Artur Klark - Duh Sa Grend Benksa

8/13/2019 Artur Klark - Duh Sa Grend Benksa

1/177

ARTUR KLARK

DUH SA GREND BENKSA

Prvi deo: PRELUDIJUM

1. LETO '74.

Mora da postoje bolji naini, govorio je sebi Jason Bredli, za proslavu

dvadeset prvog roendana od prisustvovanja masovnoj sahrani: ali bar u sve

to nije bio emotivno ukljuen. Pitao se da li su rukovodilac operacije

DENIFER ili njegovi pratioci iz CIA-e ikada saznali imena ezdeset trojice

ruskih mornara koje su sada predavali dubinama.

itava ceremonija delovala je u potpunosti nestvarno, a prisustvo ekipe

kamermana prualo je dodatnu dimenziju fantastinosti. Jasonu se javio utisak

da je statista u nekom holivudskom filmu i da e svakog asa neko povikati:

"Snima se!" dok su omotani leevi klizili u more. Na kraju krajeva, bilo je

sasvim mogue - ak verovatno - da je Hauard Hjuz bio lino u avionu koji je

kruio iznad njih pre par sati. Ukoliko to nije bio Stari, mora da je posredi bio

neki drugi buda iz Suma Korporacije; niko drugi nije znao ta se deava na

tom samotnom potezu Tihog okeana, hiljadu kilometara severozapadno od

Havaja.to se toga tie, ak ni operativni tim Glomar Eksplorera - paljivo

izolovan od ostatka posade - nije znao nita o misiji dok se nije ve naao na

moru. To da pokuavaju dotad neprevazienu operaciju spasavanja bilo je

oigledno, a veti kladioci naginjali su verovanju da je re o izgubljenom

osmatrakom satelitu. Niko nije ni sanjao da e podii itavu rusku

podmornicu iz vode sa dve hiljade hvati dubine - sve skupa sa nuklearnim


2/177

bojevim glavama, ifrarnicima i kriptografskom opremom. I, razume se,

posadom...

Sve do tog jutra - da, ba je to bio roendan i po! - Jason nikada nije video

smrt. Moda ga je morbidna radoznalost naterala da se prijavi kao

dobrovoljac kada su sanitetlije zatraile pomo za iznoenje tela iz

mrtvanice. (Planeri u Langliju mislili su na sve; obezbedili su friidere za

tano stotinu tela.) Zapanjio se - i osetio olakanje - kada je otkrio kako je

veina leeva dobro ouvana posle est godina na dnu Tihog okeana. Mornari

zarobljeni u hermetinim odeljcima, gde ih nikakav grabljivac nije mogao

dohvatiti, delovali su kao da su usnuli. Jason oseti kako bi, da samo zna naruskom da kae: "Probudite se!", to neodoljivo uzviknuo.

Na brodu je u svakom sluaju bilo nekoga ko je znao ruski i govorio ga je

divno, jer itava pogrebna sluba drana je na tom jeziku; tek sada, na samom

kraju, korien je engleski kada je kapelan Eksplorera doao do zavrnih rei

koje su ile uz sahrane na moru.

Nastala je duga tiina posle zavrnog "Amin", koju je sledila kratkazapovest poasnom vodu. A onda, dok je jedan po jedan mornar klizio preko

ruba, poe muzika koja e opsedati Jasona Bredlija do kraja ivota.

Bila je tuna, pa ipak nimalo nalik nijednoj pogrebnoj melodiji koju je

ikada uo; u laganom, neumoljivom toku sadravala je svu silinu i tajanstva

mora. Jason nikada nije bio mnogo matovit mladi, ali ipak je imao utisak da

oslukuje zvuk talasa to veno mariraju uz neku kamenitu obalu. Proi emnogo godina pre nego to sazna koliko je prikladno ta muzika bila odabrana.

Tela su bila optereena tekim balastom, tako da su ulazila u vodu nogama

napred uz najmanji mogu pljusak. Potom su trenutno nestajala; stii e do

konanog boravita nedirnuta, pre nego to ajkule koje su kruile po okolini

stignu da ih unakaze.

Jason se pitao da li su istinite glasine da e filmski snimak ceremonije biti


3/177

poslat u Moskvu kada za to doe as. Bio bi to civilizovani gest - ali i pomalo

dvosmislen. A sumnjao je da e ga bezbednost odobravati, koliko god da se

veto obradi.

Kada je poslednji mornar vraen moru, opinjavajua muzika pretoila se

u tiinu. Kao da se tog asa oseaj usuda koji je toliko dana visio nad

Eksplorerom rasplinuo, poput maglenog fronta razvejanog vetrom. Dugi

trenutak vladala je potpuna tiina; onda jedna jedina re, "Voljno", doe iz

razglasnog sistema - ne na uobiajeni otri nain, ve tako tiho da je prolo

neko vreme pre nego to se stroj vojnika u stavu mirno poremetio i poeo da

se osipa.A sada, pomisli Jason, mogu da priredim roendansku zabavu kako prilii.

Nije ni sanjao da e jednog dana ponovo koraati tom palubom - na drugom

moru i u drugom veku.

2. BOJE BESKRAJA

Donald Krejg mrzeo je te posete, ali znao je da e se nastaviti sve dok su

oboje u ivotu; ako ne kroz ljubav (da li je ikada postojala?), onda bar kroz

samilost i zajedniki bol.

Zbog toga to je toliko teko videti ono oigledno, proli su meseci pre

nego to je shvatio pravi razlog svog nespokoja. Klinika Torington bila je vie

nalik na de luks hotel nego na centar za leenje psihikih poremeaja, na

svetskom glasu. Ovde se nikada nije umiralo; medicinski leajevi nikada nisu

gurani od bolnikih soba do operacionih sala; nije bilo doktora u belim

mantilima koji su pavlovljevski reagovali na svoje bipere, pa ak ni bolesnici

nikada nisu nosili bolnika odela. Pa ipak, to je, u sutini, bila bolnica; i to

bolnica u kojoj je petnaestogodini Donald gledao kako mu se otac bori za

dah dok je polako umirao od prve od dve velike poasti koje su harale

dvadesetim vekom.


4/177

"Kako joj je jutros, Dolores?" upita on sestru, poto se prijavio na

recepciji.

"Ba je vesela, gospodine Krejg. Traila je da je povedem u kupovinu -

eli da kupi novi eir."

"Kupovinu! To je prvi put da makar samo upita za izlazak!"

Trebalo je da Krejgu bude drago, pa ipak, on oseti titraj nezadovoljstva.

Edit sa njime nikada ne bi progovorila; zaista, izgledalo je da uopte nije

svesna njegovog prisustva: gledala je kroz njega kao da ga uopte nema.

"ta je rekao dr Daferdi? Je li bezbedno da izie iz klinike?"

"Bojim se da nije. Ali to je dobar znak: ponovo poinje da se zanima zasvet oko sebe."

Novi eir, pomisli Krejg. Bila je to tipino enska reakcija - ali nije bila

nimalo tipina za Edit. Uvek se odevala - pa, pre racionalno nego moderno,

zadovoljavajui se time da haljine naruuje na uobiajeni nain,

telekupovinom. Nekako nije mogao da je zamisli u nekoj ekskluzivnoj

Mejferovoj trgovini, okruenu kutijama sa eirima, ukrasnim papirom ipredusretljivim prodavcima, ali ako je to elela, onda neka joj bude; sve je

bilo dobro to e joj pomoi da pobegne iz matematikog lavirinta koji je,

sasvim bukvalno, bio beskonanih dimenzija.

A gde je bila sada, u svojim beskrajnim istraivanjima? Kao i obino,

sedela je pogrbljena u stolici za ljuljanje, dok se na metar irokom ekranu koji

je preovlaivao zidom njene odaje gradila slika. Krejg je video da je u moduvisoke rezolucije - svih dve hiljade linija - tako da je ak i superkompjuter

radio do iznemoglosti kako bi obojio po piksel svakih nekoliko sekundi.

Nepaljivom posmatrau izgledalo bi da je slika zamrznuta u delimino

dovrenom stanju; tek paljivo razgledanje pokazalo bi da dno donje linije

lagano mili preko ekrana.

"Otpoela je taj program", proapta sestra Dolores, "rano jue izjutra.


5/177

Razume se, nije tu sedela sve vreme. Sada dobro spava, ak i bez sredstava za

umirenje."

Slika nakratko zatrepta, kada je jedna linija skaniranja dovrena, a nova

poela da mili sleva nadesno preko ekrana.

Sada je bilo prikazano vie od 90 procenata slike; donji deo, koji se i dalje

generisao, pokazae malo toga zanimljivog.

Iako je Donald Krejg gledao desetinama - ne, stotinama - puta kako se

stvaraju te slike, one nikada nisu izgubile mo da ga opine. Deo toga poticao

je od znanja da posmatra neto to ljudsko oko nikada nije videlo - niti e

ikada ponovo videti, ukoliko koordinate nisu snimane u kompjuteru. Bilokakva nasumina potraga za izgubljenom slikom bila bi daleko zaludnija od

potrage za usamljenim zrncetom peska u svim pustinjama sveta.

A gde je sada bila Edit, u svojim beskrajnim istraivanjima? On baci

pogled na mali ekran ispod glavnog monitora i proveri veliinu ogromnih

brojeva koji su marirali preko njega, brojka za neumitnom brojkom. Bili su

grupisani po pet da bi ih ljudsko oko lake obuhvatilo, iako nije bilo naina dato uini i ljudski um.

...est, sedam, osam grupa - ukupno etrdeset brojeva. To je znailo...

On obavi brzi mentalni proraun - zanemarena vetina u ovo doba, na ta

je bio neizmerno ponosan. Ishod je bio upeatljiv, ali ga nije iznenadio. U

ovim razmerama, prvobitna osnovna slika bila je mnogo vea od Galaksije. A

kompjuter je mogao da nastavi da je proiruje, sve dok ne postane vea odkosmosa, iako bi pri tom uveanju raunanje makar i samo jedne zasebne

slike moglo trajati godinama.

Donald Krejg je dobro razumeo zbog ega je Dord Kantor, pronalaza

(ili je bio izumitelj?) brojeva iza beskonanosti, proveo poslednje godine

ivota u mentalnoj bolnici. Edit je pola prvim koracima tog istog beskrajnog

puta, uz pomo mainerije koja je prevazilazila snove svih matematiara


6/177

devetnaestog veka. Kompjuter koji je stvarao te slike izvodio je bilione

operacija u sekundi; za nekoliko sati, obradie vie brojeva nego itava

ljudska rasa, jo od kako je prvi kromanjonac poeo da broji kamenie na

podu peine.

Iako se likovi koji su se otvarali nikada nisu tano ponavljali, ulazili su u

malu grupu lako prepoznatljivih kategorija. Bile su tu viekrake zvezde

estog, osmog i veeg stepena simetrije; spirale koje su ponekad podseale na

trupove slonova, a u drugim prilikama na pipke oktopoda; crne amebe

povezane mreama izvitoperenih pipaka; facetne, sloene oi insekata... zbog

toga to apsolutno nije bilo nikakvog oseaja razmere, neke slike stvarane naekranu mogle su se podjednako dobro protumaiti kao bizarne galaksije - ili

mikrofauna u kapi barske vode.

I ponovo, zauvek, dok je kompjuter poveavao stepen uveanja i zaranjao

dublje u geometrijske bezdane koje je istraivao, prvobitni neobini oblik -

nalik upavom broju '8' oborenom na bok - u kome je sadran sav taj

kontrolisani haos, opet e se pojaviti. Onda e beskrajni krug ponovo otpoeti,iako sa varijacijama toliko finim da su uzmicale oku.

Svakako, pomisli Donald Krejg, Edit mora da shvati, nekim delom svog

uma, da je zarobljena u beskrajnoj petlji. ta se dogodilo divnom mozgu koji

je izumeo i konstruisao faga '99, to ju je, u ranim asovima 1. januara 2000,

nakratko uinilo jednom od najslavnijih ena na svetu?

"Edit", ree on blago, "ja sam, Donald. Postoji li neto to mogu dauinim?"

Sestra Dolores gledala ga je sa nedokuivim izrazom lica. Nikada se nije

stvarno ponaala neprijateljski, ali njenim pozdravima uvek je nedostajala

toplina. Ponekad se pitao da li njega okrivljuje za Editino stanje.

Bilo je to pitanje koje je i sam postavljao sebi svakoga dana u mesecima

posle tragedije.


7/177

3. POBOLJANA KLOPKA ZA MIEVE

Roj Emerson smatrao je sebe, sa pristojnom tanou, srazmerno

dobroudnim, ali postojala je jedna stvar zbog koje je uistinu mogao da se

razbesni. Dogodila mu se prilikom nastupa na televiziji, za koji se zakleo da

e mu biti poslednji; u jednoj emisiji koja je ila u sitne sate voditelj ga je, sa

sraunatom zlobom, upitao: "Naravno, naelo talasnog brisaa veoma je

jednostavno. Kako to da ga ve neko nije izmislio?" Ton voditeljevog glasa

savreno je jasno pokazivao njegovo miljenje: "Razume se da sam to i ja

mogao da smislim, da nisam imao vanija posla."

Emerson se uzdra od iskuenja da odgovori: "Samo da ste imali priliku,

siguran sam da biste postavili Ajntajnu, Edisonu ili Njutnu isto pitanje."

Umesto toga, odgovorio je prilino blago: "Pa, neko je morao da bude prvi.

Izgleda da sam ja bio taj srenik."

"ta vas je navelo na tu pomisao? Jeste li iznenada iskoili iz kade i

viknuli: 'Eureka'?"

Da nije bilo domainovog cininog dranja, pitanje bi bilo prilino

bezazleno. Razume se, Emerson ga je uo hiljadama puta ranije. On se

prebaci na automatski reim i pritisnu dugme 'pokret'.

"Ono to me je navelo na tu pomisao - iako to tada nisam shvatio - bila je

vonja brzim patrolnim amcem obalske strae u okolini Ki Vesta, tamo

negde '03..."Iako ga je dovelo do slave i bogatstva, Emerson se ak i sada radije nije

priseao nekih vidova tog putovanja. U to vreme inilo mu se kao dobra

zamisao - kratko krstarenje, zadovoljstva radi, starim stazama koje je utabao

Hemingvej, na poziv roaka u obalskoj strai. Kako bi Ernest bio zapanjen

onim to je predstavljalo predmet njihovih antikrijumarskih aktivnosti -

blokovima kristala, otprilike veliine kutije za ibice, koji su stizali iz Hong


8/177

Konga preko Kube. Ali ti TIM-ovi - terabajtne interaktivne mikrobiblioteke -

ostavili su toliko amerikih izdavaa bez posla, da je kongres izvukao iz

praine zakon koji je datirao jo iz cvetnih dana prohibicije.

Da, zvualo je veoma privlano - dok je jo bio na terra firma. Ono to je

Emerson zaboravio (ili se roak nije pobrinuo da mu kae) bilo je da

krijumari najradije rade tokom najgorih meteorolokih prilika koje su mogli

nai, izuzev zalivskog uragana.

"Bilo je to gadno putovanje, a jedina stvar koje sam se potom seao bila je

naprava na mostu koja je dozvoljavala kormilaru da vidi pred sobom, uprkos

bujicama kie i rasprene morske vode koje su pljutale po nama.Bio je to naprosto stakleni disk koji se okretao velikom brzinom. Voda se

nije mogla zadrati na njemu due od delia sekunde, pa je zbog toga uvek

bio savreno providan.Tada sam pomislio da je to daleko bolje od brisaa

vetrobranskog stakla na kolima; a onda sam sve zaboravio."

"Koliko je dugo ta zaboravnost potrajala?"

"Stidim se da kaem. Oh, moda nekoliko godina. Onda sam jednog danavozio kroz gadni pljusak po nekom seoskom kraju u Nju Derziju, kada su mi

se brisai iznenada zaglavili: morao sam da siem sa puta i stanem sve dok

oluja nije prola. Proveo sam tu moda jedno pola sata; a na kraju tog

vremena, itava stvar bila mi je bistra u glavi."

"Toliko je ukupno bilo potrebno?"

"Plus svaki cent do koga sam mogao da doem i dve godine po sedamdana nedeljno, svakog dana po petnaest sati u mojoj garai. (Emerson bi

moda dodao: "I moj brak", ali podozrevao je da domain to ve zna. Bio je

znamenit zbog svojih pomnih pripremnih istraivanja.)

"Vrteti ceo vetrobran - ili makar i jedan njegov deo - oigledno nije bilo

praktino. Odgovor su bile vibracije; ali koje vrste?

Najpre sam pokuao da pokreem itav vetrobran kao membranu zvunika.


9/177

To je u svakom sluaju uklanjalo kiu, ali dolazilo je do problema sa bukom.

Zato sam preao na ultrazvuk; bili su potrebni kilovati snage - a svi psi po

susedstvu sasvim bi pomahnitali. Jo gore, malo vetrobrana je izdralo due

od nekoliko sati pre nego to se pretvorilo u stakleni prah.

Onda sam probao infrazvuk. On je radio bolje - ali je izazivao gadnu

glavobolju posle nekoliko minuta vonje. Iako ga niste mogli uti, mogli ste

ga osetiti.

Mesecima sam tapkao u mestu i gotovo sam odustao od itave stvari, kada

sam shvatio svoju greku. Pokuavao sam da vibriram itavu masivnu plou

bezbednosnog multipleks stakla - ponekad itavih deset kilograma. A trebalomi je samo da aktiviram tanki spoljanji sloj; iako je debeo samo nekoliko

mikrona, drae kinicu podalje od sebe.

I tako sam proitao sve to sam naao o povrinskim talasima,

pretvaraima, usaglaavanju impedanse..."

"Auf! Moemo li da dobijemo sve te rei u jednom slogu?"

"Iskreno, ne. Samo mogu da kaem da sam otkrio nain da usredsredimniskoenergetske vibracije na veoma tanki povrinski sloj, ostavljajui glavnu

masu vetrobrana nedirnutu. Ukoliko elite pojedinosti, upuujem vas na

osnovne patente."

"Drago nam je to smo sa vama popriali tome, gospodine Emersone. A

sada, na sledei gost..."

Moda zbog toga to je intervju uprilien u Londonu, gde radovinovoengleskih transcendentalista nisu bili svakodnevno tivo, Emersonov

domain nije uspeo da uspostavi vezu sa svojim slavnim imenjakom. Nijedan

ameriki voditelj intervjua, razume se, nije proputao priliku da pohvali Roja

(ni u kakvom srodstvu, bar koliko mu je bilo poznato) zbog toga to je izumeo

apokrifnu poboljanu klopku za mieve. Automobilska industrija zaista je

utabala put do njegovih vrata: u nekoliko godina, gotovo svi svetski milioni


10/177

metronomskih otrica zamenjeni su brisaem vetrobrana sa soninim talasima.

Jo vanije, izbegnuto je na hiljade saobraajnih nesrea zahvaljujui

poboljanju vidljivosti tokom vonje po loem vremenu.

Dogodilo se da je prilikom testiranja poslednjeg modela svoga izuma Roj

Emerson napravio novi proboj - i ponovo je imao sree da se toga niko nije

setio pre njega.

Njegov mercedes-hidro iz '04 kruio je u blaenoj tiini niz Park Aveniju,

u skladu sa slavnim sloganom: 'Moete piti nae izduvne gasove!' Centar

grada kao da je zahvatio monsun: uslovi su bili savreni za probu talasnog

brisaa 'tip V'. Emerson je sedeo pored vozaa - vie nije sam vozio, razumese - i tiho diktirao primedbe dok je podeavao elektroniku.

Izgledalo je kao da kola klize kroz kiom zapljuskivane zidine staklenog

kanjona. Emerson se u istovetnim uslovima vozio i stotinama puta ranije, ali

tek sada ga je ono to je bilo zaslepljujue oigledno pogodilo paraliuom

snagom.

Kada mu se vratio dah, on ree u kolakom: "Daj mi Doa Vikrama."Njegovog advokata, koji se sunao na jahti pored Velikog Koralnog

Grebena, poziv je donekle iznenadio.

"Ovo ima da te kota, Roj. Upravo sam se spremao da izvuem sabljarku."

Emerson nije bio raspoloen za takve beznaajnosti.

"Reci mi, Do - da li patent pokriva sve primene - a ne samo vetrobranska

stakla?"Don je zvuao povreeno nagovetenom kritikom.

"Razume se. Zbog toga sam dodao lan o adaptivnim kolima, pa se moe

automatski podesiti na bilo koji oblik i veliinu. Razmilja o novom tipu

sunanih naoara?"

"Zato da ne? Ali imao sam na umu neto malice vee. Kao to zna,

brisa ne samo to skida vodu - on stresa svaku prljavtinu koja se tamo ve


11/177

nalazi. Sea li se kada si poslednji put video kola sa stvarno prljavim

vetrobranom?"

"Ne, kada si to ve pomenuo."

"Hvala: to je sve to sam eleo da znam. Srean ribolov."

Roj Emerson se zavali u sedite i obavi u glavi par prorauna. Pitao se da li

svi vetrobrani svih kola u gradu Njujorku mogu po povrini da se uporede sa

staklom jedne jedine zgrade pored koje je sada vozio.

Upravo se pripremao da uniti itavu jednu profesiju: vojske peraa

prozora uskoro e traiti druge poslove.

Sve do sada, Roj Emerson bio je samo milioner. Uskoro e postati stvarnobogat.

I dosaivae se...

4. SINDROM STOLEA

Kada su asovnici otkucali pono 31. decembra 1999, teko da je uopte

bilo obrazovanih ljudi koji nisu shvatali da dvadeset prvi vek nee poeti jo

itavu godinu dana. Nedeljama su svi mediji objanjavali da zbog toga to je

zapadni kalendar otpoeo godinom 1, a ne 0, dvadeseti vek mora da traje jo

dvanaest meseci.

Bilo je svejedno; psiholoki efekat te tri nule bio je previe moan, a fin-

de-siFcle ugoaj previe obuhvatan. Ovo je bio onaj bitni vikend; 1. januar

2001. bie antiklimaks, izuzev za nekolicinu zaljubljenika u stare SF filmove.

Postojao je i jedan veoma praktian razlog zbog koga je 1. januar 2000.

stvarno bio bitan datum, a taj razlog nikome nije mogao pasti na pamet pre

samo etrdeset godina. Poev od ezdesetih, sve vei i vei deo

raunovodstvenih poslova na svetu preuzimali su kompjuteri, a sada je taj

proces bio, uopte uzev, dovren. Milioni optikih i elektronskih memorija

drali su uskladitene bilione transakcija - bukvalno sve poslove planete.


12/177

I, razume se, veina unosa nosila je datum. Kada se otvorila poslednja

decenija veka, neto poput udarnog talasa prolo je kroz svet finansija.

Iznenada, i prekasno, shvatilo se da veini tih datuma nedostaje jedan vitalni

sastojak.

Ljudski bankarski inovnici koji su obavljali ono to se i dalje nazivalo

'knjigovodstvo' retko su se zamajavali da napiu '19' ispred dve brojke za

godinu koje su uneli. Ono se dralo za neto to se podrazumeva; bila je to

stvar zdravog razuma. A zdravi razum, na nesreu, bio je ono to je

kompjuterima tako oigledno nedostajalo. Sa prvom zorom godine '00,

nebrojeni elektronski moroni rei e sebi: "'00 je manje od '99. Prema tome,danas je ranije nego jue - za tano devedeset devet godina. Preraunajmo sve

hipoteke, zaduenja, kamatne raune po toj osnovi..." Ishod e biti

meunarodni haos dotad nevienih razmera, koji e pomraiti sva ranija

dostignua Vetake Gluposti - ak i crni ponedeljak 5. juna 1995, kada je

neispravan ip u Cirihu povisio bankarsku kamatu na 150 posto umesto 15

posto.Nije bilo dovoljno programera na svetu da provere sve milijarde

finansijskih dokumenata koje su postojale i da dodaju arobni prefiks '19'

tamo gde je to bilo potrebno. Jedino reenje bilo je stvoriti naroiti softver

koji e moi da obavi taj zadatak tako to e biti ubrizgan - poput

dobroudnog virusa - u sve ukljuene programe.

Tokom poslednjih godina stolea, veina svetskih programera vrhunskeklase ukljuena je u trku oko razvoja 'vakcine '99'; to je postalo neka vrsta

svetog grala. Nekoliko neispravnih verzija objavljeno je jo 1997. - i zbrisalo

one kupce koji su pourili da ih probaju pre nego to su napravili valjane

rezervne kopije.

Advokati su lepo zaradili od potonjih tubi i protivtubi.

Edit Krejg pripadala je malom panteonu slavnih ena-programera, koji je


13/177

poinjao Bajronovom traginom kerkom Adom, ledi Lavlejs, nastavio se

preko kontraadmirala Grejs Hoper i kulminirao dr Suzanom Kalvin. Uz

pomo samo desetak asistenata i jednog Superkreja, ona je dizajnirala etvrt

miliona redova koda programa DVE NULE koji e pripremiti svaki dobro

organizovan finansijski sistem da bi se bezbedno suoio sa dvadeset prvim

vekom. Umeo je ak da se snae i sa loe organizovanim sistemima i da

ubacuje kompjuterski ekvivalent crvenih zastavica na takama opasnosti,

tamo gde bi ljudski upliv mogao i dalje biti neophodan.

Bilo je ba dobro to je taj 1. januar 2000. padao u subotu; vei deo sveta

imao je itav vikend da se oporavi od mamurluka - i da se pripremi zatrenutak istine u ponedeljak izjutra.

Sledea nedelja doekala je rekordni broj bankrotstava meu firmama iji

su spiskovi pod stavkom 'rauni za naplatu' u trenutku pretvoreni u ubre. Oni

dovoljno mudri da investiraju u DVE NULE preiveli su, a Edit Krejg je

postala bogata, slavna - i srena.

Od to troje samo e bogatstvo i slava potrajati.

5. CARSTVO STAKLA

Roj Emerson nikada nije oekivao da e postati bogat, tako da se nije

valjano pripremio za sve te muke. Najpre je naivno zamiljao da e moi da

unajmi strunjake da mu se staraju za bogatstvo koje se brzo uveavalo,

ostavljajui ga da radi ta mu drago u slobodno vreme. Uskoro je otkrio da je

to samo delimino istina: novac je mogao da obezbedi slobodu, ali je dovodio

sa sobom i odgovornost. Postojale su nebrojene odluke koje je samo on

mogao doneti, a razoaravajui broj asova morao se traiti sa advokatima i

raunovoama.

Na pola puta do svoje prve milijarde, on je postao predsedavajui saveta.

Kompanija je imala samo pet direktora - njegovu majku, starijeg brata, mlau


14/177

sestru, Doa Vikrama i njega.

"Zato ne i Dijana?" upitao je on Doa.

Njegov advokat pogleda ga preko naoara koje su mu, kako je ponosito

verovao, davale izgled posebnosti u ovo doba desetminutne korektivne

hirurgije oka.

"Roditelji, braa i sestre tvoji su za venost", ree on. "ene dolaze i

odlaze - ti bi trebalo to da zna. Razume se, nije re o tome da ti predlaem..."

Do je bio u pravu; Dijana je zaista otila, kao i Gledis pre nje. Bio je to

prilino prijateljski, iako skup odlazak, a kada su potpisani poslednji

dokumenti, Emerson se izgubio u radionicu na nekoliko meseci. Kada seponovo pojavio (bez ikakvih novih izuma, jer je bio previe zauzet

otkrivanjem naina kako da upravlja svojom divnom novom opremom da bi je

zaista upotrebljavao), Do ga je ekao sa novim iznenaenjem.

"Nee ti oduzeti mnogo vremena", ree on, "a velika je poast.

Parkinsonovi su jedna od najcenjenijih firmi u Engleskoj, osnovana pre vie

od dve stotine godina. A to je prvi put uopte da primaju direktora spolja - da ine pominjemo strance."

"Ha! Pretpostavljam da im je potrebno jo kapitala."

"Razume se. Ali to je u obostranom interesu - a oni te stvarno potuju.

Zna ta si uinio za staklarske poslove irom sveta."

"Hou li morati da nosim cilindar i... kako ono bee... kamane?"

"Samo ako eli da bude predstavljen na dvoru, to ti oni lako mogusrediti."

Na svoje prilino iznenaenje, Roj Emerson je otkrio da je novo iskustvo

bilo ne samo prijatno nego i podsticajno. Sve dok nije stupio u upravni odbor

Parkinsonovih i poeo da dolazi na njegove dvomesene sastanke u

londonskom Sitiju, mislio je da zna neto o staklu. Veoma brzo je uvideo

svoju greku.


15/177

ak i obino prozorsko staklo, koje je itavog ivota uzimao zdravo za

gotovo - i koje je stvorilo najvei deo njegovog bogatstva - imalo je istoriju

koja ga je zapanjila.

Emerson se nikada nije pitao kako se ono proizvodi, pretpostavljajui da se

istiskuje iz rastopljene sirovine izmeu dinovskih valjaka.

Tako je zaista i bilo, sve tamo do sredine dvadesetog veka - a dobijenim

grubim ploama trebalo je posvetiti sate skupog glaanja. Onda je neki ludi

Englez rekao: zato ne bismo pustili da itav posao obave sila tee i

povrinski napon? Neka staklo pluta na reci rastopljenog metala: to e mu

automatski dati savreno glatku povrinu...Posle nekoliko godina i nekoliko miliona funti, njegove kolege odjednom

su prestale da se smeju. Preko noi, 'flot staklo' istrebilo je sve druge metode

proizvodnje.

Na Emersona je taj deo istorije tehnologije ostavio veliki utisak, jer je

prepoznao paralelu sa sopstvenim probojem. I bio je dovoljno poten da

prizna da je sve to zahtevalo daleko vie hrabrosti i predanosti od njegovogskromnog izuma. Bio je to lep primer razlike izmeu genija i talenta.

Takoe ga je opinila drevna stakloduvaka vetina, koju tehnologija nije

u potpunosti zamenila, a verovatno nikada i nee. ak je otiao u posetu

Veneciji, koja je sada nemirno strepela iza svojih nasipa u holandskom stilu, i

zurio u prefinjena udesa muzeja stakla. Ne samo da je bilo nemogue

zamisliti kako su neka od njih proizvedena - bilo je nemogue zamisliti kakosu ak i preneta nedirnuta sa mesta na kome su nastala. Izgledalo je da nema

granica stvarima koje se mogu uraditi sa staklom, a novi naini upotrebe i

dalje su se otkrivali posle dve hiljade godina.

Taj posebni sastanak odbora bio je jedan od najdosadnijih meu onima

koje je Emerson pamtio i on je tokom njega bukvalno sanjario, divei se

oblinjoj kupoli katedrale svetog Pavla sa jednog od retkih mesta koja su


16/177

preivela trgovaku pohlepu i arhitektonski vandalizam. Jo dve take

dnevnog reda, a one mogu da budu na bilo koju temu; potom e svi poi na

izvrstan ruak koji ih je ekao u apartmanu u potkrovlju.

Rei 'etiri stotine atmosfera' naterae ga da digne pogled. Ser Roder

Parkinson itao je pismo koje je drao kao da je posredi neka vrsta do tada

nepoznatog insekta. Emerson brzo prelista sopstvenu debelu fasciklu

materijala vezanog za dnevni red i nae svoj primerak.

Bio je odtampan na upeatljivom obrascu za memorandume, ali

uobiajeno dugako formalno ime nije mu nita znailo; meutim, primetio je

sa odobravanjem da je adresa bila Linkolns In Filds. Na dnu lista, poputdiskretnog kaljucanja, stajao je ispis: 'Osnov. 1803', slovima jedva vidljivim

golim okom.

"Ne daju ime klijenta", ree mladi (trideset pet godina u najmanju ruku)

Dord Parkinson. "Zanimljivo."

"Ko god da je to", ubaci se Vilijem Parkinson-Smit - tajno oboavana crna

ovca porodice, vrlo omiljen kod kanala ogovaranja zbog estih domaihpotresa, "izgleda da ne zna ta hoe. Zato bi traio fakture za toliki opseg

veliina? Od milimetarskog poluprenika, za ime boje, pa do pola metra."

"Ta gornja veliina", ree Rupert Parkinson, slavni uesnik u trkama jahti,

"podsea me na one japanske ribarske plovke koje talasi nose po itavom

Tihom okeanu. ine sjajne ornamente."

"Na pamet mi pada samo jedan nain upotrebe za najmanju veliinu", reeDord zlokobno. "Fuziona energija."

"Besmislica, ujae", umea se Glorija Vindzor-Parkinson (srebrna na 100

metara, olimpijada 2004). "Od laserskog aktiviranja odustalo se pre toliko

godina - a mikrosfere za to bile su siune. ak bi i milimetar bio preveliki -

ukoliko ne elite domau H-bombu."

"Osim toga, pogledajte zahtevane koliine", ree Arnold Parkinson


17/177

(svetski autoritet za prerafaelovsku umetnost). "Dovoljno da se popuni Albert

Hol."

"Nije li to naslov neke pesme od Bitlsa?" upita Vilijem. Nastade

zamiljena tiina, zatim hitro grabljenje tastatura. Glorija je, kao i obino, bila

prva.

"Lep pokuaj, Bile. To je sa Narednika Pejpera - 'Dan u ivotu'. Nisam

imala pojma da voli klasinu muziku."

Ser Roder pusti da se proces slobodnih asocijacija nastavi bez

zaustavljanja. Mogao je smesta okonati sastanak odbora podizanjem jedne

obrve, ali bio je previe mudar da bi to uinio - za sada. Znao je koliko estosu ta asociranja - 'modane oluje' - dovodila do kljunih zakljuaka, ak i

odluka, koje prosta logika nikada ne bi otkrila. A ak i kada bi omaila,

pomagala su lanovima porodice rasutim po itavom svetu da se bolje

meusobno upoznaju.

Ali Roj Emerson (nazvan Amerom) bio je taj koji e, jednom nadahnutom

pretpostavkom, zapanjiti Parkinsonove. Poslednjih nekoliko minuta u zaleunjegovog uma obrazovala se jedna ideja. Rupertovo pominjanje japanskih

ribarskih plovaka dalo je prvi nejasni nagovetaj, ali nita se ne bi izrodilo bez

jedne od onih izuzetnih podudarnosti kakve nijedan romanopisac sa imalo

samopotovanja ne bi dopustio u svom knjievnom delu.

Emerson je sedeo gotovo suoen sa portretom Bejzila Parkinsona, 1874-

1912. A svi su znali gde je on umro, iako su tane okolnosti predstavljalepredmet legende - i najmanje jednog sudskog procesa.

Bilo je onih koji su govorili da je pokuao da se prerui u enu, ne bi li

uspeo da ue u jedan od poslednjih amaca za spasavanje. Drugi su ga videli

u ivoj raspravi sa glavnim konstruktorom Endrjusom, u potpunosti

nezainteresovanog za ledenu vodu koja mu se dizala oko lanaka. Ova verzija

smatrana je - bar u porodici - za daleko verovatniju. Ta dva blistava inenjera


18/177

uivala bi jedan u drutvu drugog tokom poslednjih minuta svojih ivota.

Emerson proisti grlo, malo nervozno. Moda pravi budalu od sebe...

"Ser Rodere", ree on. "Upravo mi je pala na pamet jedna luda zamisao.

Svi ste videli propagandu i spekulacije u vezi sa stogodinjicom, sada kada je

ostalo samo pet godina do 2012. Par miliona kugli od kaljenog stakla bilo bi

upravo onoliko koliko treba za posao o kome svi govore.

Mislim da je naa tajanstvena muterija krenula po Titanik."

6. NO ZA DUGO SEANJE

Iako je najvei deo ljudske rase video delo njegovih ruku, Donald Krejg

nikada nee biti tako slavan kao njegova ena. Pa ipak, znanje programiranja

uinilo ga je jednako bogatim i susret im je bio neizbean, jer oboje su

koristili superkompjutere da bi reili probleme osobene za kraj dvadesetog

veka.

Sredinom devedesetih, filmski i TV studiji iznenada su shvatili da se

suoavaju sa krizom koju niko do tada nije predvideo, iako je trebalo da bude

oigledna godinama ranije. Mnoga od klasinih bioskopskih dela - glavna

blaga ogromne industrije zabave - postajala su bezvredna, zbog toga to je sve

manje i manje ljudi moglo da podnese da ih gleda. Milioni gledalaca

iskljuivali bi se zgaeno pred vesternom, trilerom sa Dejmsom Bondom,

komedijom Nila Sajmona, ili nekom dramom o suenju - iz razloga koji bi bio

nezamisliv pre samo jednog pokolenja. Prikazivali su ljude kako pue.

Epidemija side iz devedesetih godina bila je samo delom odgovorna za tu

revoluciju u ljudskom ponaanju. Druga kuga dvadesetog veka bila je

dovoljno jeziva, ali od nje je stradalo samo nekoliko postotaka od ukupnog

broja onih koji su umirali, jednako uasno, od bezbrojnih bolesti to ih je

otpoinjao duvan. Donaldov otac bio je meu njima, te je tako bilo izvesne

poetske pravde u injenici da mu je sin zgrnuo pravo bogatstvo 'ienjem'


19/177

klasinih filmova da bi se mogli prikazati novoj publici.

Iako su neki bili toliko ovenani dimom da su bili van svakog iskupljenja,

u iznenaujuem broju sluajeva veto kompjutersko procesiranje moglo je da

ukloni nepristojne cilindre iz ruku i usta glumaca i da zbrie pepeljare sa

stolova. Tehnike koje su naizgled bez ikakvih avova stopile stvarne i

izmiljene svetove u takvim filmovima-meaima kao to je Ko je smestio

zeki Roderu? imale su bezbrojne druge primene - ne sve legalne. Meutim,

za razliku od video ucenjivaa, Donald Krejg je mogao da tvrdi kako obavlja

korisnu drutvenu funkciju.

Sreo je Edit tokom prikazivanja preiene Kazablanke, a ona mu jesmesta pokazala kako ju je mogao popraviti. Iako su se u brani alili da se

oenio sa Edit zbog njenih algoritama, spajanje je bilo uspeno i na linom i

na profesionalnom planu. Ili bar tokom prvih nekoliko godina...

"Ovo e biti vrlo jednostavan posao", ree Edit Krejg kada su poslednje

poruke skliznule sa monitora. "Ima samo etiri scene u itavom filmu kojepredstavljaju problem. A kakvo e uivanje biti rad u dobroj staroj crno-beloj

tehnici!"

Donald je i dalje bio utljiv. Film ga je potresao vie nego to je hteo da

prizna i obrazi su mu i dalje bili vlani od suza. ta je to, upita se on, to me

toliko pogaa? injenica da se sve to zaista desilo i da su imena svih stotina

ljudi koje je gledao kako umiru - makar i u studijskom oivljavanju - i daljepamena? Ne, moralo je posredi biti neto vie od toga, zato to nije bio od

one vrste ljudi koji lako plau...

Edit nita nije primetila. Pozvala je prvu obeleenu scenu na ekranu

monitora i zamiljeno posmatrala stop kadar.

"Poinjemo sa sliicom 3751", ree ona. "Evo ga - ovek pali cigaru -

ovek na desnom ekranu isto - kraj na sliici 4432 - itava sekvenca etrdeset


20/177

pet sekundi - koji su zahtevi muterije u pogledu cigara?"

"OK, ako je istorijska nunost; seti se retrospektive o erilu? Nema

naina da se pretvaramo kako on nije puio."

Edit se kratko nasmeja na onaj nain, vie nalik na kevtaj, koji je Donalda

sada sve vie nervirao.

"Nikada nisam bila u stanju da zamislim Vinstona bez cigare - a moram

rei da izgleda da je cvetao od njih. Na kraju krajeva, iveo je do devedesete."

"Imao je sree; pogledaj jadnog Frojda - godine agonije pre nego to je

zatraio od svog doktora da ga ubije. A pred kraj, toliko je smrdeo da ak ni

njegov pas nije hteo da mu prie.""Onda, ne misli da se grupa milionera iz 1912. kvalifikuje kao 'istorijska

nunost'?"

"Ne, osim ako ne utie na priu - a ne utie. I zato glasam za ienje."

"Vrlo dobro - algoritam 6 e to izvesti, sa dva potprograma."

Editini prsti nakratko zaplesae nad tastaturom dok je unosila naredbu.

Nauila je da nikada ne dovodi u pitanje partnerove odluke u tim stvarima; idalje je bio previe emocionalno vezan, iako je sada prolo ve skoro dvadeset

godina otkako je posmatrao kako mu se otac bori za jo jedan udisaj.

"Sliica 6093", ree Edit. "Kartaro erupa bogate rtve.

Neki od onih sleva imaju cigare, ali ne mislim da e to mnogi primetiti."

"Slaem se", odgovori Donald, uz neto oklevanja. "Ako moemo da

iseemo onaj oblak dima zdesna. Pokuaj da ga jednom proe algoritmom zaizmaglicu."

Bilo je to udno, pomisli on, kako jedna stvar moe da dovede do druge,

pa do sledee, pa do sledee - i konano do cilja koji na prvi pogled nema

nikakve vidljive veze sa poetnom takom. Naizgled teko reiv problem

eliminisanja dima i vraanja skrivenih piksela na delimino unitenim slikama

doveo je Edit do sveta teorije haosa, diskontinualnih funkcija i


21/177

transeuklidovskih metageometrija.

Odatle je hitro prela na fraktale, koji su dominirali matematikom

poslednje decenije dvadesetog veka. Donald je poinjao da se brine zbog

vremena koje je provodila istraujui neobine i divne imaginarne predele,

bez ikakve praktine vrednosti - po njegovom miljenju - za bilo koga.

"Dobro", produi Edit, "da vidimo kako se potprogram 55 snalazi sa time.

A sada sliica 9873 - neposredno poto su naleteli na breg, ali jo ne shvataju

da je brod osuen. Onaj ovek se igra paretom leda na palubi - ali pogledaj

posmatrae sleva."

"Nije vredno truda. Dalje.""Sliica 21.397. Nema naina da sauvamo ovu scenu! Ne samo cigarete,

nego i oni posluitelji to ih pue sigurno nemaju vie od esnaest ili

sedamnaest. Sreom, scena nije bitna."

"Pa, to je lako; naprosto emo je isei. Jo neto?"

"Ne - osim zvunog snimka na sliici 52.763 - u amcu za spasavanje.

Iznervirana dama vie: 'Onaj ovek tamo - pui cigaretu! Mislim da je toodvratno, u ovakvom asu!' Ali mi ga, zapravo, ne vidimo."

"Donald se nasmeja."

"Lep efekat - naroito u takvim okolnostima. Ostavi ga."

"Slaem se. Ali shvata li ta to znai? Za itav posao bie potrebno samo

par dana - ve smo dovrili analogno-digitalno prebacivanje."

"Da - ne smemo dozvoliti da izgleda previe lako! Kada ga muterija eli?""Prvi put da ne bude za prolu nedelju. Na kraju krajeva, tek je 2007. Jo

pet godina do stogodinjice."

"To me ba zbunjuje", ree Donald zamiljeno. "Zato tako rano?"

"Zar nisi gledao vesti, Donalde? Niko jo nije nita obnarodovao, ali ljudi

prave planove na duge staze - i pokuavaju da pokupe pare. A mnogo toga

moraju da urade - pre nego to budu u stanju da pokupe i Titanik."


22/177

"Nikada nisam uzimao te vesti ozbiljno. Na kraju krajeva, prilino je

gadno izrazbijan - i prepolovljen na dva dela."

"Kau da e to olakati itavu stvar. A mogue je reiti svaki inenjerski

problem - samo ako ubrizga u njega dovoljno gotovine."

Donald je utao. Jedva da je uo Editine rei, jer jedna od scena koje je

gledao iznenada mu se ponovo odigrala u seanju. Kao da ju je opet gledao na

ekranu: i sada je znao zato je plakao u mraku.

"Zbogom, dragi moj sine", rekao je aristokratski mladi Englez dok je

usnuli deak koji vie nikada nee videti oca prebacivan u amac za

spasavanje.Pa ipak, pre nego to je umro u ledenim vodama Atlantika, taj ovek je

imao i voleo sina - i Donald Krejg mu je zavideo. ak i pre nego to su poeli

da se razilaze, Edit je bila neumoljiva. Dala mu je kerku; ali Ada Krejg

nikada nee imati brata.

7. TREI VOA

Iz londonskog Tajmsa (Hardkopi i NjuzSat), 15. april 2007.

NO KOJU TREBA ZABORAVITI?

Neki artefakti imaju mo da izlude oveka. Moda najslavniji primeri jesu

Stonhend, piramide i jezivi kipovi sa Uskrnjih ostrva. Sumanute teorije - ak i

kvazireligijski kultovi - cvetali su oko sva tri spomenika.

Sada imamo jo jedan primer te neobine opsednutosti ostacima prolosti. Za

pet godina bie tano vek od najslavnije od svih pomorskih nesrea, potapanja

luksuznog putnikog broda Titanik na njegovom prvom putovanju 1912.

Tragedija je nadahnula desetine knjiga i najmanje pet filmova - kao i sramotno

slabu pesmu Tomasa Hardija: 'Susretanje para'.

Sedamdeset tri godine veliki brod poivao je na dnu Atlantika, spomenik za


23/177

1500 dua izgubljenih sa njim; inilo se da je van svakog ljudskog dosega. Ali

1985, zahvaljujui revolucionarnom napretku podmorske tehnologije, ipak je

otkriven i stotine njegovih tunih ostataka vraene su na svetlost dana. ak i u to

vreme, mnogi su na to gledali kao na neku vrstu skrnavljenja.Sada, ako je verovati glasinama, preduzimaju se mnogo preduzimljiviji

planovi; razliiti konzorcijumi - za sada neidentifikovani - obrazovani su da bi

se brod podigao i pored znatnih oteenja.

Iskreno, takav projekat deluje u potpunosti besmisleno i uzdamo se da

nijedan na italac nee biti naveden da ulae novac u njega.

ak i kada bi se svi inenjerski problemi mogli prevazii, ta bi spasiociuinili sa etrdeset ili pedeset hiljada tona starog gvoa? Podmorski arheolozi

znaju godinama da se metalni predmeti - izuzev, razume se, zlata - brzo

raspadaju kada se dovedu u dodir sa vazduhom posle dugog boravka pod

vodom.

Zatita Titanika mogla bi biti skuplja nego njegovo izvlaenje. Nije re o

tome - kao kod Vaze ili Meri Rouz - da je on 'vremenska kapsula' koja namomoguuje pogled na izgubljeno doba. Dvadeseti vek je valjano - ponekad i

previe valjano - dokumentovan. Ne moemo nauiti nita to ve ne znamo na

osnovu ostataka sa dubine od etiri kilometara tamo kod Grend Benksa kraj

Njufaundlenda.

Nema potrebe da se ovde ponavlja kako treba pamtiti najbitniju lekciju kojoj

nas je poduio Titanik - opasnosti od prevelike samouverenosti, tehnolokog

hubrisa. ernobilj, elender, Lagran 3 i Eksperimentalni fuzor Jedan pokazali

su nam kuda to moe da odvede.

Razume se da ne treba da zaboravimo Titanik. Ali treba ga ostaviti da poiva

u miru.


24/177

8. PRIVATNI PODUHVAT

Roj Emerson se dosaivao, kao i obino - iako je to bila injenica koju je

mrzeo da prizna, ak i samome sebi. Bilo je vremena kada je lutao kroz svoju

izvanredno opremljenu radionicu, sa blistavim mainama-alatljikama i

kolopletima elektronske opreme, potpuno nemoan da odlui kojom bi sada

eleo da se igra od svojih skupocenih elektronskih igraaka.

Ponekad bi poeo da radi na projektu koji je predloio neki od bezbrojnih

'asopisa' u mrei, pridruivi se grupi slino opredeljenih hobista rasutih

svuda po svetu. Retko im je znao imena - samo njihove esto aljive pozivne

signale - a pazio je da ne obznani sopstveno. Otkako se naao na listi stonajbogatijih ljudi u Sjedinjenim Dravama, otkrio je vrednost anonimnosti.

Meutim, posle nekoliko nedelja poslednji projekat izgubio bi ar novine,

pa bi se zato otkaio od nevidljivih kolega, izmenivi pozivnu ifru tako da

niko vie ne moe da stupi u vezu s njim. Nekoliko dana pio bi previe i traio

vreme na istraivanje linih poruka, ija bi sadrina zgrozila stare pionire

elektronske komunikacije.Povremeno - poto se napaeni Doe Vikram iskljuio - javljao se na

oglase u 'Linim vestima' koji su ga zanimali. Rezultati su retko bili

zadovoljavajui, a nisu nita doprinosili oporavku njegovog samopotovanja.

Novost da se Dijana upravo ponovo udala jedva da ga je iznenadila, ali ga je

ostavila potitenog nekoliko dana, iako je pokuao da je postidi vulgarno

skupim venanim poklonom.Stalna igra i nimalo rada nainili su od Emersona jednog vrlo turobnog

Roja. A onda, preko noi, poziv Ruperta Parkinsona sa palube trkakog

trimarana na junom delu Tihok okeana, iznenada mu je izmenio ivot.

"Koja ti je telefonska ifra?" bila je neoekivana Rupertova izjava na

poetku razgovora.

"Zato - obino ne marim za to. Ali mogu da se prebacim na NSA 2


25/177

ukoliko je stvarno vano. Jedini problem - voli da isecka govor na

prekomorskim vezama. I zato ne priaj prebrzo i ne preteruj sa tim

oksfordskim naglaskom."

"Kembrid, moliu - i Harvard. Hajdemo."

Usledila je pauza od pet sekundi, ispunjena udnim pitanjem i

cvrkutanjem. Onda se Rupert Parkinson, i dalje prepoznatljiv, iako blago

izoblien, vratio na vezu.

"uje li me? Fino. A sada, sea li se poslednjeg sastanka odbora i take o

staklenim mikrosferama?"

"Razume se", odgovori Emerson, malo nervozno; opet se pitao da li jenapravio budalu od sebe. "Nameravao si da se pozabavi time. Da li mi je

nagaanje bilo ispravno?"

"Po sred srede, stari moj - da se starinski izrazim. Nai advokati bili su na

par skupih rukova sa njihovim advokatima, pa smo zajedniki sabrali neke

stvari. Nisu nam otkrili ko im je muterija, ali to smo sasvim lako pronali.

Britanska video mrea... nije bitno koja... mislila je da e od svega napravitisjajnu seriju - u realnom vremenu, da bi sve kulminiralo stvarnim podizanjem.

Ali izgubili su zanimanje kada su otkrili koliko bi kotalo, i ugovor je otpao."

"teta. A koliko bi kotalo?"

"Samo izrada dovoljno sfera da se podigne pedeset kilotona, najmanje

dvadeset miliona dolara. Ali bio bi to tek poetak.

Mora da ih spustu dole, valjano rasporeene. Ne moe tek da ih istresena trup; ak i kada bi tamo ostale, ubrzo bi rasturile brod. A govorim samo o

prednjem delu - raznesena krma je drugi problem.

Onda treba da ga odglavi sa dna mora - napola je zariven u mulj. To e

znaiti mnogo posla sa podmorskim vozilima, a nema ih mnogo koja su u

stanju da rade na etiri kilometra dubine. Ne verujem da bi mogao da obavi

posao za manje od sto miliona. Moda bi bilo i nekoliko puta vie."


26/177

"Znai, posao je otpao. Zato me onda zove?"

"Mislio sam da nikada nee pitati. Malo sam se upustio u privatne

poslove; na kraju krajeva, mi, Parkinsonovi, imamo zakonito pravo na to.

Pradeda je tamo dole - ili bar njegov prtljag, u kabini tri, desno."

"U vrednosti od sto megasoma?"

"Mogue - ali to nije bitno; neke stvari nemaju cenu. Jesi li ikada uo za

Andreu Belinija?"

"Zvui kao igra bezbola."

"Bio je najvei staklar koga je Venecija ikada stvorila. Do danas ne znamo

kako je napravio neke od svojih rukotvorina - kako god bilo, jo sedamdesetihgodina devetnaestog veka uspeli smo da otkupimo krem kolekcije muzeja

staklarstva; na svoj nain to je bilo podjednako dragoceno kao elginske

skulpture. Godinama su nas iz Smitsonijana molili da im ih pozajmimo, ali

uvek smo odbijali - bilo je previe rizino slati tako skupocen tovar preko

Atlantika. A onda, vie nismo imali izgovor."

"Divotno - a kad si to ve pomenuo, seam se da sam video poneto odBelinijevih radova kada sam poslednji put bio u Veneciji. Ali zar nee biti sve

u pariima?"

"Gotovo sigurno ne: bilo je struno zapakovano, kao to moe da

zamisli. Uostalom, hrpe brodskog posua preivele su, iako su bile u

potpunosti nezatiene. Sea se servisa za ruavanje Vajt Star prodatog na

licitaciji kod Sotbija pre nekoliko godina?""Okej - to u ti poverovati. Ali ini mi se krajnje ekstravagantnim dii

itav brod zbog nekoliko tacni."

"Razume se. Ali to je jedan od velikih razloga zato bi Parkinsonovi

trebalo da se umeaju."

"A ostali?"

"Dovoljno si dugo u ekipi da zna kako malo publiciteta nikada nije na


27/177

odmet. itav svet bi znao iji je proizvod obavio podizanje."

I dalje nije dovoljno dobro, ree Emerson sebi. Parkinsonovi su poslovali

veoma lepo - a publicitet po svaku cenu ni u kom sluaju nije bio poeljan. Za

mnogo ljudi ta olupina bila je gotovo sveta; one koji su akali po njoj

svrstavali su u pljakae grobova.

Ali znao je da ljudi esto prikrivaju - ak i ne uspevaju da prepoznaju -

svoje prave pobude. Otkako je stupio u odbor, upoznao je Ruperta i zavoleo

ga, iako teko da bi ga nazvao bliskim prijateljem; za oveka spolja bilo je

teko da se zblii sa Parkinsonovima.

Rupert je imao sopstveni nesreeni raun sa morem. Pre pet godina uzelomu je divnu jahtu Aurora, dugaku dvadeset pet metara, kada joj je

neoekivani nalet oluje otrgnuo katarku kod ostrva Scili i razbio je na

surovom stenju koje je uzelo toliko rtava kroz vekove. istim sluajem on

nije bio na brodu; bila je to rutinska plovidba - od Kovsa do Bristola radi

reglae. itava posada je izgubljena - ukljuujui kapetana.

Rupert Parkinson nikada to nije u potpunosti preboleo; istovremeno jeizgubio brod i, kao to je bilo dobro znano, ljubavnicu. Lik plejboja koji je

sada nosio kao samoodbranu bio je samo povrinski.

"Sve je to vrlo zanimljivo, Ruperte. Ali ta tano ima na umu? Svakako

ne oekuje da se i ja umeam!"

"I da i ne. Trenutno, sve je to - kako se ono kae? - misaoni eksperiment.

Voleo bih da se napravi studija izvodljivosti i spreman sam da je linofinansiram. A onda, ako projekat ima imalo smisla, izneu ga na odboru."

"Ali sto miliona! Kompanija ni u kom sluaju ne bi rizikovala toliko.

Deoniari bi nas gurnuli iza reetaka za tili as. Da li u buvaru ili ludnicu, to

ne znam."

"Moglo bi biti i skuplje - ali ne oekujem da Parkinsonovi uloe itav

kapital. Moda dvadeset ili trideset miliona. Imam prijatelje koji bi mogli da


28/177

namaknu toliko."

"I dalje nije dovoljno."

"Tano."

Nastala je duga tiina, isprekidana samo slabanim pevuckavim pitanjem

sistema za deifrovanje u realnom vremenu dok je ovaj uzalud tragao za

neim to bi dekodirao.

"Vrlo dobro", ree Emerson najzad. "Idem pola-pola sa tobom - bar to se

tie izvetaja o izvodljivosti. Ko ti je strunjak? Da li ga poznajem?"

"Mislim da ga poznaje. Jason Bredli."

"Oh - ovek sa dinovskim oktopodom.""To je bila tek vaarska predstava. Ali pogledaj koliko je doprinela

njegovom ugledu u javnosti."

"I njegovim prihodima, ubeen sam. Jesi li se uo sa njim? Da li je

zainteresovan?"

"Veoma - ali, sa druge strane, to je sluaj sa svakom firmom za okeanski

inenjering. Siguran sam da e neke od njih biti spremne da uloe sopstveninovac - ili bar da rade na neprofitnoj osnovi, isto za publicitet."

"Okej - nastavi. Ali iskreno, mislim da je re o traenju novca; zavriemo

sa veoma skupom lektirom kada gospodin Bredli bude zavrio izvetaj.

Ionako ne vidim ta bih sa pedeset hiljada tona, ili koliko ve ima, zaralog

starog gvoa."

"To prepusti meni - imam jo nekoliko zamisli, ali jo ne bih da priam onjima. Ukoliko neke upale, projekat bi se isplatio - na kraju. Moda bi ak

mogao da doe do profita."

Emerson je sumnjao da je to 'ti' tek onako izletelo. Rupert je funkcionisao

veoma glatko, a tano je znao ta radi. I svakako je znao da bi njegov slualac

bio u stanju da potpie itavu operaciju - kada bi eleo.

"Jo samo jedna stvar", nastavi Parkinson. "Dok ne kaem OK - a to nee


29/177

biti dok ne dobijem Bredlijev izvetaj - ni re nikome. Naroito ne ser

Roderu - mislie da smo ludi."

"Hoe da kae", odvrati Emerson, "da postoji i najmanja mogua sumnja

u tom pogledu?"

9. PROROCI SA ODREENIM UGLEDOM

Prima: Urednik, Tajms

alje: Lord Oldis od Brajtfonta, OM, Predsednik Emeritusa, svetske

asocijacije za naunu fantastiku

Dragi gospodine, Va trei uvodnik (15. april 07) u vezi sa planovima za

podizanje Titanika svedoi o tome kakav je udarac ta katastrofa - ni u kom

sluaju najgora u istoriji pomorstva - imala na matu oveanstva.

Jedan neobian vid te tragedije jeste da je opisana sa avolskom

preciznou etrnaest godina unapred. Prema klasinom izvetaju o ovoj

katastrofi iz pera Valtera Lorda pod naslovom Nezaboravna no, jo 1898.

'jedan energini autor po imenu Morgan Robertson napisao je roman o

slavnom prekoatlantskom putnikom brodu, daleko veem od ijednog do tada

izgraenog. Robertson ga je napunio bogatim i samozadovoljnim ljudima, a

onda ga potopio jedne hladne aprilske noi pri sudaru sa ledenim bregom.'

Taj knjievni putniki brod bio je gotovo tano veliine Titanika, a imao je

istu brzinu i gaz. Takoe je nosio tri hiljade ljudi i imao je amaca za

spasavanje za samo jedan deo njih...

Puka podudarnost razume se. Ali postoji jedna sitna pojedinost od koje mi

se ledi krv u ilama. Robertson je svoj brod nazvao Titan.

Voleo bih takoe da skrenem panju na injenicu da su dva pripadnika

profesije koju imam ast da predstavljam - pisaca naune fantastike - otila na

dno sa Titanikom. Jedan, ak Fitrel, sada je gotovo zaboravljen, i ak mu je i


30/177

nacionalno poreklo nesigurno. Ali postigao je dovoljno uspeha u trideset

sedmoj godini delima kao to su Gospodar dijamanata i Maina koja misli da

je mogao da putuje prvom klasom sa enom (koja je, poput 97 posto dama iz

prve klase i samo 55 posto onih iz tree, preivela potapanje.)

Daleko slavniji je ovek koji je napisao samo jednu knjigu, Putovanje na

druge svetove: romansa budunosti, izvorno tampanu 1894. To donekle

mistino putovanje po Sunevom sistemu, godine 2000, opisuje

antigravitaciju i druga udesa. Arkam Haus je objavila novo izdanje te knjige

na stogodinjicu njenog prvobitnog izlaska iz tampe.

Opisao sam autora kao 'slavnog', ali to je krupno potcenjivanje. Ime mu jeedino koje se pojavljuje iznad ogromnog naslova u Njujork Amerikanu za 16.

april 1912: 'IZMEU 1500 I 1800 MRTVIH'.

Bio je to multimilioner Don Dekob Astor, ponekad oznaavan kao

'najbogatiji ovek na svetu'. Bio je svakako najbogatiji autor naune fantastike

koji je ikada iveo - injenica koja bi mogla da zgrozi oboavaoce pokojnog

Rona L. Habarda, ako ih jo ima.Poaen sam da budem, Ser

Iskreno va

Oldis od Brajtfonta, OM

Predsednik emeritus, SFWA

10. 'OSTRVO MRTVIH'

Svaka struka ima znane predvodnike, ija se slava retko prua van granica

profesije. U bilo kom trenutku samo nekolicina ljudi moe da navede prvog

svetskog raunovou, zubara, ubretara, preduzetnika osiguranja,

pogrebnika... da pomenemo samo aicu nimalo blistavih, ali neophodnih

poziva.


31/177

Meutim, postoje neki naini zaraivanja za ivot koji su toliko vidljivi da

oni koji ih upranjavaju postaju domaa imena u svakom domu. Prve su,

razume se, izvoake umetnosti, u kojima svako ko stekne slavu zvezde moe

smesta postati prepoznatljiv velikom delu ljudske rase. Sport i politika su

blizu iza njih; ba kao i, mogao bi da tvrdi neki cinik, zloin.

Jason Bredli nije spadao ni u jednu od tih kategorija i nikada nije oekivao

da bude slavan. Epizoda sa Glomar Eksplorerom zbila se pre vie od tri

decenije, a ak i da nije bila obavijena velom tajne, njegova uloga ostala je

previe opskurna da bi zavreivala pomena. Iako su mu se nekoliko puta

obraali pisci u nadi da pronau novi ugao gledanja na operaciju DENIFER,iz njihovih napora nikada nije proizilo nita.

Izgledalo je verovatno da je, ak i u to doba, CIA smatrala da je i ona jedna

knjiga na tu temu suvina, pa je preduzela korake da obeshrabri druge autore.

Nekoliko godina posle 1974. Bredlija su poseivala anonimna, ali uglaena

gospoda koja su ga podseala na dokumente koje je potpisao kada je

osloboen dunosti. Uvek su dolazila po dvojica i ponekad su mu nudili posaoneodreene prirode. Iako su ga ubeivala da bi bio 'zanimljiv i dobro plaen',

tada je zaraivao dobre pare na naftnim platformama na Severnom moru i nije

doao u iskuenje.

Sada je prolo ve vie od jedne decenije od poslednje posete, ali on nije

sumnjao da ga Kompanija i dalje pomno dri u ogromnim bankama podataka

u Lengliju - ili gde god to bilo tih dana.Nalazio se u svom uredu na etrdeset estom spratu Tigovog tornja - sada

patuljastog u poreenju sa kasnijim podignutim oblakoderima Hjustona - kada

je primio zadatak koji e ga uiniti slavnim.

Dogodilo se da je datum bio 22. april i Bredli je najpre pomislio da je

njegova povremena muterija Def Rolings zakasnio za jedan dan. I pored

zastraujuih odgovornosti koje je imao kao izvrni direktor platforme


32/177

Hibernija, Def je bio poznat po smislu za humor. Ovog puta nije se alio; pa

ipak, prolo je poprilino vremena pre nego to je Jason mogao ozbiljno da

shvati njegov problem.

"Oekuje li od mene da poverujem", ree on, "da ti je platformu od milion

tona blokirao - oktopod!"

"Ne itavu operaciju, razume se; samo spojnicu 1 - naeg najboljeg

proizvoaa. etrdeset kilobarela dnevno. Pet dotoka ulazilo je u nju, svi pod

punim zamahom. Do jue."

Projekat Hibernija, iznenada pade na pamet Jasonu, imao je istu optu

konstrukciju kao oktopod. Pipci - ili cevovodi - pruali su se po morskom dnuod sredinjeg tela prema dvanaest izvoda izbuenih kroz tri hiljade metara

peara bogatog naftom. Pre nego to dostignu glavnu platformu, linije iz

nekoliko pojedinanih izvora sastavljale su se na proizvodnoj spojnici - i na

samom morskom dnu, na dubini od gotovo stotinu metara.

Svaka spojnica bila je automatizovani industrijski kompleks veliine

prostrane stambene zgrade i sadravala je svu specijalizovanu opremuneophodnu za rukovanje meavinom gasa, nafte i vode pod visokim

pritiskom, koja je eruptirala iz rezervoara daleko u dubini. Pre desetina

miliona godina, priroda je stvorila i uskladitila to skriveno blago; nije bilo

jednostavno otgrnuti ga iz njenog okrilja.

"Reci mi ta se tano dogodilo."

"Je li ova mrea bezbedna?""Naravno."

"Pre tri dana poeli smo da dobijamo pogrena oitavanja sa instrumenata.

Protok je bio savreno normalan i zbog toga se nismo previe zabrinuli. Ali

onda je odjednom dolo do prekida dotoka podataka; izgubili smo svaku

mogunost nadgledanja. Bilo je oigledno da je glavni optiki vod prekinut,

pa su automati, razume se, sve iskljuili."


33/177

"Nije posredi bio problem sa otputanjem kabla?"

"Ne; titnik je radio savreno - bar jednom."

"A onda?"

"Standardna procedura - poslali smo dole kameru - Oko tip 5. I pogodi ta

je bilo."

"Baterije su crkle."

"Ne. Kabl se zakaio za spoljanju platformu jo pre nego to smo i mogli

da uemo i da pogledamo okolo."

"ta se dogodilo vozau?"

"Pa, kuhinja nije potpuno mehanizovana, a ef Diboa uvek voli da upotrebii malo nekvalifikovane radne snage."

"Znai, izgubili ste kameru. ta se onda desilo?"

"Nismo je izgubili - tano znamo gde je - ali nam jedino prikazuje mnogo

riba. Zato smo poslali dole ronioca da raspetlja stvari - i da vidi ta moe da

nae."

"Zato ne DUV?"Na svakoj okeanskoj buotini bilo je nekoliko podvodnih robota - Daljinski

Upravljanih Vozila. Stari dani kada su ljudski ronioci obavljali sav posao

davno su postali prolost.

Na drugom kraju linije zavladala je nelagodna tiina.

"Plaio sam se da e me to pitati. Imali smo par nezgoda - dva DUV-a se

remontuju - a ostala se ne mogu odvojiti od hitnih poslova na platformiAvalon."

"Nije ti srean dan, ha? Znai, zato slogan 'Korporacije Bredli' glasi:

'Nijedan posao nije previe duboko.' Priaj mi jo."

"Potedi me tog izanalog slogana. Poto je dubina bila samo devedeset

metara, poslali smo dole ronioca sa standardnom helijumsko-kiseonikom

opremom... Jesi li ikada uo oveka kako vriti u helijumu? Nije ba lep


34/177

zvuk...

Kada smo ga izvukli i kada je ponovo bio u stanju da govori, rekao je da je

itavu konstrukciju pokrio jedan oktopod. Kleo se da u preniku ima sto

metara. Smeno, razume se - ali nema sumnje da je pravo udovite."

"Koliko god da je veliki, malo pakovanje dinamita trebalo bi da ga ubedi

da ode."

"Previe opasno. Zna kakav je raspored tamo dole - na kraju krajeva, ti si

pomagao da se instalira!"

"Ukoliko kamera i dalje radi, zar ne prikazuje neman?"

"Zaista smo videli deo pipka - ali nikako ne moemo da mu procenimoveliinu. Mislimo da je ponovo otiao unutra - plaimo se da ne poupa jo

kablova."

"Ne misli da se moda zaljubio u cevovode?"

"Ba si duhovit. Ja pretpostavljam da je naao besplatan ruak. Zna -

prokleti efekat oaze kojim se odeljenje za javnost uvek razmetalo."

Bredli je zaista znao. Daleko od toga da oteuju okolinu, bukvalno svipodvodni artefakti bili su neodoljivo privlani za podmorski ivot, tako da su

esto postajali meta ribarskih brodova i raj za pecaroe. Ponekad se pitao kako

su ribe uopte uspevale da preive pre nego to je ljudska vrsta velikoduno

prekrila olupinama dna svetskih mora.

"Moda bi tap za podbadanje stoke obavio posao - ili estoka doza

infrazvuka.""Ba nas briga kako e se stvar obaviti - sve dok nema oteenja opreme.

Kako izgleda, posredi je posao po tvojoj meri - i po Dimovoj, razume se. Da

li je on spreman?"

"On je uvek spreman."

"Koliko brzo moe da doe do Sen Dona? U Dalasu je evronov

mlaznjak - moe te pokupiti za jedan sat. Koliko je Dim teak?"


35/177

"Jednu i po tonu."

"Nema problema. Kada e biti na aerodromu?"

"Daj mi tri sata. Ovo mi nije uobiajeni posao - moram prvo malo da

istraujem."

"Uobiajeni uslovi?"

"Da - sto 'K' plus trokovi."

"A bez uinka nema ni plaanja?"

Bredli se nasmei; vekovima stara spasilaka formula verovatno nikada

nije izgovorena u ovakvom sluaju, ali izgledalo je da je primenljiva. U

svakom sluaju, posao je izgledao lak. Sto metara, nije nego! istabesmislica...

"Razume se. Pozvau te za jedan sat da potvrdim. U meuvremenu, poalji

mi faksom planove spojnice, da bih osveio seanje."

"Vai - i videu ta jo mogu da pronaem dok ekam tvoj poziv."

Nije bilo potrebe da se vreme trai na pakovanje; Bredli je uvek imao dve

spremne torbe - jednu za tropske krajeve, drugu za Arktik. Prva je korienaveoma retko; izgledalo je da je veina njegovih poslova u neprijatnim

krajevima sveta, a ni ovaj nee biti izuzetak. Severni Atlantik u ovo doba

godine bie hladan i verovatno uzburkan; premda to nije bilo mnogo bitno na

dubini od sto metara.

Oni koji su Jasona smatrali tvrdim, praktinim naftaem iznenadili bi se

njegovim sledeim postupkom. Pritisnuo je dugme na konzoli na svomradnom stolu, zavalio se u stolicu koja je delom mogla da se spusti i sklopio

oi. Za itav spoljanji svet spavao je.

Prole su godine pre nego to je otkrio identitet opsedajue muzike koja je

zapljusnula palubu Glomar Eksplorera i potekla preko nje pre gotovo pola

njegovog ivotnog veka. ak i tada, znao je da mora da je bila nadahnuta

morem; lagani ritam talasa bio je nepogreiv. I kako je odgovarajue bilo to


36/177

to je kompozitor Rus - najpotcenjeniji od trojice titana koje je dala velika

zemlja, retko pominjan istim dahom kad ajkovski i Stravinski...

Kao to se dogodilo sa Sergejom Rahmanjinovom pre mnogo godina,

Jason Bredli takoe je stajao opinjen pred 'Ostrvom mrtvih' Arnolda Beklina,

a sada ga je ponovo gledao okom svoga uma. Ponekad je poistoveivao sebe

sa tajanstvenom, ogrnutom prilikom koja je stajala na lai; ponekad je bio

krmano (Haron?), a ponekad jezivi teret, noen do poslednjeg poivalita pod

empresima.

Bio je to tajni obred koji je nekako sazreo u njemu tokom godina i za koji

je on verovao da mu je vie nego jednom spasao ivot. Jer dok je sedeoutonuo u muziku, njegov podsvesni um - koji se, izgleda, nije zanimao za

takve beznaajnosti - bio je zaista veoma zauzet, analizujui posao koji je

poivao pred njim i predviajui probleme koji bi mogli da iskrsnu. Bar je

takva bila Bredlijeva vie nego napola ozbiljna teorija, koju nikada nije eleo

da opovrgne prebliskim istraivanjem.

Konano se uspravio, iskljuio muziki modul i okrenuo stolicu premaednoj od est tastatura. 'NeXT' tip 4, koji mu je uskladitavao veinu datoteka

i informacija, teko da je bio poslednja re kompjuterske tehnike, ali Bredlijev

posao razvio se uz njega i zato je on odoleo svim osavremenjavanjima, drei

se zdravog naela: "Ako radi, ne popravljaj ga."

"Tako sam i mislio", promrmljao je dok je prelazio pogledom

enciklopedijsku stavku 'OKTOPOD'. "Maksimalna veliina kada se upotpunosti oprui moe biti do deset metara. Teina od 50 do 100 kilograma."

Jason nikada nije video oktopoda koji se makar probliio toj veliini i

poput veine ronilaca smatrao ih je draesnim i bezopasnim stvorenjima. Da

mogu biti agresivni, a jo manje opasni, takvu mogunost nikada nije uzimao

za ozbiljno.

'Videti i stavku Sport, podvodni.'


37/177

Zatreptao je dvaput na tu poslednju referencu, trenutno je prihvatio i

proitao sa meavinom zabave i iznenaenja. Iako se esto okuavao u

sportskom ronjenju, oseao je tipini profesionalni prezir prema amaterskim

ljudima abama. Previe mu ih se obraalo u potrazi za poslom, blaeno

nesvesni injenice da je najvei deo njegovog posla obavljan u vodi

predubokoj za nezatienog oveka, esto sa nultim osvetljenjem pa ak i sa

nultom vidljivou.

Ali morao je da se divi neustraivim roniocima Padit Saunda, koji su se

rvali sa protivnicima znatno teim od sebe, koji su uz to imali etiri puta vie

ruku - i iznosili ih na povrinu, ne povredivi ih pri tom. (To je, izgledalo je,bilo jedno od pravila igre; ukoliko povredi oktopoda pre nego to ga vrati u

more, diskvalifikovan si.)

Kratka video sekvenca u enciklopediji bila je graa nonih mora: Bredli se

upita koliko Padit Saunderi imaju spokojan san. Ali ta sekvenca pruila mu

je kljunu informaciju.

Kako su ti ludi sportisti - i sportiskinje: bilo je poprilino ena - uspevalida nateraju miroljubivog mekuca da izie iz jazbine u stupi u borbu prsa u

pipke? Jedva da je mogao da poveruje da je odgovor toliko jednostavan.

Zastavi tek toliko da doda nekoliko neuobiajenih stavki svojoj

standardnoj opremi, dograbio je prtljag i krenuo na aerodrom.

"Najlakih sto 'K' koje sam ikada zaradio", ree Jason Bredli sebi.

11. ADA

Dete dvoje blistavih roditelja ima dvostruki hendikep, a Krejgovi su jo

vie oteali ivot svojoj kerci time to su joj dali ime Ada. Ta dobro

reklamirana posveta prvom svetskom kompjuterskom teoretiaru sabirala je

njihove ambicije u vezi sa budunou deteta; bie, svim arom su se nadali,

srenija od tragine kerke lorda Bajrona, Ade, ledi Lavlejs.


38/177

Bilo je stoga veliko razoaranje kada Ada nije ispoljila nikakav poseban

dar za matematiku. Do este godine, alili su se prijatelji Krejgovih, trebalo je

da u najmanju ruku otkrije prosto pravilo trojno. Ispostavilo se da je koristila

kompjuter bez ikakvog pravog zanimanja za njegov nain rada; bila je to

samo jo jedna od kunih naprava, poput vidfona, daljinskih upravljaa,

sistema upravljanih glasom, zidnog TV, kolorfaksa...

ak je izgledalo da ima problema sa jednostavnom logikom, jer su je I,

NILI i NI kola u potpunosti zbunjivala. Smesta je omrznula Bulove

operetarore i jednom je briznula u pla pred simbolom IF/THEN operatora.

"Daj joj vremena", ubeivao je esto Donald nestrpljivu Edit. "Nita nenedostaje njenoj inteligenciji. Imao sam najmanje deset godina pre nego to

sam razumeo rekurzivne petlje. Moda e biti umetnica. Poslednji put imala je

same petice iz likovnog, vajanja..."

"I jedinicu iz aritmetike. Jo gore - izgleda da ju je ba briga! Eto ta me

toliko brine."

Donald se nije slagao, ali znao je da e samo poeti novu svau ako tobude rekao. Voleo je Adu previe da bi video ma kakvo nesavrenstvo u njoj;

sve dok je bila srena i prolazila srazmerno dobro u koli, nita mu drugo nije

bilo bitno. Ponekad je eleo da je nisu opteretili tim evokativnim imenom, ali

Edit je, izgleda, i dalje bila reena da ima kerku genija. To je sada bilo jo

najmanje od njihovih neslaganja. Zaista, da nije bilo Ade, razveli bi se jo

odavno."ta emo da radimo u vezi sa kuetom?" upita on, eljan da promeni

temu. "Ima jo samo tri nedelje do njenog roendana - a obeali smo joj."

"Pa", ree Edit, omekavi na trenutak, "jo se nije odluila. Nadam se

samo da nee poeleti neto ogromno - kao veliku dogu. Uostalom, to nije

bilo obeanje. Rekli smo joj da e to zavisiti od njenog sledeeg testa u koli."

Ti si joj rekla, uzvrati Donald nemo. Koji god bio ishod, Ada e dobiti to


39/177

kue. Makar i poelela irskog vujaka - koji bi, na kraju krajeva, i bio

odgovarajui pas za toliko imanje.

Donald i dalje nije bio siguran da li je ta zamisao bila dobra, ali kupovinu

su mogli lako dopustiti sebi, a on je davno odustao od rasprave sa Edit poto

se ona jednom odlui na neto. Roena je i vaspitana u Irskoj i bila je vrsto

reena da i Adi prui istu prednost.

Zamak Konroj bio je zaputen vie od pola veka i neki delovi sada su bili u

ruevinama. Ali ono to je preostalo bilo je vie nego prostrano za jednu

modernu porodicu, a tale su bile u naroito dobrom stanju, jer ih je odravala

lokalna jahaa kola. Posle estokog trljanja i opsenog hemijskog ratovanja,pruile su izvrstan smetaj za kompjutere i komunikacionu opremu. Lokalni

itelji smatrali su to bednom zamenom.

U celini, meutim, bili su dosta prijateljski raspoloeni: na kraju krajeva,

Edit je bila Irkinja koja se snala u ivotu, iako se udala za Engleza. I srano

su odobravali napore Krejgovih da slavnim vrtovima povrate bar deo njihove

devetnaestovekovne slave.Jedan od Donaldovih prvih poteza, poto su prizemlje zapadnog krila

uinili nastanjivim, bila je opravka camere obscure ija je kupola bila

poznoviktorijanska primisao (neki su govorili 'izraslina') na grudobranima

zamka. Postavio ju je lord Frensis Mekinoj, radoznali amaterski astronom i

tvorac teleskopa, tokom poslednje decenije ivota; kada se paralizovao, a

budui odve ponosit da bi dopustio da ga guraju po imanju u kolicima,provodio je sate nadgledajui svoje carstvo iz te osmatranice - i dajui

naredbe vojsci batovana uz pomo zastavica.

Vek stara optika bila je i dalje u iznenaujue dobrom stanju i davala je

blistavu sliku spoljanjeg sveta u vodoravnom vidnom polju. Adu je opinio

taj instrument i oseaj moi koji joj je pruao dok je pregledala terene zamka.

Bilo je to, izjavila je, mnogo bolje od televizije - ili dosadnih, starih


40/177

filmova koje su joj roditelji stalno gledali.

A tamo gore, na grudobranima, nije mogla da uje zvuk njihovih ljutitih

glasova.

12. MEKUAC NEUOBIAJENIH RAZMERA

Prve loe vesti stigle su ubrzo poto se Bredli dao na zadocneli ruak.

'evron Kanada' hranio je dobro svoje VIP-ove, a Jason je znao da im stigne

do Sen Dona nee imati mnogo vremena za bezbrine redovne obroke.

"Izvinite to vas uznemiravam, gospodin Bredli", ree stjuard, "ali imate

hitan poziv iz glavnog ureda."

"Zar ga ne mogu primiti ovde?"

"Bojim se da ne - imate i video poruku. Morate da poete pozadi."

"Prokletstvo", ree Bredli i proguta jo jedan brzi zalogaj izvanrednog

teksakog bifteka. Uz oklevanje je odgurnuo tanjir i otiao do komunikacione

kabine u zadnjem delu aviona. Video je bio jednosmeran i zbog toga nije

imao oseaj krivice to i dalje vae dok je Rolings podnosio izvetaj.

"Malo smo istraivali, Jasone, oko veliina oktopoda - narod na platformi

nije bio ba srean kada si se nasmejao na njihovu procenu."

"teta. Proverio sam u enciklopediji. Najvei oktopod ima manje od deset

metara u preniku."

"Onda bolje pogledaj ovo."

Iako je slika koja je blesnula na ekranu oigledno bila veoma stara

fotografija, izgledala je izvanrednog kvaliteta. Prikazivala je grupu ljudi na

plai oko bezobline mase otprilike veliine slona. Sledilo je nekoliko drugih

fotografija u brzom nizu; sve su jednako jasno prikazivale - ali ta to, bilo je

nemogue rei.

"Kada bi trebalo da uloim pare na to", ree Bredli, "nagaao bih da je re

o gadno raspadnutom kitu. Video sam - i osetio zadah - nekolicine. Izgledali


41/177

su upravo tako; ukoliko nisi pomorski biolog, nikada ga ne bi prepoznao.

Tako je roena morska zmija."

"Lep pokuaj, Jasone. To je u to vreme rekla veina strunjaka - uzgred,

bilo je to 1896. A mesto je bilo Florida - plaa Sent Ogastin, da budemo

precizni."

"Biftek mi se hladi, a ovo ba ne doprinosi mom apetitu."

"Neu jo dugo. Taj komadi imao je oko pet tona; sreom, jedno pare

sauvano je u Smitsonijanu, tako da su pedeset godina kasnije naunici mogli

da ga ponovo pogledaju. Nema sumnje da to jeste bio oktopod; i mora da je

imao raspon krakova od gotovo sedamdeset metara. Znai da procena naegronioca moda i nije bila ba toliko preterana."

Bredli je utao nekoliko trenutaka, varei tu prilino neoekivanu - i

nedobrodolu - informaciju.

"Verovau kada ga budem video", ree on, "iako nisam siguran da to

elim."

"Uzgred", ree Rolings, "nikome nisi govorio o ovome?""Razume se da nisam", zarea Jason, iznerviran samom pomisli.

"Pa, mediji su se dokopali informacije; naslovi na faksvestima ve ga zovu

Oskar."

"Dobar publicitet: zato se brine?"

"Nadali smo se da e se otarasiti nemani, a da ti niko ne viri preko

ramena. Sada moramo da budemo paljivi; ne smemo povrediti slatkog,malog Oskara. Ljudi iz 'Svetske Divljine' pomno posmatraju. Da i ne

pominjemo 'Plavi Mir'."

"Ti ludaci!"

"Moda. Ali SD treba uzeti ozbiljno: seti se ko im je predsednik. Ne

elimo da uznemirimo dvorac."

"Uradiu to mogu da budem nean. U svakom sluaju neu koristiti


42/177

nuklearno oruje - ak ni ogranienog dejstva."

Prvi zalogaj sada mlakog bifteka dozva neprijatno seanje. Nekoliko puta,

priseti se Bredli, jeo je oktopoda - i ba uivao u tome.

Nadao se da e moi da izbegne obrnuti scenario.

13. MO PIRAMIDE

Kada je Ada, jecajui, poslata u svoju sobu, Edit i Donald Krejg piljili su

jedno u drugo u obostranoj neverici.

"Ne shvatam", ree Edit najzad. "Nikada pre nije bila neposluna; u stvari,

uvek se veoma dobro slagala sa gospoicom Ajvs."

"A ovo je ba ona vrsta testova u kojima je obino veoma dobra - nema

formula, samo viestruki izbori i lepe slike. Daj da proitam to pismo jo

jednom..."

Edit mu ga prui, nastavljajui da prouava ispitni list koji je prouzrokovao

sve nevolje.

Dragi gospodine Krejg,

Veoma mi je ao to moram da vas izvestim da sam bila prisiljena da

udaljim Adu zbog neposlunosti.

Jutros je njenom razredu dat priloeni standardni test vizuelne percepcije.

Bila je izuzetno dobra (95 posto) sa svim problemima izuzev broja 15. Na

moje iznenaenje, bila je jedini uenik u razredu koji je dao pogrean odgovor

na to veoma jednostavno pitanje.

Kada sam joj to pokazala, glatko je porekla da nije u pravu. ak i kada

sam joj pokazala tampani odgovor, odbila je da prizna greku i tvrdoglavo

govorila da su svi ostali pogreili! Na toj taki postalo je neophodno, zbog

razredne discipline, da je poaljem kui.

Zaista mi je ao, jer obino je tako dobra devojica. Moda ete vi

razgovarati sa njom i nagnati da se urazumi.


43/177

Iskreno,

Elizabet Ajvs (razredni stareina)

"Izgleda gotovo", ree Donald, "kao da se namerno trudila da ne uspe."

Edit zavrte glavom.

"Ne verujem. ak i sa tom grekom, prola bi dobro."

Donald je piljio u mali niz blistavo obojenih geometrijskih figura koje su

izazvale itavu nevolju.

"Postoji samo jedna stvar", ree on. "Idi, porazgovaraj sa njom i smiri je.

Daj mi deset minuta sa makazama i malo hamera - onda emo srediti stvar

jednom za svagda, da ne bi bilo dalje rasprave.""Bojim se da e samo akati po simptomima, a ne po bolesti. elimo da

znamo zato je uporno tvrdila da je u pravu. To je - gotovo patoloki. Moda

emo morati da je poaljemo psihijatru."

Ta misao ve je pala Donaldu na pamet, ali ju je smesta odbacio. Tokom

potonjih godina esto e se seati ironije tog trenutka.

Dok je Edit smirivala Adu, on brzo odmeri potrebne trouglove uz pomoolovke i lenjira, isee ih od hamera i spoji ivice, dobivi tako tri primerka

najjednostavnijih geometrijskih tela - dva tetraedra i jednu piramidu, sve sa

jednakim stranicama. To je delovalo kao detinjasta igra, ali bilo je najmanje

to je mogao da uini za voljenu i uznemirenu kerku.

"15 (a)", itao je on. "Data su dva istovetna tetraedra. Svaki ima 4

jednakostranina trougla za stranice, to ini zbir od 8.Ukoliko se bilo koje dve njihove povrine sastave, koliko e stranica imati

novo telo?"

Bio je to toliko jednostavan misaoni eksperiment da bi svako dete trebalo

da je u stanju da ga obavi. Poto su dve od osam strana progutane u novom

telu dijamantskog oblika, odgovor je oigledno bio est. Ada je bar to uradila

dobro...


44/177

Drei ga izmeu palca i kaiprsta, Donald zavrte mali kartonski dijamant

nekoliko puta, a zatim ga sa uzdahom ispusti na sto. On se smesta raspade na

dva sastavna dela.

"15 (b) Dati su tetraedar i piramida, svaki sa ivicama iste duine. Meutim,

piramida ima kvadratnu osnovicu i etiri trougaone stranice. Prema tome, dve

figure zajedno imaju 9 stranica.

Ukoliko se dve trougaone stranice spoje, koliko e stranica imati tako

dobijena figura?"

Sedam, razume se, promrmlja Donald, poto e dve od prvobitnih devet

biti izgubljene u novom telu...Lenjo je okretao mala kartonska tela dok se dva trougla nisu spojila.

Zatim je zatreptao.

A onda mu se usta otvorie.

Sedeo je utke jedan trenutak, proveravajui dokaz sopstvenim oima.

Lagani osmeh proiri mu se preko lica i on tiho ree u kuni komunikator:

"Edit - Ada - imam neto da vam pokaem."Onog asa kada je Ada ula, crvenih oiju i jo jecajui, on prui ruke i

zagrli je.

"Ada", proapta, neno joj milujui kosu, "veoma se ponosim tobom."

Zapanjenost na Editinom licu ozarila ga je vie nego to je trebalo.

"Ne bih poverovao", ree on. "Odgovor je bio toliko oigledan da se ljudi

koji su sastavljali test uopte nisu potrudili da ga provere. Gledaj..."On uze petostranu piramidu i prisloni etvorostrani tetraedar uz jednu

njenu trougaonu stranicu.

Novo telo imalo je samo pet stranica - a ne 'oiglednih' sedam...

"Iako sam naao odgovor", nastavi Donald - a u glasu mu se razabirao

prizvuk strahopotovanja dok je gledao kerku koja se sada smeila - "ne

mogu to da vizualizujem mentalno.


45/177

Kako si znala da se druge strane tako spajaju?"

Ada je delovala zbunjeno.

"A ta bi drugo radile?" odgovori ona.

Nastala je duga tiina dok su Donald i Edit upijali taj odgovor i gotovo

istovremeno stigli do istog zakljuka.

Ada se moda nije najbolje snalazila u logici ili analizi - ali njen oseaj za

prostor, njena geometrijska intuicija, bili su u potpunosti izuzetni. Sa samo

devet godina, daleko je nadmaala svoje roditelje. A da se i ne pominju oni

koji su sastavili test...

Napetost u odaji polako je nestajala. Edit poe da se smeje i ubrzo se svetroje zagrlie sa gotovo detinjastom radou.

"Jadna gospoica Ajvs", zakikota se Donald. "ekaj dok joj samo kaemo

da u razredu ima Ramanudana geometrije!"

Bio je to jedan od poslednjih srenih trenutaka u njihovom branom

ivotu; esto su se vraali seanjima na njega u gorkim godinama koje e

uslediti.

14. POZIVANJE OSKARA

"Zbog ega se te stvari uvek zovu Dim?" upita reporter koji je presreo

Bredlija na aerodromu Sent Don. Bio je iznenaen to je stigao samo jedan,

imajui u vidu uzbuenje koje je, kako izgleda, izazivala njegova misija. No, i

jedan je, razume se, esto vie nego dovoljno: ali, najzad, nije bilo

demonstracija 'Plavog Mira' sa kojima se trebalo nositi.

"Dobile su naziv prema prvom roniocu koji je nosio oklopljeno odelo kada

su izvlaili zlato sa Luzitanije, tamo negde tridesetih godina. Naravno, od tada

su ih neizmerno poboljali..."

"Kako?"

"Pa, imaju sopstveni pogon, a ja bih mogao da ivim u Dimu pedeset sati,


46/177

na dva kilometra dubine - iako mi ba ne bi bilo mnogo zabavno. ak i sa

servo pokretanim udovima, etiri asa je maksimalno delotvorno radno

vreme."

"Mene ne biste naterali u takvu stvar", uzvrati reporter, dok je hiljadu pet

stotina kilograma titana i plastike, koje je pratilo Bredlija od Hjustona,

paljivo ubacivano u evronov helikopter. "Sam pogled na to izaziva mi

klaustrofobiju. Naroito kad se prisetim..."

Bredli je znao ta dolazi, pa je to izbegao tako to je mahanuo u znak

pozdrava i uputio se prema helikopteru. Isto pitanje postavilo mu je, u ovom

ili onom obliku, najmanje deset voditelja TV intervjua u nadi da e izvuineku reakciju. Svi su bili razoarani i prisiljeni da potom smiljaju matovite

naslove kao: "Gvozdeni ovek u odei od titana".

"Zar se ne plaite duhova?" pitali su ga - ak i drugi ronioci. Oni su bili

jedini kojima je odgovarao ozbiljno.

"Zato bih?" uvek je uzvraao. "Ted Kolijer mi je bio najbolji prijatelj;

samo Bog zna koliko smo pia podelili." ("I devojaka", mogao je da doda.)"Ted bi bio oduevljen; u ono vreme ni na koji drugi nain nisam mogao da

priutim sebi Dima - a dobio sam ga za etvrtinu cene njegove izrade. I to

najsavremeniji model - nijednom jo nije imao mehaniki kvar. Tedu je

naprosto srea okrenula lea: naao se beznadeno zarobljen u sruenoj

konstrukciji, tako da nije bilo vremena da ga izvuku. A, znate, Dim ga je

drao ivog tri sata due nego to je to jemila garancije. Jednog dana moda imeni zatrebaju ta tri sata."

Ali ne, nadao se, na ovom poslu - ukoliko njegov tajni sastojak bude

delovao. Sada je bilo prekasno izvlaiti se; jedino mu je preostalo da se uzda

da je enciklopedija, koja ga je, izgleda, neprijatno izneverila u vezi sa jednom

bitnom pojedinou, ipak tana u drugim stvarima.

Kao i uvek, Jasona je impresionirala ista veliina platforme Hibernija,


47/177

iako je samo jedan njen deli bio vidljiv iznad nivoa mora. Betonsko ostrvo

od milion tona delovalo je kao tvrava, a njegovi izlomljeni obrisi otvarali su

vatreno polje na sve strane. I zaista, bilo je sazdano da odbije neumoljivog,

premda ne i ljudskog neprijatelja - ogromne bregove koji su se lagano sputali

iz arktikog rasadnika. Inenjeri su tvrdili da zdanje moe da izdri

maksimalni mogui udar. Nisu im ba svi verovali.

Nastala je neznatna stanka dok se helikopter primicao platformi za sletanje

na viespratnoj zgradi na vrhu; na njoj se ve nalazio helikopter RAF-a, koji

je morao da se odgura u stranu pre nego to su mogli da se spuste. Bredli baci

pogled na njegove oznake i nemo zajea. Kako su saznali toliko brzo? upita seon.

Predsednik 'Svetske Divljine' ekao ga je im je kroio na vetrom brisanu

platformu, jo dok su se veliki rotori lagano zaustavljali.

"Gospodine Bredli? Poznat mi je va ugled, razume se - i drago mi je to

sam vas upoznao."

"Ovaj - hvala, vaa visosti.""Taj oktopod - da li je stvarno toliko veliki kao to kau?"

"To nameravam da otkrijem."

"Bolje vi nego ja. A kako nameravate da postupite sa njime?"

"Ah - to je tajna firme."

"Nita nasilno, nadam se."

"Ve sam obeao da neu koristiti nuklearno oruje... ser."Princ se ovlano nasmeja, a zatim uperi prst u donekle ulubljeni aparat za

gaenje poara koji je Bredli paljivo nosio u naruju.

"Mora da ste prvi ronilac koji nosi jednu od tih stvari pod vodu. Hoete li

ga koristiti kao hipodermiku iglu? Pretpostavimo da se pacijent pobuni?"

Nije ba loe nagaanje, pomisli Bredli; zasluuje esticu od moguih

deset. Ali nisam graanin Britanije; ne moe da me poalje u Tauer zbog


48/177

odbijanja da odgovaram na pitanja.

"Neto nalik tome, vaa visosti. I nee izazvati nikakve trajne posledice."

Bar se nadam, dodade on nemo. Bilo je i drugih mogunosti; Oskar e

moda biti u potpunosti ravnoduan - ili e se iznervirati. Bredli se uzdao da

e biti savreno bezbedan unutar Dimovog metalnog oklopa, ali ne bi bilo

prijatno da ga oktopod baca tamo amo poput graka u mahuni.

Princ je i dalje delovao zabrinuto, a Bredli je bio sasvim uveren da ta briga

nije usmerena na ljudskog protagonistu predstojeeg susreta. Njegova

kraljevska visost brzo je potvrdila tu uverenost.

"Molim vas, upamtite, gospodin Bredli, da je to stvorenje jedinstveno -ovo je prvi put da je vien jedan takav ivi primerak. Verovatno je re o

najveoj ivotinji na svetu. Moda najveoj koja je ikada postojala. Oh, neki

dinosauri svakako su imali veu teinu - ali nisu pokrivali toliku teritoriju."

Bredli je stalno mislio na te rei dok je lagano tonuo prema morskom dnu i

dok je oko njega bleda suneva svetlost severnog Atlantika nestajala do

potpunog crnila. Vie su ga uzbuivale nego plaile; ne bi se bavio timposlom da se lako plaio. A oseao je da nije sam; dva dobroudna duha

putovala su sa njime u dubine.

Jed

Documents

Artur Klark - Duh Sa Grend Benksa