pilot Zenit SerbianFighter

arlekin petard

Stamp / Pečat

Veoma cesto koristena pribor iz PS je Pecat ili Stamp. Ovde cu malo razmotriti upotrebu pecata i Flastera posto rad u paru daje najbolji ishod. Namena pecata je da doslovno kopira delove slike i kopiju prenosi na drugi deo. Poziva se sa tastature pritiskom na S. dalje sta treba da se uradi je da se desnim klikom iz padajuceg klizaca podesi precnik pecata a onda u gornjem delu trake podesite njegove parametre. neka za pocetak stoji na normal a kasnije cete utvrditi kako i ostali rezimi pecata mogu da se koriste. Prvo sto mora da uradite je da stavite pecat na mesto sa kojeg cete uzimati uzorak i onda drzeci Alt kliknete levim tasterom. Uzorak je uzet. I onda drzeci levi klik kopirate tamo gde zelite. Videcete da svaki vas pokret prati kruzic koji kopira sa jednog dela slike i ostavlja trag na drugom delu. Ma kolko da je uspesan taj deo posla ipak povrsina ne bude uvek fina pa je zato potrebno da se povrsina dodatno obradi i to sa flasterom. Poziva se sa J. Postupak je isti kao sa pecatom- izaberete deo koji kopirate ali ostatak je bitno drugaciji. kao prvo uzorak se uvek uzima sa istog mesta ma gde vi vrsili popravke flasterom. Povrsine budu ujednacenije i prirodnije. Flaster je inace izmisljen zbog potrebe da se vrse poravke na fotografijama gde se vidi ljudska koza jer pecat nije imao tu finocu u radu. Desno je jedan grubi primer primene pecata i flastera. Sa izvorne fotografije je skinut natpis tako sto je kopirana pecatom najblizaokolina samom natpisu. Zavrsni radovi su uradjeni flasterom a to je najveci ucinak imalo na vracanju kore drveta tamo gde je bilo prekriveno natpisom.

2

Rezolucija i velicina slike Brz nacin da saznate rezoluciju i velicinu slike.. pritisnete Ctrl-Alt-I i pred vama je dobro poznati panel sa podacima.

Slika pored slike Ako vam iz nekog razloga padne na pamet da stavite u radnom ekranu Fotosopa sliku pored slike to se lako radi. Prvo ih otvorite obe a onda idete na Window-Arrange i kliknete na Tile Vertically i to je to... dve slike jedna kraj druge razvucene najvise sto moze.

3

Magic Wand Najcesci nacin na koji korisnici vrse selekciju povrsina u Fotosopa je pomocu carobnog stapica, Magic Wand. Ali kad kliknete na neku povrsinu on odabere samo jedan deo a sta ako ocete sve povrsine pod tom bojom? Nakon sto ste odabrali prvu povrsinu odete u Select pa klinete na Similar i sve povrsine sa tom bojom ce biti odabrane. E sad kako odabrane? Ima nacin da odredite komandi Similar kolko slicne [ ili iste ] boje da odabere a to se radi sa Tolerance setting koji se nalazi u gornjoj raci. On je podesen na 45 i povecavanjem broja on uzima vise piksela a smanjivanjem uzima manje. Prosto, lako i brzo

Pero Pero!!! Najvazniji deo pribora kojeg moze da nadjete u PS. Ima ih nekoliko al ovde cu se baviti sa Pen Tool, ne Free Pen Toll nego bas Pen Tool. Pozivamo ga sa tastature pritiskom na slovo P. Sta se sa njim radi? Ama bas svasta... kao prvo to je najtacniji pribor za rad. Na ekranu se prikazuje u obliku vrha naliv pera. Ima vise rezima rada, sa ispunom ili bez nje. Sad nam treba bez ispune. Kako znate da je bez ispune? Ako na gornjoj traci sa desne strane imate pravougaonik ispunjen bojom onda ima ispunu. U tom slucaju sa leve strane imate tri mala pravougaonika- kliknete na srednji i vise nema ispunu. Sad vam pero sluzi za izradu putanja. Nista nije jasno... U primeru koji sledi bice prikazano kako da ispisete tekst po krivoj proizvojlnog oblika. Kao sto se vidi na prvoj slici ja sam putanju uradio da prati oblik zenskog tela. Kad je uradjena onda uzimam da pisem tekst- taster T i na ekranu se pojavljuje mali znak koji pokazuje alatku za tekst. Kako pocinje da se pise tekst. Tekst mozete da pisete od one tacke odakle je zapoceta putanja. Ja sam putanju perom zapoceo levo i zavrsio je desno.

Priblizite alatku za tekst pocetnoj tacki putanje i gle cuda- izgled alatke za tekst se promenio... bio je pravougaoni ram sa crtom u sredini a sad je samo ostala ta crta iz sredine a sa donje strane se pjavila kosa crta. Sta to znaci? Da je alat za tekst prepoznao pocetno mersto putanje za koje ce vezati pocetak teksta. Levi klik i pojavljuje se trepcuci znak koji znaci da mozete da kucate sta ste hteli. I ne mora bas da kucate ovakve dubokoumne poruke... Kad to uradite onda slepite sliku i to je to... ah da tekst se piojavljuje u posebnom sloju kome mozete da date Stil, Osobine al... drugi put. Da ve ne preopteretim odma sa svu tu nauku Da napomenem- kad sve to zavrsite i slepite ne vidi se ova putanja vec cist tekst na podlozi koju ste hteli.

4

Bojenje pozadine Ubijte pozadinu na mesto! Ima dva pristupa. Jedan je da selektujete objekt koji treba da sacuvate i onda izvrnete selekciju sa Ctrl- Shift- I a drugi je da odma selektujete pozadinu. Izaberite pristup koji vam vise odgovara. Onda pozadinu brisete na tri nacina. 1. Pritiskom Ctrl- Backspace odabrana povrsina se boji belo 2. Pritiskom Alt- Backspace odabrana povrsina se boji crno 3. Pritiskom Shift- Backspace vam iskace radni prozor u kome mozete da oaberete kojom bojom ce biti ispunjen prostor. Ako nista ne odaberete vec samo kliknete na "OK" prostor ce biti obojen u boju koja stoji na panelu za odabir boja... ako je to neka ljubiasta onda ce to biti nova boja pozadine.

5

Isključivanje glavnog panela

Iz nekog razloga vam treba cela povrsina i palete sa desne strane ste iskljucili sa "X" al ostao je glavni panel sa leve strane. On se moze skupi i to ako dva put kliknete na polje u samom vrhu Ako vam treba nazad a trebace onda samo kliknete isto to polje dva put i ete ga panel. Zoran Karavla: Ako smem da dopunim , pritiskom na dugme TAB na tastaturi uklonicete sve ove prozore od jednom, takodje ako to opet uradite, oni ce se ponovo vratiti, tako da nema potrebe da ih jedan po jedan zatvarate

Filteri

Filteri rade kako rade. O primeni svakog od njih imalo bi da se pise i pise. Nego idemo da slucaj da ste vec primenili filter i hocete jos jednom da primenite isti. Pritisnite Ctrl- F i filter je ponovljen. A ako hocete da ga ponovite al sa nekim promenama parametara onda kliknete Ctrl-Alt-F i izkoci vam njegov prozor gde podesite sta ste hteli i onda pritisnete Enter... moze i OK, isto je.

6

Optimizovanje slika za Web Radite sa web grafikom i ima puno slika koje treba da spremite i preradite za "bacanje" na sajt. Pa necete valjda da otvarate jednu po jednu i svaku sliku posebno da radite!?! Ima brzi automatski postupak. Otvorite prvo jednu sliku iz foldera gde su vam sve slike za web. Onda idete na Window-Actions i kliknete na dugme Create New Action. Date neko ime, kao Optimize as JPG..., i kad je optimizacija onda kliknete na Stop u dnu panela sa akcijama. Onda idete na File-Automate i birate Batch. U tom dijalogu kod Play izaberite ime akcije koje ste malopre odradili. Pod Source unesete ime foldera de vam je sve to a pod Destination de ce da budu sve te slike kad se odradi poso. Kliknete na OK, i drug Fotosop ce brzinom munje da preradi sve te slike. Eto tako se to radi

Čišćenje i izoštravanje fotografija Obrada fotografija... mislim na onu najvazniju i najosnovniju a to je njeno ciscenje i izostravanje. Evo vam je prva slika u nizu. Fotografija aviona i snimljena negde '42. godine. Ona je dobar primer jer sadrzi sve greske i ostecenja koje moze imati snimak, los rad skenera, lose cuvanje, prasina na objektivu. Ha pitate se de sam ja to sve video? Pogledajte drugu sliku koja prikazuje uvecan deo ispod nosa, ima tragova, zrnaca i svakakvog loma koji sprecava da se slika odstampa u nekoj normalnoj velicini. Kako se to cisti zadire u samu sustinu pitanja- gde se nalaze sva ta ostecenja i nepravilnosti? Odgovor je jednostavan- plavi kanal. Zbog svojih talasnih i fizickih osobina plavi kanal na fotografiji nosi sve te sumove pa i ostecenja. Kanale nalazite tako sto na kartici kliknete na njih i oni vam se pojave. U vom slucaju slika je RGB pa se pojavljuju tri kanala Crveni [ R- Red], Zeleni [ G- Green] i Plavi [ B- Blue]. Iskljucite crveni i zeleni kanal tako sto kliknete na simbol oka u polju sa tim kanalom. Ostaje vam samo plavi kanal ukljucen. Sad ce da bijemo azdaju pravo u glavu jer je sama dakle postupak sledi: 1. Idete u Filters- Noise- Dust and Scratches. Izaberete radijus 1 piksel iz Dust and scratches i kliknete na OK. Sta ste sa tim uradili- ubili ste sve objekte i ogrebotine od jednog piksela. 2. Idete ponovo u Filters- Blur- Gaussian Blur i takodje birate radijus od 1 piksela i kliknete OK. Sta to radi- sve piksele iz plavog filtera razdrma u radijusu kretanja od jednog piksela i blago zamuti taj kanal. I samim tim ubije sve sumove i ostecanja koje nije skinuo Dust and Scratches. Moze li prvo filter Gaussian Blur pa onda Dust and Scratches? Ni u ludilu!!!! Nista nece da postignete jer ce Blur da zamuti filtere i dast nece prepoznati objekte velicine jednog piksela. Prljvstina i ostecenja ce ostati ali kao zamuceni objekti na slici. Dakle pazite na redosled.

7

3. Vracate sve kanale nazad i sad vidite celu RGB sliku. Idete opet u Filters- Sharpen- Unsharp Mask i ne cackate nista vec samo kliknete OK. Ponovite jos jednom taj filter sa Ctrl- F I treca slika pokazuje da je sum i lom sa slike zauvek nestao. Slika je lepa i ostra i sad moze da se ladno stampa na A3 formatu u najprestiznijem casopisu na svetu. Prilikom ovih zahvata samo jedan kanal bude malo zamucen, plavi, dok druga dva cuvaju svu svoju ostrinu koju jos pojacate na kraju. I za sve vam ovo treba... 23 sekunde... merio ja

8

Filteri na Grayscale slikama Upravo mi se javio drug iz Italije inace vrstan korisnik Fotosopa i muci ga jedna stvar- ne moze da predadi sliku i primeni neke filtere jer je slika Grayscale. Sta sam reko njemu to cu i vama. Vecina filtera i podesavanja ne radi na Grayscale slikama. Da bi radilo treba da se promeni profil slike i to ovako odete na Images pa onda Mode i iz padajuceg menija kliknete na RGB. To je sve, sad moze da se luduje po slici.

9

Upotreba modifikatora kod pera Malo bih dao vise podataka o upotrebi modifikatora kod pera. Modifikatori su dugmad Ctrl, Alt i Shift koje kad pritisnete daju odredjenu promenu u radnim osobinama. Ovde ce biti prikazana primena kod ispisivanja putanje kod pera. Stavimo prvu racku. Pomerimo malo misa i stavimo drugu tacku. Te dve tacke odmah bivaju spojene pravom crtom. Lepo al sta ako hocete da crtate i krive crte. Ajmo sledeca ce biti kriva i ona se radi sto na sledecu tacku kad klinete levim tasterom misa vi ne pustate taster vec nakon klika ga drzite a mis vucete- izvucicete jednu krivu. Vidite da prvoj slici kako to izgleda. Obratite paznju da je na zadnjoj tacki koje je uradjena i jedna kao poluga. Ako drzite Ctrl i Perom kliknete na jedan od krajeva te poluge onda se to pretvara u rucicu kojom vucete i podesavate tacan oblik krive. Sta ako iza te krive ocete opet pravu crtu. Ako odmah kliknete na sledecu tacku perom crta kojom ce biti spojena sa prethodnom ce biti kriva. Sta je greska- treba pre nego sto kliknete da na prethodnoj tacki priblizite Pero. kad pero prepozna tacku ispod njega se odmah pojavi mala kosa crta. Tad drzeci Alt kliknete na tacku levim klikom i stvar je resena- sledeca tacka koju stavite bice sa ovom spojena pravom crtom.

10

Kako da putanju pera pretvorite u selekciju

Kako da putanju pera pretvorite u selekciju? Prosto jer ima precica sa tastature Ctrl- Enter i smesta dobijete selekciju. Medjutim ako vec imate selekciju desice se da ce ta nova selekcija da ubije pretohdne. A trebaju vam i te. E onda je postupak drugaciji. Vidite na slici cetiri proizvoljne pravougaone selekcije. Treba da na njih dodamo i selekcije perom. Uradi se prvo perom neka putanja. I onda ne Ctrl- Enter nego desni klik i pojavi se sledeci panel iz koga izaberete Make Selection.

Panel za selekcije pomocu Pera izgleda bas kao na drugoj slici. Prvo sto podesite to je asipanje van selekcije i u ovom slucaju je nula. U polju Operation imate sledece vrlo vazne stavke: - New selection, putanja pera se pretvara u selekciju ubijajuci sve koje su dotle bile - Add to Selection, putanja se pretvara u selekciju i bude ridodata postojecoj selekciji - Subtract from Selection, oduzima od postojece selekcije

Treca slika prikazuje kako su postojece pravougaone selekcije izmenjene. Orva je osala kakva je bila, sledecoj sam oduzeo parce, sledecoj isto oduzeo ali iznutra a poslednjoj sam dodao dole.

I na kraju obojio da se vidi sta je to...

11

Vežba - Pero, Pečat i Flaster Ajmo jedna vezba da saberete znanje o Peru, pecatu i Flasteru. Imate dole dve slike. Prva je izvorna koja je pretrpela seljenja, ratna razaranja i ko zna sta jos. Donji deo kao sto vidite odvaljen a jos fali i medjuparce. Postupak oporavka u Fotosopu je sledeci: - selektujete donje parce, pomocu pera naravno - uzmete alat za pomeranje, precica V - pomerite selekciju blago nagore, to izgleda kao cupanje a na njeno mesto ostaje samo belo - malo zarotirate... to ide ovao Ctrl- T i onda okrecete i setate dok ne dodje na mesto i tada Enter - ostatak price je da kopirate oci, obrve, noseve, delove aviona, neba trave... - i ne zaboravite na plavi kanal Ajde samo lagano mozete vi to

12

Palete Meni licno na ekranu je vidljiv uvek levo panel sa alatima a desno gore panel sa slojevima. Al moze se ponekad desi da se zahuktate u radu i da se otvori gomila raznih panela koji naprave guzvu po ekranu. Da poboljsate vidik pritisnete Shift- Tab i sve palete osim Menija, Options i Toolbox nestanu. Ako opet pritisnete Shift- Tab vracate nazad sve palete koje ste uklonili.

Popravljanje senke kod skeniranih slika Poplava skenera i digitalnih kamera je donole mnogo toga medjutim vrlo cesto kvalitet nije bas na visini. To je pogotovu primetno kod jeftinih skenra kod kojih je jedna od najosnovnijuh osobina vrlo losi tamni tonovi i senke. Ako treba da se slika skenirana takvim uredjajem koristi za bilo sta ozbiljno onda treba da se srede senke. To je najbolje ako sto se na slici selektuju samo se nke a to se radi ovako... Idete na Select a izaberete Color Range. Kad iskoci panel za dijalog klikne se na Shadows, potvrdi na OK i to je to. Senke su selektovane. Sad ostaje da ih popravljate preko Curves, Levels, Broghtnes & Contrast... i vec kako vam odgovara.

13

Web Photo Gallery U Fotosopu se moze dosta toga uraditi za potrebe internet grafike. Za pocetak da vas uputim na brz nacin da se uradi internet galerija sa slikama. Pre nego sto u to krenete prvo skupite sve slike u jedan folder i uradite jos jedan folder de ce vam biti slike. Daljni postupak sledi. Idete u Files-Automate-Web Photo Gallery. I tu vam iskoci ovaj prozor. Tu ima da birate graficki prikaz galerije a ima ih dosta, od toga su dve u flesu. dalje moze da uneset svoj imejl ako hocete da vas neko startuje zbog neke slike. Dalje trazite folder gde su vam slike odakle ce ih uzeti za galeriju. Pod destination trazite folder gde da stavi Fotosop sve to sto bude uradio. Sad vam krece podeok Options gde vrsite sva podesavanja oko galerije. A to su velicine slika, velicine slicica koje su linkovane, boje slova, tip slova, boje linkova, pozadine... a ima cak i sigurnosnih podesavanja. Kad kliknete OK Fotosop uradi vrlo brzo celu galeriju i to optimizovanu u JPG formatu. Moze da se da ekstenzija htm ili html. Kad otvorite folder de je smestio galeriju imate indeks stranicu, folder sa slicicama, folder sa slikama, folder sa stranama, XML fajl, CSS a kod fles galerija i jos po nesto... Postoje tu i dve galerije u Flesu. Osobina svih tih galerija je da nemaju pozadinsku muziku a postoji jednostavan nacin da date pozadinsku muziku Fles galeriji. Prvo nadjete odgovarajucu muziki, melodiju ili sta vec u formatu MP3 i preimenujete je u useraudio.mp3 i onda je jednostavno prevucete u folder C:\Program Files\Adobe\Adobe Photoshop CS2\Presets\Web Photo Gallery i zaberete Fles galeriju i to je to. Kad uradite galeriju u Flesu ona ce imati i pozadinsku muziku.

Automatski Crop Desi se da prilikom skeniranja manjih slika stavite ih nekoliko na gomilu i onda ih posle jednu po jednu "cupate" iz gomile. Ima brzinska fora, odete u Files-Automate i kliknete na Crop and Straiten... Fotosop ce vam sve slike lepo opseci, ispraviti sloziti... a vi samo da pevate

14

Omekšavanje ivica Laso selekcije Ja slabo koristim Lasso ali primetno je da kod selekcija laso se javlja dosta coskastih i spicastih prelaza. Sta ako treba da nam ta selekcija ima blage krive. U to slucaju kada se izabere odredjena povrsina lasom onda se prelazi u rezim brze maske. To se radi pritiskom na Q i tada sve van selekcije dobije ruzicastu boju. Sledece je da odemeo u Filter- Noize- Median i na panelu median podesavamo klizac i gledamo kako to deluje na selekciju i kad je dobijena trazena ublazenost onda kliknemo OK. I to je to... e ha, kliknete opet Q da skinete brzu masku i radite dalje.

Crop Alatka Crop se poziva komandom C i namena je da se dokument opsece onako kako nama odgovara. E sad se tu javlja jedna teskoca a to je da se uporno polje obelezavanja za opsecanje lepi uz okvire slike. To se resava pritiskom na Ctrl-Shift i time se iskljucuje to lepljenje. E sad time se iskljucuje svo lepljenje [ lepljenje na vodjice, mreze...] tako da moze u tom slucaju umesto ovoga da se primeni samo na opsecanje i to tako sto se ode u View- Snap to- i klikne na Documnet Bounds i to je to...

15

Pravljenje Headera

16

Glow (sjaj) teksta

17

Pero – Stroke Path Ko o cemu a ja o peru... ako ste mislili da smo zavrslili zeznuli ste se! Ima da rmbate ki crnci dok ne naucite pero u osnovama a osle toga cete videti lepotu Fotosopa. Dakle biramo pero pritiskom na P i uradimo neku putanju. Sta je sad cilj da vidimo sta se moze uraditi komandom Stroke Path. Do nje se dolazi tako sto kliknemo desnim tasterom i u padajucem meniju pera izaberemo Stroke Path. Odma se pojavili mali panel u kome je padajuci meni. Na prvoj slici vidite sve sta ima na njemu. Sta radi u stvari ta komanda? Po putanji koju ste nacrtali posalje alatku koju odaberete. Znaci na prvoj slici se vidi da sam uzeo cetku [ Brush]. Ta cetka koju sam uzeo ima sve osobine date cetki kada je zadnji out njom radjeno. Znaci ako je precni 27 piksela bice taj precnik, boja crvena i slicno. Naravno mozete pre nego odradite Strok Pat da unapred spremite i podesite u ovom slucaju cetku. Kada se znaci to odabere i klikne na dugme OK onda vam se prateci nacrtanu putanju odradi taj "trag". Na trecoj slici vidi se kako to izgleda. Ali vide se dva traga, gornji pun i donji koji se gubi na krajevima. Ja sam dva puta uradio trag preko putanje ali s tim sto sam za drugu putanju pomerio na dole i ponovio trag ali sa malim podesavanjem. To podesavanje se vidi na drugoj slici a u pitanju je stavka "simulate pressure" koju po potrebi potvrdite u levom donjem uglu. Onda dobijate da se trag lagano pojavi na jednom kraju, rasiri do svoje najvece velicine i onda se opet skupi na drugom kraju. Tu osobinu je Fotosop pozajmio od grafickih tabli za crtanje i ilustrovanje koje koriste Stajlus olovke. Te olovke su osetljive na dodir, ugao pritisak i uvezban korisnik cuda moze njom da ucini. Ovo u Fotosopu je samo imitacija ali jako lepa. Po istoj putanji moze vise alata da se posalje recimo prvo uradite trag cetkom a onda trag gumicom i tako obrisete deo iznutra... ne vredi mnogo da pricam treba da se provezba.

O TIFF formatu

18

Zasto treba cuvati u TIFF formatu? zato sto je to format koji u najvisem kvalitetu cuva podatke o slici i slika je upotrebljiva za najvise potrebe kao sto je recimo stampa. Ja malte ne sve cuvam u ovom formatu bez obzira da li je to materijal za internet ili za neke druge potrebe. lako je da se za krajnje potrebe recimo internet grafike da se sacuva u nekom od prihvatljivih internet formata. Osobine TIFF formata je da moze da sadrzi u sebi slojeve i prozirnost. Prilokpm cuvanja u tom formatu iskocice i ovaj panel za zavrsna podesavanja. Najbitnije vam je ovo prvo gornje u kome podesavate kompresiju. Ako cuvate sa kliknutim None bice to veliki dokument. Tu velicinu on dobija je je u njemu dosta toga sadrzano ukljucujuci i neke stvari tipa podaci o selekcijama i slicno. Zato vam preporucujem da ipak potvrdite polje ispod a to je LZW kompresija. Time dokument bude prilicno manji a zadrzava vrhunske osobine za stampu. Primera radi ja sam imao jednu ilustraciju koja je bez kompresije imala 70 megabajta. Kad sam je sacuvao ali sa LZW kompresijom on je ispao manji od osam megabajta. Dakle sta god radili TIFF LZW

Izoštravanje slika Jos malo fora i fazona kako da izostrite profesionalno slike koje stizu sa digitalaca i skenera. Ima dva nacina i objasnicu oba: 1. Prebacite sliku iz RGB u Lab Color. putanja je Images-Mode i kliknete na Lab Color. Onda se odabere paleta sa kanalima i klikne na Lightness channel. Time je on odabran i onda primenite Unsharp Mask. Njega nadjete u Filters- Sharpen- Unsharp Mask. Ako je potrebno ponovite filter sa Ctrl- F. Kad to uradite onda lepo opet prebacite sliku u RGB i to je to. 2. Ako je slika u CMYK rezimu [format za stampu... mislim na pravu ofset ne na kucne stampace...] onda odmah primenite Unsharp mask pa iza toga se ide na Edit. Tamo se odabere Fade Unsharp Mask. Kad se njegov panel pojavi u delu Mode odaberete Luminosity i kliknete OK... ili Enter. Isto se dobija kao u gornjem ostupku samo sto se ovde filter primenuje na sjaj. ... aajd sad pa vezbajte...

Adjustment levels

19

Kad se udje u Adjustment prva stavka iz padajuceg menija je Level. Nema knjige, kursa, ili sta vec koji ne naglasava njegovu ulogu u obradi slike. ja kad sam prvi put otvorio i probao da nesto uradim tako sam udesio sliku da sam smesta ugasio Fotosop i mesecima vise nisam smeo da upalim Levels. A u stvari rad je tako jednostavan. U ovoj slici preovladava pravougaoni prozor i u njemu nesto cudno crno sto lici na preseceno brdo. E to crno je bas nasa slika. I po dijagramu i polzaju klizaca se vidi da je pod manom. Popravka je vrlo jednostavna- klizac levo [izgleda kao obrnuto srce] pomeri se do pocetka "brda' levo a klizac desno do njegovog pocetka desno. I najveci deo je uradjen. Ostaje klizac u sredini. On daje srednje tonove i blagim pomeranjem levo ili desno podesi se slika do odgovarajuceg izgleda. Ona traka dole daje udeo osvetljenosti i zatamnjenosti pa se laganim pomeranjem klizaca i tu moze dodati jos malo podesavanja. Naravno, iz prvog adajuceg menija gore moze da se bira i koji kanal bije ce se podesavati ali to ce retko da treba al cisto da znate da ima.

Gradient

20

Namena gradijenata da nekoj povrsini da neki tonski prelaz izmedju dve ili vise boja. U Fotosopu ima vise nacina na koji se oni mogu primeniti a ovde evo jednog nacina. Prvo uvezete sliku koju treba da obradjujete a to se radi sa Ctrl-O. Kad je uvezete onda kliknete na ikonicu u donjem delu panela za slojeve [slika jedan i okvirone crvenom] ... kad predejete misem preko izbacuje vam natpis "Create new fill or adjustment layer". Ispod njega se otvori padajuci meni i u njemu kliknete na Gradient map [slika dva]. Otvori vam se panel gradijenata a u njemu iz padajuceg menija izaberete koji vam odgovara a trenutno vidite i promenu na slici [slika tri]. Ono sto se dobije vidi se na slici cetiri- novi sloj [o tome cu kasnije...tu ce tek ima da se prica ] u koji se nalazi taj gradijent koji menja osnovni izgled slike. Kako se na prethodnoj slici vidi da je taj ucinak prejak onda je potrebno da se promene osobine tog sloja i kliknemo na karticu osobina [ crveno okireno na slici cetiri]. Iz padajuceg menija izaberemo Color [ mozete bilo sta, ovo je samo vezba] i konacno proizvod je slika pet koja na sebi ima gradijent...

21

22

23

Smanjivanje velicine slike za internet Jedan od najjacih nacina da se smanji velicina slike za internet je da se jedan deo nje pretvori u prozirnu povrsinu. Ali treba samo voditi racuna da onda pozadinska boja internet stranice bude dobro uklopljena.

Slice Jedan od nacina na koji se neka grafika ili slika priprema za postavljanje na internet je njeno isecanje pomocu Slice alatke. Da bi to isecanje bilo tacno gde hocete pozeljno je da se postave vodjice i onda sece. U CS2 Fotosopu sada ima i jedna precica iz Imidz redija- mosete odmah da pretvorite sliku u isecke pomocu tih vodjica. Bez secenja "skalpelom" a to se izvodi tako sto u desnom uglu panela Slice kliknete na Slices from Guides i to je to

Save for Web Ima jos nacina da smanjite velicinu slike za internet. kada idete na opciju File- Save For Web pojavice se jedan dijalog kao na slici. Desno imate nesto kao mozaik a to u stvari predstavlje sve boje od kojih se sastoji slika. Da se ne bi mnogo mucili sa opsecanjem pomocu pera moze jednostavno da se klikne na odredjena boja u polju desno i ta ista da se zameni prozirnom povrsinom klikom na znak za prozirnost u donjem delu panela. Brzo i jednostavno. Pazite samo da boje u objektu ne nacinite prozirnim. Pa i ako pogresite tu je uvek Ctrl-Z i vratite se na prethodno stanje.

24

Kombinovanje slika Ima vise nacina da se jedna slika prebaci u drugu, ili deo nje. Ovde ce se raditi o prebacivanju pomocu alatke za pomeranje. Ona se nalazi u vrhu panela i ima izgled krstica sa strelicom. Poziva se tastature pritiskom na V ali i vecina alatki se pretvara u "pomerac" kada se drzi pritisnuto Ctrl. Slika 1 prikazuje alatku za pomeranje. Otvore se obe slike i stave jedna pored druge. Na jednoj slici se odabere deo koji hocemo da prebacimo na drugu sliku. Kako se vrsi selekcija ima vec objasnjeno u prethodnim poglavljima. Kad se zavrsi selekcija onda se uzme alatka za pomeranje i stisne se levi klik, drzi, i slika se jednostavno prevuce iz svoje slike u drugu. Vidi se kako se taj deo kao odvaja a na njeno mesto ostaje bela pozadina. Naravno to je samo prikaz jer kad se prevuce taj deo osnovna slika i dalje sadrzi taj "iscupani" deo. Slika tri prikazuje jedan osnovni korak koji mora da se odradi sa prevucenim delom. dakle idete u Layer- Mating- Defringe. Desi se da se oko revucenog dela stvori anak oreol neke boje, vecinom bela, i opcijom Defringe taj se oreol stapa sa pozadinom. U pisete neki broj u panelu defringe koji se pojavi i taj broj je u stvari kolko piksela oko slike treba da se stopi sa pozadinom. E sad ide onaj glavni deo price. Kao prvo mora da se delovi prenetog objekta nacine prozirnim. Idete u deo sa gumicama i izaberete Background Eraser. On ima tri opcije rada i njih vidite u gornjem levom uglu u traci. takodje kao i svakoj gumici moze da se desnim klikom podesi precnik. Kad se sve to podesi onda se ide po obodu i dodaje prozirnost. tako ce recimo doci do izrazaja kosa ove devojke na slici. Ali ni to nije sve. Mora da se dodaju pramenovi i slobodne dlacice koje su se izgubile pri selekciji i prebacivanju. U ovom slucaju je najbolje da se uzme Smudge tool, nalazi se u delu gde je Blur tool, podesi se na razvlacenje od 60%, precnik tri piksela. I lagano se opet ide po ivici i izvlaci pramen po pramen. Devojka na slici svakim pokretom postaje stvarna u svom novom okruzenju. Dao sam ovde samo nekoliko slika. Mora da vezbate jer da bih dao otpuni opis trebalo bi mi jedno dvadesetak slika... i tebalo bi sto godina da se otvori tema Inace sama slika koju sam ovde koristio za vezbu je snimljena u Nirnebergu u Nemackoj za docek ove godine i slikana je iz stana mog drugara Vilfrida.... lele njemu ako mu zena vidi ovu temu

slika1

25

26

Podešavanje memorije Veoma bitna stavka u podesavanju Fotosopa je podesavanje memorije koju on koristi. Do nje se dolazi preko Edit i u donjem delu stoji stavka Preferences. Prva stavka koju cu objasniti bice stavka Plug-Ins & Scratch Disks. Na drugoj slici se vidi panel koji se dobije pritiskom na polje sa prve slike. U pitanju je odredjivanje dodatne memorije koju Fotosop koristi u toku svog rada. Da se ne bi kosilo sa osnovnom virtuelnom memorijom Vindovsa koju on crpe sa C diska najbolje je da se Fotosopova memorija smesti na diskove koji nisu C. Redosled koji se postavlja je po velicini. Dakle prvo pocevsi odozgo stavljate diskove gde imate najvise slobodnog prostora i redjate ih sve manje i manje i na kraju stavite C. Jos jedna stavka koja treba da se podesi je koliko RAM memorije Fotosop treba da koristi. Moj je savet da ako imate CS2 da morate imati gigabajt RAM-a. To ce omoguciti koliko toliko komotan rad. U ovom slucaju na slici tri vidite moje podesavanje RAM-a a ono je stavljeno da Fotosop zauzme 76% njegovog prostora. Po mojoj proceni Vindovs sassvim slobodno moze da koristi preostalih 200 i nesto megabajta RAM-a i to je dovoljno cak i ako stampate nesto.

27

28

Stilovi za vektorsku grafiku Evo i odgovora na pitanje vezano za stilove teksta. U pravom smislu reci to nisu stilovi za tekst vec za vektorsku grafiku koju je moguce raditi u Fotosopu. U tu vektorsku grafiku spada i tekst a naravno ima i drugih koji za razliku od teksta omogucavaju jednostavno crtanje. Za pocetak krenucu sa tekstom. Za kucanje teksta pritisnite T na tastaturi i pojavice se pravougaonik koji oznacava tekst. Za sada se necu baviti formatiranje teksta. Ako do sada niste nista kucali u Fotosopu po osnovim podesavanjima tu bi trebao da se pojavi font Mirijad. Ja sam izabrao drugi font a traka sa podesavanjima gde se nalaze i fontovi se nalazi u gornjem delu ekrana, odmah iznad radnog prozora. Izabrao sam font Boring Lesson i velicinu slova 72. Tako da moze da se lepo vidi na ekranu. Ispisao sam Burek... da se zna To se sve vidi na prvoj slici. Na istoj toj slici vidite sa desne strane panel slojeva [ Layer na engleskom] i tu se ispisani tekst odmah pojavio. Posto je u vektorskom obliku on ima ime Layer 1. Osim toga na slici jedan se vidi ispod teksta tanka crtica koja takodje upucuje na to da je u pitanju vektor.

Ono sto nas sada zanima je primena stila na vektor odnosno na ceo taj sloj u kome se objekt nalazi. Objekt je naravno natpis Burek. Moram da naglasim da stil moze jedino da se primeni na vektore i ne treba ih brkati sa stilovima za slojeve koji su drugacije prirode. Do stilova dolazimo na traci idemo na Window pa iz padajuce trake izaberemo Styles. To je lepo uocljivo na slici dva.

29

Slika tri prikazuje celu traku sa stilovima. U ovom slucaju to su moji stilovi koje sam ja dodatno ubacio a ne oni osnovni koje ima Fotosop. Dakle nemojte da se zbunite ili iznenadite ako vasa traka sa stilovima izgleda sasvim drugacije, sa manje stilova i drugacijim izgledom istih.

Sta se tu radi- prosto kliknete na neki pravougaonik koji prikazuje stil i nas tekst je smesta dobio drugi izgled. Mala elipsica crvene boje prikazuje sta sam ja kliknuo a na slici tri to je stil koji imitira zlatni okvir sa prelazima. Da sad ne gnjavim mnogo, slike cetiri, pet i sest prikazuju razne stilove koje sam primenio na tekst cisto da se stekne grub utisak kakve promene on sve izaziva. Stilova ima raznih. Neki menjaju tekst samo za sebe dok drugi ga recimo menjaju i delimicno stapaju sa pozadinom, odnosno slojem ispod. Dakle koji cete stil primeniti zavisi sta zelite i sta se vama svidja. I naravno sta imate od stilova.

30

31

E sad u osnovi kada Fotosop instalirate on vam da jedan odedjen broj stilova a druge cuva u svojoj biblioteci. Da biste ih koristili ne treba vam clanska karta biblioteke sto viri dva prsta iz dzepa vec treba da se uradi sledece... Gore u panelu stilova ima jedna mala malecka strelica. Kad se na nju klikne odma vam padner jedna oveca traka. To je slika sedam.

32

Da sad ne objasnjavam sta koje poglavje u traci znaci nego bacite pogled na donji deo poglavlja koji pocinje nazivom Abstract Styles [ obelezeno plavo jer je kursor na njemu] a zavrsava se sa Web Styles. Kliknete na recimo prvi i odmah vam se pojavi sledeci pane- slika osam.

To je pitalica a evo i odgonetke. Ako kliknete na OK onda ce vam taj komplet stilova biti prikazan u traci sa stilovima dok radite ali kad iskljucite Fotosop njega nece biti kada ponovo ukljucite program. Cancel znaci da ste se predomislili i necete da radite sa tim stilom a zadnja stavka Append znaci da ce svi ti stilovi ostati trajno vidljvi u traci sa stilovima... ne treba da pozivate stalno biblioteku sa stilovima. Pametni objekti u Fotosopu Ranije je vec bilo reci o pametnim objektima u Fotosopu ali nije bilo nekog blizeg objasnjenja kako su to oni pametni. Dakle kao prvo da se podsetimo pametan objekat se dobija komandom Place a koja se nalazi u meniju File. To se vidi na prvoj slici.

33

Dakle otvorimo neki dokument, u ovom slucaju 800x600 piksela. Glavna osobina pametnog ili Smart objekta je da je u pitanju vektorski odredjena slika i dozvoljava mnogo toga u radu. Kad se ubaci slika preko nje se vidi dijagonalni krstic i kada mu podesimo osnovnu velicinu i polozaj kliknemo enter. Na slici tri vidi se vec nas objekt na platnu a sa desne strane se u paleti sloja vidi kao novi sloj. Obratite paznju da taj novi sloj ima malu oznakicu u svom donjem uglu a sto oznacava pematan objekt.

Recimo da nam je zelja da uradimo sliku nalik na savijen list papira. Drzimo pritisnuto Ctrl i pritisnemo T.

34

Odmah se pojavi opet krstic preko slike ali da bi uradili ono sto hocemo treba da predjemo u mreznim rezim oblikovanja a to se radi tako sto se klikne na mreznu ikonicu u gornjem desnom delu komandne trake. Vidi se na slici cetiri i umesto krstica sada se preko slike vidi nesto kao mreza.

Evo na slici pet kako ta mreza radi- dakle sve je na njoj zivo a tu su i rucice kojima povlacite obode slike u neki oblik a i unutrasnje crte takodje se podesavaju. Naravno rucno...

35

Kada se dotera u oblik koji se nama svidja tresnete na enter [ ja bar treskam a vi ] i dobijeno je ovo sto se vidi na slici sest. Ali sad imamo ups... da ne kazem zajeb- sve smo lepo oblikovali i iz nekog razloga nam se sada ova slika ne svidja... ocemo drugu. Sreca sto je to pametni objekt pa se lako menja...

Dakle idete na Layers-Smart Object- Replace [ to je slika sedam] i kad to kliknete otvorise prozor tragaca.

36

Obratite paznju da dole ne pise open nego Place!! Dakle kad nadjete drugu sliku, dva puta kliknete na nju ili ako bas ocete jednom pa klik na Place i desava se....

... carolija Slika je zamenjena novom i nova je isto onako iskrivljena kao prethodna...

37

I zadnja slika broj deset cisto malo zezanje... iz padajuceg menija panela slojeva izaberete efekat senke i malo ulepsate utisak slike. A, sta kazete

38

Treshold Dakle culi ste za one bajke kad princeza poljubi zabu i pretvori je u lepog princa... e sad cemo mi da pretvorimo princa u zabu... Treshold u Fotosopu sluzi da se cela slika u boji pretvori u jednostavnu crno belu grafiku ili crtez. Sama akcija treshold je malo gruba pa evo ovde kratki postupak za prebacivanje slike u boji u crtez. Slika 0 je osnovna slika koju imamo. Prvo sto bi trebalo da uradimo je da odemo u Filter-Other- High Pass. On nam ponudi neku opciju i ako nam se svidja kliknemo na OK. Sad tek moze da se pripremljena slika pretvori u crtez. Sledeci korak je odlazak u Images- Adjustment i Treshold. Kliknemo i to je to. Inace brojka koja se pojavi u panelu treshold je uvek 128 i oznacava istaknutost crne boje.

39

40

41

Feather Feather... ajd da se ne bavimo sad prevodima sa engleskog al to vam je slivanje ili prelaz koje pravi selekcija. Neke stvari necete moci da uradite bez primene ovog preliva a za neke vam nikad nece ni trebati. U osnovnom podesavanju on je nula i to se vidi na slici jedan. Dakle cim uzmete nesto za selektovanje bilo da je to laso ili geometrijska selekcija odmah vam se u gornjoj traci pojavljuje i stavka feder. Kad je nula onda je sve ono sto uradimo unutar selekcije vrlo ostro i sa tacno odredjenim granicama. Ali vec slika dva pokazuje nesto drugo. Dakle gore je bojena elipsa bez prelaza a odmah ispod nje je elipsa sa prelazom od deset piksela. Na slici dva je donja elipsa uradjena tako sto sam uzeo alat za krug/elispe, u gornjoj traci ukucao broj i onda napravio selekcio i udri sa farbu. Ali ako vec imate selekciju ona nece da se promeni ako naknadno tamo dokucate brojku. Tu se vec radi drugacije. Odete lepo u Select pa klik na Feather... ima i precica Alt-Ctrl-D... i onda u panelu koji vam iskoci upisete zeljenu brojku... ja upisao sest. Taj feder znaci vazi za sve sto radite unutar selekcije. Evo slika pet. Otvorim jednu sliku podobne omladinke, uzmem alat za elipsaste selekcije, podesim feder deset i odradim selekciju oko nju. E sad ja izvrnem selekciju sa Ctrl-I tako da je sada sve oko nje odabrano a ona delimicno. Uzmem gumicu i obrisem oko nje i dobije je se onako lagano pretapanje...

42

43

Dodge, Burn, Sponge Jedna od alatki za obradu slike se nalazi na panelu sa alatima levo. Tu ima tri alata jedan je Dodz, drugi je Burn a treci koji sada obradjujemo je Spondz ili sundjer. Njegova namena je da se delovi slike zasite bojom ili da se prigusi boja i to do te mere ta se u sred slike u boji uradi crno beli deo. Osnovna slika je broj jedan a na slici dva se vidi sta se uzima. Dakle kad se uzme sundjer odmah se gore u traci podesi sta ce da radi. Ima dva nacina: Saturate i desaturate. Ja sam kliknuo na Saturate ili zasicenje. Odmah do njega je brojka u procentima i ona nam kaze koliko jako deluje nas alat na podrucje koje radimo. Osnovno podesavanje je 50% i ja sam ga tu i ostavio. Hteo sam da izmenim boju usana i pojacam crvenilo. Napravio sam selekciju perom. Prilikom pretvaranja putanje pera u selekciju ja sam uneo prelaz [feder... vidi prethodno poglavlje] od dva piksela. I inda sam par puta preso preko povrsine i... uproprastio je. Dobro sad ovo je vezba ali pazljivim odabirom povrsina, velicine cetkice, njenog pritiska [to je onaj procenat gore] moze puno toga da se uradi.

44

45

Vektorsko crtanje Vektorsko crtanje- i to u Fotosopu!!! Nije bas kao sto je u drugim programima za vektorsko crtanje ali daleko od toga da je lose. Da bi poceli da crtame kliknemo na tastaturi na U i odmah imamo nesto od pribora za crtanje. A moze da se i rucno uzme, to je dole u srednjem delu panela sa alatima. Obratite paznju na taj deo- ceo je namenjen samo vektorskoj grafici i tu ima sprava za pomeranje i oblikovanje putanja i vektora, ispod je pero o kome je vec bilo reci, gore desno tekst a ispod njega ono sto radimo sada a to je vektorski oblici. Ja bih vam se prvo izvinuo jer sam napravio gresku prilikom obelezavanja na prvoj slici- naime prva elipsa koja obelezava je malo kraca i nije uhvatila slobodni obli [ima izgled kao ameba] a elipsom koja obelezava parametre sam greskom uhvatio i taj slobodni oblik. Cim se uzme neki alat za vektorsko crtanje odmah se odgovarajuci prikaz vidi u traci iznad radnog prozora. Veoma je bitno da se zna njihova namena. Tako cu krenuti redom sa opisom. Prvo sto se vidi je pravougaonik sa naglasenim uglovima. To izradjuje vektorske oblike ali odmah za njih pravi poseban sloj koji je naravno vektor i da bi na njemu primenjivali recimo filtere ili efekte mora biti rasterizovan. Jos jedna dobra stvar sto mozete odmah na njemu primeniti stil. Do njega je vektor koji pravi putanje a rad sa putanjama je ranije vec opisan u delu koji se tice rada sa perom. Bojeni oblik odmah iscrtava bojeni oblik ali ne u novom sloju vec sve radi u istom sloju. Boja koja se tu pojavi je boja koja je odabrana u paleti boja sa leve strane. Dalje imamo dva pera ali njih preskacemo jer su vec bila i krecemo dalje na vektorske oblike. Prvo ide cist pravougaonik, do njega pravougaonik sa zaobljenim uglovima, pa elipsa/krug, viseugaonik [ ja njime crtam petokrake...] za njim idu crte i na kraju slobodni oblici... U delu sa parametrima imate jedan padajuci meni a sa strane imate prikaz vrednosti istih. Kako sam ja za vezbu uzeo pravougaonik sa zaobljenim ivicama tako se tu prikazuje radijus tih ivica a to je deset piksela.

46

To je bila slika jedan. Ajd sad slika dva...

Slika dva prikazuje da sam odabrao vktorsko crtanje sa novim slojem gde je osnovna boja crvena ali sa odabrao i stil. Ono sto iskace je panel sa parametrima. Dakle ne izgleda za svaki oblik isto a ovo je za pravougaonik sa zaobljenim krajevima. Ja sam kliknuo na Uncostrained sto znaci da cu oblik da razvlacim slobodno. Ono sto se vidi su druga moguca podesavanja kao recimo da oblik bude proporcionalan ili da krece iz sredine. I evo ga na slici tri- cist primer vektorskog crtanja gde se vidi desno da je to sto sam uradio u novom sloju i ima ime Shape 1. Posto sam odabrao stil onda taj oblik ima izgled rama sa slikom sa malom senkom ali naravno ima tu gomila raznih stilova.

47

Sta se dobije kad se upotrebi opcija za putanje vidi se na slici cetiri. Dakle moze da se iscrtaju putanje i da se sa njima odradi neka radnja... ja sam recimo levu putanju pretvorio u selekciju a to se radi tako sto kad iscrtate sta hocete onda desnik klik i dalje se snadjete.

I na kraju prosta stvar, odabrao sam da vektorkim alatom iscrtam bojeni oblik i to je na slici pet.

48

49

Boje Boja.... to je ono što vidjate po prodavnicama, ono cime naše mile devojke ukrašavaju svoje lice, izražavaju osećanja i jednom rečju smisao zivota. Od svojih prapočetaka čovek je bojom hteo da prenese svoje vidjenje sveta i svoju vezanost za njega. Boja nije samo hemija i njeno fizičko mešanje u posudama i na paleti- ono što vi kao korisnici Fotošopa morate znati da se boja meša i u glavi. Svojim izrazom vi morate dočarati da posmatrač oseti- evo vam dole ilustracija aviona u propinjanju. Iako je sve zasnovano na ljubičastim tonovima ja sam uveren da vi osećate da je zemlja dole smeđa ili zelena, nebo plavo a avion u zelenoj boji. To je cilj svakog ilustratora i dizajnera- da u posmatraču postigne osećaj i stvori mešanje boja i oblika i on to primi kao potpuno novi doživljaj. Ja ću vam kao sto vidite pisati o bojama i to u njenom sustinskom značenju. Vi morate znati suštinu pre nego što se uhvatite iole ozbiljnog stvaranja. Niko vas sutra nece pitati znate li vi boje britanskih tenkova ili nijanse ljubicica u podnožju Kilimandžara. Vi morate to znati!!! Ovaj napis je moja lična predstava tog pojma i ne zamerite mi ako odstupi od uobičajenih pristupa ovoj temi. Pored sela Santiljana del Mar u severnoj Španiji postoji pećina Altamira i u njoj očuvane praistorijske ilustracije. Uz drhtavu svetlost baklje, drevni majstor je ilustrovao bizone, divlje svinje, jelene i konje a sve koristeći crvenu zemlju, crnu i žuti oker. Taj Kromanjonac je pre dvadeset hiljada godina uhvatio ta bića i ovekovečio ih u pokretu sa neverovatnom realnošću. Takođe i u drugim pećinama je otkriveno slično umetničko blago koje je rađeno na isti način i sa sličnim prizorima. Ali sama upotreba boja seže daleko dalje unazad u prošlost sto pedeset do dvesta hiljada godina unazad. U ledenom dobu je pračovek sahranjivao svoje mrtve obojene u oker boju ili im je kosti bojio u crvenu boju. Još tada je čovek ustanovio bitnu činjenicu- crvena krv koja teče daje jasnu granicu između života i smrti! Verovatno je postojalo i verovanje da je crvena boja boja života ili ona koja daje život. Činjenica da je još tada pračovek mogao da primeni boju i da joj da značenje kaže nedvosmisleno jedno- umetnost je rođena!!! Dalje već sledi razvoj i boje ( mislim i na sam pojam boje kao i na boju hemijski) kao i njihova imena. Imena su verovatno bila povezana sa sirovinama od kojih je dobijena, crvena od krvi ili žuta od zemlje. U najstarijem Indoevropskom jeziku Sanskrt, rudhmira znači krv. Prvi deo te reči je pak kasnije činio osnovu za Starogrčku ili Latinsku reč za crvenu, erythros i rutilus. Kasnije je ta reč ukorenjena i u savremenim jezicima kao što je Nemačka rot ili Danska rod. Pa čak i Eskimska reč za crvenu boju aupaluktak je razvijena iz njihove reči za krv- auk. Čovek je oduvek bio opčinjen prirodom i lepotom boja koja je opisuje kao što je plavo nebo, žuti limun, zelena trava. Medjutim njenu vrednost nije mogao da shvati dok nije primenjena u dekorativne ili religijske svrhe. Kako je sam smisao boje samostalan, njena su imena pocela da stvaranjem tek kada je pocela njihova izrada. Već gore je pomenuto pećinsko slikarstvo i tu je koristeno ukupno pet boja- žuta, narandžasta, crvena, crna i smeđa. Čovečanstvo je trebalo čekati do 4500 pre nove ere da bi se pojavila plava boja i to u Halaf kulturi čiji su ostaci nadjeni u Mesopotamiji. U Starom Egiptu je Malahit zelena koristena u kozmetici pre pojave dinastija faraona. U razdoblju od 4000 godina pre nove ere u Vavilonu i Egiptu je koristeno mnogo različitin boja za potrebe izrade grnčarije, skupltura, bojenja kao i arhitekturi. Oko 3000-2500 godine pre nove ere je bila ustanovljena kultura Sumera sa velikom lepezom boja. Tu se i nailazi na upotrebu jednog izuzetnog plavog kamena lapis lazulli kao i drugih minerala i kamenja i to za potrebe ornamentnog ukrašavanja. Feničani su otkrili purpurnu boju i dobijali su je od jedne vrste mekušaca i tom bojom su bojili svoje nadaleko cenjeno platno. Egipćani su prvi uveli u upotrebu boje plavo purpurno i ljubičasto. Znanje boja se širilo od Krita do Grčke pa u razdoblju od 1600-1400 godine pre nove ere imamo tamo veliku primenu boja svetlo plava, crvena i plava a koja je obeležila i Grčko zlatno doba 600-400 godine pre nove ere. Znanje izrade i mešanja boja je itekako uznapredovalo a zapisi iz tog doba pominje i imena tih boja. Kada su sva ta imena primnjena i prilagodjena u Rimu, stvorena je osnova za nazive mnogih boja u savremenoj zapadnoevropskoj kulturi. Smisao imena boje je da joj da značenje u svakodnevnom saobraćanju i da pomogne da mislimo u boji. Zato su imena boja i osobena i nedvosmisleno upućuju na njenu prirodu i jednostavna je za razumevanje. Naše okruženje je izvor boja kao i objekti koji već imaju svoja imena a i osobenu boju. To je već rečeno gore da reč crvena ima vezu za reč krv i ta međupovezanost je nađena u mnogim jezicima sveta. Crna i bela je izvedeni iz prirodnog koncepta noći i dana. Iz Sanskrta candra, bela, je osnova za Lainsku reč candidus, bela. Ruska reč je belyi i vodi poreklo od stare reči bhe, ka svetlu ili posvetleti ili svetlo. Naravno prepoznajete tu i našu savremenu srpsku reč bela. Engleska reč white je izvedena od stare Germanske reči xwitaz a koja opet ima koren u Ruskoj reči svet-

50

svetlo. Tako i za crnu boju imamo u Nemačkom schwarz, crna, koja je izvedena iz nordijskog sortna, zatamneti, latinskog suasum, ka tami, kao i stare arhaične engleske reči swart koja znači tamnoću ili crno. Reč za žutu takođe ima slično poreklo u mnogim jezicima i povezano je sa imenima voća, slame, zlata... Imena za plavu i zelenu su došla dosta kasnije i verovatno je razlog tome što materijali za izradu tih boja nisu mogli biti odmah izdovojeni iz prirode. Zelena je prirodno bila povezana sa pojmom mladog rasta i nezrelosti. Plava je izvedena iz pojmova za nesto svetlo jer je samo nebo u načelu svetla pojava, odatle nam dolazi svetlo. Takođe reči za smedju i sivu su dosta stare i povezane su sa pojmovima nečeg spaljenog. U načelu imena boja se daju tako da se u njima naglasi koja je boja osnovna, koja boja je menja i koliko je boja tamna ili svetla. Tako tu u imenima boje imamo tri stavke: - boja - intenzitet - ton Evo na primer jednog naziva boje- tamno sivo plava. Prva reč je ton i znači da je boja tamna, nije svetla, treća reč znači da je boja u osnovi plava i to je boja dok siva znači da plava boja nema plavi intenzitet već ima primese crne i bele. Velika grupa boja je razvijena iz prirodnih pojava i objekata koji nas okruzuju. Evo kako bi to grubo moglo biti razvrstano: 1. Boje koje vode poreklo od biljaka: limun žuta, narandžasta, lisnato zelena, trula višnja... 2. Boje koje vode poreklo od minerala ili metala: alabaster, ametist, bakarna, malahit zelena, platinasto plava, tirkizno plava. 3. Boje od proizvoda ljudskog rada: čokoladno smedja, flaša zelena, vinsko crvena... 4. Imena izvedena od životinja: kanarinac žuta, lisičje crveno, miš siva, leptir plava... 5. Imena izvedena od geografskih pojmova: Berlinsko plava, Kopenhagen plava, Napuljsko žuta, Pompejsko crvena, Špansko zelena... 6. Boje od prirodnih pojava: aurora, snežno bela, nebesko plava, dim siva, vatreno crvena... Sad ću vam malo dati imena boja. Tu ce biti kratak opis iste kao i njena RGB vrednost na vasem monitoru. Naravno ja sam to gledao na mom monitoru pa sad ako vas nije dobro kalibrisan onda sumnjam da cete moci da vidite bas tacno kao sto i ja vidim. Alabaster RGB 222 192 145 Isto sto i mermerno bela. Boja minerala labastera, kalcijum sulfat, koji moze biti i skroz beo. Poreklo vodi iz Starog Egipta. Grčka reč alabastros a latinska alabaster. U savremenom evropskom jeziku prvi put se pominje 1573. Aluminijum RGB 209 208 207 Bledo siva boja metala koji je početkom dvadesetog veka ušao u širu upotrebu. Vodi poreklo od latinske reči alumen. Prvi put se pominje 1916. Ametist RGB 182 95 187 Boja poludragog kamena sa istim nazivom koja moze biti malo više plava nego RGB primer dat gore. Vodi poreklo od stare Grčke reči amethysos što znači bez nečistoća, jer se verovali da štiti svog vlasnika. U savremenim evropskim jezicima se javlja 1572 godine. Antracit RGB 48 44 48 Prirodna boja uglja antracit. Vodi poreklo iz Grčkog jezika. Akvamarin RGB 159 198 199 Boja poludragog kamena akvamarina. Iz latinskog aqua marina ili morska voda. Prvi put se reč javlja 1598. Azurno plava RGB 36 132 213

51

Sama reč azurno je uzeta iz latinskog jezika gde se vodi kao azzuro, lazurius ili lazulus a te su reči opet preuzete iz arapskog al-lazaward, lazuwerd a one opet od persijskog lazhuward ili lajward a odnosi se na ime plavog minerala lapis lazuli ili mineral lazurit. Iz tog minerala je napravljen najvažniji plavi pigment za plavu boju, ultramarin. Sama osnova reči je povezana za boju plavog neba. Mnogo boja je vezano za tu boju kao mediteransko plava pa čak i cijan plava koja se koristi u industriji štampe. Bež RGB 199 198 167 Slično oker boji i predstavlja boju neizbeljene vune. Vodi poreklo iz francuskog jezika i reči beige a one pak iz starijih reči bis ili beges a one opet iz starijih oblika italijenske reči bigio što znači sivo. Prvi put se koristi od 1887. Berlinsko plava RGB 15 23 51 Najraniji naziv neorganskog pigmenta plave boje fero ferocijanid, danas se zove Prusko plava. Postoje i drugi nazivi kao bronzano plava ili Milori plava, parisko plava, čelično plava. Boja je istovremeno otkrivena 1704 godine od strane naučnika Dizbaha u Berlinu i hemijskog hemičara Milorija u Parizu. Zato se i javljaju ovakve varijacije naziva. U visokoj koncentraciji taj pigment je jako taman pa se pravi u manjim koncentracijama i raznih nijansi. Naziv je uveden 1800 godine. Bordo RGB 154 34 18 Boja vina. Flaša zelena RGB 15 51 18 Boja stakla za zelene boce. Ali ne sada već onih ranije koje su bile manje čiste pa samim tim i tamnije. Prvi put su je upotrebili Nemci flaschengrün 1789. Pečena Sena RGB 178 97 53 Boja zemlje sa obale reke Sene ali kada se ispeče u peći za preradu pigmenata. Prvi put se pominje 1860. Pečena Umbra RGB 88 60 45 Isto što i Van Dajk smedja. Pravi se od zemlje i to pečenjem. Naziv iz 1650. Kadmijum narandžasta RGB 244 143 25 Boja pigmenta narandžaste boje koja je istovetna sa hrom žutom i to tamnijom verzijom. Kaput mortum RGB 97 42 36 Boja piglemnta gvožđe oksida koji se dosta koristi u slikarstvu, Od latinskog caput mortuum mrtva koža. Ime se javlja 1641. Karamel RGB 184 132 97 Boja otopljenog šećera. Od španske reči caramelo i javlje se 1921 godine. Kinesko plava RGB 102 118 148 Boja kineskog porcelana. Cinober RGB 245 66 17 Staro ime za jednu vaznu boju koja u hemijskom pogledu predstavlja sulfat žive. Javlja se naziv u evropi 1289 godine. Poreklo vodi od arapskog zinjafr, persijskog zinjifrah ili shangraf a verovatno i od sanskritkog chinnavari što znači kinesko crvena. Kobaltno plava RGB 53 105 192

52

Ime pigmenta prvi put napravljenog 1777 a sadržao je metale kobalt i aluminijum. Naziv je dobila po gnomu Kobold iz germanske mitologije za koga se verovalo da je napadao i uništavao rudnike. Kopenhagen plava RGB 89 108 138 Boja porcelana rađena u Kopenhagenu negde oko 1880 godine. Krimson RGB 245 47 21 Isto sto i karmin. Predstavlja plavkasto crvenu boju čiji pigment se pravi od jedne vrste Dactulopius coccus, koja živi na meksičkom kaktusu Nopal. Inace sama reč je razvijena iz arapaske reči za tu vrstu insekata, qirmiz kao arapske i Sanskrt reči za crva, charmes ili krmi. Inače sama reč karmin, koja je kod nas odomaćena je francuskog porekla carmine i pojavila se u upotrebi 1523. Cijan RGB 50 158 227 Plava boja koja se koristi u ofset stampi. Ebanovina ili abonos RGB 34 25 24 Boja drveta, gotovo crna. Ime vodi poreklo od Grčkog ebenos odnosno Staro Egipatkse reči hebni. Egipatsko plava RGB 72 81 124 Boja ciji je pigment bakar silikat i koji je koristen u drevnom Egiptu. Smaragdno zelena RGB 84 173 109 A može i Parisko zelena. Boja veoma cenjenog dragog kamena. Sami smaragdi su stari ukras i dosta davno su iskopavani u oblasti Crvenog mora i primerci odatle su svetlije boje. Taj naziv, smaragdno zelena, se koristi i za hemijski pigment koji daje tu boju, hidrat hrom oksida, ali ovde bih se ograničio na boju dragog kamena. Za ime se pretpostavlja da je iz Indije i da je izvorna reč maragada. Može se porediti sa hebrejskom barq (sjajno), Sanskritska marakata, Grčka (s)maragdos, Latinska smaragdus. Savremeni izraz je francuskog porekla verte emeraude i pojavila se 1572. Englesko crvena RGB 178 64 8 Zove se još i Venecijansko crvena. Boja pigmenta gvožđe oksida. Grafit RGB 45 42 45 Boja minerala grafita. Potiče od Grčke reči graphein, pisati. Savremena reč je uzeta iz nemačkog graphit i koristi se od 1915 godine. Travnato zelena RGB 124 161 81 Uobičajena boja trave. Jedan od najstarijih naziva za boju. Eskimska reč za zelenu je ivinjak a potiče od njihove reči za travu ivik. Obratite pažnju da i u srpskom jeziku ima reč ivik i odnosi se na malu mladu šumicu! Ruska reč za zelenu je i muravayi i izvedena je iz reči za travu murava. Na suncu boja trave ide i do drugih nijansi. Naziv se prvi put koristi oko 700. godine nove ere. Zelena RGB 78 136 10 Uosteno ime za veliku lepezu te boje. Ta boja je ujedno i zadnja osnovna boja koja je dobila ime. Osnovni koren reči ima osnovu i suštini izrastanja i vegetacije. Staro nemačka reč je gruojan , izrastati, holandska groitien, francuska croitre a sve vode poreklo od grčke reči chloros. U savremenim zapadnoevropskim jezicima reč za zelenu je kod nemaca grün, Šveđani i Danci kažu gron, Holanđani groen dok su romanske izvedenice od latinskog viridis, francuska reč vert, Italijani i Španci kažu verde. Indigo plava RGB 41 33 52

53

Boja koja se izdvaja iz biljke indigo, Indigofera Tinctoria i Indigofera anil. Imena tih biljaka potiču od arapskog al-nil, Sanskrt nili kao i srodne reči za tamno plavu nila. Stari latinski naziv za boju je color indicus, boja iz Indije. Grci su je zvali colour indikom. Drevni Egipćani su takođe koristili indigo boju posto je poznato da su tragovi te boje nađeni u omotaču mumija. Jedno vreme Nemci su pravili tu boju od biljke Isatis tinctoria. Oni su potapali platno u tu boju nedeljom i ostavljali da se suši do ponedeljka na vazduhu. Na vazduhu bi dolazilo do oksidacije i boja bi prešla u plavu. Inače zbog tog postupka i postoji uvrežen izraz kod Engleza blue Monday. Boja se može sresti i pod nazivom Indijsko plava i Persijsko plava a naziv se prvi put koristi od 1289. Limun žuta RGB 238 220 22 Boja limuna, šta drugo... Magenta RGB 213 9 86 Boja organskog porekla, prvi put proizvedena 1859 godine kada je bila i bitka kod mesta Magenta u Italiji, kada su Francuzi porazili Austriju i po tom događaju je boja i dobila ime. Inače od 1860 je počela da se koristi pod tim nazivom. Slična boja se koristi u ofset štampi. Malahit zelena RGB 100 188 102 Prirodna boja minerala malahita, bakar karbonat. Mineral je iskopavan na Sinaju i korišten kao kozmetičko sredstvo u Egiptu još pre 6000 godina. Maslinasta RGB 68 78 64 Uopšteno ime za veliku broj boja a u načelu se misli na boju zrelog ploda zelene masline. Na zapadu je odomaćen naziv Oliva sto dolazi od latinskog oliva a ono pak izvedeno od grčkog elaia što znači ulje. Naziv se prvi put koristi 1613 godine. Narandžasta RGB 247 128 12 Veliki broj boja koje je dobilo ime po voću narandži tj. Na boju njene kore. Naziv za boju njene kore seže daleko do tamilskog jezika gde naru znači mirisan, aromatičan. U Sanskritu je to naranga, Persijanci su govorili narang, Arapi naranj, Španci naranja dok su u starom Rimu govorili aurantius što je povezano za izraz aurum, zlato. Sve te reči su ukorenjene u savremenom govoru. Oksidno crvena RGB 185 77 63 Ako ste ikada kupovali boju za zaštitu od rđe onda znajte da je to upravo ova boja. Ima veći raspon nijansi a vrednost data u RGB je samo neki pokušaj primera. Boja dolazi od jedinjenja gvožđe oksida. U prirodnom obliku dolazi kao mešavina gline. Inače može u rasponu nijansi da ide od Tursko crvene, Van dajk smeđe pa do pečene Sene. Inače u sirovom obliku korištena u pećinskom slikarstvu. Persijsko plava RGB 186 210 225 Boja Persijskog porcelana. Sirova Sena RGB 167 117 73 Boja koja se dobija od zemlje sa obale Sene. Zbog manjeg sadržaja mangana može biti i blago tamnija. Sirova Umbra RGB 85 65 47 Boja čiji se pigment takođe izdvaja iz zemlje. Potiče od italijanskog terra d’ombre, zemlja iz oblasti Umbrija. Kada se peče postaje tamnija i crvenija. Sahara RGB 181 144 130

54

Boja koja se u više navrata koristila u modi. Ne zna se zašto je dobila baš ovo ime a prvi put se upotrebljava od 1921. Skerlet RGB 243 35 35 Vrlo intezivna crvena boja čiji je pigment prirodnog porekla. Najverovatnije da poreklo reči vodi od Persijskog jezika gde je označavao boju u koju su potapali i bojili platno, sakirlat, saqalat, siqalat kao i Arapska siqillat. To se razvilo u latinsku reč scarlatum Sama reč je duboko ukorenjena kako u starim teutonskim jezicima, staroslovenskom, turskom... Dok se nekada isključivo platno bojilo u ovu boju današnja industrija je razvila sintetičke pigmente za boje višenamenske upotrebe. Nebesko plava RGB 87 188 226 Boja letnjeg neba bez oblaka gledano pod uglom od 30 % u odnosu na horizont. Bilo koja promena uslova menja bitno i ovu boju koju vidimo. Terakota RGB 188 90 64 Slično boji cigle. Boja pečene gline koja u sebi sadrži oksid gvožđa. Ultramarin RGB 4 85 184 RGB vrednost je data za osnovni sirovi stari ultramarin koji je po sastavu bio sumpor kalcijum aluminujum silikat a izdvajao se od minerala lazurita. Sam naziv je izveden iz latinskog ultramarinus (preko mora) jer su u drevnim vremenima taj mineral dovozili iz Azije morskim putem. Danas se ta boja pravi industrijski i njena RGB vrednost je 20a8. Žuti oker RGB 208 166 22 Jedna od najstarijih boja koja se koristi još od pećine Altamire pa do danas. Predstavlja Zemlju sa gvožđe oksidom u sebi. Reč potiče od Grčkog ochros što znači bledo žuta. Danas se ta boja veštački pravi.

Četke Ima masa odlicnih programa za grafiku i dizajn ali Fotosop i dalje ostaje vodeci za samo ilustrovanje i slikanje. Za to treba biti zahvalan jednom liku, eto sad mu zaboravi ime , koji je radio za Epl [Apple] i koji je preso u razvojni tim Adobea i od verzije Fotosop 6 taj program je obogacem velikom paletom cetki za ilustrovanje. Kad kazem cetka- iste te cetke su primenjene i na laatima za zamucivanje ili gumici ali samo rade drugacije. Cetku pozivate sa tastature pritiskom na B i eto nje. E sad to je osnovna cetka a skroz levo u uglu gore moze da se promeni tip cetke. Ja recimo koristim prskalicu [ airbrush]. Nego kad ste vec izabrali cetku onda na panelu cetki desno imate jos jedan padajuci meni gde imate gomilu oblika cetke. To je na slici jedan. Dakle prvo vidite znak za cetku i padajuci meni za tip cetke pa onda vidite neku mrljicu i tu padajuci meni za oblik cetke pa novi padajuci meni za nacin rada cetke pa klizac za pokrivnost cetke [ ovde podeseno na 27%] i na kraju protok koji je ovde na sto posto. 55

Slika dva prikazuje prvu vezbu. Dakle izaberete jedan format, ja sam uzeo 640X480, nema potrebe za vecim. Posto ce slikama ja sam u duhu slikara od nje napravio u jednom delu paletru i tu sam naneo boje. Pocev odozgo tu su od tamno crveno smedje pa do bledo krem. Sve su prirodne boje i namerno am uzeo bas te jer podsecaju na prve boje koristene od prvih umetnika na svetu [ vidi predhodni clanak]. Napravi se selekcija za nesto sto lici na cup ili vazu. Cela selekcija se oboji crno. Zasto? Zato sto morate odmah imati predstavu odakle nam dolazi svetlo. Svetlo nam omogucuje da vidimo oblik i boje. Dakle u nacelu blizi delovi su jace osvetljeni a dalji su tamniji. Blizi delovi su ostriji a dalji su zamuceniji. Ja sam izabrao da izvor svetla ide preko naseg desnog ramena i pravo na cup [vazu]. Pogledajte prvu sliku opet i obratite paznju da je jedno polje naglaseno. Nadjite tu cetku i uzmite je. Sada treba da ilustrejete. Prinesite prvom uzorku boje gore i drzeci pritisnuto Alt levim klikom cetke uzmete uzorak boje. Pokrivnost neka vam bude oko 30%. Ja sam nanosio boju tapkanjem. Znaci ne klik i vucete poteze nego klik klik klik klik klik klik klik uz stalnu promenu polozaja. Najmanje klikcite na udaljenije delove a najvise na one blize. Uzmite onda sledecu boju ispod. Smanjte malo pokrivnost. U ovom primeru kad god uzimate novu boju odmah malo smanjite pokrivnost. Takodje pravite malo manji kruk tapkanja cetkom ali i dalje vise tapkate na delu koji je najblizi svetlu.

Slika tri vec prikazuje objekt koji lici na nesto [ al samo lici] a u tom trenutku sam radio srednjom bojom u paleti. Na kraju slika cetiri prikazuje da je po nanosenju svih boja iz palete levo predmet jos malo retusiran. Pazite dobro- ja malo radim kontrastnije zbog vezbe mada i ovako volim naglasenije boje... doduse ne uvek. Kad je glavni oblik uradjen onda uradite novu selekciju i uradite unutrasnju stranu cupa [vaze]. Postupak je isti. E sad ima tu delova koji su geometrijski malo slozeniji kao sto je gornji obod i dole malo postolje. Koristeci najsvetlije i najtamnije boje iz palete, mali precnik odabrane cetke i pokrivnost oko 9% naglasite te delove. Ima sta da se doradjuje na ovom radu ali u nacelu to je to. Znate sta ima novo? Ovo mi je prva vaza [cup] koji sam ilustrovao u zivotu Dakle hrabro. Znate sta vam jos preporucujem- sve ovo gore sto vidite u paleti za cetki, tipovi, rezimi, porkivnost... sve to lepo uzmite kad imate vreme, jos bolje odma dok ste vruci, i isprobajte.

56

57

Slikanje razmazivanjem Slikanje razmazivanjem... zvuci glupo ali svi vodeci svetski dizajneri, bar oni za koje ja znam, koriste ovu tehniku u svojim grafickim radovima. I njime naravno postizu one izuzetne prelaze, oblike i povrsine. Ako se vratite malo nazad, u jednom napisu sam rekao da vecina alatki u Fotosopu koristi cetku kao osnovni oblik. E sad cetke imaju svoj veliki broj oblika ali i podesavanja. Kad kliknete R dobicete alatku za razmazivanje Smudge. Mada u osnovnom podesavnjau tu ce se pre pojaviti Blur ali iz razvlaceceg menija mozete uzeti Smudge. Sta dalje... Gore desno imacete male sitne neupadljive sive kartice i kliknite na Brushes. Pasce vam veca paleta cetki i iz nje izaberete recimo ovu sto je vidite na slici. Uska i izvijena. To je broj 20 na slici. E sad levo od nje je panelnjenih osobina. Uz svaku cetku koju izaberete stoji i panel njenih osobina koje joj odredjuju kako ona u stvari radi. Mogu da se menjaju naravno. Kod ove ovde ja sam potvrdio polje Other Dynamics i Wet Edges. Time se kod alatke za zamazivanje dobija sledece... ... ako se podesi i manje razmazivanje, reda 40 do 60 % onda je efekat taj da ce pri krajevima poteza boja koja je razmazana biti tanja pri vrhu i zamucenija.

Slika dva pokazuje osnovnu vezbu koju treba da prodjete. Uzmite platno velicine 800 sa 600 piksela i na njemu razvucite prelaz [Gradijent] koji pocinje sa belom levo i zavrsava se crnom. U sredini plava. Dakle krenite levo pa na desno izvucite talasasto trag alatkom za razmazivanje... ovom vec ovako podesenom. I tako ponovite do dole. Onda krenite opet ali sada sa desne na levo i razlacite izmedju ovih razmaza. Ponovite dok ne dobijete zeljeni izgled.

Gde se ovaj nacin rada koristi? Kod tekstura mora, krljusti gmizavaca, pomalo kod slikanja oblaka i uopsteno tamo gde treba da se dobiju odredjeni prelazi koji se malo teze rade slikarskom cetkicom.

58

Izrada banera Izrada banera mozda deluje kao nesto novo ali nije. Nesto takvo u pravom smislu nije postojalo u takvom obliku do pojave interneta pa je razvoj intereneta doveo i do razvoja tog dela grafike. Sta reci za baner vazi isto sto i za plakat- graficki oblik koji svojim sadrzajem jasno i nedvosmisleno pokazuje sustinu objekta. Mozda zvuci malo opste ali evo jedan od banera sa Bureka:

Sta se vidi na njemu? - prvo cista plava boja koja upucije na zdravlje. - ima sve osnovne graficke elemente i to prvi plan, drugi plan, horizontalu, vertikalu i dijagonalu Samim izgledom jasno oznacava sta se krije iza njega. U pitanju je citava nauka u dizajniranju kako uraditi dobar baner. Najbolje je ako niste sigurni da gledate graficka resenja plakata jer ona su na tom polju i dalje vodeca. Voditi racina o tekstu- nikako mnogo teksta, nikako sitan i daleko bilo krupan tekst. Uklopiti ga stilom velicinom i polozajem u ostatak grafickih elemenata, da bude brzo citljiv i prepoznatljiv. Asocijacije- ne mora bas da stavite to na sta se sajt odnosi. Ako pravite sajt za prodavca motornih testera sasvim lep graficki element moze biti mala karikaturica dabra pored panja. Ili ako ocete da reklamirate busilice tu moze ladno da upadne i detlic. Znaci masta na volju. Takodje- ne pretrpavajte sadrzaj. Dizajn mora da dise, da ima teziste i slobodan prostor. U nacelu sto jednostavnije to bolje. Samo znanje Fotosopa nije tu mnogo od pomoci jer sve je to vec jednostavno. Nacelno se znaju dimenzije tih banera ali naravno vi mozete da ga i uradite kako vama valja. Evo ja sam za primer uzeo jedan dimenzija 650 puta 100 piksela. I kao zamisljeni cilj mi je bio da uradim baner za nacionalni park Pliva, gde su cuveni vodopadi. Naravno ovo je samo vezba, nit znam dal oni imaju sajt niti je bitno. Pocinjete sa novim dokumentom i date mu dimenzije. Ja sam ih vec gore napomenuo ali mozete vi i druge. Onda sam uvezo jedno sliku i prevuko na moj prazan dizajn. Kako je slika bila poveca u odnosu na dizajn to mi je dalo mogucnost da je prosetam i vidim koje parce slike ce po meni biti najbolje da stane. Kad sam naso onda sam zalepio za podlogu. Naravno sve to sacuvao. Za glavni natpis sam uzeo font Arial Black jer je jasan i upecatljiv i ja ga volim. Ali mogla je i Old Book Style, Georgia... al eto ovo je moj izbor. Kad sam podesio velicinu i polozaj onda sam primenio niz stilova na tekst. Bilo koja osnovna boja mi se ne bi uklapala. Doso sam do ovog koju od teksta pravi masku sa pozadinom na sebi a oko sebe baca svetlost. Meni lepo jer se uklapa u okolinu a vidi se. To uklapa u okolinu je bitno jer radimo baner za predeo NETAKNUTE prirode. Onda da ne bi bilo zbrke sa Plivom sto pravi lekove ja sam u drugom fontu, manje velicine i bele boje dole dijagonalno dodao "Nacionalni park" . Zasto dijagonalno- jer u pozadini voda pravi dijagonale i kaskade i tekst ne sme da narusi taj prirodni sklad. E onda sam smanji pokrivnost tog napisa, jer je mnogo udarao u oci, negde na 60% i slepio celu sliku, tj., baner. Nisam ja merodavan da vas ucim ali se nadam da je ovo pocetni korak ka savladavanu dizajna. Tema veb strane diktira dizajn sajta. Znaci ako radite o Sahari malo je bez veze da vam sve bude crno a jedino slike sarene. Eto tolko od mene...

59

Crop u željenim dimenzijama Kad izaberesh crop alatku odmah podesish odnos kao na slici,upishesh vrednosti koje ti trebaju,a zatim pomocu iste alatke izaberesh deo slike koji zelis pomocu kvadratica u uglu.uvek ce ti biti isti odnos visine i shirine kako god vuchesh mishem,pa desni klik - crop i to je to

60

Izoštravanje slike Jedna dobra fora vezana za izostravanje slike koje sam se setio pre neki dan, al' sam se tek sad setio da je postujem ovde... dakle... otvorite sliku (ovde namerno blurovana sa gaussian blurom od oko 2 posto me mrzelo trazim neki los foto):

prvi korak: ctrl+j (duplicira bckgr layer)

61

drugi korak: filter->other->high pass vrednost oko 1-2 (morate sami utvrditi empirijskom metodom, u sustini, sta vam daje najbolje konture...)

treci korak : postavite taj layer na overlay blending mode

To je to... Za bolje rezultate mozete da probate da dodate jos par duplikata background layera sa razlicitim vrednostima za high pass... Probajte dok ne budete zadovoljni rezultatima...

62

before:

after:

napomena: Pilot: to je dobro za ilustracije ali vrlo tesko za slike. Ali u nacelu nije los predlog. Rad sa High Pass rezimima je ovde jos davno odradjen.

63

Konverzija iz RGB u CMYK sistem boja RGB i CMYK kolorni prostori - kako da najlakše prebacite boje iz jednog u drugi sistem.

Dva kolorna modela mogu izgledati slično Računarska priprema za štampu čini se jednostavnom, u osnovi, sve što ona radi je prebacivanje boja koje vidite na vašem ekranu na papir. Ali, kao što svako ko je ikada pokušao da se bavi komercijalnom štampom zna, kontrolisanje boja je sve samo ne jednostavno i razočarenja su ovde, pre pravilo, nego izuzetak. Očigledno pitanje je: zašto je to tako teško i šta se može uraditi povodom toga? Kako bi razumeli ovo neophodno je da shvatimo šta su u stvari boje. Naša percepcija bilo koje boje zavisi od načina na koji foto-osetljive ćelije ljudskog oka, zvane "čepići", interpretiraju različite talasne dužine svetlosti. U našem oku postoje tri tipa čepića osetljivih na različite talasne dužine, u okviru vidljivog spektra, između infracrvene i ultraljubičaste svetlosti. Različite talasne dužine izazivaju različite reakcije u svakom čepiću. Određena kombinacija svih tri reakcija je ono što izaziva osećaj viđenja određene boje. Osetljivost čepića se međusobno preklapa, tako da nije istina da različiti čepići odgovaraju našoj percepciji crvene (R-red), zelene (G-green) i plave (B-blue), (dalje u tekstu samo RGB) svetlosti, nego to znači da različitim kombinacijama ove tri “primarne” boje reprodukujemo najveću moguću proporciju vidljivog spektra. Unutar svetlosti baziranoj na RGB (crveno-zeleno-plavo) kombinaciji boja nedostatak svetlosti stvara doživljaj crne, dok kombinacija svih talasa produkuje efekt bele boje (kako je Njutn pokazao kroz eksperiment sa prizmom). Zbog načina na koji se “primarne” boje kombinuju i stvaraju boju, RGB sistem je nazvan “aditivan”. Zbog načina na koji kompjuterski monitor reaguje na svetlost RGB kombinacija je podesna (to isto važi u za desktop skenere i digitalne kamere). Varijacijom nivoa svetlosti crvene, zelene i plave fosforni monitor može proizvesti širok dijapazon , tzv.“gamut”, boja. Zbog podesnosti skladištenja doprinosa svake primarne boje u jednom informacionom bajtu ovo vodi do 256 (28) mogućih nivoa za svaku od tri (crvene, zelene i plave) komponente, koje kombinovane zajedno, imaju preko 16 miliona mogućih boja (256x256x256) i to može biti specifikovano od crne (R0,G0,B0) do bele (R255,G255,B255). Efikasnost 24-ro bitnog RGB sistema je ono što nam je poznato sa, sveprisutnog računarskog RGB kolor miksera. Ono što je sada potrebno da se učini je da stavimo ove RGB vrednosti na papir – upravo to je trenutak kada nailazimo na fundamentalan problem. Boje odštampane na papiru ne emituju svetlost kao na kompjuterskim monitorima – u stvari potpuno suprotno. Boje štampača zapravo funkcionišu apsorbujući svetlost, tako da se crveni pigment ponaša tako da apsorbuje sve talase bele svetlosti, pa sve do crvenih talasa, koje reflektuje. Ovo znači da 64

je mešanje boja u štampaču “ supstraktivno ”. To znači da mešanje vodi ka crnoj, a nedostatak boja produkuje efekat bele – a to je efekat koji smo videli onda kada smo švrljali po papiru, različitim olovkama u boji. Ipak, i dalje možemo proizvesti odgovarajući kolor sistem, baziran na kolor kombinaciji mastila od tri boje, sa najvećim mogućim spektrom, odabirom boja sličnih onima iz RGB primarnih boja. Boje koje ispunjavaju ovaj zadatak su cijan (C-cyan), koja apsorbuje svetlost crvene i reflektuje plavu i zelenu, magenta (M-magenta), koja apsorbuje svetlost zelene i reflektuje plavu i crvenu i žuta (Y-yellow), koja apsorbuje svetlo plave i reflektuje crvenu i zelenu. Ova mastila su transparentna, što znači da kombinacija dve supstraktivne primarne boje produkuje ekvivalent jednoj aditivnoj primarnoj, tako da, na primer, nanos cijana i žute zajedno proizvodi zelenu. Koristeći različite kombinacije tri supstraktivne primarne boje, CMY, možemo proizvesti štampan ekvivalent RGB spektra.

RGB je aditivan a CMY supstraktivan Nažalost mastila su podložna odstupanjima tako da kombinacija maksimalnog nivoa svakog mastila ne proizvodi apsolutno čistu crnu, već više mutnu braon boju. Rešenje je bilo da se naknadno doda odvojena crna (K-blacK) boja (K, radije nego B-black, kako se ne bi mešalo sa B-blue). Ovo nudi niz prednosti, ali najvažnije je da omogućava visoku rezoluciju crne boje, sa maksimalnim kontrastom, koji znači i lakšu čitljivost. CMYK boje su deo četvorokolornog procesa štampe što je osnova punog kolornog štampanja. Ovaj sistem ima mnogo veću prednost od korišćenja jedne specijalne “spot boje”, kao što postoji u Pantone spektru, a ta prednost je da CMYK može predstaviti u širok spektar boja unutar jedne šeme. Najvažnije je što se kolorna slika može razvrstati na polutonske tačke, koji sadrže različit količinu cijan, magenta, žutog i crnog mastila, oko će biti prevareno i videti konstantan ton –a to je ono što je bitno za reprodukovanje fotografije u oku. Drugim rečima, razvrstavanjem boja na strani u okviru četvorobojne separacije, sa svakom od četiri CMYK boje može se reprodukovati bilo koji pun kolor, fotografija – ispunjena šemama boja, koje možete videti, recimo, u časopisima. Sistem je izuzetno fleksibilan. Rukovanje CMYK-om je tajna uspeha komercijalne štampe. Zbog toga u profesionalnim DTP aplikacijama, kao i u programima orijentisanim ka vektorskom crtanju, kao što su InDesign i Illustrator, korisnicima se preporučuje da svoje boje za crtane objekte i tekst unesu u CMYK pre nego u RGB kolor sistem. (Uzgred, kako komercijalna štampa danas zavisi od kompjutera, CMYK boje su obično specifikovane procentom, tako da je bela 0C,0M,0Y,0K a zelena je predstavljena kao 100C, 0M, 100Y,0K). Ali, postoji problem. Glavna prednost CMYK štampe je sposobnost da reprodukuje kontinuirane tonove neophodne za fotografiju u koloru, a kako smo videli, kolor za fotografije(na elektronskim aparatima) se predstavlja RGB vrednostima. Jasno je da je neophodno da prevedemo vrednosti između dva kolorna modela. A kako je svaki kolorni prostor blisko povezan, sa crnom i belom koja je suprotnost, a svaki par odbijajućih primarnih boja kreira aditivnu primarnu i obratno. Matematički rečeno mapiranje bi trebalo da je relativno jednostavno. U praktičnim terminima, svakako nije komplikovano. U Photoshop-u sve što treba da uradite je da promenite Image>Mode command od RGB ka CMYK i sve boje u vašem dokumentu su automatski prevedene od 24-bitne RGB do 32-bitne CMYK vrednosti. Zatim je potrebno da sačuvate dokument (Save) u formatu koji podržava CMYK. Najčešće se koristi TIFF format za DTP aplikacije. Izgleda da od ovoga lakše nije moguće.

65

Komercijalna štampa se zasniva na CMYK vrednostima i bojama Samo trenutak. Zavisno od slike koje ste izabrali verovatno ćete primetiti da neke od vaših boja izgledaju drugačije kada ih konvertujete u CMYK sistem boja. A ponekad će izgledati vrlo različito – konvertujte, na primer, RGB dokument baziran na Photoshop-ovom "rainbow" gradijentu, CMYK verzija je skoro neprepoznatljiva sa svim zasićenim svetlim bojama pretvorenim u mutnu i matiranu. Ovo je ekstremni slučaj razočarenja svakog dizajnera koji je to iskusio kada je video boje koje su se četvorobojnom procesu – pretvorile u suprotnost onog što je bilo prikazano na ekranu. Uobičajena reakcija za ovu transformaciju boja je okriviti štampariju, ali ovaj proces je neizbežan. Razlog je vrlo jednostavan: CMYK kolor prostor je manji od RGB kolor prostora. Ovo nije za iznenađenje ako se sećate da je CMYK proizveo svoj gamut sa refleksijom svetla i nečistom bojom. Ovo, takođe objašnjava zašto je RGB boje koje su najčistije i najzasićenije, nemoguće štampati, ili kako to profesionalci kažu,“izvan gamuta”. Na sreću ove čiste boje su relativno retke u prirodi, ali možete videti koliko je, u stvari, od RGB gamuta nemoguće štampati i sa Photoshop-ovim RGB kolor mikserom, koji indikuje znakom uzvika onda kada je boja nemoguća za štampu – povucite klizače i za crvenu i za zelenu i plavu i uskoro ćete naći ceo niz RGB kolor prostora koji je, jednostavno, nemoguće predstaviti u štampi. Postoji još jedan bitan problem. Do sada smo se ponašali kao da postoji samo jedan fiksni CMYK gamut, koji će u određenim nepromenjenim procentima proizvoditi uvek jednu boju, ali to nije tako. CMYK gamut zavisi od štampe, a i konvertovanje iz RGB procesa bi trebalo uzeti u obzir. Ono što je prvenstveno bitno je konkretna boja i papir na kome se štampa. Različite zemlje na svetu koriste različite štamparske procese sa tendencijom malih razlika u štamparskim bojama, a kombinacija tih razlika proizvodi i različiti gamut. Podjednako važno je i kako se svetlost reflektuje na podmetnuti papir i u kako to reaguje sa štamparskom bojom. Jasno je da će ista štamparska boja na mat papiru koji koriste novine i ta ista boja na sjajnom belom papiru e proizvesti vrlo dva različita gamuta. I kako je opažena snaga svake primarne boje određena veličinom svoje polutonske tačke, sposobnost upijanja papira je još jedna stvar koju bi trebalo uzeti u obzir. Postoji još jedan faktor koji komplikuje stvari– crna boja. Kao što smo napred rekli, ona je dodata naknadno na glavni CMY proces, pošto on nije u stanju (u realnom svetu) da kombinacijom proizvede čistu crnu boju. Jedna od prednosti ovoga je da podjednak procenat cijana, magenta i žute može biti prebačen u crni kanal što smanjuje mogućnost preklapanja boja,a to nam daje ekstra kontrolu nad senkama i tonovima na slici. Postoje dve glavne opcije koje su isprva nazvane “undercolour-removal” (UCR) gde je crna boja korišćena da zameni podjednaku količinu CMY samo u neutralnim sivim područjima i “grey component replacemenet” (GCR) gde je zamena izvršena čak i u obojenim područjima. Još jedna prednost ove crne boje je da može da proizvede puniju crnu prevođenjem R0, G0,B0 i stvaranjem “tople crne” sa dodatkom magente i žute, ili recimo suprotno tome “hladno crnu” sa dodatkom cijan boje. Drugim rečima postoji veliki broj načina mapiranja RGB vrednosti u CMYK procente i stvaranja najboljeg mogućeg rezultata. Trebalo bi prilagoditi konverziju celog kolornog spektra uzimajući u obzir ne samo određenu štampariju, boje i hartiju,nego i svaku kolornu sliku ponaosob. U Photoshop-u 7 ovo je učinjeno kroz Edit->Colour Settings->Custom CMYK komandu koja je dostupna u Colour Settings dijalog prozoru. Ovaj dijalog nam omogućava da

66

odredimo boju i postavimo GCR i UCR, ili sopstvenu specifikaciju crne. Kako pravite promene možete videti da neutralni RGB od 0 do 255 biva preveden u svaku od pojedinih boja: cijan, magenta, žuta i crna kao grafički prikaz (primetićete kako svaki od tih prikaza nije linearan i drugačiji je od ostalih). Jednom kada je kolor profil kreiran ili izabran, to je ono što će konačno odrediti CMYK vrednosti kada promenite sistem boja.

Kreiranje CMYK profila je vrsta crne magije Mnogo toga vam je na raspolaganju i korisno je znati kako CMYK profili postavljaju i rukuju konverzijom, ali ne paničite – niko ne očekuje da vi to savladate u potpunosti. Očekivati od dizajnera da bude ekspert u pripremi za štampu nije razumna stvar,a umeti svaku individualnu sliku precizno pretvoriti od RGB do CMYK boja nije praktična stvar. Sve to je olakšano zahvaljujući Photoshop-u, kao i Illustrator-u i InDesign-u, koji nam obezbeđuju preporučene štamparske standarde za svaki od glavnih regiona, Evropu, Ameriku i Japan, sa alternativnim podešavanjima za mat ili sjajan papir. Proverite sa svojim štamparijama koja podešavanja oni preporučuju, ili da li koriste svoje sopstvene profile. Postoji još jedan, konačan faktor, koji bi trebalo znati ukoliko želite da držite pod kontrolom boje koje su van gamuta. Ovo se postiže sa stavkom Rendering Inten u okviru Colour Setting dijaloga (potrebno je kliknuti na Advanced da bi ovo bilo dostupno). Ako pravite jednostavan kolor logo, na primer,i ne smeta vam da se boje izvan gamuta mapiraju u najbližu boju koju je moguće štampati, možete izabrati Absolute Colorimetric (iako je pametnije da izaberete onu boju koja izgleda dobro i na ekranu i u štampi). Ako pravite grafiku možda će vas manje zanimati tačnost boje, a više jačina, u tom slučaju izabraćete Saturation opciju. Za upotrebu kontinuiranog tona, kao što su fotografije važnije je da se ne držite toliko čvrsto podudaranja boja, nego očuvanja širine spektra boja i u tom slučaju izabraćete opciju Perceptual. I konačno kao kompromis između postizanja preciznosti boja i očuvanja širine tonalnog spektra možete izabrati podrazumevanu Relative Colorimetric opciju.

67

Gotova podešavanja čine život lakšim dok opcija Intent pruža više fleksibilnosti Do sada bi trebalo da vam je jasno kako se vrši konverzija RGB u CMYK sistem boja i kako postaviti sve to da bi dalo dobre rezultate (I razumevanja zašto postizanje savršenih rezultata nije moguće, dok postizanje najboljih mogućih rezultata je, obično, nepraktično). Znajući sve ovo, možda ćete više želeti da sve prepustite svojim štamparima, koji su, na kraju krajeva ,eksperti u štampi. Ako imate dobre odnose sa njima, to je možda i najbolja opcija, ali budite oprezni. Mnoge velike štamparije će jednostavno primeniti standardnu konverziju, dok će drugi odbiti da prihvate štampu sa nekonvertovanim bojama, jer znaju da će oni biti okrivljeni za neizbežnu promenu boja. A ako baš nemate sreće, štamparija će jednostavno odštampati strane kakve su im i predate i vaše RGB fotografije mogu , zavisno od vašeg DTP paketa, završiti kao sive na crnoj ploči! Ako preuzmete na sebe rizik konverzije, sledeće pitanje je kada to treba da uradite? Mnogi dizajneri se razlikuju u mišljenjima, ako ipak znate da će vaš dokument završiti na separaciji i štampati se u komercijalne svrhe, onda je dobro raditi u CMYK-u od samog početka. Ovo ima svojih prednosti jer kolor korekcija u CMYK-u je mnogo intuitivnija nego rukovanje sa RGB kolor modom, a kroz poseban crni kanal je lakše kontrolisati senke, na primer, ili primeniti izoštravanje samo na crni kanal. Ako morate da precizno pogodite boju, naprimer obojeni detalj na memorandumu mora biti iste boje kao na zaštitnom znaku vaše kompanije, ili ako je vaš dokument skeniran na profesionalnoj mašini kao CMYK, onda je definitivno bolje držati se CMYK-a od samog početka Generalno, rad u RGB je mnogo primamljiviji. Kao što smo videli RGB gamut je mnogo širi nego CMYK i uvek je bolje koristiti što više boja dok radite. To je danas, u vremenu Interneta, aktuelnije nego ikada jer je vaš rad namenjen i prikazu na Internetu(medijum-monitor-RGB), ali i za komercijalnu štampu (medijum-papir-CMYK). Takođe, imate više alata za rad u RGB prostoru-- većina filtera i drugih alata nije dostupna u CMYK sistemu boja. Ako ćete štampati na kolornom štampaču koji ne podržava-PostScript, bolje ćete proći držeći se RGB-a .(Ovo se čini kontradiktornim jer inkdžet štampači grade boje nabacujući mastilo, ali oni nisu ograničeni standardnim CMYK procesom, optimizovani su za rad sa računarima i stoga se tretiraju kao RGB uređaji iako to tehnički nisu). I, konačno,posle svega, 24-bitni RGB je 25% efikasniji od 32-bitnog CMYK-a, kako u smislu zauzeća prostora tako i u potrebnoj snazi računara! Ključni argument je sledeći, ako koristite Photoshop, dobijate većinu prednosti CMYK-a, radeći u RGB sistemu boja. Već smo napred pomenuli da Photoshop markira znakom uzvika one RGB boje koje nije moguće štampati. (Ako kliknete na znak uzvika on će konvertovati RGB boju u najsličniju CMYK boju). Još praktičnija je Info paleta koja pokazuje i RGB vrednosti i CMYK procente i označava eventualne probleme sa bojom, dok pokrećete kursor iznad slike. Možete čak koristiti i rad direktno u okviru kanala osvetljenja, privremeno konvertujući datoteku u LAB sistem boja bez primetne i neopozive promene boja koja se dešava kada konvertujete u CMYK.

68

69

Najjači adut Photoshop-a je njegova mogućnost da prikaže kako će dokument izgledati kada se odštampa. Korišćenjem View->ProofColours komande (prečica Ctrl+Y) možete videti kako će se vaša slika štampati sa postojećim CMYK profilom (koristeći New Window komandu prvo dozvolite da se uporede RGB i CMYK verzija jedna pored druge). i s obzirom da je ovaj pregled povratan možete prelaziti iz profila u profil kroz Proof Setup>Custom komandu, kako biste dobili prikaz kako će se vaša slika ili dokument ponašati na, recimo, sjajnoj ili mat hartiji.

` Photoshop Info paleta i Gamut Warning komanda vam pomažu da radite sa CMYK-om u okviru RGB-a Najbolje od svega je da možete videti sva područja slike koja nije moguće štampati kroz opciju View->Gamut Warning (Shift+Ctrl+Y) koja indicira delove slike koji su izvan gamuta sivom bojom. Normalno, idealno je da ovo sivilo držite na minimumu, a to je faktor koji bi uvek trebalo imati na umu kada radite kolor korekciju slike, koja je namenjena za profesionalnu štampu (možete se prebacivati na gamut warning kada je Adjust dijalog otvoren). Photoshop ima zgodnu mogučnost da automatski izabere boje van gamuta iz Select->Colour Range dijaloga. Raditi na ovaj način, znači koristiti najbolje od oba sveta. Editovati u RGB, ali uvek kontrolisati CMYK gamut vašeg dokumenta,i znati da je spreman za finalnu konverziju, separaciju ili komercijalnu štampu. Sa kolor profilom možete konverziju učiniti još boljom – ali to je druga priča, namenjena nekom sledećem članku.