B2B MAGAZIN ZA TRGOVAČKI SEKTOR · 7. R AIL SUMMIT 07. DECEMBAR 2020. Hyatt Regency Belgrade Rana prijava do 15.11.2020. Redovna kotizacija 1 učesnik 167€ 210€ 2-3 učesnika

Trgovačkamapa Srbije
































































































SRBIJA | jul 2020 | br. 90 | godina VIII | www.instore.rs

BEOGRAD ï LJUBLJANA ï ZAGREB ï SARAJEVO ï SKOPLJE

B 2 B M A G A Z I N Z A T R G O V A Č K I S E K T O R

ISSN

221

7 83

84

ISTRAŽIVANJA I ANALIZE

Vodič kroz maloprodaju

Srbije

renomiranih domaćih i svetskih kompanija:

Preuzmite InStore aplikaciju

www.instore.rs

2020

3 VODIČ KROZ MALOPRODAJU 2020 www.instore.rs

UVODNIK

NAPOMENA:U ovom izdanju pokušali smo predstavimo što veći broj maloprodajnih lanaca, i onih koji imaju nacionalnu pokrivenost, i onih koji posluju lokalno i regionalno, a koji u svojoj maloprodajnoj mreži imaju deset i više objekta. Predstavili smo one koji su se odazvali našem pozivu, kao i one za koje smo našli odgovarajuće podatke na njihvim zvaničnim web stranicama. Za sve ostale trgovce se nadamo da će uvideti značaj ove edicije i da će nam se sledeće godine priključiti u još većem broju, na ovom projektu koji je od opšteg značaja za celokupan sektor maloprodaje u Srbiji.

Vodič kroz maloprodajuSrbije 2020.

Dešavanja u maloprodajnom ekosistemu Srbije, od početka ove godine, bila su, i još uvek jesu, pod velikim uticajem krize izazvane pandemijom korona virusa, koja je zadesila čitav svet. Promenile su se kupovne navike potrošača i njihovi stavovi i očeki-vanje prema brendovima, što je primoralo trgovačke lance i brendove da se prilagođa-

vaju novonastalim okolnostima.

Kao i u ostatku sveta, i u Srbiji dolazi do sve većeg razvoja online prodaje i do povećanog broja potrošača koji koriste ovaj kanal da bi se snabdeli proizvodima koji su im najpotreb-niji. U ovom periodu, online su kupovali i oni potrošači za koje je taj vid kupovine ranije bio odbojan i nepristupačan, tako da je veliki broj onih koji su svoje prve online kupovine obavili baš u prethodnim mesecima. Međutim, iako je COVID-19 kriza podstakla popularizaciju ovog kanala prodaje, ne očekuje se da će njegovo korišćenje ostati na tom nivou i nakon pan-demije, naročito ne za prehrambene proizvode.

Ako pogledamo malo duži period, od našeg prošlogodišnjeg izdanja Trgovačka mapa 2019, možemo reći da se situacija na maloproda-jnom tržištu u Srbiji nije značajnije promenila, kada su u pitanju „igrači na terenu“. Maloprodajni srpski „tim“ je ostao u istom „sastavu“, nije bilo novih „pojačanja“. Kada je reč o broju malopro-dajnih objekata, on je u januaru ove godine iznosio 20.625 i u padu je u poređenju sa istim mesecom godinu ranije, kada je iznosio 21.465. Ukupno tržište maloprodaje ostvarilo je vrednosni rast od 3,6% u 2019, u poređenju sa 2018, i iznosilo je 4,58 milijarde evra.

Kada pogledamo zbirno tržišno učešće deset vodećih maloproda-jnih lanaca, vidimo da se ono uvećalo i u 2019. je iznosilo oko 46%. U poređenju sa zemljama u regionu, ovo je približno nivou koji je zabeležen u Bugarskoj, ali i dalje dosta daleko od drugih zemalja Evropske Unije - kao što su Slovačka, Austrija, Češka, Mađarska i Hrvatska - gde se u deset vodećih lanaca generiše više od 70% FMCG potrošnje domaćinstava.

Došlo je i do nekih promena u top deset trgovaca, rangiranih prema prihodima. Nakon ulaska na tržište krajem 2018. godine, Lidl je nesumnjivo uneo „pometnju“ i otkinuo deo tržišnog kolača ostalim trgovcima.

U kom smeru će maloprodaja nastaviti da se razvija, i u Srbiji i u ostatku sveta, nakon završetka krizne situacije, trenutno niko sa sigurnošću ne može da prognozira. Dok jedni smatraju da će se situacija postepeno normalizovati i da će stvari vratiti na svoje mesto, drugi kažu da ništa više neće biti kao pre. Kao i mnogo puta ranije, vreme će pokazati ko je bio u pravu.

Maloprodajni „tim“ u istom „sastavu“

Ana Filipovićurednik

InStore magazin

7. FMCG SUMMITRETAIL

www.fmcg-summit.rs

07. DECEMBAR 2020.Hyatt Regency Belgrade

Rana prijava do 15.11.2020. Redovna kotizacija1 učesnik 167€ 210€

2-3 učesnika 157€* 195€*

4 i više učesnika 147€* 185€*

ISKORISTITE POPUST NA RANE PRIJAVE DO 15. NOVEMBRA 2020!

KOTIZACIJA

* po učesniku

Pokrovitelji konferencije

CENTRALNI TRGOVAČKI DOGAĐAJ U SRBIJI

• Viši menadžment• Nabavka• Prodaja• Trade marketing• Marketing• Logistika

• Viši menadžment• Prodaja• Trade marketing• Marketing

• Prodaja• Marketing• Trade marketing

• Oprema• Konsultanti• Agencije za istraživanje tržišta• Marketing i PR agencije

Trgovcima svih kanala:

Kome je namenjena konferencija:

Proizvođačima: Distributerima FMCG proizvoda: Pratećoj industriji:

www.fmcg-summit.rs

RETAIL

SUMMIT

7.FMCG

Konferencija godišnje okupi 500+ učesnika iz 150+ kompanija.

Među njima su: Adacta, Advertiser Serbia, Albus, Aleksandrovic doo, Aleva, Alex consulting, Ambasada Austrije, Amresearch, Animal Commerce, Atlantic Brands, Atlantic Group, Grand Prom, AWT, Bambi, BAT, BG reklam, Biznis magazin, C3 Service, Calgo MN, Cards Print, cargo- partner, Carlsberg, Carnex, Chips Way, Coca-Cola, Comtrade, CSI, Danijela Commerce, DDOR, Delhaize Serbia, Delta DMD, Dijamant, Dis, Dobre In, dm drogerie markt, Domaća trgovina, Don Don, DPC group, DTD Ribarstvo, Ducla trading, e Kapija, Eko Serbia, Ekonomski fakultet, Energy Star, Enetel Solutions, Erdal, Esteh, Euro RP, Euroelite, Eurofood, Finest Breads, Focus Market Research, Fondestra, Frikom, Fruvita, Gemikro, Gfk, GlaxoSmithKline, Global Press, Global Seed, Gomex, Gorenje, Grafart, GS 1, Hellenic Sugar Industry, HI doo, Hotel Park Skopje, Iceberg Salat Centar, IGD London, IIB, Imlek, InStore Adriatic, IPSOS, Ireks, Jaffa, JTI, Keprom, Kolid internacional, Konsultant, Krajina Klas, Lesaffre, Lidl, Lilly drogerie, Linford, Logit, Lomax Company, Londessa, Loreal, LS Data , Macval Tea, Mandis media, Master Frigo, MCB Edukacija, MD International, Medela, Mediana, Mercata, Mercator S, Metalac, Metro, Metro Cash & Carry, Mg Mivela, Mice Mercuri International, MolsonCoors, Monopolist, MPG, MVM group, Nectar, Nelt Co, Nielsen, Nis, Omnico distribucija, Paragraf Lex, Perutnina Ptuj, Topiko, Philips Lighting Export, Plavi kamen, Podravka, Privredna komora Srbije, Proizvod godine, Propulzija, Ralu logistika, Red Bull, Retail Zoom, Reviso, RTS, RTV Vojvodina, Rubin, Sandler trening, SAP, Schtelber, Siona , Slovenacki poslovni klub, Strauss Adriatic, Symphony EYC, Štampa sistem, Štark, TCC, TeleSign, Tikveš, Tim 99, Trag fondacija, Trampex, Unicredit, Unilever, Unisol, Univerexport, Universal Brands, Valicon, Van Caem Europe, Veropoulos, Victoria Oil, Vital, Viz connection, Vlada Srbije, Yuco Hemija, Yuhor, Zlatiborac, Žitoprerada DM, i drugi.

Od 2014. godine, konferencija je okupila 3.000+učesnika iz 300+ kompanija i 9 država

500+presek učesnika konferencije po poziciji 100+

VlasnikCEO

General ManagerCountry manager

Direktor Prodaje Key Account ManagerRukovodilac prodaje

Area Manager...

Direktor marketingaCategory manager

Marketing/brand managerTrade manager...

Agencije (ATL/BTL)Istraživačke agencije

PR agencije Konsultanti

Mediji:TV, print, digital ...POS industrija

IT industrijaInstitucije

180+

130+ 50+ 60+

Organizator:

DA LI ŽELITE DA ISKORISTITE KONFERENCIJU ZA PROMOCIJU VAŠEG BRENDA I USLUGA?

KONTAKTIRAJTE NAS ZA VIŠE INFORMACIJA O PAKETIMA I BENEFITIMA program: [email protected] · sponzorstva: [email protected], [email protected]

Sponzor doručka Zvanično pivo Powered byZvanična voda Prijatelji konferencije

SADRŽAJ


07 Nielsen Analiza tržišta maloprodaje

24 GfKFMCG maloprodaja iz ugla

potrošnje domaćinstava

36 IpsosKupovne misije stanovništva

52 Smart Plus ResearchAnaliza kupovnih navika potrošača

56 Lebensmittel Zeitung Lidl evoluira – dok se vraća svojim

korenima

58 Redakcija InStoreZnačaj benzinskih stanica u prodaji

FMCG robe

66 KantarUticaj pandemije na potrošače

74 Redakcija InStoreProdaja FMCG robe u kioscima

78 BisnodeTop trgovci, benzinske stanice i kiosci

80 RetailZoomNajprodavanije kategorije proizvoda

84 FocusLifleti u fokusu

87 BisnodeTop trgovci u regionu

88 IpsosKupovne navike potrošača u Hrvatskoj

92 Redakcija InStore SlovenijaMaloprodaja u Sloveniji

94 IpsosKupovne navike potrošača u BiH

98 Target Group i Insider IDTrgovina na malo hranom, pićem i

duvanom u Makedoniji

102 LZ RetailyticsTop trgovci u Evropi

104 DeloitteTop trgovci u svetu

106 TDCCOVID-19: kriza ili prilika za brendove?

114 IGDPrilagođavanja u maloprodaji pod

uticajem korona virusa

118 EuromonitorMaloprodajni ekosistem nakon COVID-19 krize

UREDNIK: Ana Filipović ◙| PRODAJA: Bojan Đurović, Mirjana Ivanković, Dejan Novosel REDAKCIJA: Vojislava Pešić, Milica Milutinović, Igor Đurović (Ljubljana), Marko Hrastar (Ljubljana), Jelena Domović (Zagreb), Marinela Stjelja (Zagreb), Adis Brdarić (Sarajevo), Edina Mizić (Sarajevo), Alma Rastoder (Skoplje), Danče Draginova (Skoplje) | Finansije: Đorđe Glamočlija

FOTO: Zoran Petrović, www.123rf.com | KOORDINATOR SVIH IZDANJA: Maksim Đurović

LEKTURA: Vesna Smiljanić | DIZAJN: Nikola Vučević

ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.,Segedinski put 72, 24000 Subotica

InStore magazin je mesečni, specijalizovani magazin za trgovinu robom široke potrošnje.

Besplatno se distribuira ciljnoj grupi: trgovcima, proizvođačima i distributerima ove robe, uključujući duvanske i alkoholne proizvode, kao i pratećoj industriji. Izdavač

zadržava pravo da odredi ciljnu grupu. InStore magazin se ne distribuira osobama

mlađim od 18 godina. Za članke, fotografije i oblikovanje, magazin zadržava sva prava.

IZDAVAČ:

InB2B Media d.o.o.Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52

11070 Novi Beograd, SrbijaTel: +381 11 41 41 100Fax: +381 11 41 41 108

E-mail: [email protected]: www.instore.rs


NIELSEN

Analiza tržišta maloprodaje U Srbiji, ukupno tržište maloprodaje, prema Nielsen panelu maloprodaje, ostvaruje vrednosni rast od 3,6% u 2019, u poređenju sa 2018, i iznosi 4,58 milijarde evra. Taj rast dolazi od rasta prodaje neprehrambenih proizvoda od 7,9%. Ako se osvrnemo par godina unazad, tržište iz godine u godinu beleži rast vrednosne prodaje. Ukoliko posmatramo količinski, tržište beleži blagi pad od -0,8%

P rema Nielsen popisu maloprodajnih obje-kata za 2020. godi-nu na tržištu Srbije

postoji 20.625 maloprodajnih objekata (ne uključujući specijalizovane prodavnice, pekare, mesare, HoReCa, diskontere).

Ukoliko uporedimo sa 2019. godinom, broj objekata numerički je manji za 3,9%.

Najveći rast u broju obje-kata beleži kanal hiper/super marketi i to zbog supermar-keta (objekti od 301m²- do 1500m²) i iznosi 3,8%. Potom slede velike i srednje prodavnice, koje numerički beleže rast od 2,9%, a droge-rije 2,4%. Najveći pad imaju male prodavnice, odnosno formati do 40m², koji iznosi -9,7% iako ih, numerički po-smatrano, i dalje ima najviše.

Vrednost maloprodajnog tržišta

U Srbiji, ukupno tržište maloprodaje, prema Nielsen panelu maloprodaje, ostvaru-je vrednosni rast od 3,6% u 2019, u poređenju sa 2018, i iznosi 4,58 milijarde evra. Taj rast dolazi od rasta prodaje neprehrambenih proizvoda od 7,9%. Ako se osvrnemo par godina unazad, tržište iz godine u godinu beleži rast vrednosne prodaje. Ukoliko posmatramo količinski, trži-šte beleži blagi pad od -0,8%.

Izvor: Nielsen

Količinsko učešće kanala prodajeMAT ON 2019/ND2019

ANALIZA


ANALIZA

Razvoj objekata po formatima

Ako posmatramo regione u Srbiji, u 2019. nema značaj-nijih promena u odnosu na 2018. Najveće učešće u pro-daji ima Vojvodina sa 28,4%, a sledi Beograd sa 28,2%. Jugoistočna Srbija doprinosi sa 22,2%, dok zapadna, kao i 2018. godine, učestvuje sa 21,2%.

Učešće pojednih kanala u prodaji

Situacija u kanalima prodaje u 2019. prati trend iz 2018. godine.

U 2017, pa i u godinama pre, kanal hiper/super mar-keta je imao najveće učešće u prodaji, dok u 2018, pa i u 2019. velike/srednje prodav-nice (objekti od 401m² do 300m²) preuzimaju primat, sa učešćem od 30%. Slede hiper i super marketi sa učešćem od 27,5%, male prodavnice 20,8%. Zanimljivo je napo-menuti da je u velikim/sred-

njim prodavnicama prodato 49 miliona artikala više nego u 2018, i one količinski imaju učešće od 35%.

Drogerije beleže najveći rast prodaje, kada poredimo 2019. godinu sa prethodnom godinom. Male prodavnice kako numerički, tako i kada posmatramo promenu vred-nosne prodaje, beleže pad. Hiper i super marketi, kao i kiosci i paviljoni, beleže naj-manji rast vrednosne prodaje ukoliko uporedimo 2019. sa godinu dana pre.

Nielsen kontinuirano prati kretanje više od 100 pre-hrambenih kategorija i nešto više od 80 neprehrambenih kategorija.

Najprodavanije kategorije

Top 10 prehrambenih kate-gorija, po vrednosnoj prodaji su: alkoholno pivo, gazirani

sokovi, mlevena kafa, mesni proizvodi spremni za jelo, jogurt, biskviti, sir, čokolad-ne table, negazirana voda i sladoled. Najveći vrednosni rast beleži negazirana voda od 10%, slede čokoladne table sa 5,7%.

Kada posmatramo nepre-hrambene kategorije, top 10 kategorija po vrednosnoj prodaji su: deterdženti za veš, toalet papir, pelene za bebe, dezodoransi, šamponi, omekšivači za veš, higijenski ulošci, farbe za kosu, paste za zube i gelovi za tuširanje. Najveći vrednosni rast, u poređenju sa 2018. godinom, imaju farbe za kosu od 9%, slede omekšivači za veš sa rastom od 6%.

Velika većina nepre-hrambenih kategorija u 2019. beleži rast vrednosne prodaje u poređenju sa istim periodom prošle godine. Kategorije koje beleže pad

vrednosne prodaje su sred-stva za skidanje šminke oko očiju, sredstva za skidanje fleka, sredstva za održavanje površina u domaćinstvu, električne četkice za zube, deterdženti za ručno pranje sudova.

Što se prehrambenih ka-tegorija tiče, pad vrednosne prodaje beleži ledeni čaj, mešovito pakovanje keksa, šampanjac, pasterizovano mleko, ulje.

Kupovina tokom pandemije

U ukupnoj prodaji velikih maloprodajnih lanaca, koji čine više od polovine uku-pne maloprodaje proizvoda lične potrošnje u Srbiji, zabeležili smo rast prodaje od 61% u trećoj, i 43% u četvrtoj nedelji marta, u odnosu na iste nedeljne periode prošle godine. Veliki trgovinski lanci zabeležili su, u proseku 61% veću pro-daju robe široke potrošnje tokom treće nedelje marta u poređenju sa prodajom iste sedmice prošle godine.

Iako je drugu nedelju na-kon izbijanja virusa u Srbiji, odnosno u trećoj nedelji marta, u periodu od 16 do 22. marta, Vlada uvela do-datne mere zaštite sa ograni-čenom mogućnošću kretanja i odlaska u maloprodajne lance, prodaja u trgovinskim lancima pokazuje značajan porast u odnosu na isti peri-od prošle godine.

U odnosu na ukupnu pro-daju i gledano po grupama kategorija, kao i po pojedi-nim uže definisanim katego-rijama proizvoda, moderni maloprodajni lanci beleže rast prodaje nekih kategorija


čak i više od 700%.

Ukoliko pričamo o gru-pama takozvanih super kategorija, dugotrajne namirnice zabeležile su rast prodaje od 101% u trećoj, odnosno 84,8% u četvrtoj nedelji marta, proizvodi za zaštitu zdravlja 96,4%, od-nosno 89,1%, proizvodi za domaćinstvo 96%, odnosno 66,3%, proizvodi za bebe 80,9%, odnosno 54,5%, smrznuti proizvodi 67,5%, odnosno 62,3%, proizvo-di za ličnu zaštitu 59,6%, odnosno 27,7%, sveža hrana 41,5%, odnosno 42,2%, hra-na za kućne ljubimce 39,4%, odnosno 36,6%, alkoholna i bezalkoholna pića 37,5%, odnosno 12%, konfekcija i grickalice 28,8 odnosno 9,3% u trećoj i četvrtoj nedelji marta, u odnosu na period u 2019. godini.

Jedna od retkih kategori-ja proizvoda koja je imala relativan pad prodaje u ovom, u odnosu na isti period prošle godine, jesu kozmetička sredstva za automobile, što i nije iznenađujuće s obzirom na novi trend rada od kuće kao i na smanjenje intenziteta saobraćaja u posmatranim nedeljama.

Širenje korona virusa sva-kako je promenilo ponašanje ljudi, ali je u velikoj meri uti-calo i na ponašanje prilikom kupovine. Agencija Nielsen identifikovala je šest faza ponašanja kroz koje prolaze potrošači, a na koje utiče promena situacije kada je reč o virusu COVID-19. I dok su tokom

Faza 1 i Faza 2 koje su trajale od 2. do 8. marta, potrošači kupovali vrlo smi-šljeno i svesno, uz povećanu zainteresovanost za proizvode za održavanje opšteg zdravlja i proizvoda važnih za zaštitu od virusa i javnu sigurnost, kao što su maske za lice.

U Fazi 3 od 9. do 15. marta, tokom koje su evidentirani brojni slučajevi virusa, ušli smo u fazu u kojoj pravimo zalihe dugotrajnih namirnica i šireg asortimana proizvoda za zaštitu zdravlja.

Prema podacima, Faza 4 od

16. do 22. marta bila je faza pravljenja zaliha kod kuće, povećane onlajn kupovine, uz pad frekvencije poseta prodavnicama.

Tokom Faze 5 karakteri-stična je ograničena, čak i onlajn kupovina, dolazi do zabrinutosti od povećanja cena na koje može da utiče percepcija ljudi o ograniče-noj raspoloživosti zaliha.

Faza 6 je za sve građane „svetlo na kraju tunela“, faza

u kojoj je predviđen povratak ljudi u svakodnevicu, ali i faza u kojoj će ljudi veliki fo-kus staviti na svoje zdravlje,

higijenske navike, i u kojoj će dolaziti do stalnih promena u lancu snabdevanja, uz zna-čajan fokus na e-trgovinu.

Trend prodaje po kanalima prodaje

Nielsen retail audit se zasniva na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku prodajnih mesta, izabranih tako da budu reprezentativni za kanale prodaje koji se prate. Ista prodajna mesta se popisuju na mesečnom ili dvomesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe, beleže obavljene nabavke u proteklom periodu, kao i maloprodajne cene, a sve to uz pomoć hand held terminala. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti maloprodaje, kao i ostalih podataka značajnih za proizvođače, distributere i prodavce. Kanali prodaje koji su uključeni u analizu kategorije su hiper/supermarketi, velike i srednje prodavnice, male prodavnice i drogerije. Nielsen panel maloprodaje ne uključuje benzinske stanice, diskontne trgovine, Cash & Carry objekte i apoteke.

www.fmcg-brandforum.com

Generalni direktor: Jan-Willem Dockheer

Potpredsednik operacija i lanca snabdevanja : Miloš Jauković

Potpredsednik sektora za komercijalne poslove: Wim Maris

Godina osnivanja u Srbiji: 2004.

Broj objekata: 444Broj planiranih novih objekata do kraja godine: 12

Asortiman

Tempo Maxi Shop&Go

Broj SKU-a/artikala po

formatu25.075 13.868 5.792

DELHAIZE SERBIA d.o.o.

Broj objekata prema formatima

VojvodinaBeogradZapadna SrbijaJugoistočna Srbija

56

304

Vovjodina 56

Beograd 304

Centralna i zapadna Srbija 58

Južna i istočna Srbija 26

UKUPNO 444

Zdraviji/organski kutak

Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti

Kartica lojalnosti za kupce

Online prodaja

Liflet

Zajedno donosimo svežu inspiraciju za bolji život

O kompaniji:Delhaize Serbia je ponosna članica međunarodnog trgovinskog lanca Ahold Delhaize, koji poslujući na tri kontinenta, nedeljno uslužuje više od 50 miliona zadovoljnih kupaca širom sveta. Kompanija kontinuirano radi na proširenju asortimana, podizanju kvaliteta, unapređenju receptura i dizajna sa jasnim planom razvoja. Poslujući kroz Maxi, Tempo i Shop&Go prodavnice, sa skoro 13.000 zaposlenih, Delhaize Serbia na mesečnom nivou uslužuje više od 1,2 miliona kupaca, na 444 lokacija širom zemlje. Moderan Distributivni centar kompanije smešten je se na 33km od Beograda, u Staroj Pazovi.

58 26

Broj zaposlenih (na dan 31.12.2019.) 12.671

Odnos domaće i uvežene robe (u procentima)domaća 89

roba iz uvoza 11

Jurija Gagarina 14, 11070 Beograd, Srbija

Kontakt telefon: 011 715 3400Kontakt E-mail: [email protected]

Web Stranica: www.maxi.rsFacebook: /Maxi.Srbija/ /Tempo.Srbija/ /shopandgosrbija/

Instagram: /maxi_srbija/ /shopandgosrbija/

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazati u procentima od ukupnog broja ulistanih proizvoda) 15

vrednosno/prodaja (iskazano u procentima od total prodaje u rsd) 33



Generalni direktor: Violeta Kovačević

Direktor prodaje: Lazar Marković

Direktor marketinga: Nataša Pavlović

Godina osnivanja u Srbiji: 2002

Broj objekata: 323

Broj planiranih novih objekata do kraja godine: 17

Asortiman

Hipermarket>1500m2

Supermarket301-1500m2

Velika trgovina101-300m2

Srednja trgovina

40-100m2Mala trgovina

>40m2


formatu21.893 9.242 4.880 3.111 -

MERCATOR-S d.o.o.



106

85

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina40-100m2

Mala trgovina>40m2

Vovjodina 9 49 47 1 0

Beograd 8 37 31 8 1Centralna i

zapadna Srbija 8 22 18 0 0Južna i istočna

Srbija 11 28 41 4 0

UKUPNO 36 136 137 13 1 323

Zdrav/organski kutak

Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

O kompaniji:Ako bismo želeli ukratko da prikažemo sedam decenija Mercatorovog poslovanja, mogli bismo reći da se kompanija, od malog veletrgovca, razvila u najveći maloprodajni lanac u jugoistočnoj Evropi. Daleke 1949. godine, kada je osnovano preduzeće Živila Ljubljana, prethodnik Mercatorovog poslovnog sistema, imalo je samo 36 zaposlenih koji su u tom trenutku prodavali 40 vrsta proizvoda. Gradeći biznis na stabilnim osnovama i stvarajući tim na zajedničkim vrednostima, Mercator Grupa je danas izrasla u kompaniju koja zapošljava više od 20.000 ljudi, posluje na četiri tržišta, i na svojim policama ima više od 40.000 proizvoda. Kompanija Mercator-S je deo Mercator Grupe i jedan je od najvećih maloprodajnih lanaca na tržištu Srbije. U mreži, koja pokriva gotovo 80 gradova i mesta širom zemlje, kompanija ima 285 IDEA prodavnica, 36 Roda marketa, dva moderna Mercator hipermarketa, četiri Velpro centra i jedan HoReCa centar namenjen ugostiteljima. Mercator-S je u grupi od 10 najvećih kompanija u Srbiji, i ima gotovo 8.000 zaposlenih, koji svakog dana usluže i do 300.000 zadovoljnih potrošača.

48 84


Odnos domaće i strane robe (u procentima)domaća 70

strana 30

Temerinski put 50, 21000, Novi Sad

Kontakt telefon: 011 2202 600Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.mercator.rsFacebook: /IDEASrbija/ /roda.rs/ /MercatorCentar/

Instagram: /ideasrbija/ /mercator_centar/ /hipermarket_bg/ /hipermarket_ns/

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazano u procentima od ukupnog broja zalistanih proizvoda) 3


Prodaja u RSD(u milionima)

2019. 2018. 2017.

81.598 82.768 88.937



Generalni direktor: Obrad Popović

Direktor prodaje:

Direktor marketinga:


Broj objekata: 692


Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu - 6.000 3.000 1.500 -

DOMAĆI TRGOVAČKI LANAC d.o.o.



340

0

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 0 42 148 150 0



Srbija 0 27 23 83 0

UKUPNO 0 87 227 378 0 692


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

O kompaniji:Domaći trgovački lanac je asocijacija domaćih trgovačkih maloprodajnih lanaca, osnovana početkom 2011. godine, koja objedinjuje 13 trgovačkih preduzeća sa više od 690 maloprodajnih objekata na celoj teritoriji Republike Srbije. Osnovni ciljevi osnivanja DTL su i ostvareni u prethodnih devet godina postojanja: uspostavljanje fer i partnerskih odnosa sa dobavljačima, razvoj sopstvene robne marke, zajednički uvoz, jedinstveni marketinški nastup.Udruženim snagama, članice DTL nastoje da kvalitetnom uslugom, širokim asortimanom i pristupačnim cenama zadovolje sve potrebe potrošača.Maloprodajni objekti članica DTL, sa prepoznatljivim asortimanom koji čine kako nacionalni brendovi, tako i proizvodi lokalnih i regionalnih proizvođača, porodičnih gazdinstava, postali su tokom godina sinonim za dostupne i ugodne trgovine iz komšiluka u kojima potrošači mogu da obave svoje svakodnevne kupovine po pristupačnim cenama. Sa više od 6.500 zaposlenih, DTL značajno doprinosi razvoju socijalnih programa kao i podizanju svesti o društvenim vrednostima.Kroz donatorsku pomoć, DTL je podržao više humanitarnih projekata i želja nam je da u narednom period, kroz humanitarni rad, svoje akcije usmerimo ka razvoju lokalne zajednice.

219 133



strana 20

Milutina Milankovića 23, 11070 Novi Beograd

Kontakt telefon: 011 220 1623Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.dtl.rsFacebook: Domaci Trgovacki Lanac DTLInstagram:




Naše robne marke

D T L Č L A N I C ED T L Č L A N I C ED T L Č L A N I C E


Generalni direktor: André Rinnensland

Direktor prodaje: Dušan Čolović

Direktor marketinga: Jelena Drača


Broj objekata: 9

Broj planiranih novih objekata do kraja godine: -

Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu 30.000 4.000 - - -

METRO Cash & Carry Srbija



2

3

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 1 1 0 0 0



Srbija 1 1 0 0 0

UKUPNO 6 3 0 0 0 9


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Vaš uspeh je naš posao

O kompaniji:Kompanija METRO Cash & Carry Srbija, deo je vodeće međunarodne veleprodajne kompanije METRO AG, specijalizovane za profesionalne potrebe hotela, restorana, ugostitelja i samostalnih trgovaca i preduzetnika. Kompanija posluje na tržištu Srbije punih 15 godina i ima više od 1200 posvećenih i iskusnih profesionalaca iz oblasti nabavke, prodaje, logistike, odnosa sa kupcima, komercijale i dostave robe. Osim radnji u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Požarevcu, Šapcu, Novom Sadu i Paliću, u Srbiji posluje i jedinstveni METRO HoReCa Centra, koji predstavlja centar mnogobrojnih edukativnih i inovativnih događaja iz oblasti ugostiteljstva i gastronomije. Kompanija godinama unazad predstavlja pouzdanog partnera malim i srednjim preduzećima i jedan je od najvećih partnera HoReCa sektora u Srbiji, zahvaljujući izuzetnom asortimanu domaćih i svetskih proizvoda, neizostavnih u ugostiteljskoj ponudi Srbije.

2 2


Auto put za Novi Sad 120, 11080 Zemun, Beograd

Kontakt telefon: 011 3777 400Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.metro.rsFacebook: www.facebook.com/MetroCashCarrySrbija

Instagram: www.instagram.com/metro_horeca_srbija




VAŠ USPEHJE NAŠ POSAO

15GODINA


Izvršni direktor: Nikola Cvijanović [email protected]

Direktor maloprodaje: Rajko Tetičković[email protected]

Direktor komercijale: Tatjana Branković[email protected]

Direktor marketinga: Olivera Ćirković[email protected]

Godina osnivanja u Srbiji: 1990.Broj objekata: 156Broj planiranih novih objekata do kraja godine: 10

UNIVEREXPORT GRUPA



146

10

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2




Srbija 0 0 0 0 0

UKUPNO 2 58 69 21 6 156


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Naše najbolje

O kompaniji:Univerexport je najveći domaći trgovinski lanac za sedištem u Novom Sadu. Kompanija je počela sa radom davne 1990 godine, da bi u godinama i decenijama koje slede od male porodične firme sa 4 zaposlena postala deo Grupe Univerexport koju pored kompanije Univiverexport čine i trgovinski lanac sa severa Vojvodine – Trgopromet, kao i mesna industrija iz Bačke Palanke AD Bačka. Univerexport u svom portfoliju ima i sopstvenu proizvodnju:pršut domaćinstva Vučurević – sušen na svežini prirodnog vazduha i od pažljivo odabranih svinja, vino Vučurević – oranž i crveno, organski proizvodi pod brendom Organa uzgajani na preko 50 hektara organske zemlje u Liparu – brašno, ulje, krompir i luk, sveže meso i delikates sa farme i mesne industrije Bačka od domaćih svinja, nikad uvezeno ni zamrzavano, a i proizvode brenda Naše najbolje, Baš Baš i Daj Daj – robne marke Univerexport-a, od kojih je brend Bašbaš nosilac priznanja „Top Serbian Brands“ u kategoriji Najbolji brend široke potrošnje – trgovinska robna marka. Univerexport danas ima 156 prodajnih objekata koje se nalaze u Vojvodini i Beogradu sa okolinom. Poseban fokus je na širenju mreže naših maloprodajnih objekata u Beogradu, kojih za sada ima 10 (Vračar, Mirijevo, Novi Beograd, Dorćol, Banjica, Zvezdara) sa tendencijom širenja na ovom delu tržišta.

0 0


Sentandrejski put 165, Novi Sad

Kontakt telefon: 021 4870 200Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.univerexport.rs Facebook: www.facebook.com/UniverexportInstagram: www.instagram.com/nasenajbolje

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazano u procentima od ukupnog broja zalistanih proizvoda)



2019. 2018. 2017.

23.603 22.136 20.188

*Univerexport i Trgopromet



Generalni direktor: Ivan Šuleić[email protected]

Direktor prodaje: Miloš Milić[email protected]

Direktor marketinga: Mila Ćurč[email protected]



Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu10.000 7.500 4.000 - -

PTP DIS



3

11

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 3 0 0 0 0



Srbija 8 2 2 0 0

UKUPNO 18 12 2 0 0 32


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Kupićeš više

O kompaniji:Kompanija DIS uspešno posluje na tržištu Srbije duže od 29 godina. U cilju pružanja najbolje ponude i uslova kupovine našim potrošačima, od nastanka gradimo odnos poverenja i poštovanja sa našim dobavljačima i poslovnim partnerima. Zbog toga nas prepoznaju kao stabilnu kompaniju i sigurnog saradnika koji drži datu reč.Kao najveći domaći trgovinski lanac i jedna od vodećih retail kompanija u Srbiji čija prodajna mreža broji 32 marketa, naša kompanija svojim odgovornim odnosom prema potrošačima, zaposlenima, radnom okruženju u samoj kompaniji, tržištu i životnoj sredini, konstantno unapređuje standarde poslovanja u domenu retail industrije Srbije.Iz godine u godinu nastavljamo da stremimo ciljevima koje smo postavili pre skoro tri decenije – očuvanju tradicionalnih vrednosti, poštovanju date reči prema našim partnerima, ispunjavanju želja naših potrošača i neprestanom razvoju, unapređivanju i širenju svih sektora poslovanja.

6 12

Broj zaposlenih (na dan 31.12.2019.) 1327


strana 27

Bulevar Oslobođenja 1b, Krnjevo

Kontakt telefon: 026 330 100 Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.dis.rsFacebook: www.facebook.com/dis.krnjevo

Instagram: www.instagram.com/dis_market_srbija/


vrednosno/prodaja (iskazano u procentima od total prodaje u rsd) -


2019. 2018. 2017.

20.102 19.506 21.307



Generalni direktor: Goran Kovačević

Direktor za komercijalne poslove: Nikola Novković

Direktor za opšte i finansijske poslove: Dragan Ranisavljević


Broj objekata: 191


Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu- 4.800 3.800 3.100 -

GOMEX d.o.o.



153

7

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 0 13 120 20 0



Srbija 0 2 2 0 0

UKUPNO 0 17 152 22 0 191


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Šešir nakrivi lakše se živi

O kompaniji:Gomex d.o.o. je trgovinska kompanija sa sedištem u Zrenjaninu. Rezultati postignuti od osnivanja 1995. godine svrstali su nas u regionalne lidere u oblasti veleprodaje i maloprodaje robe široke potrošnje. Naše radnje su raspoređene na teritoriji Vojvodine, a otvaranjem objekta u Šapcu otpočeli smo širenje prodajne mreže u centralnoj Srbiji. Trenutno u sastavu našeg trgovinskog lanca posluje 191 maloprodajni objekat, sa prosečnom veličinom 250 m². Lokacije radnji su veoma atraktivne i birane su tako da budu u neposrednom komšiluku potrošača.Poslujemo u skladu sa najsavremenijim evropskim standardima, čija primena omogućava pružanje najbolje moguće usluge potrošaču, od izbora artikala do povoljnih cena.Nesmetan tok robe i povećana efikasnost unutar kompanije zasnovani su na postojanju četiri moderna distributivna centra. Jedan pokriva distribuciju u objekte u Vojvodini, drugi u mačvanskom regionu i delu Srema, treći (rashladni) bavi se distribucijom mesa, a četvrti je za sveže voće i povrće.

27 4



strana 43

Miletićeva 27a, 23000 Zrenjanin

Kontakt telefon: 023 315 02 30Kontakt E-mail: [email protected]

Web Stranica: www.gomex.rsFacebook: www. facebook.com/Gomex.doo

Instagram: www.instagram.com/gomex_trgovina/




2019. 2018. 2017.

14.295 12.988 11.732


ANALIZA


GFK

FMCG maloprodaja iz ugla potrošnje domaćinstava Zbirno tržišno učešće 10 vodećih maloprodajnih lanaca se uvećalo i u 2019. je iznosilo oko 46%. U poređenju sa zemljama u regionu, ovo je približno nivou koji je zabeležen u Bugarskoj, ali i dalje dosta daleko od drugih zemalja Evropske Unije - kao što su Slovačka, Austrija, Češka, Mađarska i Hrvatska - gde se u 10 vodećih lanaca generiše više od 70% FMCG potrošnje domaćinstava

G odina 2019. je bila izazovna za FMCG trgovce u Srbiji, u okol-nostima kada je krajem

2018. još jedan veliki igrač pojačao konkurenciju na trži-štu. Tokom 2019. zabeležene su promene kako u ponašanju kupca tako i u relevantnosti maloprodajnih kanala. Kupci su, u odnosu na prethodnu godinu, nešto ređe odlazili u kupovinu, dok im je prosečna vrednost korpe bila nešto veća - u konačnom bilansu, potrošnja domaćinstava je blago uvećana.

Očekivano, rastom uče-šća diskontnih lanaca ostali

Autor: Dalibor MinićSenior Research ConsultantConsumer Panel Services, GfK

maloprodajni formati ostali su uskraćeni za deo prihoda, a najviše su pogođeni lokalni supermarketi i minimarketi, tradicionalne i specijalizovane prodavnice, kao i pijace - da-kle, fragmentirani deo tržišta maloprodaje.

Značaj promocija beleži pad

Zbirno tržišno učešće 10 vodećih maloprodajnih lanaca se uvećalo i u 2019. je iznosilo oko 46%. U poređenju sa zemljama u regionu, ovo je približno nivou koji je zabe-ležen u Bugarskoj, ali i dalje dosta daleko od drugih zema-lja Evropske Unije - kao što su Slovačka, Austrija, Češka, Mađarska i Hrvatska - gde se u 10 vodećih lanaca generiše

više od 70% FMCG potrošnje domaćinstava.

Značaj promocija kod kupa-ca u Srbiji je zabeležio blagi pad, dok je evidentan porast učešća trgovačkih marki, koje su međutim i dalje na nivou znatno nižem nego što je to slučaj na razvijenijim tržišti-ma.

Niska lojalnost trgovačkim lancima

Poseban aspekt u potrošnji domaćinstava predstavlja lojalnost kupaca trgovačkim lancima, predstavljena pro-centualno, udelom potrošnje koju kupac nekog lanca ostavi u tom lancu, u odnosu na njegovu ukupnu potrošnju u svim ostalim prodavnicama. U

Srbiji je lojalnost kupaca trgo-vačkim lancima generalno ni-ska. Za deset vodećih lanaca u zemlji (Maxi, Idea, Lidl, Roda, Tempo, Dis, Univerexport, Gomex, Aman, Shop&Go) ona na godišnjem nivou u proseku iznosi oko 9%. Ovo znači da kupci jednog lanca u proseku potroše u tom lancu samo 9% od svoje FMCG potrošnje, dok preostalih 91% potroše u drugim radnjama. Na mesečnom nivou je ovaj prosek nešto veći i iznosi oko 18% (na nivou pojedi-načnih lanca varira između 11% i 25%), zbog toga što na kraćem analiziranom periodu bude obuhvaćen manji broj nisko lojalnih kupaca.

Sve ovo jasno ukazuje da među vodećim trgovcima po-


ANALIZA


stoji prostor za rast baziran na povećanju lojanosti postojećih kupaca. Za ovo je, pre svega, potrebno utvrditi koje su to kategorije u kojima jedan ma-loprodajni lanac dostiže viso-ku, a u kojima nisku lojalnost, s obzirom na to da na nivou pojedinačnih kategorija ova cifra varira od 4% do 76%.

Promene u ponašanju kupaca u svetlu pandemije

U prvoj polovini 2020. godine, u svetlu krize izazvane pandemijom novog korona virusa, desile su se i promene u ponašanju kupaca, što se uostalom odrazilo i na same trgovce. Ukupna potroš-nja domaćinstava je znatno uvećana, i to kroz veliki rast prosečne vrednosti korpe, dok se u kupovinu odlazilo znatno ređe nego u istom periodu prethodne godine. Male lokalne prodavnice su format koji je najviše profiti-rao u ovakvim okolnostima, ali su i drugi formati beležili izražen rast. Najpogođenije su bile pijace, koje su jedini format koji je tokom kriznog perioda zabeležio negativan trend u odnosu na prethodnu godinu. Bitno je pomenuti i online kupovine, kao kanal koji je regrutovao veliki broj novih kupaca, međutim udeo ovog maloprodajnog kanala u ukupnoj vrednosti FMCG tržišta je i dalje na veoma niskom nivou.

Navedene promene usko su povezane sa ograničenom mobilnošću kupaca tokom perioda karantina, čemu u prilog ide i povećana lojal-nost trgovačkim lancima tokom krize, kao i činjenica da je sa ukidanjem vanrednih mera početkom maja kupov-no ponašanje domaćinstava u Srbiji počelo da pokazuje izvesne znake povratka na uobičajenu dinamiku potroš-nje, koja je bila prisutna pre COVID-19 krize.

O istraživanju:GfK Panel domaćinstava je standardizovano istraživanje koje u Adria regiji neprekid-no traje duži niz godina (u Hrvatskoj od 2000. godine, u Srbiji od novembra 2002. a u BiH u periodu 2004-2012). U centru pažnje je merenje potrošnje oko 125 proizvod-nih kategorija na reprezentativnom uzorku domaćinstava. Podaci se prikupljaju uz pomoć pametnog telefona i SmartScan mobilne aplikacije. Ova metodologija meri potrošnju robe široke potrošnje koja se konzumira u samom domaćinstvu i pokriva kupovinu u svim kanalima distribucije. Proizvodi koji se potroše van domaćinstva nisu predmet ovog istraživanja.

O GFK:GfK je pouzdan izvor najznačajnijih informacija o tržištu i potrošačima, koji omogućavaju našim klijentima da donesu sveobuhvatnije odluke. Više od 13,000 eksperata u marketinškim istraživanjima kombinuje svoju strast sa 80 godina GfK iskustva u proučavanju podataka. Ovo omogućava GfK da poveže ključna globalna saznanja sa lokalnim specifičnostima u više od 100 zemalja. Koristeći inovativne tehnologije i naučni pristup, GfK pretvara obimne podatke u suštinske podatke, čime omogućava svojim klijentima da unaprede konkurentnost i obogate iskustva i izbor potrošača.

Obezbedite svoje mesto u ediciji:

ym Distribucija robe široke potrošnjeym Skladištenje robeym Transportym Izrada specijalizovanih softverskih rešenjaPozivamo vas da se predstavite u ovom sveobuhvatnom i vrednom B2B pregledu logističko-distributerske mreže u FMCG industriji na teritoriji Srbije, koje dolazi direktno na ruke donosioca odluka u trgovačkim lancima i proizvođača na teritoriji Srbije.

Za oglašavanje u ovom izdanju važi poseban cenovnik

Vodič: Distribucija i logistika

SRBIJA 2020

SPECIJALNO IZDANJE- OKTOBAR 2020

Predstavite svoje usluge iz oblasti:ym Carinjenje ym Špedicijaym Logistikaym Oprema

m tiraž: 6.000 primerakam distribucija: poštom, na ruke donosioca odlukam namenjeno proizvođačima, trgovcima i pratećoj industriji

Dejan Novosel [email protected]: 011 41 41 100

Bojan Đurović [email protected]: 011 41 41 100

ym 100 + stranaym 150 + kompanija

ym 20 + analiza tržišta i stručnih tekstova


Generalni direktor: Alexandra Olivera Korichi Vesna Stojanović

Direktor prodaje: Alexandra Olivera Korichi Vesna Stojanović

Direktor marketinga: Predrag Petrović


Broj objekata: 103Broj planiranih novih objekata do kraja godine: -

Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu- 14.000 14.000 - -

dm drogerie markt d.o.o.



24

50

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2




Srbija 0 10 3 0 0

UKUPNO 0 66 37 0 0 103


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Tu sam čovek, tu kupujem

O kompaniji:dm drogerie markt je najveći drogerijski lanac u Evropi koji trenutno posluje u 13 zemalja širom Evrope, sa mrežom rasprostranjenom na 3.668 prodajnih objekata i više od 62.000 zaposlenih, koji je u prethodnoj poslovnoj godini imao rast prometa na 11,2 milijarde EUR.Kompanija dm zaokružila je jubilarnu 15. godinu poslovanja u Srbiji sa zabeleženim rastom od 21,9% i ostvarenim prometom od 13,3 milijarde dinara, i to zahvaljujući zalaganju oko 1.000 zaposlenih.Sa asortimanom oko 14.000 proizvoda, dm drogerije važe kao mesto kupovine svega na jednom mestu, od segmenta lepote, prirodne kozmetike, organske hrane, lične higijene, do proizvoda za domaćinstvo i negu beba. Pored toga, dm je jedan od najvećih ponuđača privatne robne marke na tržištu Srbije, sa skoro 4.000 proizvoda.Nižući uspešne poslovne rezultate, kompanija nastoji da na svakom koraku ulaže u zajednicu u kojoj posluje i živi, te je u protekloj poslovnoj godini kroz različite humanitarne projekte donirala više od pet miliona dinara u novcu i robi. Osim toga, dm konstantno radi na ulaganju u svoje zaposlene kroz stalnu podršku, tržišno atraktivne zarade i mnoštvo dodatnih benefita i time neguje epitet poželjnog poslodavca.

16 13



strana 89

Bulevar Mihajla Pupina 181, Novi Beograd

Kontakt telefon: 011 2062 900Kontakt E-mail: [email protected]

Web Stranica: www.dm.rsFacebook: www.facebook.com/dmdrogerije.Srbija

Instagram: www. instagram.com/dm_srbija




2018/2019. 2017/2018. 2016/2017.

13.261 10.874 8.413

*

*babybonus

* Poslovna godina traje od 01.10. do 30.09. sledeće godine


MOJE MESTO ZA SVE ŠTO MI TREBA!∙Za samo 60 minuta na vašoj adresi

∙Preko 800 proizvoda u ponudi∙Poručite putem Glovo aplikacije ili online na glovoapp.com

∙Dostupno u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Pančevu


Generalni direktor: Dimitrije Stojanović

Direktor prodaje: Slobodanka Kuzman

Marketing menadžer: Dalija Selić


Broj objekata: 63


Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu- 8.069 5.803 4.254 -

DOMAĆA TRGOVINA d.o.o.



6

56

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 0 2 3 1 0



Srbija 0 0 0 0 0

UKUPNO 0 12 32 19 0 63


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Miriše na bolje

O kompaniji:Aroma predstavlja lanac maloprodajnih objekata u sklopu kojih nudi odabrani asortiman robe široke potrošnje, kako domaćih, tako i stranih proizvođača. Njihov put počinje u septembru 2012. godine otvaranjem prvog Aroma marketa sa prepoznatljivo različitim asortimanom, toplim ambijentom i komšijskom uslugom uz obećanje da sve ono što je svakodnevna potreba kupaca može da se nađe u Aromi. I ne samo to već i niz proizvoda za koje možda i niste znali gde da nađete.Kroz godine, Aroma marketi su evoluirali, ali je nešto ipak ostalo isto - prepoznatljiv duh modernog i drugačijeg uz viziju Arome kao komšijske urbane prodavnice. Upravo iz ove vizije se izrodio i koncept prodavnica koji neguje jedinstvenost i diše zajedno sa svojim kupcima – svaka Aroma poseduje vizuelni identitet karakterističan za deo grada u kome se nalazi, svaka ima jedinstvenu ilustraciju koja dočarava atmosferu koju živi i svaka je tu da pruži dobar doživljaj kupovine.Danas, sa 63 radnje i restoranom, nastavljaju sa daljim rastom i razvojem. Novi koncept spajanja restorana i prodavnice treba da pruzi novu udobnost kupovine. Ono čime se vode jeste - svesni smo potreba kupaca, trudimo se da izađemo u susret, osluškujemo i reagujemo.

1 0


Odnos domaće i strane robe (u procentima)domaća 97,4

strana 2,6

Patrijarha Dimitrija 12d, 11 000 Beograd

Kontakt telefon: 011 228 11 49Kontakt E-mail: [email protected]

Web Stranica: www.aromamarketi.rsFacebook: www.facebook.com/aromamarketisrbija/

Instagram: www.instagram.com/aroma_marketi/

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazano u procentima od ukupnog broja zalistanih proizvoda) 3,7

vrednosno/prodaja (iskazano u procentima od total prodaje u rsd) 5,3


2019. 2018. 2017.

6.449 5.738 4.136


Aroma_Oglas_A4_210x297mm.indd 1 7/20/20 12:25 PM


Generalni direktor: Marc Ernest Garofani

Direktor prodaje: Danilo Đonić

Direktor marketinga: Maja Kosić Vučković



Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu32.000 16.000 - - -

VEROPOULOS



0

7

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 0 0 0 0 0



Srbija 0 0 0 0 0

UKUPNO 6 1 0 0 0 7


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Kvalitet iznad cena

O kompaniji:Priča o porodičnoj firmi Veropoulos počinje 20-ih godina XIX veka u Smirni, poznatom trgovačkom centru, gde Panajotis Veropoulos postavlja temelje svog trgovačkog biznisa. Godine 1973. u mestu Peristeri stari gradski bioskop preuređen je u prvi supermarket porodice Veropoulos, a nakon nekoliko meseci, desetak kilometara udaljen od Atine, otvoren je i drugi. Od tog trenutka počinje uspon jedne od najuspešnijih porodičnih kompanija u ovom delu Evrope.Veropoulos kompanija počinje svoju priču u Srbiji 2002. U decembru te godine, na površini prodajnog prostora većoj od 2000 m2, otvoren je prvi supermarket. U sastavu kompanije Veropoulos posluju formati Super Vero i Jumbo.Danas, kompanija ima više od dva miliona zadovoljnih kupaca, više od 450 zaposlenih i više od 15.000 m2 prodajnog prostora.To je društveno odgovorna kompanija koja svojim delovanjem pokazuje da je moguće biti uspešan u poslovnom svetu, a istovremeno biti aktivan u procesu oblikovanja ekonomski i socijalno stabilnog srpskog društva.

0 0



strana 25

Milutina Milankovića 86a, 11070 Novi Beograd

Kontakt telefon: 011 3119 111Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.supervero.rsFacebook: www.facebook.com/Super.Vero.SrbijaInstagram: www.instagram.com/superveroserbia

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazano u procentima od ukupnog broja zalistanih proizvoda) 0,3

vrednosno/prodaja (iskazano u procentima od total prodaje u rsd) 0,3


2019. 2018. 2017.

5.395 5.550 5.433



Generalni direktor: Krunic [email protected]

Direktor komercijale i marketinga:

Ilić [email protected]

Direktor maloprodaje: Tadić Duš[email protected]



Asortiman

Hipermarket>1500m2



Srednja trgovina


>40m2


formatu- 6.800 3.800 - -

MEDIUS d.o.o.



3

22

Hipermarket>1500m2




Mala trgovina>40m2

Vovjodina 0 3 0 0 0



Srbija 0 0 0 0 0

UKUPNO 0 11 14 0 0 25


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Centar dobre kupovine

O kompaniji:Medius je lokalni trgovinski lanac koji se bavi prodajom robe široke potrošnje, kroz mrežu maloprodajnih objekata i veleprodaju, u regionu Srema. Centrala firme smeštena je u Novoj Pazovi, ulica Četvrta industrijska 12. Kompanija je osnovana septembra 1994. godine, u Novoj Pazovi. Trenutno, u sastavu našeg trgovinskog lanca posluje 25 maloprodajnih objekata i zapošljavamo više od 420 radnika.Medius, kao dobar komšija, posebnu pažnju posvećuje potrebama i zadovoljstvu svojih potrošača. Centar dobre kupovine pozdrazumeva - komfornost objekata, širok asortiman ponude, kvalitet, svežinu i poverenje.Medius mesara, kao posebno pravno lice, posluje od 2016. godine i zapošljava 25 radnika. Fabrika zauzima prostor od 1100 metara kvadratnih i kapaciteta 2500 tona svežeg mesa i delikatesnih proizvoda na godišnjem nivou. Najpoželjniji proizvodi Medius mesare, kod naših potrošača, su: pazovačka roštiljska kobasica, dunavska salama, sremački kulen, dimljena pečenica i naravno neizostavni, omiljeni čvarci.

0 0


Četvrta industrijska 12,23330 Nova Pazova

Kontakt telefon: 022 323 590Kontakt E-mail: [email protected] Stranica: www.medius.rsFacebook: www.facebook.com/medius.supermarketi/

Instagram: www.instagram.com/medius.supermarketi

Udeo PL-a u celokupnom asortimanu %numerički (iskazano u procentima od ukupnog broja zalistanih proizvoda) -

vrednosno/prodaja (iskazano u procentima od total prodaje u rsd) -


2019. 2018. 2017.

3.496 3.333 3.137


ANALIZA


IPSOS

Kupovne misije stanovništva Dinamika velikih kupovina se bitno ne menja u proteklim godinama i u poslednjem snimku konstatujemo da 77,6% kupaca ovu vrstu kupovine obavlja u rasponu od jednom nedeljno do jednom mesečno, a najčešće dva do tri puta mesečno, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodni snimak

N ešto manje od 85% domaćih kupaca odla-zi u manje nabavke, a žene su češće zaduže-

ne za tu vrstu kupovina.

Karakteristično, dnevno snabdevanje domaćinstava se i dalje obavlja u tipičnom rasponu od dva do tri puta ne-deljno, do jednom ili više puta dnevno, i tu su uočljive blage

tendencije preraspodele u di-namici u korist dva do tri puta nedeljno. Takođe, primetna je ređa učestalost kupovina među muškim snabdevačima domaćinstva, dok je među že-nama dinamika ostala gotovo nepromenjena, u odnosu na prethodni snimak.

Kada je u pitanju tipično mesto obavljanja malih kupo-vina, primetno je osetno uve-ćanje broja kupaca u discount prodajnim objektima (zahva-ljujući verovatno penetraciji Lidla), kao i rast kupovina u

minimarketima i convenient stores trgovačkih lanaca, dok je učešće TT neznatno opalo.

Prosečna mala kupovina sve više teži da prevaziđe „čarob-nu“ cifru od 500 dinara, te otuda danas tek 37% kupaca potroši do 500 dinara u maloj nabavci, što je neznatan pad u odnosu na prethodni snimak.

Dinamika velikih kupovina se bitno ne menja u proteklim godinama i u poslednjem snimku konstatujemo da 77,6% kupaca ovu vrstu ku-

Autor: Aleksandra Jovanović Ipsos

povine obavlja u rasponu od jednom nedeljno do jednom mesečno, a najčešće dva do tri puta mesečno, što je neznatno povećanje u odnosu na pret-hodni snimak.

Nešto manje od polovine stanovnika Srbije radije bira i kupuje domaće proizvode nego strane/uvozne. Oko 40% potrošača ima više pove-renja u domaće proizvode, a 47% iste ciljne grupe kupo-vinom domaćih proizvoda se trudi da pomogne srpskoj privredi.

37 VODIČ KROZ MALOPRODAJU 2020 www.instore.rswww.fmcg-brandforum.com

Generalni direktor: Slobodan Lovrić, 063 562 [email protected]

Direktor prodaje: Darko Lovrić, 063 546 [email protected]

Direktor marketinga: Đorđe Tot, 025 5150 [email protected]




Asortiman Hipermarket

>1500m2Supermarket301-1500m2


Srednja trgovina


>40m2

Broj SKU-a/artikala po formatu 12.500 8.500 6.000 - -

SINAGOGA DOO

Broj objekata prema formatimaHipermarket

>1500m2Supermarket301-1500m2


Srednja trgovina

40-100m2

Mala trgovina>40m2

Vojvodina 1 4 5 0 0

UKUPNO 1 4 5 0 0 10


Pijaca

Pekara

Mesara

Gotova jela

Da kupite mnogo toga - Sinagoga

Staparski put bb, 25 000 Sombor

Kontakt telefon: 025 5150 500Kontakt E-mail: offi [email protected]

Web Stranica: www.sinagoga.co.rsFacebook: www.facebook.com/sinagoga.doo

Instagram: www.instagram.com/sinagoga.doo

Prodaja u RSD (u milionima)

2019. 2018. 2017.

4.922 4.487 4.094

Sinagoga Sombor je osnovana 1991. godine sa osnovnom delatnošću veleprodaje prehrambene robe.

Firma je porodična, a danas smo kompanija sa četiri povezana preduzeća, više od 200 zaposlenih i prihodom od 45 miliona evra.

Značajan segment poslovanja je uvoz ambalažnih papira (fluting, testliner smedji, testliner beli) za proizvodnju valovite kartonske ambalaže.U sastavu kompanije imamo proizvodnju i pakovanje proizvoda iz oblasti zdrave hrane (sve vrste pahuljica), maka, suncokreta, kikirikija kao i kompletan program začina, žitarica i dodataka jelima u pakovanjima od 5 g – 5 kg. Radimo uslužno pakovanje proizvoda privatnih robnih marki po želji kupaca iz oblasti prehrane.

Sinagoga d.o.o. Sombor - Veleprodaja i maloprodaja prehrambene robe

Samouslužne kase

Program lojalnosti


Online prodaja

Liflet

Odnos domaće i strane robe (u procentima)

domaća 70strana 30

ANALIZA


Online kupovina i dalje raste, i to za tri procentna poena, u odnosu na prethodni istraživački snimak. U ovom tipu kupovina i dalje domi-

nira odeća, obuća i modni detalji, dok su ostale kategori-je robe i usluga na nivou pret-hodog snimka. Keš plaćanja su i dalje dominantna mada

BRANDpuls je Ipsos alat za brend i marketing menadžment nudi detaljnu analizu tržišta i dubinsku analizu potrošača na velikom broju proizvodnih kategorija. BRANDpuls kombinuje tržišne indikatore s različitim tipovima podataka kao što su demografija, psihografija, kupovne navike i korišćenje medija. Podaci su dostupni za tržišta Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine.

raste i upotreba kreditnih kar-tica. Namirnice je putem on line kupovine, pre pandemije, kupovalo nešto manje od 5% potrošača.

Osoba koja se brine o funkcionisanju domaćinstva i nabavci namirnica najčešće je žena, oko 40 godina staro-sti, pripadnica generacije X, srednje ili visoko obrazovana, zaposlena, u braku i ima decu.

Ove osobe u najvećoj meri pripadaju segmentu umere-nih porodičnih ljudi. One se brinu o domaćinstvu, važna im je porodična harmonija. Vrednuju svoje slobodno vre-me koje provode najčešće u porodičnom okruženju, ređe izlaze u provod. Umereno su religiozni, i donekle tradi-cionalnih stavova, ali to nije nešto po čemu se ističu.

Rado gledaju televiziju i čitaju časopise, preferiraju smireni stil života, vole da kuvaju i isprobavaju nove proizvode. Imaju poverenja u marke proizvoda koje najče-šće kupuju. Većinu cena znaju unapred i uvek primete ako se cena promeni. O ponu-dama i akcijama se najčešće informišu na samom mestu prodaje. Samo 35% njih ne poseduje nijednu karticu lojalnosti, a među najkorišće-nijim karticama koje imaju su SuperKartica i Lilly kartica. Nešto manje od polovine menadžerki domaćinstava, pripadnica segmenta ume-renih porodičnih ljudi, kaže da uglavnom pravi spisak pre odlaska u kupovinu, ali da če-sto kupe više od planiranog.

I dalje se može konstatovati pozitivan odnos domaćih ku-paca prema PL proizvodima trgovaca, a neki od njih su već postali tradicionalno prisut-ni u svesti potrošača. Treba napomenuti da u fokus pažnje domaćih potrošača polako ulaze i PL brendovi Lidla.

Oko polovine potrošača u Srbiji smatra da je u ponudi sve veći broj veoma dobrih proizvoda privatnih robnih marki, dok trećina ciljne gru-pe sve češće kupuje tu vrstu brendova. Samostalne pekar-ske radnje i dalje predstavljaju primarni izvor snabdevanja pekarskim proizvodima za većinu domaćinstava u Srbji, ali učešće specijalizovanih pekarskih lanaca kao i pekara u sklopu trgovinskih lanaca je sve značajnije.

www.fmcg-brandforum.com*Izvor: Bisnode

AMAN

O kompaniji:Kompanija Aman d.o.o. osnovana je 1992. godine u Beogradu i od tada se bavi trgovinom i uslugama. U decembru 2010. godine otvaramo prvi od pet prodajnih objekata pod nazivom Hard diskont u kojima je izložena roba po najpovoljnijim diskontnim cenama na tržištu. U junu 2012. godine kompanija Aman preuzima lanac “SOS Marketa” sa maloprodajnom snagom od 30 objekata. Godine 2015. preuzimamo trgovinske lance Višnjica Dućani i Interex. U maju prošle godine, zvanično su preuzeli sve maloprodajne objekte, ukupno 33, Oriona iz Leskovca. Ponosni smo što smo u ovom trenutku vodeći domaći trgovinski lanac u Beogradu sa najvećom stopom razvoja od osnivanja. Danas je kompanija Aman drugi domaći prodajni lanac u Srbiji, sa 257 objekata u maloprodajnoj mreži.Za ovakav uspeh zaslužni su svi zaposleni u kompaniji, jer uspeh ne čine dobra vremena već ljudi. Zato se bavimo i dobrim međuljudskim odnosima, kako unutar kompanije tako i sa našim vernim potrošačima i poslovnim partnerima.

LILLY DROGERIE ZUA

O kompaniji:Kada smo 2003. godine osnovali Lilly drogerije želeli smo samo jedno: da našim sugrađanima, komšijama učinimo dostupnom najkvalitetniju kozmetiku, sredstva za negu tela, dečiju negu i hranu, bebi program, pomoćna lekovita sredstva, parfeme i kućnu hemiju. I posvetili smo se ostvarivanju te želje. Od 2006. godine, našim potrošačima su u okviru Lilly drogerija postale dostupne i apoteke Lilly drogerie – u kojima profesionalni farmaceuti pored saveta i besprekorne usluge mogu da ponude i veliki izbor lekova po najpovoljnim cenama.Do 2020. godine otvoreno je 193 Lilly drogerija širom Srbije od toga 192 apoteka. Lilly drogerije su danas najpopularniji lanac drogerija u Srbiji, koji dnevno usluži 60 000 kupaca.Da bismo tržištu ponudili više – pokrenuli smo i sopstvenu proizvodnju preparata kreiranih na prirodnoj bazi – a koje odlikuje odličan kvalitet i razumna cena. Danas Lilly drogerije zapošljavaju oko 2.000 ljudi i radi po standardima ISO kvaliteta.

Vinogradska 52A11271 Surčin

Telefon:011 2260 556, 2260 557, 2260 558

E-mail: [email protected] osnivanja: 1992.Broj objekata: 43Izvor: www.aman.co.rs

Ukupni prihodi (2018): 19.704.016.000 RSD*

Žorža Klemansoa 19 11000 Beograd

Telefon: 011 4130 400E-mail: [email protected] osnivanja: 2003.Broj objekata: 193Izvor: www.lilly.rsUkupni prihodi (2018) 11.713.370 000 RSD*

SRBIJA


MIKROMARKET

O kompaniji:Prvi Mikromarket počinje sa radom 03.12.1996. Nakon deset godina poslovanja na samo jednoj lokaciji, Mikromarket počinje da se širi i pravi svoju mrežu maloprodajnih objekata.Danas posluje na 134 lokacije, prvenstveno u Novom Sadu i u okolnim novosad-skim mestima Rumenka, Futog, Kisač, Sremski Karlovci, Bački Petrovac, Kulpin, Beška, Krčedin, Novi Slankamen, Bukovac, Čenej, Veternik, Čortanovci, Petrovar-adin, Kać, Budisava, Kovilj, Ruma i Dobrinci. Zapošljava više od 800 radnika.U sklopu firme posluje i veleprodaja, koja našim poslovnim partnerima pruža mogućnost povoljne kupovine.Naša misija je pružiti svakom kupcu najbolju vrednost za novac kroz dobru uslugu i zadovoljstvo kupovine. Velik asortiman robe prati nas uz slogan “Sven a jednom mestu”. Naša vizija je da budemo prepoznatljiv i omiljen trgovački lanac u regiji, poželjan poslodavac, pouzdan partner i društveno odgovorno preduzeće.

LUKI KOMERC

O kompaniji:Maloprodajna mreža naše kompanije prevashodno raširena je na teritoriji Srema, gde se pretežno nalaze prodavnice sa našom robom, ali u svakom većem mestu našim kupcima dostupni su naši supermarketi. Prodajni asortiman zaokružuje kompletna ponuda robe široke potrošnje, ali i osnovnih životnih namirnica. U okviru nekih supermarketa nalaze se i odeljci za piljarnice, u čijim rafovima je sveže voće i povrće. Kompanija posluje kroz 59 Luki supermarketa i dva objekta AD UKUS.Početak rada naše kompanije vezan je za trgovinsku delatnost, veleprodaju i maloprodaju prehrambene robe. Kako su tržišni uslovi diktirali potrebe, kompanija Luki je tako širila dijapazon svojih delatnosti držeći se svojih poslovnih načela “Kvalitet i kupac na prvom mestu”. Danas, Luki Grupa obuhvata maloprodajnu mrežu (supermarketi, salon bele tehnike, stovarište i benzinska stanica), poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju, kao i usluge.

Cara Dušana 5021000 Novi Sad

Telefon: 021 6540 105E-mail: [email protected] osnivanja: 1996.Broj objekata: 134Izvor: www.mikromarket.rsUkupni prihodi (2018): 4.800.468.000 RSD*

Slobodana Bajića 1222410 Pećinci

Telefon: 022 2436 600E-mail: [email protected] osnivanja: 1989.Broj objekata: 61Izvor: www.luki.co.rsUkupni prihodi (2018): 3.525.207.000 RSD*

Region:

VOJVODINASombor

Apatin

Kula

Bačka Topola

Odžaci

Bačka Palanka

Kanjiža

Bečej

Zrenjanin

Kikinda

Senta

Subotica

Novi Sad

RumaSremskaMitrovica

InđijaStara

Pazova

Bela Crkva

Vršac

Plandište

Kovin

Pančevo


ZAM

*Izvor: Bisnode

O kompaniji:Maloprodaja ZAM, sa sedištem u Inđiji, kao DOO postoji od 1992. Ova malo-prodaja svoj rad je započela sa jednim maloprodajnim objektom 1989, a danas poseduje 17 samouslužnih maloprodajnih objekata u kojima se obavlja prodaja robe široke potrošnje. Svi objekti smešteni su na teritoriji grada Inđije, nose na-ziv Žuti marketi, a logo maloprodaje ZAM, i njenih maloprodajnih objekata Žuti marketi, prepoznatljiv je lokalnom stanovništvu koje mu je taj naziv i dodelilo. Naime, prvi maloprodajni objekat bio je opremljen žuto-crvenom opremom. S toga su potrošači međusobno govorili da kupovinu obavljaju u „Žutom”.Pored sigurne kupovine za kupce, naše preduzeće brine i o bezbednosti zapo-slenih u radnom okruženju i pruža sve neophodne uslove za rad. Trenutno ZAM DOO zapošljava oko 180 radnika različitih profila, a najveći broj zaposlenih su trgovci po zanimanju. Maloprodaja ZAM DOO nastoji da ostvari veliko tržišno učešće putem zaračunavanja relativno niske cene proizvoda i velikim obrtom robe. U bliskoj budućnosti se planira proširenje lanca maloprodajnih objekata na teritoriju cele opštine, obuhvatajući sela u istoj - Bešku, Krčedin, Novi Slanka-men i Nove Karlovce.

Železnička 4022320 Inđija

Telefon: 022 558 719E-mail: [email protected] osnivanja: 1992.Broj objekata: 17Izvor: www.zutimarketi.rsUkupni prihodi (2018): 1.658.922.000 RSD*

COCKTA

O kompaniji:DOO Cockta, društvo sa ograničenom odgovornošću za trgovinu i poslovne usluge osnovano je 18.03.1992. godine i nalazi se u opštini Novi Sad, mesto Kać. Sam početak vezan je za jedan maloprodajni objekat a kasnije sledi povećanje, kako obima poslovanja tako i broja poslovnica.Danas u svom sastavu imamo 18 objekata mešovite robe koji posluju na području novosadske i titelske opštine. Pored maloprodajnih objekata, bavimo se i distribucijom pića. Distributeri smo za sve vodeće brendove i posedujemo široku lepezu proizvoda kako domaćih tako i inostranih proizvođača.Veleprodajni objekat prostire se na 1.500 kvadratnih metara i roba se skladišti u najsavremenijim uslovima koja su propisana zakonom.

EWAS

O kompaniji:Kompanija Ewas je društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju, usluge i trgovinu, sa sedištem u Bajmoku. U “ličnoj karti” kompanije u Bisnode evidenciji, kao osnovna delatnost kompanije navodi se trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom. Prema istom izvoru, kao datum osnivanja kompanije navodi se 2.12.1996. godine.Na svojoj fejsbuk stranici, kompanija dodaje da se bave različitim delatnostima:• Pekarstvo – prodaja gotovih pekarskih proizvada, hleba i peciva • Trgovina na malo – prodavnice mešovite robe i minimarketi• Trgovina na veliko – veleprodaja trajnih pekarskih proizvoda (kore za pitu i gibanicu, podloge za picu...)

Kralja Petra Prvog 15321241 Kać

Telefon: 021 6211 759E-mail: [email protected]

Godina osnivanja: 1992.Broj objekata: 18Izvor: www. cocktakac.weebly.com

Ukupni prihodi (2018): 450.511.000 RSD*

JNA 3824210 Bajmok

Telefon: 024 762 553E-mail: [email protected] osnivanja: 1996.Broj objekata: 14

Izvor: facebook.com/Ewas-389657051103660/



QVATTRO COMPANY

O kompaniji:Kompanija Qvattro company osnovana je 2001. godine, kao trgovinsko preduzeće sa sedištem u Beogradu. U početku, preduzeće se bazira na vele-prodaji prehrambenih proizvoda, a 2003. godine kreće sa otvaranjem malo-prodajnih objekata. To su bili manji formati prodavnica. Stalnim širenjem i otvaranjem novih maloprodajnih objekata, od 2008. godine doneta je odluka o promeni brenda. Nekadašnji Qvattro marketi prerastaju u Prodavnice Sunce i Mega Sunce, a formati maloprodajnih objekata su na površini od 400 do 1.200 kvadratnih metara. Danas u sistemu Qvattro company posluje 44 maloprodajnih objekata, a cilj nam je da u ovoj godini otvorimo još objekata.Godine 2013. proširujemo delatnost na Pekarsku industriju i osnivamo zasebnu firmu koja stoji iza brenda Pekarska Industrija Sunce. Tokom vremena, kompanija se razvijala, a iz godine u godinu smo beležili rast i zapošljavali nove kadrove. Konstantnom rastu, iz kog crpimo pokretačku snagu, umnogome doprinose naši zaposleni koji su deo Qvattro tima, a kojih u ovom momentu ima više od 1.000. Imperativ poslovanja je da budemo najbolji u on-ome što radimo. Insistiramo na kvalitetu, odgovaramo na izazove savremenog doba, gradimo poverenje i dobre partnerske odnose.

SOULFOOD

O kompaniji:Soulfood kompanija osnovana je 2005. godine i prvi cilj kojem smo težili bio je da postanemo jedan od vodećih distributera alkoholnih i bezalkoholnih pića na teritoriji grada Beograda, a potom i u okruženju. Kvalitet ponude, profesional-nost usluge, pouzdanost isporuke, pristupačne cene, neprekidno unapređivanje i razvijanje poslovanja, kao i širenje linije asortimana i osvajanje novih tržišta, bili su principi kojima smo se rukovodili od samih početaka. Prateći svoje prin-cipe poslovanja Soulfood je rastao na temeljima profesionalnosti, posvećenosti i timskog rada. Danas na pragu druge decenije, kolektiv čini preko dve stotine zaposlenih, a prodajna mreža se zasniva na: dva distributivna centra, 11 objekata u formatu „Cash&carry” i preko 40 maloprodajnih objekata pod nazivom „Soulfood mar-ket” na široj teritoriji Beograda. Sa zadovoljstvom možemo da istaknemo da se Soulfood razvio u jednu od prepoznatljivih kompanija koja svojim potrošačima u maloprodajnim objektima nudi širok asortiman kvalitetnih proizvoda po pristupačnim cenama, a svojim poslovnim saradnicima pouzdanog partnera u ostvarivanju zajedničkih poslovnih uspeha.

Vinogradska 283b 11070 Novi Beograd

Telefon: 011 3189 739E-mail: [email protected] osnivanja: 2001.Broj objekata: 44Izvor: www.prodavnicasunce.rsUkupni prihodi (2018): 7.233.679.000 RSD*

Zrenjaninski put 84/3211000 Beograd

Telefon: 011 3319 396, 3319397E-mail: [email protected] osnivanja: 2005.Broj objekata: 51Izvor: www.soulfood.co.rsUkupni prihodi (2018): 5.199.715.000 RSD

Region:

BEOGRAD Beograd


TSV DISKONT

*Izvor: Bisnode

O kompaniji:Imperativ našeg postojanja je u posvećenosti kupcima na način da doprinosimo stvaranju njihovog boljeg svakodnevnog života. Vrednosti na kojima temeljimo naš uspeh su kvalitet, uslužnost, poverenje, inovativnost i razumevanje potreba naših kupaca. Naša misija je biti najbolji trgovački lanac u regiji koji će biti standard i merilo kvalitetne usluge i fabričkih cena proizvoda. Postići profesionalizam u svim segmentima poslovanja - kupcima prvi izbor pri kupovini, zaposlenima poželjan poslodavac, postati i ostati društveno odgovorna kompanija.Maloprodajni lanac TSV broji 358 prodavnica, od kojih se neka nalaze u inostranstvu.

Pilota Mihaila Petrovića 611090 Rakovica*

Telefon: 011 2661 062E-mail: [email protected] osnivanja: 1998.*Broj objekata: 358Izvor: www.tsvdiskont.comUkupni prihodi (2018): 2.986.362.000 RSD*

SHORTY

O kompaniji:DOO Shorty počinje s radom 22.10.1999. godine. Firma se u startu orijentiše prvenestveno ka veleprodaji i snabedevanju drugih maloprodaja i ugostiteljskih objekata.Vremenom obim posla raste i orijentacija poslovanja postaje maloprodaja, lanac prodavnica kroz koje DOO Shorty nudi robu široke potrošnje krajnjim potrošačima.Trenutno imamo 23 maloprodajnih objekata na terirotriji opština Palilula i Zvezdara.

Ovčanski put 1611211 Borča

Telefon: 011 3321 283E-mail: [email protected] osnivanja: 1999.Broj objekata: 23Izvor: www.shorty.rsUkupni prihodi (2018): 1.871.348.000 RSD*

NS BOMI

O kompaniji:Skoro 30 godina teškog i napornog rada, učinili su da je danas NS Bomi preduzeće kome podjednako veruju potrošači, distributeri i veliki proizvođači. Zajedno sa svojim poslovnim partnerima, kreiramo jedinstvenu ponudu - na-jbolju i najkvalitetniju za kupca. Znamo da se za našu ponudu kaže da je najbolja u regionu, a ono što nas posebno odvaja od drugih, sličnih prodavnica, je i još nešto - odnos prema kupcu. Svi zaposelni, sa pažnjom osluškuju želje potrošača, uz vrhunsku uslugu i ljubaznost. Bira se najbolja ponuda, od najboljih, a na policama, uvek postoji nešto što drugi nemaju, po cenama prihvatljivim za sve.NS Bomi predstavlja lokalni lanac maloprodajnih objekata sa centralnim ma-gacinom i sopstvenom distribucijom. Najponosniji smo na naš najveći objekat, supermarket reprezentativnog izgleda - SuperBOMI, koji na više od 1.400 m2 nudi prošireni asortiman robe, uz prateće sadržaje kao što su kafić, igraonica za decu, kuhinja gotovih jela za poneti...

Industrijska 611500 Obrenovac

Telefon: 011 8722 599E-mail: [email protected] osnivanja: 1996.*Broj objekata: 12Izvor: www. nsbomi.comUkupni prihodi (2018): 1.919.455.000 RSD*


VENERA MARKETI

O kompaniji:Marketi Venera čine sektor maloprodaje i broje 27 maloprodajnih objekata u okviru preduzeća Komprodukt RVU d.o.o. Beograd. Pretežna delatnost preduzeća je trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom.Marketi Venera nude asortiman u okviru koga se vodi računa o grupama proizvoda pogodnim za sve potrošače. Od samog starta pa do danas Marketi Venera i dalje:• Brinu o svakom potrošaču• Uvode novine u poslovanje• Zadovoljavaju potrebe svakog potrošača odabranim asortimanom robe• Poseduju proizvode sa pravim odnosom cene i kvaliteta• Stalno investiraju u razvoj prodajne mreže, lokalne zajednice i zaposlenosti

Omladinskih brigada 83 11070 Novi Beograd

Telefon: 011 63389 500 E-mail: [email protected]

Godina osnivanja: 2010.Broj objekata: 27Izvor: www.komprodukt-rvu.ls.rs


ŠUMADIJA MARKETI

O kompaniji:Preduzeće Šumadija Market d.o.o. bavi se proizvodnjom papirne konfekcije i kućne hemije za održavanje higijene. Proizvodi iz našeg proizvodnog asortimana izrađeni su u pogonima u Srbiji, što im garantuje srpsko preferencijalno poreklo, a EU kvalitet. Papirna galanterija je od 100 % celuloze, a proizvodi kućne hemije prolaze kroz stalna ispitivanja zdravstvene ispravnosti u cilju zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine. Naša poslovna filozofija je “kupujmo domaće” i ojačajmo domaću privredu. Trenutno zapošljavamo više od 100 radnika i samim tim doprinosimo otvaranju novih radnih mesta i boljem životnom standardu ljudi. Pored proizvodnje su i marketi Šumadija market, na 30 lokacija širom Beograda, gde možete najpovoljnije naći naše proizvode kao i mnoge druge proizvode kao sto su: suvomesno, voće i povrće, slatkiši, pića, cigarete itd.

Azanjska br. 911210 Krnjača


Godina osnivanja: 2012*Broj objekata: 30Izvor: www. sumadijamarket.rsUkupni prihodi (2018): 1.159.397.000 RSD*

Prodaja oglasnog prostora:

Za oglašavanje u ovom izdanju važi poseban cenovnik

Dejan Novosel [email protected]: 011 41 41 100

Mirjana Ivanković[email protected]

Tel: 011 41 41 100

Bojan Đurović [email protected]: 011 41 41 100

POS materijaliVODIČ KROZ TRENDOVE I PONUDU

Poziv da predstavite svoj portfolio i uslugeInStore magazin najavljuje specijalno izdanje - Vodič kroz trendove i ponudu u izradi POS materijala!

Izdanje će biti distribuirano u okviru septembarkog broja InStore magazina, na ruke donosioca odluka:

Trgovci: 9.000+ primeraka

Proizvođači: 2.000 + primeraka

Distributeri: 1.000 + primeraka

O vodiču:Istraživanja pokazuju da se više od 80% kupovina odvija impulsivno na mestu prodaje, a 90% svih informacija prenosi se vizuelnom komunikacijom.Svaki brend, koji za cilj ima povećanje prodaje i vrednosti , mora da vodi računa o odabiru specijalizovanih dizajnera za POS materijale, zatim o efektivnoj implementaciji i da uloži u impresivne displeje i point-of sale promotivne materijale.

Na 20+ strana, donosimo:· istraživanja o trendovima i dizajnu· stručne poglede· kupovne navike potrošača· razvoj i vrednost industrije POS materijala

Poziv za proizvođače POS materijala

Ukoliko vaša delatnost obuhvata izradu sledećih materijala:· promotivne pultove· reklamne table· BTL materijale· promo displeje i police· svetleće reklame· voblere, hengere i nalepnice· podnu grafiku· roll-up banere· brending podloge za kolica u marketima

ISKORISTITE OVO VREDNO IZDANJE ZA PREDSTAVLJANJE VAŠEG POS PORTFOLIJA I USLUGA KOD TRGOVACA, PROIZVOĐAČA I DISTRIBUTERA

BRENDOVA U SEKTORU ROBE ŠIROKE POTROŠNJE!


TRNAVA PROMET

O kompaniji:Preduzeće Trnava Promet, društvo sa ograničenom odgovornošću za promet na veliko i malo, registrovano je decembra 1989. godine kod trgovinskog suda Kra-gujevac, sa osnovnom delatnošću trgovine. Obavljajući trgovinu na veliko i malo prehrambenim i neprehrambenim proizvodima, sa veleprodajnim asortimanom robe koji broji više od 15.000 artikala, preduzeće snabdeva u najvećem delu trgovinske radnje i ima razvijen promet sa proizvodnim i uslužnim preduzećima. Preduzeće raspolaže sopstvenim prodajnim kapacitetima za trgovinu, magacins-kim prostorom kao i 28 maloprodajnih objekata u Kragujevcu i u Topoli. Na bazi ekonomskih parametara, investicionih planova i zahteva tržišta – Trnava promet d.o.o. postala je prepoznatljiva trgovinska kuća, sa izgrađenim dobrim poslovnim odnosima, kako sa svojim dobavljačima tako i sa kupcima, sa tenden-cijm osvajanja novih savremenih tokova poslovanja.

Internacionalnih brigada bb34000 Kragujevac

Telefon: 034 302 235, 370 403, 370 427

E-mail: [email protected] osnivanja: 1989.Broj objekata: 28Izvor: www.trnava.co.rsUkupni prihodi (2018): 10.198.121.000 RSD*

ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA TRLIĆ

O kompaniji:Zemljoradnička zadruga Trlić predstavlja jednu od najuspešnijih industrija mesa u našoj zemlji, a može se s punim pravom reći i u našem regionu. Živojin Jovanović, direktor, odlučio je da se okuša u proizvodnji svežeg mesa i mesnih prerađevina davne 1995. godine. Sa mesarom u Železniku i skromnim domaćinstvom u Trliću kod Uba krenula je priča ove velike kompanije. Danas je industrija mesa Trlić prepoznatljiv brend u Srbiji, kao i u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Makedoniji. Kvalitetnim svežim mesom snabdeva veliki broj kupaca na domaćem tržištu.Od početnih 200 m² kompanija danas raspolaže sa 11.500m² i zapošljava 500 radnika. Poseduju 21 malopodajni objekat. Takođe, mora se spomenuti i saradnja sa vodećim trgovinskim sistemima u Srbiji, kao što su: Metro, Aman, Idea, Mercator, SuperVero i DTL.

Vuka Karadžića 4114210 UbTelefon: 014 463 300, 014 463 301

E-mail: [email protected] osnivanja: 1995.Broj objekata: 21Izvor: www.trlic.comUkupni prihodi (2018): 8.144.598.000 RSD*

Region:

CENTRALNA I ZAPADNA SRBIJA

ŠabacŠabac

BogatićBogatić

LapovoLapovo

AranđelovacAranđelovac

TopolaTopola

LazarevacLazarevac

UbUbKoceljevaKoceljeva

ValjevoValjevo

GornjiMilanovac

GornjiMilanovac

KosjerićKosjerić

PožegaPožega

AriljeArilje

ČačakČačak

KragujevacKragujevac

KraljevoKraljevo

VrnjačkaBanja

VrnjačkaBanja

IvanjicaIvanjica

ZlatiborZlatibor

PribojPriboj

Bajina BaštaBajina BaštaUžiceUžice

KrupanjKrupanj

PrijepoljePrijepolje

Nova VarošNova Varoš

SjenicaSjenica RaškaRaška

Novi PazarNovi Pazar

LoznicaLoznica


E.S.-KOMERC

O kompaniji:Preduzeće ES Komerc d.o.o. osnovano je 1992. godine u periodu velike recesije u privredi naše zemlje. Sa konstantnim uspešnim rastom i povećanom prodajom započinju otvaranje maloprodajnih objekata i ¬ marketa u nizu, kako u Prijepolju, tako kasnije i u Priboju i Novoj Varoši. Prvi market Vračar otvoren je 2003. godine u centru grada i kasnije će svojim radom poslužiti kao odskočna daska za otvaranje drugih marketa. Danas, ES marketi svojstveni su i po prepoznatljivom vizuelnom identitetu. Potpuno karakterističnom izgledu prodajnog prostora doprinosi, između ostalog, pozicioniranje robe po svetskim prodajnim standardima, promo¬ostrva na kojima su izloženi proizvodi sa mesečnih akcijskih sniženja, kao i viseći putokazi koji olakšavaju snalaženje po objektu.

Velika Župa b.b31300 Prijepolje

Telefon: 033 771 342E-mail: [email protected] osnivanja: 1992.Broj objekata: 15Izvor: www.eskomerc.comUkupni prihodi (2018): 1.766.624.000 RSD

TRANSKOM 94

O kompaniji:Transkom 94 je porodična firma i bavi se trgovinom na veliko i malo robe široke potrošnje poznatih srpskih fabrika mleka, ulja, konditora, kućne hemije kao i uvozne robe eminentnih svetskih proizvođača, i distribucijom robe u malopro-dajne objekate na teritoriji opštine Šabac. Preduzeće TP transkom 94 doo Šabac je osnovano 1994. godine u Šapcu i jedan je od najvećih domaćih trgovinskih lanaca sa 480 zaposlenih radnika, 74 malo-prodajnih objekata i bogatim voznim parkom. Kroz redovno niske cene, atraktivne promocije kao i događaje koji se organi-zuju za potrošače tokom cele godine Transkom 94 na najbolji način pokazuje posvećenost cilju da su potrebe kupca uvek u fokusu.

Borivoja Jevtića 3415000 Šabac

Telefon: 015 344 885E-mail: [email protected] osnivanja: 1994.Broj objekata: 74Izvor: www.transkom94.rsUkupni prihodi (2018): 2.932.414.000 RSD*

NT BOLERO

O kompaniji:Ideja o osnovanju firme rođena je početkom 2003. Nakon usaglašavanja i objedinjavanja najoptimalnijih idejnih rešenja, 17. septembra 2003. stvoren je NT Bolero. Od 2008. započeli smo saradnju sa domaćim, regionalnim i svetskim kompanijama, koja se ogleda u razmeni poslovnih ideja, iskustva u analizi tržišta i distribuciji i prodaji. Kompanija ima 31 maloprodajni objekat i devet distributivnih centara, a u asortimanu nudi 3.000 artikala: alkoholna i bezalkoholna pića, kafe, čajeve i ostale napitke, konditore, kućnu hemiju, kao i proizvode za domaćinstvo. Ima 240 zaposlenih.Naša firma spada u red velikih distributera pića, konditorskih i hemijskih proiz-voda na tržištu Republike Srbije. U svom radu negujemo etičnost i odgovornost, kako bismo svrsishodno, temeljno i kvalitetno predstavili proizvode iz svoje po-nude. Na taj način ostvarujemo šest osnovnih načela svoje politike poslovanja: Brzi, Odgovorni, Lako dostupni, Energični, Raspoloženi i Od reči.

Nikole Tesle 7b32000 Čačak

Telefon: 032 5370 530E-mail: [email protected] osnivanja: 2003.Broj objekata: 31Izvor: www.ntbolero.comUkupni prihodi (2018): 3.864.201.000 RSD*


Region:

JUŽNA I ISTOČNA SRBIJA

VelikoGradište

Golubac

Smederevo

Kladovo

Negotin

Majdanpek

PetrovacVelikaPlana

Svilajnac

Paraćin

Jagodina

Kruševac

Blace

Aleksandrovac

Aleksinac

Pojate

Brus

Kuršumlija

Prokuplje

Niš

Svrljig

Knjaževac

Leskovac

Pirot

Dimitrovgrad

Surdulica

Vranje

Bosilegrad

Bujanovac

Preševo

Trgovište

Zaječar

Bor

Lebane

Bela Palanka

Požarevac

*Izvor: Bisnode

GALA-PROMET

O kompaniji:Porodična firma Gala promet d.o.o. čiji je osnivač i direktor Ljubinko Veljković, bavi se maloprodajom robe široke potrošnje od 1992. godine, i to je naša osnovna delatnosti. Poslovanje je imalo lokalni karakter. Naše radnje su dolazile u neposredni komšiluk potrošača da bi do danas postali regionalno orjentisani. Otvaranjem novih maloprodajnih objekata naš cilj jača, a to je: Domaća trgovina moderno uređena, niske cene i dobrodošlica za sve kupce kojima je upravo to bitno. Danas imamo 16 maloprodajnih objekata čiji asortiman dostiže broj od 6.000 proizvoda. Formati naših objekata su različiti, ali su svi okrenuti zahtevima i potrebama potrošača pa je zadovoljstvo ono što ih iznova dovodi nama. Naše Društvo broji 125 zaposlenih, ali taj broj konstantno raste jer smo pouzdan poslodavac koji brine o svojim zaposlenima.

Žička br. 74b36000 Kraljevo

Telefon: 036 318 730E-mail: [email protected] osnivanja: 1992.Broj objekata: 16Izvor: www.galapromet.comUkupni prihodi (2018): 710.926.000 RSD*

SZTR ČUTURA

O kompaniji:Čutura SZTR je firma u privatnom vlasništvu Bobana Petrovića, osnovana 1997. godine, sa tradicijom poslovanja u trgovini od 1975, kada je porodica Petrović pokrenula privatan biznis. Danas je SZTR Čutura moderno koncipirana firma sa 340 zaposlenih. Na čelu kompanije su članovi porodice Petrović, Boban, Milena i Milan.SZTR Čutura se bavi trgovinom na malo kroz svoj maloprodajni lanac koji se sas-toji od 19 supermarketa raspoređenih na području Topličkog okruga (Prokuplje, Žitorađa,Pejkovac, Kuršumlija, Blace, Mala Plana) i delom Nišavskog (Merošina, Pukovac, Doljevac, Mekiš i Malošište) i Jablaničkog okruga (Brestovac)-Osim trgovinom. SZTR Čutura se, nastavljajući tradiciju započetu još 1991, bavi pekarskom proizvodnjom. U svoje tri pekare koje su lociranje u Prokuplju proiz-vodi oko 120 raznih vrsta pekarskih proizvoda - hleba i peciva, a u sastavu firme posluje i linija za proizvodnju i pakovanje zamrznutog lisnatog testa i pogon za proizvodnju keksa.

Ratka Pavlovića 15118400 Prokuplje

Telefon: 027 321 038, 324 934, 063 583476

E-mail: [email protected] Godina osnivanja: 1997.Broj objekata: 19Izvor: www.cutura.rsUkupni prihodi (2018): 2.217.010.000 RSD*


RIČ

*Izvor: Bisnode

O kompaniji:RIČ doo Prokuplje je osnovao Radoslav Anđić 20.02.1992. godine. Od male porodične trgovine u 20m2 pametnim, vrednim i požrtvovanim radom, a ponajviše poštenjem oličenim u njegovom osnivaču Radetu, RIČ je danas postao trgovinski brend po kome se prepoznaje Prokuplje. Domaćinski pristup poslu se vidi i u nazivu RIČ koji znači „Radi i Čuvaj“. Radi vredno, pošteno i čuvaj kom-paniju, dostojanstvo, poslovnu etiku, svoju Toplicu, svoju porodicu. Do 1999. godine RIČ se bavio isključivo veleprodajom prehrambene robe, pića, suhome-snatih proizvoda, mleka, mlečnih proizvoda i kućne hemije, dok od 1999. godine RIČ počinje da formira i razvija sopstvenu maloprodajnu mrežu, koja danas ima 48 maloprodajnih objekata različitih formata, od kojih su najveći i najvažniji u vlasništvu kompanije, kao i oko 250 zaposlenih.“Da kupovina bude zadovoljstvo“ je moto našeg RIČ-a. Proizišao je iz tradicije i poverenja u kvalitet koje traje već 25 godina i ljubaznosti i pozitivne energije koju širimo u našim prodajnim objektima.

Nova Božurna bb18400 Prokuplje

Telefon: 027 330 030, 330 031, 330 032

E-mail: [email protected] osnivanja: 1992.Broj objekata: 48Izvor: www.ric.rsUkupni prihodi (2018): 1.733.107.000 RSD*

MEGA MARKET

O kompaniji:Mega-Market DOO je porodična firma koju je osnovao Radomir Ivanović 2001. godine, u Smederevskoj Palanci. Kompanija se dugogodišnjim ulaganjem u poslovanje, kroz kvalitetnu trgovinu, praćenu pre svega niskim cenama, izvodjila od ostalih konkurenata još na samom početku postojanja, što je kasnije rezultiralo širenjem prodajnih centara u Smederevskoj Palanci, ali i šire. Ljubazno osoblje, niske cene, svakodnevna iznenađenja i akcije, odložena plaćanja i do 120 dana samo su deo pogodnosti koje Mega-Market pruža svojim kupcima. Kompanija tradicionalno svake godine otvara po jednu ili više prodavnica, pa tako svojim mušterijama pruža mogućnost kupovine i u svom kraju, dok će u budućnosti raditi na razvoju mreže lanaca prodavnica i širom Srbije. Ćerka firme Mega-Market u 100% vlasništvu je kompanija Voćar, za proizvodnju i preradu voća.

Palanačke čete 4411420 Smederevska Palanka


Godina osnivanja: 2001.Broj objekata: -Izvor: www. mega-market.rs


MARMIL

O kompaniji:Naša kompanija je osnovana davne 1993. godine i od tada neprestano rastemo. Od preduzeća koje je svoje poslovanje započelo kao prodavnica sa dva pro-davca, u godinama koje su usledile, postali smo pirotski lider u maloprodaji robe široke potrošnje. Postali smo prepoznatljivi kao najznačajniji trgovački lanac na teritoriji pirotskog okruga, kako našim dobavljačima tako i našim komšijama koji se svakodnevno vraćaju u naše radnje. Visok nivo profesionalizma, fleksibilnost i likvidnost postali su ono što nas izdvaja u poslovnom svetu, a vrhunska usluga dobrog komšije uz najniže cene izdvojili su nas kod naših kupaca. Danas nas predstavlja više od 130 zaposlenih radnika koji sa osmehom svakog dana dočekuju kupce u 13 malih – komšijskih radnji, jednom marketu i dva supermarketa, nudeći širok asortiman proizvoda i usluga uz niže cene.

22. divizije 118300 Pirot

Telefon: 010 3218 77E-mail: [email protected] osnivanja: 1993.Broj objekata: 16Izvor: www.marmiltrgovine.rsUkupni prihodi (2018): 1.133.283000 RSD*


TIS-MITROVIĆ

O kompaniji:Tis-Mitrović je jedna od vodećih kompanija u istočnoj Srbiji za program preh-rane, hemije, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Svoje poslovanje obavlja preko 21 maloprodajnog objekta na teritoriji opština Zaječar, Bor i Niš, koji se isključivo snabdevaju iz velikoprodaje Tis-Mitrović.U periodu kada u državi dolazi do ogromnih promena u svim sferama, mladi bračni par profesora iz Zaječara preduzima ogroman rizik i otvara sopstveno preduzeće, kako bi sami kreirali sopstvenu budućnost. Zvanično je 7. jula 1990. godine osnovana je prva samostalna trgovinska radnja Tis. Preduzeće je poslova-lo pod tim nazivom sve do 1994. godine, kada je došlo do promena u strukturi, a samim tim i do promene naziva u privatni preduzetnik trgovac Tis. Poslednja promena se dogodila 7. novembra 2007. godine kada je usled povećanja pro-meta i broja zaposlenih po tadašnjem zakonu Republike Srbije, moralo da se pre-registruje u društvo sa ograničenom odgovornošću i od tada do danas zvanično posluje pod nazivom Tis-Mitrović d.o.o.

Lubnički put bb19000 Zaječar

Telefon: 019 443 997,063 1140 352

E-mail: [email protected] osnivanja: 1990.Broj objekata: 21Izvor: www.tismitrovic.co.rsUkupni prihodi (2018): 577.711.000 RSD*

*Izvor: Bisnode

METLA DISKONTI

O kompaniji:Maloprodajna mreža Metla diskonta pokrenuta je od novembra 1990, zajedno sa velepoprodajnom mrežom Metla Komerc, a prvi objekata otvoren je u Leskovcu. Od samog početka preduzeće, svoje poslovanje, bazira na trgovini robom široke potrošnje, pri čemu se najveći deo prometa ostvaruje na trgovini proizvodima iz grupe pića, voda, sokova, konditorskih proizvoda i kućne hemije, sa više od 2.000 artikala, kako iz zemlje tako i iz inostranstvaNaša molprodajna mreža danas broji 19 radnji i poslujemo u tri grada u Srbiji u Nišu, Leskovcu i Vlasotincu. U gradovima u kojima poslujemo imamo i svoje skladišne prostore, kao bi naša maloprodajna mreža bila efikasna u svakom momentu 365 dana u godina.Na samom početku poslovanja, tadašnja mala porodična firma Metla komerc, danas je izrasla u veliku kompaniju koju i danas odlikuje duh porodičnog zajedništva. U proteklih par godina radili smo na unapredjenju svih sektora, kako na infrastukturi, tako i na unapredjenju kadrova. U tradiciji uspešnog poslovanja koja traje već 30 godina Metlu komerc karakteriše i visok stepen društvene odgovornosti, kao i epitet preduzeća koje je posvećeno svojim zaposlenima i zajednici u kojoj posluje.

Jadranska bb16000 Leskovac

Telefon: 016 223 600, 223 700E-mail: [email protected] osnivanja: 1990.Broj objekata: 19Izvor: www.metlakomerc.rs


InStore Magazinima redizajniranu

web stranicu

InStore Magazinima redizajniranu

web stranicu

OD SADA I NA VAŠEM MOBILNOM TELEFONU

• više sadržaja• bolja navigacija

• aplikacija

• više sadržaja• bolja navigacija

• aplikacija

OD SADA I NA VAŠEM MOBILNOM TELEFONU

Aplikaciju možete preuzeti na


ANALIZA


SMART PLUS RESEARCH

Analiza kupovnih navika potrošača Više posetilaca hipermarketa je u Beogradu i Vojvodini, nego u istočnoj i južnoj Srbiji, i u regionu zapadne Srbije sa Šumadijom. S druge strane, čak 1/4 stanovnika Srbije nikada ne kupuje u hipermarketima

Č esto se mogu čuti, a često i voditi, razgo-vori o tome gde je kupljena šminka ili ha-

ljina, gde su rasprodaje, gde nije gužva... Ili priče o auto-mobilima, kompjuterima, po-voljnim cenama komponenti, dodatna oprema i slično. Ali i priče o namirnicama, koje redovno koristimo i kupu-jemo, sastavni su deo naših priča, dani za penzionere, šta je na akciji, šta može povolj-nije u kom trgovačkom lancu da se pronađe...

A gde kupujemo namirnice? Koliko često?

Na osnovu rezultata istra-živanja, koje je sprovedeno krajem 2019. godine, kada smo ovo pitali naše sugrađa-ne, saznali smo da oko 3/4 stanovnika barem jednom nedeljno kupuje u običnim radnjama, srednje veliči-ne ili mini marketima, a u proseku, to znači da jedan kupac ovaj tip radnje poseti 4,2 puta tokom nedelje. Slič-no je i sa malim radnjama (radnje sa 1 kasom, manje od 100m²), koje kupci posećuju u proseku četiri puta nedelj-no. Zanimljivo je istaći da male radnje nisu „popularne“ u Beogradu kao u drugim regionima, s obzirom na to da čak 10% navodi da tamo nikada ne kupuje, naspram 2-3% u drugim regionima. Supermarkete (prodajni objekat sa 5-15 kasa, po-

Izvor: Smart Plus Researchwww.smart-plus.rs


ANALIZA


vršine 301-1500 m²) 40% poseti bar jednom nedeljno, a 15% Beograđana svaki dan, dok hipermarkete, najveće objekte po površini i broju kasa, 30% poseti bar jednom mesečno. Više posetilaca hipermarketa je u Beogradu i Vojvodini, nego u istočnoj i južnoj Srbiji, i u regionu zapadne Srbije sa Šumadi-jom. S druge strane, čak 1/4 stanovnika Srbije nikada ne kupuje u hipermarketima.

Pekara i pijaca su, bez obzira na činjenicu da se njihov asortiman može naći u trgovačkim lancima, ipak i dalje dobro posećeni. Čini se da su pekare veoma važne, s obzirom na to da pekare kupac, u proseku, poseti četiri puta tokom nedelje, a među njima su najčešće oni posetioci između 35 i 54 godine. Pijace, pak, više od polovine populacije barem jednom nedeljno poseti. Na-vike se očigledno teško stiču, ali i menjaju, s obzirom na to da su na pijacama češće oni koji imaju više od 45 godina, potom grupa 25-44, dok najmlađi u najvećem procen-tu ne idu na pijacu - čak ih 17% to navodi. Stanovnici iz južne i istočne Srbije u najvećem procentu navo-de da su redovni posetioci pijace - čak 70% ih kaže da bar jednom nedeljno tamo kupuje.

Pored odlaska u kupovine, neki od nas kupuju i putem interneta. U ovom kanalu se ređe kupuju namirnice (svega 13% online popula-cije je kupovalo hranu i piće online u oktobru 2019.), ali imajući u vidu nove okol-nosti, kada je beležen rast e-trgovine, moguće je da će i internet postati važno mesto kupovine.

Oni trgovci koji uspeju da dočaraju izgled proizvoda i uvere nas u njihov kvalitet, učine da kupovina online bude mesto za uživanje i pojednostave procedure vraćanja robe, odnosno da utiču na barijere koje kupci imaju u odnosu na e-trgovi-nu, su oni trgovci koji mogu da očekuju pozitivne rezul-tate. Pored toga, ni trgovci ni proizvođači ne treba da zanemare ulogu koju ima

internet – čitanje iskustava drugih i pisanje sopstvenih (naročito negativnih), infor-misanje i upoređivanje cena, traženje dodatnih informa-cija o korišćenju proizvoda... Pored toga, omiljeni način plaćanja je pouzećem, i to u gotovini za 47% online populacije, što govori o još jednoj prepreci u razvoju ovog kanala prodaje.

Razvojem mobilnih telefona većina ih koristi prilikom kupovine (23% se izjasnilo da ne koristi mobilni telefon u kupovini) – 55% u prodavnici na svom mobilnom uređaju proverava cene, 34% slika proizvode koje planira da kupi, a 33% poziva prijatelje ili člana

porodice da se posavetuje dok je još u radnji oko kupovine.

Osnovni elementi dobre usluge

Naše navike su uslovljene i onim što zatičemo u malo-prodajnim objektima – ako se čeka dugo, brz prolazak kase postaje vest, ako nam se jave na ulasku i/ili izlasku u najmanju ruku smo zbunjeni, a sve su to osnovni elementi kvaliteta usluge.

Smart Plus Reearch svake godine meri osnovne ele-mente dobre, odnosno uslu-ge visokog kvaliteta, a to su: pozdrav, utvrđivanje potre-ba/želja kupaca, poznavanje

proizvoda, nuđenje dodat-nog proizvoda i zahvalnost na poseti, prema akronimu engleske reči GUEST (gost), za Greet, Under-stand, Explain, Suggest, Thank.

Istraživanje sprovedeno 2019. godine pokazuje da je Poznavanje proizvoda najbolje ocenjen element. U čak 95% situacija proda-vac je pokazao da poznaje proizvod za koji je kupac zainteresovan.

Slede, Pozdrav i Zahval-nost na poseti, sa gotovo identičnim rezultatom od 79% tj. 78%. pri čemu je kod elementa Zahvalnost na poseti registovan znača-jan napredak (67%).

Najlošije ocenjena katego-rija je Nuđenje dodatnog proizvoda sa veoma niskih 27% i primetnim padom u odnosu na rezultat iz 2018. godine (42%). Pored toga što je propuštena prilika za dodatnim prihodom, pro-pušta se i stvaranje želje za nečim novim i impulsa da u toj prodavnici može da kupi i nešto drugo.

Lojalnost radnji i sup-tilnost u pristupu postaje sve važnija, imajući u vidu da 45% ispitanika smatra da radnje i brendovi imaju manje uticaja na njihovu ku-povinu, nego ikada pre, kao i 2/3 koja smatra da postoji preveliki izbor u mnogim od kategorija koje kupuju.


ANALIZA


LEBENSMITTEL ZEITUNG

Lidl evoluira – dok se vraća svojim korenima Diskonter je u Srbiji isticao cenu i kvalitet od samog početka svog poslovanja – što je standard za nova tržišta na koja ulazi

L idl je bio, i u skorijoj budućnosti će i dalje biti, glavni pokretač promena na srpskom tržištu. I ne samo u Srbiji. Na evropskom

nivou, diskontni format kompanije Schwarz Group, mogao bi da uveća svoje prihode do predviđenih 8,5% u prošloj godini, dostižući više od 94 milijardi evra bruto prihoda do kraja poslovne godine (29.02.2020). Lidl je najveći evropski trgovac, koji generiše 70% veću prodaju od glavnog konkurenta kompanije Aldi. Nijedan od ostalih top trgovaca u Evropi ne ostvaruje uporedive stope rasta.

Cena u fokusu

Ova dinamika bi mogla još da se poveća u budućnosti. Pandemija COVID-19 pokrenula je strahove od predstojeće recesije. Evropska komisija očekuje pad ekonomije u evrozoni za gotovo 8% do kraja ove godine. Prirodno, fokus potro-šača se preusmerava na one radnje koje im pružaju vrednost-za-novac.

Shodno tome, Lidl je nedavno saopštio da će slika o cenama biti glavna tačka u 2020. Kao uvod u to, kompanija je kra-jem maja preuredila svoju međunarodnu organizaciju za kupovinu. U Nemačkoj, Lidl je već počeo da “napada” Aldijevu tradicionalnu ulogu lanca koji određuje cene. Pozdravljam ove značajne promene nemačkog diskontera.

Lidl ima neophodne novčane rezerve za ulazak u rat cenama. Ovaj diskon-ter generiše najveću maržu profita pre oporezivanja među trgovcima u regionu centralne i istočne Evrope, na skoro svakom tržištu na kojem posluje. U Polj-skoj, Lidl generiše skoro 6% marže pre oporezivanja i ispred je lidera na tržištu, trgovačkog lanca Biedronka. U Češkoj i Slovačkoj su rezultati za 2018. čak i veći. Obe operacije su ostvarile oko 9% marže pre oporezivanja. Uzimajući u obzir po-

datke iz prethodnih bilansa, očekivao bih da Lidl zaradi blizu 900 miliona evra pre oporezivanja samo u regionu centralne i istočne Evrope.

Širenje asortimana u Srbiji

Međutim, ove strateške promene neće direktno da utiču na operacije Lidla u Srbiji. Ovde je diskonter isticao cenu i kvalitet od samog početka svog poslo-vanja – što je standard za nova tržišta na koja trgovac ulazi. “Tvoja Lidl cena” (“Your Lidl Price”) je međunarodna kampanja u kojoj trgovac trajno snižava cene nekoliko stotina proizvoda privatne robne marke. Jači fokus u Srbiji će biti na širenje asortimana.

Takođe, Lidl u Srbiji konstantno dodaje nove artikle, kako bi potencijalno odvratio kupce od postojećih konkure-nata. U trenutnom promotivnom lifletu ovaj pristup je jasno vidljiv: linija voća i povrća pod brendom “Lidlova pija-ca” dostigla je više od 100 SKU; linija privatne robne marke pod brendom “Lidlova mesara” dostigla je 60 artikla; takođe, trenutna ponuda pekare uk-ljučuje više od 50 proizvoda. Lidla se, standardno, fokusira na sveža odeljenja, pošto ona grade frekvenciju kupovina i imaju najveći potencijal za generaisanje neprekidnog prometa, grade poverenje i lojalnost. Dodatni deo ponude su ”Super sveže” ponude, koje su dostupne od po-nedeljka do srede, a koje imaju za cilj da generišu promet svežih artikala tokom manje frekventnih dana. Generalno, u zemljama u kojima do sada nije u potpu-nosti razvijena logistička infrastruktura svežih proizvoda, Lidl koristi marketinš-ku USP strategiju (jedinstvena prodajna ponuda - Unique Selling Proposition) u borbi sa domaćim konkurentima.

“Supermarketizacija”

Lidl koristi strategiju “supermarketiza-cije” kako bi dostigao veće tržišne udele na svim tržištima na kojima posluje. U početku, želeo je da stekne poziciju na račun lidera na tržištu supermarke-ta u Nemačkoj, to su Rewe i Edeka, a

zatim je nastavio da širi asortiman širom Evrope. U Poljskoj, Češkoj i Slovačkoj, na primer, Lidl je povećao svoj asortiman prosečno za 5% do 10%, u proteklih nekoliko godina. Sa prodajnom površi-nom od oko 1.000 kvadratnih metara, Lidl ima dovoljno prostora za rast u budućnosti.

Potencijal za rast

Davanje prognoze rasta u ovoj ranoj fazi organizacionog razvoja, dok su u toku pokušaji da se utvrde efekti korona krize, ostavilo bi veliki prostor za greške. Međutim, Lidl je već prošle godine tr-govačku zajednicu naučio veoma važnoj lekciji. U prošlosti, pretpostavljalo se da diskonteri, kao što su Lidl i Aldi, zbog svojih ograničenih asortimana, nikada ne bi mogli da postanu trgovci broj jedan na nacionalnim tržištima. Međutim, Lidl je uspeo da iznenadi sestrinski baner Kaufland u Češkoj u 2019, postajući top trgovac i nedavni rezultati za Mađarsku pokazuju da je Lidl skočio sa četvrte na drugu poziciju. Sa ulogom koju ima Tesco u “slabljenju” regiona centralne i istočne Evrope, mogli bismo da vidimo da se Lidl i ovde popne na pobedničko postolje. Uzimajući u obzir činjenicu da tržišni lideri Ahold Delhaize i Mercator posluju kroz multi-format model koji se pokazao naročito ranljivim za rastuće operacije diskontera, slično kao Tesco, Lidlov potencijal za rast, do sada, deluje neograničeno.

O autoru:Sebastian je razvio svoj afinitet prema tržištu centralne i istočne Evrope dok je putovao kroz Sibir pre više od 20 godina. Nakon mnogo selidbi po zemljama regiona, trenutno je stacioniran u Poljskoj i pokriva tržišta centralne i istočne Evrope za Lebensmittel Zeitung, Takođe, piše i za međunarodne FMCG magazine i objavio je više od 100 članaka, analiza i intervjua u regionu. Kao ne-zavisni ekspert za trgovinu, sa više od 15 godina iskustva u sektoru, redovni je govornik na kon-ferencijama u regionu koje su posvećene FMCG i prehrambenoj industriji. Sebastian je pokrenuo svoju samostalnu konsultantsku praksu. Inače, obavljao je različite uloge u sektorima prodaje i upravljanja projektima za Schwarz Group i Metro Group, u Poljskoj, Rusiji i u Ukrajini.

Autor: Sebastian RennackSenior Retail Analyst for Central & Eastern EuropeLebensmittel Zeitung


Posuđe

Sudopera

by Metalac

by Metalac

www.metalacposudje.com

www.metalacinko.com

www.metalacbojler.com

www.metalacprint.com

Bojlerby Metalac

Ambalažaby Metalac

ANALIZA


REDAKCIJA INSTORE

Značaj benzinskih stanica u prodaji FMCG robe U prošloj godini, prema podacima Nielsena, u ovom kanalu prodaje ostvaren je promet robe široke potrošnje od 5,2 milijarde dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 24,5 milijardi dinara

P rema podacima Mi-nistarstva trgovine, turizma i telekomuni-kacija Srbije, u javnoj

bazi benzinskih stanica, koja je ažurirana 1. jula 2020, nalazi se ukupno 1.535 ovih objeka-ta. Podaci za 2018. pokazuju da ih je u toj godini bilo 1.522.

Prema broju, na prvom mestu je NIS sa 316 benzin-skih stanica, na drugom mestu je Lukoil sa 114, a na trećem mestu je Knez Petrol sa 89.

PROMENA Naziv kompanijebroj javnih

benzinskih stanica 2020

broj javnihbenzinskih stanica

2019

↑ NIS a.d. Novi Sad 316 315

• LUKOIL Srbija a.d. 114 114

↑ KNEZ Petrol d.o.o. 89 83

↑ OMV Srbija d.o.o. 62 61

↑ EKO Serbia d.o.o. 56 55

↑ MOL Serbia d.o.o. 45 41

↑ Mihajlović d.o.o. 45 37

↓ Art Petrol d.o.o. 29 32

↓ Euro Petrol d.o.o. 25 30

↓ Radun Avia d.o.o. 23 24

• STR Mihajlović 18 18

↑ Morava gas d.o.o. 16 15

↑ Petrol d.o.o. Beograd 15 14

• Miletić Komerc d.o.o. 11 11

• DMB Petrol Oil d.o.o. 11 11

↓ Taxi Petrol d.o.o. 10 11

• Golubović d.o.o. 10 10

Poredak prve tri kompanije, prema broju objekata, ostao je nepromenjen u poređenju sa prethodnom godinom. Spisak svih kompanija, koje u svojoj mreži imaju deset i više ben-zinskih stanica (kao i promena u broju objekata, u poređenju sa prethodnom godinom), dat je u tabeli 1.

U poređenju sa 2018, na tabeli se više ne nalazi Naf-tachem petrol doo, koji je sa prošlogodišnjih deset u ovoj godini smanjio broj na osam benzinskih stanica. Prema nezvaničnim podacima, od ukupnog broja benzinskih sta-nica 59% je skoncentrisano u

Pripremila: Ana Filipović[email protected]


gradu, dok je u selu smešteno oko 22%. Na magistralnom putu nalazi se oko 14%, dok ih je najmanje na autoputu gde je locirano svega 6% benzinskih stanica.

Prodaja FMCG robe

Prema podacima Nielsena, benzinske stanice su u 2019, učestvovale sa 2%, kada je u pitanju količinsko učešće ovog kanala prodaje u ukupnoj prodaji robe široke potrošnje (FMCG). To učešće je sma-njeno u poređenju sa 2018,

kada je iznosilo 3%. Kada je reč o promeni vrednosne prodaje u 2019, u poređenju sa 2018, podaci Nielsena pokazuju da je došlo do rasta za 11,2%. Taj trend rasta je nastavljen iz prethodno ana-liziranog perioda 2018/2017. Vrednosna prodaja u ma-loprodajnim objektima na benzinskim stanicama u 2018. ostvarila je rast od 9,3% u poređenju sa 2017, i tada je ovaj kanal zabeležio najveći rast u poređenju sa ostalim ka-nalima prodaje, a to su hiper/supermarketi, velike/srednje prodavnice, male prodavnice, drogerije i kiosci paviljoni. U 2019. godini, benzinske stanice su se, prema vredno-snom rastu prodaje, našle na drugom mestu, iza drogerija.

Isti izvor navodi da je u 2019. godini, na benzinskim stanicama, kada govorimo o prodaji robe široke potrošnje, ostvaren promet od 5,2 mili-jarde dinara, a kada se uključi prodaja cigareta, taj promet je iznosio 24,5 milijardi dinara.

Učestalost kupovina

Prema podacima agenci-je Smart Plus Research, u istraživanju sprovedenom u oktobru 2019. godine, na 800

ispitanika, starosti od 18 do 65 godina, najveći broj ispita-nika, njih 40,1% posećuje benzinske stanice dva do tri puta mesečno. Od ukupnog

broja ispitanika, osoba muškog pola je 40,9%, a ženskog 39,3%. Najveći broj njih je uzrasta između 45 i 54 godina (46,9%), dok se odmah iza njih nalaze ispitanici starosti od 35 do 44 godina, sa 46,8%. Kada govorimo o regionalnoj zastupljenosti, ispitanici koji odlaze na benzinske stani-ce dva do tri puta mesečno najčešće su stanovnici istočne i južne Srbije (46,5%).

Na drugom mestu, sa 24%, je grupa ispitanika koja ben-zinske stanice posećuje jed-nom nedeljno i češće (26,2% osoba muškog pola i 21,8% osoba ženskog pola). Ovom frekvencijom, u najvećoj meri (32,1%), kupuju stanovnici zapadne Srbije sa Šumadijom, a kada govorimo o starosnoj strukturi, najviše ih je (30,4%) u uzrastu od 35 do 44 godina.

Jednom mesečno na ben-zinske stanice odlazi 10,4% ispitanika (12,8% muškaraca i 8,1% žena). U najvećem broju žive u Beogradu (13,6%) i imaju između 18 i 24 godina (19,8%).

Jednom u dva do tri meseca na benzinske stanice odlazi 3,6% ispitanika, jednom u šest meseci poseti ih 2,3%, a ređe od jednom u šest meseci 8,5%.

Od ukupnog broja ispitanih, 11,2% se izjasnilo da nikada ne posećuje benzinske stanice.

Šta se najčešće kupuje

Kao najčešći razlog zbog kojeg posećuju benzinske stanice, sasvim razumljivo, 87% navodi sipanje goriva. Da bi sipali gorivo, na pumpe

dolazi 87,7% osoba ženskog pola i 86,3% osoba muškog pola. Ispitanici kojima je sipanje goriva glavni razlog za posetu benzinskim stanicama u najvećoj meri (93,2%) žive u Beogradu i pripadaju staro-snoj grupi od 45 do 54 godina (94,1%).

Kao drugi najčešći razlog odlaska na benzinske stanice 26,6% ispitanika je navelo proveru pneumatika. Ispitanici iz ove grupe su češće osobe muškog pola (32%), uzrasta od 45 do 54 godina (35,8%), koji u najvećem procentu (93,2%) nastanjuju Beograd.

Na trećem mestu, kao razlog, navodi se kupovina ulja, antifriza, aditiva, tečnosti za staklo i slično, koje navodi 20,4% ispitanika. Sa 17,3% sledi korišćenje autoperionice

ANALIZA


(17,3%), iza kojih, sa 12,8% dolazi kupovina jelkica, osve-živača, sijalica i slične dodatne opreme.

Odlazak na benzinsku stanicu 15,3% ispitanika koristi za kupovinu cigareta i drugih duvanskih proizvoda. Ove artikle najčešće kupuju muškarci (15,9%), uzrasta od 18 do 24 godina (27,3%) koji žive u regionu istočne i južne Srbije (21,7%).

Još neki od razloga koje ispitanici navode je i kupovina kafe (10,6%), kupovina vode (10,5%), kupovina gaziranih i negaziranih sokova (7%) i kupovina energetskih pića (3,6%). Osobe muškog pola češće kupuju kafu i gazirane i negazirane sokove, dok osobe ženskog pola, u većoj meri od muškaraca, kupuju vodu i energetska pića. Ispitanici uzrasta od 18 do 24 godina su najčešći kupci kafe, vode i energetskih pića, dok na ben-zinskim stanicama gazirane i negazirane sokove kupuju naj-češće ispitanici uzrasta od 25 do 34 godina. Kafu na pumpa-ma najčešće kupuju ispitanici iz istočne i južne Srbije, koji prednjače i kada je u pitanju kupovina gaziranih i negazira-nih sokova i energetskih pića. Vodu u najvećoj meri kupuju stanovnici regiona zapadne Srbije sa Šumadijom.

Prodaja goriva i prate-ćeg asortimana

Trgovina na malo naftnim derivatima podrazumeva trgovinu motornim i drugim gorivima za snabdevanje vozila. Delatnost trgovine na malo naftnim derivatima u Srbiji obavljaju kako domaće tako i strane kompanije čija su zavisna društva registro-vana na teritoriji Republike Srbije.

Kada je reč o ukupnim prihodima koje su ostvarile naftne kompanije na tržištu Srbije, poslednji dostupni podaci odnose se na 2018. Prema podacima kompanije Bisnode, poredak deset sa ostvarenim najvećim priho-dima u ovom periodu dati su u tabeli 2.

U daljoj analizi koristili smo podatke iz izveštaja

Komisije za zaštitu konku-rencije o sektorskoj analizi tržišta trgovine na malo derivatima nafte za 2018, koji je objavljen u decembru 2019. i predstavlja poslednje objavljene podatke.

Kako se navodi u ovom izveštaju, uzorak na kojem se zasniva analiza može se

smatrati reprezentativnim, s obzirom na to da ga čini 19 privrednih subjekata koji po-sluju u domenu maloprodaje derivata nafte i čije benzin-ske stanice predstavljaju 58% od ukupnog broja benzinskih stanica u Srbiji. Učesnici kojima se Komisija obrati-la sa Zahtevom za dostavu podataka su: NIS, Lukoil Srbija, Mol Serbia, OMV Srbija, Eko Serbia, Knez Petrol, Euro Petrol, Evolu-cija 2004, Naftchem petrol, Speed, Art Petrol, Radun Avia, Taxi Petrol, Mihajlović, Golubović, Morava Gas, Petrol i Miletić-Komerc.

Podatke je podnela i kompanija Daki petrol, ali je u toku analize obavestila Komisiju da je od maja 2018. godine račun preduzeća blokiran i da su otkazani svi ugovori o zakupu, te da na dan 31.12.2018. godine nije imalo ni jednu aktivnu benzinsku stanicu.

Benzinske stanice koje su učestvovale u ovoj analizi, a kojih nema na našem spisku, prema podacima za 2019, imaju manje od deset objeka-ta u svojoj mreži.

Podaci iz ovog izveštaja pokazuju da je tokom 2018. godine najveći promet mo-tornih benzina u maloprodaji ostvarilo društvo NIS i nje-govo učešće je iznosilo oko 40 do 50%, što predstavlja povećanje u odnosu na pret-hodnu godinu. Slede Lukoil, OMV i Eko Serbia sa između 5 i 10%, a zatim Mol Serbia i Knez petrol sa do 5% udela u prometu. Isti podaci pokazu-ju, da je, kao i u prethodnom periodu, tokom 2018. godine najveći promet dizel goriva u maloprodaji ostvario NIS sa tržišnim udelom koji iznosi između 30 do 40%, a njega slede OMV i Lukoil sa po 5

do 10/% i Knez petrol sa do 5%.

Najveći promet TNG auto gasa u 2018. godini ostva-rio je NIS i njegov tržišni udeo iznosi oko 10 do 20/%. Slede ga Lukoil, Eko Serbia, Knez petrol i OMV i ovih pet učesnika skupa čini 47% ukupnog prometa TNG auto gasa.

Prihodi od pratećih delat-nosti obuhvataju sve prihode koji se ne odnose direktno na prodaju derivata i obuhvataju prihode od prodaje prate-ćeg asortimana (uključujući FMCG robu), prihode od re-storana, prihode od perionica i prihode od autoservisa.

Najveći prihod od pratećih delatnosti ostvaruje NIS i njegovi prihodi premašuju prihode od pratećih delatno-sti koje ostvaruje OMV kao prvi sledeći učesnik na tržištu.

Među učesnicima na tržištu kod kojih su prihodi od pratećih delatnosti u nomi-nalnom iznosu značajni su i Lukoiol, Mol Serbia i Eko Serbia, dok ostali učesnici ostvaruju daleko manji prihod po tom osnovu.

Struktura vlasništva benzinskih stanica u 2018.

VRSTA DERIVATA

Procenjeni promet motornih goriva (000L)

Ministarstvo finansija Ministarstvo rudarstva i energetikeMotorni benzin 562.108.675 567.813.165

Dizel goriva 2.071.076.755 2.100.120.978

Tečni naftni gas 362.518.551 409.254.561.

Izvor: Ministarstvo finansija, Ministarstvo rudarstva i energetike i NIS

Uporedni pregled procenjenog prometa u maloprodaji u 2018.


BENZINSKE STANICE U SRBIJI

NIS

O kompaniji:NIS je lider na domaćem tržištu naftnih derivata i kompanija koja poseduje najveću mrežu benzinskih stanica u Srbiji. Ukupno, NIS na tržištu Balkana upravl-ja mrežom od više od 400 benzinskih stanica u dva brenda – NIS Petrol i GAZ-PROM premijum brendu benzinskih stanica. Osim u Srbiji, NIS razvija malopro-dajnu mrežu i u Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji na kojima potrošačima nudi gorivo vrhunskog kvaliteta i najviši nivo usluge. Sve vrste goriva prolaze strogu i redovnu sistemsku kontrolu kvaliteta i odgovaraju zahtevima domaćih i međunarodnih standarda.Pored prometa širokog asortimana naftnih i gasnih derivata, osnovne delatnosti NIS-a su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa kao i realizacija projekata u oblasti petrohemije i energetike. Sedište NIS-a i glavni proizvodni kapaciteti nalaze se u Republici Srbiji: naftna i gasna nalazišta, Rafinerija nafte Pančevo, skladišta, kao i mreža benzinskih stanica.NIS Grupa je jedan od najvećih vertikalno integrisanih energetskih sistema u jugoistočnoj Evropi i jedna od najuspešnijih kompanija u Srbiji.

Narodnog fronta 12 21000 Novi Sad

Telefon: 08 0000 8888E-mail: [email protected] objekata: 316Izvor: www.nis.euUkupni prihodi (2018): 265.088.366.000 RSD*

KNEZ PETROL

O kompaniji:Knez Petrol je kompanija sa jasno profilisanim poslovnim ciljevima i strategijom rasta. Ostvarili smo mnogo i težimo liderskoj poziciji na tržištu trgovine naftom i naftnim derivatima. U svakodnevom radu svi mi predstavljamo lice naše kom-panije. Upravo kroz nas, drugi ljudi doživljavaju kompaniju u kojoj radimo i brend koji predstavljamo.U ovom momentu Knez Petrol je rasprostranjen na više od 90 benzinskih stanica širom Srbije. Kvalitetom, uslugom i izgledom predstavljamo savremenu maloprodajnu mrežu. Na našim benzinskim stanicama prodaju se sve vrste goriva: Evro premium BMB 95, Evro BMB 98, Evro Dizel, TNG, Adi Dizel, Gasno ulje.U Knez Petrolu radi 2.000 visokoobučenih kadrova koji prolaze najviši stepen edukacije, shodno poslovima koje obavljaju. Menadžment kompanije čine mladi ljudi kojima je imperativ negovanje dobrih poslovnih odnosa sa našim partner-ima i potrošačima. Rastom naše kompanije znamo da raste i naša odgovornost prema tržistu, potrošačima i društvu. Zato je naša usluga brza, kvalitetna i u maniru evropskih kompanija.

Zrenjaninski put 114b11 000 Beograd

Telefon: 011 8489 061, 7450 390E-mail: [email protected] objekata: više od 90Izvor: www.knezpetrol.comUkupni prihodi (2018): 43.678.333.000 RSD*

MOL SERBIA

O kompaniji:MOL Serbia koja posluje u okviru MOL Grupe, broji 62 stanice širom Srbije, a tokom 15 godina poslovanja i razvoja u Srbiji, mreža se modernizovala i širila tako da se danas MOL servisne stanice nalaze u svim većim gradovima duž najznačajnijih saobraćajnica. MOL Serbia svojim potrošačima obezbeđuje goriva premijum kvaliteta koja ispunjavaju sve međunarodne standarde. Pored toga, konstantno radimo na usavršavanju ponude, pa je kupcima sada na raspolaganju unapređeno EVO gorivo na svim MOL servisnim stanicama. Aditivima poboljšana MOL EVO Plus premijum goriva sprečavaju nastanak naslaga i štite motore sa unutrašnjim sagorevanjem od korozije.MOL Serbia nudi udobnost na svojim servisnim stanicama, a sve u cilju da ukupno iskustvo kupaca bude što pozitivnije. Fresh Corner objekti koji posluju u okviru MOL Serbia mreže pružaju multikulturalno iskustvo sa lokalnim dodirom gde se u prijateljskom i prijatnom okruženju, služi sveža kafa, sendviči, kolači i grickalice.

Đorđa Stanojevića 1411070 Novi Beograd


Broj objekata: 62Izvor: www.molserbia.rsUkupni prihodi (2018): 43.032.377.000 RSD*

Drive.Go mobilna aplikacija je dostupna na Google Play i Apple Store-u, a NIS će nastaviti da radi na povećanju broja benzinskih stanica na kojima je ova usluga dostupna.

Spisak više od 80 NIS Petrol i GAZPROM benzinskih stanica na kojima je korišćenje aplikacije moguće, kao i više informacija o načinu korišćenja Drive.Go mobilne aplikacije, dostupno je na sajtovima NIS-a, www.nispetrol.rs/sr/drive-go i www.gazprom-petrol.rs/drive-go kao i besplatnim pozivom na telefon kol centra kompanije: 08 0000 8888.

Vreme u kome živimo je vreme ubrzanih tehnoloških promena, a četvrta industrijska revolucija menja način poslovanja kompanija, kao i navike i potrebe potrošača. U skladu sa takvim okolnostima, primena inovacija i modernih tehnologija postala je imperativ za uspešno poslovanje kompanija na tržištu. Iako se tehnologija nekada koristila, pre svega, za unapređivanje procesa proizvodnje, njena primena danas je proširena na sve segmente poslovanja, a naročito na unapređenje korisničkog iskustva.

U prethodnih nekoliko meseci, moderne tehnologije pokazale su još jednu svoju dobru stranu - digitalizovani procesi znatno su doprineli bezbednosti i sigurnijem načinu kupovine. Između ostalog, kao odgovor na pandemiju virusa Kovid-19, velike svetske kompanije

Drive.Go aplikacija plaćanje goriva bez odlaska na kasu

Mobilni telefon umesto novčanika

suočile su se sa sve većim zahtevima da prilagode svoje poslovanje novonastaloj situaciji. Kako su se fizička distanca i ograničavanje kontakata pokazali kao najefikasniji načini za borbu protiv širenja korona virusa, a istovremeno je bilo neophodno zaštiti ekonomiju i nastaviti sa poslovanjem, industrije su, svaka na svoj način, odgovorile na novi izazov.

Napredak tehnologije uticao je i na energetski sektor koji svoje poslovanje nastoji da prilagodi modernim trendovima. Kao lider na domaćem tržištu naftnih derivata, kompanija NIS prati vodeće svetske trendove i poseban fokus stavlja na razvoj i upotrebu inovativnih rešenja u celokupnom poslovanju, kako bi opravdala poverenje svojih potrošača i pravovremeno i efikasno odgovorila na savremene izazove.

Prvi put na našem tržištu, NIS je vozačima ponudio mogućnost da, uz pomoć Drive.Go mobilne aplikacije, natoče gorivo i istovremeno brzo i bezbedno obave plaćanje na točionom mestu, bez odlaska do kase. Korišćenje je jednostavno, a sve što je potrebno jeste da se instalira aplikacija i unese bankarska kartica za plaćanje. Prilikom dolaska na NIS Petrol ili GAZPROM benzinsku stanicu, potrošač skenira QR kod na točionom mestu, a plaćanje je završeno klikom na dugme Plati u samoj aplikaciji.

Korisnicima „Sa nama na putu“ programa lojalnosti omogućeno je sakupljanje bonus poena prilikom svake kupovine na NIS Petrol i GAZPROM benzinskim stanicama, a potrebno je samo da u aplikaciji registruju svoju „Sa nama na putu“ karticu.

Drive.Go aplikacija plaćanje goriva bez odlaska na kasu

Mobilni telefon umesto novčanika


OMV SERBIAO kompaniji:OMV Srbija, kao deo evropske OMV mreže, od oko 2.000 benzinskih stanica, upravlja sa 63 stanice u Srbiji i može se pohvaliti najrasprostranjenijom mrežom autoputskih benzinskih stanica u zemlji. OMV benzinske stanice već godinama pružaju više od same prodaje goriva, one su pravi multifunkcionalni centri, koji svojim potrošačima nude vrhunske proizvode i usluge.Osim goriva premijum kvaliteta OMV MaxxMotion, potrošačima su na raspo-laganju VIVA restorani i prodavnice u kojima se mogu odmoriti od puta, uživati u bogatoj ponudi hrane i pića i prijatnom ambijentu. OMV Car Wash usluga perionice pobrinuće se za to da vozila zasijaju, a niz dodatnih usluga koje potrošači mogu obaviti prilikom posete benzinskoj stanici uštedeće im vreme, a samim tim i novac. Među njima se nalaze usluge menjačnice, transfera novca i platnog prometa, preuzimanja i isporuke pošiljki, prodaja ulaznica za koncertne, sportske, kulturne i druge manifestacije, pomoć na putu, kupovina i dopuna TAG uređaja, slanje poklona u vidu cveća, slatkiša ili pića. Naročite pogodnosti prilikom kupovine OMV Srbija nudi svojim stalnim potrošačima koji poseduju karticu programa lojalnosti Super Kartica. Takođe, poslovni korisnici mogu dobiti ponudu u okviru korišćenja OMV Business Card čija je upotreba moguća kako u Srbiji, tako i širom Evrope.

Omladinskih brigada 90 a/II 11070 Novi Beograd

Telefon: 011 2071 500 E-mail: [email protected] objekata: 63Izvor: www.omv.co.rsUkupni prihodi (2018): 35.356.546.000 RSD*

LUKOIL

O kompaniji:Lukoil Srbija AD, ćerka-preduzeće PJSC Lukoil je akcionarsko društvo za promet naftnih derivata i zauzima drugo mesto po broju benzinskih stanica na tržištu Republike Srbije. Kompanija posluje kroz mrežu od 114 aktivnih benzinskih stanica širom Srbije, kao i dva naftna skladišta u Doljevcu i u Ostružnici.Osnovna delatnost usmerena je na formiranje savremene efikasne maloprodajne mreže, povećanje kvaliteta usluživanja klijenata na benzinskim stanicama, pružanje servisnih usluga i širenje asortimana robe široke potrošnje i povećanje lojalnosti potrošača. Jedan od prioritetnih pravaca je osvajanje evropskih koridora i svih važnijih magistralnih puteva u zemlji. U kompaniji Lukoil Srbija radi oko 180 zaposlenih, a kroz partnersku — dilersku mrežu kompanija zapošljava još oko 800 ljudi.Osim realizacije u maloprodaji Lukoil Srbija AD ostvaruje i veleprodaju naftnih derivata. Osim toga, kompanija nudi široki asortiman motornih ulja Lukoil.

Bulevar Mihaila Pupina 165d 11070 Novi Beograd

Telefon: 011 2220 200E-mail: [email protected] objekata: 114Izvor: www.lukoil.rsUkupni prihodi (2018): 33.823.140.000 RSD*

EKO SERBIA

O kompaniji:Kompanija EKO Serbia ad, članica grupe Hellenic Petroleum, vodeće naftne kompanije u Grčkoj i regionu jugoistočne Evrope, u Srbiji posluje od 2002. godine, kroz maloprodajnu mrežu benzinskuh stanica pod brendom EKO. Osim prodaje svih vrsta goriva (Evro Premijum BMB-95, Evro BMB 98, evro-dizel i TNG) i maziva, EKO benzinske stanice nude i brojne dodatne sadržaje. Takođe, kompanija se bavi poslovima nabavke, prevoza i prodaje goriva, maziva i tečnog naftnog gasa za komercijalne i industrijske klijente.Primarni i osnovni cilj kompanije EKO SERBIA je da postigne vodeću poziciju na srpskom tržištu goriva nudeći proizvode i usluge vrhunskog kvaliteta i bezbedne uslove rada, uz poštovanje okoline i svojih potrošača, istovremeno dajući društveni doprinos zajednici.Od 2002. godine, kada je kompanija osnovana u Srbiji, svi zaposleni, kako u direkciji, tako i na benzinskim stanicama, napornim radom i stalnim zalaganjem, teže da ostvare postavljeni cilji – dostupnost proizvoda i usluga kompanije na teritoriji cele Srbije.

Tošin bunar 274 a11070 Novi Beograd


Broj objekata: 55Izvor: www.ekoserbia.comUkupni prihodi (2018): 20.464.145.000 RSD*

*Izvor:Bisnode


PETROL

O kompaniji:Preduzeće Petrol d.o.o. Beograd, osnovano je 31.12.2002. godine. U Srbiji trguje naftom, naftnim derivatima i ostalom trgovačkom robom. Prve četiri godine preduzeće je poslovalo na područiju veleprodaje, a 2006. godine počinje da razvija sopstvenu maloprodajnu mrežu.Primarno područje poslovanja grupe Petrol jeste trgovina naftom i naftnim derivatima , a naša središnja konkurentska prednost jeste savremena i razgranata mreža od 15 PM u Srbiji.Grupa Petrol zaokruženom ponudom energetsko-ekoloških proizvoda i usluga brine o pouzdanom, ekonomičnom i ekološkom snabdevanju potrošača u Srbiji i na tržištima jugoistočne Evrope.Putem razgranate mreže benzinskih pumpi vozačima nudimo sve što im je potrebno za siguran i udoban put, a domaćinstvima osiguravamo svu toplinu koja im je potrebna i dostavljamo je u njihov dom.Petrol će biti vrhunski ponuđač svih energetskih i ekoloških proizvoda i usluga koji će korisnici u Srbiji i Istočnoj Europi prepoznati kao jednu od najsavremenijih i najdinamičnijih energetskih preduzeća vrednih poverenja i usmerenih u trajno održiv razvoj.

Omladinskih brigada 88-9011070 Novi Beograd

Telefon: 011 7152 230E-mail: [email protected] objekata: 15Izvor: www.petrol.co.rsUkupni prihodi (2018): 10.595.000.000 RSD*

EURO PETROL

O kompaniji:Euro Petrol osnovan je 1996. godine otvaranjem svoje prve benzinske stanice u ulici Otmara Majera u Subotici. Od tada, Euro Petrol je postao ugledna kompanija sa distributivnom maloprodajnom mrežom. Ima 24 benzinskih stanica i jednu auto gas stanicu na teritoriji Srbije.Osnovna delatnost Euro Petrola je maloprodaja i distribucija svih vrsta goriva. Želimo da na bezbedan i društveno odgovoran način snabdevamo potrošače energentima, uz istovremeno razvijanje svog poslovanja i broja usluga koje nudimo potrošačima, a sve to uz negovanje dobrih odnosa kako sa užom, tako i širom društvenom zajednicom. Zahvaljujući jasnoj, doslednoj i stalnoj komunikaciji sa potrošačima, Euro Petrol predstavlja sinonim za diferenciran i prepoznatljiv brend u segmentu trgovine naftnim derivatima. Prepoznatljivost svog brenda Euro Petrol svakim danom jača širenjem svoje maloprodajne mreže, lanca benzinskih stanica, uz snažnu marketinšku podršku kroz pažljivo odabran strateški pravac. Svoju diferenciranost Euro Petrol dokazuje kvalitetom goriva na svojim benzinskim stanicama i uslugama koje pruža potrošačima.

Senćanski put 7524000 Subotica


Broj objekata: 25Izvor: www.euro-petrol.comUkupni prihodi (2018): 9.459.912.000 RSD*

ART PETROL

O kompaniji:Art Petrol benzinske pumpe počele su sa radom 2010. godine. Svoj rad, počeli smo sa samo jednom pumpom, a danas smo taj broj povećali na 30. Za samo četiri godine smo uspeli da proširimo svoju mrežu na širu teritoriju Beograda, a već imamo pumpe i u drugim gradovima Srbije. Naravno ne planiramo tu da se zaustavimo, već planiramo da pokrijemo čitavu teritoriju Srbije. Art Petrol ima jasno definisane ciljeve. Želimo da sačuvamo visok kvalite naših proizvoda i nivoa usluge, a da u isto vreme rastemo i proširimo našu mrežu prodajnih objekata na celu Srbiju. Znamo da je visok kvalitet goriva i dobar odnos sa našim partnerina i potrošačima ključan za naš uspeh. Zato želimo da Vam ponudimo evropski kvalitet goriva po srpskim cenama.Naše benzinske pumpe zapošljavaju trenutno više od 100 obučenih ljudi, koji se svakodnevno trude da usluže potrošače na najbolji mogući način. U daljem širenju želimo da ostanemo verni našoj dosadašnjoj poslovnoj filozofiji : ‘’brza usluga, vrhunski kvalitet proizvoda, cene prilagodjene našem standardu, zadovoljni kupci’’!

Preradovićeva bb11000 Beograd

Telefon: 011 3574 261, 3574 262E-mail: [email protected] objekata: 30Izvor: www.artpetrol.rsUkupni prihodi (2018): 6.347.344.000 RSD*

*Izvor:Bisnode*Izvor: Bisnode

ANALIZA


KANTAR

Uticaj pandemije na potrošače S obzirom na to da je čak 73% domaćinstava u Srbiji osetilo ili očekuje udar na kućni budžet, na potencijalno manje novca za trošenje ukazuju podaci o postepenom rastu cenovne osetljivosti, kao i sve snažnijeg stava da kompanije treba da odgovore nudeći promocije i popuste

K ada se pandemija koronavirusa proširi-la, preduzeća su bila primorana da donesu

neke od najvećih odluka u svojoj istoriji, i to za manje vremena i sa manje podataka nego ikada pre. Kao izuzet-nu okolnost, pandemija je

Izvor: TMG InsightsKantar Srbija

donela karantin, a sa njim i nova ponašanja, stavove i izbore potrošača. Pitanje je šta je od promena koje su se desile u tom periodu privre-meno, a šta trajno.

Kantarov COVID-19 barometar je vodeća global-na studija praćenja uticaja pandemije korona virusa na potrošače. Podaci su u fazi „globalnog karantina“

prikupljani na svake dve nedelje: prvi talas od 14. do 19. marta, drugi od 27. do 30. marta, treći od 10. do 13. aprila i četvrti talas od 24. do 28. aprila 2020 godine.

Studija je realizovana na preko 50 tržišta širom sveta, uključujući Kinu, Italiju, Španiju, SAD, Rusiju, Brazil i mnoge druge. Podaci su reprezentativni za svaku

zemlju prema starosti, polu i regionu ispitanika.

TMG Insights, predstav-ništvo za Kantar u Srbiji, je realizovala ovu studiju u tri talasa u našoj zemlji. Ovom prilikom predstavljamo neke od ključnih podataka o uti-caju epidemije kod nas, i to u jednom od najspecifičnijih perioda za naše društvo, ali i za ceo svet.

ANALIZA


Uticaj na svakodnevni život

Za većinu u Srbiji situacija sa korona virusom je značajno uticala na svakodnevni život. Taj osećaj je slabio sa svakim sledećim talasom, odražavajući postepeno prilagođa-vanje, a verovatno i popuštanje restriktivnih mera tokom istraživanja (graf 1).

Situacija utiče na prihode čak 73% do-maćinstava u Srbiji, polovina navodi da je već osetila efekte, dok ih 23% tek očekuje. Najveći udar na kućni budžet osećaju ljudi srednjih godina, kao i žene (graf 2).

Odražavajući finansijsku neizvesnost i prevladavajuće očekivanje da će ekonomiji biti potrebno dosta vremena da se oporavi, menjali su se i planovi za kupovinu. U naj-većoj meri se odustalo od velikih investicija (automobil, nekretnine, akcije), osiguranja i bankarskih proizvoda.

Sa druge strane, kućni aparati i elektronika ipak generišu izvesnu kupovinu. Putovanja i odmori se u najvećoj meri odlažu. Slično je i sa kupovinom nameštaja za domaćinstvo.

Podaci ukazuju da je, pored finansijske ne-izvesnosti, epidemija dala na značaju, kako odmoru, tako i udobnom domu, i da se ljudi toga najteže odriču (graf 3).

Situacija sa koronavirusom utiče na moj svakodnevni život

Situacija sa koronavirusom ne utiče na moj svakodnevni život

1

2

3

ANALIZA


Onlajn kupovina u Srbiji raste od počet-ka krize. U poslednjem talasu, četvrtina ispitanika navodi da je intenzivirala ovaj vid kupovine. Dodatno, 20% potrošača u Srbiji smatra da će u budućnosti još više da kupuje na ovaj način, dok je u Beogradu taj broj još veći, 30% (graf 4).

Prema podacima krajem aprila, u prose-ku je po prvi put u Srbiji oko 5% građana kupovalo na internetu. Najviše je onlajn kupaca-početnika bilo u kategoriji kozmeti-ke i proizvoda za ličnu negu. Iako se onlajn i ranije kupovala odeća i obuća, elektronika i drugi uređaji za domaćinstvo, situacija je dovela do novih kupaca, i u tim kategorijama (graf 5).

S obzirom na to da je čak 73% domaćinsta-va u Srbiji osetilo ili očekuje udar na kućni budžet, na potencijalno manje novca za trošenje ukazuju podaci o postepenom rastu cenovne osetljivosti, kao i sve snažnijeg stava da kompanije treba da odgovore nudeći promocije i popuste (graf 6).

Informacije i kontaktIstraživanje COVID-19 Barometar se nastavlja u pojedinim zemljama. Dodatne informacije i sadržaje možete pronaći na stranici: https://www.kantar.com/inspiration/coronavirus. Takođe, možete poručiti detaljne podatke, izveštaje i dodatne analize za Srbiju – kontaktirajte nas na: [email protected]

4

5

ANALIZA


Čak 71% potrošača navodi da je u ovom periodu nastavilo da kupuje iste brendove kao i pre krize. Od kompani-ja i brendova se očekuje da nastave sa komunikacijom, ali i da budu praktični i realistični, naročito da pokažu kako mogu da pomognu u svakodnevnom životu ljudi.

Gotovo 80% smatra da brendovi ne treba da eksploatišu situaciju sa viru-som (graf 7).

Očekivanja

COVID-19 donosi dva događaja koja su istovremeno i pretnja i šansa. Prvi je karantin, u kom će (baš kao što podaci i

pokazuju) godine ili decenije prethod-nog iskustva štititi redovni brend. Ipak, i tu postoje izuzeci: može da se desi da redovni brend oslabi svoje prisustvo, i/ili da neki drugi (prinudno) odabrani brend pruži veću vrednost.

Drugi, možda opasniji, je recesija, koja je neminovna i koja će dovesti do daljih promena u ponašanju i stavovi-ma. Očekuje se manji obim trgovine, odlaganje ili pomeranje potražnje. U mnogim kategorijama, izvesno je da će se brendovi boriti za udeo u tanjem novčaniku potrošača.

Generalno, podaci za Srbiju po mno-gim pitanjima ne odstupaju od global-

nih, posebno kada je reč o kupovnim navikama.

U kontekstu višestrukih neizvesnosti (ekonomija i potrošnja, zdravlje i druš-tvena okupljanja), moguće su i dalje promene u ponašanju i odnosu brend-potrošač. Kompanije mogu da imaju važnu ulogu i u ovoj situaciji, i ona bi trebalo da bude praktična, sadržajna i pozitivna.

Situaciju ne treba zloupotrebljavati: treba da pokažu da su tu, i da donesu osećaj stabilnosti svojim kupcima ili korisnicima. Zato je važno da budete na tragu onoga šta oni osećaju, razmi-šljaju i šta rade.

6

7

ANALIZA


REDAKCIJA INSTORE

Prodaja FMCG robe u kioscimaIako se njihov broj iz godine u godinu smanjuje, i iako su zabeležili pad količinskog učešća u ukupnoj prodaji na tržištu, ovaj kanal prodaje je u 2019, prema podacima Nielsena, zabeležio rast u vrednosnoj prodaji od 1,5%, u poređenju sa godinom ranije i dostigao iznos od 72,3 milijarde dinara

P rema podacima Nielse-na, ukupan broj kioska/paviljona u Srbiji, u januaru 2020. godine

bio je 3.769, dok je u istom mesecu godinu dana ranije taj broj iznosio 3.963. U januaru 2017. godine, broj kioska u Srbiji iznosio je 4.234, tako da se može videti da njih broj iz godine u godinu opada.

Takođe, podaci ove agencije pokazuju da je količinsko učešće ovog kanala prodaje u

ukupnoj prodaji na tržištu, u 2019. godini bio 8% i da je u poređenju sa prethodnom, kada je iznosio 13%, zabele-žio pad od 5%. Kada je reč o vrednosnoj prodaji, kiosci su u 2019. zabeležili rast od 1,5% u poređenju sa 2018, kada su u poređenju sa 2017, beležili pad od -0,4%.

U 2019, u kioscima i pavi-ljonima je ostvaren ukupan promet u iznosu od 72,3 mi-lijarde evra, a kada se izuzme prodaja cigareta, taj promet je iznosio 12,5 milijardi evra.

Za brzu kupovinu, u prolazu

Sam kiosk je vrsta malo-prodajnog objekta koja ima određena fizička ograničenja

po pitanju prodajnog i maga-cinskog prostora. Asortiman svakog prodajnog objekta kioska (cigarete, dopune mobilnih operatera i u manjoj meri hrana, pića i novine) određuje se posebno u skladu sa potrebama i prethodnim rezultatima prodaje, o čemu se detaljno vodi računa i vrše analize, dok se snabde-vanje ovih objekata obavlja na dnevnom nivou. U tom smislu se prate navike i po-trebe potrošača na određenoj lokaciji, uslovi konkurencije i dostupnosti robnog asortima-na u drugim maloprodajnim objektima i slično.

Kiosk kupovina jeste tzv. „impulsna kupovina u prolazu“, bez spremnosti kupca da prevali iole dužu

razdaljinu upravo zbog istih maloprodajnih cena, za grupu proizvoda koja je dominantni predmet ponude i prodaje u ovom tipu objekata.

Takođe, specifičnost lokacija na kojima se oni nalaze, a to su najčešće tranzitna mesta koja privlače prolaznike, i to obično na uglu prometnih ulica, na trgovima i u blizini saobraćajnih čvorova, čini prodajne objekte tipa kiosk različitim u odnosu na ostale maloprodajne formate.

Odnos snaga na tržištu

Na tržištu Srbije najve-ći lanac kioska je Štampa sistem (Futura/Štampa) koji je, prema podacima Bisnode, u 2018. ostvario

Pripremila: Ana Filipović[email protected]


ukupne prihode u iznosu od 10.815.914.000 dinara i zapošlajava 1.606 radnika. Nakon konsolidacije Kiosk grupe i Corner shopa 2016. godine, Corner Kiosk grupa se nalazi na drugom mestu sa ukupnim prihodima od 1.369.133.000 dinara, u 2018. godini (Bisnode) i sa 174 zaposlenih. U sastavu Kiosk Grupe su i društvo Tabak Press, društvo Tabak Maxim, društvo Impel, društvo Vetaz Pres i društvo Press Kolpor-ter.

Osim pomenutih, na ovom tržištu u Republici Srbiji pri-sutno je i aktivno dvadesetak drugih privrednih društava, čiji se broj maloprodajnih objekata kreće u intervalu od 10 do 50, kao i značajan broj maloprodajnih objekata u pojedinačnom vlasništvu fizičkih lica.

Učestalost kupovine na kioscima

Prema podacima agenci-je Smart Plus Research, u

istraživanju sprovedenom u oktobru 2019. godine, na 1.000 ispitanika, starosti od 18 do 65 godina, svaki dan na kioscima kupuje 15% ispita-nika (22% muškaraca i 8,1% žena), dok je 13,6% njih

izjavilo da nikada ne kupuje u ovom kanalu prodaje (13,8% muškaraca i 13,4% žena).

Među onima koji svakod-nevno kupuju na kioscima najviše je mladih, uzrasta od 18 do 24 godina (22,4%), koji žive u gradskim sredinama (17,2%). Kada je reč o regio-nalnoj zastupljenosti, najviše svakodnevnih kupovina na kioscima obavlja se u regionu istočne i južne Srbije.

Ipak, najveći procenat ispitanih, njih 20,8% kaže da na kioscima kupuje dva do tri puta nedeljno. Za razliku od svakodnevnih kupaca, među ovom grupom ima više

žena (22,3% nasuprot 19,2% muškaraca). Među njima, naj-više je onih uzrasta od 25 do 34 godina (30%). Ova vrsta kupovina je prilično ujedna-čena u gradskim (21,1%) i ruralnim (20,3%) sredinama. Ovom frekvencijom najčešće na kioscima kupuju stanovni-ci Vojvodine (22,9%).

Jednom nedeljno na kiosci-ma kupuje 15,1% ispitanika, njih 12,8% kupuje dva do tri puta mesečno, jednom mesečno kupuje njih 6,9%, dva do tri puta u šest meseci na kioscima kupuje 6,6% ispitanika, jednom u šest meseci njih 3,2%, a ređe čak i od od toga 6%.

Na kioscima nikada ne ku-puje 13,6% ispitanika (13,8% osoba muškog i 13,4% osoba ženskog pola). Oni su najvećim brojem (17,5%) u uzrastu od 55 do 64 godi-na. Njih je više u ruralnim sredinama (16,6%), a gledano po regionima, najviše ih je u Beogradu.

Šta se kupuje na kioscima

Potrošači u Srbiji na kios-cima u najvećoj meri (50%) kupuju cigarete. Od ukupnog broja ispitanika, na kioscima cigarete kupuje 51,3% osoba muškog i 49,3% osoba žen-skog pola. Cigarete na kiosci-ma najčešće kupuju stanovnici uzrasta od 45 do 54 godina, i to češće u ruralnim sredinama (53,8%). Gledano geografski, ovu vrstu proizvoda na kiosci-ma najčešće kupuju stanovnici istočne i južne Srbije (55,4%).

Kako je dalje pokazalo istraživanje iz oktobra 2019, na kioscima se još kupuju i žvake (40,9%), maramice (39,5%), gazirani i negazirani sokovi i vode (17,9%), novine i magazini (16,2%), čokolade i čokoladice (12,5%), slado-ledi (10,3%) i slane grickalice (10,3%). U grupi proizvoda koji se još kupuju na kioscima su i kafa (8,2%) i keks (3,9%).

U manjem procentu, stanov-nici Srbije na kioscima kupuju i piva i žestoka pića, napoli-tanke, kondome, knjige, igre na sreću, dopune za BUS Plus i telefone, čestitke i koverte.

INOVACIJE I NOVE TEHNOLOGIJE U LOGISTICI I SUPPLY CHAIN MANAGEMENT-U

Konferencija je prošle godine okupila više od 150 predstavnika sledećih kompanija: Alba Logistics, Atlantic Brands, Auto Milovanović, Cambridge Innovative System Solutions, Carlsberg, Centrosinergija, Delhaize

Serbia, dm drogerie markt, DPD, Galerija podova, GET LLC, Gomex, Jaffa, Logiko , Lognet, Logit, L’Oréal Balkan, Mercator S, Nelt, Nestle, Oraclum Intelligence Systems, Origin Trail, Panasonic, Primat Informatika, Pro Team, SAP, Slimstock, Sms Šped,

Swarowski, Siemens, Tokić doo, Tygar Tires, Univerexport i drugih

www.supplychain-summit.com

Organizatori



• Direktorima i rukovodiocima lanaca logistike i distribucije• Direktorima i rukovodiocima nabavke i operacija• Rukovodiocima proizvodnje• Rukovodiocima skladišta• Svima koji žele da unaprede efikasnost procesa u čitavom dobavljačkom lancu

KOME JE NAMENJENA KONFERENCIJA:

KOTIZACIJA RANA PRIJAVAdo 02. OKTOBRA 2020. REDOVNA KOTIZACIJA

1 učesnik iz kompanije 145 € 190 €2-3 učesnika iz kompanije* 135 € 175 €4 i više učesnika* 125€ 165 €

*po učesniku bez PDV-a

ZAŠTO UČESTVOVATI?Znanja i savete sa konferencije primenite na:• Kvalitetnije i efikasnije odlučivanje i rešavanje problema• Smanjenje troškova kroz optimizaciju procesa• Brže i efikasnije plasiranje proizvoda na tržište• Bolji cash-flow kroz pametno upravljanje asortimanom, naručivanjem i zalihama• Bolja produktivnost nabavke, proizvodnje i logistike

03. NOVEMBAR 2020.HYATT REGENCY BELGRADE

08.30 – 08.45 Registracija učesnika

09:00 - 09.10 Pozdrav organizatora

Pozdrav generalnog sponzora

09:10 – 10:30 Hibridni lanci nabavke – krvna slika vaše logistikeLogiko Consuting – HrvatskaAntonio Zrilić, CEO i konsultant

Prezentacija – ime govornika će biti potvrđeno

10:30 – 11:00 Pauza za druženje i umrežavanje

11:00 – 12:00 Organizacija prevoza i yard managementLognet – HrvatskaMilan Ora, direktor i suosnivač

Projekat dizajna i izgradnje distributivnog centraSopharma Trading – SrbijaMarko Mastikosa, supply chain director

Problemi pri modernizaciji logističkih procesaPrimat Informatika – HrvatskaKrunoslav Barišić, CEO

12:00 – 13:00 Pauza za ručak i druženje

13:00 – 14:00 Uticaj logistike na internet trgovinu (i obrnuto)IKEA HrvatskaSuzana Rumbak Baretić, Customer Fulfilment Manager

I roboti voze viljuškare, zar ne?RoMb TechnologiesDamjan Miklić, direktor

Prodaja i operativno planiranjeHemofarm AD – SrbijaMilan Zavišin, Associate/Sales&Demand Planning Team, Marketing SEE

14:00 – 14:30 pauza za kafu i druženje

14:30 – 15:45 Fleet management – Optimizacija i upravljanje troškovima voznog parka AGATHON TucheDarko Dobrić, managing director

Internet stvari (Internet of Things) u Supply Chain Management-uKALA consultingZoran Đurđević, CEO, OMNIZON network – regional manager

Internim projektima do inovacija u Supply Chain Management-uNovo Nordisk – ŠvajcarskaZsofia Agnes Nagy, supply chain project director

KOKTEL za druženje i umrežavanje

primatinformatika

www.supplychain-summit.com

ANALIZA


BISNODE

Top trgovci, benzinske stanice i kiosci u SrbijiPrema podacima dobijenim iz kompanije Bisnode, u tabelama u nastavku su rangirani trgovački lanci, benzinske stanice i kiosci, koji posluju na teritoriji Srbije. U tabeli se nalaze poslovni rezultati za 58 trgovačkih lanaca koji u svojoj maloprodajnoj mreži imaju deset i više objekata. Takođe, dat je i poredak deset vodećih benzinskih stanica, prema ukupnim prihodima, kao i pet vodećih lanaca kioska

Br. Naziv kompanije, sedište Ukupni prihodi 2018.

Ukupni prihodi 2017.

Prihodi od prodaje robe

2018.


2017.

Neto dobitak/gubitak 2018.


Prosečan broj zaposlenih

2018.


2017.

1 DELHAIZE, BEOGRAD 103.881.146 96.827.341 100.047.961 94.334.565 2.665.532 4.264.433 12.629 10.686

2 MERCTOR-S, NOVI SAD 86.654.395 93.064.215 82.768.048 88.937.205 -1.662.330 -6.851.895 8.124 8.345

3 METRO CASH&CARRY, BEOGRAD 27.345.456 27.388.493 24.200.750 24.133.881 -21.716 -203.155 1.255 1.257

4 GRUPA UNIVEREXPORT 21.039.400 20.892.000 20.815.200 20.182.400 / / 2.188 2.011

5 DIS, KRNJEVO 20.907.645 22.936.935 19.369.199 21.153.003 39.657 131.378 1.281 1.315

6 AMAN, SURČIN 19.704.016 19.163.319 17.127.529 17.775.382 420.092 457.004 2.599 2.383

7 GOMEX, ZRENJANIN 12.999.596 11.761.928 12.162.656 11.046.725 226.055 250.425 1.799 1.600

8 LIDL, NOVA PAZOVA 11.713.370 7.352 11.316.021 0 -5.506.033 -3.284.282 1.088 338

9 TRNAVA PROMET, KRAGUJEVAC 10.198.121 9.315.383 9.708.972 8.913.480 50.007 136.937 804 672

10 DM DROGERIE MARKT, BEOGRAD 9.740.937 7.563.430 9.066.525 7.011.490 340.326 255.132 771 644

11 ZEMLJORADNIČKA ZADRUGA TRLIĆ, UB 8.144.598 7.818.071 2.082.804 1.799.111 160.379 45.296 646 619

12 BB TRADE. ŽITIŠTE 7.677.804 7.241.736 7.159.028 6.758.561 62.089 45.744 940 911

13 QVATTRO COMPANY, BEOGRAD 7.233.670 6.321.550 6.705.689 6.128.419 131.796 76.483 784 712

14 LILLY DROGERIE, BEOGRAD 7.052.381 7.568.971 6.387.313 6.567.878 308.848 303.522 243 274

15 VEROPOULOS, BEOGRAD 5.906.839 5.642.174 4.896.838 4.758.290 299.963 350.709 567 549

16 PODUNAVLJE, BAČKA PALANKA 5.896.859 5.549.295 5.555.852 5.182.563 30.231 68.536 805 744

17 SOULFOOD, BEOGRAD 5.199.715 4.886.549 4.756.705 4.498.384 98.298 77.696 474 354

18 DOMAĆA TRGOVINA, BEOGRAD 4.992.551 3.925.341 4.913.017 3.537.830 -79.474 -130.702 916 688

19 MIKROMARKET, NOVI SAD 4.800.468 3.353.251 4.457.922 3.120.711 158.073 140.957 809 624

20 EUROPROM, VALJEVO 4.674.707 4.270.589 4.391.568 4.014.742 199.037 208.012 538 485

21 SINAGOGA, SOMBOR 4.484.963 4.094.427 3.997.453 3.724.385 87.283 134.606 167 127

22 NT-BOLEREO, ČAČAK 3.864.201 3.704.979 3.478.776 3.366.599 38.593 44.329 271 233

23 PRIMA NOVA, LESKOVAC 3.766.155 3.731.878 3.509.353 3.589.853 79.697 42.727 552 493

24 SENTA-PROMET, SENTA 3.636.050 3.270.946 3.419.686 3.127.422 62.837 66.440 600 566

25 LUKI-KOMERC, PEĆINCI 3.525.207 3.510.240 3.138.748 3.117.488 22.322 21.768 489 528

26 TEKIJANKA, TEKIJA 3.170.054 3.025.412 2.876.245 2.754.722 115.954 96.527 452 422

27 MEDIUS, NOVA PAZOVA 3.070.569 2.958.613 2.876.782 2.764.372 79.583 77.098 394 381

28 TSV BRAVE, BEOGRAD 2.986.362 2.850.467 2.915.243 2.837.491 37.692 32.583 534 486

29 TRANSKOM 94, ŠABAC 2.932.414 2.815.603 2.821.813 2.715.674 48.569 54.036 518 484

30 MORAVA, KRAGUJEVAC 2.466.030 2.324.846 2.325.873 2.242.074 41.156 55.296 273 244

31 METALAC-PROLETER, G.MILANOVAC 2.397.100 1.815.850 2.262.137 1.692.973 43.138 35.256 308 256

32 ČUTURA SZTR, PROKUPLJE 2.217.010 2.214.232 2.000.595 2.001.675 133.967 103.139 473 422

33 NS-BOMI, OBRENOVAC 1.919.455 1.776.347 1.827.252 1.736.205 37.820 37.214 272 231

34 VP DIMA, VELIKA PLANA 1.876.038 1.617.575 1.773.342 1.526.373 45.926 38.230 170 190

35 VUM, ŠABAC 1.872.391 1.780.195 1.813.897 1.726.802 10.024 9.017 360 284

36 SHORTY, BORČA 1.871.348 1.524.090 1.798.972 1.472.409 25.891 13.611 197 167


Br. Naziv kompanije, sedište Ukupni prihodi 2018.



2018.


2017.




2018.


2017.

37 ES-KOMERC, PRIJEPOLJE 1.766.624 1.751.240 1.517.179 1.506.774 46.807 19.154 317 261

38 RIČ, PROKUPLJE 1.733.107 1.562.791 1.658.464 1.502.551 60.596 50.327 276 259

39 ZAM, INĐIJA 1.658.922 1.490.003 1.596.124 1.436.284 47.986 48.904 173 158

40 LEON CONDITORS, VRANJE 1.280.155 1.102.951 1.245.455 1.073.864 28.430 27.273 200 147

41 KASTRUM, PETROVAC 1.206.080 1.196.050 1.159.517 1.150.387 23.855 27.732 193 199

42 ŠUMADIJA MARKETI, BEOGRAD 1.159.397 521.839 1.123.881 518.252 11.245 1.547 95 47

43 MARMIL, PIROT 1.133.283 1.077.565 1.090.489 1.057.227 58.998 58.315 142 133

44 BRAĆA POPOVIĆ, KRAGUJEVAC 949.979 843.729 883.135 812.483 30.201 23.844 67 67

45 STYLINE, POŽAREVAC 819.104 723.769 783.969 688.984 12.008 5.982 98 80

46 VENERA MARKET, BEOGRAD 810.565 803.604 764.089 760.438 8.789 10.007 87 90

47 VELBEX, BEOGRAD 759.289 737.588 742.318 722.404 5.790 10.728 78 63

48 AMIGO TIM, BOLJEVAC 740.050 427.434 700.557 414.635 16.170 12.839 78 79

49 GALA-PROMET, KRALJEVO 710.926 694.531 669.815 659.515 15.112 20.075 103 89

50 MEGA MARKET, S.PALANKA 635.306 627.559 322.035 331.370 33.442 47.605 129 142

51 METLA DISKONTI, NIŠ 634.704 574.072 624.886 573.905 -1.765 560 70 59

52 TIS-MITROVIĆ, ZAJEČAR 577.711 457.810 553.884 432.143 1.267 1.678 98 94

53 G&T PROM, NIŠ 533.892 459.192 513.287 458.074 4.005 2.676 69 69

54 VISITOR, TRSTENIK 518.207 400.219 503.470 388.520 150 146 70 42

55 COCKTA, KAĆ 450.511 470.886 444.535 463.904 1.082 8.544 66 57

56 EWAS, BAJMOK 381.905 391.049 370.611 366.954 6.096 3.865 80 79

57 7. JULI TRGOVINE, VRANJE 284.799 465.761 244.853 456.088 1.060 7.090 65 95

Br. Naziv kompanije. sedište Ukupni prihodi 2018.



2018.


2017.



Zaposleni 2018.

Zaposleni 2017.

1 NAFTNA INDUSRIJA SRBIJE. NOVI SAD 265.088.366 230.706.571 9.562.486 16.974.716 26.067.489 27.790.460 4.099 4.045

2 KNEZ PETROL. BATAJNICA 43.678.333 39.510.131 42.663.818 38.626.872 388.233 592.724 1.138 1.039

3 MOL SERBIA. BEOGRAD 43.032.377 40.545.706 42.374.998 39.576.788 655.428 759.929 89 86

4 OMV SRBIJA. BEOGRAD 35.356.546 30.519.432 35.255.911 30.352.646 813.803 1.099.262 42 42

5 LUKOIL SRBIJA. BEOGRAD 33.823.140 30.002.701 33.298.768 27.998.377 -248.643 1.880.549 158 156

6 EKO SERBIA. BEOGRAD 20.464.145 18.637.897 20.182.333 18.388.709 199.305 992.143 43 41

7 PETROL. BEOGRAD 10.595.000 9.447.818 10.202.599 9.330.958 67.264 63.286 114 95

8 EURO PETROL. SUBOTICA 9.459.912 8.576.798 9.132.037 8.388.320 80.311 203.784 64 64

9 ART PETROL. BEOGRAD 6.347.344 3.817.699 6.312.772 3.792.872 32.424 79.589 240 159

10 RADUN AVIA. NOVI SAD 4.152.434 3.311.706 4.113.944 3.272.235 9.118 37.389 183 170

Br. Naziv kompanije. sedište Ukupni prihodi 2018.



2018.


2017.



Zaposleni 2018.

Zaposleni 2017.

1 ŠTAMPA SISTEM. BEOGRAD 10.815.914 9.512.613 9.461.104 8.490.750 461.785 252.584 1.606 1.526

2 CORNER KIOSK. NOVI SAD 1.369.133 1.299.625 1.325.445 1.254.234 -1.954 5.402 174 182

3 SREM PRESS 679.532 653.012 647.220 629.682 16.396 19.548 104 106

4 GRAFART. BEOGRAD 581.270 597.924 519.883 525.953 -357 -14.928 17 20

5 CORDOBA+. BEOGRAD 487.298 493.000 457.911 462.397 1.972 1.986 83 85

Napomena: prihodi, prodaja, neto gubitak/dobitak prikazani su u 000 dinara

TOP 5 LANACA KIOSKA

TOP 10 BENZINSKIH STANICA



ANALIZA


RETAILZOOM

Najprodavanije kategorije proizvodaTri vodeće prehrambene kategorije, vrednosno posmatrano u proteklih godinu dana, su: pivo, bezalkoholna gazirana pića i mlevena kafa. U grupi neprehrambenih kategorija, to su: deterdženti za pranje veša, omekšivači za veš i sapuni

U narednim redovima dat je prikaz kretanja za po tri vodeće kate-gorije food i nonfood

segmenata, iz “korpe” izvešta-vanih kategorija (ukupan broj izveštavanih prehrambenih i neprehrambenih kategorija RetailZoom panela, prema standardnoj RetailZoom definiciji je u ovom momentu 120). Iz analize isključujemo kategoriju cigareta. Podaci su dobijeni ekstrapolacijom na osnovu panela koji broji više od 4.000 objekata. Podatke na osnovu kojih se izrađuju izveštaji i daje prikaz katego-rija svi maloprodajni lanci iz RetailZoom panela dostavljaju elektronski.

Food: Pivo, bezalkoholna pića i mlevena kafa

Tri vodeće kategorije u panelu prehrane, vrednosno posmatrano u proteklih go-dinu dana, su kategorija piva, bezalkoholnih gaziranih pića i mlevene kafe. U prvih pet meseci ove godine u odnosu na prvih pet meseci pret-hodne godine posmatrane kategorije beleže kumulativni pad u vrednosti od 2%.

Ove tri kategorije kumu-lativno posmatrano beleže vrednosni rast od 2% ukoliko posmatramo MAT TY (od-nosno period od juna 2019. godine do maja 2020. godine) u odnosu na isti period prethodne godine (od juna 2018. godine do maja 2019. godine).

Izvor: RetailZoom Kategorija piva u istom po-smatranom periodu beleži rast od 6,2% vrednosno posma-trano, dok je u količinama u proteklih godinu dana iskazan rast od 1,5%. U komadnoj

prodaji, kategorija piva beleži rast od 4,2% u periodu od juna 2019. do maja 2020. u odnosu na isti period pret-hodne godine. Kanal malih radnji, koji generiše 44% prodajne vrednosti u proteklih godinu dana, beleži rast od 5,2% vrednosno. Količinski je stabilan u odnosu na isti period prošle godine. Kanal velikih i srednjih radnji, iz koga dolazi 35% prodajne vrednosti, a 36% prodatih količina, takođe, beleži rast i to 5,4% vrednosno, 3,7% rast komadne prodaje, a volumen-ski posmatrano, tek blagi rast

od 0,9%. Kada je u pitanju regionalno kretanje ove kategorije, možemo primetiti da region zapad beleži rast od 2,7% vrednosno, dok je volu-menski prisutan pad od 2,9%. Sever prikazuje rast od 12% vrednosno, a 7% količinski, u Beogradu je zapažen rast od 5% vrednosno, i tek blagi rast u količinama od 0,8%, a istok je količinski stabilan i tek neznatni rast od 0,2%, dok je vrednosno to 3,9%. U prvih pet meseci ove godine, u od-nosu na isti period prethodne godine, kategorija piva beleži pad od 1,5% u posmatranim količinama u kanalima koji su deo maloprodajnog panela kompanije.

Bezalkoholna gazirana pića u prethodnih godinu dana (od juna 2019. godine do maja 2020. godine) u odnosu na isti period godine pre (od juna 2018. godine do maja 2019. godine) beleže blagi količinski rast od 0,8%, vred-nosni od 5,1%, a kada je u pi-tanju komadna prodaja rast je 2,1%. Od početka godine do maja 2020. godine, u odnosu

na isti period prethodne godi-ne, zabeležen je količinski pad od 3,8%, vrednosni 1,1% i ko-madni 5,7%. Iz kanala velikih i srednjih radnji u prethodnih godinu dana generisano je 40% prodatih količina i 39% prodajne vrednosti. Ovaj kanal beleži rast u proteklih godinu dana od 5,3% količinski i 10%

vrednosno, a kada je u pitanju broj komada, u pitanju je rast od 6,6%. S druge strane, kanal malih radnji koji „nosi“ 39% prodatih količina, a 37% vrednosne prodaje u proteklih godinu dana, zabeležio je pad u količinskoj prodaji od 3,4% dok u istom periodu, od juna 2019. godine do maja 2020. godine, beleži rast od 2,6%, u odnosu na isti period pret-


ANALIZA


hodne godine. U proteklih godinu dana svi regioni beleže rast kako vrednosno, tako i u količinskoj i komadnoj prodaji. Jedino je u regionu sever zabeležena stagnacija ili da budemo precizniji blagi pad od 0,2%, u odnosu na isti period prethodne godine.

Kategorija mlevene kafe, kao jedna od top tri kategorije prehrambenog panela, jedina je koja beleži ozbiljniji pad u poslednjih godinu dana, u odnosu na isti period prošle godine (od juna 2018. godine do maja 2019. godine). Pad u količinskoj prodaji je 6,9%, vrednosno posmatrano 7% i ako posmatramo komadnu prodaju u pitanju je pad od 8,5%. U prvih pet meseci ove godine (od januara 2020. do maja 2020.) pad je još izraže-niji, te u prodatim količinama

mlevena kafa beleži pad od 11,8% i 10,7% vrednosno po-smatrano. Region istočne Sr-bije koji „nosi“ 33% prodatih količina i isto toliko vredno-sne prodaje, beleži vrednosni pad od 3,7%, a 4% količinski. Najveći procentualni pad, u odnosu na prethodnu godinu, dolazi iz regiona sever i on u prodajnim vrednostima iznosi 12,3%. Kanal koji je najzna-čajniji za prodaju ove katego-rije, kanal srednjih i velikih radnji beleži najmanji, gotovo

neznatni pad u odnosu na ostale (0,3% količinski i 0,4% vrednosno). S druge strane, iz kanala malih radnji, koji nose gotovo trećinu prodaje (30% vrednosne prodaje i isto toliko količinske u proteklih godinu dana), beleži vrednosni pad od 15,6% i volumenski pad od 15,2%, u poslednjih godinu dana u odnosu na isti period prethodne godine.

Nonfood: deterdženti za pranje veša, omekšivači, i sapuni

U grupi neprehrambenih kategorija, ako posmatramo „obrađene“ kategorije Re-tailZoom panela, vrednosno posmatrano top tri kategorije, u proteklih godinu dana su: kategorija deterdženata za pranje veša, omekšivača za veš i toaletnih sapuna. U prvih pet meseci ove godine, u odnosu na prvih pet meseci prethodne godine, posmatrane katego-rije beleže kumulativni rast u vrednosti od 7%.

Ako posmatramo poslednjih godinu dana (od juna 2019. godine do maja 2020. godine), u odnosu na isti period godine pre (od juna 2018. godine do maja 2019. godine), kumula-tivni rast ovih kategorija je 2% ako posmatramo vrednosno.

Kategorija deterdženata za pranje veša, u proteklih godinu dana u odnosu na isti period prethodne godine, beleži količinski pad od 6%, dok je vrednost u blagom ra-stu od 1%. Komadna prodaja je porasla za 5%. Ono što možemo primetiti jeste da je segment praškastih proizvoda

opao za 5,4 procentnih poena, a u isto vreme u skoro istoj meri (5,3 procentna poena) porasle su gel kapsule. Tečni deterdženti se prodaju u istoj razmeri kao i u prethodnom periodu. Vrednosno posma-trano kategorija deterdženata u kanalu hiper i supermarketa je zabeležila pad od 4,6%, u protekloj godini u odnosu na isti period prethodne godine. Kanali srednjih i velikih radnji beleže rast od 7% u istom periodu. Kod ovog kanala je od početka godine zabeležen

još veći rast u odnosu na prvih pet meseci prethodne godine. Jedini region koji u prethod-nih godinu dana nosi pad je istok, dok su preostali regioni ili stabilni ili beleže veći rast.

U proteklih godinu dana, kao periodu koji posmatra-mo, kategorija omekšivača za veš je u količinama ostala gotovo nepromenjena, dok je vrednosno zabeležen blagi rast od 2%. U prvih pet me-seci ove godine u odnosu na isti period prethodne godine, takođe imamo isti rast od 2%. Kada je u pitanju segmentacija ove kategorije, dominantni su koncentrisani omekšivači, koji su u posmatranim količinama stabilni u poslednjih godinu dana. Iako je mali segment su-per koncentrovanih omekšiva-ča za veš, beleži značajan rast. Nekoncentrisani omekšivači s

druge strane, beleže blagi pad.

Kategorija toaletnih sapu-na, očekivano, u prethodnom periodu beleži značajan rast.

U prvih pet meseci ove go-dinu u odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je rast od 33% u vrednosti, a u količinama 23%. Ako posmatramo poslednjih go-dinu dana, rast je vrednosno 9% a količinski 5%. Rast je zabeležen u svim regionima i kanalima. U kategoriji sapuna, dominantni segment su sapuni u komadu (bar sapuni), mada možemo primetiti pad od jednog procentnog poena koji su preuzeli tečni sapuni u proteklih godinu dana. Ono što je dodatno zanimljivo je da u segmentu tečnih sapuna imamo skoro 20 proizvođača

više nego što je to slučaj sa sapunima u komadu (isključu-jemo iz analize privatne robne marke). U segmentu sapuna u formi pene je prisutno svega par proizvođača.

O kompanijiRetailZoom je kompanija koja se bavi istraživanjem tržišta, anal-izom podataka i konsultantskim uslugama. Postoji od 2011. godine i trenutno posluje u više od dvade-set zemalja sveta. Cilj kompanije je da unapredi poslovanje svojih klijenata dostavljajući im rešenja vezana za ponašanje kupaca pri-likom kupovine, programe vernosti kupaca, analize promocija putem letaka, basket analize, prediktivne analize, kao i detaljan uvid u maloprodaju – analizu distribu-cije, udela na tržištu, promocija, cena… U Srbiji RetailZoom je prisutan od sredine 2017. godine, gde je osnovna usluga praćenja i izveštavanje tržišta maloprodaje.


ANALIZA


FOCUS

Lifleti u fokusu U prvih pet meseci ove godine, najviše oglasnog prostora u lifletima FMCG trgovaca, sa udelom od 62%, posvećeno je segmentu prehrane, što se nije promenilo u poređenju sa 2019… Slatkiši i grickalice uvećavaju vodeću poziciju, što ostaje posebnost srpskog tržišta, na kojem je ova kategorija, u poređenju sa oglašavnjem u Evropi, ispred kategorije Meso i mesne prerađevine

Š tampani ili online lifleti su jedan od ključnih izvora in-formacija o maloprodaji za kupce. Oglašavanje u lifleti-

ma kod FMCG trgovca u Evropi još uvek beleži iz godine u godinu porast. Da li je jedan od najinte-resantnijih advertajzing kanala jednostavno čitanje ili ogromna količina informacija? U proseku, u Srbiji u 2020. liflet sadrži 170 insertacija, što je slično kao u ši-rem regionu. Za specijalno izdanje InStore magazina, pod nazivom Trgovačka mapa, pripremili smo zanimljive teme, broj promocija u regionu, top oglašavani segmenti i kategorije, udeli top subkategorija i top proizvođači, po bruto oglaši-vačkoj vrednosti.

Godina 2020. je sve samo ne tipična. Iako smo bili, te još uvek jesmo, u neizvesnoj situaciji, beležili smo minimalni pad broja promocija zbog virusa koji je drastično promenio našu svakodnevicu. Određene zemlje u regionu su beležile malo veći pad, koji je bio posledica toga da je bilo objavljenih manje vanrednih lifleta i manje lifleta tradicoinalnih trgovina, koje su sada opet uhvatile ritam, u poslednjim nedeljama. FMCG trgovina u Srbiji objavila je više od hiljadu štampnih i online lifleta u prvih pet meseci ove godine.

Autor: Melani Cipot Focus South East

FOCUS Research je jedna od vodećih agencija u Evropi koja se bavi ispitivanjem tržišta i savetovanjem. Svojim klijentima već više od 25 godina u 35 evropskih zemalja prosleđuje podatke, sistemska i programska rešenja za obradu podataka. Udeli se temelje na GAV - bruto oglašavačka vrednost. Veću vrednost imaju objave koje su pozicionirane na prvoj strani, sa većom slikom i u lecima sa visokim bruto dometom. Rezultat je naravno taj da time doprinose većem kvalitetu promocije jer su one tako vidljivije potrošaču, i samim tim ostavljaju veći efekat na njega.


Najviše oglasnog prostora u lifletima FMCG trgo-vaca, sa udelom od 62%, posvećeno je segmentu prehrane, što se nije prome-nilo u poređenju sa prošlom godinom. Zato smo ove godine najveću promenu beležili kod akcija na kupo-vinu - bilo je za 35% manje akcija, kao što su popusti za penzionere, kuponi…

Slatkiši i grickalice uvećavaju svoju poziciju na prvom mestu i tako ostaje posebnost srpskog tržišta, na kojem je ova kategorija, u poređenju sa oglašavnjem u Evropi, ispred kategorije Meso i mesne prerađevina. Promenila se i slika za Alkoholna pića, koja su još u 2018. godini bila odmah iza mesa. Top 15 kategorija uzima 96% udela po bruto oglašivačkoj vrednosti, samo prve dve kategorije čine čak trećinu ukupne vrednosti.

Top 3 kategorije: Pranje veša, Papirna galenterija-higijena, kao i Sredstava za čišćenje, imale su zajedno visok udeo od 34% oglasne vrednosti u NonFood1 segmentu u periodu januar – maj 2020. Kao posledica vanredne situacije očekivali bismo da će se više oglašavati proizvodi koji su u nekom trenu skoro nestali sa trgovačkih polica, ali promene su bile samo u nijansama. Prosečni popust za taj segment u tom periodu iznosio je 26%.

ANALIZA


Iza top kategorija stoje zapravo proizvođači koji ulažu u promocije u lifletima. Među njima imamo domaće i regionalne, koji prevladuju u segmentu prehrane, i strane koji su jači u NonFood1 segmentu. Sa širokom paletom proizvoda prva tri proizvođača imaju zajedno vrednosni udeo od 7,5% u lifletima, gde se oglašavalo više od 2.000 različitih kompanija. Sve više se oglašavaju i privatne robne marke. U 2018, njihov udeo je bio 12%, dok je u prvih pet meseci 2020. već dostigao 16,5% bruto vrednosti.

Najveću vrednost imaju uvek objave na prvim stranicama, gde potrošači imaju na izboru zanimljivu kombinaciju kategorija iz prehrane i neprehrane. Top 16 subkategorija predstavlja dobru trećinu svih objava na prvoj stranici. Vino i pivo, kafa i pića sa ukusom cole, često su bila na naslovnim stranama, kao i svinjsko meso i detergenti. U doba karantina kategorija koja je beležila najveći skok na naslovnoj strani bila je zamrznuto testo.

Zasad drastičnih promena u oglašavanju cena i popusta nije bilo, ali nastavljamo da pratimo šta će da nam donese „nova stvarnost“, koji uticaj će imati na strukturo oglašavanja. Na slici su date prosečne cene i popusti za najviše oglašavanu količinu i ambalažu iz top kategorija na prvoj stranici.


BISNODE

Top trgovci u regionu U nastavku je poredak Top 30 trgovaca u regionu, rangiranih prema ukupnim prihodima ostvarenim u 2018. godini. Obuhvaćena su tržišta Srbije, Slovenije, Hrvatske, BiH i Crne Gore. Podatke za Severnu Makedoniju kompanija Bisnode ne poseduje. U analizu nisu uključena udruženja trgovaca, zbog nedostatka podataka za sva

Br. Naziv kompanije, sedište Ukupni prihodi 2018. Prihodi od prodaje 2018.


Prosečan broj zaposlenih 2018.

Prosečna mesečna plata 2018.

1 KONZUM, HRVATSKA 1.285.682.343 1.209.261.299 -38.297.902 9.419 612

2 MERCATOR, SLOVENIJA 1.199.133.000 1.181.909.000 -10.882.000 8.264 1.167

3 DELHAIZE, SRBIJA 878.327.054 845.971.577 22.537.380 12.629 574

4 SPAR, SLOVENIJA 768.590.720 761.495.405 7.521.458 4.247 1.294

5 MERCATOR-S, SRBIJA 732.672.890 702.438.303 -14.055.192 8.124 538

6 LIDL, HRVATSKA 710.223.114 699.061.492 45.394.424 2.270 979

7 SPAR, HRVATSKA 610.149.565 561.819.387 -5.489.451 3.637 738

8 PLODINE, HRVATSKA 569.226.371 510.554.913 15.961.482 3.413 688

9 BINGO, BIH 568.654.991 537.336.818 39.066.748 6.845 553

10 HOFER, SLOVENIJA 496.879.779 492.131.868 16.843.703 1.245 2.095

11 KAUFLAND, HRVATSKA 492.813.097 484.634.975 -2.682.668 1.977 950

12 ENGROTUŠ, SLOVENIJA 481.772.127 480.384.299 1.658.591 2.779 1.061

13 LIDL, SLOVENIJA 393.553.433 392.866.224 10.545.803 1.625 1.491

14 TOMMY, HRVATSKA 384.801.590 382.426.187 16.729.990 2.784 730

15 DM DROGERIE MARKT, HRVATSKA 244.069.302 232.484.542 6.730.625 1.324 1.345

16 METRO CASH & CARRY, SRBIJA 231.208.980 221.462.464 -183.611 1.255 770

17 VOLI TRADE, CRNA GORA 228.852.239 227.783.722 3.863.325 2.069 684

18 MÜLLER TRGOVINA, HRVATSKA 221.274.068 210.372.693 20.218.230 1.093 833

19 KTC, HRVATSKA 208.794.487 196.962.185 4.811.609 1.228 705

20 FIS, BIH 194.277.113 161.676.985 16.233.309 3.015 595

21 KONZUM, BIH 179.317.036 173.631.409 0 2.131 656

22 GRUPA UNIVEREXPORT, SRBIJA 178.300.000 176.400.000 / 2.188 550

23 DIS, SRBIJA 176.776.547 174.042.999 335.305 1.281 545

24 AMAN DOO BEOGRAD, SURČIN 166.599.725 164.892.654 3.551.926 2.599 525

25 TROPIC MALOPRODAJA, BIH 158.100.587 153.650.465 1.418.213 2.020 614

26 LAKOVIĆ, CRNA GORA 142.948.047 142.939.303 3.654.982 929 557

27 EUROSPIN, SLOVENIJA 138.656.949 137.715.544 3.287.333 470 1.093

28 JAGROS, SLOVENIJA 132.015.295 131.693.657 7.382.097 648 1.300

29 MERCATOR, CRNA GORA 119.809.235 119.256.033 455.051 1.432 623

30 ROBOT GENERAL TRADING CO, BIH 111.879.870 101.314.856 1.488.617 1.496 433

2

4

1

6

7

8

3

29

10

*Podaci su dati u evrima

ANALIZA


IPSOS

Kupovne navike potrošača u HrvatskojStanovnici Hrvatske od 16 do 64 godina, prema svojim stavovima o kupovini, u najvećem broju kupuju vođeni osobinama proizvoda, odabiru ih prvenstveno prema njihovim karakteristikama, na primer na osnovu kvaliteta i pouzdanosti ili na osnovu stečenog poverenja u marku i zemlju porekla

S tanovnici Hrvatske malu kupovinu, do 200 kuna, najčešće obav-ljaju dva do tri puta

nedeljno. U maloj kupovini se najčešće troši od 50 do 100 kuna. Najvažniji kriterijum za odabir mesta male kupovine su im blizina prodajnog objek-ta, akcijske prodaje i kvalitet proizvoda. Malu kupovinu najčešće obavljaju u supermar-ketima.

U veliku kupovinu, u kojima se troši više od 200 kuna, najčešće odlaze dva do tri puta mesečno. U velikoj kupovini najčešće troše od 300 do 500 kuna. Najvažniji kriterijum za odabir mesta velike kupovine su česte akcijske prodaje, bli-zina prodajnog objekta i po-voljne cene proizvoda. I veliku kupovinu najčešće obavljaju u supermarketima.

Kupovne navike

Stanovnici Hrvatske od 16 do 64 godina, prema svo-jim stavovima o kupovini, u najvećem broju kupuju vođeni osobinama proizvoda, odabiru ih prvenstveno prema njihovim karakteristikama, na primer na osnovu kvaliteta i pouzdanosti ili na osnovu stečenog poverenja u marku i zemlju porekla.

Više od 60% stanovnika Hr-vatske, kad god može, radije bira i kupuje domaće proi-zvode ispred stranih/uvoznih.

Autor: Jelena Jakšić MatovinaResearch Manager, Ipsos

Slika 1 . Učestalost obavljanja kupovine, CRO, I.20120


ANALIZA


O istraživanjuBRANDpuls je Ipsos alat za brend i marketing menedžment koji nudi detaljnu analizu tržišta i dubinsku analizu potrošača na velikom broju proizvodnih kategorija. BRANDpuls kom-binuje tržišne indikatore s različitim tipovima podataka kao što su demografija, psihografija, kupovne navike i korišćenje medija. Podaci su dostupni za tržišta Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

Kupovinom domaćih proizvoda trude se da pomognu hrvatskoj privredi i ge-neralno imaju više poverenja u domaće proizvode.

Od ukupne populacije, 9% kupuje namirnice online, što je porast od 4% u odnosu na prošlu godinu. Njih 73% koristi različite kartice lojalnost, a 78% planira kupovinu na osnovu štampanih kataloga koje dobiju poštom. Od uku-pnog broja, 65% barem nekad kupuje organsku, bio, zdravu, super hranu i slične proizvode. Izbegavaju da kupuju proizvode koji im ne trebaju i imaju poverenja u one marke proizvoda koje najčešće kupuju. Od ispitanih, 60% je kupilo proizvod/uslugu preko interneta u poslednjih šest meseci, što je porast od 10% u odnosu na prošlu godinu.

Glavni kupac

O nabavci namirnica i funkcionisanju domaćinstava lično odlučuje 64% Hr-vata, odnosno njih 1.674.280 u broju populacije između 16 i 64 godine. Ta osoba koja se brine o funkcionisanju domaćinstava i nabavci namirnica je najčešće žena, starosti od 30 do 59 godina, srednje ili visoko obrazovana, zaposlena, u braku i roditelj. Primarni je kupac Konzuma, Kauflanda i Lidla.

Slika 2. Potrošnja u maloj i velikoj kupovini, CRO, I.2020.

Slika 5. Ko u domaćinstvu brine o nabavci hrane i funkcionisanju domaćinstava, CRO, I.2020.

Slika 4. Stavovi prema domaćim proizvodima, CRO, I.2020.

Slika 3. Kupovne navike, CRO, I.2020.

Ja lično

Drugi član domaćinstva

NZ/BO


LIMITED

EDITION

ANALIZA


REDAKCIJA INSTORE SLOVENIJA

Maloprodaja u SlovenijiTop10 najvećih trgovačkih lanaca, po nezvaničnom redosledu tržišnog udela, su: Mercator, Spar, Hofer, Tuš, Lidl, Eurospin, Jager, Fama, KEA i E.Leclerc

P od pojmom maloprodaja u Sloveniji dotakli smo se objekata gde trgovci prodaju robu široke potrošnje sa naglaskom na prehra-

ni, a nisu specijalizovani samo za odeću, obuću, opremu za decu, tehničke trgo-vine, trgovine za kućne ljubimce i druge specializovane trgovine.

Na slovenačkom tržištu već neko vreme takmiče se »klasični« trgovci protiv »dis-kontera« u koje spada trojka: Hofer, Lidl i Eurospin.

Najveće gubitke ima Tuš, koji je uz

Mercator, najveći dužnik bankama, a zbog zdravstvenih problema Mirka Tuša prošlog proleća je rukovođenje Grupe Tuš preuzeo njegov sin Andraž Tuš, Tuš Holding bankama duguje oko 300 mili-ona evra i zato one aktivno traže kupca. Slovenačka Grupa Alfi, kojoj kod tog po-sla pomaže Dojče bank, kako stvari stoje prema pisanju brojnih medija, u predno-sti je pred britanskim fondom Anacap

Dug najvećeg trgovačkog lanca Merca-tora je oko milijardu evra i u vlasništvu je Fortenove i samo se čeka dan kada će ga naslednica propalog Agrokora uzeti pod svoje, kupovinom deonica na berzi. To će se desiti veoma skoro nakon raspleta sa »zamrzavanjem« raspolaganjem deonica od strane Agencije za konkurenciju. U

svakom slučaju, Mercator je dužan oko milijardu evra, ali se dobro oporavlja. De-vetog juna, uz glavnog izvršnog direktora Fortenove, Fabrisa Peruška strategiju trgovca je slovenačkim proizvođačima i distributerima predstavio Tomislav Ćiz-mić, predsednik uprave Grupe Mercator. Između ostalog, on je rekao da planiraju do 2022. da izgrade novi glavni distrubu-tivni centar veličine 86.000 m2 u Ljublja-ni. Sa skoro 10.000 zaposlenih u Sloveniji (20.000 u svim državama zajedno: Srbiji, CG, Hrvatskoj i BiH) najveći su trgovac i u regionu. U Sloveniji sarađuju sa više od 160 različitih lokalnih distributera i sa više od 20 seljačkih zadruga. Zajedno sa njima, imaju više od 1.400 različitih njihovih proizvoda na policama, a nagla-sio je takođe, da sa slovenačkim farmama

Priredila: redakcija InStore Slovenija


realizizuju 15 miliona evra godišnje prodaje.

Tržišni udeo trgovačkih lanaca, inače, već je duže vreme »javna tajna«, barem što se tiče zvaničnih podataka koje (ne) daje SURS (Statisički udruženje Repu-blike Slovenije), pa tako trgovci sami angažuju agencije kako bi došli do tih po-dataka, koje iz tog razloga treba uzimati sa rezervom. Isto važi i za našu analizu.

Sve do pojavljivanja diskontera, klasični trgovci su bili u prednosti, ali u 2018, nemački Hofer je sa trećeg mesta »sklo-nio« najveći lanac koji je (još uvek) u slovenačkom vlasništvu, a to je Tuš.

Prvi je, još uvek, Mercator sa oko 30% (715 objekata na dan 30. septembar 2018). Drugo mesto drži Spar sa oko 25% (103 objekata i 19 franšiza), dok je Hofer na trećem mestu, sa svojih 87 objekata i oko 15% tržišnog udela. Na četvrtom je mestu Tuš sa svojih oko 320 objekata (sa franšizama). Posle njih sledi već pomenuti dvojac diskontera, nemački Lidl (60 objekata) i italijanski Eurospin (51). Slede najveći trgovac u severozapadnom delu, u Štajerskoj, gde privatnik Franc Jager sa svoja tri sina ima lanac sa više od 40 objekata, dok mu je u

toj pokrajini, ali i u Primorskoj, najveća konkurencija porodični lanac KEA sa 30 trgovina. Privatnik Aleksander Lemut ima, takođe, lanac Fama u Primorskoj sa 26 objekata, gde je već prisutna i nova konkurencija - Amazon, najveći internet trgovac na svetu koji se lepo razvija i u susednoj Italiji pa tamošnji stanovnici Slovenije, koji ionako mogu često da »skoknu« preko granice (osim u posled-

nje vreme zbog pandemije korona viru-sa), poručuju sve češće robu preko weba. Preko granice se poručuje najrazličitije vrste robe, od prehrambenih proizvoda, naročito kafe uključujući i kapsule. Fran-cuski E.Leclerc ima samo dva objekta (Ljubljana i Maribor), ali lepu reputaciju i zaradu.

Međutim, nije im pošlo za rukom da za-

drže ponudu online kupovine sa preuzi-manjem narudžbi (»drive in« u Ljublja-ni), sa čime su pre par godina počeli prvi, ali i (pre)brzo odustali, pre korone. Spar i Mercator su na tom području najjači, a baš u vreme korona krize pridružio im se i Tuš.

Svoj kolač tržišta imaju još “mali trgov-ci”. STR-ova je sve manje, ali se još drže sa svojih 5% od 10%, od kojih neki i nisu tako mali. Na primer, Mlinotest (poznata fabrika testenina i pekarskih proizvoda iz Ajdovščine), ima mrežu od 50-ak trgovi-na, sa ponudom koja obuhvata razne pre-hrambene proizvode. Tu je zatim i Žito, kojeg je preuzela hrvatska Podravka, a tu su i trgovci naftom među kojima je dale-ko najveći Petrol, koji je pre dve godine otvorio pet specializovanih trgovina Hop IN, gde ne prodaje derivate nafte i naftu i nije ih stacionirao uz puteve, već u same centre najvećih gradova, dve u Ljubljani, a po jednu u Celju, Kranju i Mariboru.

Treba pomenuti i trgovine zadrugara kojih ima u svim krajevima Slovenije. Među njima je dosad najveća bila KZ Metlika (Kmečka zadruga Metlika), ali krajem meseca juna pretekla ih je udru-žena zadruga Trebnje i Krke iz Novog mesta.

ANALIZA


IPSOS

Kupovne navike potrošača u BiH Gledajući kupovne navike cele populacije, jasno je da male trgovine u kvartovima, pored par glavnih trgovačkih lanaca, još uvek čine veliki udeo kupovine većine kategorija. Sveže voće i povrće, te pekarski proizvodi se češće kupuju u malim trgovinama, nego u velikim trgovačkim lancima

S koro dve trećine po-trošača u BiH (65%) odlazi u malu kupovinu dva ili više puta nedelj-

no, a podjednako je obavljaju i muškarci i žene.

Više od polovine (57%) u maloj kupovini potroši između 11 i 30 KM, čime se beleži blagi porast u odnosu na prethodne dve godine.

Očekivano, velika kupovina se obavlja nešto manjim inten-zitetom, najčešće jednom do dva-tri puta mesečno (59%), a potrošnja se najčešće kreće u rasponu od 70 do 200 KM.

Blizina prodajnog mesta, kvalitet proizvoda i povoljne cene predstavljaju tri glavna kriterijuma odabira mesta male i velike kupovine, pri čemu povoljne cene igraju nešto veću ulogu kod velike kupovine.

Kupovne navike i stavovi

Kao i prethodne godine, manje od polovine potrošača (47%) ističe da radije kupuje proizvode bosanskoher-cegovačkog porekla, a isti broj navodi da kupovinom domaćih proizvoda nastoji da pomogne bosanskohercego-vačkoj privredi.

Kada je u pitanju poverenje, ono je nešto niže, te 42% potrošača ima poverenja u

Izvor: Ipsos domaće proizvode, dok više od trećine (37%) ne ističe razlike u poverenju prema domaćim, odnosno uvoznim proizvodima. Tek 19% na-vodi da nemaju poverenja u domaće proizvode.

Iako cena igra značajnu ulogu, ona nije uvek jedini i najvažniji kriterijum. Prili-kom izbora između sličnih proizvoda, 35% ističe da je cena najvažniji kriterijum odabira, dok s druge strane


ANALIZA


BRANDpuls je Ipsos alat za brend i marketing menadžment koji nudi detaljnu analizu tržišta i dubinsku analizu potrošača na velikom broju proizvodnih kategorija. BRANDpuls kombinuje tržišne indikatore s različitim tipovima podataka kao što su demografija, psihografija, kupovne navike i korišćenje medija. Podaci su dostupni za tržišta Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

kvalitet navodi više od polo-vine potrošača (51%).

Iako je 60% potrošača upoznato sa mogućnošću online kupovine namirnica, tek 4% navodi da su koristili tu mogućnost. Među onima koji kupuju online, nešto više je onih od 30 do 39 godi-na, zaposlenih, iz urbanih delova.

Osobe koje se brinu za nabavku hrane i funkcionisa-nje domaćinstva su najčešće žene, između 30 i 59 godina starosti, u braku, zaposlene i višeg stepena obrazovanja.

Generalno, u najvećoj meri ih možemo svrstati u se-gment umerenih porodičnih ljudi. Ove osobe uglavnom preferiraju jednostavan od-mor sa prijateljima i porodi-com, u prirodnom okruže-nju, bez traženja provoda i zabave. U središtu njihovih životnih ciljeva je porodična harmonija i u velikoj meri su posvećeni svojoj porodici. Slobodno vreme provode obavljajući različite aktivno-sti, kao što su briga za do-maćinstvo, porodicu, čitanje knjige ili neke druge hobije. Više od polovine ne koristi kartice lojalnosti (58%), ali su lojalni onim proizvo-dima koje najčešće kupuju. Približno jednak broj planira kupovinu na osnovu štampa-nih kataloga.

Gledajući kupovne navike cele populacije, jasno je da male trgovine u kvartovima, pored par glavnih trgovač-kih lanaca, još uvek čine veliki udeo kupovine većine kategorija. Sveže voće i povrće, te pekarski proizvo-di se češće kupuju u malim trgovinama, nego u velikim trgovačkim lancima.


PREDNOSTI:

•Pouzdana zaštita protiv znojenja tokom 48 sati•Nežna formulacija koja ne iritira osetljivu kožu pazuha i neguje je•Intenzivna svežina, brzo sušenje i osećaj čiste kože•Osvežavajući mirisi•0% alkohola•Dermatološki potvrđeno da odgovara koži

Isprobajte nove Fresh sprejeve protiv znojenja, efikasna 48-časovna zaštita u kombinaciji sa osvežavajućim ženstvenim mirisom koji traje!

NOVO

FRESH GENTLESA MIRISOM CVETA

PAMUKA I IZVORSKE VODE

FRESH CITRUSSA MIRISOM LIMETE,

POMORANDŽE I BERGAMOTA

FRESH BLOSSOMSA MIRISOM CVEĆAI LIMUNOVE TRAVE

ANALIZA


TARGET GROUP I INSIDER ID

Trgovina na malo hranom, pićem i duvanom u Makedoniji Očekuje se da će i u 2020. doći do dopunskog rasta i razvoja ovog segmenta, bez obzira na uticaj krize izazvane COVID-19 virusom. Prema konsultantima, ukupni promet u segmentu dostići će od 1,75 do 1,8 milijardi evra u 2020 godini, od kojih će najveći udeo imati nacionalni lanci i velike kompanije

Z a potrebe specijalnog izdanja InStore ma-gazina, pod nazivom Trgovačka mapa, boni-

tetna agencija Target group i agencija za istraživanje i kon-salting Insider ID, izradili su finansijsku analizu kompanija koje posluju u maloprodajnim segmentima.

Kompanije koje su obuhva-ćene analizom registrovane su pod šiframa 47.11 i 47.19 i imali su finansijski promet veći od 250.000 evra godiš-

Priredili: Target group i Insider ID

nje, odnosno oko 15.000.000 denara, u 2019. godini.

Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2019. godini, ukupna vrednost sektora trgovine na malo hranom, pićem i duvanom iznosila je 1,67 milijardi evra, što predstavlja rast za 16,8% u odnosu na 2018. godinu, kada je iznosila 1,42 milijardi evra. U prva četiri meseca 2020. godina, gde je cela ekonomija pogođena krizom izazvanom korona virusom, sektor ostva-ruje više rezultate u odnosu na isti period 2019. godine, odnosno 493 miliona evra u 2020. godini u poređenju

sa 485 miliona evra u 2019. godini. Ali, ipak, tek po zavr-šetku cele fiskalne godine biće moguće da se definiše rezultat i uticaj krize na ovaj segment u 2020. godini.

Trgovina na malo hranom, pićima i duvanom ostvarila je značajan rast u 2019. godini, a analizirano od 2015. do 2019. godine, ukupni promet je povećan za skoro 60%, sa prosečnom stopom rasta od 11,9% na godišnjem nivou (grafikon 1). Kriza izazvana COVID-19 krizom imaće uticaj na ekonomiju i potroš-nju, a očekuje se da će u 2020. godini, ali i u 2021, trend po-

većanja prometa da se nastavi još intenzivnije. To je rezultat činjenice da restriktivne mere kretanja doprinose „migraci-ji“ prometa od ugostiteljskih objekata ka maloprodajnim lancima za hranu, piće i duvan.

Prema Target group, re-gistrovano je ukupno 5.913 aktivnih pravnih subjekata u segmentima 47.11 (trgovina na malo u nespecijalizova-nim prodavnicama, pretežno hranom, pićem i duvanom) i 47.19 (druga trgovina na malo u nespecijalizovanim prodav-nicama). Od ukupnog broja aktivnih pravnih subjekata,


ANALIZA


544 kompanije imaju prihod veći od 250.000 evra godišnje i ostvarile su kombinovano 1,3 milijardi evra u 2019. godini, odnosno približno 75% od ukupnog prometa u sektoru. U njima je zaposlen 15.781 radnik, imaju kombinovani rashod od 1,25 milijardi evra i približno 44 miliona evra profita. Ipak, imajući u vidu veliki promet koji ostvaruju kompanije u segmentu hrana, piće i duvana, finansijski podaci pokazuju da su oni realizovali, u proseku, 3,52% neto-profitnu maržu, koja u poređenju sa drugim segmen-tima nije značajna (tabela 1).

Iz aspekta regionalne po-krivenosti, nacionalni lanci realizuju u proseku 38% od ukupnog prometa koji je ostvaren u segmentu trgovine hranom, pićem i duvanom. U kombinaciji sa lokalnim lancima, koji isto tako raspo-lažu širokom maloprodajnom mrežom, u proseku dostiže do 52% (od 2015. do 2019. godi-ne). Primećuje se i dopunski trend stagnacije prometa kod lokalnih lanaca od 2017. do 2019. godine, u poređenju sa intenzivnijem rastom nacio-nalnih, koji su u istom periodu povećali promet za skoro 100 miliona evra. To doprinosi i značajnom povećanju celog segmenta od 1,27 milijardi evra, što pokazuje da posto-ji „prelivanje“ prometa ka nacionalnim lancima, ali i ka potencijalno novim malim kompanijama koje preuzimaju promet (grafikon 2).

Iz analiziranih generalnih finansijskih podataka i tren-dova, koji kompanije beleže u periodu od 2015. do 2019. godine, očekuje se da i u 2020. godini dođe do dopunskog rasta i razvoja segmenta, bez obzira na uticaj krize izazvane COVID-19 virusom.

Prema konsultantima, uku-pni promet u segmentu dosti-ći će od 1,75 do 1,8 milijardi evra u 2020 godini, od kojih će najveći udeo imati nacio-nalni lanci i velike kompanije. Ipak, zbog restriktivnih mera kretanja i ograničenja broja ljudi u objektima, postoji mogućnost da i lokalni lanci iskoriste nastalu situaciju i da privuku nove kupce, a sa tim i da povećaju promet.

1

2

TABELA 1 Veličina pravnog subjekta

Indikator Mikro Mali Srednji Veliki

Broj analiziranih kompanija 347 155 31 11Broj zaposlenih 1.763 3.474 3.028 7.516Ukupni prihodi u 2018. godini* 158,26 247,37 201,95 615,66Ukupni prihodi u 2019. godini* 162,04 256.22 211,46 672,45Ukupni rashodi u 2018. godini* 154,24 239,49 196,38 588,2Ukupni rashodi u 2019. godini* 160,41 247,54 205,2 642,77Dobit za finansijsku 2018. godinu* 4,42 8,34 5,89 25,4Dobit za finansijsku 2019. godinu* 4,71 8,71 6,52 27,2Gubitak za finansijsku 2018. godinu* 0,9 0,97 0,67 0Gubitak za finansijsku 2019. godinu* 3,59 0,81 0,62 0Neto profitna marža za 2018. godinu 2,79% 3,37% 2,92% 4,13%Neto profitna marža za 2019. godinu 2,91% 3,4% 3,08% 4,05%*u milionima (000.000) evra

Klasifikacija: Miko 0-10; Male 11-50; Srednje 51-250; Velike kompanije 250+ zaposleni.Izvor: Target group

U milionima (000.000) evra

Izvori: Državni zavod za statistiku (ukupni promet) / Target group (finansijski podaci za nacionalne i lokalne lance)

Izvor: Državni zavod za statistiku, Makedonija


ANALIZA


LZ RETAILYTICS

Top trgovci u Evropi

K ada pogledamo rezultate prodaje za 2019, možemo da izvestimo o maloj

senzaciji: 2019. je godina u kojoj je Aldi konačno presti-gao vodeće evropske igrače, Carrefour i Tesco su ostali za njim, zauzimajući tako drugu poziciju na listi najvećih evropskih trgovaca, iza svog rivala Schwarz Group. Ono što je značajno, divizija Lidl bi i dalje bila vodeća i kada bi se druga divizija Kaufland u potpunosti isključila iz rangiranja. Kod četiri od šest vodećih igrača značajan doprinos prodaji dolazi iz diskontnih radnji.

I to nije sve. Evropa nastav-lja dalje da se konsoliduje, tako se predviđa da će u 2022. top 30 trgovaca imati 61% udela na tržištu, u poređenju sa 59%, koliko je iznosio njihov udeo u 2018. Potenci-jal rasta diskontera i dalje je praktično neograničen, kao što je to i potvrdila prognoza LZ Retailytics. Iako neka tr-žišta pokazuju znake zasićenja diskontima, i dalje ima veoma mnogo prostora za njihov rast, od Velike Britanije do Rumunije.

Dakle, ovo bi trebalo da budu loše vesti za dobavljače brendovima, zar ne? Ne u potpunosti. Deo budućeg rasta proizlazi iz ponovnog prilagođavanja njihovog koncepta diskonta. Kako ponovo postaju sve više mejnstrim, oni prilagođavaju svoje asortimane većem bro-ju potrošača. Ovo ne uklju-čuje uvek više linija u totalu, nego i povećanu sofisticiranu ponudu proizvoda sa doda-

Prošla godina je godina u kojoj je Aldi konačno prestigao vodeće evropske igrače, Carrefour i Tesco su ostali za njim, zauzimajući tako drugu poziciju, iza svog rivala kompanije Schwarz Group

tom vrednošću, a ponekad i sadrži i ono što se smatralo nišnim proizvodom. Bez ob-zira na to da li se ratovi cena neumoljivo nastavljaju ili, u zavisnosti od tržišta, stiša-vaju, kvalitet i jedinstvenost su ono što se računa mnogo više nego ikada pre.

Brendovi i trendovi

Ovo je otvorilo vrata inovativnim proizvodima, startap idejama (čak uklju-čujući finansijsku podršku trgovaca) i različitim speci-jalnostima. Svi ovi procesi uključuju mnogo probi i grešaka, naročito za Aldi. Ovaj diskonter se nalazi usled gigantskog procesa transformacije, otvarajući se ne samo za brendove, već i za trendove, trudeći se da privuče naročito mlade. Ono što je rutinski posao za Carrefour i Tesco, istovre-meno je uzbudljivo (pone-kad i trnovito) putovanje u

nepozanto za Aldi Nord i Aldi Süd.

Stoga, dobavljači imaju veće šanse nego ikada ranije da ulistaju svoje proizvode kod diskontera, ali i kod konvencionalnih supermar-keta. Oni su, takođe, u po-trazi za novim proizvodima, posebno od malih i srednjih preduzeća ili regionalnih do-bavljača, kako bi ojačali svoju autentičnu privlačnost u okruženju, dok njihove rad-nje imaju tendenciju da budu manje (uz neke izuzetke).

Malo je verovatno, među-tim, da će manje prostora i diskontni focus dovesti do toga da neki mali brend, sa linijom od stotinak artikala, bude trajno ulistan – ali, ovde u igru može da uskoči online prodaja. I dok usa-mljena e-trgovina još uvek nije dostigla neki značajniji momentum, ponuda dodat-nih proizvoda online bi mo-

gla da bude veoma zgodan način za kreiranje lojalnosti potrošača.

Održivost i vertikalizacija

Takođe, proizvođači i trgovci će morati da shvate da čak i u areni niskih cena napori za očuvanje život-ne sredine nastavljaju da dobijaju na značaju. Velika konkurencija je oko toga koja je kompanija najodrži-vija, i evropski tržišni lider, Schwarz grupa je verovatno naprednija u svojim ekološ-kim naporima nego što bi mnogi mogli da pretpostave zbog svog nasleđa diskon-tera.

Prošlog meseca, Schwarzov Kaufland je lansirao sop-stveni brend sportske odeće koja je delimično napravljena od recikliranih PET boca. U okviru strategije Reset Plastic iz 2018, Schwarz

Autor: Matthias Queck Research DirectorLZ Retailytics


Napredovanje na poziciju broj dva u Evropi, kao i proširenje asortimana, obezbediće Aldiju i njegovim diskontnim vršnjacima dalji potencijal za rast

ima sopstveno upravljanje reciklažom plastike, kao bi zaokružio ceo ciklus, od proizvodnje da upravljanja otpadom i nazad.

Kategorija znanja

S obzirom na to da se kod trgovine namirnicama radi o konzumaciji, pre svega, čak i više nego u drugim industri-jama, veoma važna dužnost i obaveza trgovaca i proizvo-đača je pronalaženje načina za etičku i održivu potrošnju. Smanjenje prehrambenog otpada, redukcija ambalaže i pravljenje lanca snabdeva-nja održivijim, ne samo od njive do trpeze, nego i od drveta do kartonske kutije i od vetrenjače do električnog kamiona: ovo će ostati zadaci za decenije koje dolaze i postaće ključni element dife-rencijacije, kao i finansijske konkurentske prednosti.

Pored upravljanja ciklu-som otpada, Lidl i Kaufland postepeno proširuju sop-stvene proizvodne kapaci-tete (Schwarz Produktion), pokrećući vertikalizaciju ne samo u ambalaži, nego i u hrani. Ovi pokušaji da se dostigne delimična samodo-voljnost, svakako, nisu baš dobra vest za dobavljače. Kako je rečeno, oni isključi-vo uključuju privatnu robnu marku u kategorijama, kao što su bezalkoholna pica, pekarski proizvodi, orašasti plodovi, čokolade, sladoled i kafa.

Razvijanje inovacija da bi se napravila diferencijacija, identifikovanje trendova, koristeći industrijske mreže i platforme i uključivanje kategorije znanja i dalje će obezbeđivati dobavljače benefitima koji će ih činiti naročito atraktivnim za veli-ke trgovačke lance, naročito kada su u pitanju unosne niše.

Na sve zasićenijim pre-hrambenim tržištima, ono što postaje od interesa za potrošače, ali isto tako i za tradicionalne supermar-kete i napredne operatere diskontnih radnji, u težnji za izvrsnošću nisu sortirana nego sofisticirana rešenja za proizvode.

Top trgovci u Evropi, 2019: dikonteri vs ostala prodaja (EURbn)

Konsolidacija se nastavlja: Top 30 trgovaca u Evropi će doprinositi sa 61% ukupnoj vrednosti prodaje u 2022, u poređenju sa 59% u 2016, kažu prognoze LZ Retailytics-a

Evropa: ukupna prodaja vodećih trgovaca 2016-2019-2022 (EURbn)

ANALIZA


Top trgovci u svetuVodećih 10 ostvarilo je 32,2 odsto od ukupnih prihoda 250 najvećih maloprodajnih lanaca u poslovnoj 2018. Najveći broj kompanija koji se našao na listi (136) posluje u sektoru robe široke potrošnje i čini 66,5% ukupnih prihoda maloprodaje u posmatranom periodu

DELOITTE

U poslovnoj 2018. godini, 250 najvećih maloprodajnih lanaca ostvarilo je ukupno

4,74 biliona dolara prihoda, što čini ukupan rast od 4,1 odsto, navodi se u izveštaju konsultantsko-revizorske kompanije Deloitte „Global-na snaga maloprodaje“.

Vodećih 10 ostvarilo je 32,2 odsto od ukupnih prihoda 250 najvećih maloprodajnih lanaca u poslovnoj 2018. godini. Rast vodećih deset lanaca od 6,3% nadmašio je rast 250 najvećih ritejlera od 4,1%. Ukupna neto profitna marža prvih deset lanaca je viša za 0,5 pro-centnih poena bez obzira na pritisak konkurencije kojem su izloženi maloprodajni lanci,

povećanje troškova radne snage, rat cenama i ulaganja u e-trgovinu.

Da bi se našla među Top 250 maloprodajnih lanaca, kom-panija je morala da ostvari prihod od 3,9 milijardi dolara, sa prosečnom veličinom kom-panije od 19 milijardi dolara.

Najveći broj kompanija koji se našao na listi Top 250 (136) posluje u sektoru robe široke potrošnje i čini 66,5% ukupnih prihoda maloprodaje

u poslovnoj 2018. godini.

U poređenju sa drugim sektorima, trgovci na malo imaju najveći prosečan prihod od maloprodaje (23,3 milijardi dolara u poslovnoj 2018. go-dini), međutim, to je sektor sa malom maržom i sa najnižom neto profitnom maržom od svih sektora (2% u poslovnoj 2018. godini).

Najveći broj maloprodajnih lanaca sa liste 250 vodećih se nalazi u Evropi, sa 88 kom-

O izveštaju „Globalna snaga maloprodaje“U ovom izveštaju je predstavljeno vodećih 250 maloprodajnih lanaca, na osnovu javno dostupnih podataka za finansijsku 2018. godinu (fiskalne godine koja se završila 30. juna 2019.). Analizirali smo njihovu uspešnost u različitim državama i proizvodnim sektorima. Izveštaj takođe sadrži pregled ekonomskih izgleda na globalnom nivou, pregled 50 najbrže rastućih ritejlera, kao i pregled maloprodjanih lanaca koji su se po prvi put našli među Top 250.

panija smeštenih u ovom re-gionu (34,4%), i čine 34,4 % ukupnih ostvarenih prihoda. SAD ima najveće kompanije prosečne veličine od 27,6 milijardi dolara, što je mnogo više od prosečne veličine 250 najvećih, koja iznosi 19 mili-jardi dolara.

Vodećih 10

Amazon je izgurao Kroger na petu poziciju i tako postao treći najveći trgovac na svetu.

Nije bilo novih ulazaka u poslovnoj 2018. godini na listu Top 10, na kojoj ddo-miniraju igrači koji posluju na teritoriji SAD. Prva dva i poslednja tri trgovca su zadr-žali svoju poziciju iz godine pre, dok su Kroger i The Home Depot sklizuli sa svojih pozicija.

Izvor: Deloitte


FY2017 Retail

revenue rank

Name of company Country of originFY2017Retail

revenue (US$M)

FY2017Parent com-

pany/group

revenue¹ (SUS$M)

FY2017Parent com-

pany/group

net income¹ (US$M)

Dominant operational format#

Countries of

operation

FY2012-2017 Retail

revenue CAGR²

1 Wal-Mart Stores, Inc. SAD 514.405 514.405 7.179 Hipermarket/Supercentar/Superstore 28 1,6%

2 Costco Wholesale Corporation SAD 141.576 141.576 3.179 Cash & Carry/Skladišta 11 6,1%

3 Amazon.com, Inc. SAD 140.211 232.887 2.371 Non-Store 16 18,1%

4 Schwarz Group Nemačka 121.581 121.581 n/a Diskontna radnja 30 7,1%

5 The Kroger Co. SAD 117.527 121.162 e 3.078 Supermarket 1 3,6%

6 Walgreens Boots Alliance, Inc. SAD 110.673 ** 131.537 5.031 Drogerija/Farmacija 10 8,9%

7 The Home Depot, Inc. SAD 108.203 108.203 11.121 Oprema za domaćinstvo 3 6,5%

8 Aldi Einkauf GmbH & Co. oHG Nemačka 106.175 e 106.175 e n/a Diskontna radnja 19 6,7%

9 CVS Health Corporation SAD 83.989 193.919 n/a Drogerija/Farmacija 2 5,1%

10 Tesco PLC Velika Britanija 82.799 84.245 1.718 Hipermarket/Supercentar/Superstore 8 0,1%

11 Target Corporation SAD 74.433 74.433 2.937 Diskontna robna kuća 1 0,5%

12 Ahold Delhaize (formerly Koninklijke Ahold N.V.) Holandija 74.076 74.076 2.115 Supermarket 9 14,0%

13 Aeon Co., Ltd. Japan 71.446 ** 77.121 799 Hipermarket/Supercentar/Superstore 11 6,5%

14 Lowe's Companies, Inc. SAD 71.309 71.309 2.314 Oprema za domaćinstvo 3 5,9%

15 JD.com, Inc Kina 62.875 ** 69.812 (423) Non-Store 1 44,1%

16 Edeka Group Nemačka 62.054 ** 63.233 ** n/a Supermarket 1 3,2%

17 Albertsons Companies, Inc. SAD 60.535 60.535 131 Supermarket 1 24,7%

18 Auchan Holding SA (formerly Groupe Auchan SA) Francuska 59.304 ** 60.726 (1.116) Hipermarket/Supercentar/Superstore 14 1,3%

19 Seven & i Holdings Co., Ltd. Japan 59.101 ** 61.485 ** 1.929 Convenience radnje 18 3,9%

20 Rewe Group Nemačka 56.435 ** 62.971 ** 507 Supermarket 13 4,5%

21 Centres Distributeurs E. Leclerc Francuska 44.476 ge** 56.686 e** n/a Supermarket 6 0,6%

22 Casino Guichard-Perrachon S.A. Francuska 43.183 ** 43.810 190 Hipermarket/Supercentar/Superstore 27 -5,2%

23 Best Buy Co., Inc. SAD 42.879 42.879 1.464 Radnje za elektroniku 3 0,2%

24 Woolworths Limited Australija 41.685 42.880 1.972 Supermarket 3 -0,3%

25 The IKEA Group (INGKA Holding B.V.) Holandija 41.470 44.151 1.762 Druge specijalnosti 30 4,5%

26 The TJX Companies, Inc. SAD 38.973 38.973 3.060 Radnje za odeću i obuću 10 7,3%

27 "LVMH Moët Hennessy- Louis Vuitton S.A." Francuska 37.847 ** 55.242 8.246 Druge specijalnosti 70 12,0%

28 J Sainsbury plc Velika Britanija 37.523 38.236 289 Hipermarket/Supercentar/Superstore 2 3,5%

29 ITM Développement International (Intermarché) Francuska 36.630 g** 52.498 e** n/a Supermarket 4 1,6%

30 Publix Super Markets, Inc. SAD 36.396 36.396 2.381 Supermarket 1 4,5%

31 Loblaw Companies Limited Canada 35.355 ** 36.016 ** 617 Hipermarket/Supercentar/Superstore 3 7,7%

32 Suning.com Co., Ltd. (formerly Suning Commerce Group Co., Ltd.) Kina 35.156 37.014 1.910 Radnje za elektroniku 2 17,5%

33 Inditex, S.A. Španija 30.673 ** 30.673 ** 4.045 Radnje za odeću i obuću 202 9,3%

34 Metro AG Nemačka 28.724 ** 43.454 e 414 Cash & Carry/Skladišta 25 n/e

35 Coles Group Limited Australija 27.290 27.496 1.026 Supermarket 1 n/e

36 Mercadona, S.A. Španija 26.256 26.256 699 Supermarket 2 4,3%

37 Dollar General Corporation SAD 25.625 25.625 1.590 Diskontna radnja 1 7,9%

38 Ceconomy AG Nemačka 25.475 25.475 (250) Radnje za elektroniku 15 n/e

39 Migros-Genossenschafts Bund Švajcarska 25.129 ** 29.071 e** 485 Hipermarket/Supercentar/Superstore 4 1,2%

40 H.E. Butt Grocery Company SAD 25.000 e 25.000 e n/a Supermarket 2 3,6%

41 Macy's, Inc. SAD 24.971 ** 24.971 ** 1.098 Robna kuća 3 -2,2%

42 X5 Retail Group N.V. Rusija 24.394 24.394 456 Diskontna radnja 1 23,4%

43 H & M Hennes & Mauritz AB Švedska 24.322 ** 24.322 ** 1.463 Radnje za odeću i obuću 71 10,4%

44 Système U, Centrale Nationale Francuska 23.571 g** 30.177 e** n/a Supermarket 2 1,0%

45 Wm Morrison Supermarkets PLC Velika Britanija 23.505 23.505 323 Supermarket 1 0,1%

46 Coop Group Švajcarska 23.465 31.327 e** 612 Supermarket 7 -0,1%

47 Groupe Adeo SA Francuska 23.164 g** 27.252 e** n/a Oprema za domaćinstvo 15 7,2%

48 Dollar Tree, Inc. SAD 22.823 22.823 (1.591) Diskontna radnja 2 23,8%

49 A.S. Watson Group Hong Kong SAR 21.561 ** 21.561 ** n/a Drogerija/Farmacija 24 2,5%

50 Jerónimo Martins, SGPS, S.A. Portugalija 20.453 20.453 507 Diskontna radnja 3 7,9%

¹ Revenue and net income for the parent company or group may include results from non-retail operations² Compound annual growth rateg = gross turnover as reported by companyn/a = not available

ne = not in existence (created by merger or divestiture)* Revenue reflects wholesale sales

Source: Deloitte Touche Tohmatsu Limited. Global Powers of Retailing 2020. Analysis of financial performance and operations for fiscal years ended through 30 June 2019 using company annual reports, Supermarket News, Forbes America’s largest private companies and other sources.

Poredak prvih 50 trgovačkih lanaca u svetu

ANALIZA


TDC

COVID-19: kriza ili prilika za brendove?Razumevanje psihologije potrošača i poznavanja navika vaših kupaca označiće razliku između uspeha ili poraza na tržištu u vreme krize izazvane korona virusom

N akon višemesečnog fokusa na održavanje stabilnosti lanca sanbdevanja, kao i moji broj-ni klijneti, verovatno tek sada

dolazite do vazduha, jer se maloprodaja u FMCG-u vraća u normalno stanje. Ključno je da se prilikom planiranja strategije za izgradnju brenda odma-knete od ličnih trauma i analiza budućih koraka te dobro istražite kako su se na-vike vaših kupaca u datim okolnostima promenile. Izdvojio sam pet prilika ili

prijetnji vašem brendu koje su proizvod prisilnih promena u ponašanju kupaca.

1. Ponovo pridobijte lojalne kupce koje ste izgubili

2. Zadržite nove kupce koje ste stekli

3. Naučite da govorite tri jezika

4. Na vreme pokrenite razgovore o smanjenju asortimana

5. Komunicirajte konzistentnu poruku o tome zašto bi kupci trebalo da odaberu vaš brend

Svi se možemo složiti da je došlo do šoka na tržištu, ali ono što je važno jeste razumeti uticaj epidemioloških mera i ostalih ograničenja na ponašanje kupaca. Potrebno je saznati kako su se stečene navike promenile ili oslabile, kao i razumeti da promene u ličnim primanjima nisu iste za sve. Na kraju, važno je shvatiti i veličinu mogućno-sti otvorenih onima koji deluju brzo i koriste podatke, psihologiju kupaca i bihevioralnu nauku prilikom usmera-vanja odluka o kupovini njihove ciljne grupe.

Kupci su ranije prilikom posete trgo-vine pokrivali čak 30% njene površine.

Autor: Tony DurhamTony Durham Consulting Limited


ANALIZA


Međutim, sada se kreću u potpunosti jednosmerno, što znači da mogu da propuste sve uobičajene znakove za kupovinu pojedinih brendova, jer prila-ze kategoriji iz drugog smera. Stečene su navike slomljene iz više razloga, a najčešće zato što su kupci ređe poseći-vali trgovine, odlazili su u druge lance,

zbog problema sa snabdevanjem nisu mogli da pronađu ono što inače kupuju ili su po prvi put kupovali online. Tome u prilog ide i nedavno istraživanje kompanije Greenshoots koje je pokaza-lo da je u Velikoj Britaniji u poslednjih nekoliko nedelja čak 32% kupaca po-setilo supermarket koji do sada nikada nije, 52% kupaca bilo je prisiljeno da zameni marku ili proizvod koji inače kupuju drugim, a 6% odraslih u Velikoj Britaniji obavilo je prvu online kupovi-nu, zbog čega udeo e-trgovine prelazi 10%. Takođe, McKinsey navodi kako je prodor e-trgovine u domaćinstvima do kraja marta porastao na 31%. Zani-mljivo, čak 50% kupaca u Kini koji su promenili prodavnice u kojima kupuju, ne nameravaju da se vrate starim.

Ovoliku promenu u ponašanju kupaca obično je nemoguće postići, delom zbog inercije, delom zbog činjenice da inače imamo pametnijih stvari da uradimo umesto da procenjujemo de-terdžent koji kupujemo, a delom i zbog samozavaravanja uzrokovanog odboj-nošću prema promenama. Došlo je do disrupcije u navikama mnogih kupaca. Naime, navika je ponašanje koje se s vremenom ponavlja na sistemski način gde poznati znak, na primer ulazak kroz prolaz trgovine ili boja i oblik marke koju koristite, pokreće radnju ili

1. Ponovo pridobijte lojalne kupce koje ste izgubiliAko je kupac redovno išao u trgovinu u blizini radnog mesta, a sada

radi od kuće, verovatno je promenio radnju u kojoj kupuje. U svakom slučaju, izgled i asortiman trgovine promenili su se, a načini kupovine i sama navika biće narušeni. Ako su drugi brendovi i privatna rob-na marka, koje su bili prisiljeni da kupe kako bi zamenili vaš brend, ispunili njihova očekivanja, zapitajte se hoće li se ovaj prisiljeni izbor pretvoriti u naviku kupovine novog brenda u budućnosti?

Ako su se drugi brendovi našli na popisu favorita prilikom online kupovine, a ranije je vaš brend bio jedini u kategoriji koji su kupovali, koja će se navika nastaviti - stara ili nova? Kupci se neće automat-ski vratiti vašem brendu, a što duže nova navika potraje slabije će se pamtiti rutina koja je uključivala kupovinu vašeg brenda. Morate da planirate specifične radnje koje će uticati na ponovno stvaranje zna-kova kako biste podstakli kupovinu vašeg brenda i ponovno usposta-vili navike. To je moguće postići povećanjem kratkoročne nagrade ili neposrednošću nagrade po završetku kupovine. Ovakve planove nećete morati dugoročno da finansirate, ali potrebno ih je primenjivati dok se ne uverite da ste stvorili novu grupu navika i uspostavili se kao deo novog normalnog.

Dok brojite kupce koje ste izgubili ne potcenjujte ulogu institucio-nalne nesposobnosti. Primera radi, moj sin je četiri godine redovno kupovao Sainsburijevu propusnicu za besplatnu dostavu online narudž-bina. Međutim, u jeku krize nisu mu je obnovili jer su prihvatili pre-velik broj novih pretplatnika. Zbog toga je bio primoran da da priliku drugim online prodavcima, što inače nikada ne bi uradio. Sainsbury je trebalo da se potrudi da ga zadrži kao kupca, jer se dokazao kao verni online kupac, a ne kupac koji je online iz potrebe i koji će prestati da kupuje online čim bude bezbedno ponovo posećivati trgovine.

rutinu kupovine koja zauzvrat dovodi do nagrade, to jest uspešne kupovine koja se ponavlja iznova. U ovom tre-nutku, kriza je stvorila dve novosti na tržištu. Prvo, postoji toliko promenje-nih navika u maloprodaji što je stvorilo veliku opasnost. Naime, ako ponovo ne uspostavite navike koje podupiru kupovinu vašeg brenda, postoji opa-snost da ćete dugoročno beležiti velike gubitke u prodaji. Drugo, postoji velika mogućnost kapitalizacije uzrokovane disrupcijom i to zbog velikog broja takozvanih „nezasluženih kupaca“ vašeg brenda koji su u vreme krize uspostavili nove navike zasnovane na kratkoročnom zadovoljstvu korišćenja proizvoda.

Prema studiji sprovedenoj 2009. go-dine na UCL-u, potrebno je u proseku 66 dana kako bi se stvorila nova navika. Prema mom iskustvu u maloprodaji, dovoljne su tri posete trgovini kako bi se formirala nova navika. Razlog tome leži u činjenici da se brojni brendovi kupuju po inerciji, a ne na osnovu svesnog izbora. Jednom kada se navika pojavi, mozak prestaje u potpunosti da učestvuje u njenom donošenju i osim ako je navika poremećena, novi obrazac ima tendenciju automatskog razvijanja.


ANALIZA


Prirodna reakcija maloprodajnog sektora na krizu je smanjenje cena, ali COVID-19 nije virus koji veruje u jednakost. The Daily Mail 23. maja objavio je istraživanje u kojem se navodi kako je 33% zaposlenog stanovništva zapravo finansijski stabilnije u karan-tinu, 37% nije videlo promene, a tek 29% će imati lošiju finansijsku situaciju. Ako čitate ovaj članak, verovatno ste i dalje zaposleni, radite od kuće i zbog toga vam je plata ista, ali nemate putne troškove i imate ograničenu mogućnost potrošnje zarađenog. Za-pravo imate više raspoloživog dohotka, pa ideja da će svi danas biti siromašni jednostavno nije istinita. U različitim demografskim grupama podaci su još šokantniji. Zapanjujućih 46% zaposlenih u javnom sektoru zbog krize je u boljoj situaciji, a samo je 12% starijih od 65 godina finansijski nestabilnije. Upravo zato, važno je da vaša marketinška strategija uzima u obzir vođenje razgovora na tri jezika - cena, vrednost i premijum.

Neki su ljudi izgubili posao, preživljavaju iz nedelje u nedelju i oslanjaju se na banke hrane te podršku vlade kako bi preživeli. Za ove ljude, kupovinu određuje najpovoljnija cena, a oni će tražiti trgovinu koja će im to omogućiti. Nemaju novca za više uzastopnih kupovina, kupo-vinu većih pakovanja ili odabir brenda koju vole. Nekim ljudima primanja se neće mnogo promeniti, a imaće i rezervni prihod. Ipak, biće oprezni i razmatraće ono što im budućnost donosi tako da će tražiti vrednost i paziće na to gde troše svoj diskrecijski prihod. Oni mogu da potroše više i kupe veća pakovanja ili da obave više kupovina. Takođe, mogu određeni proizvod da plate više ako smatraju da njegova vrednost opravdava dodatne troškove. Međutim, trećina ljudi ima više novca, a za njih je važan najbolji kvalitet te aktivno traže artikle zbog kojih će se osećati bolje i na njih troše novac, dakako reč je o premijum segmentu. Za kupce se standard može promeniti i u zavisnosti od kategorije. Na primer, mogu se žrtvovati za svoje dete i oda-brati premijum pelene, ali onda moraju da naprave kompromise i da kupuju jeftinije proizvode u drugim kategorijama.

Šta je očiglednija razlika između premijum segmenta i najpovoljnijih proizvoda, jasnija će biti vrednost za novac i kupci će lakše obaviti kupovinu. Ispitivanje praćenja pokreta očiju pre krize pokazalo je kako prosečni kupac u hipermarketu upoređuje samo šest cena, iako je verovatno da će taj broj porasti s teškoćama i nezaposlenošću. Međutim, ostaće velik broj kupaca koji ne brinu o ceni.

Kako će strategija vašeg brenda prepoznati i komunicirati sa svakom od ovih različitih grupa? Kako će trgovci i brendovi uspeti da komuniciraju najpovoljnije cene i premijum segment u istom okruženju tako da se marže od premijum segmenta ne izgube u trci za najpovoljniju cenu?

3. Naučite da govorite tri jezika

Shvatio sam kako se brzo ukorenjene navike mogu promeniti kada sam u martu na benzinskoj stanici u Francuskoj naišao na 30 ljudi koji su čekali u redu za pranje ruku – nešto čemu nikada nisam svedočio ni u jednoj zemlji. Ova navika nastala je iz straha koji je uz bol, zadovoljstvo, nadu, prihvatanje i odbacivanje, jedan od šest glavnih motivatora ponašanja.

Šta vi radite kako biste obezbedili da novi kupci koje ste privukli tokom krize nastave da kupuju vaš brend i kasnije? U većini slučajeva, nove kupce niste stekli zbog neverovatnih marketinških veština, već zbog činjenice da ste bili dostupni. Doživotni kupci Andrex toalet papira borili su se s drugim kupcima kako bi kupili privatnu robnu marku za koju će neki shvatiti da je zapravo prilično dobra, ali kako privatna robna marka može osigurati da će se te kupovine nastaviti i u budućnosti? Navika se formira signalima koji vode prema ponavljanju akcije koja rezultira nagradom. Što je veći broj ponavljanja - to je navika čvršća i zato je važno ohrabrivati ponavljanje kupovine, naročito kada je reč o povratku brendu koji je bio prvobitan izbor

kupca ili trgovini koju je kupac najčešće posećivao.

Šta je s kupcima koji su sada po prvi put kupovali online – kako ih zadržati? Jeste li dobili ili izgubili kupce koji su postali online pretplatnici proizvođača vina i kozmetike. Šta ćete učiniti kako biste sprečili ukorenjivanje novih navika? Ključno je identifikovati te kupce i ohrabriti ih da se vrate rutini kupovine, pa čak i ako to znači da ćete uložiti više kako biste kreirali dovoljno snažnu nagradu koja će ponovno stvoriti naviku kupovine. Jedan od načina je putem promocija, poklon bonova, loyalty programa ili postupnog smanjivanja popusta. Tu su svakako i programi korporativne filantropije koji se odnose na povezivanje sa zdravstvenim ustanovama i humanitarnim udruženjima. Kupci će akcije usmerene dobrotvornim svrhama početi povezivati s vašim brendom te će im biti teško napustiti ih zbog njihovog karaktera. Zapamtite, šta god odaberete, upravo ste imali besplat-ni probni period koji vam vaš marketinški budžet nikada ne bi mogao omogućiti. Međutim, ako dozvolite povratak starih navika on bi mogao da nestane isto tako brzo kao što je i došao.

2. Zadržite nove kupce koje ste stekli


ANALIZA


Ljudi imaju ograničene kognitivne kapacitete u vreme stresa. Stoga se bore s donošenjem složenih odluka o kupovini, naročito kada pokušavaju da se pridržavaju pravila socijalnog distanciranja. Iz tog razloga, manje po-smatraju dostupne artikle, a više planiraju putanju kojom će ići u prostoru trgovine.

Mozak preferira poznate podsticaje, tako da poruke koje se brzo obrađu-ju i u skladu su s vrednostima brenda traže manje mentalnog kapaciteta i verovatnije imaju uticaj na kupovinu. Trgovine su pokrivene bezbednosnim porukama i upozorenjima za držanje razmaka od dva metra, čime se sma-njuje mogućnost marketinške komunikacije u trgovini. Stoga, kada god je to moguće, koristite medije koje kontroliše vaš brend.

Na primer, poruke na pakovanju, oznake za cene i slično. Poruke koje odaberete treba da budu u skladu s vrednostima vašeg brenda, ali i da ko-municirate zašto bi stari kupci trebalo da se vrate, nove zadržati i zašto ste vi bolji izbor od privatne robne marke. Najbolji način za ostvarenje ovog cilja jeste fokusirati se na tvrdnje o preprekama prilikom kupovine.

Naime, ovakve tvrdnje, pod uslovom da su relevantne, sažete i u skladu s drugim porukama brenda, povećavaju izbor brenda za čak 28% i efikasnije su od opisnih oznaka. Ipak, u ovim teškim vremenima, tvrdnje o smanjenju opasnosti su najefikasnije.

Ljudi su bili prisiljeni na promenu, žive u novim okolnostima s većim ili manjim primanjima, a imali su i vremena za razmišljanje i razvijanje novih navika. Ovo je verovatno najveća prilika za pobedu ili poraz u životu većine prodavaca. Šta ćete učiniti vi i vaš brend?

5. Komunicirajte konzistentnu poruku o tome zašto bi kupci trebalo da odaberu vaš brend

Maloprodavci su i pre krize napravili velike rezove u asortimanu kako bi smanjili troškove, no kriza je sa sobom donela još više ograničenja uzro-kovanih nestašicama robe i logističkim poteškoćama. Mnogi proizvođači odlučili su da pokrenu 24-satne proizvodne linije na ograničenim SKU-ima pri tom žrtvujući raspon artikala.

Marketing Week pružio je uvid u pristup velikih igrača, odnosno kom-panija poput P&G-ja, dok Grocer navodi kako su trgovci fokus usmerili na lanac snabdevanja, a deprioritizovali start-upove. Čak 37% malih i srednjih preduzeća beleži gubitke u prodaji, a dodatnih 15% privremeno je izlistano iz ponude.

Svi u sektoru trgovine znaju kako je ovakva privremena izlistavanja lako učiniti, ali kako ih preokrenuti i sprečiti da postanu trajna? Koji su plano-vi vašeg brenda usmereni na razmišljanje trgovaca o budućem asortimanu kategorije? Do ovih diskusija će doći, a ako ih vi ne pokrećete morate biti spremni na njih, posebno ako ste sekundarni brend koji će verojatno biti izložen riziku.

Hoće li uskoro doći vreme za nove inicijative kada se sve trenutne rutine razbiju i na policama se stvori prostor koji su kreirali brendovi koji nisu mogli da isporuče kvalitet u vreme krize i možda ne zaslužuju povratak? Ako kupci posećuju različite trgovine, kakav uticaj ima činjenica da je vaš brend dostupan u novim trgovinama?

4. Na vreme pokrenite razgovore o smanjenju asortimana


ANALIZA


IGD

Prilagođavanja u maloprodaji pod uticajem korona virusa S trgovcima koji očekuju da potražnja i dalje raste, iako sporijim tempom nego u preteklom periodu, IGD analizira promene u novim uslovima koji bi mogli da utiču na maloprodaju u budućnosti

U svom istraživanju, IGD je došao do utvrđivanja pet načina na koje će maloprodaja da se promeni, i već se menja, pod

uticajem pandemije korona virusa u celom svetu. Evo koji su:

1. Racionalizacija asortimana: izbor vs efikasnost

Većina trgovaca preuzima neki oblik

racionalizacije asortimana, posebno u kategorijama s velikom potražnjom. To uključuje higijenske proizvode od toalet papira, sredstva za čišćenje i dezinfekcionih sredstva, kao i suvih proizvoda - konzervirano povrće, testenina i riža. To omogućava trgov-cima i dobavljačima da se fokusiraju na kategorije visokog prometa, da imaju proizvode koji su kupcima u svakom trenutku potrebni i da pojednostave dopunu u trgovini.

Za brendove i long-tail proizvode, to će verovatno značiti privremeni

gubitak prostora na polici. Budući da se mnogi trgovci sada fokusiraju na veća pakovanja, što takođe može da izazove problem s online isporukom, jer takve ambalaže zauzimaju više prostora u vozilima.

Nakon krize s koronavirusa, biće zanimljivo videti hoće li ovo i dalje uticati na maloprodaju, koja uzima u obzir izbor potrošača, ali i ravnotežu s operativnom efikasnošću.

Za većinu supermarketa, odabir po-trošača pokreće razvoj asortimana, dok

Autor: Jon Wright Head of Retail InsightIGD


ANALIZA


prioritet za diskontere, posebno Aldi i Lidl, je operativna efikasnost.

Takav pristup neće biti na štetu trgo-vaca, iako su neki od njih prethodno oklevali da smanje asortiman. Međutim, podaci o prodaji u sledećih nekoliko meseci verovatno će ih uveriti da ne bi trebalo da dodaju u svoj asortiman sve što je novo lansirano.

2. Smanjenje broja promocija: povećavanje vrednosti na druge načine

Mnogi trgovci, takođe, smanjuju broj promocija u trgovinama i smanjuju tzv multi-buy promocije. Ovo se takođe posmatra kroz prizmu efikasnosti. To omogućava trgovcima i dobavljačima da ojačaju ključne resurse i koriste promo-tivni prostor u trgovini kao dopunski za proizvode za kojima vlada velika potražnja.

Kao i u slučaju racionalizacije asor-timana, trgovci će imati priliku da procene uticaj manjeg broja promocija u trgovinama, posebno za kategorije koje se ne traže masovno u kontekstu pandemije korona virusa. Izazov takvog pristupa trgovcima je da i dalje pokažu vrednost svojim kupcima.

U trenutnom stanju trgovine, pri-metili smo da neki trgovci uvode veća pakovanja, koja su ranije bili češća u veleprodajnim i ugostiteljskim forma-tima. Nakon krize očekujemo da će promocije da ostanu važan pokretač, ali volumen i vrsta ponuda verovatno će se promeniti.

3. Prilika za proveru smera kretanja

Usluge foodesrvicea i sveže pripre-mjenih “food-to-go” opcija su zatvore-ne u većinu trgovina. Glavni razlog za to je sprečavanje širenja korona virusa,

ali je i rezultat smanjenja broja potro-šača koji koriste ove usluge, najčešće zaposlenih koji sada rade od kuće. To, takođe, doprinosi efikasnosti trgovine, omogućavajući trgovcima da raspore-đuju osoblje na neke druge pozicije.

Pandemija oživljava složenost pre-hrambenih usluga u trgovini na malo. Ulaganje u ovo područje ključni je trend već nekoliko godina, za koji smo očekivali da će nastaviti da raste. Me-đutim, može li kriza da bude kočnica za taj razvoj? Za neke trgovce to će značiti pauzu i priliku za preispitivanje strategija u ovom području. Umesto da rade na internim rešenjima, partnerstvo s trećim stranama postaće sve češća opcija.

4. Kupci prilagođavaju obrasce kupovine

Trgovci na malo i dobavljači koji su prijavili kvartalne rezultate prodaje počeli su da raspravljaju o uticaju pan-demije na kategorije. Oni kod kojih je zabeležen porast interesa kupaca uklju-čuju hranu, lekove, sredstva za čišćenje,

dok je prodaja luksuznih proizvoda opala.

Kategorije, poput pakovane hrane, „food to go“, (polu)gotova hrana, pića, proizvodi za negu i ulepšavanje itd. su-očavaju se s velikim izazovom, vođenim promenom potražnje. Hoće li se zadržati spremnost kupaca da kuvaju nakon što se smanje uticaji pandemije, ostaje da se vidi. Međutim, potencijal za potrošače da se vrate u ove kategorije nakon zavr-šetka krize nije isključen.

5. Integrisanje trgovine: važnost tradicionalnih kanala

Kako je potražnja za prehrambenim proizvodima na internetu rasla kao re-zultat pandemije korona virusa, trgovci na malo širom sveta nisu baš bili u kora-ku s porastom broja narudžbina. Mnogi su smislili inovativne ideje o tome kako da koriste trgovine da bi zadovoljili rastuću potražnju.

Trgovci koji rade sa velikim formatima počeli su da izdvajaju poseban prostor u trgovinama, namenjen za preuzimanje narudžbina, često sa osnovnim proizvo-dima. Na taj način osiguravaju dostu-pnost tih osnovnih proizvoda i ujedno poboljšavaju efikasnost njihovog preuzi-manja. Osim toga, mnogi trgovci koriste postojeća, ali i sklapaju nova partnerstva s trećim stranama kako bi organizovali logistiku i ispunili sve narudžbine.

S obzirom da se od ljudi traži da se što više samoizoluju, trgovci su preusmerili više prostora u trgovini za ispunjavanje online narudžbina ili su čak privreme-no zatvorili neke trgovine kako bi ih pretvorili u mesta za preuzimanje online porudžbina. Višestruki načini korišćenja trgovine i njihova sposobnost ispunjava-nja online narudžbi, umesto da smanjuju njihovu važnost, naglašavaju važnost trgovaca koji stalno prate omnichannel strategije.

JEDNODNEVNA RADIONICA

KREATIVNOST ZA FMCG TRŽIŠTE

Slavimir StojanovićFutro Design

JEDNODNEVNA RADIONICA

OSNOVE EFEKTNOG PREZENTOVANJA ZA

FMCG INDUSTRIJUIvan Tomić

profesionalni glumac sa 25 godina iskustva u pozorištu, TV i filmu i trener

javnog nastupa

CILJEVI RADIONICE:• Naučite šta znači biti kreativan.• Kako osloboditi sopstveni kreativni potencijal i staviti ga u svakodnevnu profesionalnu upotrebu.• Kako pronaći inspiraciju za svakodnevno kreiranje vizuelnih komunikacija.• Kako osmisliti ime brenda i napisati slogan.• Kako kreirati uspešan vizuelni identitet brenda.• Kako razumeti i najuspešnije raditi sa kreativcima.• Upoznajte se sa najuspešnijim projektima Futro Design studija sa ofisima u Njujorku i Beogradu.

KOME JE RADIONICA NAMENJENA?Profesionalcima u velikim korporacijama, te malim i srednjim preduzećima, dizajn i advertajzing studijima i agencijama, na sledećim pozicijama:• Brend menadžerima• Menadžerima kategorija• Marketing menadžerima• Direktorima marketinga• Marketing agencijama • Stručnjacima iz oblasti marketinga• Svima onima koji žele da unaprede svoj marketing

KOME JE RADIONICA NAMENJENA?• Brend menadžerima

• Marketing menadžerima

• Direktorima marketinga

• Menadžerima ključnih kupaca

• Menadžerima prodaje

• Direktorima prodaje

• Svima onima koji imaju potrebu da unaprede svoj način prezentovanja i veštine javnog nastupa koji zahteva njihova pozicija

Menadžer projekta:Mirjana Ivanković[email protected] tel: (011) 41 41 100 | mob: 069 11 22 460

ZA VIŠE INFORMACIJA

NA RADIONICI ĆEMO NAUČITI:1. Kako iskoristiti tremu

2. Kako pravilno koristiti glas u javnom nastupu

3. Kako se kretati i ponašati pred klijentima

4. Kako strukturisati svoj govor

5. Kako ”dobaciti” do publike, tj. kako projektovati svoju poruku

6. Kako sa teškim klijentima i nezgodnim pitanjima

ANALIZA


Sve vrednosti izražene u ovom izveštaju date su u američkim dolarima, koristeći fiksni valutni kurs (2019). Sva predviđanja su

data u konstantnim uslovima; uticaji inflacije su isključeni.

Istorijski period se odnosi na razdo-blje između 2014. i 2019. Prognozirani period obuhvata razdoblje između 2019. i 2024.

Maloprodajni ekosistem nakon COVID-19 krize Postoje velike nedoumice s obzirom na to koliko dugo pandemija može da traje i tempo oporavka. To će se, svakako, razlikovati od tržišta do tržišta, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije i odgovora vlada. Ono što se, ipak, zna, jeste da su već u toku velike promene potrošača, dok se svet razvija od jednog bezbrižnog do zatvorenog. Čak i kada se ekonomije otvore, socijalna distance bi mogla da postane način života sve dok se ne pronađe vakcina protiv korona virusa

EUROMONITOR

Globalni nivo• COVID-19 će najverovatnije pogoditi svaku zemlju• Mere koje preporučuju održavanje “socijalne distance”, uključujući potpuno zatvaranje trgovina koje ne prodaju osnovne namirniceObavezna zatvaranja• Trgovci koji se bave prodajom ostalih proizvoda suočavaju se jednomesečnim/dvomesčnim periodom sa ograničenom prodajom ili potpuno bez prodaje• Online narudžbine i dostava postaju konkurentniji preko noćiIznenadne promene potražnje• Dolazi do povećane potražnje potrošača za hranom, papirnom galanterijom, kao i za

sredstvima za ličnu hogijenu i za čišćenje• Takva potražnja stavlja pred lance snabdevanja nove izazove i dovodi do nestašice pojedinih proizvodaRazaranje ekonomije• Zatvaranja koja traju duže od nekoliko nedelja mogu da prouzrokuju talas bankrota• Značajno smanjenje radne snage, sa najmanje million radnika u maloprodaji koji su na prinudnim odmorima u SADDugoročne promene navika• Kriza bi mogla da ubrza postojeće trendove, uključujući prelazak sa kupovine u fizičkim radnjama na digitalne kanale

Autor: Michelle EvansSenior Head of Digital ConsumerEuromonitor International


COVID-19 će ozbiljno uticati i na ponudu i na potražnju

Pandemija je prinudila vlade da čitave zemlje stave u karantine, poremetila lance snabdevanja, umanjila je poverenje i biznisa i potrošača i pogodila finansijska tržišta. Euromonitorova osnovna linija predviđanja za globalni ekonomski rast u 2020. kreće se u rasponu između -1,5% i 0,5%.

Neki trgovci će proći bolje od drugihOgraničenja kretanja su dovela do kolapsa turističke industrije, ali uticaj neće biti tako ozbiljan u trgovini na malo. Ali, i u trgovini će pandemija imati veći negativni efekat na određene kanale prodaje.

Prethodne ekonomske krize pružaju dokaze o uticaju na maloprodaju

Globalna ekonomska kriza je imala veoma jak uticaj na potrošačko tržište. Celokupna maloprodaja je pala za 3% u 2019, ali se oporavila u 2010, beležeći rast od 6%. Prethodne vanredne situacije, kao što su epidemije SARS-a i MERS-a, takođe su potvrdile da trgovina može da se obavlja i u vreme krize.

Trgovci se bore sa „novim normalnim“ od izbijanja pandemije

Nesigurnosti u vezi sa efektima koje će COVID-19 da ima na ekonomiju, zatražile su od trgovaca da povuku svoja ranija predviđanja prihoda za kvartal i za čitavu godinu. Neki od njih istražuju mogućnosti proglašenja bankrota radi restrukturiranja duga, a drugi se dodatno zadužuju kako bi obezbedili odgovarajuće novčane tokove.

Pandemija će da izmeni trgovinu, pokrećući je napred

Potrošači već doživljavaju velike promene, dok se društvo razvija iz bezbrižnog sveta u jedan zatvoren. Ova faza će najverovatnije dovesti do trajnog rasta e-trgovine i beskontaktnog plaćanja, kao i potencijalne divergencije lanca snabdevanja.

Tehnologija će ostati zauvek povezana sa trgovinom

Tehnologije su ovde da ostanu. Ova kriza je naglasila značajnu ulogu koju tehnologija ima u načinu na koji potrošači žive, rade, kupuju i provode slobodno vreme. Neke kompanije već preduzimaju određene akvizicije kako bi uvećale svoje tehnološke sposobnosti.

Prema osnovnom scenariju, globalni BDP će najverovatnije pasti u 2020.

Moguća tri scenarija:

COVID-19 kriza

Rast BDP na globalnom nivou od -5,5% do -3,5% u 2020.

• U ovom scenariju, pandemija usporava na leto, ali se po-nova vraća u septembru. Međutim, zadržava se otprilike do novembra.

• Na globalu, i do 25% populacije je zaraženo, ali nisu svi te-stirani. Stopa smrtnosti raste, u poređenju sa manje ozbiljnim scenarijom, i dostiže oko 1,5%, pošto značajan broj bolnica postaje prenatrpan i zdravstveni sistem se bori da opstane, ostavljajući neke pacijente bez potrebnog lečenja.

• Značajan broj biznisa odlazi u bankrot.

COVID-19 duboka kriza

Rast BDP na globalnom nivou između -9% i -5,5% u 2020.

• U ovom najekstremnijem scenariju, pandemija se vraća u većem obimu na jesen i traje do proleća 2021.

• Više od jedne trećine svetske populacije je zaraženo, i zdravstveni sistemi pojedinih zemalja doživljavaju kompletan kolaps: bolnice ne mogu da prime najveći broj pacijenata i stopa smrtnosti raste na oko 2,5% na globalnom nivou.

• Paketi fiskalnih i monetarnih stimulacija su neadekvatni, a značajan broj preduzeća bankrotira, što dovodi do naglog povećanja stope nezaposlenosti u svetu.

Nepredvidi šok za maloprodaju

Trgovci posluju u novoj stvarnosti. Za razliku od mnogih drugih industrija gde je šok bio univerzalan, neki trgovci se

Ključni nalazi

ANALIZA


suočavaju sa nezabeleženom pšotra-žnjom, dok drugi traže konopac za spašavanje.

• Trgovine prehrambenim proizvodi-ma suočile su se sa preteranim kupovi-nama, s obzirom na to da nude hranu. Online trgovci su gledali kako se njihovi sistemi preopterećuju pošto su potrošači pravili zalihe hrane, papirne galanterije, kao i sredstava za ličnu higijenu i čišćenje domaćinstava. Treća strana – servisi za dostavu postaju ključni, preko noći.

• Sasvim je drugačija priča za trgovi-nu proizvoda koji nisu suštinski važni. Specijalizovani trgovci za prodaju odeće i obuće su među onima koji su najviše pogođeni. U SAD, u martu je došlo do pada od 50% na godišnjem nivou, prema podacima ministarstva trgovine. Prodaje nameštaja, elektronike i sport-ske opreme beleže dvocifreni pad.

• Ovako nagli pad dovodi do razmi-šljanja o globalnoj finansijskoj krizi iz 2008, jer taj period može da pruži neke dokaze o tome sa čime će se globalna

maloprodajna industrija suočiti u me-secima i godinama koje dolaze.

COVID-19 dovodi do nestašica osnovnih kategorija

Pandemija korona virusa ima do sada neviđene uticaje na potrošačko tržište, sa velikim opterećenjem na kupovinu namirnica i drugih kućnih potrepština.Uz to, zatvaranja fabrika i pandemija stavili su ogroman teret na lance snab-devanja. U Velikoj Britaniji, špediter Zencargo je saopštio da su elektronika, odeća i nameštaj top kategorije koje su u najvećoj meri pod uticajem ovih zbivanja.

• U zemljama, kao što je Kina, koja je prva bila pogođenja, dostupnost je noramilozavana za većinu kategori-ja, sa izuzetkom lekova koji se izdaju bez recepta sa zapada i tradicionalnih kineskih medicinskih proizvoda. U zemljama, kao što su SAD i Velika Bri-tanija, gde broj novozaraženih nastavlja da raste, čini se da nestašica osnovnih proizvoda svaki dan doživljava vrhunac. Nestašica je najizraženija kada su u pi-

tanju sveža i dugotrajna hrana, papirna galanterija, kao i proizvodi za ličnu higijenu i čišćenje.

• COVID-19, takođe, menja i kupov-ne navike potrošača. Italijani, koji su imali odbojnost prema kupovini online, okreću se ovom načinu snabdevanja. Štaviše, Italijani kupuju dugotrajne proizvode, stavljajući svežu hranu pod pritisak. Na primer, živinsko meso koje je doživelo pad prosečne cene po SKU u online prodaji sa 5,74 dolara 15. marta, na 5,15 dolara 24. marta, što je pad veći od 10% u samo 10 dana.

Putevi do poremećaja

Kratkoročni uticaji (Q1-2)

Makro-okruženje + legislativa:

• Brojni industrijski sektori su zatvoreni kako bi se smanjilo širenje virusa• Prekomerni porast nezaposlenosti• Smanjeni raspoloživi prihodi

Lanci snabdevanja:

• Raste potražnja pojedinih proizvoda, što dovodi do pritiska na lance snabdevanja• Dolazi do nestašica usled nemoguć-nosti pojedinih lanaca da odgovore na povećanje potražnje

Kanali prodaje:

• Značajno povećanje online kupovina• Za kupovinu u radnjama karakteri-stično pravljenje zaliha

Potrošači i potrošnja:

• Pravljenje zaliha osnovnih životnih proizvoda, kao što su hrana, sredstva za održavanje domaćinstava i slično• Povećan prelazak na druge brendove, usled nestašica proizvoda

Srednjeročni uticaji (Q3-4)


• Raspoloživi prihodi ostaju umanjeni• Potencijal za recesiju bilansa stanja• Mogućnost ponovnog izbijanja COVID-19 epidemije

Lanci snabdevanja:

• Veći naglasak na loklanom poreklu proizvoda• Nastavak ekspanzije infrastrukture za e-trgovinu kako bi se odgovorilo na nove zahteve

Kanali prodaje:

• Nastavak online potražnje


• Porast bankrota među trgovcima koji ne prodaju osnovne proizvode do-vodi do njihovog zatvaranja prenoseći balans ka lancima sa boljom kapitaliza-cijom


• Diskreciona potrošnja opada, trgovci se okreću popustima• Uključivanje u digitalni angažman i virtuelnu pomoć

Dugoročni uticaji (od 2021. pa nadalje)


• Mogućnost za ponavljanje sporadič-nih zatvaranja• Mogućnost za uvođenje rigoroznijih testiranja kako bi se sprečilo širenje virusa• Poboljšanje zdravstenih smernica

Lanci snabdevanja:

• Zatvaranje svetskog proizvodnog centra – Kine, dovodi do poziva za veću diversifikaciju lanaca snabdevanja• Veći naglasak na automatizaciju u lancima snabdevanja

Kanali prodaje:

• Produbljuje se upotreba e-trgovine• Iskustvo kupovine u radnjama posta-je najvažnije• Povećanje tražnje proizvoda na sniženjima i privatnih robnih marki, jer se potrošači susreću sa ekonomskim poteškoćama


• Zabrinutost u vezi sa velikim oku-pljanjima smanjuje promet u tržnim centrima i drugim maloprodajnim trgovinama

Učesnici u maloprodajnom ekosistemu, koji će verovatno bolje podneti krizu, su: maloprodaja osnovnih životnih namirnica, online tegovci, platforme za dostavu i veliki brendovi prehrambenih prooizvoda. Oni koji će najverovat-nije biti najviše pogođeni krizom su: specijalizovane prodavnice za odeću i obuću, robne kuće, trgovine luksuzne robe, kao i direktna prodaja.

Glavni izazovi za za napredak trgovaca

Radikalno izmenjena potražnja

Pandemija i zvanično uvođenje karantina stvorili su neviđene prome-ne u kupovnim navikama potrošača, uključujući povećanu potražnju za

osnovnih proizvodima, kako što su hrana, papirna galanterija i sredstva za čišćenje. Iako je, istovremeno, došlo da pada prodaje hrane u restoranima, preusmeravanje kupovine takve hrane u trgovačke lance, nije baš jednostavan prelazak. Zatvaranje je, takođe, pre-kinulo lance snabdevanja, što otežava nabavku proizvoda.

Potreba za digitalnim ubrzanjem preko noći

Iako su potrošači u poslednjoj dekadi ubrzali prelazak na digitalni način kupovine, karantin je doveo do ubrza-nog rasta naručivanja robe online, jer je ovakav vid kupovine obezbeđivao bezbedno utočište potrošačima koji su tražili sigurnost u udobnosti svoga doma. Ubrzani prelazak sa fizičke na online kupovinu stavio je trgovce pod pritisak, što je dovodilo do nestašice proizvoda i odloženih dostava.

Geografska diversifikacija od male pomoći

U ekonomskim poremećajima, često postoji mogućnost da se kompanija izoluje od padova u određenom geo-grafskom području. Sa virusom CO-VID-19 koji je prisutan u više od 200 zemalja, ne postoji tržište ili kategorija koja neće biti značajno pogođena. Čak se i Kina, gde se čini da je širenje vi-rusa pod kontrolom, suočava sa dugim periodom ekonomske nesigurnosti i depresivnom potražnjom, a da ne spominjemo i to da se zbog ukidanja

ograničenja kretanja javljaju novozara-ženi.

Promenjene navike potrošača

Prolongiranje perioda karantina mo-glo bi da dovede do trajnih promena u ponašanju među potrošačima koji su zarobljeni u svojim kućama i zabrinuti za svoju ekonomsku i zdravstvenu do-brobit. Broj kupaca koji koriste online mogao bi da se poveća na duže staze,

Kako bi pandemija mogla da promeni trgovinu u budućnosti

Postoje velike nedoumice s obzirom na to koliko dugo pandemija može da traje i tempo oporavka. To će se, svakako, razlikovati od tržišta do tržišta, u zavisnosti od ozbiljnosti situacije i odgovora vlada. Ono što se, ipak, zna, jeste da su već u toku velike promene potrošača, dok se svet razvija od jednog bezbrižnog do zatvorenog.

Čak i kada se ekonomije otvore, soci-jalna distanca bi mogla da postane način života sve dok se ne pronađe vakcina protiv korona virusa. Iako neizvesnosti ostaju, ovih sedam zapažanja ukazuju na početne promene koje se očekuju u maloprodajnoj industriji u vremenima koja su pred nama: diversifikacija lanaca snabdevanja, povećano interesovanje za robotiku, ubrzanje e-trgovine, ponovno osmišljavanje načina preuzimanja robe u radnjama, rast beskontaktnog plaćanja, benficije za privremene radnike i jaki postaju još jači.

FMCGFMCGBRANDFORUM

19.OKTOBAR 2020.Hyatt Regency Belgrade

CENTRALNA KONFERENCIJA O MARKETINGU U FMCG INDUSTRIJI

• Direktorima marketinga • Marketing menadžerima • Menadžerima kategorija

• Brend menadžerima • Marketing agencijama • Stručnjacima iz oblasti marketinga

• Svima onima koji žele da unaprede svoj marketing


KOTIZACIJA RANA PRIJAVAdo 01.OKTOBRA 2020. REDOVNA KOTIZACIJA

1 učesnik iz kompanije 167 € 210 €2-3 učesnika iz kompanije* 157 € 195 €4 i više učesnika* 147€ 185 €

*po učesniku bez PDV-a

Ranom prijavom do 01.OKTOBRA 2020. ostvarujete popust!



KOME JE NAMENJENA KONFERENCIJA:

Pokrovitelji

Sponzor doručka Zvanično pivo Powered byZvanična voda Medijski sponzorPrijatelji konferencijeZvanična kafa


NOVI DATUM

www.hotel-summit.rs

FMCGFMCGBRANDFORUM


CENTRALNA KONFERENCIJA O MARKETINGU U FMCG INDUSTRIJI

Organizator


IMENA OSTALIH GOVORNIKA USKORO ĆE BITI POTVRĐENA

DARKO LUKIĆ, konsultant i direktor, AMMC, Srbija Inspiracija – trenutak koji menja sve

JELENA UZELAC VASIĆ, Chief Strategy Officer, New StartegyFMBD for FMCG

JOVAN BUGARČIĆ, marketing direktor, ImlekCena uspeha – da li kupujemo proizvod ili brend?

NATAŠA PAVLOVIĆ, marketing direktor, Mercator SInovacije i digitalizacija u maloprodaji

Razumevanje budućnosti koja dolazi i one koja je već tu, esencijalno je za FMCG biznise koji žele da naprave inkrementalne ili radikalne promene u cilju daljeg rasta biznisa, brendova i ostvarivanja postavljenih vizija. Ako je ta budućnost malo drugačija, ako je osmotrimo lateralno i koristeći drugačije metode i načine razmišljanja, uvidećemo da budućnost FMCG biznisa i brendova, leži u nekim novim, poznatim ili manje poznatim, znanjima i veštinama. Ova tema suočava vas sa takvom budućnošću.

Maratonac i triatlonac, sa 26 završenih maratona (42,2km), na 6 kontinenata, te 13 polu-Ironman triatlona (113km) i 2 Ironman triatlona (226km). Taj osećaj kada prolazite kroz cilj, učinite za vas do tog trenutka potpuno nemoguću stvar - pobedite samoga sebe. Kada dokažete sebi da možete, da ste sposobni da savladate izazov za koji ste nekada mislili da je nemoguć i onda lestvicu pomerate sve više i više, i shvatate da se granica stalno pomera, da je granica jedna jako relativna stvar.

Šta čini cenu? Da li kupujemo proizvod ili brend? Koliko nas jača sniženje?Direktor marketinga Imleka, regionalne kompanije koja posluje na teritorijama Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije, podeliće sa učesnicima svoja iskustva u vođenju brendova, sa fokusom na cenovnu politiku i pozicioniranje mlečnih proizvoda koji su danas među liderima na tržištu.

Maloprodajni lanci koji konstantno rade na unapređenju usluge kroz tehnološke inovacije, inovativnu uslugu i asortiman kao i razvijanje programa lojalnosti, imaće šansu da budu interesantni i generacijama kupaca koje dolaze. Na konferenciji ćemo čuti kako ove procese implementira i vidi direktor marketinga jednog od najvećih trgovačkih lanaca u zemlji – Mercator S, zaslužna za pokretanje i realizaciju mnogih kreativnih i nagrađivanih kampanja.

NIKOS ZOIS, generalni direktor, Heineken SrbijaInovacije, održivost i društveno-odgovorno poslovanjeUz pomoć talentovanih, predanih i vrednih zaposlenih u kompaniji Heineken Srbija, naša je ambicija da budemo još inovativniji, da održimo vrhunski kvalitet i očuvamo pobednički portfolio, uz stalni razvoj i napredak u segmentu društveno odgovornog poslovanja. Jasan fokus, jednostavnost i inovacije će predstavljati ključne faktore za dalji uspeh kompanije Heineken Srbija.

VLADIMIR ĐUROVIĆ, CEO, LabbrandPariz - Njujork - Singapur - Šangaj - Vankuver

Kulturološka džungla brendova i proizvodnih inovacija Vladimir je osnovao Labbrand 2005. u Šangaju i pomogao stotinama brendova da razumeju i adaptiraju se kineskom tržištu. Sa inovativnim načinom razmišljanja, prirodnim instinktom za trendove i velikim razumevanjem kulturološkog konteksta tržišta, sarađivao je sa vodećim globalnim brendovima, među kojima su LVMH, Givaudan, Mercedes-Benz, Club Med, ING, Volkswagen i drugi. Na konferenciji će dati svoj pogled na marketing i podeliti svoja iskustva o brendingu i strategijama prilagođenim tržišnim kulturološkim okvirima. Kroz studije slučaja će prikazati rad sa poznatim brendovima i podeliti svoje viđenje potencijala plasiranja domaćih proizvoda na tržišta širom sveta.

KEYN

OTE Kulturološka džungla brendova i proizvodnih inovacija Vladimir je osnovao Labbrand 2005. u Šangaju i pomogao stotinama brendova da razumeju i adaptiraju se kineskom tržištu. Sa inovativnim načinom razmišljanja, prirodnim instinktom za Vladimir je osnovao Labbrand 2005. u Šangaju i pomogao stotinama brendova da razumeju i adaptiraju se kineskom tržištu. Sa inovativnim načinom razmišljanja, prirodnim instinktom za Vladimir je osnovao Labbrand 2005. u Šangaju i pomogao stotinama brendova da razumeju i

trendove i velikim razumevanjem kulturološkog konteksta tržišta, sarađivao je sa vodećim globalnim adaptiraju se kineskom tržištu. Sa inovativnim načinom razmišljanja, prirodnim instinktom za trendove i velikim razumevanjem kulturološkog konteksta tržišta, sarađivao je sa vodećim globalnim adaptiraju se kineskom tržištu. Sa inovativnim načinom razmišljanja, prirodnim instinktom za

08.30 - 16:00h 2 pauze za druženje i umrežavanje + ručakAGENDA

DIJALOG TRGOVCA I PROIZVOĐAČA

OLIVERA ĆIRKOVIĆdirektor marketingaUniverexport

IME PANELISTE USKORO ĆE BITI

POTVRĐENO

Documents

B2B MAGAZIN ZA TRGOVAČKI SEKTOR · 7. R AIL SUMMIT 07. DECEMBAR 2020. Hyatt Regency Belgrade Rana prijava do 15.11.2020. Redovna kotizacija 1 učesnik 167€ 210€ 2-3 učesnika