Zvuk - formati

Zvučni zapisi zauzimaju podosta mesta na računaru pa treba uzeti u obzir da se na webu nalaze što manje zvučne datoteke kako bi se stranica što pre učitala i kako bi se što pre skinuli podaci na računar. Redukovanjem veličine zapisa smanjuje se i kvalitet zvuka. 22 kHz, 8 bit mono kvalitet zvuka upotrebljava se kao standardni format slabijeg kvaliteta zvuka i obično je dosta kvalitetan za govor.

CD" kvalitet zvuka 44 kHz 16 bit Stereo 10.3 MB 44 kHz 8 bit Stereo 5.18 MB "FM" radio kvalitet zvuka 22 kHz 16 bit Stereo 5.18 MB 22 kHz 8 bit Stereo 2.59 MB "AM" radio kvaliteta zvuka 11 kHz 16 bit Stereo 2.59 MB 11 kHz 8 bit Stereo 1.29 MB

Za komprimovanje audio datoteka potrebna je specijalna šema komprimovanja zvana kodek (codec). Najpoznatiji audio kodeci su: Lame MP3 audio codec & exe, AC3Filter & Codec, Radium MP3 Codec itd. Postoji mnogo kodeka, ali su verzije MPEG-a posebno popularne za audio zapise. Svaki tip računarske platforme i operativnog sistema koristi svoj jedinstven format audio zapisa za reprodukciju i snimanje. Neki od najpoznatijih audio formata koji se koriste na webu su: Wav, AU, Real audio (RA), MP3 (MPEG audio), Quick time, liquid audio..

MIDI .MID MIDI format nezavisan od platforme Wave .WAV Microsoft format za digital audio Audio Interchange File Format (AIFF)

.AIF Macintosh format za digital audio

Sun Audio .AU Sunov komprimovani digital audio audio CD .CDA Format zvuka na audio CD Windows Media audio codec

.WMA Microsoft komprimovani format

MPEG Audio Layer 3 .MP3 Komprimovani format sve više u upotrebi

WAV

Najrašireniji format zapisa je dakako WAV format:radi se o formatu baziranom na RIFF specifikaciji koja govori o načinu čuvanja (memorisanja) multimedijalnih datoteka. Svaka RIFF-kompatibilna datoteka, pa tako i WAV datoteka započinje sa zaglavljem nakon kog slede sekvence sastavljene od blokova podataka. WAV datoteka je najčešće samo RIFF datoteka sa jednim "WAVE" blokom koji se sastoji od dva manja bloka, tzv. fmt-bloka (specifikacija formata podataka) i bloka podataka (u koji se zapisuju samo zvučni odmerci (uzorci), semplovi). Pomoću WAV datoteke moguće je zapisati jednokanalni ili višekanalni zvuk (mono/stereo), različitom rezolucijom (npr. 16 bita) i različitom frekvencijom uzorkovanja (npr. 44.1 kHz). AIFF Sa druge strane, koliko god je WAV de facto standardni zapis za snimanje zvuka na PC računarima, tako je i AIFF (Audio Interchange File Format) format standard na Macintosh, kao i na Silicon Graphics računarima. Radi se o formatu koji je razvijen u Appleu, koji ne podržava kompresiju pa su mu datoteke takođe vrlo velike (po istom načelu kao i kod WAV datoteka). Baziran je na staroj strukturi (IFF) koja se koristila na Amiga računarima. Danas svi popularniji programi za obradu zvuka na PC-u podržavaju i AIFF format. MP3 - Jedan od svakako najraširenijih standarda zvučnih zapisa u svetu je svakako MP3 (MPEG-1 Audio Layer 3) format zapisa. Zasnovan je na psihoakustici ljudskog uha i kompresiji sa gubicima, pri čemu se zvučna slika "reže" na određenoj frekvenciji. Ovaj se proces primarno opisuje sa stajališta činjenice da je tipični frekvencijski raspon unutar kog ljudsko uho detektuje zvuk od 20Hz do 20kHz (u proseku je donja granica oko 40Hz, a gornja oko 16kHz). Zbog korišćenja efekata maskiranja zvuka i frekvencija (ako postoje dva zvuka vremenski bliska, glasniji zvuk bliske frekvencije nadjačava tiši), kao i spomenuto odbacivanje delova zvučne slike. MP3 datoteke su osetno manje od svog WAV originala, što zavisi i od kvaliteta samog MP3 kodeka (algoritma kodiranja zvuka) kao i od našeg izbora izlaznog kvaliteta MP3 datoteke. MIDI Još jedan od popularnih formata zapisa nije standard za digitalno čuvanje zvuka, već standard pomoću kog se prenose muzički (primarno notni) zapisi. Radi se, naravno, o MIDI formatu zapisa. MIDI datoteke neuporedivo su manje od svih pre spomenutih datoteka upravo zbog činjenice da se u MIDI datotekama čuvaju note i mnoštvo parametara, a ne uzorkovani zvuk. Naravno, zbog toga je kvalitet reprodukovanih MIDI zapisa daleko manji od uzorkovanog zvuka. Ovaj format zapisa direktno zavisi od kvaliteta zvučne kartice i njenog hardvera (kvalitet FM ili wavetable sintisajzera na kartici), dok svi ostali formati su u manjoj meri osetljivi na zvučnu karticu. Razlog leži u načinu kako nastaje zvuk – kada se radi reprodukcija MIDI zapisa, zvuk koji čujemo kao izlaz iz zvučne kartice sintetizira se na samoj kartici. Ukoliko zvučna kartica ima kvalitetan wavetable čip ili softverski sintisajzer, razlika može biti i dosta mala, ali MIDI datoteke nemaju glas nego samo instrumente, a poređenje s kvalitetom originala zavisi i od truda autora.

U trendu je postepeno povećanje rezolucije i frekvencije uzrokovanja digitalnog zvuka, pa već neko vreme postoje sistemi koji snimaju 24-bitnom rezolucijom i frekvencijom odmeravanja 192 kHz. Možda se to čini preteranim, ali dosta instrumenata profitira zbog tako visoke frekvencije odmeravanja (uzorkovanja) (klasični instrumenti - gudači, duvači, ali i ljudski glas). Pripremio Dragan Marković