As Kikinda 2015 Final

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 4, broj 4, Kikinda,april, 2015.

Priređivač: PSS Kikinda doo, Kikinda

2015. Kikinda

S A D R Ž A J

PREDGOVOR............................................................................................................................

3

Živanka Špirić

Štetni glodari u voćnim zasadima

Harmful rodents in orchards......................................................................................................

4

Jelena Kljajić

Berba i čuvanje voća

Harvest and storage of fruit .....................................................................................................

8

Aleksandar Pap

Proizvodnja pelata od biomase - za i protiv

Biomass pellets production – yes or no.....................................................................................

12

Mirjana Tomić

Ekonomski aspekti proizvodnje suncokreta na odabranom poljoprivrednom gazdinstvu

Economic aspects sunflower production in the selected farm...................................................

15

Marko Čavka

Značaj pčelarstva

The imortance of beekeeping.....................................................................................................

20

Gordana Olajić

Uzgoj koza

Goat farming..............................................................................................................................

25

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine


Priređivač: PSS Kikinda doo Kikinda

Godina 4, broj 4, Kikinda, april, 2015.

3

PREDGOVOR

Aprilsko izdanje Aktuelnog savetnikadonosi nekoliko tekstova od autora savetodavaca PSS Kikinda DOO. Problemi sa

štetnim glodarima i njihovo suzbijanje su nažalost stalni pratilac poljoprivredne proizvodnje. U ovom broju dali smo

kratak osvrt na štetne glodare u voćnjim zasadama, njihovoj biologiji, uticaju na razvoj i prinos voćnih vrsta, način

suzbijanja. U nastavku je još jedan interesantan tekst iz oblasti voćarstva - berba i čuvanje voća. Tekst daje akcenat na

kvalitet i tehniku berbe kao preduslov za dalje čuvanje i održavanje kvaliteta plodova jabuke.

Proizvodnja peleta od biomase – za ili protiv, je jedna od tema ovog Aktuelnog savetnika gde suočavamo tendenciju

povećanja energetske efikasnosti kroz upotrebu obnovljivih izvora energije u obliku biomase, sa očuvanjem plodnosti

zemljišta kao elementarnim resursom poljoprivredne proizvodnje. U nastavku je i jedna agroekonomska tema:

Ekonomski aspekti proizvodnje suncokreta na odabranom poljoprivrednom gazdinstvu, koja daje analizu i

kalkulaciju proizvodnje suncokreta u severnobanastkom okrugu za period 2010-2014. godine ističući značaj

varijabilnosti cene suncokreta u posmatranom periodu na dalju planiranu proizvodnju ove kulture u budućnosti.

Iz oblasti stočarstva nudimo dve teme:Značaj pčelarstva i Uzgoj koza. Ponuđeni su statističkih i drugih relevantni

podaci sa ciljem da čitaoca Aktuelnog savetnika podsete na aktuelnost, značaj i potencijale ovakve poljoprivredne

proizvodnje.

Mladen Đuran

Direktor PSS Kikinda d.o.o.







4

ŠTETNI GLODARI U VOĆNIM ZASADIMA

Živanka Špirić, dipl. ing.

Izvod: Glodari sačinjavaju poseban red u klasi sisara. Oni imaju zube nazvane glodnjaci, kojima glođu biljne delove i

time prouzrokuju znatne štete [1]. Prema podacima domaćih autora [2]

jedna poljska voluharica u toku jedne godine

pojede više od 7 kg hrane, a kopanjem svojih hodnika i nagrizanjem podzemnih delova biljaka ošteti još 4 do 5 kg.

U godinama najezde poljskih miševa štete na parcelama mogu iznositi 100%, ako se ne preduzmu određene mere

suzbijanja. Najaktivniji su tokom jesenjeg i prolećnog perioda i kada ih ima u većem broju može doći do presejavanja

useva pod ozimim žitima. Od gajenih biljaka najveće štete glodari naprave u ozimim žitima, lucerki, detelini, voćnim

zasadima i rasadnicima.

Ključne reči: glodari, miševi, voluharice, voćnjaci

HARMFUL RODENTS IN ORCHARDS

Živanka Špirić, dipl. ing.

Abstract: Rodents make up a separate line in the class of mammals. They have teeth called glodnjaci, which gnaw

plant parts and thereby cause considerable damage [1]. According to the local authors [2] a field voles in one year eats

more than 7 kg food, digging his hallway and etching underground parts of plants damaged another 4 to 5 kg.

In the years of the invasion of field mice damage in the plots can be 100%, if certain measures of control are not taken.

They are most active during the fall and spring periods when there are in greater numbers can reach sieving crops under

winter cereals. From cultivated plants greatest damage in rodents equipment for winter grains, alfalfa, clover, fruit

orchards and nurseries.

Keywords: rodents, mice, voles, orchards

BIOLOGIJA I TAKSONOMIJA POLJSKIH GLODARA

Jedna od glavnih karakteristika glodara je svakako njihov ogroman reproduktivni potencijal. To su najplodniji sisari, sa

najvećim brojem generacija u toku jedne godine. Ženka više puta u toku godine daje mlade jedinke koje za dva do tri

meseca dostižu polnu zrelost.

Glodari spadaju u klasu Mammalia red Rodentia. U okviru ovog reda posebno su značajne dve familije Cricetidae i

Muridae, sa prestavnicima koji su najveće štetočine gajenih biljaka [3].. U familiju Cricetidae spada hrčak – Cricetus

cricetus. Familija Muridae obuhvata razne vrste voluharica i miševa. Poljska voluharica – Microtus arvalis spada u

najštetnije glodare, ima kratak rep, zdepasto telo, široku debelu glavu, zatupastu njušku, uši su male i jedva primetne a

rep je kratak i ne prelazi trećinu dužine trupa. Miševi iz roda Apodemus, prugasti poljski miš – Apodemus agrarius i

veliki poljski miš ili žutogrli miš – Apodemus flavicolis imaju dug rep, izduženo telo, valjkastu njušku i velike uši [4]

Voćnjake oštećuju sledeće vrste glodara iz reda Rodentia: voluharice (vodena voluharica – Arvicola terrestris, poljska

voluharica – Microtus arvalis i podzemna ili zemljišna voluharica – Microtus subterraneus), miševi (prugasti miš –

Apodemus agrarius, velik poljski ili žutogrli miš – Apodemus flavicolis i šumski miš – Apodemus sylvaticus), puhovi

o Biologija i tasonomija glodara

o Agrekologija glodara

o Štetni glodari u voćnim zasadima

o Suzbijanje štetnih glodara u voćnim zasadima

o Zaključak

o Literatura







5

(sivi puh – Glis glis i puh lešnikar – Muscardinus avellanarius), slepo kuče – Nannospalax leucodon. Takođe, voćnjake

oštećuje divlji ili evropski zec – Lepus europaeus [6]..

AGROEKOLOGIJA POLJSKIH GLODARA

Brojnost populacije glodara na obradivim površinama varira u zavisnosti od vremenskih uslova. Po pravilu, za njihovo

prenamnožavanje potrebne su godine sa toplom i dugom jeseni, suvom i blagom zimom i suvim i toplim vremenom u

rano proleće. Ukoliko tada ima dovoljno hrane na raspolaganju sasvim sigurno dolazi do prenamnožavanja [1].

Kišno i maglovito vreme redukuje značajno brojnost glodara. Poljski glodari izbegavaju zemljišta sa visokim nivoom

podzemnih voda. U uslovima povećane vlažnosti vazduha brzo obolevaju od upale pluća i drugih bolesti. Tokom zime u

uslovima jakih golomrazica lako uginjavaju. Kada je zima sa snežnim pokrivačem glodari su veoma aktivni i tada

kopaju kanale u snegu i oštećuju mlade biljke. Tokom letnjih meseci kada su jake suše dolazi do smanjenja nataliteta

poljskih glodara.

Glodari su stalno prisutni na pašnjacima, pustarama, utrinama, nasipima. Na ovim terenima opstaju u najnepovoljnijim

uslovima. Zemljišta gde glodari imaju optimalne uslove za razvoj i gde postižu maksimalnu brojnost su obradive

površine pod neokopavinama a to su strna žita, lucerka, detelina. Okopavine izbegavaju i vrlo retko na njima dostižu

značajniju brojnost [2]..

Prirodni neprijatelji imaju značajnu ulogu u smanjenju brojnosti glodara. Ptice grabljivice i to mišar, koji ih lovi danju i

sove koje ulove 10 do 15 miševa za jednu noć. Lisice, rovčice i lasice ih svakodnevno love. Jedna lisica dnevno ulovi

30 do 40 miševa.

Slika br. 1. Ogledno polje zasad jabuke PSS Kikinda, mart 2015.

ŠTETNI GLODARI U VOĆNIM ZASADIMA

Sve vrste glodara imaju izuzetno važnu ulogu u održavanju lanaca ishrane a sa druge strane svojom ishranom i

kopačkom aktivnošću mogu izazvati značajnija oštećenja objekata značajnih za poljoprivredu (voćnjake, vinograde,

rasadnike, bašte i polja.

Voluharice mogu izazvati značajnija oštećenja prizemnog dela kore i korenovog vrata kod svih vrsta voćaka. Aktivne su

tokom cele godine, čak i pod snežnim pokrivačem.

Miševi pričinjavaju značajnija oštećenja a za vreme prenamnožavanja na mladom drveću i sadnicama tako što glođu

koru.

Puhovi u godinama prenamnožavanja, zbog specifičnog načina ishrane (herbivorna vrsta) i perioda aktivnosti mogu biti

izuzetno štetni u voćnjacima i rasadnicima, jer se hrane plodovima a ponekad i korom mladih grana [6]..

Slepo kuče je vrsta glodara koja stalno živi po zemljom i hrani se podzemnim delovima biljaka, reproduktivni potencijal

mu je nizak, u voćnjacima je prisutno ali ne pravi ekonomski značajne štete.

Pored glodara u voćnjacima je prisutan je i divlji ili evropski zec koji u godinam prenamnožavanja može izazvati velike

štete u zimskom periodu u rasadnicima i voćnjacima, jer se hrani korom mladih stabala i korenovim vratom.

Zbog velikog udela biljne komponente u ishrani glodara i zečeva, oštećenja u voćnjacima i rasadnicima mogu biti

značajna. Voluharice, miševi, slepo kuče i zečevi, na mladim stablima najčešće oštećuju korenov vrat, što dovodi do







6

njihovog pucanja i izvaljivanja. Na debljim i starijim stablima glođu kore, što uzrokuje pojavu sitnijih listova i plodova

u toj sezoni, a biljke postaju osetljivije (naročito na mrazeve) i podložne sekundarnim oboljenjima. Ukoliko su stabla u

velikoj meri oštećena, može doći do njihovog kompletnog sušenja i propadanja [6].

SUZBIJANJE ŠTETNIH GLODARA U VOĆNIM ZASADIMA

Suzbijanje glodara je veoma složen zadatak jer pojedinačna tretiranja parcela ne mogu dati efikasan rezultat. Poljski

miševi i voluharice su migratorne vrste i kada na jednoj parceli ostanu bez hrane prelaze na nove površine. U slučaju

masovnih pojava glodara neophodno je suzbijanje na većim površinama i tada možemo dobiti pozitivan rezultat. Važno

je napomenuti da se nikada ne čeka najezda glodara da bi se pristupilo merama suzbijanja nego se njihovo suzbijanje

obavlja kontinuirano, sistematski svake godine.

Slika br. 2. Aktivne rupe potvrđuju prisustvo glodara na parceli

Da bi se deratizacija rodenticidima adekvatno sprovela neophodno je prvo utvrditi o kojoj se vrsti glodara radi i kolika

je brojnost populacije. Izlovljavanjem glodara uz pomoć klopki dobija se uvid o kojoj se vrsti glodar radi. Procena

brojnosti i gustina populacije može se izvršiti na osnovu prebrojavanja aktivnih rupa (Slika br. 2.) i otvora i to pred

samo izvođenje mera suzbijanja. Aktivne rupe se lako prepoznaju po svežoj zemlji, ostacima nesažvakane hrane i

fesecu.

Prema broju aktivnih rupa uz pomoć tabele (Tabela 1.) odredićemo brojnost i već kod niske brojnosti tj. ukoliko je broj

aktivnih rupa od 10 do 50 po jednom hektaru, reagujemo primenom rodenticida.

Tabela 1. Ocena imntenziteta napada po kategorijama i vrsti glodara [4]

Vrsta Kategorija Brojnost Broj rupa/ha

Poljski miš I vrlo niska do 10

II niska 10 - 50

III srednja 50 - 500

IV visoka 500 – 2.000

V vrlo visoka 2.000 - 10.000

Poljska

voluharica I vrlo niska do 10

II niska 10 - 500

III srednja 500 – 5.000

IV visoka 5.000 - 20.000

V vrlo visoka 20.000 - 50.000







7

ZAKLJUČAK

Voćnjaci i rasadnici su osetljivi na štete od glodara. Neophodno je odrediti o kojim glodarima se radi što je važno za

izbor mera zaštite. Oštećenja korena i kore ispod površine najčešće prouzrokuju miševi. Primena rodenticida se vrši ako

je broj aktivnih rupa od 10 do 50 po jednom hektaru. Suzbijanje se izvodi u zimskom periodu kada nema plodova.

Na oglednom polju zasada jabuke PSS Kikinda, suzbijanje glodara mamcima na bazi a. m. bromadiolon obavljeno je 3.

novembra 2014. godine kada je na tri hektara utrošeno deset kg mamaka a nakon dve nedelje tokom kontrolnog

tretmana utrošeno je još dva kg istih mamaka.

Tokom jeseni 2013. godine i cele 2014. godine povoljni vremenski uslovi na teritoriji Opština Kikinda i Novi Kneževac

uslovili su prenamnožavanje glodara na površinama pod lucerkom i ozimim žitima. Poljoprivredni proizvođači su

tokom jeseni u 2014. godini radili tretmane 1 – 2 puta na istim površinama pod lucerkom i strnim žitima. Razbacivanje

mamaka obavljalo se po suvom vremenu u aktivne rupe.

Mlade voćne zasade treba obavezno zaštititi od zečeva i drugih životinja stavljanjem zaštitne mreže ili premazivanjem

kore repelentima koji svojim neprijatnim mirisom i ukusom odbijaju životinje.

.

Literatura: [1] Vojvodić, Đ., Vrabl, S. (1984): Bolesti i štetočine jabuke i kruške, 1984, 125 – 126. Novi Sad

[2] Kolektiv autora pod rukovodstvom dr Pavla Vukasovića (1967): Štetočine u biljnoj proizvodnji – II specijalni deo

[3] R.Ratajac (1995): Zoologija za studente poljoprivrednog fakulteta

[4] Kolektiv autora, Savez društava za zaštitu bilja Jugoslavije, Beograd (1983): Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite

poljoprivrednih kultura, 1983., 151 – 167. Beograd

[5] Dr Bojan Stojnić (2012): Poljoprivredna zoologija

[6] Petrović A., Jurišić A., Rajković D. (2010): Potencijalno štetne vrste sitnih sisara, Biljni lekar, god. XXXVIII, broj: 4-5. Novi

Sad







8

BERBA I ČUVANJE VOĆA

Jelena Kljajić, dipl.ing

Izvod: Potošnja voća u poslednje vreme gubi sezonski karakter. Ovome je pre svega doprinelo uvođenje novih

tehnologija skladištenja, kao i povećanje kapaciteta hladnjača.

Ključne reči: berba, čuvanje voća, problemi tokom skladištenja

HARVEST AND STORAGE OF FRUIT

Jelena Kljajić, dipl. ing

Abstract: Fruit consumption for the last time period is losing its seasonal character. This was primarily contributed

to the introduction of new storage technologies, as well as increase of cold storage capacities.

Keywords: harvesting, storing fruits, problems during storage

UVOD

Na dužinu čuvanja utiče veliki broj faktora kao što su sorta, kvalitet ploda, region proizvodnje, vreme

berbe, način skladištenja i dr. Jabuka spada u grupu voća čiji plodovi mogu da se čuvaju duže nego plodovi većine

drugih voćnih vrsta pa ćemo pričati o čuvanju jabuka.

1. BERBA

Berba voća je jedna u nizu mera do konačne realizacije proizvodnje. Posebno je značajna što od stepena zrelosti

plodova zavisi njihova sposobnost čuvanja i kvalitet posle skladištenja. Prerano obrani plodovi su nedovoljno

razvijeni , nezadovoljavajuće krupnoće i ne adekvatnog ukusa, loše obojeni i veće osetljivosti na neparazitska

oboljenja koja nastaju tokom čuvanja. Nasuprot tome prekasna berba dovodi do značajnog umanjenja sposobnosti

čuvanja, brzog opadanja nivoa kiselina i pojave mekoće mezokarpa(brašnjavosti). Optimalno vreme berbe odgovara

momentu kada je plod završio s nakupljanjem hranjljivih materija i započeo proizvodnju etilena. Pravilno

određivanje momenta berbe je od velikog uticaja na dužinu čuvanja. Za određivanja momenta berbe koriste se

različite metode od kojih se u praksi najčešće primenjuju jodno – skrobni test, čvrstina mezokarpa i promena boje

pokožice ploda

1.1 Planiranje berbe

Da bi se berba mogla obaviti tako da se odradi u optimalnom vremenskom periodu neophodna je prognoza

prinosa. Planiranje počinje prognozom prinosa , vremena berbe i utvrđivanjem namene korištenja plodova. Na

osnovu ove prognoze planira se radna snaga, količina ambalaže, planira transport i obezbeđuje skladišni prostor. Za

o Uvod

o Berba

o Čuvanje plodova

o Iskustva PSS Kikinda

o Zaključak

o Literatura







9

prognoziranje prinosa kada je reč o jabuci u julu na slučajno izabranim stablima se izbroje plodovi i taj broj se

pomnozi sa prosečnom težinom ploda.

Prinos po stablu(kg)= gde je

Z.29 – broj stabala

Z.30− prosečna masa ploda(g)

Z.31− koef. mase pojedinih plodova npr. O,9 ili 1,2 ( zavisno od starosti , mesta, obilnosti roda, podloge,

navodnjavanja i sl.) [1].

1.2. Tehnika berbe

Plodovi namenjeni za duže čuvanje treba da se beru pažljivo , zajedno sa peteljkom, da su neoštećeni, bez

vidljivih parazitskih i neparazitskih simptoma. Tehnika berbe je od velike važnosti. Povrede najčešće nastaju u

momentu otkidanja ploda sa stabla kada se previše pritisne prstima ili noktima i usled nepažljivog spuštanja plodova

u ambalažu.

Sl.1berba jabuka u oglednom voćnjaku PSS Kikinda

2. ČUVANJE PLODOVA

Voće se čuva radi pripreme za direktnu isporuku ili radi postizanja bolje cene i umanjenja pritiska na tržište

uskladištenjem tržišnih viškova.Za duže čuvanje treba nameniti samo zdrave plodove koji su poreklom sa stabala na

kojima je bio ujednačen odnos bujnosti i rodnoosti. Danas se voće najčešće čuva u hladnjačama sa običnom(NA),

regulisanom atmosferom (KA) i kod manjih proizvođača u podrumima. Faktori koji utiču na kvalitet i čuvanje

plodova su: klimatski, edafski, agrotehnički i biološki. Biološki su najznačajniji, a tu spadaju sorta, podloga starost

stabla i obilnost roda.

2.1. Tehnologija čuvanja

Optimalna temperatura čuvanja većine sorti jabuka se kreće od nula do tri stepena. Da ne bi došlo do gubitka

mase i smežuravanja plodova neophodno je da se u rashladnoj komori održava visoka relativna vlažnost vazduha.

Za većinu sorti jabuka preporučuje se da je relativna vlažnost vazduha oko 92−93%. Plodovi namenjeni dužem

čuvanju moraju biti što ujednačeniji i u odgovarajućoj zrelosti, zdravi bez znakova fizioloških oštećenja.







10

Preporučeni parametri čuvanja nekih sorti jabuka: [2].

2.2. Objekti za čuvanje voća

Voće se kod nas najčešće čuva u :

1. hladnjača sa normalnom atmosferom

2. hladnjača sa kontrolisanom atmosferom

3. obična skladišta (adaptirani podrumi i magacini)

U hladnjači sa normalnom atmosferom se reguliše temperature, relativna vlažnost vazduha i provetravanje.

Hladnjače sa kontrolisanom atmosferom omogućuju duže čuvanje voća nego u prethodnim zbog smanjene

koncentracije kiseonika čime se biološki procesi plodova tokom čuvanja svode na minimum.

3. ISKUSTVA PSS KIKINDA

PSS Kikinda je u vegetaciji 2014 god. na svom oglednom voćnjaku u zasadu jabuke koji je podignut na 1ha,

ostvarila prinos od oko 60t/ha. Sortiment je sledeći: Gala, Golden rajder, Red jonaprinc, Greni Smit i Fudži. Zbog

potrebe uskladištenja roda 2014, PSS je napravila rashladnu komoru zapremine 100 m3.

Sl. 2 rashladna komora PSS Kikinda

U komori su uskladištene sorte Fudži i Greni Smit. Komora je radila na tem. 1−3⁰ C. Za sve sorte je za

određivanje momenta berbe rađen skrobno− jodni test. Fudži je obran 21.10. a Greni Smit 20.10. Posle 90 dana

uskladištenja na plodovima Greni Smita je uočen veliki procenat plodova koji su počeli da se kvare. S obzirom na

vremenske prilike koje su bile u vremenu berbe mislim na veliku količinu padavina smatrala sam da pored loše tehnike

berbe, što se vidi i na sl.3 uzrok kvara su i fiziološka oboljenja prevashodno trulež semene kućice (Mouldi core).

Karakteristike ovog oboljenja je da se trulež širi od semene kućice parenhimom ploda, a izazivaju je Alternaria sp.,

Penicillium sp.,Fusarium avenaceum i dr. infekcija se može dogoditi tokom cele godine, ali je najintenzivniji pre

početak zrenja kroz otvorenu čašicu ili kroz ozlede oko peteljke. Ovo truljenje nastaje u kišnim godinama najčešće. Da

bi potvrdila svoje sumnje jabuke smo poslali u Fins laboratoriju koji su nam potvrdili prisustvo Penicillium expansum i

Alternaria alternata, čime je objašnjena pojava kvara.

Sorta Normalna atmosfera

čuvanje u

mesecima T ( C⁰)

C.delišes 4−5 0−1

Fudži

7 0−1

Gala 4 0−1

Greni Smit 6 0−1

Ajdared 6 2−3

Z.Delišes 6 0−1







11

.

Sl.3 oštećeni plodovi usled loše berbe

ZAKLJUČAK

Voće može da se čuva u regionu gde je obrano ili u blizini tržnih centara. Bolje je da su skladišni prostori bliži

tržnim centrima zbog ravnomernosti snabdevanja i smanjenja troškova transporta. Na dužinu čuvanja najviše utiču

ekonomski momenti, odnosno cena koja je na tržištu, ali ponekad je to i kvalitet plodova. Proizvođač u toku berbe

mora imati obučenu radnu snagu i treba da povede računa o sortama koje će skladištiti, kao i o rasporedu sorti u

skladištu, zbog kasnije lakše manipulacije istih.

Literatura:

[1] D.Gvozdenović, M.Davidović (1987):Berba čuvanje i pakovanje voća

[2] N.Magazin, " Poljoprivrednik"







12

PROIZVODNJA PELETA OD BIOMASE – ZA I PROTIV

Aleksandar Pap, dipl.ing

Izvod: Obnovljivi izvori energije je sve aktuelnija tema u svetlu globalne promene klime. Mnoge studije izvodljivosti su

urađene na ovu temu a da se za mišljenje agronoma nije marilo. Postavlja se pitanje sa aspekta očuvanja plodnosti

zemljišta: proizvodnja peleta od slame i kukuruzovine, da ili ne?

Ključne reči: pelete, slama soje, slama pšenice,energija, humus.

BIOMASS PELLETS PRODUCTION – YES OR NO

Abstract: Renewable energy is a growing theme in the light of global climate change. Many feasibility studies have

been made to this topic while opinion of agronomists was not considered. The question is in terms of preserving soil

fertility: the production of pellets from straw and maize, yes or no?

Keywords: Pellets, straw, energy, humus.

UVOD

U poljoprivrednoj proizvodnji se pored glavnih proizvoda, zrna i semena u procesu proizvodnje produkuje i

značajna količina nusproizvoda kao što su slama, kukuruzovina, grane prilikom orezivanja voća itd. Budući da u

današnjem savremenom dobu, kada se teži ka korišćenju obnovljivih izvora energije zbog svojih prirodnih osobenosti i

ekološkog značaja, svaka država, u zavisnosti od svojih prirodnih bogatstava, gleda da u tom pravcu usmeri tehnologiju

za proizvodnju energije. Srbija bi po tom principu trebala da zauzme stav, da li da se okrene ovoj grani proizvodnje

energije koja je najdominantnija kao resurs, a to je biomasa.

ISTORIJA

U tradicionalnoj poljoprivredi, porodično poljoprivredno gazdinstvo je bilo gotovo nezavisno od spoljnih

izvora energije kako za obradu zemljišta tako i za grejanje u domaćinstvima. Ektenzivna poljoprivreda je imala male

površine po jedinici radne snage. Proizvodnja je bila samodovoljna sa retkim tržnim viškovima, hrana i energija se

proizvodila za sopstvene potrebe i udeo ruralnog stanovništva u populaciji je bio dominantan. Sa industrijskim

revolucijama i porastom svetske populacije i poljoprivredna proizvodnja se menja i ukrupnjije. Zaprege su zamenjene

sa pogonskim mašinama koje su trošile fosilna goriva, poljoprivredna proizvodnja je višestruko povećana a obradive

površine se konstantno smanjuju. Ruralno stanovništo se stalno smanjuje a potrošnja energije povećava. Industrijske

revolucije su pokretane potrošnjom fosilnih goriva do njihovog nestanka što je uzrokovalo energetske krize i prelazak

sa jednog na drugo gorivo. Posle uglja, nafte i nuklearne energije, svet se vraća energiji sunca kroz biomasu.

Alternativni izvori energije su uvek bili aktuelni kada je potreba za energijom veća od raspoloživih kapaciteta.

Zagrevanje stambenog prostora je problem sa kojim se čovečanstvo stalno susreće i iznalazi nova (stara) rešenja. Pelete

od biomase su jedno od njih.

o Uvod

o Istorija

o Bilansi energetskih kriza

o O sirovinama za pelete

o Budućnost

o Zaključak

o Literatura







13

BILANSI ENERGETSKIH KRIZA

Potreba za energijom neprekidno raste i zahteva mobilizaciju svih raspoloživih tehnologija, jer su gotovo sve

čovekove aktivnosti na Zemlji zasnovane na korišćenju nekog od raspoloživih vidova energije. Danas je uobičajna

podela svih vidova energija na obnovljive i neobnovljive. Pomenuti oblici energije se danas koriste, ali je njihov

doprinos u energetskom bilansu pojedinih zemalja ipak različit. Učešće obnovljivih izvora energije u odnosu na

neobnovljive izvore često i znatno se menja u ukupnom energetskom bilansu Sve zemlje Sveta pokušavaju raznim

mehanizmima da povećaju učešće obnovljivih izvora u svom bilansu, svesne činjenice da su rezerve neobnovljivih

izvora energije ograničene i nedovoljne da zadovolje rastuće potrebe za energijom. S druge strane, neobnovljivi ili

konvecionalni izvori energije su ekološki nepogodni i što je najvažnije ograničeni. Tako, s vremena na vreme a kod nas

stalno smo u energetskom krizama koje destabilizuju čitavo društvo.

Obnovljivi izvori su neiscrpan izvor energije nastao energijom Sunca od koje potiče većina drugih izvora:

energija biomase, vetra, vodenih tokova i sl. Od svih obnovljivih izvora energije, najveći se doprinos u budućnosti

očekuje od biomase, kako zbog količine energije koja se periodično obnavlja tako i zbog relativno malih troškova

proizvodnje, odnosno prikupljanja. Dakle, biomasa je tema mnogih institucija i pojedinaca koji svojim zalaganjem

naglašavaju njen potencijal i neophodnost posedovanja tehnike i tehnologije za njeno korišćenje. Pomak u ovom

domenu je moguć samo uz osmišljenu i uređenu politiku korišćenja obnovljivih izvora energije. Povećanje energetske

efikasnosti predstavlja, takođe, savremen i gotovo univrezalni zadatak na gotovo svim postrojenjima, te izaziva

permanentan interes u projektovanju novih postrojenja. Sa druge strane, zadatak nauke i poljoprivredne struke je da

odgovori gde i koliko je koje zemljište sposobno da u uslovima suve ratarske proizvodnje i ne postojanja uslova za

iznošenje stajnjaka, ostane kao resurs u nenarušenom stanju. Potrebna je nacionalna strategija po ovom važnom pitanju,

kao i veće angažovanje stručnjaka iz oblasti poljoprivrede gde god da se govori o obnovljivim izvorima energije

poreklom iz biomase. Pelet je poreklom iz Kanade a proizvodnja peleta u Evropi otpočela je 80-tih godina i to prvo u

Švedskoj zbog visoke cene nafte i potrebe da se smanji zagađenje vazduha i životne sredine koje nastaje velikom

upotrebom uglja i ostalih fosilnih goriva. Potrošnja i tržište peleta u Evropi se od tada stalno razvijaju tako da je 2006.

godine bilo 200 fabrika za proizvodnju, a proizvodnja je premašila 4,5 miliona tona. Najveći svetski proizvođači peleta

su Švedska, Amerika, Kanada i Austrija a na Balkanu prednjači Bosna i Hercegovina. Srpsko tržište peleta se razvija od

2006. a intenzivnija proizvodnja i upotreba peleta počinje 2008. godine. U Srbiji danas radi nekoliko fabrika peleta a

više od 90% proizvodnje se izvozi pre svega zbog nedovoljne informisanosti domaćih potrošača kao i zbog

nekompletne ponude peći i kotlova na domaćem tržištu. Perspektiva proizvodnje peleta u Srbiji je dobra kako zbog

stalnog rasta cena naftnih derivata tako i zbog toga što pelet postaje domaći proizvod za koji ne treba izdvajati velike

sume deviza a takođe se smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Pelet je visokokvalitetni, ekološki čist energetski izvor.

O SIROVINAMA ZA PELETE

Pelet je ekološki čisto gorivo koje nastaje presovanjem piljevine ili isitnjene biomase poreklom od ratarskih

useva (slame, kukuruzovine i sl.) bez dodavanja hemijskih sredstava. Pelet je dobio naziv po načinu proizvodnje pri

čemu se rastresiti materijali pakuju u male valjke. Proizvodnja se obavlja pomoću velikih mehaničkih presa. Pelet

kuglice su vrlo guste i proizvedene su s niskim sadržajem vlage (oko 8%) što im omogućava da gore na vrlo visokoj

temperaturi i uz povećanu efikasnost. Kvalitetno je i vrlo kalorično gorivo čijim sagorevanjem nastaje svega 1% pepela.

Ujednačeni oblik i mala veličina omogućavaju automatsko hranjenje peći uz mala podešavanja. Prednost upotrebe

peleta kao izvora energije je i to što se sa njim lako rukuje i lako se potpaljuje, a može se koristiti i u sobnim pećima ili

kotlovima za centralno grejanje čiji je rad u potpunosti automatizovan. Kilogram peleta može proizvesti oko pet

kilovata toplotne energije. Količina energije koju dobijamo gorenjem 2 kg peleta jednaka je litri lož ulja [3]. Sirovine

koje se mogu koristiti za peletiranje su: slama od žitarica i slama od soje, stabljike kukuruzovine, koštice i ljuske voća,

grane od orezanih stabala voća i vinove loze i dr. Pšenična slama se sastoji od istih elemenata kao i druga prirodna

čvrsta goriva (jednogodišnja i višegodišnja biomasa i fosilna goriva). Tu se podrazumevaju: ugljenik (C), vodonik (H),

kiseonik (O), azot (N), sumpor (S), mineralne materije i vlaga . Osnovne materije koje ulaze u sastav žitne slame su:

celuloza 36% , hemiceluloza 25%, lignin 18%, organske komponente 8%, soli 6% i mineralne materije 7% .Proizvodnja

nusproizvoda po jedinici površine je u ratarskoj proizvodnji višestuko veća od količine glavnog proizvoda i to bi

mogao u budućnosti biti značajan izvor prihoda za poljoprivredna gazdinstva, s obzirom na rastuću potrebu za

energijom. Vraćanje iznešene organske materije je najveći problem na koji zagovornici obnovljive energije ne obraćaju

pažnju i zadatak struke je da ukaže na to. Očuvanje plodnosti zemljišta nam mora biti na prvom mestu, bez obzira

koliko glasni bili mašinci ili energetičari. Svedoci smo da se sadržaj humusa na oranicama smanjije i dodatno iznošenje

organske materije bi taj proces samo ubrzao. Iz tog razloga slama i kukuruzovina ne može biti besplatna, kako

zamišljaju proizvođači peleta već se njihovom realizacijom na tržištu mora obezbediti povrat organske materije u







14

zemljište sa kojeg je izneta. Cena ne bi trebalo da bude manja od cene stajnjaka sa svim troškovima oko rasturanja po

parceli.

U voćarstvu i vinogradarstvu prilikom orezivanja se pojavljuje problem sa granama koje treba izneti iz

voćnjaka ili vinograda. Da bi se proizvodna površina mogla održavati čistom i urednom, grane se sakupljaju i iznose,

što iziskuje dodatne troškove, pa bi sitnjenje na licu mesta i njihovo kasnije peletiranje moglo da se ekonomski isplati.

Na tržištu se u poslednje vreme pojavilo više vrsta sitnilica grana koje rade na različite pogone: od strujnih i

benzinskih/dizel motora do onih koje rade na kardanski pogon. Izbor je veliki a cena varira od kvaliteta i kapaciteta

mašina, kao i odvrste pogona. Električne sitnilice grana su najjeftinije i njihova cena se kreće od 100 eura pa naviše. [1].

Izneta organska materija u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji se nadoknađuje balansiranim đubrenjem mineralnim

i organskim đubrivima i ovde je proces apsolutno opravdan.

BUDUĆNOST

Svakodnevno se susrećemo sa procenama o rezervama fosilnih goriva, prvensveno nafte i gasa. Svetske krize i

ratovi se vode baš za te rezerve, dovodeći do otežanog a samim tim i skupljeg snabdevanja industrije i stanovništva.

Zato se sa druge strane stalno traže novi izvori energije, kao i nove tehnologije za njenu proizvodnju. Taj sektor se

razvija i kod nas i za očekivati je da se trend nastavlja.

Prolazeći atarima širom Vojvodine vidimo pojedine parcele koje su zasađene sa brzorastućim drvećem koje će

biti iskorišćeno kao obnovljivi izvor energije, bilo kao ogrevno drvo ili za proizvodnju peleta. Njive zasađene topolom

su još uvek pojedinačne a nedavno se pojavlja i nova vrsta drveta koja se gaji baš za ove svrhe. [2]. Takođe se razmišlja

o uvođenju u proizvodnju žbunastih biljaka koje bi se kosile periodično i koje bi bila sirovina za industiju peleta koja

nastaje na našim prostorima. Sa stalnim poskupljenjem nafte i gasa, sadašnji proizvodni pogoni peleta će prerasti u

pravu industriju. Takođe, Zakonska regulativa upućuje u obaveznost upotrebe obnovljivih izvora energije i svakako da

će proizvodnja i upotreba peleta naći svoje mesto u bilansima potrošnje energije.

ZAKLJUČAK

Proizvodnja peleta kao obnovljivih izvora energije od nusproizvoda iz poljoprivredne proizvodnje je realnost

sa kojom se susrećemo. U smislu rastućih potreba za energijom, zamenom fosilnih goriva obnovljivim za očekivati je

da će i pritisak na poljoprivrednu proizvodnju biti u porastu. Struka i nauka mora da zauzme stav po ovom pitanju i da

ne dozvoli odnošenje organske materije sa oranica bez kontrole i stihijski, kako se ponegde dešavalo. Vratiti zemlji ono

što je odneto je naš zadatak. Uz agrohemijske analize i redovnu kontrolu plodnosti oranica sa posebnom pažnjom na

sadržaju ukupne organske materije-humusom, tamo gde imamo ispod 3%, ne dozvoliti odnošenje žetvenih ostataka, a

gde su iznešeni obavezno je vratiti kroz stajnjak. Ovo načelo bi trebalo i zakonski procesuirati da ne bi bilo prepušteno

na slobodno tumačenje u smislu dnevne politike, kako kome odgovara. Proizvodnja peleta od biljnih ostataka-da, uz

poštovanje poljoprivredne struke.

Literatura:

[1] http://paulovnija.rs/)

[2] http://www.alatiimasine.com/proizvod/elektricna-drobilica-sekac-grana-vs-2500-villager [3] http://www.ecopellets.rs/

http://paulovnija.rs/

http://www.alatiimasine.com/proizvod/elektricna-drobilica-sekac-grana-vs-2500-villager

http://www.ecopellets.rs/







15

EKONOMSKI ASPEKTI PROIZVODNJE SUNCOKRETA NA ODABRANOM

POLJOPRIVREDNOM GAZDINSTVU

Mirjana Tomić, dipl.ing

Izvod: Suncokret kao najvažnija uljana biljna vrsta kod nas se gaji mnogo godina unazad. Ostvareni proizvodni

rezultati su u mnogome zavisili od perioda gajenja. Danas, efikasno upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom

podrazumeva donošenje pravovremenih i ispravnih odluka, što nameće potrebu da poljoprivrednik poseduje

odgovarajuća znanja i aktuelne informacije vezane za liniju poljoprivredne proizvodnje kojom se bavi. Izračunavanje

marže pokrića varijabilnih troškova za različite linije poljoprivredne proizvodnje može predstavljati dobru podlogu za

analizu i planiranje poslovanja gazdinstva.

Ključne reči: suncokret, marža pokrića, varijabilni troškovi

ECONOMIC ASPECTS SUNFLOWER PRODUCTION IN THE SELECTED FARM

Mirjana Tomić, dipl. ing

Abstract: Sunflower as the most important oil plant species is grown with us for many years. Actual production results

are largely dependent on the product growing period. Today, the effective management of agricultural production

means to make timely and informed decisions, which necessitates that the farmer possesses adequate knowledge and

information related to the current line of agricultural production engaged. Calculating the margin cover variable costs

for different lines of agricultural production may represent a good basis for analysis and planning estates.

Keywords: sunflower, variable costs, gross margine

UVOD

Suncokret zauzima veoma značajno mesto u setvenoj strukturi kikindskih poljoprivrednika,pre svega zbog

veoma značajnih prihoda koje donosi (ili koje je donosio) ali i veoma stabilnih prinosa u klimatskim uslovima koji

preovladjuju na ovom području.U periodu od 2010. do 2013. godine u kikindskom ataru beležen je blagi rast površina

pod suncokretom, što se ne može reći i za 2014. godinu,za koju još uvek nema zvaničnih podataka.

Tabela 1. Zasejane površine i prosečan prinos suncokreta u periodu 2010-2013 [1]

opis

2010 2011 2012 2013

Površina. Prinos Površina. Prinos Površina. Prinos Površina. Prinos

ha Kg/ha ha Kg/ha ha Kg/ha ha Kg/ha

Srbija 169000 2240 174000 2480 167000 2170 188000 2700

Vojvodina 156000 2251 158765 2520 150742 2238 170888 2788

SB okrug 24407 2180 25113 2484 24697 2185 26184 2712

Kikinda 12717 2111 13745 2525 13638 2514 13884 2883

Prema statističkim podacima evidentno je da je 90% proizvodnje suncokreta u Vojvodini. Severno-banatski

okrug u vojvodjanskoj proizvodnji suncokreta učestvuje sa više od 15 %. Dok se u Severno-banatskom okrugu preko

50% površina pod suncokretom nalazi u kikindskoj opštini. Kikindski poljoprivrednici ostvaruju više prinose u odnosu

na Srbiju , Vojvodinu i Severnobanatski okrug. Prema nekim analizama prosečan prinos suncokreta od 2,2 t/ha u

o Uvod

o Analiza pokrića varijabilnih troškova u proizvodnji suncokreta

o Zaključak

o Literatura







16

periodu 2006-2010. godine jedan je od većih u Evropi i to za preko 20% je veći od prosečnog prinosa na nivou CEFTA,

NZČ I EU15. [2]

I pored toga što postoje povoljni klimatski uslovi, duga tradicija u proizvodnji suncokreta na teritoriji opštine

Kikinda kao i visoki prosečni prinosi zbog kojih skoro svi poljoprivredni proizvodjači u većem obimu uključuju

suncokret u strukturu ratarske proizvodnje, buduća proizvodnja ove uljarice zavisiće pre svega od ekonomskih rezultata

ove proizvodnje.

ANALIZA POKRIĆA VARIJABILNIH TROŠKOVA U PROIZVODNJI SUNCOKRETA

Sastavljanje kalkulacija na bazi varijabilnih troškova počinje utvrdjivnjem tržišne vrednosti ostvarene

proizvodnje suncokreta na jednom hektaru proizvodne površine , koja se dobija kao proizvod cene i osvarenog prinosa.

Od ove vrednosti se oduzimaju varijabilni troškovi proizvodnje nastali na istoj površini. Karakter varijabilnih troškova

u proizvodnji suncokreta imaju troškovi materijala: seme, djubrivo, pesticidi, dizel gorivo, zatim mašinske usluge,

troškovi održavanja sopstvene mehanizacije , troškovi zakupa zemljišta i troškovi ljudskog rada. U prvom delu analize

u obzir su uzeti samo troškovi materijala tj osnovnih inputa, dok su u drugom delu uključeni i troškovi zakupa

zemljišta i održavanja sopstvene mehanizacije, a troškovi ljudskog rada, koji se u ovom slučaju odnose na neplaćeni

rad nisu uključeni već se nalaze u bruto marži.

Krajnji rezultat u kalkulacije pokrića varijabilnih troškova je tkz. bruto marža ili marža pokrića koja nam pokazuje

koliko je preostalo sredstva za pokriće fiksnih troškova i ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata.

Tabela 2. Izvod iz kalkulacije pokrića varijabilnih troškovau proizvodnji suncokreta 2010-2014

OPIS / godina 2010 2011 2012 2013

2014

Sotvaren prinos kg/ha 1932 3589 3241 2982 2850

Prodajna cena din/kg 40 31 52 27 30

Vrednost proizvodnje din/ha 77280 111259 168532 80514 85500

Subvencije , regresi din/ha 14000 14000 12500 10434 10434

UKUPAN PRIHOD din/ha 91280 125259 181032 90948 95934

VARIJABILNI TROŠKOVI din/ha 35550 38825 31476 43475 45100

seme 8550 9455 10150 12466 14000

Mineralno djubrivo 8200 11960 3600 5500 11800

Pesticidi 9300 5915 5990 9720 3500

Dizel gorivo 9500 11495 11736 15789 15800

BRUTO MARŽA 1din/ha 55730 86434 149556 47473 50834

CENA KOŠTANJA 1 din/kg 20 11 10 15 16

Podaci za izradu kalkulacija prikupljani su na odabranom gazdinstvu koje u periodu od 2010-2014, gazdinstvo je

obradjivalo 86-115 ha, poseduje sopstvenu mehanizaciju i oko 60% obradjivanog zemljišta je u zakupu.

Grafikon br. 1 Učešće varijabilnih troškova (troškova osnovnih inputa) u vrednosti proizvodnje suncokreta 2010-2014

0

20

40

60

80

100

120

2010 2011 2012 2013 2014

54 65

81

46 47

46 35

19

54 53 varijabilni troškovi

vrednost proizvodnje







17

U varijabilne troškove za prvi deo ove analize uvrstili smo samo osnovne inpute: seme, mineralno djubrivo, pesticide i

gorivo. Grafikon pokazuje da na troškove osnovnih inputa u poslednje dve godine otpada preko 50 % vrednosti

proizvodnje. Najpovoljniji odnos bio je svakako u 2012. godini kada je otkupna cena suncokreta praktično eksplodirala,

dok su ovi troškovi u 2010. i 2011. bili ispod 50% tržišne vrednosti proizvodnje. Naravno cene svih inputa u

navedenom periodu beleže rast, interesantan je podatak da su troškovi goriva 2014 u odnosu na 2010 porasli za 66, dok

su troškovi semena porasli za 63.7% u posmatranim godinama. Naravno evidentan je porast troškova djubriva i

pesticida ali je gazdinstvo koristilo različite količine i vrste ovih inputa tako da njihovo poredjenje nema smisao.

Ako varijabilne troškove stavimo u odnos sa ukupnim prihodom, dakle uključimo subvencije i regrese koji su ostvareni,

situacija je malo povoljnija tj. varijabilni troškovi u poslednje dve godine analize padaju ispod 50%, dok su u ostalim

godinama njihovo učešće znatno smanjuje.

Grafikon br. 2 Kretanje otkupne cenei cene koštanja /na bazi osnov.inputa/ u periodu od 2010-2014 eura /toni

Za poljoprivredne proizvodjače ovaj odnos je svakako bio najpovoljniji u 2012. godini, za koju su gotovo svi sigurni da

sv više neće ponoviti, medjutim može se reći da je ovaj odnos bio dobar i u godinama koje su prethodili toj 2012., dok

je najlošiji u 2013 i 2014.godini.

Tabela 3. Izvod iz kalkulacije pokrića varijabilnih troškovau proizvodnji suncokreta 2010-2014

OPIS / godina 2010 2011 2012 2013

2014

Vrednost proizvodnje din/ha 77280 111259 168532 80514 85500

Subvencije , regresi din/ha 14000 14000 12500 10434 10434

UKUPAN PRIHOD din/ha 91280 125259 181032 90948 95934

VARIJABILNI TROŠKOVI din/ha 50200 53915 56171 63716 67916

Osnovni inputi: seme, djubrivo ,

pesticidi, dizel gorivo

35550 38825 31476 43475 45100

Održavanje mehanizacije 1900 2300 2350 3150 3150

Troškovi zakupa zemljišta 12750 12790 22345 17091 19666

Troškovi ljudskog rada 0 0 0 0 0

BRUTO MARŽA 1din/ha 41080 71344 124861 27232 28018

CENA KOŠTANJA 2 din/kg 26 15 17 21 24

Tačka pokrića kg/ha 1255 1739 1080 2360 2246

Ekonomičnost proizvodnje 1.8 2.3 3.2 1.4 1.4

U varijabilne troškove uključeni su i troškovi zakupa zemljišta (ukupno plaćenog zakupa u tekućoj godini podeljenog sa

ukupnim površinama koje se obradjuju) koji za ovo gazdinstvo predstavljaju veoma značajan trošak, s obzirom da je

blizu 60% obradivih površina u zakupu . Dodati su i troškovi održavanja sopstvene mehanizacije kao obračunska

kategorija u iznosu od 20% od vrednosti utrošenog dizel goriva. Troškovi ljudskog rada nisu uzeti u obzir jer gazdinstvo

nema plaćene radnike, tako da je njihova sopstvena zarada ostala u bruto marži. Dodavanjem ostalih varijabilnih

troškova računica u proizvodnji suncokreta se bitno menja, pogotovu u poslednje dve godine.

0

50

100

150

200

250

300

350

400

450

2010 2011 2012 2013 2014

379

303

441

236 252

171

108 85

131 135

Otkupna cena eur/toni

cena koštanja eur/toni







18

Grafikon br.3 Tačka pokrića – prag rentabilnosti u proizvodnji suncokreta 2010-2014

2010. godina je bila izuzetno nepovoljna za proizvodnju suncokreta u kikindskoj opštini , što se odrazilo na ostvaren

prinos ali i na povećanje otkupne cene, tako da je skoro 65% prinosa otišlo na nadoknadu varijabilnih troškova. U

2011. godini 48 % prinosa je bilo potrebno da bi se nadoknadili varijabilni troškovi proizvodnje, u 2012. zbog visoke

otkupne cene (52 din) ovaj odnos je znatno povoljniji i svega 33% prinosa ostvarenog po hektaru je bilo potrebno da bi

se nadoknadili ovi troškovi. U 2013 i 2014 godini preko 79% ostvarenog prinosa otišlo je na varijabilne troškove

proizvodnje ovog useva, što praktično znači da bi prinos ispod 2264 kg/ha u prošlog godini vodio gazdinstvo u gubitak.

Grafikon br. 4 Ekonomičnost proizvodnje suncokreta 2010-2014

Ekonomičnost iskazuje ekonomski smisao i cilj proizvodnje, ona je zahtev da se odredjen obim proizvodnje

ostvari sa minimalnim troškovima. Što je koeficijent ekonomičnosti veći od 1 to je proizvodnja ekonomičnija. Naša

analiza pokazuje da je proizvodnja suncokreta ekonomična u svim posmatranim godinama, ali u 2013. i 2014. godini

ovaj koeficijent se jako približava jedinici, što znači da ima sve manje prostora za nadoknadu fiksnih troškova

proizvodnje i zaradu na ovoj uljarici.

Naravno ne treba zaboraviti da nam marža pokrića pokazuje koliko je nakon pokrića varijabilnih troškova

preostalo sredstava za pokrivanje fiksnih troškova i ostvarivanje profita.

Kod kalkulacija pokrića varijabilnih troškova fiksni troškovi nisu raspoređeni na pojedine linije proizvodnje, jer se

odnose uglavnom na sve linije , stalni su i u proizvodnji su prisutni duži vremenski periodi postoje i onda kada se ne

proizvodi . Osnovne karakteristike fiksnih troškova su: da ne zavise od vrste i obima proizvodnje, ne mogu se precizno

iskazati po pojedinim linijma proizvodnje te se stoga obračunavaju na nivou celog gazdinstva.

1932

3589

3241 2982

2850

1255

1739

1080

2360 2264

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

2010 2011 2012 2013 2014

Ostvaren prinos

prinos potreban za pokrićevarijabilnih troškova

1,8

2,3

3,2

1,4 1,4

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

3,5

2010 2011 2012 2013 2014

ekonomičnost proizvodnje







19

U fiksne troškove najčešće se ubrajaju troškovi vlastite mehanizacije - amortizacija, održavanje i amortizacija

poljoprivrednih objekata, opšti troškovi gazdinstva - voda, struja, troškovi kamata na kredite i zajmove, troškovi poreza

i doprinosa i sl.

ZAKLJUČAK

Iako kikindski poljoprivrednici imaju velike potencijale u proizvodnji suncokreta, buduća proizvodnja ove

uljarice zavisiće pre svega od ekonomskih rezultata postignutih u ovoj proizvodnji. Uzimajući u obzir da u analiziranom

periodu osnovna karakteristika tržišne cene suncokreta nije njena visina nego varijabilnost, s pažnjom treba planirati

buduću proizvodnju. Treba imati u vidu i da će veoma niske bruto marže i niska ekonomičnost koja se ostvaruje u ovoj

proizvodnji, u poslednje dve godine, znatno uticati na smanjenje površina pod suncokretom u 2015. godini.

Naravno ovakve analize potrebno je uraditi i za ostale linije proizvodnje na gazdinstvu kako bi se struktura

setve prilagodila kombinaciji koja mogućnost gubitaka svodi na najmanju moguću meru.

Literatura:

[1] Opštine I regioni u Srbiji 2011-2014, Republički zavod za statistiku

[2] Seedev tim – G.Živkov, B. obućina, N.Teofilović, P.Bernandosni, I. Dulić Marković, D. Bordić I M. Božić (2012) : Analiza

trendova u prooizvodnji I trgovini poljoprivrednim proizvodima iz Vojvodine u odnosu na proizvodnju I trgovinu u Srbiji,

regionu EU i svetu, str. 130-133







20

ZNAČAJ PČELARSTVA

Marko Čavka, dipl.ing

Izvod: Ovu granu poljoprivrede krasi specifičnost većine pčelinjih proizvoda da su dugotrajni po pitanju roka upotrebe

(med, vosak, propolis) što nije slučaj sa ostalim granama poljoprivrede. I širok asortiman spomenutih proizvoda,

omogućava pčelaru da obezbedi sigurna godišnja primanja, čime pčelarstvo svrstavamo u jedno od najperspektivnijih

oblasti poljoprivredne proizvodnje.

Ključne reči: Med, proizvodnja meda, pčela.

THE IMPORTANCE OF BEEKEEPING

Marko Čavka, diol. Ing

Abstract: Serbia has 12,000 to 15,000 beekeepers and about 675,000 hives, which is enough to collect only half to one

percent of bee pastures that exist in Serbia. Depending on the climatic conditions in Serbia could annually produce

4,000 to 6,000 tons of honey of exceptional quality, and most importantly, all produced quantities can be exported.

Great export of honey (3,100 t) was recorded in 2013 in the EU because our honey has the quality of medicinal plants

and nature.

Keywords: Honey, honey, bee

UVOD

Godišnja proizvodnja pčela u svetu kreće se preko 600.000 tona. Da bi sakupile 1 kg meda pčele moraju da posete

preko 10 miliona cvetova i da pređu put dug 360.000 – 450.000 kilometara. Osim sa cvetova , pčele sakupljaju slatku

materiju i sa šumskog lišća za proizvodnju tamnog šumskog meda koji je i do 13 puta bogatiji nekim mineralima,

naručito gvožđem. Uloga medonosne pčele u oprašivanji cvetova različitog kulturnog bilja, naručito biljaka sa

autosterilnim cvetovima, je ogromna. Smatra se da pčele učestvuju sa više od 80% u broju svih insekata koji oprašuju

biljke. Otuda i zaključci da bi medonosne pčele trebalo gajiti u poljoprivrednim zemljama i onda kada ne bi davale ni

kap meda, ni ljuspice voska.

POVEĆANJE PRINOSA

Značaj pčela kao oprašivača naročito je veliki u tome što one povećavaju prinose u voćarstu, povrtarstvu i proizvodnji

semena crvene deteline, lucerke i suncokreta. Jedan hektar lucerke, crvene deteline ili suncokreta uspešno opraši 3-5

pčelinjih društava, pravilno raspoređenih po parcelama. Jedan hektar voćnjaka opraše 2-3 pčelinja društva.

Lokacija pčelinjaka

Pčelinjak treba postaviti na ocedno i sunčano mesto, u dvorište, dalje od većih vodenih tokova, štala, đubrišta, puta i

pruge. Treba ga postaviti u hladovini, u šumi i na vetrovitom mestu. Pčelinjak treba postaviti tako da pčele ne ometaju

prolaznike ili stanare i da je zaštićen od buke i uznemiravanja ljudi i životinja. Teren na pčelinjaku treba da je stalno

uređen a trava pokošena. Ako se košnice postavljaju u redove, onda jedna od druge treba da bude udaljen pola metra, a

rastojanje između redova treba da je 3-4 metra. Košnice se postavljaju na postolje od cigle, betonskih blokova, na

drvena postolja i slično na visinu od zemlje 30-40 cm, tako da su stabilne, da su blago nagnute prema prednjoj strani, ka

o Uvod

o Povećanje prinosa

o Zaključak

o Literatura







21

letu. Košnice treba postaviti tako da im je leto okrenuto od septembra do prve prolećne paše ka jugu ili jugozapadu, a u

toku prolećne paše prema jugoistoku ili istoku.

Veličina pčelinjaka

Sa koliko pčelinjih društava početi? To je pitanje koje postavlja svaki početnik. Sa jednim pčelinjim društvom nije

dobro početi. Još je gore sa većim brojem. Stručnjaci preporučuju, a iskusni pčelari potvrđuju da je najbolje početi sa 4

društva. Na taj način će pčelar - početnik moći na najbolji način da testira i svoju odluku da započne sa pčelaranjem a i

da, na delu, u praksi vidi šta sve može da postigne. Ukoliko uspe na početku, moći će i sam da da odgovor koliko

društava treba da uzgaja u svome pčelinjaku. Pčele opstaju u mračnom prostoru koji je zaštićen od spoljašnjih

negativnih uticaja ( toplote, hladnoće, vlage i dr.). Takva mesta u prirodi se nalaze u šupljinama drveća, stena i sl. Pčele

koje žive u takvim sredinama nazivaju se „divlje pčele“, i one se anatomski, morfološki i po instinktima ni po cemu ne

razlikuju od pčela koje uzgaja čovek. Čovek je pčelama izgradio zaštićen prostor - košnicu i stavio pod kontrolu njihove

instinkte. Pčelinje društvo je veoma zanimljivo jer pčele kao jedinke ne mogu da opstanu. One mogu živeti i raditi samo

u normalnom pčelinjem društvu koje čini veliki broj pčela radilica, izvestan broj trutova, kojih ima samo u određeno

doba godine i po pravilu od jedne matice. Sva mesta u kojima pčele žive se mogu, u širem smislu, nazvati košnicama.

[1] Prema Svetskoj pčelarskoj organizaciji računa se da na svetu ima oko 45 miliona košnica sa pčelinjim društvima.

Da bi moglo da živi, pčelinje društvo, u košnici izgrađuje svoj stan. Stan mora da ima otvor kroz koji ulaze, odnosno

izlaze pčele i naziva se leto. Za boravljenje, razvoj i smeštaj rezervne hrane (meda i polena), pčele od voska, koga luče,

izgrađuju saće. Saće izgrađuju mlade pčele radilice od voska koji je proizvod njihovih voštanih žlezda.

Pčelinjak i izbor mesta za njega

On može biti pod otvorenim nebom ili u građevini, pod nastrešnicom, takozvani paviljonski pčelinjak. Pčelinjaci pod

otvorenim nebom zasnivaju se u umerenoj, kontinentalnoj klimi, dok su paviljni zastupljeni u rejonima sa jačim zimama

i većim količinama padavina. Zemljište za pčelinjak mora da je oceđeno. Time se izbegava truljenje košnica, plesnjivost

saća i bolest nozemoza. Pčelinjak treba da je zaštićen od jakih vetrova, kao i od jakih vazdušnih strujanja. On treba da je

udaljen od saobraćajnica, naročito železničke pruge i stočnih staja, obora, živinarnika, pecare, senjaka i lakozapaljivih

materijala. Pčelinjak mora da bude zaštićen od direktih letnjih sunčanih pripeka pa se zbog toga i postavljaju pod krune

drveta koje im obezbeđuju idealan “šareni lad“.

DADAN-BLATOVA (DB) koristi se u zemljama sa povoljnim prilikama za pčelarenje, sa 12 normalnim okvira u

plodištu, čije su unutrašnje mere 42 x 27 cm, dok je visina poluokvira u medištu 11,5 cm.

Slika 1. Dadan – Blatova košnica

LANGSTROTOVA košnica (LR) je najzastupljenija u SAD i Kanadi, a širi se i u evropskim zemljama. Plodište čine

dva tela sa po 10 okvira, dimenzija 42 x 20,3 cm, a medišta mogu biti istih dimenzija okvira ili poluokvira. Obe ove

košnice obezbeđuju prinose kvalitetnije sortiranog meda.







22

Slika 2. Langstrot - Rutova košnica

ALBERT-ŽNIDERŠIČEVA (AŽ) konstruisana je za paviljonsko pčelarenje. Ograničene je zapremine, jednakih okvira

u plodištu i medištu. Okviri se vade iz košnica horizontalno.

Slika 3. Albert – Žnideršičeva košnica

Pčelinje društvo

Pčelinje društvo sastoji se od ženskih (matica, radilica) i muških (trutovi) članova društva.

Razvoj pčele u danima:

Radilica: 21-24

Trut: 24-32

Matica: 16-17

Matica

Matica je jedina polno zrela ženka u pčelinjem društvu, čiji je zadatak nošenje jaja i time obezbeđivanje opstanka

društva, kao i držanje pčelinjeg društva na okupu putem feromona koje luči. Iz oplođenih jaja se razvijaju ženke

(radilice ili matice), dok iz neoplođenih jaja razvijaju se mužjaci (trutovi). Dnevno matica može sneti od 2500 do 5000

jaja. Jedno pčelinje društvo ima samo jednu maticu. Ukoliko se desi da se izleže više matica, doći će do podele društva

prirodnim rojenjem, ili pak do sukoba među maticama rivalkama, gde će najjača i najsposobnija ostati što se dešava pri

tihoj smeni matica. [2].







23

Slika 1. Bez dobre matice nema dobrog razvoja

Radilica

Radilica je polno nerazvijena ženka pčele. Izleže se iz oplođenih jaja i od polaganja jaja do izleganja jedinke prođe 21

dan. Ona obavlja sve poslove u pčelinjem društvu; hrani leglo, sakuplja nektar, cvetni prah, propolis (pčelinju smolu),

gradi saće, održava temperaturu i vlažnost vazduha u košnici, održava čistoću, brani košnicu od uljeza, hrani i neguje

maticu, proizvodi med, mleč itd. Broj radilica u društvu je promenljiv i zavisi od rase pčela, godišnjeg doba, plodnosti

matice itd. Pčele radilice čine najbrojniju grupu jedinki u pčelinjem društvu. One su manje od matice, a i od trutova.

Čim se mlada pčele izleže, ona počinje da radi i tako celog života. Zbog toga se zove radilica.

Radovi radilice

Samočišćenje (do 3 dana starosti)

Novoizležene pčele čiste svoje telo.

Čišćenje ćelija (4-11. dan)

Pčele čiste i poliraju ćelije iz kojih su i same izležene, a u koje će matica ponovo položiti jaja. Mlađe pčele iz ove grupe

hrane starije leglo. Kod starijih pčela iz ove grupe prorade mlečne žlezde koje proizvode mleč i one hrane mlađe leglo.

Pčele izletnice

Pčele postaju izletnice 18. dana svog života. Od tada pa sve do kraja svog života, pčele će biti izletnice. Najmlađe pčele

iz ove grupe će biti stražarice jer su one najjače i najhitrije pčele. Niko ko ne pripada toj košnici ne može u nju ući. Loše

će proći i sva druga živa bića koja se kreću neposredno ispred košnice, a naročito u pravcu poletanja i sletanja pčela. Za

stražarice su to sve, neprijatelji pčela, koje će one odmah i silovito napadati i oterati dalje od košnice. Stražarice se

danonoćno kreću po poletalici ili se nalaze unutar košnice pri samom ulazu i na taj način kontrolišu svaku pčelu koja

dolazi, pa ukoliko ta pčela nije istog mirisa, biće odmah napadnuta. Primaće se samo ako donese nektar ili polen. Ostale

pčele su podelile poslove koje obavljaju. Jedne će donositi vodu, to su vodonoše, druge će čistiti podnjaču i iznositi

nečistoću napolje, to su čistačice (higijeničarke), treće donose nektar pa se zovu nektarice, četvrte donose polen pa su

polenarice.

Podelu rada ne treba shvatiti suviše strogo. Često se dešava preorijentacija na druge poslove. Kad nastupe obilnije paše,

najveći broj izletnica će biti preorijentisan na nektarice. Tada će pčele mlađe od 18 dana sve više prelaziti u grupu

izletnica, najvećim delom nektarica, jer tada je cilj da se što više nakupi nektara.

Trut

Trut je polno razvijen mužjak i u jednoj košnici ih je od pet do šest stotina, a izuzetno, može ih biti i više hiljada. Izleže

se iz neoplođenih jaja tzv. Devičanskim rađanjem (partenogenezom). Cilj truta je sparivanje sa maticom, tako da

nikakve druge uloge nemaju u društvu. Za razliku od ženki oni ne poseduju žaoku. Nešto je veći od radilice, a manji je

od matice. Služi uglavnom da održava mikroklimu u košnici, za oplođavanje matice i da jednostavno bude psihološka

podrška radilicama u smislu sigurnosti. Pčelinje društvo može da ima nekoliko stotina trutova, a ako se desi da izleže

veliki broj njih, radilice ih pobiju.







24

ZAKLJUČAK

Uz korišćenje jakih pčelinjih zajednica, pčelari mogu da utiču na povećanje prinosa meda blagovremenom seobom

društava na izdašne pčelinje paše. Pčele utiču na povećavnje prinos oko 20 - 30% trešanja, jabuka, višanja, kajsija i

drugih kultura. Ogromni potencijal u Srbiji su njeni resursi koji nisu dovoljno iskorišćeni za razvoj pčelarstva, a jedini

poljoprivredni proizvod koji nema problem sa plasmanon je med.

Literatura:

[1] Pčelarstvo, Zlatomir Krstić

[2] dr med. Rodoljub Živadinović, autorske stranice SPOS-a

http://www.spos.info/subpages/autorske_stranice/autorske_stranice.php?id=4

http://www.spos.info/subpages/autorske_stranice/autorske_stranice.php?id=4







25

UZGOJ KOZA

Gordana Olajić dipl.ing.

Izvod: Kozarska proizvodnja u nizu razvijenih zemalja Evropskih zemalja od posebnog značaja je za privredu tih

zemalja, što se za našu zemlju ne može reći , i ako imamo povoljne uslove za razvoj ove proizvodnje. Proizvodi

kozarstva su sve traženiji na domaćem i svetskom tržištu,što predstavlja povoljnu šansu koju možemo da iskoristimo u

izvoznoj orijentaciji. Prvi koraci sa oživljavanjem kozarske počeo je pre 15 –tak godina kad su uvezena nekolika stada

visokomlečnih rasa-alpino i sanske koze, te se počelo sa proizvodnjom mleka njegovom preradom i plasmanom sira na

domaćem tržištu.

Ključne reči: Uzgoj koza, proizvodnja kozjeg mleka

GOAT FARMING

Gordana Olajić dipl.ing.

Abstract: Goat production in many developed European countries is of particular importance for the economy of these

countries, which in our country could not be said even though we have favorable conditions for the development of this

production. Goat products are more in demand in the domestic and international market, which represents a favorable

opportunity that we can use to export orientation. Getting started with the revival of the goat farming began 15 years

ago , when several high yielding herds race-Alpine and Saanen goats, were imported and milk processing and

processing and sale of cheese began on the domestic market.

Keywords: Goat, goat milk production

UVOD

Kozarska proizvodnja u Srbiji je zapostavljena i pored toga što postoji veliki potencijal za razvoj ove stočarske

grane. Jedan veliki razlog je Zakon iz 1947. godine [2], koji propisuje zabranu držanja koza, zbog navodnog

uništavanja šuma. Rezultat takve zabrane, prema ovoj proizvodnji, je da se celokupna populacija koza održala samo na

malim poljoprivrednim gazdinstvim.Koza je važila za životinju siromašnih i ekstezivnih poljoprivrednih gazdinstava.

Uzgajana je u malom broju sa slabom tehnologijom i bez bilo kakve podrške države.Proizvodnja u ovoj grani stočarstva

zadovoljavala je porodične potrebe u mesu i mleku te tržišni karakter nije postojao.Rasni sastav je bio primitivan pa i

količina proizvoda od ove vrste domaćih životinja nije omogućavala stvaranje preradnih kapaciteta.Sve ovo je uslovilo

nagli pad broja koza da bi se to nakon pedeset godina kozarstvo počelo menjati.Ovakve promene su bile uslovljene

novim shvatanjima i saznanjima o kvalitetu proizvoda dobijenih od uzgoja koza. Povećana potražnja kozjeg mesa i

mleka pokrenuo je inicijativu uvoza plemenitih rasa sa većim proizvodnim kapacitetim.Uvode se nove tehnologije u

uzgoju, a time se formiraju i mini farme.Osnivanjem modernih uzgajivača,kozarstvo dobija tržišnu orijentisanost. Sve

ovo je uočila i država pa je određenim merama razvoja podstakla razvoj ove stočarske proizvodnje.

o Uvod

o Prednosti kozarske proizvodnje

o Rase koza

o Najvažniji faktori koji utiču na proizvodnju kozjeg mleka

o Uslovi za unapređenje kozarske proizvodnje

o Zaključak

o Literatura







26

PREDNOSTI KOZARSKE PROIZVODNJE

Prednost kozarske proizvodnje je u sledećem:

Količinski koze mogu proizvesti 10 puta više mleka u odnosu na svoju telesnu masu

Odlično prerađuje kabasta hranu u mleko. Teško razgradiva i nesvarljiva celulozna hraniva za krave , koze

uspešno prerađuju u mleko.

Koza u svojoj ishrani koristi najraznovrsnije biljne vrste- koze jedu 460 biljnih vrsta,ovce -410, krave -330,

konji -300, osim toga hrane se i lekovitim biljem dok ga druge životinje izbegavaju.

Tržišna cena kozijeg mleka je za 20-30% veća od one koja se dobija za kravlje mleko

Proizvodnja kozijeg mleka je jeftinija od kravljeg jer su manji zahtevi u troškovima ishrane i investicionim

ulaganjima.

Mlada jaretina sadrži malo potkožne i intermuskularne masnoće.

Koza je najplodniji preživar, index jarenja je 2 i do 2, 5,što znači da bližnjenje koza je česta pojava, kao i

jarenje trojki.

Značajna je i koža, koja se koristi u kožarskoj industriji za izradu obuće, rukavica i jakni

Koza obezbeđuje kavalitetno stajsko đubrivo u količini od 400-1000 kg po grlu godišnje

Jareća creva služe za proizvodnju hirurškog konca

Lekovitost kozijeg mleka i mesa ogleda se u sledećem:

Kozje i jareće meso sadrži visoku količinu nezasićenih masnih kiselina. Dokazan je udeo konjugovane

linoleinske kiseline, sa dokazanim antikancerogenim delovanjem

Kozje mleko i proizvodi su lek o čemu postoje mnoštvo radova [3] jer poseduje velike količine kalcijuma,

fosfora,cinka,gvožđa,magnezijuma i fosfora i snažnim antioksidantima,a manje citrata.

U pogledu selekcije koza na mlečnost ona je slična kao kod krava, s tim što koza u proizvodnji mleka ima veću

nasledne mogućnosti nego krava i selekcijski efekat se brže ostvaruje kod koza nego kod krava.

RASE KOZA

Kod nas je najviše zastupljena oplemenjena domaća bela koza koja je nastala decenijskim, iako

nesistematskim, radom na ukrštanju domaće sa sanskom kozom. Predstavlja proizvodno i rasno ustaljen i kvalitetan

materijal, a uz to i prilagođen našim uslovima, kome ne dostaje primena pravilne selekcije na mlečnost i pružanje

odgovarajućih uslova za mlečne koze, pa da dobije status domaće mlečne rase.

Što se tiče plemenitih (inostranih) rasa koza, u Evropi se ističu sanska i srnasta alpska koza.

Slika1. Sanska koza – bela [1]







27

Slika 2. Alpska koza

NAJVAŽNIJI FAKTORI KOJI UTIČU NA PROIZVODNJU KOZIJEG MLEKA

Rasa je prvi i najbitniji činilac velike proizvodnje. Proizvodnja mleka varira među rasama, znači uslovljena je

genetskim potencijalom, ali je činjenica da sve rase koza daju više mleka nego što jarad posisa u dojnom periodu.

Ishrana koza, kako u periodu laktacije tako i u zasušnom periodu, neposredno utiče na proizvodnju mleka. Sa

kvalitetnom ishranom se omogućava samo da grlo maksimalno ispolji svoje genetske kapacitete.

Okvir tela i telesna masa je u direktnoj pozitivnoj koleraciji. Unutar iste rase i uzrasta razvijenije koze daju više mleka

Redosled laktacije – u prvoj laktacija je proizvodnja najniža, a maximum se dostiže od 3.-5. lakatacije.

Veličina legla - koze koje su ojarile dvojke i trojke, imaju veću proizvodnju mleka

Veličina vimena - vime veće zapremine, dobro povezano sa abdomenom je odraz veće mlečnosti

Sezona jarenja koja je direktno povezana sa načinom držanja-ishranom, ventilacijom i temperaturom vazduha.

Ekstremno niske temperature smanjuju količinu mleka i do 30%., takođe lošija ishrana i zagušljivi i vlažni objekti.

USLOVI ZA UNAPREĐENJE KOZARSKE PROIZVODNJE

Za razvoj kozarstva na individualnim gazdinstvima potrebno je definisati tipove kozarskih farmi, određujući

ih prema njihovom cilju, te farme grupisati prema nameni na :

reprodukcione(priplodne)

proizvodne kozarske farme.

REPRODUKCIONE farme treba da budu centri za selekciju određene visoko proizvodne rase pri čemu se primenjuje

visok nivo inteziviranja njihovog gajenja uz primenu nauke i struke, kao i da se sprovedi vrlo detaljno praćenje

proizvodnih osobina svakog grla oba pola, i to svih kategorija, uz stalno testiranje muških priplodnjaka. Osnovni cilj

ovakvih farmi je proizvodnja kvalitetnog priplodnog materijala oba pola, koji će se koristiti za za zasnivanje farmi koza

određene visokoproizvodne rase, kao i za obezbeđenje muških priplodnjaka koji će se koristiti na proizvodnim farmama

u cilju popravke osobina ili pretapanja jedne rase u drugu. [3]

PROIZVODNE (komercijalne) farme bi imale za cilj robnu proizvodnju mleka i mesa i to bi bilo uokviru sopstvene

proizvodnje. Za ovu proizvodnju neophodno je udruživanje proizvođača kozijeg mleka i mesa na svojim područjima, te

da se ovaj tip proizvodnje bazira na organizovanom otkupu mleka radi zajedničke prerade u sir, radi otkupa jaradi,

plasmana jarećih i kozijih koža, kao i svežeg ili sušenog mesa. [3]







28

ZAKLJUČAK

Na kozarsku proizvodnju, veliki značaj pored tradicije imaju i mere agrarne politike. Tu treba izdvojiti politiku

cena, plasman i proizvodnju priplodnog materijala, kao i investicije u primarne i prerađivačke kapacitete. Sa dobijanjem

podsticaja, neminovno je razvijati farmski uzgoj sa savremenom opremom i tehnologijom. Za sve ovo neophodna je

promena rasnog sastava koja će se sastojati u uvođenje visoko produktivnih rasa. Pri uzgoju se mora posvetiti pažnja u

formiranju nucleus zapata što će garantovati brži i kvalitetniji rad. Naporedo sa svim navedenim merama mora se raditi

na uspostavljanju saradnje uzgajivača, prerađivača i tržišta.

Literatura:

[1] http://wiki.poljoinfo.com/wp-content/uploads/2015/03/sanska_koza_bela.jpg

[2] http://www.most.ba/042/100.htm; http://veterina.info/koze/108-koze/ostalo/683-uvod

[3] Prof. dr Cvijan Mekić , Glas pastira- (2005.), str.1-2

http://wiki.poljoinfo.com/wp-content/uploads/2015/03/sanska_koza_bela.jpg

http://www.most.ba/042/100.htm

Documents

As Kikinda 2015 Final