DEFINISANJE MARKETINKE KOMUNIKACIJE

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA MENADMENT U SAOBRAAJU

NI

SEMINARSKI RAD

-EKOLOKI MENADMENT-

Ekoloka podobnost proizvodaMentor: Student:Prof.dr Milovan Vukovi Sran Arbutina, 1. UVODVrednovanje ekoloke podobnosti proizvoda predstavlja postupak analitikog vrednovanja proizvoda sa stanovita postizanja ciljeva i definisanih kriterijuma upravljanja ekolokom podobnou proizvoda (optih i posebnih) sa svrhom identifikacije ekoloki podobnog proizvoda i ukazivanja na mogue pravce poboljanja ekoloke podobnosti proizvoda i njihovo rangiranje.Zbog toga vrednovanje ekoloke podobnosti proizvoda iziskuje vrednovanje uticaja proizvoda na ivotnu sredinu u okviru sledeih kriterijuma (u daljem tekstu kriterijumi uticaja):

broj i intenzitet neprimerenih efekata na ivotnu sredinu u svim fazama kompletnog ivotnog ciklusa proizvoda;

koliina potroene energije i drugih proizvodnih i prirodnih resursa potrebnih za proizvod u svim fazama njegovog kompletnog ivotnog ciklusa;

broj i intenzitet nezgoda koje su uticale na oveka i ivotnu sredinu, a prouzrokovane su proizvodom u svim fazama njegovog kompletnog ivotnog ciklusa;

koliina i vrsta izbegnutog, recikliranog ili bezbedno zbrinutog otpada od proizvoda u svim fazama njegovog kompletnog ivotnog ciklusa.

Da bi se samo vrednovanje omoguilo potrebno je da se izvri kvantifikacija uticaja proizvoda na ivotnu sredinu u okviru navedenih kriterijuma uticaja.Upravljanje ekolokom podobnou proizvoda se moe definisati kao proces regulisanja (sreivanja i ureivanja) svake faze kompletnog ivotnog ciklusa proizvoda sa stanovita: nemanja neprimerenih efekata na ivotnu sredinu, tedljivosti i odrivosti u potronji i korienju energije i drugih proizvodnih i prirodnih resursa; bezbednosti po oveka i ivotnu sredinu; izbegavanja, recikliranja ili bezbednog zbrinjavanja otpada, a u odnosu na: ivotnu sredinu, odrivi razvoj i opstanak oveka kao vrste. Opti cilj upravljanjaekolokom podobnou proizvoda predstavlja ekoloki podoban proizvod, a sama ekoloka podobnost proizvoda kao kvalitativno svojstvo proizvoda predstavlja njegov opti kriterijum.2. EKOLOKA PODOBNOST PROIZVODAPostoji nekoliko bitnih principa kojih bi trebalo da se pridravamo kada elimo da kreiramo ekoloki podobnije usluge i proizvode. Braden Alenbi u knjizi Inventing for Environment (Osmiljavanje za ivotnu sredinu), definie 10 pravila kojih bi trebalo da se pridravamo u dizajnu ekoloki podobnih proizvoda:1. Poslovne operacije i radni procesi trebalo bi da budu dizajnirani da proizvode nulto zagaenje (kao u prirodi).2. Operacije bi trebalo da budu dizajnirane s lakom adaptibilnou ka inovacijama.3. Sve to ulazi u prozvodni proces, na izlazu procesa treba da d upotrebljiv proizvod.4. Svaka koliina energije koja se koristi u prozvodnji trebalo bi da proizvede materijalnu transformaciju (kao u prirodnim procesima).5. U svim procesima bi trebalo koristiti apsolutni minimum energije i materijala.6. Materijali koji se koriste u radnim procesima treba da budu oni koji su dostupni s najmanjim procentom toksinih materija.7. Industrija treba da iskoristi maksimum od svojih materijala putem reciklanih procesa.8. Svaki proizvod treba da bude tako dizajniran da posle ponovo moe da ide u reupotrebu ili da slui za proizvodnju drugih proizvoda.9. Svi radni procesi treba da budu dizajnirani s ciljem da doprinesu razvoju lokalnog podruja i da minimalno utiu na ivonu sredinu.10. Bliske interakcije izmeu nabavljaa, kupaca i konkurenata trebalo bi da budu razvijene s ciljem minimizacije ambalae i maksimiranja reupotrebe i reciklae.

Siguran pravac, na ovom polju jeste koristiti najzastupljenije pricipe ekolokog dizajna, kako bi se kreirali proizvodi sa to manjim uticajem, ali treba imati u vidu dinamiku promena u kojima ivimo. Pravila igre na tritima se brzo menjaju pa tako i u kontekstu ostajanja konkurentan i odriv. Tu se istie potreba za stalnim inoviranjem, ali u monoj sprezi ekologije i inovacije to je danas iroko poznat pojam kao eko-inovacija. Eko-inovacija se moe posmatrati kao proces inoviranja jo u fazi dizajna i konceptualizacije proizvoda ili razvoj potpuno novih proizvoda i usluga sposobnih da obezbede istu upotrebnu vrednost kao postojei samo sa znaajno snienim ekolokim uticajem. Ona nudi prostor za reavanje prisutnih ekolokih pitanja i istovremeno zadovoljenje potreba kupaca.Ekoloki podobni proizvodi su oni koji:- nemaju neprimerene efekte po ivotnu sredinu;- tedljiv tro energiju i druge resurse;- omoguavaju bezbedno korienje;- nakon upotrebe mogu ponovo da se koriste, recikliraju ili bezbedno zbrinjavaju.Proizvodnja ekoloki podobnih proizvoda podrazumeva i ekoloku podobnost procesa i postrojenja gde treba obratiti panju na:- tedljivo korienje energije i drugih resursa;- odrivo korienje obnovljivih resursa;- minimiziranje negativnih uticaja na ivotnu sredinu;- izbegavanje otpada, gde god je to mogue;- bezbedno i ekoloki neutralno zbrinjavanje generisanog otpada.

Na osnovu UBA metoda vrednovanja za ocenjivanje ivotnog ciklusa identifikovane kategorije uticaja na ivotnu sredinu (potronja fosilnih goriva, globalno zagrevanje, teta za ljudsko zdravlje, direktna oteenja organizama i ekosistema, formiranje fotohemijskih oksidanasa, kiseljenje zemljita i vode, korienje zemljita za odlaganje otpada, zagaivanje bukom, nuklearna energija, potronja drveta i potronja vode) mogu se pridruiti odgovarajuim kriterijumima uticaja. UBA je za svaku kategoriju uticaja odredila vanost za ivotnu sredinu koja je verbalno opisana petostepenom ordinalnom skalom (niska vanost, manja, umerena, velika i vrlo velika vanost). Ova skala kvantitativno iskazana petostepenom intervalnom skalom, omoguava dalji rad na vrednovanju.Vrednovanje ekoloke podobnosti proizvoda (skraeno VEPP) sprovodi se na osnovu opteg modela vrednovanja, a prolazi kroz dve osnovne faze:

1. Utvrivanje konkretnog modela vrednovanja (za odreenu grupu proizvoda, tehnologiju, industrijsku granu itd.) i

2. Vrednovanje proizvoda (konkretan proizvod: automobil, ampon, kisela voda itd.).

Opti model VEPP obuhvata:

kriterijume za ekoloku podobnost proizvoda;

elemente kriterijuma za ekoloku podobnost proizvoda;

stepene i broj stepeni po elementima kriterijuma;

znaaj (specifinu teinu) kriterijuma i elemenata kriterijuma;

intenzitet po elementima kriterijuma (broj poena ili neki drugi kvantitativni iskaz za svaki intenzitet stepena).

Kriterijumi za VEPP su merila ekoloke podobnosti proizvoda. Kriterijumi, koji su uzeti u obzir, su od najveeg uticaja na ivotnu sredinu. Oznaiemo ih sa A, B, C i D, a obuhvataju: EFEKTE, RESURSE, NEZGODE i OTPAD.

Elementi kriterijuma za VEPP su merila elemenata ekoloke podobnosti proizvoda i komponente kriterijuma. Elementi kriterijuma koji su najvie korieni u dosadanjim istraivanjima su i najuticajniji u odnosu na ekoloku podobnost proizvoda. Oni se oznaavaju indeksom pored slova - oznake kriterijuma, npr. A1, B1,...(npr. u sluaju kriterijuma RESURSI element B1 obuhvata potronju fosilnih goriva).

Stepeni elemenata kriterijuma za VEPP su definicije intenziteta pojedinih elemenata kriterijuma (npr. element kriterijuma B1 - potronja fosilnih goriva se definie koliinom potroenog goriva po jedinici proizvoda). Stepeni elemenata kriterijuma se najee oznaavaju sa drugim indeksom (npr. B1: B11, B12, itd.).

Broj stepeni elemenata kriterijuma za VEPP je broj nivoa intenziteta pojedinih elemenata kriterijuma. On se moe kretati od vie od 1 do manje od 10. Mali broj stepeni oteava odgovarajue definisanje konkretne situacije, a veliki broj oteava izbor ponuene alternative. Autori UBA istraivanja koriste do 5 stepeni. Treba napomenuti da broj stepeni ne mora da bude isti za svaki element kriterijuma.

Znaaji kriterijuma za VEPP su kvantitativni pokazatelji razlika u znaajnosti (specifinoj teini) uticaja na ivotnu sredinu u odnosu na ukupnu kvantitativnu relativnu vrednost uticaja proizvoda. Razlika izmeu kriterijuma, u njihovom znaaju, se izraava procentualnom zastupljenou pojedinih znaajnosti (vanosti za ivotnu sredinu) kriterijuma u ukupnoj znaajnosti odreenoj sa 100. Znaaji elemenata kriterijuma za VEPP su kvantitativni pokazatelji razlika u znaajnosti u odnosu na ukupnu kvantitativnu relativnu vrednost uticaja. Razlika izmeu elemenata kriterijuma u njihovom znaaju je procentualna zastupljenost pojedinane znaajnosti elemenata kriterijuma u ukupnoj znaajnosti odreenoj sa 100%. Zbir znaajnosti elemenata kriterijuma izraenih u procentima u okviru jednog kriterijuma jednak je znaajnosti kriterijuma izraenoj u procentima.Ovi procenti se primenjuju na ukupan broj poena, a odnose se na maksimalni intenzitet.

Intenziteti stepena po elementima kriterijuma za VEPP su kvantitativni pokazatelji razlika (sada u okvirima jednog elementa kriterijuma) izmeu pojedinih stepeni izraenih brojem poena. Prethodno se odreuje ukupan broj poena za sve elemente kriterijuma i maksimalni intenzitet (predlae se 100). Na ukupan broj poena se primenjuje znaaj kriterijuma i elementa kriterijuma iskazan u procentima. Ovako dobijen broj poena za maksimalni intenzitet, koji odgovara najviem stepenu elementa kriterijuma, predstavlja ujedno i maksimalni broj poena za element kriterijuma. Ovaj broj poena se smanjuje, od najvieg do najnieg stepena, odreujui intenzitet elementa kriterijuma. Promena intenziteta moe da bude linearna ili nelinearna, sa rastuom ili opadajuom progresijom (predlae se linearna promena intenziteta ).Savremena zakonska regulativa industrijalizovanih zemalja odraava rastui pritisak na industriju u pogledu primene mera ouvanja i zatite ivotne sredine. Od proizvoaa se oekuje da u skladu sa najnovijim zakonskim aktima preuzmu odgovornost za uklanjanje i obradu svojih isluenih produkata, iji efekti na stanje ivotne sredine u svim stadijumima radnog veka treba da budu minimalni. Da bi se u potpunosti obuhvatio uticaj proizvoda na ivotnu sredinu, neophodno je izvriti "analizu ivotnog ciklusa proizvoda" (life cycle assessment). Ovakvom se analizom sumiraju svi negativni efekti u toku nastajanja, upotrebe i obrade ostataka industrijskih proizvoda. Kao odgovor na poveanu panju koja se globalno posveuje odgovornom zbrinjavanju vrstog industrijskog otpada, u primeni je nova strategija konstruisanja pod nazivom "design for recycling" (projektovanje za recikliranje, tj. projektovana reciklabilnost). Ova strategija podrazumeva dva osnovna principa: projektovanje rastavljivih jedinica i upotrebu reciklabilnih materijala i kombinacija materijala. Kvalitativno napredna konstrukcija obezbeuje da se potrona dobra po isteku upotrebne vrednosti efikasno koriste kao sirovinska baza za nove materijale i trajno i bezbedno uklanjaju sa deponija doprinosei tako reavanju globalnog problema zagaenja.Ekoloka sigurnost je kompleksna tema. Sve ljudske aktivnosti imaju odreeni uticaj na ivotnu sredinu, i na lokalnom i na globalnom nivou. Lokalni ekoloki uticaji industrije dobro su dokumentovani i utvreni. U mnogim zemljama stoga je na snazi pravilnik koji nastoji zatititi javnost od neodgovornih i neinformisanih proizvoaa. Lokalni ekoloki uticaji najee se mogu kontrolisati ili ak eliminisati; globalni su uticaji mnogo kompleksniji, pa je izuzetno teko proceniti njihovu veliinu i razumeti implikacije.

Iako su problemi koji optereuju ivotnu sredinu mnogo opseniji, uspostavljene su neke smernice koje mogu pomoi izvoznicima:

koristiti to manje prirodnih izvora u proizvodnji;

oprezno baratati resursima kako bi se postiglo njihovo optimalno iskoriavanje, a otpad sveo na minimum;

koristiti obnovljive izvore, nove pristupe i tehnologije;

podsticati i pomagati razvoj infrastrukture da bi se postigli optimalni nivoi recikliranja otpadnog materijala;

nastojati postii minimalno korienje energije;

biti informisan o opsegu i efektima zagaivaa nastalih proizvodnjom i putenih u atmosferu;

biti informisan o gasovima koji uzrokuju efekat staklenika i minimizirati njihovu emisiju;

biti informisan o zagaivaima ozona i smanjiti njihovu emisiju;

razmiljati o opcijama reciklae energije u baratanju otpadom.

3. OZNAAVANJE EKOLOKI PODOBNOG PROIZVODAU veini zemalja se poslednjih godina, kao jedna od osnovnih mera ekoloke motivacije proizvoaa, uvodi ekoloko vrednovanje i oznaavanje proizvoda. Uvode se sistemi koji garantuju da proizvod nema negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Pri tome se tei ocenjivanju proizvoda tokom njegovog celokupnog ivotnog ciklusa, odnosno, od sirovine preko proizvodnje i primene, do reciklae.

Ekoloka oznaka moe biti dodeljena proizvodu koji poseduje karakteristike koji mu omoguuju da znaajno doprinese unapreenjima u vezi sa aspektima ivotne sredine. Ovi ekoloki aspekti su: kvalitet vazduha, kvalitet vode, zatita zemljita, smanjenje otpada, uteda energije, upravljanje prirodnim resursima, spreavanje globalnog otopljavanja, zatita ozonskog omotaa, ekoloka sigurnost, buka i biodiverzitet.

Danas u svetu postoji preko 20 programa ekolokog oznaavanja proizvoda. Jedan znaajan deo njih odlazi na Evropu. Ovi sistemi mogu biti klasifikovani na razliite naine i prema razliitim kriterijumima, kao to je vrsta organizacije koja upravlja programom (dravni, privatni i meoviti) i veliina podruja na kojem se program primenjuje (podruni, dravni, nadnacionalni, globalni).

ema eko-oznaavanja Evropske unije usvojena je 1992. godine s namerom da oznaka promovie dizajn, proizvodnju i korienje proizvoda, a njegov tetni uticaj na ivotnu sredinu tokom ivotnog ciklusa bude minimalan. Sledei sistem Evropske unije, zemlje lanice moraju uspostaviti "Kompetentna tela" koja e sprovoditi eme unutar svojih granica. Njima e, takoe, biti poveren odabir grupa proizvoda koji su pogodni za ukljuivanje u emu ouvanja ivotne sredine. Do sada su ukljuene maine za pranje vea i posua, boje i lakovi, deterdenti, tekstil i mnogi drugi.

Svaka zemlja lanica EU nominovana je kao "vodea zemlja" za odreenu kategoriju ili kategorije proizvoda, a njeno "Kompetentno telo" je odgovorno za postavljanje i definisanje kriterijuma za tu kategoriju. "Kompetentna tela" dodeljuju eko oznaku nakon ocene aplikacija i zakljuivanjem da su odreene grupe proizvoda u skladu sa eko kriterijumima.

Procedura razvoja kriterijuma eko-oznaavanja u EU relativno je transparentna. U tome moe uestvovati svako ko je voljan uloiti vreme i novac, a predstavnici zemalja u razvoju su takoe dobrodoli.

Evropska unija uspostavila je odreen broj ciljeva :

redukcija tetnih uticaja na ivotnu sredinu proizvoda koji su na tritu unutar zemalja EU;

delovanje na ekoloku osveenost proizvoaa i potroaa o ekolokom uticaju proizvoda na tritu;

unapreenje ekolokih karakteristika proizvoda irom EU;

nove trine mogunosti za proizvoae i uvoznike proizvoda s eko-oznakom.

Kljuni ciljevi: Postii znaajna poboljanja u zatiti ivotne sredine- razvojem, objavljivanjem i promovisanjem kriterijuma koji guraju trite napred, u nameri da minimiziraju uticaje na ivotnu sredinu posmatrajui proizvode i usluge kroz njihov ivotni ciklus; Osigurati krebiliditet nagrade- efikasnom administracijom i kroz kriterijume koji:

Nesu tetni po ivotnu sredinu,

Koji su zasnovani na naunim injenicama, ukljuujui mere predostronosti,

Vode rauna o zdravlju potroaa,

Zahtevaju dobre performanse proizvoda,

Se razvijaju transparentno i trokovno-uspeno, sa ueem zainteresovanih strana,

Su realno ostvarljivi,

Su aurni.

Da ohrabri proizvoae, prodavce i pruaoce usluga da konkuriu za nagradu, da objave njihovo uee u emi, i da promoviu dostupnost eko-oznaenih proizvoda i informacija o njima;

Da ohrabre kupce da kupe proizvode ili plate uslugu sa ovom oznakom;

Da poboljaju svest i ponaanje potroaa koji se odnose na ekoloki optimalnu upotrebu proizvoda i usluga.

ema cveta je deo ire strategije koja promovie obnovljivu proizvodnju i konzumiranje. Ovaj cilj moe biti postignut u kontekstu politike posmatranja ivotnog ciklusa proizvoda. Kao trino orijentisan instrument, primarna funkcija EU eme ekooznaavanja stimulie kako omoguavanje dostupnosti proizvoda sa ovom oznakom, tako i potovanje zahteva koji se odnose na smanjenje uticaja proizvoda na ivotnu sredinu. EU ekooznaavanje ima jasan cilj ohrabrenja poslovnih sistema da posluju zelenije, sa licenciranim proizvodima. S druge strane, ema daje potroau informacije o ekolokom znaaju i prua mu mogunost izbora pri kupovini. Cvet je osiguranje evropske zelene autentinosti.

Cilj obezbediti pomo potroaima ima znaajne udele koji se odnose na ekonominu efikasnost i dostupnost informacija. Ustvari, cvet bi smanjio trokove potroaima, proizvoaima i prodavcima redukovanjem vremena i napora koji su potrebni za dobijanje i davanje pouzdanih informacija koje razmatraju ivotni ciklus proizvoda. U isto vreme, za proizvode koji su eko-oznaeni korienjem EU eme moe se dati garancija da su u skladu sa ekolokim kriterijumima i da je ta usaglaenost ocenjena od strane nezavisne tree strane, nacionalnog ili regionalnog kompetentnog tela. Informacije, koriene u emi, su kljune karakteristike trino orijentisane ekoloke politike. irenje informacija o efektima proizvoda na ivotnu sredinu tokom celog ivotnog cilklusa e biti kljuno u nameri da se podre naini odrivog konzumiranja.

4.ZAKLJUAKU veini zemalja se poslednjih godina, kao jedna od osnovnih mera ekoloke motivacije proizvoaa, uvodi ekoloko vrednovanje i oznaavanje proizvoda. Uvode se sistemi koji garantuju da proizvod nema negativnih uticaja na ivotnu sredinu. Pri tome se tei ocenjivanju proizvoda tokom njegovog celokupnog ivotnog ciklusa, odnosno, od sirovine preko proizvodnje i primene, do reciklae.

Ekoloka podoban proizvod se smatra onaj koji poseduje karakteristike koji mu omoguuju da znaajno doprinese unapreenjima u vezi sa aspektima ivotne sredine. Ovi ekoloki aspekti su: kvalitet vazduha, kvalitet vode, zatita zemljita, smanjenje otpada, uteda energije, upravljanje prirodnim resursima, spreavanje globalnog otopljavanja, zatita ozonskog omotaa, ekoloka sigurnost, buka i biodiverzitetEkoloki podobni proizvodi su oni koji:- nemaju neprimerene efekte po ivotnu sredinu;- tedljiv tro energiju i druge resurse;- omoguavaju bezbedno korienje;- nakon upotrebe mogu ponovo da se koriste, recikliraju ili bezbedno zbrinjavaju.Proizvodnja ekoloki podobnih proizvoda podrazumeva i ekoloku podobnost procesa i postrojenja gde treba obratiti panju na:- tedljivo korienje energije i drugih resursa;- odrivo korienje obnovljivih resursa;- minimiziranje negativnih uticaja na ivotnu sredinu;- izbegavanje otpada, gde god je to mogue;- bezbedno i ekoloki neutralno zbrinjavanje generisanog otpada.

LITERATURA-Dragoljub Todi- Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Beograd, 2001- www.ekoposlovanje.rs/blog, datum posete 10.12.2014.

UBA metod vrednovanja je razvila nemaka federalna ekoloka agencija (Umweltbundesamt-UBA).

Dragoljub Todi- Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Beograd, 2001., str.9

Dragoljub Todi- Ekoloki menadment u uslovima globalizacije, Beograd, 2001., str.47.

PAGE 12