiš

- reče Ešli kada je Enid izašla.

~ 52 ~

Zvoncica & Foxy

- Zašto ih braniš? - besno ju je pogledao. - Dete je od njih došlo premoreno i gladno, a ja dobijam račun zbog kojeg bi se normalan svet postideo. Evo, pogledaj

- besno je bacio papire na sto. - Dario! - prišla mu je. - Moraš da se smiriš. Takvo ponašanje nikud

nas neće odvesti - umirujućim gestom spustila mu je dlan na obraz. - Sada moraš da budeš vrlo razuman... zbog Gvida. Možda oni nemaju dovoljno novca da plate taj račun.

- I šta sad? Treba da skakućem od sreće što ću ga ja platiti? - I oni su Gvidova bliska rodbina. Ako im sad pomogneš... možda,

jednog dana... - obeshrabreno je zastala jer joj je trebala sva hrabrost da kaže nešto što je smatrala mogućim. - Šta ako oni zaista dobiju starateljstvo nad Gvidom? Ili se možda sud odluči za zajedničko starateljstvo?

- Nikad! To neću dozvoliti! - Ali treba da uzmeš u obzir i tu mogućnost. Zato morate naći

najbolje rešenje, naravno, zbog Gvida. - Tako nešto nemoguće je s tim ljudima. Ešli je odustala. Shvatila je da nema smisla. Višegodišnja mržnja nije

se potirala jednim razgovorom. Ipak je primetila koliko se on borio sa sobom i posle naizgled

beskonačne ćutnje, iznenada je progovorio: - Moram da pokušam. Pokušaću da razgovaram s Kasteljasovima.

Prvi ću im pružiti ruku.

~ 53 ~

Zvoncica & Foxy

8. poglavlje

To je nemoguće. Zar baš na Badnje veče? Ešli je poželela da vrišti. Neko je napravio strašnu grešku. Htela je da kaže svešteniku da odmah prestane.

Badnje veče, praznik radosti i ljubavi, praznik svih živih. Sve je bilo tako apsurdno. Trebalo je da budu okupljeni oko božićne

jelke, a ne oko dve sveže iskopane rake i dva kovčega. Tuga svuda unaokolo, oborene glave i suze na licima. Samo je Gvido ravnodušno brbljao nešto za sebe.

Ešli je bila svesna činjenice da u Dariovu tugu niko ne može proniknuti, da niko ne može proceniti koliko ga ona izjeda i muči. Ni približno. Stisnutih zuba i stegnutog srca, kao da nije želeo ni sa kim da podeli svu svoju muku i žalost, gušio je u sebi bilo kakav izliv tih teško podnošljivih osećanja. Htela je da ga uteši, da bar malo podeli s njim teški teret njegove duše, ali uzalud.

Uprkos silnom bolu, Dario je bio miran, kao stena u koju udaraju divlji talasi i ne mogu joj ništa. Prikupio je svu snagu da bi održao kratak i dirljiv govor. Samo mu je jednom glas zadrhtao. Na kraju je, uzdignute glave i slomljenog srca, lica nepomičnog kao kamen, seo pored Ešli na crkvenu klupu. Svi prisutni su se, sa suzama u očima, divili njegovom junačkom držanju.

Ešli bi ga tako rado utešila, ali je on u začetku odbacio svaki njen pokušaj. Čim je seo pored nje, spustila je ruku na njegovu, ali je on i taj njen gest nestrpljivo odbacio.

Posle sahrane Dario je kao okamenjen stajao pored svežih grobova, čvrsto držeći Gvidovu ruku. Ešli je strpljivo i poslušno pratila svaki njegov pokret, spremna da mu pritekne u pomoć. Iznenadila se kada je Dario izjavio da će sada otići do Kasteljasovih.

- Kako ste? - upita mis Anderson koja je stajala u blizini. - Šta da vam kažem s obzirom na ovu situaciju? - Dario prolazi kroz

vrlo težak period. - To je sasvim razumljivo. Obe su gledale Darija koji je s Kasteljasovima razmenio nekoliko

reči. Dario se okrenuo od njih i vratio se namrštenog izraza lica. - Idemo - grubo je naredio. - Ali morali bismo još... - poče Ešli, ali Dario je nije čuo. - Ideš li? - dobaci joj on preko ramena.

~ 54 ~

Zvoncica & Foxy

- Ovo nije u redu - pokušala je da mu objasni. - Verovatno neki ljudi, koji to dosad nisu mogli, žele da ti izraze saučešće. A možda još neko želi da vidi Gvida.

- Baš mi je stalo do saučešća! A Gvida su svi videli. Mis Anderson je išla iza njih. - Ovo su teški momenti za vas - reče ona dok je ulazila u auto. -

Kasteljasovi se raduju što će Gvida viđeti u hotelu. - Koješta, oni će to verovatno Otkazati - reče Dario i ujede se za usnu

kada je primetio da im Kasteljasovi prilaze. Ešli ih je prvi put videla zajedno, a mržnja između njih bila je očigledna.

- Gospodin Vantani smatra da ne bi bilo u redu da Gvida dovodimo danas - reče mis Anderson piskavim glasom.

- Želimo da provodimo više vremena s Gvidom - besno se usprotivio Marko Kasteljas ispruživši ruku prema dečaku koji se istog trena priljubio uz Dariovu nogu.

- Ne dolazi u obzir! - odlučno je uzvratio Dario. - Danas osećamo posebnu potrebu da budemo s njim. Pošto su pričali na italijanskom, mis Anderson se okrenula Dariju. - Hoće li mi neko reći šta se ovde događa? - Oni žele da povedu Gvida, a ja sam im rekao da to ne dolazi u obzir. - Baš danas... posebno danas - mucao je Marko stisnutim glasom. -

Ipak smo rodbina! Ešli mu je u sebi dala za pravo. U ovakvim momentima čovek mora

zaboraviti mržnju. - Dario, samo nakratko bismo ga odveli u hotel... Ošinuo ju je ledenim pogledom pa su joj reči zamrle na usnama. - Upravo tako - složila se mis Anderson sa Ešli. - Gospodine Vantani,

usudiću se da napomenem da imate privremeno starateljstvo koje može biti oduzeto u svako doba. Ne bih želela da vas na to ponovo podsećam.

- Niste to ni sada morali da uradite - upade joj Dario u reč. - Rekli ste da se trudite da pronađete najbolje uslove za Gvida, što će mu omogućiti optimalan razvoj i odrastanje. - Tako je.

- Onda mi, molim vas, objasnite sledeće: kako može da bude dobro za Gvida da bude s ljudima na koje nije navikao? Kako to može biti dobro za dete koje je upravo preživelo snažnu traumu a pored loga ima otitis i gušobolju? Objasnite mi, molim vas, šta je tu dobro za dete?

Socijalna radnica na to nije umela da odgovori. A kao da je hteo da naglasi ujakove reči, Gvido se gotovo zacenio od kašlja.

~ 55 ~

Zvoncica & Foxy

- I ako nemate ništa protiv, odneću sada svog sestrića kući. Treba da popije lekove a uskoro i da odspava. Kasnije će brigu o njemu preuzeti naša domaćica da bismo moja verenica i ja mogli da se odmorimo - klimnuo je glavom Toniju, a ovaj je odmah otvorio vrata automobila. Ulazeći na prednje sedište, dodao je još jednu rečenicu: - Kasteljasovi bi želeli da troškovi njihovog boravka u hotelu budu plaćeni. Mislim da će to brzo biti rešeno.

- Ipak si u pravu - reče Ešli posle kraće pauze. - Uvek sam u pravu. - Zar ne misliš da je trebalo obezbediti da mis Anderson bude na

tvojoj strani? Možda si mogao... - A zar nije jasno kao dan da je za Gvida najbolje rešenje da ostane

sa mnom? Zašto bih u to ubedivao mis Anderson? - A zašto sam ja ovde? - nije mogla da izdrži Ešli. - Očigledno da bih

stvorila sliku koja će na mis Anderson ostaviti bolji utisak - odjednom joj je bilo užasno toplo jer je shvatila da ju je Toni čuo. Ali Dariju je očigledno bilo svejedno.

- Ti si ovde zato što mi ga inače ne bi poverili. U međuvremenu sam imao vremena da razmislim. Moraš shvatiti da ćeš biti plaćena za to što si uvek na mojoj strani i da ne smeš pred svima da mi zabijaš nož u leda.

- Naravno i zato da bih s tobom spavala? - Ne, to je privilegija. Nekoliko trenutaka Ešli ga je nepomično

posmatrala. Da nisu bili u automobilu s Gvidom, sigurno bi ga ošamarila. - Ti... prljava svinjo! Upravo tada stigli su pred kuću i Ešli žustro

otvori vrata. - Posmatraj to kao bonus koji ide uz posao - dodade Dario i time

zapečati njeno poniženje. Enid ih je saosećajno posmatrala. Dario je bez reči prošao pored nje. Ešli je bila kao u transu. Sela je na kauč i odsutno zurila nekud u

prazno. Nije mogla normalno ni da razmišlja a kamoli da reaguje. Dario se očigledno dobro osećao. Pripremio je kašu za Gvida i počeo

da ga hrani. Ćaskao je s dečakom kao da se baš ništa nije dogodilo. Odmahnuo je glavom kada mu je Enid ponudila šolju čaja, dok na njeno pitanje Ešli nije reagovala. ledina misao u glavi bila joj je da što pre ode odavde. Kako da ostanem posle svega što mi je izgovorio?

- Treba li da odnesem Gvida u krevet? - ponudi Enid Dariju. - Ne, hvala - uzvratio je.

~ 56 ~

Zvoncica & Foxy

- Sve ovo danas mora da je detetu teško palo. I vama - dodade ona spustivši se na kauč pored Ešli.

Ešli se osetila krivom. Od Enid nisam zaslužila saosećanje, pomisli ona. S mukom je zadržala suze. Morala bih sad da odem, razmišljala je. I to ću odmah da mu kažem. Odlučno je ustala.

Kada se okrenula prema Dariju, on je već zatvarao vrata kupatila za sobom. Ubrzo je čula njegove uzdahe i znala je da se sav predao bolu. I opet joj ga je bilo žao. Pa ipak, neoprostivo je to što joj je izgovorio!

- Mi sada moramo da pođemo - Dario se pojavio u dnevnoj sobi, lice mu je bilo tamno, glava pognuta. - Enid, pozovite ako zatreba.

- Sasvim razumljivo. - Onda, idemo - ni pogledao nije Ešli kada je pošao prema vratima. A ona je stajala kao ukopana. - Ne očekuješ valjda od mene... - Enid, da li biste nas na momenat ostavili same? Izgleda da svojoj

verenici moram nešto da razjasnim. - Šta sad ovo znači? - nervozno upita Bili čim je Enid zatvorila vrata

za sobom. - Toni če joj sigurno ispričati sve do najsitnijeg detalja. Ovo je farsa!

- Toni joj neće reći nijednu reč. - Znam da hoće - bila je besna. - Toni je moj nameštenik i plaćen je da radi i ćuti. - Pa da, plaćaš ga da sedi pored nas dok onako sa mnom razgovaraš!

- nije govorila, vikala je. - Čak ni plaćena verenica neće dozvoliti da je neko onako ponižava - pokušala je da skine prsten, ali joj to nije pošlo za rukom. Dario je iskoristio taj momenat i nežno je uhvatio rukama obe njene šake.

- Sada ćeš poći sa mnom. - To ćemo videti. Nisam tvoja svojina i nema tih para na ovom svetu

za koje bih ostala s tobom. - Nazvala me je pomoćnica i obavestila da nam dolaze predstavnici

štampe. Očigledno ih zanima tema „Dario Vantani će postati otac”. Nisam planirao da dajem bilo kakvu izjavu, ali možda to i nije loša ideja - i dalje je čvrsto držao Ešline ruke. - Možda ih interesuje i to da li imam verenicu. Jasno je da je njima takva priča vrlo zanimljiva.

- Čemu sve to? Tebe će prikazati u čudnom svetlu i mis Anderson će sve saznati.

- Sve će se to desiti ako ti ne budeš sa mnom.

~ 57 ~

Zvoncica & Foxy

Pokušavala je da ostane hladna i pribrana, ali osećala je da joj to baš ne uspeva. Dario ju je još uvek držao za ruke. Zloban osmeh zaigrao mu je na usnama, što njoj nije promaklo.

- A tvoj prijatelj Angus? Šta misliš...? - Da se nisi usudio! Zlobni osmeh nestao je isto tako brzo kao što se pojavio. - Odmah na početku rekao sam ti da ću upotrebiti svu svoju moć i da

ću iskoristiti sve ljude koje poznajem da bih zaštitio svog sestrića. Ne bi bilo loše kada bi se u sve to umešao i jedan poznati hirurg.

Ešli je čvrsto držala čašu u ruci posmatrajući ljude iz visokog društva. Posluga je šetala nudeći piće i kanapee. Medu gostima su bili Marijini i Rikovi prijatelji, kao i majke Gvidove generacije dvogodišnjaka. Međutim, one su delovale neugledno medu svim onim menadžerima i privrednicima u skupim odelima. Rikovi rođaci bili su zajedno u jednom uglu. Ispijali su piće pri čemu su povremeno neprijateljski gledali u Darija koji je spokojno stajao među gostima ne pokazujući osećanja.

Pred njim se iznenada stvorila mis Anderson. - Gospodine Vantani, mislim da ste bili u pravu za sve što ste ranije

kazali. Sve ovo ne bi bilo dobro za dete. - Mnogo vam hvala. Želeo bih i da vam se izvinim zato što sam

ponekad... preterao - neprimetno je uzeo Ešli za ruku, pa je ona osetila da zapravo i njoj želi da se izvini. - Jasno mi je da se trudite da uradite najbolje.

- Šta planirate za ove praznike? Mislim, s Gvidom? - upita socijalna radnica pomirljivim tonom.

- S obzirom na okolnosti koje su nas zadesile, želei i bismo da se sve ovo malo stiša. Kada se Gvido naspava, vozač će ga odvesti porodici moga zeta. Enid će ići s njima, pa će se uveče zajedno vratiti kući.

- To zvuči razumno. Uprkos teškoj situaciji, zadivljujuće se dobro držite.

Pa ne baš toliko dobro, pomisli Ešli koja je svoju ulogu verenice odigrala profesionalno, a njen odani verenik i dalje nije ispuštao njenu ruku.

~ 58 ~

Zvoncica & Foxy

Učtivo je klimnula glavom mis Anderson u znak pozdrava, a zatim je istrgnula ruku i otrčala u ženski toalet.

Dariove reči nisu joj izlazile iz glave. Nije mogao da ih ublaži ni stisak ruke niti bilo kakvo izvinjenje.

Zurila je u ogledalo i jedva je prepoznala sebe. Ne zbog nove frizure niti zbog lepe haljine od kašmira, nego zbog izraza u svojim očima. Nedvosmisleno se u njima odražavala tuga i muka, kao i dilema koju ju je mučila. S druge strane, mučila su je nežna osećanja prema tom neopisivo privlačnom ćoveku. A mučile su je i njegove nepromišljene reči koje su joj zadale toliko bola.

Na sve stavljam tačku, obećala je sebi i otvorila slavinu da rashladi vrele ruke. Samo da izdržim još ovaj dan i božićne praznike, onda ću se pozdraviti s njim. Gotovo da nije primetila ženu koja je iza nje ušla u prostoriju.

- Vrlo zgodno - u ogledalu je srela pogled Dine Kasteljas. - Iznenada se bogati plejboj pojavljuje u društvu lepe verenice.

- Daleko smo mi od tog odnosa - promrmljala je Ešli više za sebe. - Dario Vantani i njegova verenica? -nastavila je Dina. - Zar me

stvarno smatrate tolikom budalom? - Ne pada mi na pamet. - Koliko vam je platio? - To se novcem ne može platiti - procedi Ešli kroz zube, ali je Dina

zgrabi za ruku i zagleda se u prsten. - Vi ste baš jeftini. - To je prsten njegove majke. Kao što sam vam rekla, nije reč o

novcu. - Zašto lažete za njega? - izraz mržnje prekri Dinino lice. - I vi i ja

znamo da zapravo... - zastala je gledajući Ešlino jarkocrveno lice. - Ako vam je potreban novac, kažite. Velikodušno ću vas nagraditi. Za razliku od Vantanijevih, mi ispunjavamo obećanja.

~ 59 ~

Zvoncica & Foxy

9. poglavlje

Badnje veče, praznik nad praznicima! Ali nije sve tako izgledalo. Nikada Ešli nije osetila nostalgiju kao danas. Nije mogla da prepozna sebe. Dok je gurala prepuna kolica preko perkinga supermarketa, setila se australijskog leta, plavog neba i vrelog sunca. Setila se svog oca koji je verovatno na terasi pripremao roštilj. Oko njega prijatelji i rodbina, zajedno provode praznične trenutke u opuštenom razgovoru i u lepom raspoloženju...

Dario i ona su ovom sirotom detetu bez roditelja priredili praznično veče.

- Na Siciliji za Badnje veče jedemo ribu, sedam različitih vrsat. Ali i jedna je dovoljna - dodao je brzo kada je video Enidin izraz lica. - Kod nas deca ne pišu Deda Mrazu, nego svojim roditeljima. Pišu im da ih mnogo vole... - jedva je izgovorio poslednje reči jer mu je knedla zastala u grlu.

Dirnuta, Ešli se brzopleto nadoveza na njegove reči: - Učinićemo sve da Gvido ne seti da nema roditelje. Dario je upitno pogleda a ona zbunjeno zastade. Šta mi bi, pomislila

je, kao da je nama zajednička budućnost moguća. - Ti baš umeš da budeš dobronamerna, tako ćemo uraditi - podrža je

Dario. Enidin poziv trgnuo je Ešli iz razmišljanja. Ne smem zaboraviti da je

Dario odličan glumac, pomislila je. Moram imati na umu činjenicu da on nije razmislio kada je ono rekao.

Grlo joj se stegnulo kad se opet setila njegovih uvredljivih reči da je seks bonus i privilegija.

- Da li je s tobom sve u redu? - upitao je. - Samo sam umorna - odgovorila je usiljeno se osmehnuvši. - Bio je

ovo naporan dan. Nije mu rekla ništa o susretu s Dinom, ostavila je to za kasnije, da ne

bi pre vremena dosipala ulje na vatru. - Ma-ma, ma-ma - ponavljao je Gvido kada su ga doneli za sto, ali je

odbio hranu koju mu je Enid ponudila pa ga je domaćica odnela da ga presvuče.

- Šta se dešava s tobom? - upita Dario gledajući Ešli. - Ništa - odgovori ona okrećući čašu u rukama. - Istinu na videlo!

~ 60 ~

Zvoncica & Foxy

- Radije ne bih. - Ali nije dobro potiskivati nezadovoljstvo. Ešli, mislim da te stvari

treba razjasniti! - Pa zar nismo? - osećala je da joj glas škripi. - Ti si se izvinio mis

Anderson a ja sam shvatila da se to izvinjenje indirektno odnosi i na mene. Ali tako ne ide.

Ešli je zaćutala kada je ponovo ušla Enid s detetom. Gvido ispruži ručice Ešli i priljubi se uz nju kad ga je uzela.

Kako bih mogla da ga ostavim? Duboko je udahnula slatki detetov miris.

Pravo je čudo kolika mi je uteha ovo dete, pomislila je. - Gvido - Dario se iznenada nakašlja. - Još si mali da bi mogao nešto

da napišeš, ali pretpostavljam o čemu sada razmišljaš. Prolaziš kroz vrlo težak period. Mama i tata mnogo su te voleli i sada bi rado bili s tobom. Sigurno bi i ti voleo da si s njima. Ali jedno ti obećavam: Uvek ću biti uz tebe.

Ešli je sakrila lice u Gvidovu kosu. Odjednom je osetila da je dečak otežao, pa je shvatila da je zaspao osećajući se sigurnim u njenim rukama. Kada je to Enid primetila, uzela je mališana i odnela ga u krevet. Čim je Enid izašla iz sobe, Ešli je podigla glavu.

- Ešli, molim te da me razumeš. Potrebna si mi posle podne. Ako me napustiš, izgubiću Gvida.

- Trebalo bi da to stalno imaš u vidu. - Molim te. Strašno je ovo što ću ti reći. Kada sam danas bio kod

Kasteljasovih, niko Gvida ni pogledao nije. Bio bi greh nad grehovima kada bi ovo dete odrastalo u njihovom okruženju. Njih interesuje samo novac. Pokušao sam da im verujem, ali za to nisam video ni najmanji razlog.

- Hajde da ovaj razgovor ostavimo za sutra - odgovori mu ona kada je videla koliko je očajan. Htela ona to ili ne, njegovi problemi sada su i njeni.

Enid je nakratko ušla. - Mora da ste oboje poprilično iscrpljeni. Želite li da vam pripremim

vruć kakao? Dario prevrnu očima i nasu sebi brendi. - Otkad ste vi ovde, sve je mnogo lakše - Enid zbunjeno poacrvene. -

Na našu sreću...

~ 61 ~

Zvoncica & Foxy

- I na moju, verujte. Za Božić niko ne želi da bude sam - odgovori ona spontano.

Bili je bilo drago kada je primetila da njih dvoje gotovo neformalno razgovaraju.

Dario je ponudio Enid brendijem i zamolio ju je da sedne s njima. U šali je nabacio da je ćurka koju je kupila zauzela pola frižidera.

- Pripremiću vam božićno pečenje kakvo dosad niste probali - obeća Enid gordo - sa nadevom od kestena. Najbolje je da ručamo u podne da bi Gvido mogao da odspava pre nego što ode stricu i strini.

- Ali moraćete i vi da jedete s nama. - Prvo moram da nahranim Gvida. - Ješćemo svi zajedno. I Toni - zatim je položio ruku na Ešlinu. - Sve

ću učiniti da mom Gvidu ovaj dan bude lep. - Što nas je više, to bolje - nasmeja se Enid. - Nema problema, i ja ću

se potruditi da dete zapamti ovo Badnje veče. Iako nismo njegova porodica... - naglo je ućutala. - Oprostite, molim vas, vi ste mu ujak.

- Šta je s vašom familijom, Enid? -upita Ešli. - Imam samo sestru, a nju ne želim da uznemiravam. Dvadeset četiri

godine radila sam za jednu porodicu, brinula sam o održavanju kuće, o deci dok su njihovi roditelji stalno bili na putu. Iznenada su odlučili da se odsele u Singapur i zato sam bila slobodna u kratkom roku - uzdahnula je i otpila gutljaj brendija. - Vrlo sam srećna što sam s vama. Nadam se da ću sledeće godine moći da kupini sebi kućicu.

- Tu mogu da vam pomognem, siguran sam da ćemo pronaći nešto za vas.

- Ako je tako, rado ću prihvatiti. Bilo bi to divno - ustala je s olakšanjem. Treba li da vam pomognem prilikom pakovanja poklona i ukrašavanja božićne jelke?

Dario je ovaj gest sa zahvalnošću odbio. A posle kratkog vremena Ešli je stekla utisak kao da je sa svojom porodicom. Ona i Dario satima su pakovali poklone i uređivali božićnu jelku. Kada je Dario uključio svetiljke, soba je bila obasjana divnom tamnoplavom svetlošću. Bila je umorna ali srećna.

- Šta radiš? - upita je Dario kada je ušla u Gvidovu sobu. - Vezaću mu čarapu za krevet. - Probudićeš ga - šaputao je. - Već je gotovo. - Ali on ne zna zašto si to uradila.

~ 62 ~

Zvoncica & Foxy

- Ipak, Badnji dan je poseban, magičan i dete treba to da primeti. - Za njega tu ništa nije magično. Jasno joj je bilo da je Dario veoma iscrpljen. Najradije bi ga zagrlila

da odagna sve brige s njegovog naboranog čela. Želela je da ga poljubi, ali znala je da nije pravi momenat... ne posle svega što se dogodilo i što je izgovorio.

Pomislila je da im ovo Badnje veče neće biti ni srećno ni radosno. - Kuda ćeš? - upita Dario kada je Ešli pošla iz zajedničke spavaće

sobe. - Idem da nađem drugu sobu. Srećom, u ovoj kući ih baš ima - reče

ona. - Ešli! - Dario pođe za njom a zatim zastade oklevajući. Zastala je i ona kada je krajičkom oka ugledala stasitu figuru

markantnog čoveka u crnom odelu. - Stvarno mi je žao. Nisam mislio ništa loše, kao što je možda

izgledalo. Badnje je veče, a moja sestra bi večeras... - prekinuo je jer mu se grlo stegnulo. - Šta misliš da će Enid pomisliti? Ona će sigurno primetiti da smo spavali odvojeno...

- I u najboljim porodicama uobičajene su rasprave - Ešli se okrenu i požuri u gostinsku sobu.

Uzdišući, svukla je odeću sa sebe i obukla donji deo pidžame. Kad je odložila grudnjak, instinktivno se osvrnula.

Brzo je navukla preko glave gornji deo pidžame. - Čak i u pravim porodicama - dodala je gledajući u Darija. - Ali zar za Badnje veče? - Čak i tada. - Uvek smatraš da si baš u pravu, zar ne? I u stanju si da ostaviš

čoveka na cedilu kada si mu baš potrebna? - Kako to misliš? - Danas si mi bila toliko potrebna... na sahrani. - Ali ignorisao si me. - To ne znači da mi nije drago što si bila uz mene. - Bilo je neoprostivo ono što si mi rekao. - Izvinio sam ti se. Zaista mi je žao. Bio sam besan što sam morao da

te slušam i da verujem da bi sve moglo biti bolje. Ali ako me napustiš, izgubiću Gvida - pogled mu je bio izgubljen kad se okrenuo prema Ešli. Bespomoćno je slegnuo ramenima.

~ 63 ~

Zvoncica & Foxy

- Svi su izgledi da ovoga puta neću uspeti - okrenuo se i izašao iz sobe. Ovu rundu sam dobila, pomisli Ešli dok se bez imalo zadovoljstva

uvlačila u krevet. Bila je to pobeda, mada, možda Pirova.

~ 64 ~

Zvoncica & Foxy

10. poglavlje

I Ešli je bila u pravu. Gvido je osetio da je ovo bio poseban dan. Prvi put je spavao cele noći a onda je glasno najavio da je budan. Vrištao je i kikotao se kada je otkrio čarapu punu slatkiša. Ešli i Dario su istog momenta utrčali u dečju sobu. Dario je na sebi imao samo bokserice, a Ešli je glumila da ga nije primetila, mi lovala je dete.

- Srećan Božić - poželi mu pospani Dario čije je lice bilo bledo i iscrpljeno, bilo je očigledno da je proveo besanu noć.

Zatim je zbunjenu Ešli privukao sebi utisnuvši poljubac na njene usne. - Srećan Božić i tebi, Ešli.

Odjednom joj je bilo nepodnošljivo toplo. I dalje je osećala dodir njegovih usana na svojima dok je Dario podizao malog mangupa iz kreveta. Pratila je pokrete Dariovih mišića dok su silazili u kuhinju. Poželela je da pomiluje te mišiće, ali je umesto toga grizla usne pokušavajući da ne gleda to čudesno lepo i snažno telo.

- Da li je sve u redu? - upita je Dario kada je primetio da je napeta. - Jeste - udahnula je duboko pošto je baš u tom trenutku Enid ušla u

kuhinju, s keceljom preko crvenog ogrtača i sa irvasovim rogovima na glavi. Ešli je bila oduševljena, želela je da poljubi domaćicu.

- Srećan Božić! - cvrkutala je Enid trudeći se da unese dobro raspoloženje. Bilo je očigledno da se nije nadala da će gazdu zateći u donjem vešu.

- Srećan Božić - uzvrati joj je Dario pruživši joj poklon. Zbunjena i crvena u licu, Enid otvori paket kozmetičkih artikala. Na

vrhu je stajao mali koverat srebrne boje. - Vaućer za velnes vikend! - povika ona zadovoljno. - Siguran sam da će vam trebati posle napornog vremena

provedenog s nama - pritom je krišom pogledao u Ešli da vidi kako ona reaguje na ono ,,s nama”.

I Ešli je pripremila skromne poklone. Stidela se da ga pogleda u oči kad mu je dala paket u kojem je bio digitalni ram za slike.

- Mnogo ti hvala - rekao je oduševljeno. Sigurno me smatra škrticom, pomislila je Ešli okrećući se Enid kojoj

je kupila lep šal, a malom Gvidu velikog plišanog mecu. Poklone nije kupila kreditnom karticom koju joj je Dario dao, nego skromnom platom od prethodnog poslodavca.

~ 65 ~

Zvoncica & Foxy

- Nisam baš imala vremena - mucala je pravdajući se. Suze su joj navrle na oči, ali je uspela da ih prikrije tako što se okrenula prema kuhinjskom plakaru pretvarajući se da nešto traži.

Zašto si se tako brzo okrenula? - Hoću da naspem mleko Gvidu - odgovorila je trudeći se da joj glas

bude ležeran. - To može i Enid. A ti još nisi raspakovala ono što sam ti poklonio -

Dario joj priđe, obuhvati je oko struka i okrenu sebi. Kroz suznu zavesu videla je da joj je pružio lepo upakovanu kutijicu.

Bio je to minijaturni ukrasni kovčeg za blago, a u njemu blistavi rubin ugrađen u venac od dijamanata, na lančiću od belog zlata.

- Ovo... ne mogu da prihvatim, previše je skupo. To je poklon za pravu verenicu, pomislila je i... poželela da je baš ona

ta prava. Zbunjeno je sagnula glavu i pogledala ogrlicu na svojim grudima,

koju je Dario zakopčao. Njegova ruka je još uvek ležala na njenom vratu, snažna i topla. Izdajničko crvenilo udarilo joj je u obraze. Koliko ga želi!

- Zaista je previše... - Koješta, normalno je da voliš lepe stvari. A ni ti ni ja ne želimo da

moraš đa ih kradeš. Šta je ovim hteo? Ako je šala, neumesna je. - Treba da znaš da ja to nisam uradila! zagalami Ešli. - Znam. Izvini, molim te. Hoću li do biti poljubac? - Zašto? I ovaj poklon treba da prihvatim kao bonus? - ona besno

poče da skida skupoceni nakit. - Više bih volela da si me ošamario. Zagrlio ju je i počeo da ljubi njene obraze istovremeno je

sprečavajući da skine ogrlicu. - Znaš da sam ponekad netaktičan. Okretala je glavu i ni po koju

cenu nije htela da ga poljubi. Dok je ljubio njene suzne oči, želela je da nikada ne prestane. Uživala je u svakom njegovom dodiru tvrdoglavo odbijajući da pokaže koliko uživa. Samo da nema onog izdajničkog crvenila u njenim obazima...

- Ne! - odlučno je rekla mada je njeno telo govorilo nešto sasvim drugo, i to jasno.

- A zašto ne? - upita on nežno dok je usnama vršljao po njenom vratu, a ona se gubila od želje da mu uzvrati.

Prislonio ju je uz frižider. Gorela je od želje da mu se preda, da ga prihvati, da ga ljubi dok oboje ne ostanu bez daha. Eh, kada bi mogla da se

~ 66 ~

Zvoncica & Foxy

zavuče u frižider i da rashladi svoje telo koje je bukvalno gorelo od strasti. Čudila se otkud joj tolika snaga da se uzdržava od nečega što je silno želela.

- Prestani! Enid može svakog momenta da naiđe. - To ni najmanje ne treba da vam smeta - čula se Enidin glas. Ali Ešli je to ipak zasmetalo. Crvena kao šiparica, odjurila u svoju

sobu. Enid je zbunjeno pogledala Darija, a ovaj ju je umirio: - Ne obraćajte pažnju na naše hirovito ponašanje. Desetak minuta kasnije Enid je bila zauzeta poslom u kuhinji, a on je

otišao do vrata Ešline sobe i obazrivo oslušnuo. Učinilo mu se da ona s nekim razgovara telefonom.

- Mama, zaposlila sam se u divnoj porodici - čuo je. Razgovor s majkom bio je nešto najprirodnije što je mogla da uradi i to ga je na momenat umirilo.

Nameravao je da ude u njenu sobu, ali je odustao. Stajao je pred vratima i osluškivao. To ni najmanje nije ličilo na

njega. Šta mu se to dešava? S one strane vrata bila je tišina. Ešli je očigledno završila razgovor i ko zna o čemu sad razmišlja. Odvažio se i pružio ruku da pritisne kvaku ali je čuo da Ešlin telefon opet zvoni. Radoznao, odlučio je da sačeka i da čuje ko ju je sad pozvao.

Čuo je Ešlin oduševljeni glas: - Anguse, baš se radujem... Počelo je da mu zuji u ušima. Šta je sad? Po raspoloženju u njenom

glasu ocenio je da je bivši poslodavac razrešio neki nesporazum. Bože, da li će on pokušati da je vrati u svoju porodicu? A on? A Gvido? Ako izgubi i nju i dete, šta mu preostaje od života? Dosad je samo slutio da mu je do nje stalo, a sada je konačno morao to sebi da prizna.

Uspaničen, uleteo je u sobu. Ešli ga je pogledala raširenim očima, bila je zavaljena u veliki jastuk na krevetu i nije se nadala da će joj on usred razgovora uzeti telefon iz ruke.

- Otkud ti pravo da to uradiš? - vrištala je pokušavajući da mu otme telefon. Angus je osetio da se nešto čudno dešava, pa se čulo njegovo dozivanje:

- Ešli, Ešli! Dario je prekinuo vezu, a onda se opružio preko Ešli strasno je

ljubeći. Pokušala je da mu izmakne, ali mu se već sledećeg trenutka predala uživajući u svakom njegovom pokretu, dodiru i uzdahu. Kada je vrisnula od sreće i zadovoljstva, goreći u vatri iskonske strasti koja ih je izdigla u nebeske visine i bacila pravo u raj, kada je osetila da su popustili

~ 67 ~

Zvoncica & Foxy

svi njeni mišići premoreni slatkim grčem, osetila je pravo blaženstvo i sreću. Bože, da li će ikad više nešto slično doživeti?

Ležala je premorena pored njega, bila je srećna zbog jedinstvenog doživljaja, ali istovremeno i ljuta na sebe jer nije pružila nikakav otpor.

- Da li ćeš mi i ovaj ustupak uračunati kao bonus? upitala je ozbiljno. Pridigao se na lakat jedne ruke i najnežnije ju je zagrlio. - Ti si za mene najlepši bonus i najveća premija. Iskreno se nadam i

molim te da mi oprostiš što sam bio nepromišljen. Ako si imalo psiholog, videćeš pored sebe najzaljubljenijeg čoveka na svetu. Biću najsrećniji ako shvatiš da bez tebe ne mogu.

Negde ispod kreveta zazvonio je telefon. Angus! - Halo, Ešli, šta se to dešava? Četiri puta sam zvao, a ti se ne javljaš.

Učinilo mi sc da si vikala. - Anguse, izvini, molim te. Vikala sam jer je dete koje čuvam dobilo

temperaturu, pa sam morala da intervenišem. Oprosti, telefon nisam čula. - Da li je s detetom sada sve u redu? -upita zabrinuto Angus. - Jeste, javiću ti se kasnije, sada sam zauzeta. - Dogovoreno - reče Angus posle kraće pauze. - A ja sam mislio da sam dobar glumac - nasmeja se Dario. - Šta sam mogla na brzinu da smislim? - osmehnu se Ešli. - Bojim se da je primetio da sam zadihana. - Pusti Angusa, primećuješ li šta pokušavam da ti objasnim? - Čini mi se da primećujem, samo kako da u sve to poverujem? - Ako mi daš šansu, to ću ti vrlo brzo dokazati. - Šta znači ona ogrlica s rubinom i dragim kamenjem? - pogledala ga

je pravo u oči. Kada sam ti ga dao, podsvesno sam zano da si istinska izabranica

mog srca. Najiskrenije te molim da se udaš za mene! Zurila je u njega u neverici. Bio je to najzaljubljeniji pogled u

najiskrenijim očima koje su u nju gledale ispunjene strahom i očekivanjem. Kako da mu ne poveruje kad baš to žarko želi? Bože, pomozi mi!

- Mada nisam sigurna da si baš ozbiljan, ipak prihvatam jer ja to od početka priželjkujem - priznala je Ešli.

~ 68 ~

Zvoncica & Foxy

Dario je obema rukama snažno zagrlio Ešli. Nije mogla da se pomeri, a on ju je pomamno ljubio. Zatim se na brzinu obukao i potrčao u Gvidovu sobu. Uzeo je dete u naručje i tek onda primetio začuđenu Enid.

- Ešli će se udati za mene - rekao je oduševljeno, kao siromah koji je dobio mnogo novca na lutriji.

Enid ga je zabezeknuto gledala. - Pa šta je tu novo i čudno? Zar na to nije pristala kada vam je

postala verenica? Dario se iskreno nasmejao svojoj nepromišljenosti i otrčao je s

detetom kod Ešli. Kada je ugledala Gvida, Ešli je prebacila pokrivač preko sebe krijući

gole noge i telo do pojasa. Dete kao da je osetilo posebno raspoloženje koje je iskrilo između dvoje zaljubljenih, pa je s posebnim žarom i oduševljenjem zagrlilo Ešli. Zagrlila je i ona njega, a Dario ih je oboje obuhvatio svojim snažnim rukama.

- Malo smo oboje komplikovali odnose medu nama - reče srećni mladoženja ljubeći naizmenično verenicu i sestrića.

- Nije to bilo baš tako malo - nasmeja se presrećna Ešli kojoj je težak teret pao sa srca.

Dario nije oklevao da ugovori datum venčanja bez obzira na teške trenutke koje je preživljavao. Ubrzo po sklapanju braka dobio je rešenje o starateljstvu nad detetom koje je neizmerno voleo. Nepuna dva meseca kasnije saznali su da je Ešli u blagoslovenom stanju.

Dario je bio presrećan. Uvek je mislio da je zaljubljenost stanje koje karakteriše samo slabe muškarce. A sada je voleo Ešli svom dušom i telom, posebno zato što je ona obožavala i njega i malog Gvida. Šta je još mogao od nje da očekuje?

Trebalo je da prođe vreme pa da Ešli poveruje u divnu stvarnost. Ispostavio se da joj je opaka Džema napravila lepu slugu kad joj je napakovala onu neoprostivu podlost. Da li treba i dalje da se ljuti na nju?

- KRAJ -

~ 69 ~