Badem

Badem predstavqa ceweno, vrlo kalori~no i hrawivo vo}e, kako na doma}em, tako i na inostranom tr`i{tu. Plodovi sadr`e kvalitetne masno}e, belan~evine, ugqene hidrate, mineralne i aromatske materije, vitamine.

Osim velike upotrebe u doma}em kulinarstvu, zna~ajna je wegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmeti~koj industriji. Badem je najstarija kultura koja se po~ela uzgajati na na{em podru~ju. Danas se badem najvi{e uzgaja u Italiji, [paniji, Gr~koj, Maroku, u Kaliforniji i dr. U zemqama s o{trijom klimom nego {to je sredozemna, kao i u suptropskom podru~ju, uzgoj badema je ograni~en. Procewuje se da je u svetu pod bademom oko 1.100 000ha, od toga je polovina u sredozemqu.

Agroekolo{ki uslovi za uzgoj badema

Badem je heliofitna vo}ka i da bi postigao dobar kvalitet zahteva mnogo svetla i topline u vreme dozrevawa plodova. Cveta ve} u februaru i wegovi ne`ni, osetqivi cvetovi propadaju zbog mrazeva i jakih severnih vetrova. Stoga je potrebno mewati sortiment s kasnocvetaju}im sortama kako bi se izbeglo nepovoqno delovawe vremenskih prilika. O{te}ewa od niskih temperatura nastaju u nekih sorata badema tek pri -27 C. Cvetovi neposredno pre otvarawa mogu izdr`ati temperaturu do -3,5 C, a u nekih sorti i do -4 C.

Otvoreni cvetovi i mladi zametnuti plodovi stradaju na temperaturi od -1 do -2 C. Badem vrlo dobro podnosi visoke temperature, pa izdr`i bez o{te}ewa i do 50 C.

Za badem je vrlo va`no da ima dovoqne koli~ine padavina u vreme intenzivnog rasta vegetativnih i generativnih organa (mladica i plodova). Kod nas se badem ne navodwava, osim ako se `ele osigurati visoki i stabilniji prinosi. Na taj se na~in prinosi mogu pove}ati i za 40 %. U vreme dozrevawa nema potrebe za navodwavawem jer plod badema otpu{ta vodu. Od svih vo}nih vrsta badem najboqe podnosi su{u, pa ga stoga nazivaju kraq su{nih podru~ja ili"Rey del secano".

Bademu odgovaraju duboko drenirana peskovito-ilovasta ili ilovasta tla, koja su bogata humusom, mineralnim hranivima i imaju neutralnu, slabo kiselu ili slabo neutralnu reakciju. Tla trebaju biti dovoqno rastresita jer badem ima vrlo razvijen koren, koji prodire i do 4 m dubine.

Izbor polo`aja za podizawe zasada badema

Uzgaja se na razli~itim nadmorskim visinama. U sredwoj Aziji, na Kavkazu i do 1200 m. U podru~ju Sredozemqa uzgaja se do 600 m nadmorske visine. Iznad 1 000 m nadmorske visine u na{im uslovima zbog pove}ane vla`nosti ne uspeva.

Priprema tla

Pre sadwe tlo treba pripremiti dubokim orawem kao i za sve druge intenzivne kulture. Ravnomerno se rasipa mineralno |ubrivo i tlo se ore na dubini od 40 cm. Za jesewu sadwu duboko orawe obavqa se tokom leta, a za prole}nu sadwu duboka obrada mo`e se obavqati od leta do zime, ako je povoqna vla`nost tla.

Izbor podloga

Za uzgoj badema slu`e razne podloge: breskve , {qive. Kod nas se najvi{e primewuju semewaci gorkog badema, breskve i kri`anac badem x breskva (GF 677). Za te`a tla preporu~uje se podloga {qive, i toMarianna 2624i si. Badem kao podloga dobro podnosi su{u, a otporan je i prema hlorozi (nedostatku gvo`|a).

Uz badem, na plodnim tlima, kao podloga, u obzir dolazi semewak vinogradarske breskve jer je bujan i otporan na su{u. Na toj podlozi badem rano rodi, ali zato ima kra}i vek trajawa. Ta podloga nije prikladna za karbonatna tla i zbog osetqivosti na viruse.

Izbor uzgojnog oblika

U intenzivnom uzgoju badema primewuje se vi{e uzgojnih oblika, a prevladavaju prostorni i {palirni. Preporu~uje se uzgoj u obliku popravqene vaze s tri ili najvi{e ~etiri primarne skeletne grane koje me|usobno zatvaraju ugao od 120 ili re|e 90. Visina je debla oko 90 cm, a primarne skeletne grane me|usobno su razmaknute na 10 - 15 cm i zatvaraju ugao od 45.

Pri sadwi, jednogodi{we sadnice se prikrate na 120 cm visine, a skelet se oblikuje iznad 85 - 90 cm. Svi postrani izboji koji izbijaju ispod 85 cm odstrawuju se. Na tim primarnim skeletnim granama razvi}e se sekundarne skeletne grane, koje }e trebati razvoditi. Razmak na koji }e se razvoditi grane prve, druge i tre}e serije zavisi o bujnosti sorte u kombinaciji s podlogom. Na isti na~in razvo de se tercijarne skeletne grane (skeletne grane tre}eg reda).

Vreme i tehnika sadwe

Sadwa se obavqa iskqu~ivo zdravim i prvoklasnim sadnicama. U Italiji i Francuskoj bademi se sade,ako se obavqa navodwavawe, na razmak 6h5 m, a bez navodwavawa na 6h4 m.

Prema iskustvima iz strane i doma}e prakse, vaqa upotrebiti razmak 6h4 m, {to zna~i da za 1hatreba 416 sadnica badema.

Odr`avawe zasada

Odr`avawe tla i |ubrewe zasada badema vrlo su sli~ni odr`avawu tla i |ubrewu zasada breskve i nektarine, pogotovo jer su im podloge iste ili sli~ne.

Berba

Kada plod badema sasvim sazri, quska puca i plodovi ispadaju. Plodovi ne dozrevaju ravnomerno. Najranije sazru plodovi na spoqnom delu kro{we. Berba u malim nasadima obavqa se ru~no u mre`e stavqene pod stabla, dok se u ve}im nasadima primewuju tresa~i. Berba mo`e po~eti kada quska po~ne pucati. Pre skladi{tewa bademi se o~iste i osu{e te sklone na suvo i prozra~no mesto.

Ivo Krpina i saradnici

Ve}ina qudi ne unosi dovoqno vitaminaE, koji {titi od upala i spre~ava o{te}ewe }elija. Porcija badema (oko 30 grama) pokriva dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom, {to se pozitivno odra`ava na srce.

Osim toga, badem sadr`i biotin, vitamin koji blagotvorno deluje na ko`u. Bademovo uqe neguje ko`u, daju}i joj glatko}u i sjaj. Badem je veoma bogat mononezasi}enim mastima, sli~nim onima koje se nalaze u maslinovom uqu. Brojna istra`ivawa su pokazala da konzumacija ovih masno}a sni`ava rizik od sr~anih oboqewa, smawuje lo{, a popravqa dobar holesterol u krvi.

Osim toga, badem je veoma zna~ajan izvor magnezijuma i kalijuma, dva minerala veoma bitna za regulaciju krvnog pritiska (opu{taju glatke mi{i}e) i za regulaciju sr~anog rada. ^etvrtina {oqe badema sadr`i 99mgmagnezijuma (~etvrtinu dnevno potrebne doze), kao i 257mgkalijuma. Ako dodamo ovome i sadr`aj vitaminaE, koji ima izrazito antioksidativno delovawe, mo`e se sa pravom re}i da je badem namirnica koja je zaista godi srcu - odli~na je za prevenciju kardiovaskularnih oboqewa.

Istra`ivawa su pokazala da dodavawe badema uz obrok usporava podizawe nivoa {e}era u krvi, smawuju}i tako glikemijski indeks ~itavog obroka, {to badem ~ini dobrim izborom u ishrani koji poma`e u prevenciji dijabetesa.

Bademi su veoma dobar izvor mangana i bakra, dva oligoelementa koji su kqu~ni kofaktori enzima po imenu superoksid-dismutaza. Ovaj enzim elimini{e slobodne radikale koji se proizvode unutar mitohondrije }elije. Bogat je i riboflavinom (vitaminB2) koji podsti~e proizvodwu energije unutar }elija. Badem je izuzetno bogat belan~evinama (u istoj jedinici mere sadr`i gotovo dvaput vi{e belan~evina od jaja).