1

Šaud 2

03.10.2015.

2

Šaud 2

Prezentovan u Grimiznom Krugu 03.10.2015.

Prezentuje

Adamus® kanališe Dţefri Hopi

uz pomoć Linde Benjo

Slobodno delite ovaj tekst u celosti, na ne-komercionalnoj

bazi, bez naknade, uključujući ove napomene.

Sva druga korišćenja moraju biti odobrena napismeno od

Dţefri Hopi, Golden, Kolorado.

Vidite kontakt stranicu na vebsajtu: www.crimsoncircle.com

© Copyright 2015 Geoffrey Hoppe

Golden, Colorado USA 80403

Sve slike su od Dejv Šemela

Vidite dodatne slike ovde

Slušajte audio ili gledajte video ovog Šauda on-line

3

Šaud 2

VAŢNA NAPOMENA: Ova informacija verovatno nije za vas ako

niste preuzeli potpunu odgovornost za vaš ţivot i vaše kreacije.

Ja Jesam ko Ja Jesam, Kapetan Adamus dobrog broda HMS Suvereniteta.

Ah! Drage Šaumbre, drage Šaumbre, pozdravi, pozdravi, pozdravi. Danas ovde

imamo posadu koja dobro izgleda! (Većina članova publike je obučena u piratske

kostime.) Ne mirišete tako dobro (Adamus priča kao pirat), ali lepo izgledate,

obučeni za naše putovanje u nove zemlje, nove teritorije. Hm.

Uzmite dobar dubok udah, i da, devojče, sada sam spreman za kafu (smeh).

SANDRA: Gde?!

ADAMUS: Pa, voleo bih da je daš meni, devojče!

EDIT: O, brate!

ADAMUS: Da. I ako bi...

SANDRA: Ja sam devojče?

ADAMUS: Morate biti malo teatralni - "Je, devojče! Gde je moja kafa? Arg!"

SANDRA: Biću devojče.

ADAMUS: Je! Arg! (uzima gutlja) Arrrg! (smeh) Ukusna je koliko i poslednja.

Dakle da li biste učinili uslugu mojim ušima sa dobrim piratskim "Aarrg", hoćete li?

ADAMUS I PUBLIKA: Aarrrg!!

ADAMUS: To ne zvuči kao da ste spremni da zaplovite u nove neistraţene teritorije.

Da li biste učinili uslugu mom drugom uvetu sa dobrim "Aarrg?!"

ADAMUS I PUBLIKA: (glasnije) Aarrrg!!!

ADAMUS: Ah! To je ono što sam hteo da čujem. Ţeleo sam da znam da

zaplovljavam sa dobrim Argonautima. (smeh) Sa Argonautima, da. Čuli ste za

astronaute, oni idu na mesec. Argonauti idu gde god ţele. Aarrrg! Aarrg! (smeh)

4

Dakle Šaumbre, uzmite dobar dubok udah na ovaj dan, jer idemo na neka mesta. Mi

smo u Hodaj Seriji. Verovatno nije adekvatno nazvana; trebala bi da bude Leti, Vini

se, da, sa gomilom Argonauta.

Dakle, šta imamo spremno za danas? Šta je spremno za nas? Putovanje. Promena.

Pomak, nešto što ste verovatno osećali nekoliko dana, definitivno danas - "Nešto je

drugačije, nešto se menja" - i apsolutno ste u pravu. Sledite vašu intuiciju. Sledite

vašu spoznaju. Ne pokušavajte da blokirate u umu kada se telo i um osećaju malo

čudno. Nemojte to blokirati. Pozovite to, utelovite to, budite to, zato što promene

dolaze. Znatne promene.

I zbog toga ste ovde. To je tačno razlog što ste ovde. Pioniri svesti, pirati, duhovni

pirati koji idu na nova mesta na kojima je bila nekolicina, ako iko ikad.

Trebaće mi ovde tabla za pisanje, molim. Nemojte ustajati svi odjednom (Adamus se

smeje jer se niko ne pomera) Da probam ponovo. Trebaće mi ovde tabla za pisanje.

Da. Vidi kako trče.

Dakle ţelim da uradim, pre nego što zaplovimo na naše putovanje danas, ţelim da

uradim kratak pregled, vrlo kratak pregled. Čuli ste to mnogo puta pre, ali to je vaţno

vratiti u svesnost, vratiti u svest.

Kako se osećaš, draga moja?

LINDA: Uzbudjeno.

ADAMUS: Zdravo. Zdravo i tebi, ali kako se osećaš?

LINDA: Fino.

ADAMUS: Fino.

LINDA: Ja sam uzbudjena zbog takmičenja sa piratima.

ADAMUS: Ah, da. Da.

LINDA: Da, da, totalno odvraćanje paţnje i predivno.

ADAMUS: Dobro.

Kratak pregled

5

Svest je sve. Sve. Tačka. Bez "ako", "i" ili "ali" povodom toga. Svest je početak i

kraj. Sve počinje sa svešću. Flomaster? Dobro. I kao što ste me videli da crtam

mnogo, mnogo puta, ovaj krug sa tačkom u centru predstavlja svest. Znam da ste ovo

čuli, ali vi teţite da to zaboravite.

To je "Ja Postojim". I ne "Ja Postojim sa bilo čim oko mene". U istinskom "Ja

Postojim" ne postoji ništa. Ne postoji čak ni crno. To čak nije ni samo mrak. To nije

samo tišina. To je ništa.

Nema andjela. Nema mene. Nema prošlosti. Nema budućnosti. Postojite samo vi - "Ja

Postojim". Kada dodjete u to stanje, kada to zaista, zaista iskusite, sve što je toliko

ljudsko, sve što je toliko trivijalno odlazi, zato što uvidjate da ste uvek postojali,

uvek, i uvek hoćete.

Vi ćete promeniti prirodu vaših izraţavanja i vaših opaţanja. Vi ćete promeniti vaša

iskustva. Vi ćete promeniti spoznaju Ja Jesam. Ali "Ja Postojim" će uvek, uvek

postojati. Ovo je jezgro. I ovaj jednostavan krug sa tačkom u sredini, prijatelji moji,

promeniće pravac ljudske istorije u ne tako dalekoj budućnosti. Ovaj jednostavan

mali simbol promeniće stvari za vašeg ţivota.

Predstojeće promene

Sada postoji vrlo malo, ako išta, poznato o svesti i njenom odnosu sa ţivotom samim

po sebi. Naučnici ne uzimaju u obzir svest kada rade njihove eksperimente, kada

iznose njihove teorije. Postoji nekolicina koji su načeli ovu temu svesti.

U nekom stepenu, oni koji su u, što biste vi zvali, Nju Ejdţu ili duhovnosti ušli su

površno u to. Ali u većem stepenu, oni to tretiraju sa istim nivoom makia sa kojim

tretiraju i sve drugo - njihove duhovne vodiče, njihove rituale i sve drugo. Ali ovaj

jednostavan mali simbol će na svoj način promeniti način iskustava čovečanstva i

promeniće ga za vašeg ţivota.

Poznati fizičar je ne tako davno rekao da "Svest nema mesto u nauci i treba da bude

stavljena na isto mesto sa zmajevima i vilama i jednorozima." I on je u pravu. On je

apsolutno u pravu, zato što nauka razume stvari koje su linearne i koje se mogu

ponoviti. Nauka razume svoje formule. Nauka je svoj sopstveni oblik ograničene

svesti.

Sada, ja se ne protivim nauci. Ja sam proveo mnoge, mnoge godine u prošlim

ţivotima podrţavajući nauku u vreme kada je postojala ogromna količina sujeverja,

ogromna količina kontrole od strane religioznih organizacija koje su se opirale

osnovnoj nauci. Dakle, kroz organizaciju nazvanu Iluminati, koja je bila grupa

naučnika i filozofa i matematičara, mi, oni su doneli na ovu planetu razumevanje

6

onoga što će naposletku postati naučni metod koji koristi činjenice kao osnovu, kao

deo odredjivanja trenutne prirode realnosti. Ali nauka, kao i mnoga druga ljudska

nastojanja, postala je ulovljena u svoje sopstvene igre moći, postala je ulovljena u

svoja sopstvena ograničenja, postala je vrlo zatvorena, vrlo limitirana i ograničena. I

ona sada gleda na prirodu realnosti jedino kroz oči, ili kroz perspektivu svoje nauke,

kada tamo napolju postoji toliko mnogo više.

Postoje jednorozi, prijatelji moji. Moţda ne trče ulicama vaših gradova ili vaših sela.

Postoje zmajevi i oni su unutar svakoga od vas i takodje spolja. Postoje vile. Postoje

deve i elementali prirode koji igraju toliko vaţnu ulogu u prirodi, u ţivotnoj sili ove

planete. Oni su pravi, moţda nisu odredivi od strane nauke, zato što nauka koristi vrlo

kratkovido gledište na stvari. Oni gledaju jedino na linearnu perspektivu.

Dakle ovaj fizičar je bio apsolutno u pravu u njegovom zapaţanju da svest ne spada u

nauku. Ali ona je vrlo prava i vrlo vaţna i nauka će uskoro početi da je unosi u svoj

domen, počeće da uzima u obzir svest kao faktor.

To će ih zbuniti, zato što svest uopšte ne moţe biti merena. Nema energije u svesti,

kao što znate iz naših diskusija. To će ih zbuniti zato što svest ne moţe biti vidjena.

Ona ne moţe biti kontrolisana i rezultati nove svesti su često nepredvidivi. Oni ne

slede iste staze kao linearna nauka, kao trenutna nauka.

Drugim rečima, kao što znate iz naših diskusija o Novoj Energiji, Nova Energija nije

kao Stara Energija. Nije svaki put ista kada se primeni na neku situaciju. Menja se

svaki put kada se primeni na neku situaciju. Sa trenutnom svešću i naukom, ako

primenite neku formulu na nešto, onda bi to vaţilo opet i opet i opet dok ne unesete

druge faktore. Sa Novom Energijom to nije tako. Ona će se promeniti svaki put kada

se koristi.

Dakle nauka ne gleda na to. To će zbuniti nauku. Ali, prijatelji moji, svako od vas već

ima spoznaju o svesti. I u sledećih nekoliko godina pogotovo biće znatnih, znatnih

prodora u nauci, u tehnologiji i u fizici. Znatnih prodora, prodora u meri koju ova

planeta nije videla u hiljadu i više godina, prodora koji su slični otkriću da Zemlja

nije ravna. Da li shvatate da postoje neki ljudi koji još uvek veruju u to, da je Zemlja

ravna? Oh, oni donose njihovu prošlost u Sada. Oni ţele da nastave to da veruju. I, na

neki način, ako razumete dinamike svesti, uvidećete da je za njih to istina.

Svet je ravan, i dakle, sve što oni vide potvrdiće ravnu Zemlju. Moţete im dati slike

snimljene iz svemira, od stane astronauta ne Argonauta, i one pokazuju okrugao disk,

i oni će i dalje insistirati da je to ravno. Oni će insistirati da je disk okrenut ovako

(dlan okrenut ka publici) umesto da je okrenut ovako (dlan okrenut nagore).

Ali vi ćete videti promene tokom ovih godina, nekoliko sledećih godina - prvo, kao

ono što se smatra bizarnim teorijama, a onda će to postajati sve više i više i više

7

prihvatljivo u glavnom toku fizike i nauke - to će promeniti perpcepciju na ovoj

planeti i naposletku će promeniti način na koji ova planeta funkcioniše, promeniće

sisteme uverenja, promeniće celokupan način na koji se planeta energetizuje.

To iznosi vaţnu poentu koju ćemo diskutovati pre nego što odemo na naše putovanje.

Promene koje dolaze su ono što biste zvali kvantne ili magične, ali ne zapravo. To

samo um... (veliki ukrasni pauk počinje da silazi sa plafona; Adamus i publika se

smeju). Predivno odvraćanje paţnje. Oh, mali gutljaj kafe? (prinosi pauku kafu)

Sklanjaj svoju šapu odatle! Da. Da. Ja imam prijatelje u svim ravnima. Hvala ti

(pauku) bilo je lepo videti te opet. Da. Da. Idi pleti mreţu negde drugo. Hvala ti.

Gde sam stao, u mojoj dugoj disertaciji o promenama koje dolaze na ovu planetu, i

pitanje koje imam - veoma prikladno je povezano sa muzičkim videom koji ste

upravo gledali (Sloboda od Farela Vilijamsa) - da li je planeta spremna za to? Da li je

planeta spremna za kvantni pomak u fizici, pomak koji će razneti tako mnogo teorija

koje su sada tu?

Ove teorije i prakse nauke, pa, one nude - ili su nudile - neku perspektivu realnosti.

Ali oni koji su ih kreirali, oni koji su nastavili rad na njima, istraţivali ih, su mnogo

investirali u njih. I nisu samo institucije, fizičari i naučnici i laboratorije i univerziteti

deo ovoga, nego to onda dospe u industrijske proizvode i robu; to dospe u sisteme

uverenja, od bilo koje vrste religiozne ili duhovne grupe. Postoji ogromno

investiranje u način na koji su stvari sada i ogroman otpor, zapravo, bilo kakvoj

pravoj promeni.

Promena je jedna od onih zabavnih stvari jer ljudi uvek ţele promenu, ali zapravo ne

ţele promenu. Oni ţele malo postepeno poboljšanje u njihovom ţivotu. Ali s obzirom

na mogućnost za ogromnu promenu, ja ne znam da li su oni zaista spremni za to. Ja

ne znam da li će ova planeta biti sposobna da apsorbuje ili izdrţi šok od neke nove

fizike koja je trenutno u pripremi. Ja ne znam da li će to prouzrokovati znatno

podizanje i evoluciju u svesti, ili će to prouzrokovati ratove, borbe, ogromna

neslaganja. Neslaganja na svakom nivou - akademskim nivoima, korporativnim

nivoima, kulturnim, zemljama, svemu. Ja ne znam da li je planeta uistinu spremna.

Ali to se dogadja. To će se dogoditi u svakom slučaju.

Biće vrlo interesantno videti kako ljudi odgovaraju i reaguju. Biće interesantno videti

da li oni koji su investirali u trenutnu ograničenu nauku, kao i sve drugo, mogu

dopustiti ovom novom načinu da postoji.

Mogu vam reći odmah da će fizika koja će izaći - prvo kao teorije, a onda kasnije kao

više prihvaćena misao - protresti religije na ovoj planeti. Religije, one se nisu

promenile hiljade godina i one drţe veliku moć nad ljudima. Religije koje zaista ne,

ţao mi je, ali one zaista ne podučavaju ništa o istinskom Duhu i Sopstvu, duši. Dakle

to će prouzrokovati mnogo promena u njima, plus sve drugo.

8

Ove promene dolaze zato što postoje ljudi - ne mnogi, ali postoje ljudi kao vi - ljudi

koji su imali tu spoznaju neko vreme, imali to unutrašnje budjenje. Vi znate da

postoji nešto drugo. Neko bi mogao tvrditi da vi samo ţelite da verujete da postoji

nešto drugo. Pa, to takodje igra ulogu u tome. Ali vi znate da postoji nešto drugo i to

je ono što vas drţi da nastavite uprkos svim teškoćama, uprkos mnogim teškim

putovanjima na kojima ste bili, uprkos problemima u vašem ţivotu. Vi znate i upravo

sada znate da je to tako blizu. Tako blizu. Moţete to osetiti. I postaje malo

zastrašujuće kada uvidite da će se stvari promeniti drastično.

Vi ste oni koji ste, već mnoge ţivote, hiljade i hiljade godina, istraţivali svest, bilo da

to znate ili ne, bilo da ste to tako zvali ili ne. Neki od vas su to zvali "izvan", to je

prosto nešto drugačije. Neki od vas su to zvali fantazija, a nije. Ne moţe postojati

takva stvar kao fantazija, drugim rečima, izmišljeno. To mora da ima svoje poreklo

negde. Te vaše misli, ti vaši snovi, to nije samo izmišljotina, verovanje, fantazija. To

dolazi iz nekog mesta u vama, ta spoznaja da postoji više.

I ono što će promeniti ovu planetu je svest, svesnost svesnosti. Neki to moţda neće

najpre zvati svest, oni mogu dati tome druge reči ili imena, ali to se sve svodi na ovu

jednostavnu stvar - svest.

Zamislite, na momenat, da iznenada postoje neki naučnici i fizičari koji počnu da

uzimaju u obzir svest u jednačinama nauke i matematike. Zamislite da neko kaţe da

postoji nešto izvan tipičnog linearnog istraţivanja i razvoja koje je uradjeno; da

postoji nešto izvan svega ovoga, a to je element svesti. I kada oni počnu to ozbiljno

da razmatraju, ozbiljno kao kada je Ajnštajn ozbiljno razmatrao njegovu teoriju

relativiteta - vreme, prostor, gravitacija - ozbiljno to razmatrajući uprkos tome kako

to izgleda i šta bi drugi rekli, jer on je znao da postoji mnogo više. On se borio

godinama i godinama i godinama, pokušavajući to da stavi u jednostavnu formulu,

pokušavajući to, na neki način, da dokaţe. I to u početku nije bilo dočekano sa oooh i

aaah i prihvatanjem. Ne, to je bilo odbačeno, zato što većina revolucionarnih ili

evolutivnih koncepata biva odbačena.

Ali u ovih nekoliko sledećih godina ova varijabla svest počeće da se probija i

nastaviće sve više i više i više. To će promeniti razumevanje fizike i nauke. I

naposletku će se svesti na promenu ţivota ovde na planeti. Sve, tako jednostavno kao

izvori energije, izvori goriva; sve od načina na koji se stvari distribuiraju na ovoj

planeti, razumevanje odakle mi dolazimo, odakle vi dolazite. Sve je to spremno za

promenu.

Ja ne znam da li su ljudi generalno spremni za ovo. To je kao moje pitanje pre mnogo

godina - da li je čovečanstvo spremno za slobodu? I svi, oh, tresu glavama "Da,

sloboda, sloboda". Ali ja to još uvek preispitujem, zato što sloboda zahteva

odgovornost. Sloboda za sebe zahteva ogromnu odgovornost. Nema uzimanja od

9

drugih ili hranjenja drugima. Nema krivljenja drugih. To je ogromna količina

odgovornosti koja govori "Ja Jesam. Ja jesam stvaralac. Ništa mi ne stoji na putu.

Ništa me ne zaustavlja da imam bogatstvo, ili zdravlje, ili bilo šta drugo." To je

sloboda. To je stvaralac, ali to takodje zahteva ogromnu količinu odgovornosti,

odgovornosti za sebe kao stvaraoca.

Dakle ja sve ovo govorim u pripremi za to gde ćemo danas ići. Ja sve ovo govorim da

biste zaista uzemljili razumevanje da je svest sve. To je ono što stvara. Svest je ono

što privlači energiju. Svest je ono što je stvorilo ceo ovaj univerzum i sve druge

univerzume.

To nije duhovno. Celo ovo razumevanje nije duhovno. To definitivno nije Nju Ejdţ,

definitivno nije religiozno, ali to čak nije ni duhovno, zato što u momentu kada

počnemo da kačimo duhovne kvalitete za to, mi ulazimo u sisteme uverenja i bogove

i mnoge stvari koje će zapravo ograničiti razumevanje svesti.

To zapravo nije nauka, ali će biti. To zapravo još nije uzeta u obzir fizika, ali će biti.

Ali to je, ova stvar nazvana svest koja vi jeste, je sve. Je sve.

Biće čudno gledajući unazad 20, 30 godina od sada. Biće čudno budućim

generacijama da kaţu "Znate, šta nije bilo u redu sa ovim ljudima u 19-tom, 20-tom i

21-vom veku? Oni nisu imali nikakvo razumevanje svesti. To čak nije ni postojalo u

rečniku. Mislim, postojala je reč, ali niko nije zapravo znao šta ona znači." Oni će

gledati unazad generacije od sada i biće zaprepašćeni, zbunjeni što ljudi u ovo vreme

nisu razumeli čak ni osnove svesti.

I, opet, to nije duhovno. Ovo nije Nju Ejdţ. Ovo nije filozofsko. Ovo je jezgro svih

stvari u univerzumu, u omniverzumu, svugde. To je razlog što sam bio veoma

nepopustljiv sa vama, pričajući o, imajući iskustvo "Ja Postojim", razumevajući svest

i razumevajući razliku izmedju svesti i energije. Vi čujete reči i vi počinjete da

razumevate, ali vi još uvek teţite da sparujete ova dva - svest i energiju kao istu stvar

- a nisu.

Sa nekim skorašnjim iskustvima koja smo imali sa ulaskom u svest, stvarima kao u

nedavnom merabu prolazeći kroz kuću, a onda napolje i naposletku otpuštajući sve,

bivajući u ništavilu, neki od vas zaista počinju da razumeju. I to nekako zvuči

poznato unutar vas, ovo "Ja Postojim", ova svest. I to svlači sav makio. To svlači sve

stare sisteme uverenja. To spira stvari kao što su ono što ste mislili da su vaši

problemi ili vaša sporna pitanja i sve drugo. I vi iznenada uvidjate "Ja Postojim".

Smrt nije vaţna. Vaši rodjaci nisu vaţni. Vaš posao nije vaţan. Kada kaţem "To nije

vaţno", to znači da vi ulaţete prevelik napor i fokus u ove stvari. One nisu vaţne.

10

Sa istinskom svešću sve ovo nekako dolazi na svoje mesto. Ţivot postaje

sinhronističan. To se samo desi, a ispred svega ovoga je svest. Gde ţelite da vaša

svest bude?

Na našem okupljanju prošlog meseca rekao sam da postoji ovaj aparat nazvan

JaJesamer... (on uzima mali daljinski upravljač)... zbog nedostatka boljeg aparata.

Pretpostavljam da se skupio (smeh), ali JaJesamer je postao manji. To je ono što se

dešava sa tehnologijom, sve postaje manje. Dakle imate JaJesamer. Šta ćete raditi sa

njim? I znam da sam vam oteţao kada sam rekao da idete izvan. Da idete u druge

ravni. U ovim drugim ravnima iskustvo će biti drugačije od vašeg iskustva u vašem

ljudskom ţivotu, ali idite izvan. Otvorite se. Ne bojte se.

Ali takodje - ovo je vrlo vaţno, govorio sam o tome na našem Merlin okupljanju u

Rumuniji pre nedelju dana - ne očekujte da kada odete tamo, kada odete izvan, kada

dopustite sebi da budete svesni vaše svesnosti, drugim rečima, Ja Jesam, ne očekujte

da ćete vući vaše sebično ljudsko ja sa sobom.

Postoji to očekivanje o kom sam govorio ovoj grupi, da ćete hodati kroz zidove. Svi

misle da je to veoma magično - hodati kroz zid - i rekao sam da, apsolutno, vrlo lako

učiniti. Samo to uradite, ali ne očekujte da ćete poneti vaše meso i kosti sa sobom. To

je sebično. To je vaše sebično ljudsko ja.

To je nekako čudno, to je paradoks, zato što sa jedne strane vi govorite: "Oh! Ovo

telo. Ono stari. Ono postaje umorno. Oh, meso i krv i znate to je..." A ipak ţelite da

ga nosite sa sobom, dok prolazite kroz zidove ili kada idete u druge dimenzije. Zašto?

To niste vi. To je sebično, malo, nezrelo ljudsko. To je okej. Dokle god to

prepoznajete, dokle god ste svesni da je ovo ljudsko ja ono koje sa jedne strane

govori da vi ţelite magiju, da ţelite da putujete u druge delove kosmosa, a sa druge

strane govorite "Pa, ali ja insistiram da moje telo i moj mozak idu sa mnom." Ne. Ne,

ne idu. Zapravo, vi to ne ţelite. Vi to zaista, zaista ne ţelite. To vas ograničava.

Vi ste Ja Jesam. Vi ste Ja Postojim. Tu nema mozga. Tu nema tela. Tu nema ništa od

toga. Ne treba vam to. To je samo čista svest.

Suprotno tome, ili oblik u kom neki od vas još uvek jesu, u nekom stepenu, oblik u

kom većina ljudi jeste je malo ja. Malo ja. Sa jedne strane vi imate Ja Jesam,

veličanstveno, slobodno, suvereno, kreativno Ja Jesam. A onda ovde imate malo ja,

nezrelo, sebično malo ljudsko. To je okej. Mi ne govorimo o eliminisanju toga; mi

govorimo o otvaranju perspektivi koju ima Ja Jesam, koje može proći kroz taj zid. Vi

ne morate da ponesete vaše telo. Uradili smo to u Rumuniji. Prolazili smo kroz i

posmatrali smo sebe sa druge strane.

Ali razumite, prijatelji moji, kada vi koristite JaJesamer, kada idete izvan granica tela

i uma, to čulo opaţanja, način na koji opaţate stvari, će se promeniti. Ne očekujte da

11

ćete proći kroz zid ili putovati u drugu dimenziju i imati oči ili imati čulo sluha. (a)

Ne treba vam; (b) to je ograničavajuće; i (c) to je toliko malo ja, toliko ljudsko malo

ja.

Vi moţete putovati. Vi moţete putovati u ove druge ravni lako, vrlo lako kao Ja

Jesam, ali ne očekujte da vidite sa očima, da čujete sa ušima. Postoji sasvim drugačiji

set, što biste vi zvali, čula koja se dešavaju u drugim ravnima. Potrebno je malo

vremena da se naviknete. Ali iznenada, kada dopustite sebi da koristite ova čula, ova

ne-fizička ljudska čula, iznenada ćete se setiti da su ovo vaša prirodna čula.

Oči su neprirodan način opaţanja realnosti. Zaista jesu. One su ograničavajuće. Vi

treba da budete sposobni da vidite svuda oko sebe, ili da opažate svuda oko sebe. Vi

treba da imate savršeno vidjenje na bilo kojoj fizičkoj udaljenosti, ali oči sve to

ograničavaju.

Dakle ono što ovde govorim, pre nego što krenemo na naše putovanje, vi ste Ja

Jesam; koje prepoznaje malo ja. Vi imate Ja Jesam, ali vi imate malo ja, sebično

ljudsko. Ne govorim to sa omalovaţavanjem. Ne govorim to negativno, ali ono je tu,

i ono teţi da pokuša da kontroliše. Ono dovoljno cvili i dovoljno se buni i dovoljno

vas iskrivljava. Vi poverujete u to. Vi postanete na neki način ţrtva malog ja. Ne više.

Ne više. Ne više. Budite zrela Ja Jesam bića. Ne više sebično malo ljudsko, derište,

koje insistira na svojim trivijalnim malim načinima. Vi ste Ja Jesam, zato počnite

tako i da se ponašate. Dobro.

Sada da rezimiram šta smo do sada uradili, ne mnogo. Pričali o svesti; to je toliko

vaţno. Pričali o promenama koje će se dešavati i pogotovo u sledećih par godina. Ne

promene same po sebi, nego početak promena, otkrovenje da je svest u jezgru svega,

otkrovenje u okruţenju fizike, naposletku u nauci.

Vi to već znate. Vi ne morate da čekate da papiri izadju. Vi ne morate da čekate da se

debate dešavaju. Vi to već znate. Vi samo ne znate da to znate. Vi se nesigurni u vašu

spoznaju. Vi sada ne znate kako da definišete vašu spoznaju, ali molim vas da imate

poverenje u sebe, da dopustite, zato što će se stvari promeniti.

Ilustracija

Sada ću zamoliti da podelite po parče papira svakome, uključujući mene (osoblje

uručuje listove papira). Jedan list papira, ne trebaju nam olovke. To je deo našeg

iskustva za danas. Oni od vas koji gledaju kući, uzmite parče papira. Bilo koje

veličine, to nije vaţno. Bilo koje boje, to nije vaţno. Oni postavljaju tako mnogo

pitanja. "Koje veličine? Koje boje? Moţe li imati nešto napisano?" Nije me briga,

samo parče papira. Samo parče papira. Odlično. Hvala vam.

12

Sada, većina vas već zna kako ovo da uradite, ali proći ću ponovo kroz

demonstraciju. Voleo bih da napravite papirni avion. Presavijete papir na pola po

duţini (on demonstrira). Eh, vidite? Ovako smo imali pre; ovo imamo sada. Okej, to

je početak vašeg papirnog aviona. Neki od vas odlično znaju da prave papirni avion.

Samo napred.

Zatim presavijete oba ugla, znači presavijete ovaj ugao i presavijete ovaj ugao.

LINDA: Ooh!

ADAMUS: Okej. Dakle imate nešto što izgleda ovako.

Sada, da, neki od vas mogu ovo uraditi zaista odlično. Vi ste napravili mnogo

papirnih aviona, besposlene ruke, besposleni umovi (Adamus se smeje). Okej. Dobro,

dobro. Dakle počeli smo ovde, sada smo ovde. Sada presavijete ovo. Vidite?

Presavijte ovo da biste dobili ovaj oblik. Okej, sada ćemo napraviti krila, presavijte

ovo ovde i imate jedno krilo. A onda presavijte drugu stranu i imamo dva krila.

Dobro. Sada imate osnovni papirni avion. Zadivljujuće, zar ne? Zadivljujuće šta mi

radimo ovde u Grimiznom Krugu (smeh).

SART: Veličanstveno.

ADAMUS: Veličanstveno. I vratiću se samo na momenat da kaţem, ono što ćete vi

otkriti, gde vi idete, ono što ćete otkriti ste Vi, je Ja Jesam. To će biti veoma drugačije

od malog ja, mislim, od malog ja u vama. Postoji ogromna razlika. Uvidećete da je

ovo malo ja vrištalo, urlalo "Ja, ja, ja, ja, ja", a to je zapravo "Ja Jesam. Ja Jesam. Ja

Jesam." To je otkriće.

Malo ja će prestati da vrišti "Ja" zato što će se konačno početi osećati sigurno.

Zapravo konačno će početi da se oseća priznato. Ljudsko, malo ljudsko, sebično

ljudsko će iznenada početi da se oseća priznato. Ono će osećati da je zbrinuto. Ono će

onda osećati slobodu da ima svoja malo-ja iskustva, ali bez svog kukanja, bez

insistiranja kao derište. Dakle mesto gde vi idete, ono što otkrivate je Ja Jesam.

Dakle svi vi imate spremne vaše papirne avione. Molim vas ustanite i za momenat ću

vas zamoliti da ih bacite ovde, molim vas, i oni od vas koji su blizu kamere, uverite

se ako moţete, da predje preko kamere, da stvori lep efekat. I pre nego što ih bacimo,

Koldra i Linda su me pitali da budem svestan sigurnosti, dakle hoću. Dakle moţda

ţelite da koristite ruku kao zaštitnik za oči u slučaju da neki zalutali avion poleti ka

vama, koga moţda niste svesni, ili stavite sigurnosne naočare, ako ste štreber (smeh).

Stavite sigurnosne naočare, sunčane naočare, ili bilo šta drugo.

13

Da zaštitite oči, ostatak vašeg tela će biti okej. I kada izbrojim tri arga - aarg, aarg,

aarg; aarg, aarg, aarg - lansirajmo naše papirne avione. Zaštitite oči. Aarg. Aarg.

Aarg! (publika baca svoje avione i uzvikuje "Huuu!")

Dobro. Odlično! Dobro, neki vrlo lepi papirni avioni. Sada, to je bilo zabavno, zar

ne? (publika se slaţe)

Koja je poenta? (neko kaţe "Ne znam!") Ja nisam bacao papirni avion već dugo

vremena i mislio sam da bi to bilo zabavno uraditi! (Adamus i publika se smeju)

Nastavimo. Idemo na sledeću poentu. Idemo na poentu dana, zašto smo mi ovde

(publika se još uvek smeje i baca papire). Nadam se da je samo smotani papir leteo, a

ne toalet papir. I molim vas, sledeći put kada to budete radili, samo smotajte vaš keš i

bacite ga ovako.

Priroda realnosti

Prezentovaću vam ne teoriju. To je zapravo realnost. Neki bi to mogli zvati teorija, ali

to je realnost. Prezentovaću to.

Koldra je bio malo nervozan zbog ovog kanalisanja jer, za razliku od većine puta

kada imamo Šaud, ne kaţem mu mnogo, i ako mu kaţem, to je laţ (smeh), samo da

mu odvratim paţnju. Ali ovaj put sam mu rekao, neku noć. Objasnio sam mu šta

ćemo raditi, uključujući bacanje papirnih aviona i on je bio nervozan zbog toga. Ja

nisam, zato što ja ne moram da primam gnev, on mora.

Ali prezentovaću temeljni osnovni koncept o realnosti, što će prouzrokovati da neki

podignu obrve, što će prouzrokovati da neki kaţu "Adamus je zaista poludeo", što će

prouzrokovati da neki mnogo raspravljaju o tome. To se moţe pojaviti na internetu.

To moţe naći svoj put do akademske zajednice i većina njih će to apsolutno napasti.

Većina njih neće razumeti ili prihvatiti. Ali, u sledećih pet, deset, petnaest godina,

nije vaţno, biće dovoljno istraţivanja i dovoljno razumevanja, dovoljno materijala o

kvantnoj teoriji da će neki ljudi početi da govore: "Ah! Shvatio sam to. Shvatio sam

to." A onda će početi to da primenjuju na osnove fizike i matematike i druga naučna

nastojanja.

Postoje neki koji će čuti ovo i to neće značiti mnogo. Oni će odšetati, ugasiće njihove

monitore kući i reći "To je bilo interesantno, ali moţda pomalo naučno fantastično". I

to je okej.

Da li biste počistili svo ovo smeće ovde? (smeh) Pokušavam da odrţim predavanje.

Da li bi neko počistio ovo? Ja sam Uzašli Majstor. Osećam se kao da hodam po

14

papirnom smeću koje je svuda. Da li ćete ovo reciklirati ili ćete to poslati na

deponiju? (ljudi kreću da pokupe sve papirne avione)

LINDA: Koja je bila poenta ovoga? Koja je poenta?!

ADAMUS: Odvraćanje paţnje! Apsolutno odvraćanje paţnje. Da. Sledeći mesec

radićemo hula-hop. Zašto ne? (publika kaţe "Ooh!") Hvala vam.

Dakle, uzgred, svaki put...

EDIT: Gde je? (Adamus pauzira, dok Edit i Kraš pričaju jedno sa drugim)

ADAMUS: Da li ţeliš da podeliš nešto sa svima? (smeh)

EDIT: Naravno, sa tobom.

ADAMUS: Dobro. Sa mnom, dobro.

EDIT: Pitala sam se gde je Dejvova crvena marama koju je imao.

ADAMUS: To je bilo vaţno (još smeha). Usred jedne od mojih najdubljih izjava, ona

je ţelela da zna - ovo je ono sa čim ja moram da se bavim - ona je ţelela da zna gde

je Dejvidova - Kraševa - crvena marama.

LINDA: Koja ona?

ADAMUS: Edit!

LINDA: Hvala ti.

ADAMUS: Tačno usred obelodanjivanja onoga o čemu će fizičari diskutovati i

raspravljati - ne nuţno iz onoga što mi ovde danas kaţemo, ali koncept koji će biti

diskutovan i raspravljan - nešto što će promeniti svet, to će promeniti vaš svet, mi

govorimo o vašem... gde je?

KRAŠ: To je divna marama. To je zapravo...

ADAMUS: Gde je marama? (neko uzvikuje "Je!!" dok je Dejvid podiţe) Da li bi je

stavio?! Udovolji Edit. Mislim pf! Edit, Edit, ti si mnogo zainteresovana za Dejva,

Edit. (publika kaţe "Oooo!")

Uzgred, svaki put kada energija postane gusta i zaglavljena - i vi to moţete osetiti; vi

ne morate to da mislite, vi to moţete osetiti - svaki put kada moţete osetiti da tenzija

raste, da će se nešto desiti, vazduh postaje gust, odvratite paţnju. Apsolutno odvratite

15

paţnju. Kada ljudi postanu mentalni. Odvratite paţnju. Onda se moţemo vratiti sveţi

i zaista ući u to. I to je ono što smo upravo uradili. Papirni avioni, oh, Dejvova

marama, šta god je ta stvar - njegov suspenzor i sve drugo (smeh) - to je odvraćanje

paţnje.

Dakle, sada, o mojoj izjavi; neki ljudi će to argumentovati, drugi zapravo neće mariti,

neki će reći da smo mi gomila Nju Ejdţ frikova koji su ludi, što nije istina. A drugi,

kao vi, dobiće "aha", a onda ćete dobiti drugo "aha" i drugo "aha" i tako dalje sa

"aha" i to je ono ka čemu idemo.

Zapamtite, veoma mala grupa na ovoj planeti utiče na svest, zato što većina ljudi ne

zna šta je to. Većina ljudi misli da "svestan" znači biti budan i disati. To je ograničena

svest, a ona je daleko, daleko veća. Dakle ovo je ono što ću reći o prirodi realnosti.

(Adamus pauzira, onda se smeje)

SART: Kreni! (Neko kaţe "Bubnjevi" i publika pravi zvučni efekat bubnjeva)

Vi se ne krećete kroz vreme i prostor. Vreme i prostor se kreću kroz vas.

Apsolutna kontradikcija, apsolutno otkrovenje, revolucija za trenutno mišljenje.

Vreme i prostor se sada kreću kroz vas; vi se ne krećete kroz to.

Zapravo, nema objekata koji se aktuelno kreću kroz vreme i prostor. Trenutno

mišljenje je da objekat ide kroz vreme i prostor. I mi ćemo tretirati vreme i prostor

kao spojenu jedinicu. Zvaćemo to VremeProstor, kao jednu stvar. Vi zapravo ne

moţete imati jedno bez drugog. Moţete, ali onda se cela stvar urušava. Dakle

zvaćemo to VremeProstor. I trenutno mišljenje je da se neki objekat kreće kroz

VremeProstor. Dakle, brzina kojom se taj objekat kreće kroz odredjuje vreme i

odredjuje prostor. A činjenica je da to nije istina.

U stvarnoj fizici, kvantnoj fizici, zapravo se VremeProstor kreće kroz vas. Kada ste

malopre bacili ove papirne avione, oni se nisu kretali. Kretalo se vreme i prostor.

Aah! Aah! (članovi publike govore stvari kao "Kul!" i "Je!") Kako bi bilo aarg sa

tim! Aarg! Aarg!

Dakle svako ima opaţanje realnosti da postoji jedno VremeProstor i da kretanje

nekog objekta kroz to vremeprostor stvara gravitaciju. A to nije istina. Zapravo

postoji objekat - vi, vaša svest sada očvrsnula u ljudskom telu - i VremeProstor se

kreće kroz to.

Pogledajte to na ovaj način. Neki od vas znaju kako su izgledali staromodni filmski

projektori. Oni su imali rolne filma i one su prolazile i postojalo je svetlo i svetlo je

prolazilo kroz film i projektovalo na ekran. Isto je u ovom slučaju, činjenici da se

vremeprostor kreće. Vremeprostor bi bilo kao... (on crta) Recimo da imamo naš

16

projektor sa svetlom ovde, a film bi prolazio. Projektor se ne kreće. Projektor ne

skenira uzduţ filma. Projektor, svetlo je nepokretno; film se kreće, prolazeći kroz i

stvarajući iluziju pokretne slike negde na ekranu. Ali vi - svest, svetlost - se zapravo

ne krećete.

"Hm", vi kaţete. Dakle kada ja pokrećem Koldrine ruke, vi kaţete "Pa, nije li to

kretanje?" Zapravo nije. Zapravo nije. To je opaţanje da se nešto kretalo. Ljudsko bi

verovalo da se ruka kreće, a zapravo se kreće VremeProstor. Hm. Hm.

Dakle moglo bi se reći, u ovoj analogiji ovde, film koji je već prošao kroz projektor

je prošlost; film koji će proći kroz projektor i postati prosvetljen je budućnost. I tačno

ovde, taj jedan isečak koji silazi kroz zupčanike i rolne i uskoro će biti osvetljen, to je

Sadašnji momenat.

Dakle moglo bi se reći da ste vi uvek Sadašnji momenat, ali problem je, sa nekim

starim razumevanjima vremena, prostora i fizike, što vi zapravo niste ovde. Većina

ljudi ne funkcioniše ovde, tačno na nivou projekcije. Oni su ovde gore (budućnost).

Oni misle o "Oh, šta će se desiti kada prodje sledeći isečak filma?" i "Oh! Uţasne

stvari" ili brinu o budućnosti ili su uplašeni od nje. A onda su oni takodje ovde negde

dole u filmskoj traci koja je već prošla i govore "Oh! Nisam to trebao uraditi, ţalim

što sam to uradio, i jadan ja, bio sam ţrtva svih okolnosti." Dakle oni nisu ovde. Oni

više nisu tačno na tački projekcije, tački svesti. Dakle njima je jako lako da veruju da

se oni kreću kroz VremeProstor. Ali, zapravo, ne kreću se. Zapravo, vi se ne krećete.

To je vrlo interesantan koncept, ali takodje i realnost. VremeProstor se kreće kroz vas

upravo sada, i dok se kreće, ono stvara efekat gravitacije. Kada ja koristim reč

gravitacija, ja govorim o više nego samo o Njutnovoj gravitaciji, nešto što padne na

tlo. Gravitacija je u ovom slučaju usisavanje. Ona zgušnjava. Ona stvara gustinu.

Dakle dok se vreme i prostor kreću kroz vas upravo sada, to stvara efekat gravitacije,

a gravitacija nije samo fizička. Ova istinska gravitacija ne drţi unutra, u klopci, samo

vaše telo, nego zapravo i misli i emocije.

Zamislite na momenat da su vaše misli i emocije fizički objekti koji su usisani

pomoću gravitacije. Dakle vi počnete da verujete da su stvari koje su se dogodile u

prošlosti prave, a nisu. Nisu na način na koji ih vi opaţate. One su vrlo, vrlo

drugačije, ali gravitacija drţi ove stvari unutra.

Gravitacija drţi unutra sisteme uverenja - individualne sisteme uverenja, kulturne

sisteme uverenja. Ona drţi unutra religiozne sisteme uverenja. Dakle vreme i prostor

koji se kreću kroz ljude upravo sada ne samo da stvaraju fizičku realnost, koju vi

zovete 3D, i prouzrokuju ljudima da veruju da je ovo jedina stvar koja je prava; ovaj

efekat gravitacije prouzrokuje ljudima da kaţu "Pa, ovo je to. Svet je ravan. Ovo je

to. Glupo je misliti da je svet okrugao. Ljudi na dnu bi otpali." Dakle gravitacija

17

vremena i prostora drţi unutra ne samo fizičke objekte, nego i uverenja, misli,

ograničenja i sve drugo.

To je apsolutno zadivljujuće, ovaj efekat gravitacije, kako drţi sve zajedno. Ona drţi

to zatvorenim. Ona drţi stvari čvrstim. Ona sprečava stvari da se menjaju.

Gravitacija vremena i prostora pomaţe u stvaranju iskustava, što biste vi zvali

čvrstih, pravih iskustava. Ona pomaţe da vas drţi fokusirane u vašim očima i vašim

ušima i vašim fizičkim čulima, umesto spoznaje koju imate da postoji toliko mnogo

više. Ova gravitacija - dok se vremeprostor kreće kroz vas, aktivirano svešću, svest

ga aktivira, gravitacija koju to stvara - drţi sve to unutra. I vi ste sve vreme

pokušavali da izadjete iz toga, kroz šta? Sa vašom svešću - sa vašom ograničenom

svešću uma. Vi ste pokušavali da se probijete napolje. Spoznaja kaţe "Postoji nešto

izvan ovog kaveza u kom ţivim". Ali dok vi mislite o tome, dok vi pokušavate to da

shvatite, VremeProstor se kreće kroz vas još brţe. VremeProstro prouzrokuje više

efekta gravitacije koja drţi unutra činjenicu da ste ulovljeni.

A ovo, prijatelji moji, mada relativno jednostavno kako to moţe zvučati nekima od

vas, to je apsolutno duboko. Vi ćete to iskusiti u vašem sopstvenom ţivotu. Stari

način gde se neki objekat kreće kroz VremeProstor nasuprot novom razumevanju da

se VremeProstor kreće kroz vas. To je radikalna fizika, ali to je takodje suštinski

istinita fizika.

Većina ima percepciju da ako je ovo vreme (crta kutiju) da se oni kreću kroz to (crta

liniju kroz kutiju). I oni to broje na njihovom satu. Oni će reći "Da, trebalo je toliko

vremena da prodjem kroz nešto." Većina ljudi misli da je VremeProstor definisana,

neosporna, skoro nepromenljiva stvar, a nije. Nije.

Vašim ţivotom na ovoj planeti upravlja - upravljalo je - VremeProstor. Vi ste to

poverovali. Vi ste prihvatili VremeProstor, da se vi krećete kroz njega. Vi verujete da

ste rodjeni, a onda prolazite kroz vaš ţivot, a onda umrete i imate izvesne godine

asocirane sa tim, i radite izvesne stvari. Vi se krećete kroz vreme i prostor. Vi idete

od danas do sutra kroz vreme i prostor, i to je veoma linearno. Ali činjenica je da nije.

Činjenica je da vreme nije ono što vas definiše, što definiše vaše kretanje, vašu

prošlost, sadašnjost, budućnost. Vreme nije ono koje to radi. Realnost je da je ovde

svest, krug sa tačkom; ovde je svest i vremeprostor se kreće kroz vas i time stvara

gravitaciju, G, koja drţi sve unutra.

VremeProstor nije čvrsto. To nije konstantna varijabla. To se menja. I to se menja od

Dejvida (Mekmastera) do Dejvida (Šemela). Mada vi obojica imate isto ime, to je

drugačije. Tvoje VremeProstor je drugačije od Dejvidovog VremenaProstora. Svaki

put kada se krećeš, postoji varijabla VremenaProstora koja se kreće kroz tebe, koja je

drugačija od Dejvidovih kretanja. VremeProstor koje se kreće kroz tebe, Dejvid,

18

odredjuju tvoje misli, tvoji sistemi uverenja, tvoje fizičke akcije i nivo svesti koji ti

dopuštaš; to odredjuje tok ili kretanje VremeProstora kroz tebe. I ono je drugačije od

tvog (drugi Dejvid), zato što su vaše misli drugačije, vaše akcije su drugačije.

Postoje dva različita efekta gravitacije koja se dešavaju za vas dvojicu. I vi kaţete

"Oh, čekaj Adamuse, mislio sam da je VremeProstor konstantno i mislio sam da je

gravitacija konstantna". Ne. I kada moţete to pustiti - činjenicu da postoji neka sila ili

moć koji odredjuju vaš nivo ţivota, vašu gravitaciju, vaš tok u ţivot; kada moţete

pustiti činjenicu da postoji neki vremenski bog tamo napolju, neki bog

VremeProstora tamo napolju, što ne postoji, kada pustite tu činjenicu da postoji neka

moć izvan vas - vi počinjete da imate iskustvo slobode.

Vi ćete ovo iskusiti, to je razlog što smo ovde. To je razlog što smo krenuli na ovo

putovanje danas. Vi ćete to iskusiti i pričaćete nekim ljudima o tome. (neko kaţe

"Ne!") I oni... (on se smeje) Imamo jednu mudru ovde. Ona kaţe "Nema šanse!"

(smeh) Ali garantujem vam da hoćete. Garantujem vam da ćete imati iskustvo sa

ovim - ne znam, za nedelju dana, za mesec dana, to nije vaţno - imaćete iskustvo koje

ima dubok efekat na vaš ţivot, koje protresa vaše sisteme uverenja, koje protresa sve

stvari za koje ste se drţali, posebno stare emocije i stara ograničenja. Imaćete jedno

od onih "vau", "aha" momenata i trčaćete ulicom da pokušate da ispričate drugim

ljudima o tome, barem vašim prijateljima i komšijama, i da pokušate da ih ubedite da

izadju iz VremeProstora. Da, aha. Okej. Okej. I to nije vaţno. I vi ćete uvideti tu

duboku lepotu.

Gledaćete, dok moţda pokušavate da im pričate o ovome, gledaćete kako se

vremeprostor kreće kroz njih. Gledaćete kako njihova svest, njihove misli i sve drugo

stvaraju tok ili kretanje. Ali još vaţnije gravitaciju, usisavanje koje drţi stvari unutra.

Sada vi kaţete: "Ali čekaj momenat. Bilo je mnogo naučnih eksperimenata i postoje

izvesna svojstva gravitacije koja su... ona prosto jesu. To je fizika Zemlje. I ti nam,

Adamuse, sada govoriš da svako ima svoje sopstveno VremeProstor? Da ne postoji

jedno ogromno veliko? Da svako ima svoj sopstveni nivo gravitacije, koji drţi stvari

unutra, koji drţi realnost u njenom obliku? Dakle šta je to? Da li "mi svi imamo naše

sopstveno" ili postoji jedan veliki VremeProstor bog?"

To je sve individualno. To je vaše individualno VremeProstor, gravitacija koju

motiviše svest i to je takodje tvoje (nekog drugog). Ali nastalo je, usled gravitacije

VremeProstora, nastala je zajednička saglasnost, zajedničko razumevanje. To je kao

zajednički VremeProstor.

Većina ljudi je zapravo oduševljena da napusti VremeProstor svog suverenog bića i

da prihvati VremeProstor boga. Oni kaţu: "Tako stvari stoje. Ja samo treba da se

drţim toga. Kazaljka na satu se kreće izvesnom brzinom, objekti se kreću kroz

prostor izvesnom brzinom, tako stvari stoje."

19

Sledeći rekvizit. Uvek imam rekvizite pri ruci. (Adamus se smeje dok iznosi crvenu

loptu) Većina ljudi će samo prihvatiti činjenicu da kada se lopta baci - dobro hvatanje

- kada se lopta ovako baci, da se ona prosto kreće kroz vreme i prostor, a vreme i

prostor su konstantni, jer vi bacite loptu nazad i ona ima predvidjenu i vrlo odredivu

brzinu, luk, sve drugo u tome. Ali to je samo zato što postoji zajednička, oh to je vrsta

hipnoze masovne svesti o vremenu i prostoru. I to je istina. To je istina i takodje u

isto vreme istina je da vi imate svoje sopstveno vremeprostor.

Kada budete počeli da razumete implikacije ovoga, onda ćete moći da budete

nevidljivi. Vi prosto izadjete iz vremena. Vi još uvek postojite. Vi još uvek imate

fizičko telo. Vi još uvek imate vaše Ja Jesam. Ali vi prosto izadjete iz njihovog

vremena. Vi se prosto uklonite iz varijable masovne svesti.

To je zadivljujuće zato što je to magično, zato što vi još uvek moţete da ih

posmatrate, vi još uvek moţete da budete sa njima, ali oni vas neće videti. Oni neće

znati da ste vi tu osim ako vi izaberete da budete. Vi upravljate, vi posedujete vaš

sopstveni VremeProstor.

Šta je VremeProstor? I koliko je rasprostanjen? Pa, to vodi do mnogo interesantnih

diskusija. Vidite, upravo sada ova lopta se ne kreće (baca je u vazduh i hvata). Vaši

papirni avioni se nisu kretali. Taj pauk... se kretao (smeh). Taj pauk se nije kretao.

Nekako čudno; najpre je osećaj nelagodan "Šta ti misliš da je to..." (pauk opet silazi)

Da, da (smeh). Lepo te je imati, opet. Evo, hvataj.

To je najpre nelagodan osećaj zato što vi kaţete "Pa, ne, moje oči mi govore da se ta

lopta kreće." (neko kaţe "To je percepcija") Probajte to. To je percepcija. Apsolutno.

I ovo nije magični trik. Ovo nije sistem uverenja. Ovo je realnost.

Sada, gledajte dok bacam loptu u vazduh i odvojte momenat. Iskoračite iz starog

uverenja "mi smo svi spušteni u VremeProstor", bog VremeProstor i gledajte dok

sada bacam loptu - gore, ne na vas; bacam loptu gore - i samo to gledajte iz

perspektive da dok je ja bacam VremeProstor se kreće. VremeProstor se kreće. Lopta

zapravo ne, nego se VremeProstor kreće. Ono se pomera da se prilagodi svesti koja je

izabrala da baci loptu. Ono se pomera da se prilagodi ţelji da bacite loptu i da ona

odskače. Lopta, Koldra, vi, se zapravo ne krećete.

Čudno najpre. Hm. Čudno najpre, ali iznenada, kada dozvolite da to počne - mmm,

dozvolite tome da počne - počećete da to vidite i opaţate drugačije. I uskoro jednog

dana ćete reći "Shvatam sada. Shvatam to." To je kvantni pomak i iznenada ţivot

postaje razigran, zato što uvidjate da se ne radi o tome da vas VremeProstor, ovaj

kontinuum o kome se često priča, da vas on kontroliše, uopšte. On vam zapravo sluţi,

i postoji duboka razlika.

20

Trenutno uverenje ravne Zemlje je da je VremeProstor konstantno, relativno

konstantno. Trenutno uverenje je da ste vi unutar VremeProstora. To je slično tigru u

kavezu, ali sa otvorenim vratima, tigar je u kavezu i govori "Ja sam ulovljen unutra.

Ovo je moja realnost. Ovo je mesto gde ja postojim." Prokleta vrata su otvorena, baš

kao što su otvorena za svakoga od vas.

VremeProstor se kreće kroz vas. Vi ste konstantni. Vi ste svest. Ovo je duboko.

Ban

Šta je VremeProstor? To je interesantno pitanje, i koliko daleko doseţe? Pa, zapravo

postoji bolja reč koju mi koristimo za VremeProstor, zato što je ovo relativno

ograničena reč. Reč koju mi koristimo za VremeProstor je - hoćeš li ti napisati ovo,

Linda, zato što je Koldrin rukopis uţasan.

To je vrlo jednostavna reč. Zamoliću vas da je osetite na momenat. Nemojte previše

misliti o tome, to je jednostavna reč: ban. B-a-n, ban. B-a-n.

LINDA: Jedna reč?

ADAMUS: Jedna... (stane i pravi facu, smeh)

LINDA: To je jedna reč?!

ADAMUS: Pa, takodje bi mogla napraviti dve reči - Bi-an. Nikad pre nisam

razmišljao o tome. Vidite kako je ona briljantna? Ona to opaţa kao dve reči. Bi-an.

Ne, to je ban.

ELIZABET: Izvan?

ADAMUS: Ne, ban. B-a-n, ban. B-a-n. Pretpostavljam da bi to moglo biti Bi-an. Ali

to je ban. Ban bi bio kao hologram, kao tkanje, ali ne fizičko tkanje, kao hologram

koji se nalazi svugde gde svest ide.

To je način svesti da opaţa i iskusi sebe. To je hologram na kom svest moţe da vidi,

oseti, iskusi - ne da vidi sa očima, nego da oseti, iskusi - da zna sebe. To je jezgro

svega u svoj kreaciji. To nije supstanca. To nije merljivo bilo čim u trenutnoj nauci.

Naučnici zapravo ne, eh, oni ni ne znaju za to. Ali da vam pomognem da razumete, u

jezgru je ban i on onda stvara ono o čemu vaši naučnici malo znaju - plazmu. Plazmu.

Ne plazmu kao u krvi, nego plazmu kao u toj supstanci koja je naj... da li shvatate da

je plazma najpreovladjujuća supstanca svega u univerzumu? Ali vrlo, vrlo malo je

zaista diskutovano ili poznato o njoj.

21

Crna rupa je suštinski - ovde Koldra postaje nervozan, zato što on nipošto nije fizičar

- ali crna rupa je suštinski veoma, veoma, veoma kondenzovana plazma. Dakle iz

bana dolazi plazma. Iz plazme dolaze stvari kao što su joni, način na koji rade

neutroni i protoni i atomi i sve drugo. Ali ban je u samom, samom jezgru toga. Moglo

bi se reći da ban jeste VremeProstor, ali on je više nego samo vreme-prostor koji vi

znate kao ljudi; vreme, prostor, oba linearna.

Ban je otprilike kao pozornica za svest, ili ekran za svest na kom ona igra. Ban ili

VremeProstor postoji u svim ravnima. Vi imate ovu stvar nazvanu vreme-prostor

koja je prilično jedinstvena za ljudsko putovanje, ali ako odete u druge dimenzije,

tamo postoji neki oblik VremeProstora. Mora da postoji. Ali to je ban. To nije vreme,

kao na satu i prostor kao u veličini. To je prosto neki parametar, neka varijabla koja

je tu da sluţi svesti, zato što svest nije energija. Svest nije fizička realnost.

Svest bira da ima nešto, jezgro nečega da iskusi sebe. Vaše najveće iskustvo ovde na

Zemlji je vreme-prostor. Ono vam omogućava da radite sve što radite - vreme,

prostor i gravitacija. Dakle ban postoji svugde gde svest putuje i ima iskustva. Ban se

menja od dimenzije do dimenzije, na neki način. Njegovi efekti, način na koji

omogućava svesti da iskusi su drugačiji, ali osnovni element je još uvek tu. Dakle

moglo bi se reći, na neki način, da neki oblik VremeProstora postoji u svim

dimenzijama, ali ne na isti način na koji postoji ovde.

Neki oblik gravitacije, ili usisavanja, ili privlačenja postoji u svim dimenzijama, ali

ima drugačiji karakter nego što vi imate ovde.

Ali da se vratim na glavnu poentu. Poenta današnjeg okupljanja je da se vreme i

prostor, ban, kreće kroz vas. To vam sluţi. Vi ne - vi ne - sluţite VremeProstoru. Ono

sluţi vama.

Pitanje? Uzmi mikrofon tako da te svi u univerzumu mogu čuti. Dakle, brzo pitanje, i

primiću pitanja do odredjene tačke, zato što ih ima mnogo.

MERI SJU: Dakle onda energija ne bi bila ništa više nego percepcija?

ADAMUS: Energija je percepcija, ali vrlo, vrlo prava. Energija je oblik bana koji

vam sluţi. Moglo bi se reći - i opet, to ovde postajo malo obmanjivo - ali moglo bi se

reći da je ban ono što bi neki zvali Ujedinjeno Polje Energije. Ali postoje neka

pogrešna razumevanja o tome.

Postoji Polje, rezervoar koji je tačno ovde i svugde, rezervoar energetskih potencijala

koji su u apsolutno neutralnom stanju. Nema nikakvog pozitivnog ili negativnog

naboja u tome. To čeka na svest da ga svest aktivira. To čeka da se onda pretvori u

aktiviranu energiju, pozitivnu ili negativnu energiju. To čeka da se pretvori u plazmu.

22

To čeka na aktivaciju, naposletku, u atome i molekule i sve drugo u vašoj realnosti

što je omogućeno gravitacijom. Gravitacija je, opet, vreme i prostor.

Dozvolite mi da demonstriram još jednu stvar dok pričamo. Element VremeProstor je

otprilike kao levak ili, za one koji znaju šta je venturi, venturi se bavi sa fluidnim

dinamikama. U osnovi, ako imate fluid koji teče kroz posudu, a ta posuda se onda

suţava na nekoj tački, a onda se opet otvara na nekoj tački, postoji tok fluida. Postoji

izvesna količina pritiska. Ovde postoji vreme i prostor. Ovo se zove venturi (crta).

Bavi se sa tečnostima, ali moţe se primeniti i na druge stvari. Dok to teče kroz ovo i

onda postane suţeno, šta se dešava? (neko kaţe "To ubrzava") To ubrzava.

Apsolutno. Pametni neki ljudi ovde. Šta će se još dogoditi tome? ("To ide brţe") To

ide brţe. Pa, to ubrzava, to ide brţe, to bi bilo slično (smeh) Blizu. To ide brţe. Jači

pritisak i veća energetizacija, veći energetski potencijal, moglo bi se reći

prouzrokovani pritiskom i brzinom, ali dublje u tome postoji više energije unutar tog

istog fluida dok on prolazi kroz venturi, ne samo zbog brzine i pritiska, nego je to

sada aktivirano. To je sada aktivirano.

VremeProstor radi slično tome. U nekom smislu, to je kao levak i ovde se kreće

drugačijom brzinom i ima drugačiji energetski potencijal privlačenja ovde nego ovde.

Sada, šta bi ovo (uzan deo) bilo? Ovo je Sadašnji momenat. Ovo je prošlost, a ovo bi

bila budućnost. Dakle ovo je prošlost, Sada i budućnost. I to je jedan od principa

kretanja VremeProstora kroz vas.

Ako ste vi prisutni, ako ste svesni - ne vremena nego svesni sebe, svesni vaše

svesnosti, "Ja Postojim" - protok brzine VremeProstora je drugačiji. Mada nije nuţno

brţi. Zapravo, vi ćete početi da razumete da zapravo izgleda da ide sporije. A zapravo

ne ide. Sve drugo ide sporije, ali percepcija je da stvari usporavaju.

Kada ste u Sadašnjem momentu, tok VremeProstora je harmoničniji, on je

kompatibilniji, on vam više sluţi nego kada boravite u prošlosti ili kada boravite u

budućnosti. To je razlog fizike da budete u Sada, ne samo da je to lepa bajka, nego to

ima dramatičan efekat na vas. Na vas.

Odvojmo momenat i vratimo se glavnom. Gde je moja lopta? Da. Lopta se zapravo

nije kretala.

Čudno, ali nije. VremeProstor se kretao i kada ja bacim tu loptu, kada je bacim u

vazduh, VremeProstor se kreće i to stvara gravitaciju, usisavanje koje će drţati unutra

fizičku materiju, emocionalnu materiju, materiju uverenja. I to stvara realnost. To je

predivno, samo sposobnost koju vi, kao svest, imate da se ovo dogodi. Kada svest

nema ruke i noge ili mozak ili oči, da vam se ovo dogodi kao rezultat vaše svesti je

zaista zadivljujuće! Zaista zadivljujuće.

23

I kada takodje moţete naučiti da iskoračite iz VremeProstora masovne svesti i

zakoračite u vaše sopstveno VremeProstor, kada moţete naučiti da više ne zavisite od

boga vreme-prostor, da ste vi uistinu suvereno biće sa svojim sopstvenim banom, sa

svojom sopstvenom plazmom, sa svojim sopstvenim svim, onda ste slobodni.

Interesantno, interesantno, interesantno.

Ono što bih sada voleo da uradim na ovoj tački je da prestanete da mislite o tome i da

počnete da imate iskustvo toga. Dakle napomenuću ovo rekavši da su se neki od vas

zaista osećali čudno poslednjih par dana i čudni snovi i verujem čak i pre okupljanja

ovde, neko od osoblja je pričao o iskrivljenju vremena. Verujem da je ovde bio

razgovor u kom je rečeno "Nije li vreme čudno poslednjih dan, dva?" Apsolutno.

Apsolutno.

Vi ćete ustanoviti da vreme i prostor počinju da olabavljuju. Počinju da postaju

fleksibilniji, ali to nije uvek najpre udobno osećanje, kada je vaše telo bilo podešeno

da ostaje u starom uverenju o vremenu i prostoru, starom kretanju toga. Kada izadjete

iz toga, to će biti čudan osećaj, dezorijentacija, čudni mozgovi i pogotovo čudni

snovi.

San

Ako Koldra nema ništa protiv podelio bih san koji je on imao neku noć. On ne mari.

Heh, ni ne mogu ga naći sada. Kako moţe mariti? (smeh) On spava.

Dakle u snu - ispričaću samo deo toga - u snu su on i neka grupa, verovatno vi, bili

gonjeni, naravno, i oni su našli zaklon na nekoj velikoj parceli na kojoj se skladišti

otpad, gvoţdje i automobili i kamioni i veliko skladište za industrijsku robu. I našli su

tamo neki zaklon i gledali su dok je voz, voz koji se brzo kreće išao šinama ka njima i

voz je samo stao. On nije usporio. Samo je stao bez tipičnog efekta svih reakcija na

brzinu kretanja voza. Voz je samo tamo stao.

To je dobar primer, pre svega, gonjenja. Gonjenje je bilo povodom toga da drugi

misle da ste ludi i gone vas kao "Šta nije u redu sa ovim ljudima?" Vi znate da se vi

probijate kroz neke stare paradigme i postoje oni kojima se to neće svidjati. Oni će

reći "Ti ovo izmišljaš. Ovo je budalasto. Ovo je glupo. Dokaţi to naučno." I ovo je

mesto gde se vraćam mojoj izjavi da postoji poznati fizičar koji je rekao da svesti nije

mesto u nauci. Da ona spada u ravni jednoroga i vila i svega drugog, i to je istina, u

nekoj meri.

Dakle vi se probijate kroz svest i biće mnogo onih kojima se to ne svidja i oni će reći

"Ti ovo izmišljaš. Dokaţi to." Vi ne morate to da dokazujete. Vi ne morate to da

dokazujete, zato što vi ne pokušavate da promenite njih; vi to koristite za sebe. Vi ne

morate da dokazujete ni jednu prokletu stvar.

24

Dakle voz je samo stao bez ikakvih reakcija na brzinu kretanja i to je način na koji to

postaje. I to takodje predstavlja brzinu kretanja stvari u vašem ţivotu, vozova u

vašem ţivotu, stvari koje slede linearni put, koje imaju ogromnu teţinu tereta iza njih

- emocionalnog, istorijskog ili drugačijeg - koje se kreću šinama, ali ovo razumevanje

da se VremeProstor kreće kroz vas prosto to zaustavlja. Prosto to zaustavlja.

Iznenada, voz je stao, ali šta se dešava sledeće? Gomila vojnika silazi sa voza i

počinje da juri Koldru i ostatak vas koji ste sa njim. O, ne! Vojnici vas jure. Oni će

nastaviti da pokušavaju da vas diskredituju, da vam govore da ste ludi, da vam

govore da treba da vidite specijalistu, da vam govore da treba da pokušate da budete

normalni. Ne funkcioniše.

Dakle ovde oni vas jure, što predstavlja, naravno, druge koji se ne slaţu sa vama i to

nije vaţno. Dok oni dolaze sve bliţe i bliţe Koldra iznenada poviče svima "Nema

vremena. Učinite sebe nevidljivim." I neki su poslušali i trenutno, mada su oni još

uvek bili tu fizički, mada su oni još uvek bili prisutni u tom momentu vremena - oni

nisu otišli negde drugo, oni nisu transformisali svoje telo u svetlosni snop i otišli u

drugu galaksiju - oni su samo prosto iskoračili iz vremenskog kontinuuma, iz

vremenskog kontinuuma masovne svesti. To je to! Prosto kao reći "Ja biram". Nije

potreban nikakav napor. Nikakva borba. "Ja sam izvan vremenskog kontinuuma

masovne svesti" i otišli su u svoj sopstveni.

To je lepota toga. Vi moţete uraditi jedno ili drugo. Vi moţete biti oba u isto vreme,

jedno ili drugo; to nije vaţno. Čim razumete fleksibilnost VremeProstora, bana, vi ne

morate uopšte da brinete o tome.

Neki drugi, naravno, nisu poslušali. Oni su bili puni straha i panike, zato što ih gone

vojnici. I oni su bili uhvaćeni.

Dakle sledeća stvar je Koldra je u starom autu, ne znam zašto stari auto, vozi putem,

pokušavajući da nadje one koji su uhvaćeni kao zatvorenici; stigao je tamo gde je

mislio da će svi biti i naravno oni su bili tamo, ali su oni svi imali parti (smeh), veliku

proslavu, pili dobro vino, ne iz tetrapaka nego iz boce; pili dobro vino. Poenta je da

postoji proslava, da zapravo niko nije zarobljen. Naposletku postoji proslava gde svi

vi govorite "Uradili smo to." Vi nikad niste bili zarobljeni, nikad niste bili osudjeni ni

za šta. To je na kraju samo velika proslava. To je sve način da se kaţe da ćete proći

kroz neka teška mesta, ako uopšte izaberete da pogledate na ovo u vašem ţivotu.

Proći ćete kroz neka teška mesta, ali naposletku to je sloboda. To je sloboda.

Vreme i prostor je ono što se kreće kroz svaki objekat. Svaki objekat. Vaš pas, gde

god da je, kreće se kroz to zbog vas. Kreće se kroz ove zidove. Ne samo kroz vas,

nego kroz sve. Tok vremena i prostora, tok bana upravo sada - on vam sluţi, ako

izaberete.

25

Da, još uvek postoji VremeProstor masovne svesti. Vi moţete biti u njemu; vi moţete

biti izvan njega. Moţete biti oba odjednom. To je oslobodjenje.

Dakle hajde... (on opet baca loptu) Nije se kretala. VremeProstor se kretao. Čudno.

Iskustvo VremeProstora

Sada, voleo bih da to zaista osetite. Dakle smanjimo svetla. Stavimo malo lepe

VremeProstor muzike.

Uzgred, ja ovde koristim terminologiju koja je zajednička većini slušalaca. (muzika

počinje) To nije nuţno, ono što vi zovete, tačno u terminima fizike ili nauke, i ja to

radim promišljeno samo radi jasnog opšteg razumevanja. Nemojte rastavljati reči,

nego gledajte na ceo koncept, realnost. Gledajte na celu stvar.

Gledajte ka čemu idemo kada kaţemo da smo u Seriji Hodaj. Mi idemo izvan čak i -

mi idemo izvan čak i - ovih starih, starih ograničenja vremena i prostora.

Ugasimo ova svetla. (Edit ţeli da postavi pitanje) Zadrţi tvoja pitanja i sebe.

"Ja Postojim", Edit. "Ja Postojim". Reci to sebi. Šššš.

To prouzrokuje izvesnu iritaciju, uzgred. "Oh! Ja imam ova pitanja." Ne, nemaš. Ti

već znaš odgovor, Edit. Svako od vas već zna odgovor.

Uzgred, to je toliko dobra stvar za učiniti, kada imate neko pitanje o vašem ţivotu, o

bilo čemu; dopustite sebi da primite odgovor. On je već tu. To je lepota. On je već tu.

Ali ako malo ja, ljudsko konstantno insistira "Ja moram da znam, ja moram da

znam", vi ćete konstantno ići izvan sebe. Vi već znate. Znate.

Uzmite dubok udah.

Zamoliću vas da budete veoma mirni. Moţete se malo mrdati i istegnuti, ali

generalno budite mirni.

I voleo bih da osetite, opazite čulima - zaista sada opazite čulima - ovo vreme i

prostor koji se kreću kroz vas. Vi ste konstantni. Vaša svest je konstantna. Ona je

uvek tu. Ona je uvek, uvek, uvek, uvek u Sadašnjem momentu. Svest ne moţe biti

izvan Sadašnjeg momenta.

26

Sebično malo ja ljudsko, ono moţe biti izvan. Ono moţe ići u prošlost i budućnost.

Ali Sadašnji momenat jeste svest. Svest jeste Sadašnji momenat.

Vi ste konstantni.

Vi ste ta svetlost, taj projektor svetla o kome sam pričao.

I samo dopustite sebi da opazite čulima odlazeći izvan uma i čak i što biste vi zvali

racionalnih misli, i dopustite sebi da opazite čulima to VremeProstor koje se kreće

kroz vas... koje se kreće kroz vas.

Sada, VremeProstor se takodje kreće kroz tu muziku. Muzika se zapravo ne kreće

kroz VremeProstor.

Slušajte na momenat. Slušajte.

(pauza)

Konvencionalna misao je da je ta muzika u prostoru. Ona ima element vremena, takt,

ritam i takodje specifičan broj minuta. Konvencionalna misao bi rekla da je muzika u

VremeProstoru, ali pomerite vašu perspektivu na momenat.

VremeProstor se zapravo kreće kroz muziku.

Šta je muzika? To je kreacija svesti. To svesni kreator spaja niz, iz nedostatka boljih

reči, vibracija, ili impulsa. I upravo sada muzika se ne kreće, kreće se VremeProstor.

Slušajte je iz ove nove perspektive.

(duţa pauza)

Kada je svest prisutna, muzika je aktivirana. Inače, ne postoji ništa. Ali kada je svest

prisutna u Sadašnjem momentu, da opaţa muziku, ona je aktivirana. I ono što

aktuelno čujete je tok VremeProstora.

Vaša svest je svesna. Vaše uši čuju to, naravno. Ali više nego bilo šta drugo, vi ste

dopustili sebi da budete otvoreni, dopuštajući.

Neko bi rekao "Pa, ovo je digitalni snimak." Ne. To je vreme i prostor koji se kreću

kroz obrasce kreacije, prouzrokujući rezonancu koja se opaţa kao muzika.

Uzmite dubok udah i slušajte. To je skoro kao reka VremeProstora koje teče.

(pauza)

27

Vi ste biće svesti i ta svest aktivira energiju.

Vi stvarate zato što ste vi svest, a kreacije aktiviraju energije. A energije pozivaju

ovaj element VremeProstor, ili ono što ja više volim da zovem ban, i reka počinje da

teče. Reka se kreće. Ova reka, predivna reka ţivota sada teče kroz vas.

Vaše srce se ne kreće. Oh, postoji opaţanje da se kreće, ali realnost je da se

VremeProstor kreće. Vi ste konstantni.

Kada sam bacio loptu u vazduh, ono što se zapravo iskrivilo, promenilo, kretalo, bilo

je VremeProstor. Lopta, na neki način, u njenom sopstvenom VremeProstoru,

stvarajući svoju sopstvenu gravitaciju, opaţena vašim ljudskim očima koje su mislile

da se lopta kreće. Ali pogledajte to sada, osećajući, opaţajući čulima šta se zaista

dogodilo - kretanje VremeProstora.

(pauza)

Vaš auto se zapravo ne kreće kada ga vozite; VremeProstor se kreće. Vaše sopstveno

VremeProstor, takodje veoma kompleksno povezano sa VremeProstorom masovne

svesti, ali auto se ne kreće. Vi se zapravo ne krećete. Tkanje, ovaj hologram se kreće,

i on sluţi vama.

(pauza)

Osetite to sada. Osetite ovaj hologram ţivota, ban, VremeProstor, koji se kreće kroz

vas, kroz vaše misli, kroz vaše telo. To vam sluţi, prijatelji moji.

(pauza)

Kada ste ovako mirni, kada nema mnogo fizičkog kretanja i malo manje nego

normalno mentalnih misli, kada ste ovako mirni, postoji drugačija brzina ili dinamika

tog kretanja kroz vas. Postoji bolji tok, reklo bi se. Ne nuţno brţi ili sporiji, samo

drugačije rezonantan, drugačija dinamika u njemu.

VremeProstor se kreće veoma drugačije nego kada kasnite na posao, kada paničite,

mislite kako kasnite na sastanak, zabrinuti ste šta će vaš šef reći, zabrinuti kako će

izgledati da ušetate na taj sastanak kasneći, pogotovo znajući da niste pripremljeni. A

onda počnete da mislite o svim drugim prilikama kada ste zakasnili. Vidite, sada ste

vi u prošlosti i vi ste u budućnosti. VremeProstor ovde reaguje drugačije.

Kada ste u tom haotičnom stanju, ono postupa veoma, veoma drugačije. Ono vam još

uvek sluţi. Ono ne pokušava da radi protiv vas. Samo se ponaša drugačije, odgovara

drugačije na vašu svest.

28

A Majstor razume da on moţe komandovati banu, VremeProstoru, ovom hologramu;

on moţe komandovati ovom hologramu da mu sluţi.

Iznenada, izgleda da vreme ekspandira.

Iznenada, istorija počinje da se menja.

Iznenada, Majstor je u Sadašnjem momentu.

Iznenada, stare stvari više nisu vaţne.

Iznenada, problemi malog ljudskog ja nisu više vaţni. Drame nisu više vaţne. Borba

sa ţivotom, za ţivot, nije više tako vaţna.

Iznenada, Majstor, u Sadašnjem momentu, uvidja da VremeProstor odgovara na

njega, hologram odgovara na njegovu svest - ne njegove misli, nego njegovu svest -

iznenada, nivo panike i anksioznosti postaje sve manji i manji. Rezonanca, sloboda

koju neko ima sa sobom i sposobnost da dozvoli da mu ovaj hologram sluţi, umesto

obrnuto; iznenada, sve se menja.

Iznenada, on izlazi iz starog vremena i starog prostora. Iznenada, on je u svom

sopstvenom. On moţe koegzistirati sa drugima. On moţe koegzistirati sa masovnom

svešću. Ali iznenada, on sada funkcioniše - vi sada funkcionišete - u vašem

sopstvenom vremeprostoru izborom, dopuštanjem.

Iznenada, sve stvari o kojima ste navikli da brinete nisu više značajne.

Iznenada, vi niste ulovljeni u kavezu.

Iznenada, prošlost i budućnost zaista nisu više čak ni vaţni, ili čak ni ne postoje.

Iznenada, pitanja odlaze.

Iznenada, stvari o kojima ste navikli da brinete veoma su beznačajne.

U ovom prostoru, osećajući Ja Jesam, dopuštajući ovom hologramu, banu, da vam

sluţi, iznenada uvidjate "Ja Jesam stvaralac."

Iznenada, svi problemi malog ljudskog ja toliko su nevaţni i vi se pitate zašto ste se

borili. Pitate se zašto sve borbe. Pitate se zašto stvari tako često nisu išle na vaš način.

Onda uvidjate da ste pokušavali da budete objekat koji se kreće kroz vreme i prostor.

Bili ste podredjeni vreme-prostor bogu, ali ne više. Sada on kreće da radi za vas.

29

U ovoj realizaciji, vi zapravo ponovo procenjujete sve stvari za koje ste mislili da su

vaţne, ili nisu vaţne. Vi uvidjate da je sve moguće.

Vi ste u Sadašnjem momentu. Vi ste opet u svesti.

To je jednostavno. To nije komplikovano. To nije linearno. To je Ja Jesam.

Uzmite dubok udah i osetite kako se VremeProstor kreće kroz vas.

Ono teče kroz vas.

Sada, postoji jedna velika, velika razlika. Kada vi uvidite da se ban kreće kroz vas, da

se ovaj hologram kreće za vas; kada to uvidite, gravitacija se menja.

To je suština: gravitacija se menja.

U starom scenariju gde ste vi objekat koji se kreće kroz vreme i prostor, gravitacija je

bila veoma gruba. Gravitacija je bila duboka i gusta, teško je izaći. Drţala vas je

unutra. Ali varijabla gravitacije se menja kada neko uvidi da je on konstantan, a da se

VremeProstor kreće kroz njega.

Element gravitacije koji vas je nekad zatvarao u vaše misli, u vaše telo, u vaše snove i

teţnje, u sve; gravitacija koja je učinila telo starim; gravitacija koja vas je drţala u

ciklusu inkarnacija iznenada se menja. Gravitaciona sila je drugačija.

Kada neko dopusti ili uvidi da je VremeProstor tu da mu sluţi, efekti gravitacije,

privlačenja, drţanja stvari u realnosti, iznenada se menjaju.

I tu ćemo da naučimo ovo u našem sledećem okupljanju.

Uzmite dobar dubok udah i zamoliću vas da zaista osetite - osetite sledeći mesec -

kako je VremeProstor tu da vam sluţi. Osetite kako ono protiče. Zaustavite se s

vremena na vreme, sedite - ovde ne pričamo o meditaciji, pričamo o osećanju toka,

opaţanja toka čulima.

Moţete ga bukvalno osetiti u vašem fizičkom telu, to moţe biti drugačija vrsta

senzacije, ali osetite kako to teče. Osetite razliku izmedju toga kako ste pokušavali da

odradite vaš put kroz VremeProstor kontinuum, da izborite vaš put kroz, boreći se,

iznurujući se - a sada se sve to menja.

Ono na šta gledamo je najvaţnije u razlici izmedju ravne Zemlje i okrugle Zemlje,

razlici izmedju svesnosti vreme-prostora stare svesti i nečega što je zapravo mnogo

više pravo.

30

Vi moţete raspravljati o fizici ceo dan. Vi moţete koristiti trenutne formule i

dokazane sisteme da kaţu da to nije istina; ili moţete dopustiti sebi da to osetite sami

za sebe, da ţivite to za sebe. To je konačni dokaz.

To nije filozofija. To nije religija. To nije Nju Ejdţ. To je način na koji stvari jesu.

Gledajte u vašem sopstvenom ţivotu u sledećih 30 dana ne samo tok, nego i razliku u

gravitacionoj sili, efektu gravitacije - i kada kaţem gravitacija, opet, to je sposobnost

da očvrsne, da drţi unutra realnost - gledajte kako se to menja u vašem ţivotu.

Uzmite dobar dubok udah, dragi moji prijatelji. Upravo smo odšetali, otišli izvan.

Molim vas, sve vas ovde, sve vas koji slušate, prodiskutujte to u vašim društvenim

medijima. Prodiskutujte to unutar sebe. Ali najvaţnija stvar - iznad svih diskusija,

iznad debate "Da li Adamus ludi? Da li ja ludim?" - najvaţnija stvar je da dopustite

sebi da to osetite ili da to iskusite u vašem sopstvenom ţivotu.

Ako se ništa ne desi, ako je ovo bilo samo lepo popodne u studiju, onda neka tako

bude. Vratite se ravnoj Zemlji (smeh). Ili osetite to u vašem sopstvenom ţivotu. To

nije vaţno.

Uzmite dobar dubok udah. Mi imamo mnogo hodanja da uradimo, a ovo je samo

početak.

Sa tim, hajde da imamo jedan poslednji aarg od Argonauta.

ADAMUS I PUBLIKA: Aarrrg!

ADAMUS: I nikad ne zaboravite da - sve je dobro u svoj vašoj kreaciji.

Aarg! Drage moje Šaumbre, aarg jeste. Aarg! (publika odobrava i tapše)

31

GRIMIZNI KRUG

Globalno Udruţenje Učitelja Nove Energije

www.crismoncircle.com