ŠAQAPIN PROTIV AJFELOVE KULE Branislav Jatiœ

ŠAQAPIN PROTIV AJFELOVE KULE Branislav Jatiœ

Kitchen&GoodWolf

Нови Сад, Железничка 4, СЦГ

www.kgwstudio.com

Продукција: Kitchen&GoodWolf

Лектор и стручни сарадник: Алексеј Арсенијев

Рецезенти: Зоран Јуранић, Недељко Грба

Издавач: Kitchen&GoodWolf,

Штампа: Будућност, Нови Сад

Тираж: 1000

Нови Сад, 2006.

ŠAQAPIN PROTIV AJFELOVE KULEBranislav Jatiœ

Tom I

SADRÞAJ

PREDGOVOR | 8

REÆ AUTORA | 10

I ÞIVOTOPIS | 14

DOLAZAK | 15

„INFEKCIJA“ | 18

NAGOVEŠTAJI | 23

PUT | 38

PROCVAT | 49

BAQŠOJ TEATAR | 59

VRHUNCI | 81

UOÆI KATASTROFE | 92

SOVJETSKA RUSIJA | 111

ODLAZAK | 127

II EHO | 156

ODJECI U VREMENU | 157

LIKOVNE UMETNOSTI | 158

MUZIKA | 175

KWIÞEVNOST | 178

ODJECI KROZ VREME | 193

PROJEKAT „SLOVENSKI BASOVI“ | 194

INTERNACIONALNI FESTIVAL ŠAQAPINA – Kazaw (Rusija) | 205

CENTAR ZA ŠAQAPINSKE STUDIJE – Moskva (Rusija) | 208

III LEGENDA I STVARNOST | 212

FIZIÆKI IZGLED | 213

GLASOVNE KARAKTERISTIKE | 215

LIÆNOST I KARAKTER | 217

OBRAZOVAWE. TALENTI. NAÆIN RADA | 241

AUTOPORTRETI F. I. ŠAQAPINA | 261

NA SCENI | 265

KONCERTNI PODIJUM | 266

DIGRESIJA | 272

OPERSKA SCENA | 275

ФОНД ИРИНЫ АРХИПОВ ОЙ

Стремясь ознакомить как можно большее число читателей с шедеврамирусского искусства и достижениями русских артистов не только в России, но и заее границами, ФОНД ИРИНЫ АРХИПОВОЙ является покровителем изданиякниги о жизни и творчестве великого певца земли русской Ф.И.Шаляпина«Шаляпин против башни Эйфеля» автора Бранислава Ятыча на сербском языке(издательство «Kitchen and Good Wolf», г. Нови-Сад, 2006).

Президент,Народная артистка СССР,Герой Социалистического Труда,лауреат Ленинской премии иГосударственной премии России,Академик

И.К. Архипова

Первый Вице-президент,Народный артист СССР,Академик

В.И. Пьявкó

6

Šaqapin Protiv Ajfelove Kule

ФОНД ИРИНЕ АРХИПОВЕ

У настојању да упозна што шири круг читалаца са бисерима рускеуметности и достигнућима руских уметника, не само у Русији, него и изван њенихграница, ФОНД ИРИНЕ АРХИПОВЕ иступа као покровитељ издања књиге оживоту и стваралаштву великог певача руске земље Ф. И. Шаљапина, „Шаљапинпротив Ајфелове куле“ аутора Бранислава Јатића на српском језику (издавач«Kitchen and Good Wolf», Нови Сад, 2006).

Председник,Народна уметница СССР-а,Херој социјалистичког рада,лауреат Лењинске награде иДржавне награде Русије,Академик

И. К. Архипова, с.р.

Први Подпредседник,Народни уметник СССР-а,Академик

В. И. Пјавко, с.р.

7

PREDGOVOR

Rodolfo Æeleti, vrsni poznavalac opere, publicista, esejista i jedan odnajmarkantnijih italijanskih operskih kritiæara, u intervjuu koji je daoEnriku Ragaconiju za „Europeo“, ocewujuœi pevaæice koje su nasledile æuvenipar Kalas – Tebaldi ocenama od jedan do deset, bio je u davawu najviših ocenaizrazito škrt. To je objašwavao time što, bez obzira na glasovne kvalitete itehniæku besprekornost pevawa, najvišu ocenu zasluþuju samo oni pevaæi koji„daju poæetak nove škole, novog stila“.

Takvih pevaæa, koji su odista uspostavqali nov izvoðaæki stil i dopri-nosili razvoju opere kao umetniæke vrste, u istoriji opere nije bilo mnogo. Akao jedan od najveœih meðu velikima izdvaja se legendarni ruski bas FjodorIvanoviæ Šaqapin.

Šaqapina s pravom smatraju jednim od najznaæajnijih izvoðaæa uopšte.Wegova pojava na operskoj sceni izazvala je preispitivawe dotadašweizvoðaæke prakse i presudno uticala na promenu operske estetike. Izuzetnamuzikalnost, pregnantnost glasa, obiqe tembarskih boja sposobnih da izraze inajtananije nijanse psiholoških stawa tumaæenih likova, kolosalni glumaækidar, ogromna erudicija i kompleksnost pristupa operskoj umetnosti, uæinili suga rodonaæelnikom novih izvoðaækih tradicija.

8


Šaqapinova liænost snaþno je uticala ne samo na ruski muziæki teatar,nego i na ukupnu svetsku muziæku scenu s kraja XIX i poæetkom XX veka. Kao jedanod nosilaca istorijske Ruske sezone u Parizu 1907/1908. godine, ugradio je sebe utemeqe zapadnoevropske kulture. Blagodareœi wemu, veliki ruski operski spek-takli – poput „Borisa Godunova“ i „Hovanšæine“ M. Musorgskog, „Kneza Igora“A. Borodina, „Þivota za cara“ („Ivan Susawin“) M. Glinke, „Sadka“ i „IvanaGroznog“ N. A. Rimskog-Korsakova – postali su deo svetskog operskog „gvozdenogrepertoara“. Wegovim tumaæewem naslovnih likova u operama „Mefistofeles“A. Boita i „Don Kihot“ Þ. Masnea, ova dela su stekla neprolaznu popularnost ipostala neodvojivi deo svetske muziæke baštine. Takoðe, wegovo sagledavawelikova Bertrama u „Robertu ðavolu“ Ð. Majerbera, Don Bazilija u „Seviqskomberberinu“ Ð. Rosinija i Mefistofela u „Faustu“ Š. Gunoa, dalo im je þivot-nost i uverqivost, i otrglo ih iz pogubnog zagrqaja operskog klišea.

„Slava Šaqapina nije zamagqena vremenom“, – kaþe jedan od najznaæajnijihoperskih rediteqa današwice Boris Pokrovski, „upravo zato što delovaweumetnika nije iscrpeno samo izuzetnim izvoðewima vokalno-scenskih likova,nego je postalo jedinstven umetniæki metod, škola koja otkriva istinskuprirodu operske umetnosti.“

Za mnoge generacije operskih pevaæa, naroæito basova, Šaqapin je etalonpevaækog i glumaækog majstorstva, izvor inspiracije i podstrek u tragawima naputu ka nedostiþnom idealu operskog savršenstva.

Šaqapin nesumwivo predstavqa epohu u razvoju opere. Dostignuœa wegoveumetnosti jesu zaostavština koja œe aktuelnost i znaæaj nalaziti i u vremenimakoja tek dolaze.

Ova kwiga je pokušaj da se Šaqapinova umetnost raznostrano osvetli, ikao izvoðaæki metod, i kao estetiæki sistem, ali i kao tajanstvo genijalnosti.Namewena je prvenstveno operskim pevaæima (naroæito mladima koji tek stupa-ju na opersku scenu), dirigentima i operskim rediteqima, scenografima, kos-timografima, operskim korepetitorima, pozorišnoj publici, ali i svimobrazovanim qudima þeqnim novih saznawa i/ili novih uvida u „poznatapodruæja“ qudske kulture i duha.

B. J.

9

REÆ AUTORA

Literatura koja se bavi problematikom operskog izvoðaštva veoma jeoskudna, pogotovo kod nas. Smatrao sam kako se ova problematika dâ najpotpuni-je tretirati na primeru legendarnog ruskog basa Fjodora Ivanoviæa Šaqapina,jednog od najveœih pevaæa i najkompleksnijih liænosti operske scene svih vre-mena, æije su kreacije u najveœoj meri ostale neprevaziðene i do danas.

Kwiga o Fjodoru Ivanoviæu Šaqapinu zamišqena je u æetiri dela.Prvi deo („Þivotopis“) jeste prva potpuna Šaqapinova biografija na

srpskom jeziku. (Kod nas je, doduše, prevedena wegova autobiografska kwiga„Stranice mog þivota“, ali ona obuhvata samo deo ovog burnog i nadasve intere-santnog þivota, do 1916. godine.)

Þeleo sam da Šaqapinova biografija bude napisana na popularan naæin,kako bi što veœi deo æitalaæke publike bio zainteresovan da se upozna sa þi-votom i stvaralaštvom ovog velikana operske scene, da ga doþivi kao blisku idragu osobu, i oseti se pobuðenim da temeqnije upozna wegova umetniækadostignuœa. Stoga sam se uzdrþavao od tematskog razuðivawa i optereœivawaštiva mnogim detaqima, pa su neki momenti Šaqapinovog þivota, koji nisukrucijalni za našu priæu, ostali tek dotaknuti. Na primer, kompleksan odnossa Maksimom Gorkim, koji je za Šaqapina uvek bio od izuzetnog znaæaja i imaoduboke reperkusije na wegov þivot, ovde je dat samo u bitnim i karakteristi-ænim crtama. Ovo uzdrþavawe od digresija koje bi, verovatno, optereœivale tokizlagawa þivota velikog pevaæa, pokušao sam dosledno da zadrþim.

Faktografija je u Þivotopisu u potpunosti saæuvana. Izvesna saþimawa, uciqu teænijeg, „vitkijeg“ izlagawa, oznaæena su fusnotama. Dijalozi su delompreuzeti iz Šaqapinove autobiografije ili svedoæanstava savremenika, adelom su izmišqeni. Osmelio sam se na ovaj korak iz þeqe da Šaqapina uæi-nim što þivotnijim. Pri tom sam vodio raæuna da u „autorskoj slobodi“ Šaqa-pinu ne stavim u usta reæi i misli koje on ne bi mogao izgovoriti. Šaqapinovisagovornici su ponekad sintetizovani, odnosno replike nekolicine realnihsagovornika, izgovorenih u razliæito vreme i na raznim mestima, poverene sujednoj osobi; drugi put je neka konkretna liænost, koja je evidentno boravila ilimogla boraviti na istom mestu gde i Šaqapin, i u isto vreme, „dovedena“ na

10


klupu u parku, u Šaqapinovu sobu, na obalu mora, ili u neki drugi ambijent,kako bi potreban razgovor mogao biti „obavqen“. Trudio sam se da se ovim pos-tupkom koristim oprezno i u najveœoj moguœoj meri taæno, kako bih dobioneophodan balans izmeðu dokumentarnosti i „literarnosti“ štiva.

Drugi deo („Eho“) predstavqa pokušaj da se pokaþe koliko je snaþna bilaemanacija Šaqapinovog genija u vremenu u kome je þiveo, koliko podsticajna iplodotvorna za wegove savremenike, da je, štaviše, ostala neomeðena „kapijamawegovog þivota“, i da kompleksom svojih sadrþaja ne prestaje da inspirativnodeluje i u vremenu sadašwem.

I u treœem delu („Legenda i stvarnost“) zadrþan je isti postupak u graðewukwige kao i u Ehu: izlagawe podrazumeva koncentriæne reminiscencije, kojepostepeno omoguœavaju sve dubqe uvide u Šaqapinovu neponovqivu liænost,što daje kquæeve i za temeqno razumevawe wegovog stvaralaštva.

Ovakav postupak je omoguœio da u delovima kwige Eho i Legenda i stvarnostbudu iskorišteni materijali koji iz ranije pomenutih razloga nisu mogli bitiukquæeni u Þivotopis: razne epizode iz Šaqapinovog þivota, anegdotske, pa ibizarne scene, ali æija ilustrativnost doprinosi koloritnosti, reqefnosti islojevitosti wegove figure, ili raznostranim osvetqewem potpunije ocrtavakontekst nekog dogaðaja i doæarava aromu miqea u kome je þiveo.

Æetvrti deo („Protiv Ajfelove kule“) predstavqa jezgro kwige. Širokiplan obuhvata kratak istorijat opere, objašwava elementarne postavke vokalnetehnike, pruþa uvid u rusku opersku scenu do Šaqapina, bavi se specifikomoperskog þanra i, suþavajuœi se, razmatra pitawe da li je izvoðaæka umetnostneminovno jedino reproduktivna, rekonstruiše Šaqapinov umetniæki postu-pak (namerno ne govorimo o sistemu ili metodu), dotiæe se wegovih estetiækihi etiækih stavova, da bi u ponovnom širewu rakursa bili dotaknuti problemisavremenog operskog izvoðaštva i uslova u kojima se ono odvija. U delu ProtivAjfelove kule spontano se fokusiraju i linije tri ostala dela kwige, ovoga putabez reminiscentnih digresija.

Kwigu, u najveœem delu, æini autorski tekst, ali se nisam libio da u wuukquæim mawe ili veœe, ponekad i veoma opširne, sekvence iz pera drugihstranih autora, dramaturški upletene u originalni tekst tako da najpotpunijeodgovori postavqenom zadatku – raspravi o operskom izvoðaštvu danas, saakcentom na kompleks wegovih tehniækih, estetiækih i etiækih elemenata na„primeru nad primerima“ koji predstavqa Fjodor Ivanoviæ Šaqapin, a koji jeistovremeno i povod, i sredstvo, i ciq ove kwige.

B. J.

11

IÞIVOTOPIS

DOLAZAK

Tmurnog zimskog popodneva 13. februara 1873. godine,1 u malom stanu uulici Ribni red na obodu Kazawa, Ivanu i Avdotji Šaqapin rodio se sin. Deæakje kršten imenom Fjodor.

Beþeœi od oskudice, porodica se preselila u obliþwe selo Ometovo. Tu nasvet dolaze Nikolaj i Jevdokija, ali wima nije bilo dato dugo da poþive. Fjodorje imao još jednog brata, Vasilija, roðenog 1884, po povratku porodice u Kazaw(najverovatnije 1879. godine), u isti siromaški stan u ruþnoj, nezgrapnoj kuœina Ribnome redu.

Šaqapinova majka je zaraðivala radeœi kao praqa. Bila je tiha, zamišqenihoæiju, lepog, ponešto zagasitog glasa. Stalnu oskudicu i druge nedaœe (a od wihse sastojao þivot) podnosila je bez roptawa i samosaþaqewa. Uveæe, nakon napo-rnog dana, palila bi luæ i sedala za preslicu. Æesto su dolazile þene iz susedstvai u tišini ispredale tanke niti kudeqe. Ponekad bi uz jednoliæno zujawe vrete-na potekla pesma, otegnuta, tuþna, ruska – o devojaækom stradawu, o dalekomdragom, o belim paperjastim snegovima, o kalini kojoj devojka poverava svojanajskrivenija oseœawa, o širokim stepskim prostorima, lugu, reci, oblacima

15

1) Datumi su po gregorijanskomkalendaru.

koji tiho plove neobuhvatnim plavetnilom neba i odnose misli ka nekim drugim,sreœnijim prostorima iz mašte… Ili bi neka od þena, prigušenim glasom,ustreptalim od uzbuðewa priæala o dogaðaju koji se baš nedavno zbio: kako nekojudovici noœu dolazi æovek-zmaj da je teši i miluje, sa ogwenim leðima koja nijesmela dotaknuti, jer bi se u trenu pretvorila u pepeo; ili o borbi na nebesimaizmeðu Satanaila i Mihaila, i o Bogu koji je zlog anðela prognao na Zemqu podkraœim imenom Satana, što je svedoæilo o gubitku milosti i qubavi Oca. Ove supriæe silno draþile Fjodorovu uobraziqu, i u izduþenim talasavim prepleti-ma gustog zimskog mraka i slabašnih trakâ þute svetlosti luæi, priviðala su muse fantastiæna stvorewa iz priæa, plameni zmajevi, i Bog, kako ujutru iz zlatnogkaveza pušta ogwenu pticu – Sunce…

Otac, pisar u Zemskoj upravi, vraœao se kuœi tek pred ponoœ. Bio je visok,mršav, teškog pogleda, veoma œutqiv. Fjodor je þeleo da mu se pribliþi, da gavoli, ali umesto qubavi prema ocu je oseœao nelagodu, pa i strah. Naroæito mu jebilo neprijatno kada je otac, napivši se votke, ukoæeno zurio pred sebe ineprirodno visokim glasom pevao uvek istu pesmicu, sklepanu od nerazumqivihreæi nalik na tatarske, koje su svojom nezgrapnošœu plašile Fjodora:

Siksinikma,Æetvertakma,Tazanitma,Sulejmatma,Usum–ta,Bištinikma!Digin, digin,Digin, digin!

16


Ometovo

Oæeva pijanstva postajala su sve æešœa i teþa. Dolazio je kuœi bez plate,jedak i razdraþqiv. Ovaj inaæe tihi, zatvoreni æovek, tada je postajao grub inasilan. Fjodor je s uþasom slušao psovke koje je upuœivao majci kao odgovor nanemo pitawe šta œe biti s porodicom, kako œe se prehraniti osloweni samo nawen teþak i slabo plaœen posao. Vremenom je otac poæeo da tuæe majku. I Fjodorje dobio mnoge udarce, pokušavajuœi da je zaštiti. Mati je ostajala da leþi napodu, sva u modricama, zatvorenih oæiju, kao mrtva. S naporom bi prošaputalauplakanom sinu:

– Ne plaæi, mili, proœi œe…A otac bi nekoliko dana proveo u krevetu, okrenut zidu, œuteœi. Samo bi

ponekad promuklo zatraþio kvasa.2 Potom, jednoga jutra, stavio bi pod miškufasciklu s papirima i tiho se uputio na posao, od koga porodica više nijevidela nikakve koristi. Na toj fascikli bila je nacrtana humka, nad wome krst,a ispod je stajao natpis: „Ovde nema stradawa ni tuge, ni uzdisaja, samo þivotbeskonaæni“.

Uprkos ovim strašnim epizodama, Šaqapin je saæuvao svetla seœawa nadetiwstvo. U selu je imao mnogo drugova. Sve su to bili sjajni deæaci. Jurili suza toækom, verali se po krovovima i drveœu, pravili samostrele, puštali zmaja;lutali po baštama i krali repu i krastavce; jurcali po gumnima i vododerina-ma… Svuda im je bilo zanimqivo, svuda je þivot otkrivao svoje male tajne, uæeœiih qubavi i razumevawu svega na svetu. Iza trošne kuœe u kojoj su þiveli, Fjodorje u dnu bašte iskopao duboku jamu i zamišqao kako þivi sasvim sam, slobodan,bez oca i majke. Maštao je da kupi kowe i krave, i – deæaæki nejasno – o þivotukoji bi bio nalik na bajku…

17

I ÞIVOTOPIS

2) Piœe od jeæma, rasprostrawenou Rusiji.

Sa ocem Ivanom i bratom Vasilijem (1898)

„INFEKCIJA“

Jedne kasne jeseni, dok su po jakoj poledici išli u grad u javno kupatilo,otac je nezgodno pao. Dugo nije mogao da se digne iz posteqe. U kuœi su se poæelipojavqivati razni qudi zlokobnog izgleda, koji su mu masirali nogu svakojakimtravama i mastima ubistvenog mirisa, ali sve bez uspeha. Otac više nije mogaosvakodnevno prevaqivati po šest vrsta3 do posla i kuœi, što je bio razlogponovnog preseqewa u Kazaw.

Fjodoru se dopao buæni grad, uzavrela ulica Ribni red, ali ne i kuœa u kojojje roðen. Sobica u kojoj su þiveli bila je mala i mraæna. To je zapravo bila osta-va u dnu hodnika koji je vodio u stan nekakve generalice. Generalica je bilaqubazna, a wezin šesnaestogodišwi sin, gimnazista, ponudio se da Fjodoranauæi da æita. Brzo je napredovao, ali se pojavio neoæekivani problem: kada jeproæitanu stranicu trebalo okrenuti, nije mogao da odluæi na koju stranu – sdesna na levo, ili s leva na desno. Uvek bi pogrešio, što je na kraju iznerviralogeneralicu. Æasovi su prekinuti…

U kuœi je postojala i jedna atrakcija – œerka kuœevlasnika, trgovcaLisicina: iz wene sobe su æesto dopirali æarobni zvuci. Fjodor ju je video kakosedi za velikom crnom kutijom iz koje se razlegala muzika. Prvo je pomisliokako je to veliki vergl, i da devojka samo okreœe ruæicu. Bio je ushiœen shva-tivši da ona te zvuke proizvodi prebirajuœi prstima po dirkama. Poþeleo je dai sam ovlada ovom veštinom. Wegovoj radosti nije bilo kraja kada je, nekako uto vreme, na lutriji izvukao klavsen! Ali ni razoæarewu, pošto su roditeqiinstrument zakquæali. Nikakve molbe nisu ih mogle umilostiviti. Kada serazboleo, stavili su ga da spava na klavsenu, umesto, kao obiæno, na podu. Alisvirati na wemu nije smeo. Nikako nije mogao da shvati ovo æudaštvo svojihroditeqa i teško je patio kada je glomazni instrument prodat.

I u gradu se moglo naœi mnogo toga zanimqivog, i tu su se nudile mnogemoguœnosti… A jedna od prvorazrednih zanimqivosti bilo je malo putujuœepozorište „pokladnog dede“ Jakova Mamonova.

Pajac Jaška, kako su ga zvali u narodu, bio je u to vreme znamenitost æitavogPovolþja. Krupan postariji æovek grubog lica i podsmešqivo qutitih oæiju,

18


3) Duþna mera u Rusiji (1 vrsta = 1,067 metara).

gustih crnih brkova kao od livenog gvoþða, „poderanog“gromovitog glasa, on je do savršenstva vladao jedno-stavnim i prodornim oštroumqem, koje je oduvek biloglavna hrana trgova i ulica. Wegove opore šale i drskoismevawe publike oæarali su osmogodišweg Fjodora.Oboþavao je Jašku. On je za wega bio junak, koji se si-gurno ne boji ni policije! A wegovi glumci æinili su muse qudima neiscrpnog humora i þivotne radosti, kojibeskrajno uþivaju u sopstvenim vratolomijama. Tek jemnogo kasnije shvatio kako je para, koja se podizala sawih dok su na kraju predstave izlazilili na poklon, po-ticala od æudovišnog naprezawa mišiœa…

Teško je reœi sa sigurnošœu da je baš Jakov Mamo-nov dao Fjodoru onaj odluæujuœi impuls koji œe ganavesti da þivot posveti umetnosti, ali se on ipakoseœao obaveznim tom æoveku za rano probuðeni interesprema teatru, prema „pozorjima“, tako razliæitim oduobiæajenih slika svakodnevice. Po odlasku putujuœedruþine iz Kazawa, mesecima je sawao dugaæke hodnike saokruglim oknima iza kojih su se odigravali razniprekrasni prizori, kakve na javi nije poznavao.

*

Porodica se ponovo preselila, prvo u Tatarsku slobodu, a potom u Sukonuslobodu.4 Tu su se smestili u dve podrumske sobe. Iste veæeri, iz gorwe pros-torije se zaæulo sloþno horsko pevawe. Tu je stanovao horovoða crkvenog hora,izvesni Šæerbiwin. Æim se proba završila, Fjodor je pohitao kod horovoðe:moþe li da ga uzme u hor? Æovek je œutke skinuo violinu sa zida, povukao gudalompreko þica i rekao:

– Vuci za mnom…Fjodor je paþqivo „vukao“ za zadatim tonovima.– Glasa imaš, sluha imaš, da uæiš note – ponovo je bio kratak Šæerbiwin.Bio je to neobiæan æovek. Nosio je dugu unazad zaæešqanu kosu, plave

naoæare, široki halat5 bez rukava, preko wega pelerinu, a na glavi þivopisnukapu. To mu je davalo gospodstven i blagorodan izgled, mada mu je lice biloizriveno bogiwama. No, uprkos blagorodnosti svoje pojave, pio je jednakooæajniæki kao i svi drugi stanovnici Sukone slobode. Ipak, Šæerbiwin je daoŠaqapinu osnove muziæke pismenosti i nauke o harmoniji, a nauæio ga je i dapomalo svira violinu.

19

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin ispred rodne kuœe, Kazaw, 1912

5) Široki ogrtaæ orijentalnogizgleda.

4) Predgraða Kazawa.

Kada se hor iz nekih razloga raspao, Šæerbiwin nije prestao da pozivaFjodora. Sedeli su utroje, wih dvojica i violina, i pevali, ponekad tako lepo,da je Fjodor od miline plakao. Æesto su išli po crkvama i pevali æitave sluþbeu dva glasa. A kada je Šæerbiwin postavqen za regenta hora u Spaskom manas-tiru, uzeo je Fjodora za stalnog ispomagaæa. Tu je Šaqapin po prvi put poæeozaraðivati od pevawa – æitavih šest rubaqa meseæno…

U to vreme Fjodor pohaða privatnu školu gospoðe Vederwikove. Lako jeusvajao gradivo, pa mu je na æasovima bilo dosadno. Æesto je beþao iz škole.Odlazio je na klizawe (imao je, doduše, samo jednu klizaqku: bile su isuvišeskupe da bi imao par), ili je lutao buænim ulicama grada. Ne jednom je gubiokwige, ponekada je neku i prodao da bi kupio slatkiše. Jedino što ga je pri-vlaæilo školi bila je devojæica Tawa. Jednom ju je poqubio, a ona se zaæudila:

– Zašto me qubiš pred svima? Tuþiœe nas uæiteqici, pa œe biti zlo. Nego,ako se sakrijemo, moþemo se qubiti koliko nas je voqa.

I sakrivali su se, qubili, sve dok ih, konaæno, uæiteqica nije zatekla.Ti poqupci nisu bili ništa drugo do nevina deæja qubav, a za qubavqu

æezne svako qudsko srce, bilo ono veliko ili malo. Ali su u školi na stvargledali drugaæije: mali „qubavnici“ su iskquæeni. Imao je tada devet godina…

Potom su ga upisali u Æetvrtu parohijsku školu. Tu su primewivali ovakvupedagošku meru: nemirnog deæaka uæiteq bi hvatao palcem i kaþiprstom zaæuperak i snaþno drmusao odozdo naviše. To je bilo bolno, i stvaralo utisakkao da œe pršqenovi izaœi kroz potiqak. Jednom je uæiteq ovu meru primenioi na Fjodoru. A wega je par dana ranije neki nepoznati deæak, ko zna zašto, onakou prolazu, raspalio štapom po glavi. Stvorila se rana, koja se potom zagnojila.I æuperak je ostao uæitequ u ruci, iz rane je šiknula zagnojena krv, a Fjodor jes vriskom odjurio kuœi. Tamo su ga istukli što neœe da uæi, ali je on bioodluæan:

– Secite me, ali ja se onamo ne vraœam! – Ništa neœe biti od tebe, Pukotino – rekao je otac (zbog neæega je voleo da

ga zove baš tako – Pukotino!). Odluæeno je da ga daju na obuœarski zanat, kod kuma Tonkova.Fjodora je obradovao ovakav razvoj situacije. Sa roditeqima je veœ poseœi-

vao Tonkova. Dopadalo mu se u wegovoj kuœi: tamo je bilo æisto i uredno, a nastolu nikad nije nedostajalo ukusnih, vazdušastih kolaæa. Naroæito mu se dopa-dala Tonkovqeva þena. Imala je topao, umiqat glas, i kada je govorila priæi-wavalo mu se da iz wenih usta ne izlaze reæi veœ slatki kolaæiœi. I kasnije, kadaje kao zreo umetnik gostovao u Kazawu, sretao je tu þenu. Oseœaj „jestivosti“wezinog glasa ni tada ga nije napustio.

Tonkov ga je lepo primio. Ni kalfe se nisu usuðivale da ga biju, iako muzanat nije išao od ruke. Doduše, nauæio je da suæe dretvu6 u koju je s obe strane

20


6) Nasmoqeni konac.

trebalo uvuœi æekiwu, a uz koju „pedagošku“ œušku i da prišiva ðonove. A ondase razboleo.

Leþao je na vreloj peœi, ali nije mogao da se zagreje. Kum mu je dao jabuku.Odgrizao je paræe i odmah ga sa gaðewem ispqunuo. Onda se obreo kod kuœe. Upam-tio je, kao kroz san, kako sa ocem ide na grobqe, a on na leðima nosi mali kovæeg.U wemu je leþao brat Nikolaj. Dospeo je u bolnicu. Na susednom krevetu leþalaje wegova sestra. Noge su mu gorele. Neki æovek u crnom prskao ih je iz pulve-rizatora. Tada je oseœao olakšawe, ali æim bi ovaj prestao, noge su opet posta-jale neizdrþivo vrele. Mama je sedela na sestrinom krevetu. Nekome je rekla:

– Šta je Vama, zar se æoveku moþe rezati vrat?Pred wegovim oæima se sve quqalo, bio je kao u nekoj izmaglici, ali je ipak

shvatao da razgovaraju o sestri. Nije bio iznenaðen: to nisu razbojnici, ovo jebolnica. Ako se mora – treba seœi. Ali se majka nije saglasila, i sestra je umrla.Æinilo se da je i na wega došao red.

Sudbina je odluæila drugaæije. Jednog jutra, Fjodor je osetio glad. Imao jevuæji apetit: mogao je da jede bez prestanka. Oporavqao se… Jedino mu se joškoþa quštila sa tela u velikim trakama.

Ozdravqewe je znaæilo i povratak uæewu zanata. Ovoga puta otac ga je daokod tokara. Tamo ga nisu niæemu uæili, samo su ga slali po materijal. Još slabposle bolesti, iznemogao je pod teškim gredama koje su mu naredili da donese.Seo je pokraj jedne ograde i zaplakao. Neki prolaznik, po odeœi bi se reklo zna-tan gospodin, saþalio se nad wime. Odveo ga je u radionicu i izvikao se namajstora:

– Ako još budete muæili deæaka, daœu vas na sud!Majstor se nije prepirao. Ali æim je nepoznati išæezao u gradskoj vrevi,

rekao je Fjodoru:– Neœu da zbog tebe imam problema. Odlazi.Fjodor je ponovo dat na obuœarski zanat. Ali ne kod kuma Tonkova.– Mnogo te on mazi – rezonovao je otac. – Tamo neœeš ništa nauæiti.Dali su ga kod izvesnog Andrejeva. I ovde je radio sve drugo osim obuœar-

skog posla: prao je pod, postavqao samovar, donosio vodu, išao s gazdaricom napijacu… I svi su ga odreda tukli. A kada je došlo vreme ruæku (kalfe su jelodobijale u zajedniækoj æiniji), kad god bi posegnuo za hranom udarali su gadrvenim kašikama po prstima:

– Lakše malo, strvino – dobacivao mu je æas jedan, æas drugi kalfa.Bila je to prava robija.Kuluæeœi kod Andrejeva, Fjodor nije prestajao da peva u horu.S proleœa se ponovo razboleo. Na tabanima su mu se pojavili prvo plikovi,

a zatim i debeli þuti otoci. Doduše, nije oseœao nikakav bol, ali se pretvaraokako ne moþe da hoda, samo da ne bi morao odlaziti kod mrskog majstora. Ali mu

21

I ÞIVOTOPIS

ni ostanak kod kuœe nije doneo izbavqewe. U školi Vederwikove nauæio je dapiše priliæno lepo. Sada ga je otac terao da uveþbava krasnopis.

– Uskoro œeš morati da mi pomaþeš, Pukotino. Ionako ništa drugoneœeš izuæiti.

I Fjodor je provodio dane u prepisivawu predmeta koje je otac donosio sposla, dok je napoqu cvetalo proleœe i orila se deæja graja…

Ipak, ponovo su ga upisali u školu, Šesto gradsko uæilište. UæiteqBašmakov bio je qubiteq horskog pevawa. Svirao je i violinu. Fjodor je namo-lio oca da mu kupi instrument. U svakom slobodnom trenutku uzimao je gudalo uruke.

– Ako to strugawe potraje, dobiœeš violinom po wušci – „podsticao“ gaje otac.

Fjodor je u školi stekao dobre prijateqe. Svi sa kojima se druþio sukasnije tragiæno završili. Þewa Birilov je, kao oficir, umro od sifilisa.Ivan Mihajlov se beznadeþno propio. Stepana Oriwinskog, na posledwoj godi-ni studija veterine, neko je ubio na Kazanki. Ivan Dobrov, postavši ðakon,sakupqajuœi priloge za crkvu pijan je ispao iz saonica i smrzao se u snegu.

Þewa Birilov bio je sin penzionisanog kapetana II klase. Þiveo je skrom-no, ali bez oskudice. Jednom prilikom pozvao je Fjodora na ruæak. Ovaj je svojtawir prosto olizao, dok je Þewa ostavio komadiœ hrane.

– Ah, to mora da je otmeno! – zakquæio je Fjodor.Zaista, Þewa Birilov je imao lepe manire i vaspitavao je mali kruþok

prijateqa.Ranije su za praznike išli u grupi, vikali i pevali ulicom, gasili

plinske svetiqke i izvodili razne druge nestašluke. Na primer: uzimali su uusta petrolej i zatim ga ispuštali preko upaqene luæi u vidu plamenog oblaka.A najveœe zadovoqstvo bilo im je da se potuku sa grupom wima sliænih mangupa.Mnogi su potom nosili modrice sve do sledeœeg praznika. Ali ih je Þewa ube-dio da ulicom ne treba iœi bos nego u æizmama, da se nije lepo tuœi, i da seuopšte treba ponašati pristojno.

Ivan Dobrov je Fjodoru otkrio latiniæno pismo. Sa zajedniækim drugomPetrovim uveo ga je u svet literature. Fjodor se upisao u biblioteku. Æitao je svešto mu je dolazilo do ruku: Puškina, Gogoqa, Qermontova, ali su ga u to vremenajviše zaokupqali francuski romani sa dvobojima, zvowavom crkve Sen--Þermen, tajanstvenim koæijama, dvorskim intrigama…

Toliko je proæitao o Parizu u kome se sve to odigravalo, da je dospevši uovaj grad imao utisak kako je u wemu ranije veœ þiveo.

22


NAGOVEŠTAJI

Bilo mu je dvanaest godina kada je prvi put posetio pozorište. U crkvenomhoru pevao je i neki Pankratov, veoma simpatiæan mladiœ. Jednom mu se našlaulaznica više, pa ju je ponudio Šaqapinu. Fjodor nije shvatao šta bi moglobiti zanimqivo u tom velikom kamenom zdawu sa ovalnim prozorima, kroz kojesu se videli nekakvi uparaðeni qudi. Privukao ga je naslov – „Ruska svadba“.Pevao je na svadbama, i tamo mu nikad nije bilo dosadno.

Kada se zavesa podigla, zanemeo je. Po sobi, æudesno ukrašenoj, hodali suprekrasno odeveni qudi i razgovarali nekako neobiæno lepo. Nije razumevaošta govore, ali je bio potresen prizorom: to je bio san na javi.

Izašao je iz pozorišta kao u bunilu, teturajuœi se. To što je doþiveo biloje neuporedivo snaþnije od vašarskih predstava Jaške Mamonova. Uveæe sedavala „Medeja“. Vratio se i kupio ulaznicu.

Gledao je predstavu bez daha. U jednom trenutku je shvatio da zija, i da mu izusta kapqe pquvaæka. Osvrnuo se oko sebe. Niko nije ništa primetio. Nadaqe setrudio da drþi usta zatvorena, ali bez uspeha: æim bi se zaneo, ponovo bi zinuo.To ga je zbuwivalo i qutilo…

23

I ÞIVOTOPIS

Kazaw, 1910

Pozorište ga je potpuno osvojilo. Na putu do kuœe ponavqao je odlomke kojeje zapamtio. U jednom trenutku je povikao:

– Jesam kraqica, ali sam i þena i majka!– Da li Vam je dobro? – upitao ga je jedan prolaznik.Sasvim zbuwen, poþurio je kuœi.Pokušao je da podeli utiske sa majkom, ali nije uspevao da joj prenese

atmosferu i oseœawa kojima je bio ispuwen. Mnogo toga mu ni samom nije bilojasno: zašto Jason a ne Jakov, zašto Medeja a ne Marija, gde se sve to odigrava, kosu svi ti qudi?…

Teatar ga je sve više obuzimao. Sve æešœe je sakrivao novac koji je zaraði-vao pevawem u horu. Morao je da sa nekim podeli utiske, pa je kupovao ulaznicei drugovima iz škole. Najæešœe je gledao predstave sa Ivanom Mihajlovim. Upauzama su komentarisali nastupe glumaca, pokušavali da dokuæe smisao dela…

A onda je u grad stigla opera, koja ga je potpuno izvela iz ravnoteþe.Pozorište je za Fjodora postalo nasušna potreba, bez wega više nije mogao daþivi. Prijavio se za statistu. Namazali su mu lice sagorelim æepom, obukli gau þivopisnu špansku odeœu, i on je sa pravom nasladom istræavao na scenu,viæuœi: „Ura, Vasko da Gama!“ Ali, u kakvoj se nelagodi našao posle predstave,otkrivši da ne moþe da opere boju. Kuœi se vratio sa licem crnca. Tajna je bilaotkrivena. Otac ga je þestoko izmlatio, ali wega više ništa nije moglo daodvoji od pozorišta.

U to vreme kumir7 publike bio je tenor Zakrþevski. Wega su bukvalnonosili na rukama, studenti su mu isprezali kowe iz koæije i sami je vukli uli-cama. A nekoliko godina kasnije, Fjodor je video Zakrþevskog bolesnog, zabo-ravqenog od sviju, u bedi. Uskoro je imao tuþnu æast da ga materijalno pomogne.U oæima nekad slavnog tenora video je suze zahvalnosti i uvrede, gneva i bespo-moœnosti. Bio je to teþak susret.

Ali takva je sudbina umetnika. On je igraæka publike, i ništa više.Nestane li glas, nestane i æovek, svi ga napuste, zaborave, kao što dete zaboravinekad dragog olovnog vojnika. Shvatio je: ako neœeš da doþiviš nezasluþenoponiþewe, kuj þelezo dok je vruœe, radi dok si u snazi, ne þaleœi sebe.

*

Fjodor je završio školu sa trinaest godina, na opšte zaprepaštewe, pa isvoje – sa pohvalom!

– Vreme ti je da poæneš da radiš – odluæio je otac. Našao mu je mesto u zalagaonici Peæenkina. Taj mu je posao bio duboko odvratan. Kod Peæenkina su dolazili razni qudi

tuþnog izgleda. Donosili su ko prstewe, ko bundu, sako, ikonu… Neki su se

24


7) Qubimac.

svaðali, neki su plakali moleœi da im se plati više, pozivajuœi se na bolest uporodici, smrt sina, neku drugu nesreœu. Fjodor je sve to posmatrao sa strane,iza stoæiœa u uglu, gde je beleþio pazar i izdavao priznanice. Ali je zaraðivaoosam rubaqa meseæno, i bio je ponosan što moþe pomoœi majci.

Leti se u Panajevskom parku davala opereta. Naravno, redovno je poseœivaopredstave. Sasvim je zapostavio posao. U poreðewu sa vedrom i razigranomatmosferom koja je ovde vladala, zalagaonica mu se æinila još crwom i sasvimnepodnošqivom. Prestao je da odlazi Peæenkinu.

To je kod oca izazvalo napad gneva. Poslao ga je u Arsk, u dvogodišwu školuu kojoj su se uæili zanati. Fjodor je izabrao stolarski zanat, ali se ubrzo poka-jao: majstor je tukao uæenike, a wega ponajviše, svim raspoloþivim alatom imaterijalom! Zamolio je da ga prevedu u kwigoveznicu: tamo nije bilo tako teš-kih instrumenata. Dobro je savladao kwigovezaæki zanat.

Pored nastave, uæenici su morali da rade i u školskoj bašti i u kuhiwi:sekli su i kiselili kupus, punili ogromnu burad usoqenim krastavcima… Sveje to bilo jako dosadno… Za Fjodora je Arsk od svih gradova na Zemqi bio naj-dosadniji i najnepotrebniji. Najteþe mu je padalo to što u Arsku nije bilo po-zorišta. Shvatio je da ga je otac poslao ovamo baš iz tog razloga. Pokušao je dapobegne, ali ga je školska straþa na kowima sustigla i vratila u školu. Tamanse pokorio sudbini, stiglo je pismo: majka je bila teško bolesna, morao je hitnoda se vrati kuœi.

Izgledalo je da œe majka umreti. Trpela je uþasne bolove i Fjodoru se cepa-lo srce slušajuœi wene nequdske jauke. Preneli su je u bolnicu. ProfesorVinogradov je uspeo da je izleæi. Majka je do kraja þivota govorila o wemu goto-vo kao o Bogu.

Fjodor je poæeo da radi zajedno s ocem kao pisar u Zemskoj upravi.8 Nizalisu se jednoliæni, neveseli dani. Jedini svetli trenuci bili su posetePanajevskom parku. Fjodorov poznanik, Kamenski, koji je veœ nastupao u malimulogama, predloþio mu je da se i sâm okuša. Rediteq je bio naklowen mladima idao mu je ulogu þandarma u francuskoj melodrami „Skitnice“.

U tom komadu prikazane su skitnice i lopovi koji smišqaju razne lukavš-tine. Þandar Roþe pokušava da ih uhvati, ali nikako ne uspeva. Dobio je da igratog nespretnog þandarma.

Probe su poæiwale u jedanaest sati pre podne. Trebalo se izvuœi s posla.Fjodor je poæeo da se pretvara kako pati od glavoboqe. Prilazio je kwigovoði:

– Fjodore Mihajloviæu, strašno me boli glava. Pustite me kuœi.Fjodor Mihajloviæ bi ga nekoliko trenutaka prezrivo odmeravao prodor-

nim pogledom, i s gaðewem procedio:– Odlazi.

25

I ÞIVOTOPIS

8) Drþavna uprava.

Znao je da mu ne veruje, ali se ipak udaqavao laganim korakom, hukœuœi itrqajuœi æelo i vrat. A onda bi se æuæeœi provukao ispod prozora i potræaoprema Panajevskom parku koliko ga noge nose.

Tamo je bilo veselo. Razlegao se cvrkut ptica. Stazama, korakom kraqeva,šetali su glumci, šalili se, smejali. Mnoge je poznavao. Nekima je prepisivaouloge, æime se veoma ponosio.

Došlo je i þeqeno veæe. Fjodor je stigao pre sviju, obukao zeleni mundir sacrvenom kragnom, namazao lice raznim bojama. Srce mu je æas besomuæno tuklo,æas zamiralo…

Teško je pretpostaviti šta je sve preþivqavao te veæeri. Seœao se jedinoniza neprijatnih senzacija: srce mu se kidalo u grudima, noge nisu slušale…Neko ga je izgurao na scenu. Znao je da treba da govori, hoda, þivi, ali nije mogaoda se pomakne. Noge su mu urasle u pod, ruke se zalepile za bokove, a odrvenelijezik se prepreæio po æitavim ustima. Æuo je šištawe glasova u kulisama:

– Ma, govori, ðavoqi sine!– Kaþi bilo šta, prokleta wuško!– Mlatnite ga neæim po glavi!Pred oæima mu se vrtelo, a iz crnog grotla orio se smeh. Scena mu se quqala

pod nogama… Oseœao je kako nestaje, umire… Zavesa je pala, a on je nastavio da stoji kao ukopan. Rediteq, pobledeo od

jarosti, poæeo je da ga udara i cepa sa wega kostim. Izbacili su ga u park samo udowem vešu, a potom su za wim doleteli i wegovi drowci. Preskoæio je ograduna zabaæenom mestu i pošao ni sam ne znajuœi kuda, gorko plaæuœi…

Osvanuo je na Arhangelskoj slobodi,9 kod Kamenskog. Presedeo je dva dana idve noœi u wegovom podrumu. Nije mogao ni da jede ni da pije. Plašio se da izaðena ulicu. Æinilo mu se da svi, pa i babe koje su u dvorištu preko puta kaæileveš, znaju kako se osramotio i da su ga tukli. A onda se setio da veœ tri dana nijebio na poslu. Polako se odvukao kuœi. Pitali su ga gde je bio. Nešto je slagao.

– Sigurno œe te isterati iz sluþbe – rekla je majka. – Dolazio je straþar dapita gde si…

Sledeœeg dana ipak je otišao u upravu. – Veœ su primili drugog na tvoje mesto – rekao mu je straþar Stepan.Malo je posedeo s wime u dnu stepeništa, pa otišao…

*

A kod kuœe je bilo loše. Otac se svakodnevno opijao. Majka je radila pokuœama, i brzo kopnela. Fjodoru je bilo petnaest godina, mutirao je, i nije višemogao da peva u horu…

Neko ga je nagovorio da preda molbu u sud. Primqen je za pisara. Sada je

26


9) Jedan od kvartova u Kazawu.

imao platu 15 rubaqa. Tu je prvi put probao napitak koji do tada nije poznavao– kafu. Jako mu se svidela, ali je bila skupa. No, deþurao je za druge, prepisivaoim akta, pa je dobijao dobre napojnice.

Jednom je poneo fasciklu s predmetima, kako bi kasnije završio prepisi-vawe. Usput je svratio po æaj, pa kod antikvara. Kod kuœe je shvatio da je fascik-lu usput izgubio. Obuzeo ga je strah, nije spavao æitavu noœ. Ujutro je ispriæaoposluþitequ šta mu se desilo. Ovaj se zamislio, poæešao po zatiqku, i znaæaj-no rekao:

– M-m… da! To ti je, brate… ovaj… to!Šef je bio mnogo odreðeniji. Lupao je nogama, skakao, udarao pesnicama po

nameštaju i urlao:– Napoqe! Šta stojite, ðavo da vas nosi? Ubijte ga, ðavola! Ne terajte me da

ga sâm ubijem! Gubi se odavde, triput da si proklet!Kod kuœe je imao oca, majku, malog brata. Majka je pekla nekakve kolaæe i

prodavala ih na ulici, ali to nije donosilo dovoqno sredstava za þivot. Danimaje, polugladan, lutao gradom u potrazi za poslom, ali bez uspeha. Odlazio je naobalu Volge i posmatrao sloþni rad istovarivaæa i nosaæa koji su se tiskalioko prispelih parobroda. Poþeleo je da na jednom takvom belom brodu otputujeiz grada koji mu je, kako je verovao, donosio nesreœu.

Ta þeqa prerasla je u ævrstu odluku. Nagovorio je roditeqe da se presele uAstrahaw. Prodali su sve što su imali, ukrcali se u æetvrtu klasu na parobro-du „Zeveke“ i otplovili niz Volgu…

*

Volga ga je oæarala. Nije spavao ni noœu ni dawu, kako ne bi propustioništa od neizrecive spokojne lepote „carice-reke“.

Ali Astrahaw nije Šaqapine doæekao gostoqubivo. Grad æije ime je Fjo-doru zvuæalo kao obeœawe, bio je ruþniji od Kazawa. Na pešæanim ulicama biloje vruœe kao u peœi. Posvuda se videla ribqa krqušt. Vazduh je bio zasiœen miri-som kuvane voble.10

Našli su mali stan nedaleko od pristaništa, u dnu prqavog dvorišta ukome su se rojili milioni muva, zakræenog teretnim kolima i ðubretom. Ujutrosu Fjodor i otac krenuli u potragu za poslom.

Svugde su ih qubazno primali i preporuæivali da predaju molbu.Podnosili su molbe, na desetine, ali im posao niko nije davao. Jednom su seFjodor i otac zbog neæega uputili u poqe. Bili su odmakli daleko od grada kad jeotac najednom seo na zemqu. Više nije mogao da ustane. Bio je sasvim iznemogaood gladi. Fjodor je u oæajawu stajao nad wime, nesreœan i poniþen. Nekako ga jedovukao kuœi…

27

I ÞIVOTOPIS

10) Vrsta kaspijske ribe.

Majka je ponovo poæela da peæe piroge11 sa ribom i sa jagodama. Zarada jebila oskudna, nedovoqna da se prehrani porodica. Sa mirom i upornošœuvelikomuæenice koja podnosi udarce sudbine bez nade u pobedu, prala je sudovena brodovima. Ponekad je donosila poluoglodane kosti, paræad hleba, komadiœeribe, ostatke kotleta… Šaqapini su gladovali.

U meðuvremenu, Fjodoru se glas uobliæio u bariton. Tu i tamo je pevao pocrkvama i zaraðivao poneku kopejku.

U Astrahawu je postojao zabavni park „Arkadija“. Fjodor se odvaþio daponovo pokuša i prijavio se u hor. Primili su ga, ali bez plate: pozorište jefinansijski loše stajalo. Ova vest je dovela oca do jarosti. Vikao je kaopomaman:

– Zar si nas ovamo doveo, Pukotino, da krepamo od gladi? Tebi je, ðavolu,samo pozorište na umu! Neka su prokleta sva pozorišta na svetu!

I iscepao mu je note.Fjodor se naqutio. Odluæio je da otputuje na sajam u Niþwi.12 Roditeqi su

se sloþili da je tako najboqe: jedna usta mawe.Do Saratova je doplovio na tegqaæu. Putovawe je bilo zabavno, pevalo se i

plesalo, bilo je dovoqno hrane. Fjodor je još sa broda na obali video natpis:„Park Oækina, otvorena bina“. Ponudio se da radi kao pripovedaæ.

– Pripovedaæ nam ne treba – hladno mu je odgovorio gospodin u belomsmokingu, ne udostojivši ga ni pogleda.

Fjodor se uzdao da œe u Niþwem naœi angaþman. Ali ga je muæila pomisao:– Šta ako me prime, a ja se opet uplašim? Doplovio je do Samare. Ovo putovawe nije bilo zabavno. Nova posada nije

bila druþequbiva, a on je ostao bez novca. Zamolio je istovarivaæe da mu dozvoleda radi sa wima.

– Pa radi ako hoœeš – rekli su.Posao je bio teþak. Sledeœeg dana jedva se kretao. Istovarivaæi su ga pri-

jateqski zadirkivali. Kada bi ispraznili brod lubenica, dobijali su po 20kopejki i po dve lubenice. Kupio bi hleba za petak,13 pojeo ga s lubenicom, istomak bi mu se naduo kao u bogatog trgovca…

Doplovili su do Kazawa. Fjodor je ostavio prtqag na brodu i sišao u grad.Tu je sreo nekoliko poznanika. Pošli su u kræmu. Tu se po prvi put namrtvonapio. Pravili su galamu ulicom i dobili batine od policije. Prespavao je kodprijateqa. Probudio se prekasno da bi stigao na brod i nastavio ka Niþwem.

Parobrod je otplovio, a sa wim i sve wegove dragocenosti: omiqena kwigastihova Beranþea, i prvi kompozitorski rad – trio „Hristos voskrese“,napisan qubiæastim mastilom…

Ostao je u Kazawu. Preþivqavao je prepisujuœi dokumenta u Duhovnojkonzistoriji. A u Panajevskom parku se i daqe davala opereta… Naravno,

28


13) Novac od pet kopejki.

11) Vrsta peciva, slanog ilislatkog, sa raznim nadevi-ma (od mesa, peæuraka,sira, jagoda i sl).

12) Niþwi Novgorod – trgovaæki i kulturnicentar na Volgi.

poseœivao je predstave, ali se nije usuðivao da se ponovo okuša, mada scena nijeprestajala da ga magiæno privlaæi.

Novi podsticaj, kome nije mogao da odoli, dao mu je jedan od horista.– Semjonov-Samarski skupqa hor za Ufu14 – došapnuo mu je jedne veæeri.Poznavao je Semjonova-Samarskog kao umetnika. Bio je to muškarac za-

nimqivog izgleda, sa crno ofarbanim brkovima. Nosio je cilinder, štap,koþne rukavice u pastelnim bojama i uopšte je imao manire roðenog gospodina.Na sceni je bio kao riba u vodi. U „Studentu-prosjaku“15 je neobiæno izraþajnopevao lepim baritonom:

Qubio sam strasno dameAl’ samo u rame…

Sakupivši hrabrost, prišao mu je u parku.– Šta ste hteli? Aha! Doðite sutra kod mene u hotel.Recepcioneru se nije svideo wegov izgled. Odbio je da ga propusti. Fjodor

ga je dugo nagovarao, molio, prekliwao. Konaæno ga je umilostivio. Recepcionerje poslao hotelskog momka da pita Semjonova-Samarskog hoœe li primiti nekogštrkqastog, neuhrawenog odrpanca.

– Reæeno je da se pusti – doneo je odgovor momak.Zatekao je Semjonova u halatu, napuderisanog lica. Podseœao je na mlinara

koji se odmara posle rada i još nije stigao da se umije. Za stolom, nasuprot wemu,sedeo je neki æovek kavkaske fizionomije, a na divanu, poluleþeœi, odmarala sejedna dama. Fjodor je bio stidqiv pred þenama, i sasvim se zbunio.

Ali Semjonov je bio qubazan, postavqao mu je razna pitawa i diskretno gaohrabrivao u odgovorima. Fjodor je slagao i koje sve operete zna, a i povodomgodina: rekao je da mu je dvadeseta.

– Dobro – odluæio je Semjonov. – Uzeœu Vas. Ali ne mogu da Vas platim kaohoriste sa repertoarom.

– Pa ja sam spreman i bez plate – ispalio je Fjodor kao iz topa.Društvo se zgledalo. Nastao je tajac.– Doduše, ja uopšte nemam novaca – poæeo je da se ispravqa Fjodor. –

Moþda œete mi ipak nešto dati…– Petnaest rubaqa meseæno.– Vidite li – nastavio je – ako mogu da þivim u Ufi sa deset, a da ne budem

jako gladan, pristajem i na deset. Ali, ako mi bude potrebno šesnaest, ilisedamnaest…

– Ma, daj mu dvadeset! Moþeš misliti! – nasmejao se Kavkazac.Kroz dva dana trupa je krenula za Ufu. Putovali su Volgom na jug, a zatim

kopnom na istok.

29

I ÞIVOTOPIS

14) Danas glavni grad Baškirskerepublike.

15) Opereta K. Milekera.

Jedne noœi Fjodor nije mogao da zaspi. Izašao je na palubu, posmatrao reku,zvezdano nebo, setio se oca, majke… Veœ dugo nije ništa znao o wima. Posledwešto je æuo bilo je da su se iz Astrahawa preselili u Samaru. Postalo mu je teškona duši. Zapevao je:

Ah, noœi, tamna noœi…

Pevao je i plakao.– Ko peva? – zaæuo se glas iz mraka.– Ja…– Ko je to „ja“?– Šaqapin.Prišao je Kavkazac, zvao se Pewajev.– Imaš lep glas. Doði kod nas, tamo je neki trgovac. Hajde!Trgovac je bio debeo, trešten-pijan i lirski raspoloþen. Ispred wega se

nalazila tušta i tma flaša sa votkom i vinom, razne ribe, hleb, kavijar isvakakva druga jestiva.

– Na šta ti miriše? – trgovac mu je gurnuo prste pod nos.– Na ribu.– Na prqave æarape – popravio ga je trgovac. – Glup si! Sigurno nisi

maðioniæar!– Nisam.– Pa šta onda znaš? – Da pevam.– Onda pevaj!…Fjodor je zapevao. Znao je mnoštvo narodnih pesama i romansi. Došao je i

horista Najberg, onizak i debequškast. Pevali su u duetu, do jutra, a trgovac nijeprestajao da plaæe i da ih gosti. Fjodor je po prvi put nastupio pred „ozbiqnompublikom“…

Trupa je konaæno stigla u Ufu. Šaqapin i Najberg su pošli da traþe sobu,jedan visok i košæat, drugi nizak i debeo. Pewajev je doviknuo Fjodoru:

– Do viðewa, Genadije Demjanoviæu!16

Da, tako su izgledala dva nova druga, kao Sreœkoviœ i Nesreœkoviœ.Padala je sitna kiša…

*

Sezona je poæela „Pevaæem iz Palerma“.17 Fjodor je bio strašno uzbuðen.Kada su horistima podelili kostime, video je da mu je dopao triko. Onakomršav, oseœao se nelagodno u wemu, ponajviše zato što se jasno videlo kako mu

30


16) Lik iz drame A. N. Ostrovskog „Šuma“,Nesreœkoviœ.

17) Komiæna opera austrijskogkompozitora A. Zamara.

se od straha tresu noge. Tada je savladao prvu „veštinu“ „scenskih kretwi“: kadati isturena noga poæne podrhtavati, na wu se treba osloniti æitavom teþinom,a isturiti drugu…

Kroz mesec dana veœ je na sceni stajao slobodno i leþerno. Noge mu se višenisu tresle. Bio je miran i mogao je da kontroliše situaciju. Poæeo je da dobi-ja i prve male uloge, od svega nekoliko reæi. Izlazio bi na sred scene i gromo-glasno javqao junaku operete:

– Æovek iz podzemqa þeli da vas vidi!Ili nešto sliæno…Za boþiœne praznike trupa je postavqala

„Galku“.18 Ulogu Trpeznika trebalo je da peva inspi-cijent, æovek kowske æequsti, veoma neprijatan, in-trigant i spletkaroš. Nikako nije mogao da savladaulogu: bio je neritmiæan i pevao je falš. Semjonov--Samarski je upitao Šaqapina:

– Moþete li da nauæite Trpeznika?Fjodor je znao da treba da odgovori „ne“, uloga

nije bila mala, ali je na sopstveno æuðewe izgovorio:– Da!– Odliæno – rekao je Semjonov. – Evo Vam note,

nauæite do sutra.Fjodoru se æinilo kao da su mu odrubili glavu.

Pohitao je kuœi. I sledeœeg dana, na probi, dodušejoš nesigurno i sa greškama, otpevao je ulogu Trpez-nika.

Drugovi su ga s odobravawem tapšali po ramenu.Ni kod koga nije primetio zavist. To je bila jedinasezona u wegovom þivotu kada je nije susretao, æak

nije ni podozrevao da ona postoji na sceni i oko we.Na dan predstave, u garderobi, dok je pokušavao da svom licu prida vaþan

izgled jednog trpeznika,19 obuzela ga je panika: setio se kako su ga oterali izPanajevskog parka. Bio je ubeðen da œe se i ovdašwi debi završiti na istinaæin. Pomislio je: šta bi bilo kada bi se jednostavno iskrao i pobegao natragu Kazaw? U tom trenutku neko ga je potapšao po ramenu:

– Ne treba se plašiti. Hrabro. Sve œe biti odliæno.Okrenuo se i ugledao Januša – Semjonova-Samarskog. Bio je osokoqen.Prišao mu je i dirigent:– Dok budeš pevao, obavezno me gledaj!Predstava je poæela. Fjodor se ævrsto zavalio u tron, kao u utoæište. Auto-

matski je poæeo da niþe fraze. Glas mu je zvuæao slobodno. Osmelio se, odlepio

31

I ÞIVOTOPIS

18) Opera poqskog kompozitoraS. Mowuška.

19) Carska titula u Poqskoj.

F. I. Šaqapin (1900)

od trona i prišao rampi.20 Pevao je ustremivši pogled na dirigenta. Pokušaoje æak i da gestikulira. Ali oseœao se glupo. Reæi koje je izgovarao bile suupuœene gostima, a svi su se oni nalazili iza wegovih leða. Kada je završioariju, razlegao se aplauz. Nije shvatao da wemu tapšu.

– Klawaj se, ðavole, klawaj se! – doviknuo mu je dirigent.Predstava je dobro prošla. Semjonov-Samarski mu je uputio nekoliko

pohvala. Fjodor je bio presreœan. Uloga Feranda u „Trubaduru“ bila je sledeœa koju je dobio. Pozorištu je odliæno išlo. Trupa je þivela sloþno. Neretko se dešavalo

da se probe odrþavaju nakon predstave, do æetiri ili pet sati izjutra. Direkcijaje svakome kupovala po flašu piva, hleba i kobasica. Pošto bi veæerali, rad jenastavqan. Bilo mu je lepo u ovoj trupi!

Pred kraj sezone, veoma zadovoqan Fjodorovim nastupima, Semjonov--Samarski mu je predloþio da izabere korisnicu.21 A on je odluæio da to bude„Askoldov grob“.22 To je znaæilo da œe pevati ulogu Nepoznatog, koju je inaæetumaæio sâm Semjonov. Moþda je to bio ponešto neodmeren i odviše smeo korakpevaæa-poæetnika, ali Semjonov mu nije zamerio. Štaviše, ponudio mu je datokom letwih meseci sa delom trupe poðe u Zlatoust. Planirali su da daju kon-certe sa romansama, popularnim arijama i odlomcima iz opera. Naravno, Fjodorje ponudu prihvatio. Wegovi nastupi su se veoma dopali tamošwoj publici, aSemjonov ga je sada po jednom nastupu plaœao koliko ranije za mesec dana.

S jeseni se trupa razišla iŠaqapin se vratio u Ufu. Našao jesobicu kod neke praqe. Novac se brzotopio i Fjodor je nastojao da naðe bilokakav posao. Jednog popodneva u dvori-šte se u otmenoj koæiji uvezao advokatRindzjunski. Šaqapin ga je znao kaoredovnog posetioca pozorišta. On jeponudio Fjodoru da uzme uæešœe u kon-certnom izvoðewu Gunoovog „Fausta“,koje je pripremao lokalni kruþok qu-biteqa umetnosti. Za tu priliku on mu jeponudio svoj frak. Fjodor je bio veomapolaskan. Ali, dva dana uoæi predstaveprobudio se prehlaðen, gotovo bez glasa.Ispirao je grlo Bertoletijevim ras-tvorom, gutao presna jaja, ali promuk-lost nije popuštala. A onda se setiostarog recepta: sirova jaja izmešaju se sa

32


Š. Guno: FAUST Šaqapin kao Mefistofel(poæetak karijere)

20) Deo scene koji primiæeorkestarskoj jami,proscenijum.

21) Predstava sa koje prihod(ili deo prihoda) ideodreðenom pevaæu iliansamblu (orkestru ilihoru).

22) U to vreme popularnaopera A. N. Verstovskog.

šeœerom i pola boce ruma ili kowaka, pa se taj „gogoq-mogoq“23 zagreje i nakašiæicu popije. Odmah je napravio ovo „lekovito sredstvo“, i uæinilo mu se dapomaþe. Tako je, umesto da pije po kašiæicu, sve smelije natezao iz šerpe.Uveæe, na probi, bio je potpuno pijan.

– Šta je sa Vama? – pošao mu je u susret zaprepašteni Rindzjunski. –Bolesni ste?

– Naprotiv – isuviše samouvereno je uzvratio Šaqapin. – Odliæno seoseœam!

– A meni se, baœuška, i daqe æini da Vama nije dobro. Treba da odete kuœii malo odspavate – bio je uporan advokat. Ævrsto ga je drþao ispod miške ivukao prema vratima.

Do kuœe se Fjodor sasvim istreznio. Oæajan, zurio je u frak okaæen o ekser.Ujutru ga je zamotao u novine i odneo Rindzjunskom. Iznenadio ga je wegovsrdaæan doæek:

– Lep ste „gogoq-mogoq“ smislili! Jednom œete se neæim otrovati! Kako stedanas? Boqe? Doðite veæeras na probu.

Fjodoru je ponovo svanulo. Sledeœe veæeri oduševqeno je pevao Mefi-stofela.

Amaterima, publici, pa i samom naæelniku gradske Zemske uprave, svideo semladi pevaæ. Neko je predloþio da se sakupi novac i da se Fjodor pošaqe uPeterburg na školovawe. A dotle, neka radi u Zemskoj upravi i uæestvuje uamaterskim predstavama.

Fjodoru se nije radilo u Zemskoj upravi: isuviše dobro mu je bio poznat tajdosadni posao. Ali ga je privlaæila pomisao o školovawu, pa se privoleo.Poæeli su se nizati jednoliæni dani…

A onda se u gradu pojavila maloruska24 trupa. Fjodor se odmah upoznao sawenim ælanovima. Pohvalio se da œe uskoro na konzervatorij.

– Ma, doðavola konzervatorij! Doði kod nas. Putujemo od grada do grada,dajemo predstave, lepo nam je, veselo!… – nagovarali su ga novi poznanici.

Otišao je kod šefa trupe. Pošto ga je æuo, predloþio mu je angaþman zaæetrdeset rubaqa meseæno.

Fjodor se ipak kolebao. Bilo mu je þao da ostavi qude iz Zemske uprave kojisu se brinuli o wemu i koje je zavoleo, i svog novog stanodavca, melanholiænogæoveka koji je s veæeri sedao u fotequ i setno muzicirao na gitari, ne skidajuœioæi s plafona. Tada je liæio na drvenog lutka. On ga je nauæio æudnu romansu„Proleœe ne dolazi meni“. Dok je Fjodor pevao, nervozno se šetkao po sobi,trzao pleœima i ridao kao þena… Ali kada je trupa otputovala prvo u Zlatoust,pa u Samaru, osetio je takvu æeþwu za pozorištem, da je svima napisao neþnapisma zahvalnosti, brzo se spakovao i jedne noœi – ne obaziruœi se na æiwenicušto je baš tih dana trebalo da ode na školovawe u Peterburg – pošao za wima.

33

I ÞIVOTOPIS

23) Buœkuriš (rus., þarg.)

24) Ukrajinska.

Kada ih je sustigao, šef trupe ga je podsmešqivo odmerio:– Sada nam više niste potrebni.Fjodor je prebledeo.– Ni svojima nemam da platim.A onda je neoæekivao dodao:– Ali za dvadeset pet rubaqa meseæno…Fjodor je poþurio da potpiše ugovor.Pošao je da obiðe roditeqe.Nisu bili kod kuœe. U dvorištu, prqavom i tesnom, igrao se wegov mali

brat. Uveo ga je u sirotiwsku i teskobnu sobu. Bilo je jasno da þive u strašnomsiromaštvu. Došao je otac, ostareo i izmršaveo. Nije pokazao radost što gavidi. Ravnodušno je saslušao wegovu priæu o tome kako je u meðuvremenu þiveoi šta namerava daqe.

– A mi þivimo loše – rekao je, ne gledajuœi ga. – Nema posla…Kroz prozor je ugledao majku. Ušla je u dvorište noseœi preko ramena xak

sašiven od platna za brodska jedra.– Da, majka prosi – promrmqao je otac.Bilo mu je teško. Tištao ga je oseœaj nemoœi.Kroz dva dana trupa je otišla u Buzuluk, gradiœ u kome su po svim ulicama

šetale ogromne sviwe, kokoške i ovce, pa u Uralsk, a odatle u Orenburg. Bilo jevrelo leto. Putovali su noœu. Þeð su utoqavali diwama i lubenicama zasejanimna okolnim poqima. Jedne noœi wihov karavan su opkolili Kozaci. Bili sunaoruþani i povremeno su pucali iz kratkih pušaka. Putujuœi umetnici suistakli belu zastavu i poslali pregovaraæe. Ispostavilo se da Kozaci nisuimali nameru da ih opqaækaju. Traþili su naknadu za štetu uæiwenu wihovimzasadima diwa i lubenica. Kada su platili mogli su da nastave put, ali svugde suoseœali neprijateqsko raspoloþewe lokalnog stanovništva. Kako su napre-dovali prema jugu – Temir-Han-Šuru, Uzun-Adi, Samarkandu – ono je bivalo sveizraþenije. Konaæno, nakon dosta dugog lutawa Sredwom Azijom, stigli su uBaku. Na predstavi „Natalke–Poltavke“,25 u kojoj je igrao Petra, Fjodor je pri-mio telegram: „Majka umrla. Pošaqi novac. Otac.“ Novaca, naravno, nije imao.Zamolio je šefa trupe za pozajmicu. On mu je tutnuo dve rubqe. Fjodor jezatraþio još, a šef je odbrusio:

– Dosta ti je! Malo li kome neko umire!Fjodor je pobesneo. Prestao je da dolazi na predstave. Našao je angaþman u

Francuskoj opereti madam Lasal, koja je takoðe boravila u gradu. Ova trupa seuskoro raspala, i on se ponovo našao na ulici.

Poæele su beskonaæne kiše. Postajalo je sve hladnije. Pribliþavala sezima. Više nije mogao da spava na klupi u parku.

34


25) Ukrajinska narodna operaN. Lisenka.

Tada je upoznao mladog æoveka koji mu se predstavio kao poznati glumac.Bio je hrabar i snalaþqiv. Takoðe bez prebijene pare u xepu, umeo je da se snaðeboqe nego on. Mladiœ ga je nagovorio da prihvati wegov model za preþivqavawe:iznajmqivali bi sobu, þiveli u woj dan ili dva, a onda bi beþali i nalazili novsmeštaj i novu þrtvu.

Ali „glumac“ je jednom prilikom pobegao bez Fjodora, koga je qutiti gazdazakquæao u sobi uz obeœawe da ga neœe pustiti sve dok ne izmiri kiriju. Tako jeostao u zatoæeništvu dva dana i noœi. Konaæno se odluæio na riskantno bekst-vo: preko uzane i kose nadstrešnice pod prozorom trebalo je dopuzati do zidakoji je delio dvorište i ulicu i skoæiti sa visine treœeg sprata. Glad i oæajaweulili su mu potrebnu hrabrost…

Kada se našao na slobodi uputio se u sumwivu æetvrt grada, kuda je i rani-je povremeno zalazio kada mu je loše išlo. Tamo su þivele grupice odrpanaca,za koje je sumwao da su odbegli robijaši. Pevao bi im, a oni su mu davali hranu.Ovoga puta, nemajuœi drugog izlaza, ostao je sa wima. Naroæito ga se doimaokovrxavi æovek crne brade i izbijenih zuba, niskog æela ispod koga su bqeskaleæeliæno-sive, neobiæno upeæatqive oæi. Govorio je zapovedniækim tonom ibilo je oæigledno da uþiva poseban autoritet. On je Fjodora nazivao „pesnikom“i odnosio se zaštitniæki prema wemu.

Jednom je taj „xentlmen“ predloþio nekolicini momaka iz grupe da na trgugde se nalazio cirkus upadnu u kuœu jednog bogatog trgovca, i da ga zakoqu iopqaækaju. Svaki od momaka dobio je odreðeni zadatak. Fjodor je trebalo da æuvastraþu i posebnim znacima obavesti drugove ukoliko se pojavi policija.Naravno, nije mogao da se upusti u tako strašnu pustolovinu. Pobegao je, da seviše nikad i ne pribliþi ozloglašenom kvartu.

Glad je ponovo postala wegov svakodnevni saputnik. Pokušao je da dobijemesto u crkvenom horu, ali bez uspeha. Na kraju se ponovo našao na pristaniš-tu i za bednu nadnicu istovarivao brodove. Ni to nije dugo potrajalo. U gradu jeplanula epidemija kolere. Brodovi nisu pristajali, posla nije bilo. Smrt ješestvovala gradom poput gubernatora. Ulice su bile zavaqene leševima kojevojnici, premazani katranom, nisu stizali da odnesu. Gradska uprava se razbe-þala. U Bakuu je vladao haos. Þivot se zaustavio.

Neoæekivano, Fjodoru se osmehnula sreœa. Na ulici je našao platnenumaramicu, a u woj nekoliko novæiœa. Imao je taman da pojede kebab,26 i za voznukartu do Tiflisa.27 Sluæajno je saznao da se u gradu nalazi Semjonov-Samarski, ida oficir Kquæarev sastavqa opersku trupu za Batumi.

U toku je bio post, i nije bilo dozvoqeno pevati na ruskom jeziku. Trupa seproglasila za italijansku operu, mada su se u woj nalazila svega dva Italijana:flautista u orkestru i horista Ponte. Šaqapin ga je poznavao iz Bakua. Zbogtoga je ulogu Oroveza u Belinijevoj „Normi“ morao nauæiti na italijanskom,

35

I ÞIVOTOPIS

26) Jelo sliæno srpskim raþwiœima.

27) Današwi Tbilisi, glavni grad Gruzije.

koji nije znao, pa je izgovor pribeleþio œirilicom. Debitovao je i u uloziKardinala u „Jevrejki“ Þ. F. Halevija. Iz Tiflisa trupa je prešla u Kutais, a uTiflis se vratila sredinom aprila 1892. Šaqapin peva Valentina u Gunoovom„Faustu“. Uskoro je neko od pevaæa pobegao sa þenom Kquæareva, i trupa se ras-pala.

Ponovo je poæeo period gladovawa. Ako se ranije dešavalo da ne jede po dvadana, sada nije jeo po tri, ponekad i æetiri dana. Bilo je to muæno, naroæitostoga što u Tiflisu svi kuvaju na ulici, i vazduh je zasiœen izazovnim mi-risima. Jedno vreme Fjodor se protiv gladi borio snom: umeo je da spava po 48sati u kontinuitetu. A onda ni san više nije pruþao utoæište. Veœ sasvim oæa-jan, odluæio je da sebi oduzme þivot. Smislio je ovakav plan: uœi œe u pro-davnicu oruþja i zatraþiti da mu pokaþu revolver, a onda œe pucati sebi uglavu! Na samim vratima prodavnice æuo je da ga neko zove po imenu. Bio je toPonte.

– Šta je s tobom? – upitao je zabrinuto. – Kakvo ti je to lice?Fjodor nije mogao da odgovori. Zaplakao je. Dokuæivši u æemu je stvar,

Ponte ga je odveo kuœi, a wegova þena ga je ugostila makaronama. DobrodušnostItalijana i hrana povratili su mu optimizam. A narednog dana naišao je naoglas u kome su traþili izvoðaæe za otvorenu scenu u Gradskom parku.

Poæeo je da nastupa dva puta nedeqno. Tu se upoznao sa sluþbenicimaZakavkaske þeleznice. Saznavši da je radio kancelarijske poslove, isposlovalisu mu mesto pisara u svom preduzeœu.

To se dogodilo u pravi æas, pošto je poæeo da þivi sa horistkiwom Mari-jom Šulc. Veoma mu se dopadala ta lepa devojka dobrog srca. Naþalost, bila jeveœ ogrezla u alkoholu. Fjodor je pokušavao da je odvikne od piœa, ali je posti-gao samo to da je poæela kriti votku ispod kreveta; napijala se pošto bi on za-spao. Ipak, liæilo je to na porodiæni þivot. Æak su poæeli kupovati nameštajza svoj skromni stanæiœ.

Fjodor nije prestajao da tuguje za pozorištem. Bio je presreœan kada su gabivše kolege horisti pozvali da uæestvuje na koncertu u planinskom seocetuKorxori, æetrdesetak vrsta od Tiflisa. Nije mu smetalo ni to što œe putovatipešice.

U povratku ih je zadesila uraganska oluja. Vetar je nosio veliko kamewe,izvaqivao stoletna stabla, lio je pretpotopski pqusak, sa planinskih litica suse obrušavali brzi penušavi potoci. Morali su napredovati æetvoronoške,kako ih vetar i bujica ne bi odneli u obliþwu provaliju. Na jedvite jade su sevratili u Tiflis: trebalo je na vreme stiœi na posao.

Sutradan, Fjodor je osetio drhtavicu i oštar bol u grlu. Razboleo se oddifterije i dospeo u bolnicu. Taman je prezdravio, kad mu je stiglo pismo odSemjonova-Samarskog: pozivao ga je u Kazaw, u operu Perovskog, gde bi pevao

36


druge uloge. Plata je bila 100 rubaqa meseæno. Odmah je dao otkaz u sluþbi itelegrafisao: „Pošaqite avans“.

Dan pre odlaska iz Tiflisa, dogodilo se nešto neobiæno. Fjodor je od svo-jih kolega na poslu æuo za Dmitrija Andrejeviæa Usatova. To je bio poznatitenor, uæenik æuvenog Everardija, solista Imperatorskih pozorišta. Sada jeþiveo u Tiflisu i imao školu pevawa.

– A da poðem kod Usatova? – pomislio je Šaqapin. – Šta mogu da izgubim?Kada su ga propustili u pevaæev stan, na Fjodora se obrušio æopor mopse-

va, a za wima se pojavio oniþi deþmekasti gospodin s brcima operetskog raz-bojnika i glatkog, „do ispod koþe“ izbrijanog lica.

– Šta þelite? Fjodor je objasnio.– Pa lepo, hajde malo da viæemo – rekao je na to Usatov i seo za klavir.Iako je veœ pevao basovske partije, Fjodor je bio uveren da je wegov prirod-

ni glas bariton. Zato je predloþio da otpeva ariju Valentina iz „Fausta“. Kadaje stigao na visoku notu, Usatov mu je prstom upro u slabinu. Nota se prekinula.Nastalo je muæno œutawe.

– Pa, mogu li da uæim pevawe? – konaæno je upitao.– Morate da uæite pevawe! – uvereno je odgovorio Usatov.Fjodor je þivnuo. Ispriæao je kako se sprema u Kazaw, gde œe pevati u operi.

Za pet meseci œe skupiti 500 rubaqa i onda œe se vratiti u Tiflis.– Ostavite se toga – rekao mu je Usatov. – Ništa Vi neœete uštedeti. Nego,

ostanite u Tiflisu i uæite pevawe kod mene. Neœu Vam naplaœivati æasove.Fjodor je bio zateæen.– Vaš naæelnik je moj prijateq – produþio je Usatov. – Napisaœu mu da Vas

primi natrag u sluþbu.Ali, mesto je veœ bilo popuweno.– Ništa zato. Evo Vam drugo pisamce.Poslao je Fjodora kod vlasnika apoteke, æoveka azijatskog izgleda.– Znate li latinski? – upitao ga je apotekar.– Ne, ne znam – priznao je Fjodor.– Šteta. Ali, davaœu Vam deset rubaqa meseæno.– A šta treba da radim?– Ništa – mirno je odgovorio apotekar. – Uæite pevawe kod Usatova.To je bilo potpuno bajkovito.

37

I ÞIVOTOPIS

PUT

U domu Usatova Šaqapinu je sve bilo neobiæno:i nameštaj, i slike, i parketirani pod, i æaj sa send-viæima koje je neuporedivo pripremala MarijaPetrovna, uæiteqeva þena. Iznenaðivalo ga je pot-puno neusiqeno i slobodno ponašawe uæenika. Onomu se dopadalo, ali nije mogao da prihvati wihovmanir u ophoðewu. Meðu uæenicima Usatova bilo jequdi razliæitog društvenog statusa i imovinskogstawa – oficira, æinovnika, dama iz visokog društ-va. A on je bio odrpan, æesto i prqav: imao je samojednu košuqu, koju je sam prao i na gasnoj lampi je æis-tio od buva i vašiju. Oseœao se nelagodno.

Jednom, na æasu, Usatov mu je rekao:– Slušajte, Šaqapine, od Vas se širi nepri-

jatan miris. Þena œe Vam dati novog rubqa, doveditese u red.

Æinilo mu se da œe u zemqu propasti! Ali Usatov je bio uvek direktan. Kadaga je, kasnije, pozivao da ruæa kod wega, bez okolišewa mu je pred svima davaouputstva kako se za stolom sedi, da se ne sme šmrcati, šta se jede kojim pri-borom i kako se on koristi. Ti ruækovi, uprkos obilnoj i ukusnoj hrani, bili suza Šaqapina izvor paklenih muka.

*

Kod kuœe je bivalo sve gore. Marija se sasvim ispustila iz ruku. Poæela je daprodaje pokuœstvo radi piœa i æesto je izazivala incidente koji su Fjodorudonosili mnoge neprijatnosti. Ponekad je bivao prinuðen da se koristiiskustvom steæenim u kazawskim uliænim tuæama.

Jednom prilikom, vraœajuœi se sa æasa, video je Mariju ispred obliþwekræme: raspasana i neoæešqana igrala je lezginku28, dok ju je pijana bratija uzgrohotan smeh grlila i štipala. Odveo ju je kuœi. Ona mu je zlobno rekla damuškarac, ako koristi þenske usluge, za to treba i da plati. Posvaðali su se.Marija je otputovala u Baku.

38


28) Istoæwaæki ples, popula-ran naroæito u Gruziji iJermeniji.

D. A. Usatov

Iako je wihova veza bila problematiæna, Fjodor je teško podneo razlaz.Marija je u tom trenutku bila jedini æovek sa kojim je mogao podeliti i tugu iradost. Nije bio naæisto da li ju je voleo, niti da li je ona volela wega, ali je toipak bila ævrsta relacija: povezivao ih je sliæan poloþaj. Osim toga, þena je uwemu uvek pobuðivala najboqa oseœawa i stremqewa.

Ali, pred wime je veœ stajala nova qubav. Na jednom koncertu koji jeprireðivao Tifliski muziæki kruþok29 nastupila je gospoðica (zvala se Olga)odevena u vazdušastu haqinu, sašivenu kao od samih oblaæaka. Pevala jeBraunovu romansu:

Plovi, moja gondolo,Okupana meseæinom.Razleþi se, barkarolo,Nad usnulom rekom…

Uæinila mu se nezemaqski lepom: imala je crne oæi i prœast nos. Wezinmaleni gipki glas potpuno ga je oæarao. Aplaudirao je kao da je sam na svetu. Videoje kako je gospoðica pruþila ruku prema portalu, a neko ju je otud poqubio. Ali tonije umawilo þar wegove qubavi, što mu je donelo i izvesne koristi: na jednomkoncertu, primetivši je meðu publikom, tako je nadahnuto otpevao „Qubavi sepokoravaju svi uzrasti“,30 da su u Kruþoku odluæili da mu dodele stipendiju. Zatih petnaest rubaqa je, doduše, morao da radi i još neke dodatne poslove, ali

pošto su se ticali programa koje je Kruþokprireðivao, to mu nije padalo teško: osim što jepevao na koncertima i statirao u dramskim pred-stavama, postavqao je dekoracije, æistio lampe,upravqao rekvizitom i, uopšte, trudio se da budešto korisniji.

Fjodoru je pošlo za rukom da se upozna saOlgom. Studirala je klavir u Peterburgu. Mnogo muje priæala o æarima prestonice. Poæeo je da sa womuæi repertoar koji mu je zadavao Usatov. Ubrzo jewihov odnos dobio sasvim konkretne oblike. Tadamu se Olga poverila: imala je „roman“ sa kompozi-torom romanse „Plovi, moja gondolo“, Braunom. Onse trenutno nalazio u Americi.

Na wegovu qubav pala je senka. Idilu je kvari-la i Olgina majka, koja je radije viðala kœer udruštvu bogatih Jermena. Jednom prilikom, dok suposle probe pili æaj u Olginom stanu, Fjodor ju je

39

I ÞIVOTOPIS

29) Ovaj kruþok æinili suqubiteqi muzike i dramskeumetnosti. Svi uæeniciUsatova bili su ukquæeni uwegov rad. Koncerti su seodrþavali u kuœi Arcrunija,u ulici Gribojedova.

30) Poæetne reæi arije Greminaiz „ Evgenija Owegina“ P. I.Æajkovskog.


poæeo nagovarati da otpoænu zajedniæki þivot. Utom se zaæuo strašan tresak:pukla je daska u ormanu u koji se bila sakrila Olgina majka. Par je biozaprepašœen, a ne mawe zbuwena þena poæela je da ih oboje udara stolicom. Olgase kasnije pomirila s majkom, ali su Fjodoru vrata wihove kuœe ostala zatvore-na. Wihovi susreti postajali su sve reði, baš kao i odgovori na wegova strasnapisma.

Nije se sreœno završila Fjodorova mladenaæka qubav. Tada mu je bilodvadeset godina…

*

Æasovi kod Usatova išli su svojim tokom. Profesor je bio izuzetno strog.Kada uæeniku ne bi išlo, dirigentskom palicom bi vadio iz kutije mirisniduvan i nervozno ga wušio, ili bi palio debelu cigaru. To su bili jasni znaciwegovog nezadovoqstva. Kada bi æuo da uæenikov glas gubi na intenzitetu, pri-tiskivao bi mu dijafragmu i vikao:

– Poduprite, ðavo da Vas nosi! Poduprite!Fjodor dugo nije mogao da shvati šta znaæi to „poduprite“. Tek mu je kasni-

je postalo jasno da ton treba „osloniti na dah“ i „koncentrisati“. Zauzet radom u Kruþoku i preþivqavajuœi qubavna uzbuðewa, Fjodor je

ponekad na æas dolazio nespreman. Tada bi note stavqao na poklopac klavira iiskosa æitao tekst. Primetivši konaæno ovo wegovo lukavstvo, Usatov je staoizmeðu wega i nota. Fjodor je prestao da peva.

– Bitango – vikao je Usatov. – Lenstvuješ, je li?!I poæeo ga je udarati palicom. Fjodor se zavukao izmeðu zida i klavira, gde

razjareni profesor, onako trbušast, nije mogao da ga dohvati.– Izlazi odatle, nesreœniæe – besneo je Usatov. – Doði da dobiješ svoje!Kasnije, kad god bi se sreli, uvek su se sa smehom seœali ovih epizoda.Usatov je za predstavu Kruþoka 8. septembra 1893. sa Šaqapinom pripre-

mio treœi æin „Rusalke“ Dargomiþskog i prvi æin Gunoovog „Fausta“. Fjodoruse taj nastup duboko urezao u seœawe. Poæeo je Mlinarevu31 frazu: „Da, star ivragolast sam postao…“, a u sali je zavladala grobna tišina. Kad je završio,razlegao se gromovit aplauz, publika je ustala. U „Tifliskom listu“, dva danakasnije, izašla je izuzetno pohvalna kritika.

Proæitavši kritiku, Fjodor je shvatio da se dogodilo nešto neverovatno,neoæekivano, što nije mogao ni da sawa. Bilo mu je jasno da je Mlinara otpevaoboqe nego što je pevao ikada ranije, ali mu se ipak æinilo da je pohvalapreuveliæavala snagu wegovog dara. Bio je zbuwen i uplašen. Nejasno je nasluœi-vao koliko œe se od wega oæekivati u buduœnosti.

Usatov ga je takoðe hvalio:– Jesi li video, bitango? To ti je to, nego šta!

40


31) Jedan od glavnih likova u„Rusalki“. Kasnije, jednaod Šaqapinovih „krunskih“ uloga.

Poæeli su se pronositi glasovi da œe tokom zime u drþavnom pozorištupredstave davati opera Qubimova i Forkatija. Fjodor je upitao Usatova nije livreme da se okuša na profesionalnoj sceni.

– Zašto da ne? – sloþio se Usatov. – Probaœemo! Nauæite u celosti „Rusal-ku“ i „Fausta“. To su Vaši hraniteqi, zapamtite! I još nauæite „Þivot zacara“.32

Na audiciji kod Qubimova, iako je pevao treœi æin „Rusalke“, za šta su ganajviše hvalili, Šaqapin se nije svideo impresariju. Nešto kasnije, ovaj ga jeæuo na jednom koncertu Kruþoka i tek je tada odluæio da sa wime potpiše ugovor.

Sezona je poæela „Aidom“. Šaqapin je pevao ulogu Ramfisa. Pripremao je uloge „kao da peæe palaæinke.“ Dešavalo se da mu poruæe ulogu

bukvalno od danas do sutra. Da nije veœ imao izgraðene scenske navike, takvaþurba u uæewu uloga bila bi i muæna i pogubna. Suviše je voleo svoj posao da bise prema wemu odnosio lakomisleno. Kako je za uæewe novih uloga imao malo vre-mena, svakodnevno je radio do duboko u noœ.33

Po završetku sezone 1893/94. Šaqapin je poþeleo da ode u Moskvu, centarumetniækog þivota. Usatov ga je podrþao u toj nameri i napisao mu preporuke zašefa Kancelarije Imperatorskih pozorišta Pæelwikova, dirigenta Alcanijai rediteqa Barcala.

Sredinom maja, sa kolegom iz klase Usatova, baritonom Agwivcevim, kre-nuo je na put. Vozili su se Vojno-Gruzijskim drumom. Lepota Kavkaza umirila jewegove patwe zbog definitivnog razlaza sa Olgom. Usput su pokušali da odrþekoncert u Vladikavkazu, ali nisu prodali ni jednu jedinu ulaznicu. Onda su seuputili u Stavropoq, gde je Agwivcev imao roðaka. Tamo su, uz mnogo peripeti-ja, nekako odrþali koncert i zaradili pristojne pare. Od wih su mogli þivetiu Moskvi dok se na snaðu. Ali se Šaqapin u vozu upustio u kockawe sa nekomtrojicom prevaranata, koji su ga ogulili do gole koþe. Ovoga puta sam je bio krivza gladne dane. Agwivcev mu je pomogao koliko je mogao.

Moskva ih je zapawila svojom veliæinom, šarenilom i buænom uþur-banošœu. Šaqapin je poboþno obilazio oko zgrade Baqšog teatra. Sutradan sejavio Pæelwikovu, ali se ovaj nije udostojio da ga primi. Poruæio je prekoposluþiteqa: sezona je završena, audicije œe biti na jesen.

Alcani ga je primio mnogo qubaznije, ali mu iz istog razloga nije mogaopomoœi. Jedino što je još mogao uæiniti bilo je da preda svoje fotografije,afiše i novinske iseæke sa kritikama u Pozorišni biro gospoðe Rasohine. Ida æeka. Ona je, meðutim, poþelela da ga odmah æuje. Bila je veoma zadovoqna:

– Odliæno! Pronaœi œu Vam neko pozorište.Mesec dana kasnije, Rasohina ga je odvela kod impresarija Lentovskog. To je bio

gorostasan æovek, kovrxave kose i ogromne brade, sa debelim lancem za sat prekoprsluka od kamiqe dlake. Odmerio je Šaqapina od glave do pete i probrundao:

41

I ÞIVOTOPIS

32) Opera M. I. Glinke, u sovjet-sko vreme postala šire poz-nata pod imenom „IvanSusawin“.

33) Evo kako je izgledao tada-šwi Šaqapinov „radnireþim“:

28. septembar – prvi put nastupa uulozi Ramfisa u „Aidi“

29. septembar – prvi put u celostipeva ulogu Mefistofela u„Faustu“

1. oktobar – debituje u ulozi Gu-dala u „Demonu“ A.Rubinštajna

3. oktobar – „Aida“8. oktobar – „Demon“

11. oktobar – prvi put peva Tonijau Leonkavalovim „Pajacima“ iSen-Brija u treœem æinu„Hugenota“ Ð. Majerbera

15. oktobar – treœi æin „Rusalke“i „Pajaci“

16. oktobar – debituje u uloziMonterona u „Rigoletu“ Ð.Verdija

17. oktobar – „Pajaci“ (matine)19. oktobar – „Rigoleto“20. oktobar – „Pajaci“ i treœi æin

„Aide“22. oktobar – prvi put peva Gremi-

na u „Evgeniju Oweginu“24. oktobar – „Faust“27. oktobar – „Evgenije Owegin“29. oktobar – „Rigoleto“30. oktobar – „Demon“

1. novembar – „Evgenije Owegin“2. novembar – „Aida“7. novembar – „Rigoleto“9. novembar – „Pajaci“

10. novembar – „Evgenije Owegin“14. novembar – „Pajaci“15. novembar – „Rigoleto“ (dobro-

tvorna predstava u koristDruštva uzajamne pomoœiuæiteqica i vaspitaæica)

17. novembar – prvi put u celostipeva ulogu Sen-Brija u„Hugenotima“

21. novembar – „Hugenoti“23. novembar – debituje kao Lota-

rio u „Miwon“ A. Tomaa24. novembar – „Pajaci“itd.

– Moþe.– Pevajte, ne plašite se – obodrila ga je Rasohina.Poæeo je ariju Filipa iz Verdijevog „Don Karlosa“, ali nije stigao da je

završi. – Dosta! – prekinuo ga je Lentovski. – Šta još znate i šta moþete?Fjodor je rekao šta zna, i da ne zna šta moþe.– U redu, – rekao je impresario. – Evo Vam note „Hofmanovih priæa“. Nau-

æite ulogu Mirakla. Pevaœete u „Arkadiji“.34 Da, i uzmite sto rubaqa, neka Vamse naðe.

Uskoro je potpisao ugovor i sa Unkovskim,35 za zimsku sezonu u Kazawu. UPozorišnom birou su mu rekli da mora potpisati i priznanicu na 600 rubaqakazne, za sluæaj da ne ispuni ugovor.

Fjodor je zamišqao da se Peterburg nalazi na planini, i nadao se da œe gazateœi belog i æistog, utonulog u gusto zelenilo. Bio je ubeðen da upravo takomora izgledati grad u kome þive carevi.

Bilo je pomalo tuþno umesto te slike videti šumu fabriækih dimwaka izkojih se vio gust dim, ali je tmurna, osobena lepota grada ipak ostavila snaþanutisak na wega.

Kroz dve nedeqe pojavio se Lentovski. Poæele su nekakve neskladne probe ineuveþbane predstave. Ispostavilo se da u produkciji glavni nije Lentovski,nego vlasnik restorana u „Arkadiji“. Izmeðu wih dvojice odmah je došlo dosvaðe. Znameniti moskovski impresario mlatio je restoranxiju gde god je stigao.Æinilo se da je neopisivo uþivao u tom neravnopravnom dvoboju, dok ga operauopšte nije interesovala.

Šaqapin je igrao Mirakla, ali predstava nije imala uspeha. Trebalo je daprima 300 rubaqa meseæno, no osim onih 100 koje je dobio još u Moskvi, nijeprimio više ništa. Morao je svaki æas da od Lentovskog kamæi po koju rubqu zahranu, što ga je jako nerviralo.

Po završetku letwe sezone trebalo je da otputuje u Kazaw, ali nije imaonovca. Neko od poznatih mu je predloþio da pristupi Operskom društvu, kojese pripremalo da daje predstave u Panajevskom teatru.

– Ali, imam ugovor sa Kazawom – govorio im je Šaqapin.– Ma, sve su to gluposti – uzvraœali su. – Moþeš misliti, ugovor! Smešno!Šaqapinu je ovo bilo jako æudno. Smatrao je da se ugovor, ako je potpisan,

mora ispuniti. A još mu je pretila i kazna od 600 rubaqa. Bio je u nedoumicišta da æini.

Zapravo mu se nije odlazilo iz Peterburga: dopadale su mu se wegove širokeulice, elektriæni feweri, Neva, pozorišta, wegova atmosfera… Otišao je nasastanak Operskog društva. Wime je rukovodio dirigent Trufi, sa kojim se poznavao od ranije. Izjavio je da pristupa trupi. Primili su ga veoma srdaæno.

42


34) „Arkadija“ je bila letwabašta u Peterburgu.

35) Takoðe impresario.

Predstave su krenule uspešno. Šaqapin je ubrzo obratio paþwu publikena sebe. Iza kulisa su ga poæeli poseœivati poznati qudi iz muziækog þivotaPeterburga. Svima se dopadalo kako peva Bertrama u „Robertu-ðavolu“ Ma-jerbera. V. V. Andrejev36 mu je rekao da se u Mariinskom teatru govori o wemu, isavetovao ga je da se javi dirigentu Napravniku. Šaqapin je poslušao.

Napravnik je bio poznat kao maloslovan æovek. Posle audicije nije rekao nireæi. No, ubrzo se saznalo da œe Šaqapina pozvati na scensku audiciju u pri-sustvu direktora. U to vreme karijeru je završio znameniti Meqnikov, i Mari-inski je traþio basa koji bi mogao nositi wegov repertoar. Upravo iz tog razlo-ga su zatraþili da pripremi ariju Ruslana.37 Interpretacija koju je pruþio oæi-to nije zadovoqila komisiju, pa su mu predloþili da otpeva još nešto. Izveo jeariju i scenu Susawina iz æetvrtog æina. Sada je proizveo mnogo boqi utisak.Poznati tenor Figner pritræao mu je sa suzama u oæima i toplo æestitao. Veœposle dva dana Šaqapin je bio primqen u trupu Imperatorskih pozorišta.

Da li je bio sreœan? Izgleda ne naroæito. U to vreme u wegovom þivotu biloje mnogo radosti. Sprijateqio se sa V. V. Andrejevim, kod koga su se petkom oku-pqali slikari, pevaæi, muziæari. To je bio svet koji do tadanije poznavao. Duša mu je bila ispuwena lepotom. Crtalisu, pevali, recitovali, diskutovali o muzici… Posmatraoje te qude i þudno uæio.

U ugovoru koji je potpisao sa direkcijom Imperator-skih pozorišta stajalo je da u toku sezone ima pravo na tridebija, a ukoliko ne odgovori oæekivawima, ugovor œe bitiraskinut.

U Mariinskom teatru Šaqapin nije imao sreœe. Prvauloga bila mu je u „Faustu“ Š. Gunoa. On je veœ tada imaosvoju koncepciju lika Mefistofela, ali mu je direkcijanaloþila da se drþi postojeœeg rešewa. Wegov pokušaj daodstupi od uobiæajenog šablona doæekan je sa podsmehom. Toga je priliæno ohladilo, i pevao je ispod moguœnosti.

Sledeœa je bila uloga Cunige u „Karmen“ Þ. Bizea. Wuje dao sa komiænom nijansom. Utisak ponovo nije bio povo-qan.

Glavni rediteq se interesovao da li zna ulogu Ruslana,napomenuvši da œe direkcija na wu obratiti naroæitupaþwu. Naviknut da brzo uæi, Šaqapin se pohvalio da su muza Ruslana potrebne svega tri sedmice. Prevario se. Od prvenote je osetio da peva loše i da wegov heroj više liæi naviteza koji za praznike igra kadril s damama, nego na ruskog bogatira iz drevnihvremena. Poæeo je da gubi kontrolu: sve jaæe je razmahivao rukama i pravio

43

I ÞIVOTOPIS

Ð. Majerber: ROBERT – ÐAVO F. I. Šaqapin u ulozi Bertrama. Panajevski teatar (Peterburg, 1894)

36) Kompozitor, virtuoz na bala-lajci, osnivaæ i rukovodilacprvog ruskog orkestra narod-nih instrumenata.

37) Naslovna uloga u operi M.Glinke „Ruslan i Qudmila“.

„strašne“, u suštini neumesne grimase. I Napravnikovo lice, dole iza diri-gentskog pulta, takoðe je dobilo strašan izraz. Sledeœeg dana novine su pisalekako je neki Šaqapin oskrnavio ulogu Ruslana, i zamerale direkciji što je tuulogu, posle Meqnikova, dodelila „jednom nespretnom þutokquncu“.

U sezoni 1895/96. Šaqapin je u Mariinskom nastupio u devet uloga38 i otpe-vao svega 23 predstave. Odzivi kritike bili su uglavnom nepovoqni. Ugovor muje, doduše, bio produþen i za narednu sezonu, ali je dobio samo epizodne uloge.

Leto je proveo u Pavlovsku, sa svojim vršwakom Volf-Izraelom, violon-æelistom u Mariinskom teatru. Svakodnevno je odlazio Taskinu, odliænompijanisti i klavirskom pratiocu: sa wime je prelazio stare uloge i uæio nove.Ostalo vreme provodio je u šetwama parkom, u pecawu i razmišqawu kako bitrebalo da odigra ovu ili onu ulogu. Uznemiravalo ga je što su mu poznanici iprijateqi listom govorili:

– Imate odliæan glas. Ali morate mnogo da radite.Æinilo mu se da mnogo radi. Pevao je skale i tehniæke veþbe, posveœeno je

radio na ulogama, ali oæigledno to nije bilo dovoqno, nešto je nedostajalo.Meðutim, niko nije umeo da mu objasni šta zapravo treba da radi, i kako trebada radi.

Poæela je nova sezona. Šaqapin je još jed-nom otpevao Ruslana, ponovo neuspešno. Neko-liko puta je nastupio u ulozi grofa Robinzonau „Tajnom braku“ Æimaroze. Kritika ga je opetdoæekala „na noþ“: „Æudno je izgledao gospodinŠaqapin, koji je od Robinzona napravioIvanušku-budalicu. Pa i uloga mu je previso-ka. Uzgred da primetimo, u operi nemanikakvih naznaka da je to zanemoœali starackoji pati od kostoboqe; to je nekakva neo-bjašwiva fantazija g. Šaqapina,“ pisale su„Petrogradske novosti“. Ostalo mu je da pevajedino Cunigu u „Karmen“.

Wegove neuspehe naroæito je primao ksrcu V. V. Andrejev. Pokušavao je da mu na svaki naæin pomogne, šireœi krug po-znanstava koja su mu mogla biti od koristi. Tako je Šaqapin u wegovom domuupoznao Tertija Filipova, æoveka koji je prijateqevao sa Ostrovskim39 i bioveoma uticajan u umetniækim krugovima. Tu je video znamenite pripovedaæe,Orinu Fedosovu i I. F. Gorbunova. Starica Fedosova ostavila je na wega neza-boravan utisak i svojom sposobnošœu da oþivi narodno usmeno stvaralaštvo iuzdigne ga do nesluœenih poetskih visina, i svojim izgledom: bila je gotovo neze-maqski svetla i prozraæna, kao da je i sama došla iz neke daleke bajke. I

44


Kwiþevni kruþok „Sreda“: S. Skitalec, L. Andrejev, M. Gorki, N. Telešov, F. Šaqapin, I. Buwin, E. Æirikov (Peterburg, 1902)

39) Æuveni ruski dramskipisac.

38) Sudija („Verter“), KnezVerejski („Dubrovski“),Cuniga („Karmen“),Vladimir Galicki („KnezIgor“), Panas („Noœ uoæiBoþiœa“), Mlinar(„Rusalka“), Ruslan („Rus-lan i Qudmila“), Robinzon(„Tajni brak“),Mefistofeles („Faust“).

Gorbunov ga je sasvim osvojio svojim talentom da u dve reæi, odgovarajuœommimikom i gestom, naslika æitave prizore. Slušajuœi wegove þanr-scene, sazaprepaštewem je primeœivao kako taj æovek magijski izvlaæi ono najkarakte-ristiænije iz atmosfere raznih ruskih gradova. U mnogima je boravio i sâm,ponevši samo mnoštvo haotiænih utisaka, koji su mu se, kao teška siva praši-na, nataloþili u duši. U domu Andrejeva Šaqapin je imao priliku da vidi imuziækog vunderkinda tog vremena, malenog Hofmana, kako sa lakoœom izvlaæiiz klavira neverovatne zvuke, kao da pokazuje maðioniæarski trik.

Na kraju Puškinove ulice, odmah iza malenog trga sa spomenikom „rodo-naæelniku ruske literature“, nalazila se ogromna zgrada, nalik na skladište. Toje bio „Pale Rojal“, u kome su stanovali mahom peterburški umetnici i boemi.Zgrada je bila zapuštena i prqava (u dugaækim hodnicima ispod tapeta nepre-stano se æulo šuškawe stenica koje su pokušavale da uteknu odhladnoœe), ali je þivot ovde bio zanimqiv i veseo. Šaqapin jeimao sobicu na petom spratu, gde su stanovali i stari pripovedaæGuqeviæ i æuveni ruski glumac Mamont Daqski. Wih trojica subrzo postali dobri prijateqi. Guqeviæ je bio æovek svojevrsneinteligencije i oštroumnosti. Izmišqao je priæe o zagrobnomþivotu rimskih papa, kako je Pije IX otišao u šetwu Mleænimputem, šta se dešava u paklu, raju, na dnu mora… Daqski je, pak,Šaqapinu bio neuporedivo dragoceniji: posedovao je širokaznawa, duboko je promišqao dramsku umetnost i razgovori sa wimepomogli su mu da pronaðe ne samo kquæ za mnoge svoje uloge, nego ida spozna osobenosti drame i opere kao scenskih þanrova.

Naþalost, u Mariinskom nije imao prilike da primewuje no-vosteæena znawa, da eksperimentiše. Sezona je proticala muæno,nije pevao gotovo ništa. Naroæito nepodnošqive bile su probe:tu su ga svi od reda pouæavali – i rediteqi, i sufleri, i horisti,pa æak i binski majstori…

Jedine prijatne uspomene na ovu sezonu odnosile su se na po-znanstvo sa N. A. Rimskim-Korsakovom. U Mariinskom je posta-vqana wegova opera „Noœ uoæi Boþiœa“. Šaqapin je sa ogromniminteresom posmatrao tog tihog, zamišqenog æoveka, wegove oæisakrivene iza dvostrukih naoæara, bolne grimase na licu dok jedirigent Palaæek, bez imalo takta, izbacivao æitave stranicepartiture, tvrdeœi da je ta muzika dosadna i da se neœe dopasti pub-lici.

Moþda je Palaæek bio u pravu, pošto se publici æesto nijedopadala æak i neosporno odliæna muzika, naroæito ona ruskihkompozitora. U to se Šaqapin ne jednom osvedoæio. Još u

45

I ÞIVOTOPIS

Š. Guno: FAUST F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela.

Baqšoj teatar (Moskva, 1906)

Tiflisu, igrajuœi Pristava u treœoj slici „Borisa Godunova“ (u postavciMuziækog kruþoka), na mestu gde Varlaam poæiwe da peva svoju tegobnu, spo-qašwe nedopadqivu pesmu, dok istovremeno na fonu orkestarskih akoradaSamozvanac vodi razgovor sa Kræmaricom, on je osetio kako se sa wime dešavanešto neobiæno: ta æudna muzika poæela je da mu se otkriva. Æinilo mu se da jeæitav wegov zamršeni, nimalo laki þivot tekao upravo uz pratwu ove muzike, ijoš više: da ona u wemu postoji oduvek, i da proþima æitav svet. Postalo mu jei tuþno i veselo u isti mah, poþeleo je i da plaæe i da se smeje. Osetio je da je tamuzika pesma duše sveta! Ali, publici se Musorgski æinio rogobatan i neza-nimqiv.

I sada, u Peterburgu, æesto je slušao ovakva mišqewa:– Kako je sve to dosadno! Ruski kompozitori navode dosadu na dušu!– Eto, „Trubadur“, to razumem. A to što pišu ovi naši, Boþe me sakloni!Na dobrotvornom koncertu koji je organizovala solistkiwa Mariinskog

M. I. Dolina, Šaqapin je poþeleo da otpeva pesmu M. Musorgskog „Trepak“. Naprobi, koja se odrþavala u wezinoj kuœi, jedan poznati kritiæar40 ga je upitao:

– Zašto pevate „Trepak“?– Zato što mi se neobiæno dopada – odgovorio je.– Ali, to Vam je strašna gadost.– Ipak œu je otpevati…– Pa, voqa Vaša, pevajte – slegao je ramenima kritiæar.Na koncertu se Šaqapin uverio da ni publika ne voli takve stvari…

*

Završila se i ova sezona. Šaqapin je razmišqao kuda da ode preko leta.Kolega Sokolov, bariton, predlagao mu je da otputuju na Sverusku izloþbu uNiþwi Novgorod. Oduševqeno mu je priæao kakvu œe tamo opersku trupu okupi-ti gospoða Vinter,41 o predstavama koje su u planu, i Šaqapin je odluæio da poðe.

Nikada ranije nije bio na Volgi severnije od Kazawa. Niþwi ga je napreæacosvojio svojom originalnom lepotom, zidinama i kulama kremqa,42 širokimpovolþskim prostorima, lugovima i šumama. U wegovoj duši ponovo je zavlada-lo svetlo i radosno oseœawe…

Zdawe pozorišta bilo je novo i æisto. Trupa se veœ bila okupila, tekle suprobe. Šaqapin se lako uklopio: atmosfera je bila poletna i prijateqska.Uskoro je saznao da trupa ne pripada gospoði Vinter, nego Savi Mamontovu,43

koji je wome rukovodio iz senke. On je u Niþwi doputovao kasnije, kada su veœpoæeli sa izvoðewem predstava. Bio je punaæak i ævrst, þivih oæiju i ener-giænih pokreta. Šaqapin ga je prvi put video u restoranu, u društvu mladog

46


41) Gospoða K. S. Vinter bilaje poznati impresario.

42) Kremq – karakteristiænaruska tvrðava, koja je opasa-vala gradove u vreme wiho-vog nastanka. Dominantnearhitektonske sadrþaje æi-ne crkve i manastiri, sre-dišta þivota u sredwo-vekovnoj Rusiji, izloþenojstalnim najezdama polo-veckih i tatarskih zavoje-vaæa, ali i meðusobnimzaðevicama velikaša.

40) Najverovatnije M. M. Ivanov, neostvareni kompozitor, kritiæar„Novog vremena“, izrazitonenaklowen F. I. Šaqapinu.

æoveka æije lice je ukrašavala bradica Henrika IV. Bio je to KonstantinKorovin.44 Mamontov je primetio Šaqapinov qubopitqiv pogled, kratko ga jeodmerio i nastavio zapoæeti razgovor.

Uskoro je pristigao i italijanski balet. Sezona se zahuktala. Šaqapin seoseœao lako, radio je nadahnuto. Na wegovo dobro raspoloþewe dodatno su uti-cali veseli i srdaæni Italijani. Oseœao je da su mu bliski i rado se druþio sawima, iako je tada znao tek pokoju reæ italijanskog.

Mada je nastupao u promenqivoj formi i sa promenqivim uspehom, SavaMamontov je sve æešœe poseœivao Šaqapinove predstave. Promenio je odnosprema wemu, bio je qubazniji, gotovo neþan. Poæeo ga je pozivati u društvo, iliu šetwe obalom Volge. Šaqapin mu je priæao o nerazumevawu sa kojim je bioprimqen u Mariinskom.

– Æudni qudi – prokomentarisao je Mamontov. Iznenada je predloþio:– Hajdemo na Vrubeqovu izloþbu.Vrubequ je þiri odbacio radove, a razquœeni Mamontov je ovom slikaru,

ubeðen kako zasluþuje da bude viðen, sam sagradio izloþbeni prostor.– Mazala – prokomentarisao je Mamontov slikare koji su æinili þiri.Šaqapin je bio veoma zaæuðen Vrubeqovim slikama. Do tada je viðao plat-

na islikana glatko i uredno, koja su podseœala na skladnu muziku italijanskihopera. A ovde mu se sve æinilo prenaglašeno, isuviše šareno, grubo.

– Ah, ðavo da ga nosi – oduševqavao se Mamontov – kako je lepo naslikao!– Ali, šta Vam se tu toliko sviða? – išæuðavao se Šaqapin.– Vi ste još deæak, shvatiœete kasnije – lakonski je odgovarao Mamontov.Šaqapin je æesto poseœivao zvaniæni paviqon, i ponovo se vraœao u onaj sa

Vrubeqovim platnima. Glatke, uredne slike postepeno su mu dosadile. A Vrube-qova platna nisu prestajala da ga zaokupqaju. Nije ih još u potpunosti razu-mevao, ali je oseœao da u wima postoji nešto iskonski snaþno, fantastiæno, aopet poznato i blisko.

Letwa sezona je proticala veselo. Atmosfera u pozorištu bila je nepo-muœeno dobra, kipelo je od pozitivne energije. Šaqapin je s tugom pomišqao naskori povratak u Peterburg.

Jednom, dok su šetali ulicama Niþweg, Mamontov mu je predloþio da pre-ðe u Moskvu i ostane u trupi gospoðe Vinter. Šaqapina je obradovao ovaj neoæe-kivani predlog, ali se odmah setio da bi morao platiti penale za raskid ugovo-ra, i to æitavih 3.600 rubaqa.

– Ja bih Vam mogao dati 6.000 godišwe, i ugovor na tri godine – predloþiomu je Mamontov. – Razmislite.

Meðu italijanskim balerinama bila je i jedna koja se jako dopadala Šaqa-pinu. Æinilo mu se da pleše boqe od svih balerina koje je video na Imperator-skoj sceni. Bila je veæito tuþna. Oæito se nije najboqe oseœala u Rusiji. Mogao

47

I ÞIVOTOPIS

43) Sava Ivanoviæ Mamontov,krupni privrednik, mecena,prevodilac, osnivaæ Ruskeprivatne opere, ælan Moskov-skog društva dramskih pisaca.Ruska privatna opera (iliMoskovska privatna opera)odigrala je veliku ulogu uistoriji nacionalnog pozori-šta. Tu se po prvi put posta-vqa pitawe scenskog jedinstvasvih umetnosti koje æineoperu. Novatorstvo Moskov-skog Hudoþestvenog teatra je udobroj meri obaveznoMamontovqevoj operi, sakojom je u mladosti bio blizakK. S. Stanislavski, dalekoviše nego uticaju Majnin-genske trupe, kao što seobiæno misli. Naroæitiznaæaj Ruske privatne opereogleda se u propagandi nacio-nalnog repertoara i uvoðewuprincipa scenskog realizma.Na ovoj sceni su prvi putprikazane mnoge opere ruskihkompozitora. Široko obra-zovan i nadaren, sa razvijenimumetniækim ukusom i intu-icijom, Mamontov je okupioplejadu istaknutih ruskih sli-kara, koji su u ovoj operipostavili osnove ruskog deko-rativnog slikarstva; ovde su sevaspitavali mnogi, potomproslavqeni, ruski operskipevaæi; privukao je diri-gentskoj delatnosti mladog S.V. Rahmawinova; na mesto dra-maturga doveo je S. N. Krugqi-kova, društvenog radnika,muziækog i pozorišnog kri-tiæara, redaktora muziækihrubrika u æasopisu „Artist“ ilistu „Novosti dana“...

44) Poznati ruski slikar, sceno-graf u Ruskoj privatnoj operi,kasnije blizak prijateq F. I.Šaqapina.

je da je razume: sasvim nedavno, u Bakuu i Tiflisu, i sam se oseœao kao stranac.Isto tako se oseœao i u Peterburgu. Prilazio joj je tokom proba i govorio svereæi koje je znao na italijanskom:

– Allegro, andante, religioso, moderato.45

Ona bi se za trenutak nasmešila, a onda bi joj se preko lica ponovo prevuk-la senka tuge.

Posle jedne naroæito uspele predstave, pristala je da sa dve drugarice doðena veæeru kod Šaqapina. Noœ je bila æudesna, okupana meseæinom. Pokušao je dajoj kaþe kako je u takvoj noœi grešno spavati. Ali kako, na jeziku koji nije znao!

– Margarita, Faust – poæeo je izokola. – Crkva, chiesa. Bim-bom, bim-bom!Hristos contra Margarita.

Ona se nasmešila:– Margarita è peccata.46

Posle dugih pokušaja, fraza je bila sroæena:– La notte è cosi bella, che dormire è peccato.47

Uskoro se devojka koja mu se toliko dopadala (zvala se Jola Tornagi48)razbolela. Šaqapin ju je ubedio da se preseli u kuœu u kojoj je stanovao. Brinuose o woj: donosio je kokošiji buqon, crno vino, voœe. Provodio je sa wome sveslobodne trenutke i priæao joj svoje dogodovštine, mada je znao da ga ne razume.I ona je wemu govorila na svom jeziku. Nije razumevao gotovo ništa, ali je voleoda je sluša.

Konaæno, došlo je vreme da se vrati u Petrograd. Trupa gospoðe Vinterotputovala je u Moskvu, italijanski balet se vratio u domovinu… Bila je jesen,magla, kiša. Ponovo je stanovao u „Pale Rojalu“. Poæele su muæne probe uMariinskom teatru. Pevao je ulogu kneza Vladimira u „Rognedi“. Rediteq mu jepokazivao kako je Meqnikov hodao scenom, kako je drþao ruke, neprestano gunða-juœi da wemu, Šaqapinu, to ni izdaleka ne uspeva. Uloga je ispala bleda. Jedinodostignuœe ticalo se ovladavawa muziækim materijalom. Šaqapin se æestoqutio na dirigenta Napravnika, koji je insistirao na najsitnijim ritmiækimdetaqima, ali je kasnije shvatio koliko je stari maestro, primoravajuœi ga namaksimalnu preciznost u izvoðewu, bio u pravu.

Tri nedeqe nakon poæetka sezone na wegovim vratima se pojavilaTornagijeva! Sava Mamontov ju je zadrþao u Moskvi! Ona je došla kao wegov po-klisar. Ubeðivala ga je da preðe kod Vinterove. Odbio je predlog teška srca. Aliga je sutradan obuzela takva tuga, da je pojurio u Moskvu. Iste veæeri veœ je sedeou loþi gospoðe Vinter. Doæekan je srdaæno, kao svoj. Na veæeri kod Testova49

Mamontov mu je ponudio 7.200 rubaqa godišwe, a penale bi delili po pola.Šaqapin je potpisao ugovor sa Savom Mamontovim.

48


45) Brzo, sporo, religiozno,umereno (ital).

46) Margarita je tuþna (ital).

47 Noœ je tako lepa, da je štetaspavati. (ital).

48) Wezino pravo ime bilo jeJolanda Lo-Presti. Tornagije zapravo bio wezin umet-niæki pseudonim.

49) Testov je bio vlasnikjednog od najboqihrestorana u Moskvi.

PROCVAT

Prva Šaqapinova predstava u Ruskoj privatnoj operi bila je „Þivot zacara“. Imao je veliku tremu: plašio se da ne razoæara Mamontova. Dobio je do-bre kritike. U Moskvi se poæelo govoriti o mladom basu. Od predstave do pred-stave broj gledalaca u Privatnoj operi se poveœavao.

Sledeœi je na red došao „Faust“. Šaqapin se poþalio Mamontovu da nijezadovoqan kako je do sada igrao Mefistofela, naroæito wegovom vizuelnomstranom. Rekao je da þeli da odstupi od ustaqenog klišea.

– Radi Boga! – uzviknuo je Mamontov. – Šta zapravo hoœete da uradite?Šaqapin je objasnio. Zajedno su pregledali Kaulbahove gravire, napravili

skicu kostima… Slikar V. Poqenov naæinio je neophodne popravke. Na danpredstave Šaqapin je rano došao u pozorište. Dugo je traþio šminku koja biharmonizirala sa likom. Nakon dugotrajnih pokušaja uspeo je u tome. Kada je iza-šao na scenu, uæinilo mu se kao da je pronašao „drugog sebe“: oseœao je sopstvenusnagu, ništa ga nije sputavalo da se izrazi, pokreti su mu bili slobodni i svešto je æinio pratilo je oseœawe radosti. Doþiveo je ogroman uspeh. S.Kruglikov50 je sledeœeg dana napisao: „Mefistofel kakvog nam je sinoœ prikazaog. Šaqapin moþda nije savršen, ali je u svakom sluæaju toliko osoben i intere-santan da ubuduœe neœu propustiti nijednu predstavu u kojoj nastupa ovaj umet-nik.“

– Feðewka – radovao se Mamontov. – Vi u ovom pozorištu moþete da raditešta god Vam se prohte! Ako su Vam potrebni kostimi, dobiœete kostime! Akohoœete da postavimo novu operu, mi œemo je postaviti!

Opera, onakva kakva je bila, odavno nije zadovoqavala Šaqapina. On je, naprimer u „Rusalki“, oseœao stremqewe kompozitora da ostvari sintezu izmeðuopere i drame, ali su pevaæi i rediteqi prenebregavali ovaj zahtev izraþen udubinskoj dramaturgiji dela i primat davali površinskom muziækom sloju.

– Šta je opera – poluprezrivo je, svojevremeno, pitao Daqski – ako u wojnije moguœe igrati Šekspira?

Šaqapin nije mogao da se pomiri s tvrdwom kako Šekspir u operi nijemoguœ. Štaviše, bio je ævrsto uveren u suprotno. Samo, vaqalo je pronaœi dru-gaæija izraþajna sredstva, na drugaæiji naæin sagledavati opersku umetnost.51

49

I ÞIVOTOPIS

50) Poznati moskovski kri-tiæar.

51) Mladi umetnici tada, oæi-gledno, još nisu znali za„Vesele þene Vindzorske“ O. Nikolaja, „Romea i Juliju“Þ. Masnea, „Hamleta“ A.Toma, ili Verdijeve opere„Magbet“, „Otelo“ i „Fal-staf“.

On je vrlo jasno uoæavao razlike izmeðu opera Rimskog-Korsakova i, reci-mo, „Rigoleta“ i „Travijate“, pa æak i „Fausta“. Ali tada još nije mogao da dokraja pronikne u wih, da ih definiše sa apsolutnom preciznošœu, kako bi biou stawu da sebi postavi potpuno prosvešœene zadatke. Imao je oseœaj da lebdiizmeðu dve stolice.

No, uslovi u Ruskoj privatnoj operi suštinski su se razlikovali od onih uMariinskom. Mogao je slobodno da radi, da eksperimentiše i usavršava svojeuloge. Ovde ga niko nije tukao po rukama s obrazloþewem da wegova gestikulaci-ja nije taæna. Niko mu nije sugerisao na koji naæin su nešto radili Petrov52

ili Meqnikov. Kao da su mu sa duše spali lanci!Šaqapin je postepeno širio krug svojih poznanstava meðu slikarima. U

pozorištu su, pored Poqenova, stalno radili i V. Serov, M. Vrubeq, K.Korovin, V. Vaswecov, A. Arhipov… U poæetku su mu ovi qudi izgledali obiæno,ali je uskoro primetio da svaki od wih, ali i svi zajedno, poseduju neštoosobeno: govorili su kratko, saþeto i specifiænim reænikom.

– Ovde mi se kod tebe dopada olovo na horizontu – govorio je Serov Koro-vinu.

I u vazduhu je rukom ocrtao liniju na osnovu koje je Šaqapin, koji nijevideo platno, mogao zakquæiti da se radi o jelkama. Ili:

– Nije mi uspela ova stvar. Hteo sam da prikaþem jato vrabaca koje je izne-nada prhnulo – frrr…

Pokazao je na lepezu nekakvih sivih taækica i naæinio æudan gest prstima.Bilo je jasno da mu „ta stvar“ odista nije uspela.

Šaqapin je bio impresioniran sposobnošœu tih qudi da tek po kojom reæ-ju i sa par gestova izraze jasne predstave o formi i sadrþaju predmeta. Naroæitimajstor u tome bio je Serov. Podseœao ga je na I. F. Gorbunova, koji je jednom fra-zom i mimikom uspevao da prikaþe æitav hor na æelu sa pijanim dirigentom.Posmatrajuœi wih, Šaqapin je nastojao da i sam na sceni bude što plastiænijii izraþajniji.

Koristeœi se ponudom Mamontova, Šaqapin je predloþio da liæno posta-vi „Pskoviœanku“ N. A. Rimskog-Korsakova, i odigra ulogu Ivana Groznog. Æi-nilo mu se kako se u tom delu uspešno proþimaju opersko i dramsko naæelo.Wegov predlog je meðu kolegama doæekan sa skepsom. I Mamontov je bio veomauzdrþan, ali se nije suprotstavqao.

Kada se udubio u operu, Šaqapin se uplašio: sve se æinilo isuviše teš-kim, iznad wegovih snaga. Plašio se i kako œe delo biti primqeno kod publike.U operi nije postojala nijedna arija, duet ili tercet, ništa što je zahtevalatradicija. Na poæetku reþijskih proba, kada je ustanovio da mu lik Groznognikako ne polazi za rukom, obuzeo ga je uþas.

On je znao da je Grozni bio licemer. Zato je pitawe: „Da uðem, ili ne?“, koje

50


52) Osip Petrov, jedan od naj-poznatijih ruskih basova uXIX veku. Posedovao jefenomenalan glas. Savre-meik M. I. Glinke, koji jeza wega pisao ulogeRuslana i Susawina.

car postavqa na pragu Tokmakovqeve kuœe, i kojim poæiwe drama, izgovarao tihoi ciniæno. U tom tonu vodio je ulogu i daqe. Scenom se širila neopisiva dosa-da i æamotiwa. Ni na sledeœim probama stvar nije stajala boqe. Šaqapin jeizgubio þivce: pocepao je note i odjurio u garderobu. Zaplakao je od oæajawa.

Došao je Sava Mamontov i prijateqski ga posavetovao:– Nemojte se nervirati, Feðewka. Saberite se, viknite malo na kolege, uæi-

nite jaæom prvu frazu.Shvatio je svoju grešku. Ivan Grozni jeste bio licemer, ali je bio – Grozni!

Izjurivši na scenu promenio je ton uloge, i sve je odmah krenulo boqe. Scena jeoþivela. Kolege, vraœajuœi replike na wegov „grozni“ ton, takoðe su izmeniliodnos prema ulogama.

Da bi našao lice za svog Groznog, Šaqapin je poseœivao Tretjakovskugaleriju i udubqivao se u slike I. Rjepina („Ivan Grozni i wegov sin Ivan 16.novembra 1581. godine“) i Švarca, u skulpturu Antokoqskog, posetio je inþe-wera Æokolova koji je u svojoj kolekciji imao portret Groznog, rad V. Vaswecova.Ovaj portret, koji je na Šaqapina ostavio snaþan utisak, i danas je malo poznat.Grozni je prikazan iz poluprofila: car tamnim, plamenim okom gleda nekuda ustranu. Sintetišuœi ono što je video na navedenim platnima, uspeo je danapravi upeæatqivu šminku.

„Pskoviœanka“ je doþivela uspeh, i u sezoni 1896/97. izvedena je petnaestputa, uvek pred punim gledalištem. I Mamontov ju je primio s ushiœewem, madaje bio vatreni poklonik italijanske opere.

51

I ÞIVOTOPIS

N. A. Rimski-Korsakov: PSKOVIŒANKA F. I. Šaqapin kao Ivan Grozni,

Baqšoj teatar (Moskva, 1911)

*

Leta 1898. godine, Šaqapin se odmarao na daæi T. S. Qubatoviæeve,53 u Jaro-slavskoj guberniji. Tamo se sa S. V. Rahmawinovim, tada dirigentom u Ruskojprivatnoj operi, dao na uæewe „Borisa Godunova“. Opera mu se toliko dopadalada je nauæio sve uloge. Tada je shvatio koliko je vaþno takvo temeqno poznavawedela. Ubuduœe je sve opere uæio na ovaj naæin, a vratio se i operama koje je veœpevao. Rahmawinov se trudio da usput dodatno obrazuje Šaqapina: davao mu jeæasove iz solfeða i harmonije.

Što je dubqe pronicao u delo Musorgskog, sve je odreðenije oseœao da je Šek-spir u operi i te kako moguœ! To je zavisilo samo od kapaciteta kompozitora.

Izuæavajuœi „Borisa Godunova“ muziæki, Šaqapin je þeleo da se upozna isa istorijskim æiwenicama, i epohom uopšte. Proæitao je Puškinovu dramu,Karamzinovu „Istoriju Rusije“, ali mu to nije bilo dovoqno. Zamolio je da gaupoznaju sa V. O. Kquæevskim, æuvenim istoriæarem i profesorom Moskovskoguniverziteta, koji je takoðe imao daæu na teritoriji Jaroslavske gubernije.

Istoriæar ga je primio izuzetno srdaæno. Æuvši šta ga interesuje, poveo gaje u šetwu. Hodali su šumom, izmeðu ogromnih starih stabala, po peskovitom tluprekrivenom sagom od borovih iglica. Kquæevski je govorio æesto zastajkujuœi,tihim, zavodqivim glasom, sa pronicqivim osmehom na licu, sevajuœi uzanimoæicama iza okruglih naoæara. Priæao mu je o Borisu, o Šujskom, iznosio jewihove razgovore kao da im je sam prisustvovao; o pristavima, o Varlaamu iMisailu, kao da ih je sam posmatrao; o neodoqivom šarmu Dimitrija-samo-

zvanca, kao da je drugovao sa wim. Iz priæe Kquæevskogizrastala je Borisova figura, moœna, raznostrana, beskrajnointeresantna. Šaqapin je slušao i u duši sauæestvovaocaru koji je bio snaþne voqe i uma, koji je þeleo da donesedobro Rusiji, i sa tim ciqem zapoæeo opseþne reforme.Kquæevski je naroæito podcrtavao wegove prosvetiteqskeambicije, i wegovu ogromnu usamqenost. Pred Šaqapinomse otvorila æitava epoha…

Leto kod Qubatoviæeve bilo je sudbonosno za „Borisa“,koji je napokon dobio dostojnog izvoðaæa, ali i za Šaqa-pina: u maloj mesnoj crkvi oþenio se Jolom Tornagi. Poslesvadbe, prijateqi su napravili veselu proslavu. Trpeza nijebila bogata, ali nije mawkalo dobrog raspoloþewa, smeha,poqskog cveœa, ni vina. Ujutro su prijateqi mladencimapriredili koncert: udarali su u sulundare i kofe, strugalipo dasci za prawe veša, duvali u pištaqke od vrbovogpruœa. Ovim „koncertom“ dirigovao je S. Rahmawinov.

52


53) Mecosopran, kasnije kontraalt, uæesnica svihoperskih poduhvata S.Mamontova, sestra K. S.Vinterove.

F. I. Šaqapin i Jola Tornagi (1897)

*

Sezona je poæela probama „Borisa“. Šaqapin je odmah primetio da wegovekolege ne razumeju pravilno svoje uloge, i da postojeœa škola ne zadovoqavazahteve dela takvog formata kao što je to opera Musorgskog. Mawkavost oveškole pokazala se veœ na primeru „Pskoviœanke“. To je bila škola pevawa isamo pevawa! Ona uæi kako se formira ton, kako se savladavaju tehniæki proble-mi koje postavqa uloga, ali ne uæi kako da se pronikne u psihologiju lika koji setumaæi i kako da se ona donese do gledaoca. Šaqapin je primeœivao da profe-sori ove škole koriste termine „osloniti na dah“,„postaviti ton u masku“, „raširiti dijafragmalnodisawe“… Shvatao je da je sve to neophodno, ali dasuština nije u tome. Nije dosta nauæiti æoveka daotpeva kavatinu, ariju, baladu, romansu, veœ mu jepotrebno objasniti kako da razume smisao reæi kojeizgovara, oseœawa koja su invocirala upravo te reæi,a ne neke druge.

Na primeru „Borisa“ ovi nedostaci su bilinaroæito uoæqivi. Šaqapinu je bilo teško daglumi, pošto od partnera nije dobijao replike odgo-varajuœeg psihološkog naboja. Takoðe – dekor,rekvizita, orkestar i hor, sve je to u Ruskoj privatnojoperi bilo na pristojnom nivou, ali je imperatorskascena u tom smislu ipak pruþala veœe moguœnosti.

Došao je i dan premijere. U poæetku, publika jebila hladna. Šaqapin je bio veoma uznemiren. Ali,od scene halucinacija publika je poæela da reaguje, ipredstava se završila trijumfalno. Na sledeœimpredstavama veœ je bilo drugaæije: od samog poæetkapublika je s paþwom pratila izvoðewe. Šaqapin jeoseœao da opera Musorgskog, napisana snaþno i lepo,dopire do gledalaca.

*

Sledeœe sezone postavqena je „Hovanšæina“.54 Šaqapinu nije bila jasnauloga Dosifeja, i on se ponovo obratio za pomoœ V. O . Kquæevskom. Stari isto-riæar mu je iznova þivo i podrobno priæao o Hovanskima, knezu Mišeckom,55

strelcima, carevni Sofiji… Opet se pred wegovim oæima odvijala jedna epohaiz ruske istorije, zamršena, dramatiæna, sa dalekoseþnim posledicama poþivot naroda.

53

I ÞIVOTOPIS

M. Musorgski: BORIS GODUNOVBoris – F. I. Šaqapin, Velika opera (Pariz, 1908)

54) Opera M. P. Musorgskog.

55) Svetovno ime Dosifeja.

Veœ prva predstava imala je uspeha, ali je Šaqapin primeœivao da je publi-ka, za razliku od „Borisa“ i „Pskoviœanke“, prima bez entuzijazma. Ova dubokonacionalna muzika svojevrsnog, tamnog kolorita, još je æekala svoje vreme.

Sava Mamontov je postepeno postao obuzet ruskom operom. Insistirao je napostavqawu tek napisanih dela Rimskog-Korsakova – „Majske noœi“, „Carskeneveste“, „Sadka“, i sâm je uzimao sve više uæešœa u wihovoj pripremi. Pre-mijere je doþivqavao kao svetle, radosne praznike.

Što je više igrao Borisa Godunova, Groznog, Dosifeja, Varjaškog gosta,56

pana Golovu,57 Šaqapin je sve više postajao uveren da pevaæ u operi ne moþesamo da peva, veœ mora i da glumi jednako kao u drami. Naroæitu paþwu jeobraœao na prirodnost i jasnoœu pevane reæi. Kasnije je primetio kako ga pevaæikoji su pokušavali da ga oponašaju nisu razumeli: oni nisu pevali kao da go-vore, veœ su govorili kao da pevaju.

U vreme kada je ovladavao ovim izvoðaækim postulatima, Šaqapin se na svomumetniækom putu susreo sa ulogom Salijerija.58 Dijalozi i monolozi u operama ukojima je do tada nastupao bili su, u izvesnom smislu, napisani u tradicionalnommaniru. Meðutim, æitava uloga Salijerija bila je izgraðena na melodijskom reæi-tativu. To je postavqalo sasvim nove zadatke iŠaqapin se oduševqeno upustio u wihovo reša-vawe. Uzdao se da œe mu u savladavawu ove svojevrsne„operske enigme“ pomoœi S. Rahmawinov. Sveoznake u operi bile su tipiæne (allegro, andante,moderato), ali ih se nije bilo moguœe uvek doslednopridrþavati. Rahmawinov je objašwavao gde jemoguœe odstupiti od zadatih tempâ, a gde nije. Za-jedniæki su našli „opšti ton“ opere, na æijem sefonu reqefno ocrtavala tragiæna figura Salije-rija. Mocarta je pevao Škafer, umetnik koji seprema svojim ulogama uvek odnosio s qubavqu.

Šaqapin je poæeo predstavu s ogromnimuzbuðewem, i nadom da œe „Mocart i Salijeri“jasno pokazati publici sintezu opere i drame.Ali, ma koliko da je ulagao duše i umeœa u svojuulogu, publika je ostajala ravnodušna i hladna.Bio je zbuwen i razoæaran. Ponovo su ga obodrilislikari. Iza kulisa se pojavio uzbuðeni Vrubeq:

– Ðavo œe ga znati kako je ovo dobro! – zadi-hano je govorio. – Slušaš ceo æin, zvuæe veliæan-stvene reæi, i nema ni perja, ni kapa, ni nekavnih„mibemolova“!

54


56) Lik iz opere „Sadko“.

57) Lik iz opere „Majska noœ“.

58) „Mocart i Salijeri“, operaN. A. Rimskog-Korsakova,napisana prema istoimenojdrami A. S. Puškina.

N. A. Rimski-Korsakov: MOCART I SALIJERISalijeri – F. I. Šaqapin (1915)

Šaqapin je znao da Vrubeq, kao ni Serov ili Korovin, ne daju kurtoaznekomplimente. Bili su prema wemu prijateqski raspoloþeni, ali ih to nijespreæavalo da ga, kad su smatrali za potrebno, þestoko kritikuju. On im je vero-vao, i wihov je sud za wega bio najmerodavniji. Radovalo ga je što je video da suiskreno ushiœeni Salijerijem. Ipak, þeleo je da ovo duboko, mada ponešto her-metiæno delo, postane blisko i širokoj publici.

Mnogi su tvrdili kako Korsakovqeva opera zaostaje za Puškinovom dra-mom. To je pitawe za raspravu. Ali nije sporno da je ona oznaæila nastanak novogoperskog þanra, u æijoj se osnovi nalaze, u harmoniænom jedinstvu, muzika ikamerna psihološka drama.

Ovoga puta, za razliku od hladne publike, kritika je bila jednodušna uoduševqenim odzivima.

„Posmatrajuœi novu operu Rimskog-Korsakova, nameœe se misao da su ovde,kao nigde drugde, potrebni zaista izuzetni pevaæi – pisao je kritiæar J. Engel –„sposobni da potpuno proniknu u dramatske situacije heroja Puškinove drame,i u isto vreme upotrebe sva sredstva muziæke deklamacije, uz pomoœ koje kompo-zitor podcrtava snagu i znaæewe æudesnih i dirqivih Puškinovih stihova.“

*

Tokom velikog posta 1898. godine, trupa Save Mamontova otputovala je nagostovawe u Peterburg.59 Predstave su izvoðene u Teatru Konzervatorija, koji jeimao malu pozornicu na kraju dugaæke, neudobne i neakustiæne sale, nalik na ve-liki hodnik. Na pozornici je bilo tesno, pa masovne scene poput one iz „Psko-viœanke“, gde se Ivan Grozni pojavquje na kowu, nisu najboqe uspevale. Uprkossvemu, predstave su imale ogroman uspeh.

Na jednoj predstavi „Pskoviœanke“, u pauzi posle scene sa Tokmakovim,Šaqapin je u hodniku zaæuo neæiji gromoviti glas. Trenutak kasnije, na vrati-ma garderobe pojavio se visok starac, æija je figura zaklawala drugog posetioca,gracilnog crnomawastog æoveka.

– No, bratac, iznenadili ste starca! – grmeo je ovaj. – Dobar dan! Eto, zabo-ravio sam i da se predstavim! Da se upoznamo! Ja þivim ovde, u Peterburgu, alisam dolazio u Moskvu, i u inostranstvo sam putovao, i Petrova sam slušao, iMeqnikova, i uopšte sam viðao svakojaka æudesa, ali ovakvo nisam! Ne, ne! Pa,hvala Vam, dragi moj! Hvala!

Starac je govorio uzbuðeno, brzajuœi.– A mi smo zajedno došli. – Pokazao je na pratioca. – Ja sâm ne umem sve da

izrazim, ali zajedno… Eto, i on je radio Groznog! To Vam je Antokoqski. A ja samVladimir Stasov.60

55

I ÞIVOTOPIS

59) Ruska privatna opera je tomprilikom izvela sledeœe na-slove: „Pskoviœanka“, „Þi-vot za cara“, „Rogneda“ A. N.Serova, „Sneþana“ N. A. Rim-skog-Korsakova, „Majskanoœ“, „Hovanšæina“, „Rusal-ka“, „Opriænik“ P. I. Æaj-kovskog, „Faust“, „Miwon“A. Tomaa, „Orfej“ K. V.Gluka, „Samson i Dalila“ K.Sen-Sansa i „Boemi“ Ð. Pu-æinija.

60) Vladimir Vasiqeviæ Stasovbio je istoriæar umetnosti,kritiæar, ideolog „Ruskepetorice“.

Šaqapin nije mogao da doðe do reæi od sreœe. Stisnutog grla posmatrao jeznamenitog velikana, i skulptora Antokoqskog…

– Pa Vi ste još sasvim mladi – nastavqao je da grmi Stasov. – Koliko Vamje godina? Petnaest? Priæajte, kaþite nam nešto o sebi!

Jedva je uspeo da ponešto ispriæa. Stasov ga je, dirnut i razneþen, izqubioi otišao sa suzama u oæima. Srdaæno mu je æestitao i Antokoqski. Ostao je oša-muœen ovom nenadanom posetom i hvalom…

Sutradan je posetio Stasova u Javnoj biblioteci. – Baš se radujem, baœuška! Sedite! Ne tu, nego ovamo. Da!Stasov je skinuo zlatni gajtan sa jedne foteqe.– Tu su Vam, molim lepo, sedeli Nikolaj Vasiqeviæ Gogoq i Ivan Sergeje-

viæ Turgewev!Tresao je bradom, kipeo, vikao, razmahivao rukama, sav neukrotiva energi-

ja, mladalaæki polet, þivotna radost, plemenita strast! – Vi, baœuška, treba da idete u Englesku! Velik je to narod, ali „Borisa“ ne-

maju, „Pskoviœanku“ nemaju! Wima treba da pokaþete Groznog! I u Italiju mo-rate, obavezno!

Priæao mu je o teatru La Scala, o Eskorijalu u Madridu i drugim velikimteatrima i muzejima u svetu.

Rastali su se srdaæno, kao da su davnašwi prijateqi. Stasov nije propuštao predstave Ruske privatne opere. Izlazeœi na po-

klon, Šaqapin ga je video gde stoji usred gledališta kao zvonik i zdušno apla-udira svojim širokim dlanovima. Ali, ako mu se nešto ne bi svidelo, Stasov jebez ustruæavawa glasno izraþavao svoje nezadovoqstvo.

*

Šaqapinovi uspesi privukli su paþwu Direkcije Imperatorskih pozori-šta. Nekako u to vreme bio je postavqen novi rukovodilac Kancelarije, pukov-nik Teqakovski.61 U pozorišnim krugovima su se podsmevali ovom imenovawu:

– Do juæe je rukovodio kowima, a sada œe umetnicima!Ali, Teqakovski je bio poznavalac umetnosti, pozorišni æovek do srþi,

pametan i pronicqiv, sa razvijenom intuicijom i smislom za novo. Pod wego-vim rukovodstvom Imperatorska pozorišta su doþivela znaæajan uspon. Zna-juœi da se Šaqapinov ugovor sa Ruskom privatnom operom bliþi kraju, odluæioje da preduhitri Mamontova. Evo kakve je instrukcije dao svom æinovniku odosobitog poverewa, Nelidovu:

– Nagovorite Šaqapina da doruækuje s Vama u „Slovenskom bazaru“. Neštedite vina, a onda ga dovedite k meni. Ja ga veœ neœu pustiti bez ugovora, pamakar morao da mu platim 10, 12 ili 15 hiqada!

56


61) Vladimir ArkadijeviæTeqakovski, pukovnik,rukovodilac Moskovskekancelarije Impera-torskih pozorišta od1898. do 1901. godine, direktor Imperatorskihpozorišta od 1901. do1917. godine.

U svom dnevniku je zabeleþio: „Zbog ovoga œe me ‘ribati’ u Peterburgu. Ališta oni znaju! Ja ne angaþujem basa, ne angaþujem pevaæa, nego genija! Sa wegovimprisustvom na Imperatorskoj sceni operska umetnost œe doþiveti nesluœenirazvoj.“

Teqakovskom je ovaj strateški potez u potpunosti uspeo. Šaqapin je pot-pisao ugovor na 9.000 rubaqa u prvoj, 10.000 u drugoj i 11.000 u treœoj sezoni, sapenalima od 15.000, ukoliko ugovor raskine.

Meðutim, æim je ugovor bio potpisan, Šaqapin je poþalio što napuštaRusku privatnu operu. Pokušao je da se zaduþi kod prijateqa i plati „kaznenih“15.000 rubaqa. No, nije uspeo da sakupi toliki novac.

„Kao da su svi naprasno osiromašili“, primetio je tada.Sezone 1899/90. prešao je u Baqšoj teatar. Imao je 26 godina.62

*

Šaqapin je 1897. godine prvi put putovao u inostranstvo. Veœ u Varšavimu je pala u oæi razlika izmeðu tamošweg þivota, i onog u Rusiji. Obuzela ga jeprijatna uznemirenost. Voz je daqe pojurio velikom brzinom. Æinilo mu se da œesvakog trenutka izleteti iz šina. Izašao je na platformu, da bi u sluæaju katas-trofe mogao da skoæi. A i bilo mu je prijatnije da sa tog mesta posmatra prizorekoji su se brzo smewivali: gusto naseqenu zemqu, bujno zelenilo prirode, doma-œinski obraðena poqa… Beæ ga je iznenadio svojom veliæinom, a potom još vi-še veliæanstveni masivi Alpa. Bilo mu je þao da spava, da nešto propusti. Inoœu je zurio kroz prozor, traþeœi oæima udaqena svetla naseqa i fabrika. Ko-naæno je stigao na odredište, u Pariz, kuda ga je pozvao prijateq iz Mariinskog,bariton I. A. Meqnikov: on je ovde usavršavao vokalnu tehniku.

Bilo je šest æasova ujutro. Uputio se u pansion u Kopernikovoj ulici.Ogromne sive kuœe, bulevari, crkve, sve mu se to æinilo poznatim, kao da je rani-je veœ bio ovde. Setio se romana Gabrija, Terala, Montepena, proæitanih u mla-dosti. Qudi obuæeni u plave uniforme æetkama su prali ploænike, kao štomornari peru palubu.

– Trebalo bi ih naterati da operu Moskvu, ili još boqe Astrahaw – proš-lo mu je kroz glavu.

Izvukao je prijateqa iz posteqe. U grudima mu je kipelo od burnog veseqa.Došlo mu je da zapeva od radosti. Prijateq mu je zapušio usta:

– Šta ti je? Ovde se to ne sme. Qudi još spavaju.Šaqapin ga je poþurivao da se obuæe. Izgarao je od nestrpqewa da razgleda

Pariz.Posle doruæka, popeli su se na Ajfelovu kulu. Æudna metalna graðevina

izazivala je u wemu i ushiœewe i nelagodu, ali je svakako bilo zgodno sa wene

57

I ÞIVOTOPIS

62) Odlazak Šaqapina iz Ruskeprivatne opere poklopio sesa hapšewem Save Mamonto-va. On je nameravao da izvedesmelu transakciju: kao pred-sednik Akcionarskog društ-va za gradwu þeleznica, po-digao je iz kase ogromnu sumusa namerom da, nakonuspešne prodaje Doweckepruge, kupi Nevsku fabrikuparnih lokomotiva i paro-broda i Istoæno-sibirskefabrike šina. Ministarpravosuða Muravjov, koji jebio u zavadi sa ministromfinansija Viteom, iskoris-tio je ovu priliku da, kom-promitujuœi Mamontova,iskompromituje i wegovogzaštitnika Vitea. Afera jeokonæana tako što jeMamontov dokazao svoju ne-vinost, ali je tokom suðewabankrotirao. Usled toga se iRuska privatna opera našlapred krahom. Spaslo ju jeDruštvo za Rusku privatnuoperu koje je organizovao, iwime rukovodio, poznatiruski kompozitor i diri-gent M. M. Ipolitov-Ivanov.

platforme posmatrati panoramu Pariza. Zatim su posetili Luvr. Bio je oæaranwegovom zbirkom. I uopšte, Pariz mu se uselio u srce. Naroæito ga jeimpresioniralo oseœawe samosvesti koje je nalazio kod Pariþana, æak i onihkoji su se nalazili nisko na društvenoj lestvici.

Nakon mesec dana u Parizu, prešli su u Dip, gde je þiveo uæiteq pevawaMeqnikova. Šaqapin je prionuo na uæewe „Judite“ (Olofern) A. N. Serova.Sprijateqio se sa jednom uæenicom koja je dobro vladala klavirom. Ona mu jerado korepetirala, a on je wu nauæio da vozi bicikl. Rastali su se veoma srdaæno.Neobiæno je zavoleo Francuze.

Putujuœi natrag, što je bivao bliþe Rusiji, Šaqapin je primeœivao kako jepejzaþ postajao sve sumorniji, a qudi sve siromašniji, lewi i tuþniji. To ga jesneveselilo i qutilo. Pitao se zašto u inostranstvu qudi þive boqe i veseli-je? Zašto se jedan prema drugome odnose sa više poverewa i poštovawa? Æak sui lakeji u Parizu i Dipu sluþili sa dostojanstvom, kao što se qubazni domaœinstara o gostu.

Stigavši u Moskvu, ustanovio je da mu je prtqag zagubqen. Ovde su samo sle-gali ramenima i govorili:

– Doðite sutra.

58


A. Serov: JUDITAF. I. Šaqapin kao Olofern,

Ruska privatna opera (Moskva 1898)

BAQŠOJ TEATAR

Proleœa 1898. godine do Teqakovskog su stigle glasine da seŠaqapin predomislio, i da œe ostati kod Mamontova. Znao je da oneimaju osnova, ali je odluæio da æeka, mada su mu iz Peterburga suge-risali da hitno pronaðe drugog basa.

– Kao da je Šaqapina moguœe zameniti bilo kim drugim – komen-tarisao je za sebe ovu instrukciju.

Par dana pre nego što je ugovor trebalo da postane punovaþan, kodwega u kancelariji pojavio se uznemireni Šaqapin. Raspitivao se dali je moguœe odloþiti ugovor za jednu sezonu, uz plaœawe penala od15.000 rubaqa? Teqakovski mu je taktiæno objasnio da bi dozvolu za tomorao traþiti liæno od ministra dvora, i da bi takav potez doveodirekciju u jako nezgodan poloþaj, pošto su abonmani veœ pušteni uprodaju. Šaqapin je nekoliko trenutaka ostao zamišqen, promumlao„au revoir“, i otišao.

Šaqapin se teško rastao od Ruske privatne opere…Wegov debi u Baqšom teatru odrþan je 24. septembra. Nastupio je u „Fau-

stu“ kao Mefistofel. Zadovoqan prijemom publike i ponešto umiren, Šaqa-pin se javio kod Teqakovskog da bi se dogovorili oko repertoara. Þeleo je da pe-va u sledeœim operama: „Þivot za cara“, „Boris Godunov“, „Rogneda“ (Stari put-nik), „Opriænik“ (Knez Vjazemski), „Dubrovski“63 (Andrej Dubrovski“), „Fa-ust“, „Lakme“64 (Nilakanta) i „Seviqski berberin“65 (Don Bazilio). Ali je þe-leo i mnogo više – da prereþira opere u kojima œe nastupati, na prvom mestu„Fausta“ i „Borisa“.

59

I ÞIVOTOPIS

63) Opera E. Napravnika.

64) Opera L. Deliba.

65) Opera Ð. Rosinija.

L. Delib: Lakme – Nilakanta,Baqšoj teatar (Moskva, 1901)

Teqakovski je oæekivao ovakav zahtev:– Navratite kod mene kuœi, razgovaraœemo.On je bio svestan da su Šaqapinovo pre-

mišqawe u vezi sa dolaskom u Baqšoj teatar ipokušaj da odustane od ugovora nakon što ga jepotpisao, predstavqali svojevrstan skandal. To jekod odreðenih ælanova izazvalo neraspoloþeweprema wemu. Þeleo je da ta situacija bude zabo-ravqena i da se Šaqapin prvo nametne kao lideru ansamblu, pa da tek potom otpoæne wegov refor-matorski rad na obnovi starih i postavqawunovih predstava. Drugim reæima, da ovaj posao, zakoji je bio svestan da œe izazvati mnoge otpore iprotivqewa, ne poæne u pregrejanoj atmosferi,kada je verovatnoœa izbijawa sukoba i skandalabila daleko veœa. Ali, Šaqapin nije išao naruku taktici Teqakovskog: nikako nije dopuštaoda se situacija oko wega slegne i ohladi.

Navikavši u Ruskoj privatnoj operi napoštovawe pevaæa, on nije mogao da podnese po-našawe æinovnika kakvo je zatekao u Baqšom.Æesto su se lica u mundirima pojavqivala nasceni i s visine æinila pevaæima najneverovat-nije primedbe i pretenzije. Jednom, zatekavši nasceni æinovnika koji je nešto komandovaosolistima i horu, Šaqapin mu je objasnio da on,doduše, poštuje æinovnike kao lica „zasluþna za

nered u pozorištu“, ali da im nije mesto na sceni. Scena pripada jedino umet-nicima. I bez puno ceremonije izbacio ga je s probe. Deo kolega je pozdravioovakav Šaqapinov potez, ali je bilo i nemalo onih koji su poþurili da se dod-vore administraciji:

– Doduše, Šaqapin je u poneæem u pravu, ali tako grubo i bez takta!… Mi smo tada, razumeœete, oœutali, ali drugi put…

Takvo podaniæko ponašawe dolaskom Teqakovskog postalo je deplasirano.– Mi smo ovde zbog umetnika, a ne oni zbog nas – rekao je on uvreðenom æi-

novniku, kada je došao da se þali na Šaqapina.Æinovnici nisu bili spremni da se pomire sa ovakvim „ugroþavawem svo-

jih prava“. Poæeli su da ispredaju priæe o Šaqapinu kao o nevaspitanom i bru-talnom æoveku koji tiraniše svoju okolinu. Æeste posete poznatim moskovskimrestoranima, gde je nakon uspešnih predstava, uvek okruþen velikim brojem

60


P. I. Æajkovski: OPRIÆNIK Vjazemski – F. I. Šaqapin Baqšoj teatar (Moskva, 1901)

prijateqa i poklonika, davao burnog oduška svom raspoloþewu (tu se bez pres-tanka orio smeh, pevalo se, pilo) posluþile su kao dobar povod da se ovakvojslici o wemu pridoda još i „bludništvo i razvratništvo“.

Odnos izmeðu Šaqapina i publike, koji je bio veoma sloþen, takoðe je po-godovao raspirivawu ovih priæa i wihovom uzrastawu do legendarnih razmera.Naime, Šaqapin je oseœao da ga publika voli, ali je to kod wega izazivalonelagodu. Æak se i plašio te qubavi. Uviðao je da ona u Rusiji ima snaþnoizraþene elemente posesivnosti: umetnik, zauzvrat što mu publika iskazujequbav, mora da se sa wome ophodi sa gotovo lakejskom snishodqivošœu i da ispu-wava sva wezina oæekivawa. A ta oæekivawa ponekad su bila groteskna: pijanigost restorana prilazio bi Šaqapinovom društvu, viæuœi ushiœeno:

– Šaqapine, roðeni, kako te strašno volim! Sila si ti! Ih! Veæeras sam titapšao do iznemoglosti! Doði, brate, da te poqubim!

Šaqapin se branio od qubqewa, po-ruski, u usta, sa neznancem æiji subrkovi bili mokri od vina i, moþda, još poneæeg:

– Þalim, ja se qubim samo sa þenama.Pijani gospodin bi se uvreðeno udaqio, a hor onih koji su priæali o Šaqa-

pinu kao o razvratniku dobio bi novog ælana.Vrativši se društvu, Šaqapin je rekao:– Qubav publike jako mi liæi na muško-þensku qubav. Prvo woj qubqeni

piše neþna pisma, zatim zajedno uzdišu na meseæini, a onda ona u jednom tre-nutku odbije da ispuni neki wegov zahtev. „Vrati mi, glupaæo, moja pisma“ – rea-guje on besno. I potom o svojoj bivšoj dragoj priæa razne gadosti…

Malo porazmislivši, dodao je:– U odnosima izmeðu muškarca i þene ipak je moguœe uzajamno kvalita-

tivno uzdizawe: dobar muškarac œe povuœi naviše, ka sebi, lošu þenu; i dobraþena æesto uspeva da prevaspita lošeg muškarca. Ali publika, izviwavam se,mada se za istinu ne treba izviwavati, nije u stawu da vaspita liænost umetni-ka. On je od we talentovaniji, i stoji više. A publika æesto sasvim nesvesno na-stoji da liænost umetnika svede na svoju meru.

Šaqapinova popularnost vrtoglavo je rasla, ali su, istovremeno, wegoviodnosi sa okruþewem postajali sve komplikovaniji. Postajao je razdraþqiv.Dobro se oseœao jedino meðu porodicom i u uskom krugu prijateqa. U tom krugu,veoma brzo, našao se i Teqakovski.

Šaqapin ga je rado poseœivao. Najæešœe je dolazio kasno noœu, neposrednoposle predstave, u društvu K. Korovina.

– Ah, kako je to strašno – þalio se Teqakovskom. – Stojim iza scene, æekamna svoj izlaz i posmatram hor staraca:66 svi istræavaju na rampu jednako odeveni,sa istim štapovima, sa istim bradama, i svi šepaju na isti naæin! A Margaritakoja tokom svoje arije kanticom zaliva cveœe! Kakav neukus!

61

I ÞIVOTOPIS

66) Radi se o predstavi „Faust“.

I poæeo je naširoko da analizira postojeœu reþijsku postavku,da joj pronalazi slaba mesta. Priæao je sa neodoqivim humorom.Teqakovski se grohotom smejao dok je Šaqapin imitirao Margaretu,Fausta, hor… Istovremeno, Šaqapin je nudio i svoja rešewa. Ona suse ticala i glume, i kostima, i scenografije, i ukupne organizacijescenskog prostora, ali najviše psihološko-emocionalnog podteks-ta koji je, u netalentovano i rutinski postavqenim predstavama,ostajao pokopan, što je operu pretvaralo u „kostimirani koncert“.

„Imao je grandiozne ideje“, seœa se Teqakovski.67

*

Po završetku svoje prve sezone u Baqšom, Šaqapin je sa nekimnejasnim oæekivawima u duši ponovo otputovao u Pariz, na Svetskuizloþbu. Odseo je u istom pansionu madam Šalmel u Kopernikovojulici. Veœ je dosta solidno govorio italijanski, a sada je hrabrokvario francuski. Prijateq Meqnikov bio mu je vodiæ po izloþbi,a uveo ga je i u mnoge pariske salone. Šaqapin je rado odgovarao namolbe da nešto otpeva. Tom prilikom su ga æuli i neki vaþni qudi.Meðu operskim svetom u inostranstvu sve se više govorilo o neo-biænom ruskom basu.

Nekako u to vreme u Milanu je boravio poverenik Direkcije Imperator-skih pozorišta, grof Aleksej Aleksejeviæ Bobrinski. Tokom posete koju jeuæinio teatru La Scala wegov nedavno imenovani direktor Ðulio Gati-Kazaca68

poæeo se raspitivati o ruskim basovima:– Recite, da li je istina da kod vas postoje basovi koji sa lakoœom uzimaju

tonove iz kontra-oktave?Bobrinski je odgovorio da je to taæno, ali da se to pre svega odnosi na

basove u horu. Solistiæki glasovi imaju druge zadatke i ne cene se samo po tomeda li mogu da pevaju ekstremno duboke tonove. Kao i u Evropi, i u Rusiji pevaæacene na osnovu wegovih tehniækih i interpretativnih kvaliteta.

– Ali, zašto Vas to toliko zanima? – zainteresovao se grof.Gati-Kazaca je zabrinuto uzdahnuo, osvrnuo se unaokolo i poæeo poverqivo,

tihim glasom:– Vidite li, Arturo Toskanini veœ tri godine nagovara Boita da mu dozvo-

li ponovno postavqawe wegovog „Mefistofelesa“, ali maestro neœe ni da æuje.Prošlo je preko trideset godina od kako je ova opera doþivela fijasko, a on jošuvek teško preþivqava taj dogaðaj. Jedino bi moþda popustio ako bi se našaozaista izuzetan izvoðaæ. Do sada ga nije zadovoqio nijedan od basova koje mu jepredloþio Toskanini. Bilo je æak predloga da ulogu Mefistofelesa preradi za

62


68) Ð. Gati-Kazaca je imeno-van na mesto direktoraSkale 1898. godine.

Š. Guno: FAUSTMefisto – F. I. Šaqapin,Baqšoj teatar (Moskva, 1906)

67) V. A. Teqakovski: „Mojpotæiweni Šaqapin“.

baritona, ali je on to odluæno odbacio. Ostaje nam jedino da se nadamo u æudo –da œe se takav izvoðaæ jednom naœi.

– Mislim da kod nas takvo æudo postoji – spremno je rekao Bobrinski. – Zo-ve se Fjodor Šaqapin. To je sasvim mlad pevaæ, još nikada nije nastupao u ino-stranstvu, za Boitovog „Mefistofelesa“ verovatno nije ni æuo, ali bi sasvimsigurno izašao na kraj sa tom ulogom.

Kada je primio telegram u kome ga La Scala poziva da februara 1901. nastupikao Mefistofeles u istoimenoj operi Ariga Boita, Šaqapin nije mogao daveruje: pomislio je da se radi o šali. Na wegovo traþewe iz Skale su ponovilitekst telegrama. Tada se uplašio. Zatraþio je enormno visok honorar, 15.000franaka za deset predstava, sve se nadajuœi se direktor Skale Gati-Kazaca neœesloþiti. Ali, on je prihvatio ove uslove. Sreœom, pregledajuœi klavirski izvod„Mefistofelesa“, ustanovio je da uloga savršeno odgovara wegovom glasu.

Ulogu je pripremao sa S. Rahmawinovim.Otputovali su u Italiju i naselili se u jednommalom mestu nedaleko od Ðenove. Þiveli su skrom-no: rano su ustajali, rano odlazili na poæinak,ostavili su duvan. Dan je bio ispuwen radom. Šaqa-pin je bio ponesen ulogom. Okruþen Italijanima,brzo je ovladavao nijansama izgovora.

Šaqapinu se dopala Italija, wena þivopisnapriroda i jednostavni, veseli, dobronamerni qudi.Vlasnik vinskog podruma u koji je navraœao s gor-došœu mu je priæao o lepotama Milana, o znameni-tom teatru La Scala…

– Kad god sam u Milanu, obavezno odem u Skalu –hvalio se. I obeœao:

– Doœi œu i na Vašu predstavu.– O, kada bi i u Milanu þiveli ovako mili

qudi – pomislio je Šaqapin.Maštao je da igra Mefistofela nag.– Ovaj apstraktni lik mora imati naroæitu plastiku – objašwavao je svoju

zamisao slikaru A. Golovinu, koji je trebalo da napravi skice kostima. – Ðavo ukostimu nije pravi ðavo. Ali, kako takav izaœi na scenu, a ne šokirati publiku?

Odluæio je da makar Prolog odigra obnaþenog torza. Daqe je bio prinuðenda prihvati, nešto preraðena, tradicionalna rešewa. On je Mefistofelesavideo kao figuru koja je kao od þeleza, moœna, hladna i strašna. Ali veliki brojscena u predstavi koje se brzo smewuju, primorale su ga da se zaustavi na onomMefistofelesu kakav se pojavquje u kquænoj sceni, na Brokenu. Ostao je neza-dovoqan vizuelnim rešewem Mefistofelesovog lika…

63

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin i S. V. Rahmawinov (1916)

*

Sezona 1900/01. u Baqšom teatru je poæela tradicionalno, predstavom „Þi-vot za cara“ sa Šaqapinovim uæešœem. Pored svog tekuœeg repertoara, on je uprvom delu sezone nastupio i u ulogama Birona (A. Korešæenko: „Ledeni dom“),Nilakante i Haleofija (C. Kjui: „Anðelo“). Ali, sve to vreme nije prestajao daradi na „Mefistofelesu“, i da išæekuje gostovawe u Milanu sa pomešanimoseœawima radosti i straha.

*

Februara 1901. otputovao je za Milano. Pred put u Italiju posetio je Vjat-sku guberniju, gde mu je u selu Sircovo tada þiveo otac. On je bio bolestan: te-ško je kašqao i izbacivao smrdqive ugruške, nalik na paræiœe ukvarenog mesa.Više ga nije video þivog…

Teatar La Scala ga je impresionirao svojom veliæinom, raskošnom unu-trašwošœu i besprekornom akustikom.

Ulogu Fausta pevao je mladi E. Karuzo. On je brzo osvojio Šaqapinove sim-patije. Postali su dobri prijateqi.

Šaqapin je obiæavao da na probama peva u pola glasa. Meðutim, Toskanininije dozvoqavao „markirawe“.

– Siwor, nisam imao prilike da boravim u Rusiji i ne poznajem Vaš glas.Budite qubazni, pevajte punom snagom – obrecnuo se maestro.

I Šaqapin je zapevao punim glasom. Toskanini mu tokom probe višeništa nije rekao, dok je ostale pevaæe æesto prekidao i davao im mnoge primedbei uputstva. Šaqapin se vratio u hotel veoma uznemiren.

Meðutim, sutradan pred probu, Gati-Kazaca mu je, sav sijajuœi, šapnuo:– Maestro je zadovoqan.Pao mu je kamen sa srca. Oseœao se

slobodno i nadahnuto. I dozvolio je sebida bespogovornom Toskaniniju, kada mu jepoæeo objašwavati šta treba da radi nasceni, kaþe:

– Maestro, zapamtio sam sva Vašauputstva. Ali, dozvolite mi da na general-noj probi odigram Mefistofelesa onakokako ga ja doþivqavam.

– Va bene!69 – kratko se, prozuklimglasom, sloþio Toskanini.

64


Arturo Toskanini

69) U redu! (ital.).

Na generalnoj probi Šaqapin je video da su se Italijani nehajno odnosiliprema kostimu i šminki. U pozorištu nije postojao šminker, brade i brkovibili su izraðeni veoma primitivno. Zato je wegova pojava na sceni izazvala pra-vu senzaciju. Kada su videli da je šminkom podcrtao i muskulaturu na rukama inogama, kolege, horisti, pa æak i binski radnici, bili su oduševqeni.

U prvoj pauzi pitao je Toskaninija da li je zadovoqan. Veæito natmurenimaestro najednom se detiwasto nasmešio, potapšao ga po ramenu i proškripaosvojim prozuklim glasom:

– Non parliamo più.70

Pred premijeru, u Šaqapinovom apartmanu pojavio se neobiæan posetilac.Ispostavilo se da je to predvodnik klake71 u milanskoj Skali. Objasnio jeŠaqapinu da ga klaka veoma ceni i smatra velikim umetnikom, ali ga italijan-ska publika ipak ne poznaje. Oni œe pomoœi wegov, naravno zasluþeni, uspeh.Takvi su ovde obiæaji: bez pomoœi klake nije moguœe uspeti. Za 4.000 franakaklaka œe mu obezbediti buran aplauz posle svake arije, vikaœe mu „bravo“, a nakraju predstave prirediœe mu ovacije. No, ako nije spreman da plati, onda svemoþe biti i sasvim suprotno. Kao što mu moþe garantovati uspeh, klaka mumoþe prirediti i debakl.

Šaqapin je bio zgranut. Ovakav predlog doþiveo je kao poniþewe. Pobes-neo je, i grubo izbacio gospodina iz hotela. Ali, ovaj nije odustajao. Šaqapin sepoþalio Gati-Kazaci i zamolio ga da ga zaštiti od klake. Direktor Skaleangaþovao je policajce da straþare ispred hotela u kojem je odseo. Wemu je tobilo neprijatno, i policija je povuæena. Ali, æitav dogaðaj je dospeo do no-vinara i u štampi su poæeli da se niþu ælanci u kojima se nagaðalo ko œe bitipobednik u ovom sporu – Šaqapin, ili klaka. U pojedinim listovima Šaqa-pina su grdili, nazivajuœi ga oholim (jer se pobunio protiv neæega što pred-stavqa tradiciju) i škrtim (jer je ostavio bez prihoda porodice „tih siro-mašnih qubiteqa opere“). Atmosfera pred premijeru bila je naelektrisana dokrajwih granica.

16. marta popodne Šaqapin je krenuo na predstavu sa oseœawem krajweunutarwe opustošenosti, kao da mu je iz utrobe nešto išæupano, kao da ide predstrašni sud, na kome neœe biti pomilovan. Oæekivao je spektakularni fijasko.

U svom stanu na drugom kraju Milana, strepeo je još jedan æovek. Bio je tomaestro Arigo Boito. Sedeo je iza zamraæenih prozora, odeven u frak. Rukavicesu mu poæivale na kolenima. Povremeno ih je nervozno dodirivao hladnom,oznojanom rukom. On se spremao da poðe u Skalu, ali nije uspeo da sakupi do-voqno hrabrosti. Priseœao se praizvedbe „Mefistofelesa“, kada je opera pro-pala. Ubrzo je malo ko pamtio ovo wegovo delo. Veæeras, ono œe ili doþivetiuspeh i postati neodvojivi deo svetske muziæke baštine, ili œe zauvek potonu-ti u zaborav.

65

I ÞIVOTOPIS

70) Ne govorimo više o tome(ital.).

71) Organizovana grupa koja zanovæanu nadoknadu nagraðujepevaæe aplauzom, burnim ap-lauzom, ovacijama – premacenovniku koji im podnosi.I obrnuto – po naruxbinikonkurenta, ona œe nekogpevaæa izviþdati i takospreæiti wegov uspeh nasceni.

Šaqapin je stigao u pozorište preostalih izvoðaæa. Portiri, sa kojima se umeðuvremenu sprijateqio, doæekali su gaveoma srdaæno. Oni su gledali sve probe inastojali da mu na svaki naæin ugode. Jedan jebio sed, ali crnih brkova, drugi rumen idebequšan. Obojica su bili veseli kao deca,voleli su da popiju dobro vino i bili sudobroœudni i zabavni. Pamtili su sve pe-vaæe koji su nastupali u Skali u posledwihdvadeset godina, hvalili su ili kudiliwihov pevaæki manir, sami su pevali, ple-sali, smejali se i Šaqapin je voleo da o wi-ma razmišqa kao o dva smešna, dobra duhateatra.

– Ne brinite se, siwor Šaqapino –vikali su u glas – biœe veliki uspeh! Mi toznamo! O da, veliki uspeh! Ovde smo dvadesetgodina, imamo nos!

Ovi dragi qudi ponešto su ga umirili.Ipak, kada je izašao na scenu, nije bio sves-tan niæega što se oko wega dešavalo.

– Ave, Signor! – poæeo je automatski.Kada je završio nastup u Prologu, zaæuo sesnaþan tresak. Imao je utisak da se ruše kulise i instinktivno se sagnuo. Alizvuk je dolazio iz sale. Tamo se dešavalo nešto neverovatno. Publika je bila udelirijumu, mahnito je tapšala i udarala nogama. Osetio je da jedva stoji, da mukolena klecaju, baš kao na debiju u Ufi, kada je pevao u „Galki“.

Kod Boita u stanu zazvonio je telefon.– Maestro, uspeh, potpun uspeh! – javqali su mu prijateqi. – Poþurite u

Skalu. – Ah, ne znam… Moþda je još rano – govorio je u slušalicu, oseœajuœi da ne

uspeva da prikrije podrhtavawe glasa. – Ne, ipak… Ne mogu. Javqajte daqe.Prijateqi su ga nakon svake slike obaveštavali o trijumfalnom povratku

„Mefistofelesa“. Boito je uzbuðeno hodao salonom, širio ruke ka nebu i tihose smejao, presreœan, dok su mu se niz obraze kotrqale krupne suze. Sklonio je za-vese s prozora, širom otvorio okna i þudno udisao vlaþni noœni vazduh. Nato-æio je veliku æašu vermuta pomešanog sa limunovim sokom i nešto jake kafe, iispruþio je ka horizontu, u pravcu Skale:

– Hvala ti Majko Boþja! Hvala, siwor Šaqapino!

66


A. Boito: MEFISTOFELESF. I. Šaqapin u naslovnoj ulozi,Mariinski teatar (Peterburg, 1902)

A u Skali je tutwalo, ovacijama nije bilo kraja. I ælanovi klake, koji su napredstavu došli kao „ubice“, sada su pomamno tapšali zajedno sa ostalima.72

Šaqapin se oseœao kao samleven: nikada ranije nije prošao kroz takvu nervnunapetost.

Boito je bio samo na jednoj predstavi „Mefistofelesa“, pa i wu nije pra-tio iz gledališta, veœ je nervozno šetao iza kulisa…

Šaqapin je iz Italije otputovao ispuwen snaþnim utiscima i lepimuspomenama. Najviše ga je impresionirala masovna qubav Italijana prema ope-ri. I radnici u pozorištu pomno su pratili svaku probu i predstavu, i þuænoraspravqali o izvoðaæima: kako je ko pevao veæeras, da li je bio boqi na pret-hodnoj predstavi, ko je bio najboqi izvoðaæ neke uloge… Bile su to prepirke za-qubqenika i dobrih poznavalaca opere.

Fascinirala ga je i italijanska publika, koja je veoma spontano izraþavalasvoje utiske. Ako im se pevaæ nije dopadao, u publici su glasno razgovarali.

– Ko je ovaj? – pitao je neko iz loþe.– To je roðak trgovca sirom – odgovarali su sa galerije.– Kuda œemo na veæeru posle predstave? – dovikivali su se u parteru.– Zašto posle, moþemo odmah. Ovo ne vredi slušati.Ali, pevaæa koga je publika izviþdala i kritika „sasekla“, izvan pozori-

šta niko nije ismejavao, niko ga nije vreðao kao liænost: profesija i privat-nost ovde su bili jasno razgraniæeni.

I naprotiv – omiqenom pevaæu su prireðivane ovacije, wega su bogotvo-rili. Ali, i tu su postojale granice, paþwa i uvaþavawe. Šaqapin je prisustvo-vao jednoj predstavi Donicetijevog „Qubavnog napitka“, u kojoj je kao Nemorinonastupio Enriko Karuzo. Posle arije u treœem æinu, publika ga je nagradila pra-vim ovacijama.

– Bravo, Karuzo! – vikali su sa galerija. – Bis!Karuzo je „bisirao“ ariju: pevao je još boqe nego prvi put. Publika je pono-

vo traþila „bis“. Tada je ustao gospodin koji je sedeo do Šaqapina, i povikao: – Šta vam je, prokletnici? Zar da peva i treœi put? Na sceni nije puška,

koja moþe da puca koliko je vama voqa! Dosta!U sali je zavladao tajac…

*

Vrativši se u Rusiju, odmah se bacio na obnovu „Borisa Godunova“.Predstava je igrana u starom dekoru, ali je Šaqapin sa kolegama iznova

prošao uloge i prereþirao veœi deo opere. Teqakovski je sa zanimawem dolaziona probe. Tek je posmatrajuœi Šaqapina shvatio šta je to pravi operski redi-

67

I ÞIVOTOPIS

72) Postoji verzija prema kojoj se Šaqapin dogovorio sa klakerima, i da je æitav sukobbio insceniran. Meðutim,prema svim dosadašwimistraþivawima, ova verzijane moþe se prihvatiti kaoverodostojna.

teq. Sve wegove primedbe karakterisali su jednostavnost, jasnoœa i logiænost.Poraþavala je wegova muziæka memorija: pored svoje, on je odliæno znao i ostalepartije u operi, do onih najmawih i naizgled beznaæajnih, horsku deonicu, ka-rakteristiæne deonice u orkestru. Wegova koncepcija proisticala je neposred-no iz muziækog materijala. Teqakovski se pitao kako to da niko drugi nije radiotakvom metodologijom i dolazio na sliæne ideje, kada su one sve vreme bile tu, umuzici. Moglo bi se reœi da je Šaqapin muziku opredmeœivao, æinio je vid-qivom.

Probe nisu tekle glatko. Dolazilo je doþuænih prepirki, pa i incidenata. Ponesenposlom, Šaqapin u ophoðewu nije obraœaomnogo paþwe na formu: umeo je da bude rezaki neprijatan. Kasnije, ohladivši se, spremnose izviwavao kolegama. Poæetak je uvek biodobar, ali kada je u þeqi da ga kolege pravil-no razumeju poæeo objašwavati razloge svognezadovoqstva i nervoze, redovno bi rekaodaleko više neprijatnih stvari nego kada jeincident nastao. Teqakovski je morao da seumeša: odgovarao je Šaqapina od potrebe dase izvini i sâm se pojavqivao kao posrednikizmeðu wega i ansambla. Uspevao je da smiristrasti daleko uspešnije nego Šaqapin, iomoguœi nastavak posla u spokojnijoj, stvar-alaækoj atmosferi.

Uveæe, u prijatnom salonu doma Teqa-kovskog, nastavqani su razgovori o operskojreþiji. U to vreme uæestali su pokušaji osa-

vremewavawa operskih predstava. Ali, udaqavajuœi se od tradicionalnih reše-wa, rediteqi ovog talasa æesto su uvodili u operu svakodneviæku banalnost inaturalistiæke zahvate. Šaqapin, koji nije bio zadovoqan stawem operskereþije, þestoko se protivio ovakvim inovacijama. Smatrao je da protivreæebiœu opere, kao umetnosti visoke stilizacije i uopštavawa. Umeo je da nakarakteristiænim detaqima istakne „disonancu“ na ubitaæno komiæan naæin.Teqakovski i Korovin, koji je bio gotovo redovan uæesnik ovih razgovora, æestosu ostajali zaceweni od smeha.

– Da – govorio je Šaqapin – ako treba birati izmeðu dva zla, onda je mawezlo ipak rutina. Ona je mawe pretenciozna i barem ne smeta da se sluša muzika.A „novatori“ bi samo da urade drugaæije nego što je bilo, ne vodeœi raæuna imali to smisla.

68


F. I. Šaqapin kao Varlaam u BORISU GODUNOVUM. P. Musorgskog, privatna opera Zimina (Moskva, 1916)

Dodavao je:– Pa eto, i nova operska dela, zašto nemaju uspeha kod publike? Ponekad, jer

publika još nije dovoqno zrela da ih razume, ali æešœe zato što ih stvarajukompozitori koji su suvi teoretiæari. Wih zanima samo muziæka forma, i nisuu stawu da duboko proþive sudbine svojih junaka. Opera cerebralizovana, liše-na emocionalnosti, nema izgleda da opstane.

Šaqapin je þeleo da u Moskvi, u Baqšom, kao svoju korisnicu postaviBoitovog „Mefistofelesa“. Ova opera bila je gotovo nepoznata u Rusiji.73 Stogaje bio prinuðen da kolegama, pa æak i baletu objašwava mnoge detaqe, naroæitou komplikovanoj sceni na Brokenu. Ako su tokom rada na „Borisu“ Šaqapinoveprimedbe prihvatane mawe-više bez prevelikogprotivqewa, sada su kolege javno ispoqavale pro-tivqewe i netrpeqivost.

– Šta on ima da nas uæi? – gunðali su. – Ko jeon da nas uæi?

Šaqapin nije bio æovek navikao da se suz-drþava. Bio je plah i prek. Veoma senzibilan, in-tenzivno je reagovao na impulse koji su dolaziliiz okruþewa. Ako su oni bili dobronamerni ipozitivni, i on se oseœao bodro i blagorodno. Aliako su bili sitni, neprijateqski, niski, onda jelako postajao netrpeqiv i grub. Probe „Mefisto-felesa“ proticale su u znaku stalnih nesporazumai incidenata. Šaqapinova þeqa da upravo uBaqšom oslobodi ovu operu reþijskih nedostata-ka koje je uoæio u predstavi u Skali nije se ostva-rila. Svi na sceni ponašali su se kao „uvreðenegospoðice“ i nisu davali onoliko koliko biobjektivno mogli. Publika je ipak toplo primilapredstavu, ali je Šaqapin ostao nezadovoqan irazoæaran.

Bulevarske novine pomno su pratile tokproba i sa sladostrasnom zluradošœu objavqivalesvaki nemili dogaðaj koji se odigrao iza zidovaBaqšog. Æesta su bila preuveliæavawa, a ako bikoja proba prošla bez incidenata, oni su æakizmišqani. Pošto je predstava igrana u wegovukorist, Šaqapina su optuþivali za pohlepu. Lakosu zaboravqali brojne dobrotvorne koncerte kojeje davao za siromašnu decu, zanemoœale stare glum-

69

I ÞIVOTOPIS

A. Boito: MEFISTOFELESMefistofeles – F. I. Šaqapin,Velika Opera (Pariz, 1912)

73) Doduše, igrana je u Mari-inskom 1886. godine i usezoni 1887/88, ali bezveœeg odjeka (iako jenaslovnu ulogu tumaæioodliæni bas Stravinski,otac kompozitora IgoraStravinskog).„Mefistofeles“ u Baq-šom teatru (1894) imao jesamo jedno izvoðewe.

ce, uæiteqe, za bolnice… A kada je, saznavši da preprodavci prodaju ulaznicepo daleko višim cenama, sâm organizovao prodaju, nazvali su ga trafikantom.Sve mu je to bilo muæno. Postao je podozriv i poæeo se kloniti pozorišnogsveta. Tada su mu poæeli prebacivati da se uzoholio. Pa i meðu trgovcima i fa-brikantima, meðu kojima je imao mnogo poznanika, prema wemu je rasla zavist. Tibogati qudi, koji su se prejedali kavijara, egzotiænih jela i voœa, koji su se nali-vali šampawcem, nisu mogli da podnesu da ih jedan „bosjak“74 preraste po bogat-stvu i ugledu. Naroæito ih je iritiralo wegovo duhovno prevashodstvo i neza-visnost. Kada su bili trezni, što je bilo reðe, oni su mu se divili, ali i tadapokušavajuœi da mu to svoje divqewe iskaþu kao milost:

– Vi ste naš – govorili su – Moskva je od Vas napravila to što ste sada, mismo Vas uzdigli!

Šaqapin je odmah postavqao stvari na mesto:– Dragi gospodine, ja sam svoj i Boþji! – Šaqapin je gad – govorili su sutradan. – Prezire Moskvu.U pijanom stawu, otvoreno su iskazivali svoju pigmejsku mrþwu. Dešavalo

se da wegovom stolu u restoranu priðe kakav pijani trgovac i, stišœuœi ruke upesnice, glasno zapoæne:

– Koliko zaraðuješ, a? Uobrazio se – obraœao se ostalima u sali – misli daje nešto!

Šaqapin je efikasno završavao takve razgovore. Nasrtqivac bi se zaæasnašao na ulici. Tako je rasla wegova reputacija „nasilnika“.

Sreœom, imao je i krug pravih prijateqa. Wega je æinio cvet ruskih kultur-nih radnika, umetnika i inteligencije.

*

Tokom leta 1901. nastupao je u moskovskom Teatru Ermitaþ, u peterburgskojArkadiji i u oba teatra u Niþwem Novgorodu, Sajamskom i Gradskom. Tu se sreosa Maksimom Gorkim. Posle predstave „Þivot za cara“, Gorki ga je posetio ugarderobi:

– Nisam baš qubiteq tih rusko-nemaækih siþea75 – rekao je tada Šaqapinu– ali me je Vaše izvoðewe ipak dirnulo, naroæito scena u kojoj se Susawinoprašta od dece. Kakva iskrena emocija! Vidi se da ste iz „Isakijevog plemena“.76

Kroz razgovor se ispostavilo da su wih dvojica odavno þiveli jedan poreddrugog: dok je Šaqapin uæio zanat kod obuœara Andrejeva, Gorki je radio uobliþwoj pekari; u isto vreme su nosili xakove na pristaništu u Samari; dokje Šaqapin sluþbovao na Zakavkaskoj þeleznici, Gorki je radio pri istojþelezniækoj direkciji kao mašin-bravar; u pribliþno isto vreme su se poja-

70


75) Libreto za ovu operu na-pisao je baron Fon Rozen.

76) Tako su se u Rusiji naziva-li siromašci-lutalice.

74) skitnica (ruski, þarg.)

vili na jednoj audiciji za hor u Kazawu: Šaqapina, kojije mutirao, nisu primili, a Gorkog jesu; konaæno, kada jeŠaqapin zapoæiwao svoju prvu sezonu u Tiflisu, Gor-ki se nalazio sasvim blizu pozorišta u Golovinskojulici: izdrþavao je kaznu u tamnici Metehskog zamka…Putevi su im se konaæno presekli u Niþwem.

Veoma brzo su se zbliþili, i Gorki se preselio uŠaqapinovu hotelsku sobu. Jednom, probudivši se ucik zore, Šaqapin je ugledao Gorkog gde stoji poredotvorenog prozora.

– Zašto ne spavaš?– Doði ovamo – pozvao ga je Gorki.Šaqapin mu je prišao i video suze u wegovim

oæima. Nije shvatao šta se dogaða. Gorki je posmatraojoš usnuli grad. Pomaqalo se sunce. Wegovi rumenizraci odsijavali su se od zlatoglavih kupola crkava,poæivali na krovovima kuœa, zrcalili se površinomvelike reke.

– Gledaj ovu lepotu – prozborio je Gorki. – Jošspava æovek, koji je stvorio bogove i zakone, a sunce,nevino kao novoroðenæe, obasjava wegova dela.

U tom trenutku rodilo se jedno dugo prijateqstvo…Ovoga puta Šaqapin je u Niþwem nastupao u „Faustu“, „Knezu Igoru“ (Ga-

licki), „Rusalki“, „Þivotu za cara“, „Borisu Godunovu“, te sa koncertnim pro-gramima. Gorki je bio na gotovo svim wegovim nastupima. U slobodno vreme še-tali su širokim povolþskim prostorima, koji su oporavqali Šaqapina od mo-skovske atmosfere.

– Ne nalazim kod pozorišnih qudi onu þivu qubav prema svom poslu, bezkoje je umetnost mrtva stvar, – þalio se on svom prijatequ. – Pobesnim kad kodsvojih kolega, umesto plamena, sretnem sitno samoqubqe. To je otrov koji ubijascenu. Kaþu mi: otvorite svoje pozorište! Vrlo dobro, mislim, otvorio samsvoje pozorište, usrdno radim i isto oæekujem i od drugih. A posle prve sezonemoji bi me saradnici qubazno prozvali qudoþderom. Eto, na primer: tenor tre-ba da igra princa, a kreœe se scenom kao berberin. Ja ga zamolim: „Dovedite svojekretwe u sklad sa likom, ovako izgleda kao da œete da brijete svoju dragu.“ A onœe mi reœi: „Molim da me ne uæite.“ Onda œu se ja razqutiti i on œe usred pred-stave pobeœi sa scene. Šta tada da radim? Moþda da izaðem pred publiku i ka-þem: „Poštovane dame i gospodo, zbog kolere od koje je iznenada oboleo naš te-nor, molim vas da odete kuœi i sami se zabavite.“ A sutra œe tenor u štampi datisaopštewe: „Nije taæno da sam oboleo od kolere, nego sam napustio scenu iz

71

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin i Maksim Gorki

oseœaja sopstvenog dostojanstva, koje mi je povredio poznati skandal-majstorŠaqapin, usled æega sam zauvek izgubio glas, pa tako i sredstva za þivot, i sto-ga traþim da me dotiæni obešteti sa šesto hiqada rubaqa, a sve koji su pri-sustvovali predstavi molim da posvedoæe ovu æiweninicu.“ Eto ti svojepozorište!

Gorki mu je govorio o neophodnosti promene društvenog poretka, kada œebiti uspostavqeni bratstvo i jednakost, novi sistemi vrednosti i modeli pona-šawa. To œe kod qudi stvoriti novu svest, a na woj uspostavqeni poredak stvariomoguœiœe Šaqapinu da radi bez ovakvih problema i ograniæewa. Sve okol-nosti biœe podreðene onom suštinskom, kako u sferi obiænog þivota, tako i u

privredi, obrazovawu i nauci, a naroæito u umetnosti, koja œe postati svojinomæitavog naroda i imati vaþan zadatak u formirawu novog æoveka.

Šaqapin je u suštini bio apolitiæan, ali ga je liænost Gorkog fascini-rala. Atmosfera koja je vladala oko popularnog pisca, wegova burna društvenai revolucionarna delatnost, sve ga je to uzbuðivalo i privlaæilo. Po prirodipravdoqubiv i osetqiv prema patwama qudi, on se bez razmišqawa ukquæivaou akcije koje je pokretao Gorki, štedro ih pomaþuœi i svojim nastupima, i po-loþajem i uticajem, obezbeðujuœi im tako velika materijalna sredstva.

72


F. I. Šaqapin

*

Sezona 1901/02. poæela je novom postavkom „Pskoviœanke“ u Baqšom teat-ru. Šaqapin daje nove konture liku Ivana Groznog, produbquje i usavršava vo-kalnu i glumaæku koncepciju. Mnogo radi na liku Salijerija, i dovodi ga do sa-vršenstva. Mnogi smatraju da je to wegova najuspešnija kreacija uopšte. Pri-prema ulogu sveštenika u „Piru za vreme kuge“ C. Kjuia u moskovskom Novompozorištu. Mnogo gostuje u Peterburgu (Mariinski teatar, Ermitaþni teatar),u Odesi, Kijevu i Niþwem Novgorodu. Upoznaje se sa piscima L. Andrejevom, N.Telešovim, A. P. Æehovim, sa „hudoþestvenikom“ V. I. Nemiroviæem-Danæen-kom… Wegova slava raste.

Godine 1903. igra „Mefistofelesa“ i u Mariinskom. Pokušaj da otpevaEvgenija Owegina u istoimenoj operi P. I. Æajkovskog završava se neuspehom.

Šaqapina su privlaæile i neke uloge koje nisu napisane za basa, naroæitoGrjazni („Carska nevesta“ N. A. Rimskog-Korsakova)77 i Herman („Pikova dama“P. I. Æajkovskog). Mašta i o novoj postavci „Ruslana i Qudmile“, u kojoj biotpevao naslovnu ulogu, mada se pribojavao wene neprijatne tesiture. On je sveæešœe nastupao u ovoj operi, ali tumaæeœi jedan drugi lik – Farlafa. U toj ulozibio je maestralan.

Usledio je novi poziv za gostovawe u Skali. Ovoga puta trebalo je da tumaæidrugog Mefistofela, onog iz opere „Faust“. Šaqapin se dogovorio sa Gati-Ka-zacom da œe sâm postaviti operu. Poslao je skice kostima i dekora. Bio je nema-lo razoæaran kada je, doputovavši u Milano, video da ove skice uopšte nisukorištene. Teqakovski je tim povodom primio pismo u kome Šaqapin, izmeðuostalog, kaþe:

„Gati-Kazaca mi se pravdao time što su wihovi slikari i dekorateri qudisujetni u najvišem stepenu. Oni su, kaþe, slikali dekore u najveœim teatrimaEvrope, i pretili su da œe napustiti Skalu ukoliko ih bude primoravao da radepo skicama koje sam ja poslao. Siroti mali malograðani! Oni misle ako suradili u velikim teatrima u Evropi, da ništa ne moþe biti boqe od toga! …Pevaæe i hor sam tako izmuštrao, da je u smislu mizanscena ‘Faust’ ipak bio do-sta dobar. Ali od italijanskih pevaæa je teško oæekivati dubinu: oni su stra-šno nespretni i površni. Ubeðen sam da niko od wih nije ni æuo za Getea, a daga je æitao ne moþe biti ni govora. Svi oni poseduju lepe glasove, dobro barata-ju wima, i to je sve.“

*

Uspesi u Italiji doneli su Šaqapinu poziv za gostovawe u Monte Karlu, uteatru Raula Ginzburga, „poznatog u æitavoj Evropi, Americi, Aziji, Africi i,uopšte, æitavoj vasioni, ali i izvan wenih granica“.

73

I ÞIVOTOPIS

77) Šaqapin je više putabezuspešno pokušavao danagovori kompozitora daovu ulogu preradi za basa.

Ginzburg je bio sitan æovek, dugaækog nosa i lukavih oæica. Doæekao je Ša-qapina veselo i buæno. Izgovarao je oko 600 reæi u minuti. Poþeleo mu je do-brodošlicu na lošem ruskom jeziku, ispriæao mu sve o sebi, naglasio svojuqubav prema Rusiji, istakao svoje uæešœe u bitkama u rusko-turskom ratu, pod-vukao da je sa ruskom vojskom prvi ušao u Nikopoq, pokazao mu ranu na butinikoju je tom prilikom zadobio. Šaqapin je procenio da je Ginzburg tada mogaoimati deset godina.

Ginzburgovo pozorište bilo je malih dimenzija, ali udobno. Sve što se nasceni dešavalo u potpunosti je dolazilo do publike: nije bilo prostornih pre-preka koje su stvarali gabariti teatara poput Baqšog ili Skale. Šaqapin seoseœao prijatno i nadahnuto. U takvim uslovima Boitov „Mefistofeles“ jeostavqao još snaþniji utisak. Veœ je Prolog primqen veoma toplo. Scenu naBrokenu Šaqapin je izveo kao retko kad. Publika mu je priredila ovacije. Do-træao je uzbuðeni Ginzburg:

– Odliæno, moj druþe!Šaqapin još nikada nije sreo takvog impresarija: uvek raspoloþen i do-

bronameran, izdašno je delio komplimente pevaæima, æak i kada nisu bili u naj-boqoj formi. Raditi sa wime bilo je lako i radosno.

Jednog popodneva, dok su sedeli u kafeu i uþivali u zalasku sunca, Ginzburgmu je poverqivo saopštio:

– Napisao sam operu.– Da? – iznenadio se Šaqapin.– Uz Boþju pomoœ! – postao je još tajanstveniji Ginzburg.– A, tako! – promrmqao je Šaqapin, veœ sluteœi da tu nešto neœe vaqati.– Hoœete li da Vam otkrijem kako se zove?– Pa hajde, kaþite.– Zove se „Ivan Grozni“!Ta opera je bila najeklatantniji primer neznawa i bezoæne hrabrosti. Æega

sve u woj nije bilo! Poþar, lov, bahanalije u crkvi, baletske numere, bitke, Groz-ni je zvonio u crkvena zvona, igrao šah, plesao, umirao… U upotrebi su bilenajpoznatije ruske reæi: izba, bojar, baœuška, zakuska, koæijaš, stepa, votka, æakje postojala i ovakva jedna fraza:

– Bariwa, bariwa, ne pleurez pas, bariwa!78

Meðutim, Ginzburg je bio ubeðen da je napisao remek-delo.– To svet još nije video – ubeðivao je Šaqapina. – Ako ga publika ne shvati

sada, shvatiœe kroz hiqadu godina. Svi œe umreti, ostaœemo samo Mocart i ja,koji stojim pred Vama!

Šaqapin se razqutio i rekao „genijalnom“ Ginzburgu da je bezobraznik. – Ah, za ovakve reæi u Francuskoj se ide na dvoboj! – povikao je uvreðeno. –

Gospodine, oæekujte moje sekundante.

74


78) Ne plaæite (franc.).

– Izaberite nešto ubojitije od sabqe, inaæe œu Vas iseœi kao repu! – draþioga je Šaqapin.

Ali sekundanti se nisu pojavili. Šaqapin i Ginzburg se nisu pozdravqali pune dve nedeqe, ali su dobri od-

nosi postepeno ponovo uspostavqeni. Iako je Ginzburgova muzika bila sastavqena od samih pozajmica, i bez obzi-

ra na besmislenost siþea, Šaqapin je ipak jednom kasnijom prilikom, 1911. go-dine, uzeo uæešœa u ovoj predstavi. Raul Ginzburg, taj vetropirasti dobriæina,bio mu je beskrajno simpatiæan.

*

Vrativši se u Rusiju, Šaqapin je otputovao na odmor na stanicu Itlar,kod Konstantina Korovina. On tek što je na svom imawu Ratuhino sagradio novuborovu vilu-brvnaru. U blizini imawa, okruþenog šumom, proticala je tiha re-æica Nerla, bogata ribom. Tu su se veœ nalazili arhitekta Mazirin, V. A. Serovi Gorki.

Šaqapin je þeleo da što pre krene na pecawe, ali ga je umesto lepog vreme-na doæekala kiša. Morao je da sa ostalima sedi u kuœi. Gorki je veœ stigao da seposvaða sa Mazirinom, koji je, besan, otputovao nazad u Moskvu. Uskoro je otpu-tovao i Gorki. Trojica preostalih prijateqa ubijali su vreme svaki na svoj na-æin. Serov i Korovin su pravili skice za slike koje su im bile u planu. Šaqa-pin je sedeo pored prozora i pevao:

Po reci, po Kazanki,Pliva sivi patak…

Pevao je jedno te isto, ponovo i ponovo…– Feða, prestani, dosadan si… – zamolio je Korovin.– Jesi li ga æuo, Antone?79 Dosadio sam Kostewki – obratio se Serovu. – Ne

sviða mu se kako Šaqapin peva. Loše peva. Dozvolite da Vas pitam, Konstanti-ne Aleksejeviæu, postoji li neko ko peva boqe od mene?

– Ima tu jedna Ciganka, ona peva boqe.– Ah, æuješ li Antone? Kostewka je poludeo. Kaþe da neka Ciganka peva

boqe od Šaqapina. – Sigurno – nastavio je Korovin – peva boqe od tebe. Za pet rubaqa otpevaœe

ti šta god poþeliš, divno, takvim glasom…– Antone, Kostewku treba poslati u bolnicu. A kako se zove ta Ciganka?– Varja Pawina. Nego, razvedrava se, hajdemo na reku…

75

I ÞIVOTOPIS

79) Šaqapin je ValentinaSerova zvao Anton.

Uzeli su štapove, udice, mreþe i uputili se mokrom šumskom stazicom,preko brdašca, ka reci. Nad drvenim kuœercima pored reke izvila se duga.

Seli su u æamac i odveslali do sredine Nerle. Korovin je olovnom utegomizmerio dubinu. Bacio je kuvani kukuruz i poæeo vezivati udice. Izvukao je jed-nu veliku ribu, pa drugu, pa još jednu… Šaqapinov štap je mirovao…

Po reci, po Kazanki,Pliva sivi patak…,

– ponovo je poæeo Šaqapin.– Feða, nemoj, rasteraœeš ribu – moleœivo je rekao Korovin.Šaqapin je nastavio još glasnije:

…pliva sivi patak…

Korovin je, onako u odelu, iskoæio iz æamca i otplivao do obale.– Zbogom – rekao je mirno, i otišao kuœi.Uveæe, Šaqapin je došao u vilu noseœi dva vedra puna krupne ribe. Bio je

u odliænom raspoloþewu.– Kostewka, vidi, kakva riba! Sutra œu samo da pecam, neœu pevati! Ah, kakva

divota!Odmor je daqe proticao u punoj harmoniji, meðusobnoj, i sa prirodom…Maj je brzo proleteo i Šaqapin je morao da se priprema za put u Francusku:

u Oranþu je trebalo da peva „Mefistofelesa“ na otvorenom, na sceni u ostaci-ma rimskog koloseuma.

– Znaš, Kostewka – rekao je na rastanku Korovinu – svi priæaju kako sam jaraspusnik. I Usatov, kada mi piše, obavezno poæne sa „raspusni moj Feða“. A ja,u stvari, imam gvozdenu disciplinu. Znam kada nešto sebi smem da dozvolim, akada ne. I ovo ovde bilo je deo mog posla. Pevaæ mora jednom godišwe da se is-kquæi od svega, da ode u prirodu, da leþi na leðima i sluša talase, da prati po-gledom oblake, da bere cveœe, da niæim optereœen uþiva, jednom reæju da obnovisvoj organizam. Okreni, obrni glas je instrument koji je sastavni deo tela, i akoono ne funkcioniše, ni glas neœe funkcionisati kako teba. A da ne govorim onervnoj energiji, koliko se ona troši na sceni. Jedino u prirodi moþeš da sepreporodiš i pripremiš za nove napore.

Zaþmirio je lukavo:– A da mi prodaš Ratuhino? A? Šta œe ti?…

*

76


Rusko-japanski rat 1905. godine, u kome je Rusija izgubila dobar deo svojeflote, pretrpela velike qudske þrtve i gubitke interesnih sfera u Manxurijii Koreji, kao i teritorije juþnog Sahalina, doveo je do nestabilnosti unutarzemqe i do narodno-burþoaske revolucije, u kojoj se politiæka scena defini-tivno i maksimalno polarizovala. S jedne strane je stajao radniæki revolucio-narni pokret, koji je teþio svrgavawu samodrþavqa, dok su s druge strane digliglavu ekstremno desni caristiæko-nacionalistiæki elementi, meðu kojima su seisticali Crnostotinaši. Ova struja nije prezala ni od teroristiækih akcija:mnogi koji su im se zamerili kao politiæki protivnici bili su þigosani nastupcima wihovih listova, prebijani, pa i fiziæki likvidirani. Bilo je toodista „smutno vreme“, u kome su istaknuti ælanovi društva neprestano bilikao pod lupom i jedne i druge strane. Svaka je þelela da ih ima uz sebe, a ako tonije bilo moguœe, þigosala ih je kao „izdajnike nacionalnih interesa“.

Naroæito je „pod lupom“ i jednih i drugih bio Šaqapin. Wegova popular-nost bila je ogromna, wegovo prijateqstvo sa Gorkim bilo je široko poznato,znalo se za koncerte koje je davao za radnike i za velike sume novca koje su upuœi-vane revolucionarnim organizacijama. A kada je na koncertu u Baqšom teatru,na traþewe publike s galerije, otpevao „Dubinušku“,80 atmosfera oko wega seusijala. Ako je pre toga dobijao anonimna pisma od levih anarhista, koji su mupretili ubistvom jer je „izdao svoje narodne korene“ i obogatio se kao „sluga im-peratora“, sada su mu pisma s istovetnim pretwama stizala iz suprotnog tabora.Wegovu glavu traþio je i dvor. Teqakovski se našao na mukama, ali je ævrsto re-šio da zaštiti svog omiqenog umetnika. Od wega je zatraþena sluþbena beleš-ka o ovom sluæaju i, kao minimum, udaqewe Šaqapina iz Imperatorskih pozo-rišta. Na sreœu, carica Aleksandra Fjodorovna imala je drugaæije mišqewe:

– Šaqapin je pre svega umetnik – rekla je ministru dvora – i to treba ima-ti u vidu pri oceni wegovog postupka.

– Ali, dokle œemo stiœi ako se sa Imperatorske scene bude pevala „Dubi-nuška“? – protestvovao je on.

– A dokle œemo stiœi ako Šaqapina, bez potrebe, gurnemo u naruæje revolu-cionarima, – uzvratila je carica.

– Upravo tako – nadovezao se Teqakovski. – Ako ga odstranimo sa Impera-torske scene, revolucionarne partije œe jedva doæekati da imaju Šaqapina nasvojoj strani i u svojim redovima. U zatvoru ga ne moþete drþati, jer je veœ ste-kao veliko ime i u inostranstvu. Zabraniti mu da peva takoðe nije moguœe. On œenastaviti da peva bilo gde, i „Dubinušku“ œe æuti ne samo Moskovqani i Peter-burþani, nego i sva provincija. To œe toliko naelektrisati mase, da policijineœe ostati ništa drugo nego da zatvara jedno pozorište za drugim, i da ga šaqesve daqe i daqe u progonstvo. Šaqapin uskoro treba da peva i æetiri korisnice:dve za orkestar i dve za hor. Tu se oæekuje veliki prihod. Ako mu zabranimo te na-

77

I ÞIVOTOPIS

80) Radniæko-revolucionarnapesma.

stupe, ovi œe qudi postati nezadovoqni i staviti se na wegovu stranu. Govoriœeda je nevino postradao, što œe mu doneti oreol muæenika.

– Pa šta predlaþete? – mrko je upitao ministar.– Neka wegov postupak bude posmatran kao narušavawe cenzure, i neka mu

se ne pridaje politiæka dimenzija. Kazniœu ga novæanom kaznom.– Samo toliko?– Ukoliko ne prihvatite moj predlog – bio je odluæan Teqakovski – daœu

ostavku. Ne zbog svog prijateqstva sa Šaqapinom, nego zbog posledica koje kas-nije ne bih mogao da kontrolišem.

– Ostavimo zasad ovo pitawe po strani – okonæala je razgovor carica.Kada je aktuelnost trenutka minula, dvor je umekšao svoj stav i Šaqapinu

je oprošten „prestup“.Ali, poæetak nove sezone doneo je nove nevoqe. Šaqapin je bolovao od upor-

ne kijavice, usled æega su mu se zagnojili sinusi. Operacija kojoj se podvrgao nijebila uspešna. Obrazovale su se fistule, pa su mu morali odstrawivati zube, nebi li gnoj iscurio iz sinusnih šupqina. U takvom stawu nije mogao nastupitiu „Þivotu za cara“, kojim se tradicionalno otvarala sezona u Baqšom. Meðu-tim, malo ko je bio sklon da poveruje kako se ne radi o još jednoj Šaqapinovojpolitiækoj provokaciji. U listu „Veæe“, koji je pripadao Crnostotinašima,objavqen je ælanak u kome je Šaqapin optuþen za nepatriotizam. Sliæniælanci nizali su se i u „Ruskoj zemqi“, a naroæito jetke bile su „Moskovske no-vosti“:

„Ove godine istiæe ugovor koji je Direkcija Imperatorskih pozorištapotpisala sa g. Šaqapinom. Svi smo mislili da œe se time završiti wegovosluþbovawe na Imperatorskoj sceni. /…/ Niko se nije mogao nadati da bi g. Ša-qapin mogao ostati na ovoj sceni, koja mu je mrska iz mnogih razloga, ali najprezato što je imperatorska. /…/

Meðutim, stvari stoje drugaæije. Iz pouzdanih izvora saznajemo da œe Di-rekcija ne samo produþiti ugovor sa g. Šaqapinom na nekoliko narednih sezo-na, nego da œe mu još poveœati ionako neumesno visok honorar.

Perspektiva novog višegodišweg ugovora na ogromnu novæanu sumu, dakle,ponovo se smeši g. Šaqapinu. On voli Gorke i Andrejeve,81 voli ’pobedonosniproletarijat‘, ali najviše voli drþavne novce.“

Ponovo je na Šaqapinovo ime u Baqšoj teatar stizalo mnoštvo anonim-nih pisama: levi su pretili da œe ga ubiti ako nastupi u „Þivotu za cara“, a de-sni ako ne nastupi. Teqakovski ni sam nije znao šta bi bilo mawe zlo. Zamolioje gradonaæelnika Rejnbota da se naðe sa Šaqapinom, da s wime porazgovara iako je moguœe da ga zaštiti od napada koji su dolazili sa obe strane. Rejnbot muje zakazao prijem, ali je Šaqapin prespavao dogovoreno vreme. Rejnbot mu jezakazao novi sastanak, a Šaqapin ponovo nije došao. Gradonaæelnik se strašno

78


81) Misli se na pisca Leonida Andrejeva, takoðebliskog prijateqa M. Gorkog i simpatizeralevih partija.

uvredio. Šaqapinov poloþaj je postao naroæito teþak kada je odbio da potpišeizjavu o nepripadawu levim partijama (a nije bio ælan nijedne partije, ni leve,ni desne), obaveznu za sve zaposlene u Imperatorskim pozorištima.

– Šta to Feða radi? – vapio je unezvereni Korovin. – Ubili su Hercen-štajna!82 I nas œe pobiti!

– Smirite se – tešio ga je Teqakovski. – Scenografe još ne ubijaju. Konaæno, saznavši da se Šaqapin oporavqa, Teqakovski je smislio jedini

moguœi izlaz iz ove zamršene situacije:– Pozvaœu Šaqapina u Peterburg. Neka otpeva Susawina u Mariinskom.

Tako œemo pokazati da ta glupa insinuacija kako je on, navodno, protiv opere„Þivot za cara“, nikako ne stoji. A opet œe to biti izvan uzavrele moskovskeatmosfere.

Ali, najsreœnija okolnost za Šaqapina bila je u tome što mu je predstojaoskori odlazak u inostranstvo…

*

79

I ÞIVOTOPIS

82) Ekonomista, profesor moskovskog Poqopriv-rednog instituta,poslanik prve Izbornedume, ælan partije kadeta.

M. Glinka: ÞIVOT ZA CARA (IVAN SUSAWIN)Ivan Susawin – F. I. Šaqapin, Baqšoj teatar (Moskva)

Šaqapina je, naime, pozvao S. P. Ðagiqev83 da uzme uæešœa u Istorijskimkoncertima ruske muzike u Parizu.84 Sa ogromnom radošœu je prihvatio ovaj po-ziv, znajuœi koliki je u Evropi interes prema ruskoj muzici, a koliko je onatamo malo poznata.

Šaqapin je u Pariz doputovao iz Monte Karla (gde je ponovo gostovao kodGinzburga; ovoga puta, osim u Boitovom „Mefistofelesu“, nastupio je i kao DonBazilio u Rosinijevom „Seviqskom berberinu“ i po prvi put kao Filip u Ver-dijevom „Don Karlosu“) i Berlina (gde je gostovao sa Ginzburgovim pozori-štem). Odmah je postao svestan kakvo je veliko delo zapoæeto ovim koncertima.Interes Pariþana prevazišao je i najsmelija oæekivawa. Iako je zakupqena Ve-lika opera, broj onih koji nisu mogli da nabave ulaznice bio je ogroman.

Šaqapin je nastupio u izvoðewima prvog æina „Ruslana i Qudmile“, po-sledweg æina „Hovanšæine“, scene Vladimira Galickog iz „Kneza Igora“, tekantate „Proleœe“ S. Rahmawinova.

Koncerti su protekli upravo trijumfalno. Odmah su napravqeni planoviza narednu sezonu. Ðagiqev je þeleo da budu prikazani „Sadko“ N. A. Rimskog-Korsakova u prevodu na francuski jezik, i „Boris Godunov“ na ruskom.

Posle dugo vremena, Šaqapin seponovo oseœao ispuwenim i sreœnim.Imao je o æemu da priæa M. Gorkom, sakojim se uskoro sreo na Kapriju…

80


A. Borodin: KNEZ IGORVladimir Galicki – F. I. Šaqapin,Baqšoj teatar (Moskva, 1910)

83) Sergej Pavloviæ Ðagiqev,pozorišni radnik,impresario, organizatorizloþbi, koncerata ioperskih i baletskihpredstava ruskih autora(„Ruske sezone“ u Parizu,Londonu, u Americi).

84) Od 3. do 17. maja 1907.godine, u Parizu je izve-deno pet koncerata ruskemuzike. Program su æini-la dela M. I. Glinke, M. A. Balakirjeva, M. P.Musorgskog, A. P. Borodina, A. N. Rimskog-Korsakova, S. V.Rahmawinova, A. K. Qadova, A. N. Skrjabina idr. Uz ove koncerte, izve-dena je kantata „Proleœe“S. V. Rahmawinova, kao iscene i arije iz opera„Ruslan i Qudmila“ M. I.Glinke, „Boris Godunov“ i„Hovanšæina“ M. P.Musorgskog, „Sneþana“ A. N. Rimskog-Korsakova,„Knez Igor“ A. P.Borodina i „Viqem Ratklif“ C. A. Kjuia.Dirigenti su bili N. A. Rimski-Korsakov, A. Nikiš, S. V. Rahmawinov i K.Ševiqar. Kao solistinastupili su S. V. Rahmawinov, F. I.Šaqapin, E. I. Zbrujeva,F. Litvin i J. Hofman.

VRHUNCI

Sezonu 1907/08. Šaqapin je zapoæeo u Imperatorskom Mariinskom teatruu Peterburgu predstavama „Lakme“, „Faust“, „Ruslan i Qudmila“, „Mefistofe-les“ i „Judita“. Teqakovski je sa wim hrabro potpisao ugovor na još pet sezona.Sredinom oktobra, otputovao je na svoje prvo prekookeansko gostovawe, u Ame-riku: imao je ugovor sa Metropoliten operom za Boitovog „Mefistofelesa“, Ro-sinijevog „Seviqskog berberina“ i Mocartovog „Don Þuana“ (trebalo je da poprvi put tumaæi ulogu Leporela).

Šaqapin je mnogo slušao o „surovoj zemqi biznismena“. Sve te priæe bilesu neobiæne, gotovo fantastiæne. S nestrpqewem je išæekivao da se iskrca naameriæko kopno. Šest dana i noœi, koliko je trajalo putovawe preko nemirnogokeana, otegli su mu se kao gladna godina.

Vreme je prekraœivao kartajuœi se u brodskom salonu sa jednim Francuzom,koji je ranije veœ poseœivao Ameriku.

– Dragi gospodine, ne oduševqavajte se previše – govorio mu je. – Ameri-kanci su ekscentriæni i površni. Zanima ih jedino novac. Kao pravi Evropqa-nin, neœete se oseœati prijatno u tom obezduhovqenom okruþewu.

Šaqapin je pokušao da mu protivreæi:– Ja sam do sada upoznao samo dva Amerikanca, zapravo dve gospoðe iz

Amerike, koje þive u Londonu. Da, bile su nešto ekscentriæne, ali prema umet-nosti su se odnosile sa paþwom i razumevawem. Upravo pred gostovawe uOranþu dobio sam telegram u kome su me pozivale da dam koncert na prijemu kojisu nameravale da prirede za svoje bogate prijateqe. Nije mi se putovalo, baš samse nalazio na odmoru, usred prelepe ruske prirode, sa dragim qudima. Divno smoprovodili vreme, pecali na malenoj romantiænoj reci koja je vijugala izmeðušumaraka rasprostrtih po valovitim ravnicama. Zatraþio sam veoma visokhonorar, sve se nadajuœi da œe odustati. Ali, one su prihvatile moje uslove, i

81

I ÞIVOTOPIS

nisam imao kud. Meðutim, nisam se pokajao. Koncert koji sam dao u wihovoj ku-œi prihvaœen je odliæno. Nisam osetio ni trunku visokomernosti, bahatosti,ili ispraznosti i površnosti.

– Prosto ne mogu da verujem – uzviknuo je Francuz. – I baš niæeg nije bilo,onako… „uvrnutog“?

– Pa dobro – nasmejao se Šaqapin – pala mi je u oæi jedna neobiæna stvar.Bila je letwa noœ, a u bašti se æulo pevawe slavuja. Pitao sam batlera, kako jemoguœe da slavuj peva u to doba godine. „To nije slavuj, gospodine“, odgovorio mije, „to je jedan xentlmen koji podraþava pevawe slavuja“. „I gde je on, sedi nadrvetu?“, našalio sam se. Ali batler je sasvim ozbiqno odgovorio: „Taæno, go-spodine. Sedi sasvim slobodno.“ Eto, to je moþda bilo, kako Vi kaþete, „uvr-nuto“.

– Eto vidite! – likovao je Francuz. – Kaþem Vam, svi su oni malo… – i kuc-nuo se prstom po slepooænici.

Konaæno, parobrod je uplovio u wujoršku luku. Šaqapinovu paþwu pri-vukla je statua Slobode, dar Francuske Americi, i on je glasno izraþavao svojeushiœewe wezinom grandioznošœu i jednostavnom lepotom. Ali Francuz, kojise tokom æitavog putovawa pomalo podsmevao wegovom oduševqewu Amerikom,nije propustio da primeti:

– Da, statua je divna, i weno znaæewe je veliæanstveno. Ali, obratite paþwukako je tuþno weno lice. I razmislite: zašto je ona okrenuta leðima prema ovojzemqi, i tako æeznutqivo gleda prema Francuskoj?

Šaqapinu je dosadio skepticizam svog saputnika, i nije obratio mnogopaþwe na wegovu primedbu.

Æim je sišao na obalu, opkolili su ga novinari. Sve su to bili ævrsti,energiæni, „do ispod koþe“ izbrijani qudi. Obasuli su ga pitawima:

– Kako ste putovali?– Gde ste roðeni?– Jeste li oþeweni?– Kakvi su Vaši odnosi sa þenom?– Jeste li bili u zatvoru?– Kakvi su Vaši politiæki pogledi?Šaqapin je bio gotovo dirnut tolikim interesovawem prema sebi, i strp-

qivo im je priæao o ranoj mladosti, þenidbi, svojim þivotnim nazorima… Re-kao je da još nije bio u zatvoru…

Narednog dana je video da su u novinama o wemu napisane neverovatne stva-ri: da je ateista, da sam ide u lov na medvede, da ne trpi sirotiwu, da prezire po-litiku, i da œe ga po povratku u Rusiju strpati u zatvor.

Šaqapina su smestili u raskošan hotel, koji je wemu liæio na salon sku-pog nameštaja. Hrana se sastojala od rakova i škoqki, filea i medaqona, egzo-tiænog povrœa, ali sve je to skupa bilo „isprano“ i neukusno, kao da je sve te na-

82


mirnice neko prethodno veœ iþvakao.Do poæetka proba ostalo je šest dana.Vreme je prekraœivao razgledawemWujorka.

Grad je na wega ostavio teþak uti-sak. Sve þivo u wemu silovito se kreta-lo u svim pravcima, kao da beþi uoæekivawu neke katastrofe. Putovalose zemqom, pod zemqom i nad zemqom,uspiwalo liftovima na 52 sprat, i sveto s uþasnom brzinom, treskom, zviþ-dawem, trubqewem automobilskih sire-na. Svuda je bila takva nesnosna bukakao da se pored postojeœeg grada zidaojoš jedan, jednako velik i uþurban,samo nevidqiv. Qudi su træali, jurili,æupali novine iz ruku kolportera,æitali ih u hodu i bacali sebi pod noge;sudarali se i þurili daqe bez izviwe-wa; pušili cigarete, lule, cigare idimili se poput pokretnih oxaka, kaoda i sami gore… U toj kipuœoj qudskojkaši Šaqapin se najednom osetio pre-teœi usamqenim, ništavnim i nepo-trebnim.

Obišao je i mnogobrojne mjuzik-holove, kojima je obilovao Wujork. Pro-gram koji je tamo izvoðen æinio mu se zanimqiv i zabavan, ali se zaþeleo pravogdramskog teatra. Raspitivao se gde bi mogao pogledati neku ozbiqnu predstavu.Ponajviše je þeleo da vidi bilo koju Šekspirovu dramu. Jedan ameriæki no-vinar mu je objasnio da u Americi na pozorište gledaju dugaæije nego u Evropi.

– Ovde – rekao mu je – qudi tako mnogo rade, da im se ne gleda ništa ozbiq-no i tragiæno. Þivot je i bez toga dovoqno dramatiæan. Stoga uveæe treba pogle-dati nešto zabavno, veselo.

Ovo objašwewe je kod Šaqapina samo pojaæalo tegobno oseœawe usamqeno-sti. Æesto se priseœao svog saputnika sa broda… Jedina uteha bili su mu muzeji,sa bogatim postavkama eksponata donesenih iz Evrope.

Pozorište Metropoliten takoðe nije ostavilo prijatan utisak na Šaqa-pina: spoqa nalik na solidnu trgovaæku firmu, iznutra je svo bilo postavqenobaršunom boje maline. Hodnicima su se kretali izbrijani qudi þutih fizio-nomija, uþurbani, poslovni i ravnodušni prema svemu.

Veœ na poæetku proba „Mefistofelesa“ video je da se opera postavqa šab-lonski i nedomišqeno do karikaturalnosti. Niko nije obraœao paþwu na pri-

83

I ÞIVOTOPIS

Ð. Rosini: SEVIQSKI BERBERINDon Bazilio – F. I.Šaqapin,Baqšoj teatar (Moskva, 1913)

medbe i sugestije koje je uæinio. Sve mu je to uþasno smetalo i pred premijeru seoseœao toliko iscrpqenim, da je direkciji poslao obaveštewe kako nije u stawuda nastupi.

Istog popodneva u hotelu se pojavila košæata gospoða, namrštena, sa suro-vo opuštenim usnama.

– Šaqapin, to ste Vi? – upitala je strogo.Uverivši se da je pred wom taj koga traþi, izvukla je iz torbe pribor za

klistir.– Ah, nije potrebno! – usprotivio se Šaqapin. – Ja nisam bolestan u tom

smislu!Nikakva objašwewa nisu pomagala. Košæata gospoða bila je neumoqiva.

Konaæno, Šaqapin se predao:– Dobro, pevaœu predstavu, samo idite!Tek tada je otišla.Iako još uvek nervno veoma istrošen, nastupio je ubedqivo. Ali, kritike

su odisale izvesnim razoæarewem. Wihov opšti ton bio je sledeœi: „Kakav je toruski bas? Ima mek glas baritonalnog tembra.“

Pred Šaqapinov nastup u štampi su pisali razne koještarije, tipa: uRusiji tenora uopšte nema, ali zato je ruski bas neverovatna pojava. Pošto iza-šavši na scenu nije „oduvao“ nekoliko prvih redova, publika koja je bila pri-premqena da oæekuje akustiæki fenomen ostala je uskraœena za oæekivani doþiv-qaj. Na ukupnost wegovog nastupa, koncepciju lika, interpretaciju, glumu nikonije obratio paþwu.

U Americi se nije dobro oseœao ni Gustav Maler, koji je u Metropolitenudirigovao „Don Þuana“. Veœ na prvoj probi zapao je u pravo oæajawe: nije naila-zio ni na mali deo one qubavi koju je sam ulagao u posao. Sve je raðeno površnoi nikoga nije zanimao izgled predstave; znalo se – publika dolazi da sluša gla-sove, i to je sve.

Nesporazum je doneo i „Seviqski berberin“. Šaqapinu se æinilo da jewegov Don Bazilio dobro prihvaœen. Utoliko ga je neprijatnije iznenadilo pi-sawe štampe, koja ga je optuþivala da profaniše religiju i izvrgava ruglu ka-toliæko sveštenstvo.

Pred odlazak, ponovo su ga saleteli novinari. Zanimalo ih je kakve je uti-ske poneo iz Wujorka. Šaqapin nije propustio priliku da im pokaþe novinskeiseæke u kojima su ga optuþivali za „profanaciju religije“.

– Vi se ne razumete baš najboqe u umetnost – hladno im je objasnio. – Kome-diju „Seviqski berberin“ napisao je Francuz, operu Italijan, a ja sam Rus i tu-maæim lik španskog popa. Da biste u svemu tome mogli ponešto da shvatite, mo-raœete prvo da stvorite svoje Bomaršee i Rosinije.

84


Ovo im se nije dopalo. Jedan prijateq, Jevrejin, pisao mu je da su ga po odla-sku u štampi mnogo kritikovali zbog „nezahvalnosti, nevaspitanosti i drugihgrehova“.

Ali, iako prvi susret s Amerikom nije prošao najsreœnije, Šaqapin je vi-še puta ponovo pozivan u Wujork. Uvek je nalazio naæina da se na te pozive neodazove.85

*

Šaqapin je iz Amerike otputovao u Monte Karlo,86 gde je otpevao jednog„Mefistofelesa“, a otuda je produþio za Pariz. Planovi koje je imao Ðagiqevnisu se ispunili u potpunosti: produkcija „Sadka“ na francuskom jeziku nijeostvarena, ali je zato „Boris Godunov“ u Velikoj operi postavqen veliæanstve-no. Svi izvoðaæi i svi elementi predstave bili su na visini muzike Musorg-skog. Šaqapin je bio u velikoj formi. Predstave „Borisa“ predstavqale su cen-tralni dogaðaj sezone.

U Parizu je snimio i nekoliko ploæa za firmu „Gramofon“, sa kojom je veœimao višegodišwu saradwu.

Sledeœe Šaqapinovo znaæajno gostovawe bilo je u Argentini: u teatru Ko-lon u Buenos-Ajresu imao je ugovoreno petnaest predstava „Mefistofelesa“,

„Seviqskog berberina“ i „Don Þuana“.Plovidba je trajala osamnaest dana. Okean

je sve vreme bio miran, brod je klizio kao postaklu. Pri prelasku polutara, posada je ko-fama „okupala“ putnike koji su ga prvi putpresecali. Meðu wima je bio i Šaqapin. Biloje to veselo putovawe.

Rio-de-Þaneiro ga je prijatno iznenadiosvojom þivošœu i šarolikošœu. Æinilo se daovde qudi rade igrajuœi se, tako je lako i vese-lo tekao þivot. Sve ga je podseœalo na Evropu:i masa qudi latinske rase (Italijana, Fran-cuza, Portugalaca, Španaca), i arhitektura, ikonaæno prekrasno zdawe teatra Kolon, koje jeprevazišlo sva wegova oæekivawa. Tu su na po-sao gledali na evropski naæin, i predstave,postavqene sasvim pristojno, imale su velikiuspeh.

85

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin (oko 1910)

86) Poznanstvo sa R. Ginzburgomi saradwa sa pozorištem ko-je je drþao, nisu bili bezznaæaja za Šaqapina, pa irusku kulturu. U tompozorištu je imaomoguœnost da zapadnomgledaocu predstavi operu„Demon“ A. Rubinštajna (iz-vedena na italijanskom), poprvi put je nastupio u uloziFilipa II u Verdijevom „DonKarlosu“. Ta je uloga pred-stavqala jedan od najblista-vijih vrhunaca u wegovoj ka-rijeri. Veze i kontakti Gin-zburga u Parizu – uz sve veœuinternacionalnu Šaqapi-novu popularnost, kojoj sudoprineli i angaþmani kodGinzburga – utirali su put iÐagiqevu i wegovim Ruskimsezonama u Parizu (a koje subile od neprocewivog znaæa-ja za implementaciju dela ru-ske muzike u svetske muziækei kulturne tokove).

85) Prvi sledeœi ugovor koji jepotpisao za gostovawe uAmerici odnosio se naturneju sa ruskom trupom,ali wu je spreæilo izbijawePrvog svetskog rata.

*

Još buduœi u Parizu, Šaqapin je dobio poziv od novog direktora milanskeSkale da u ovom pozorištu postavi „Borisa Godunova“.

– Plašim se da se Musorgski neœe svideti italijanskoj publici – proko-mentarisao je Šaqapin.

– Ali, molim Vas – usprotivio se ovaj – pa ja sam Italijan, i mene ta muzi-ka potresa. Zašto onda mislite da se neœe dopasti i drugim Italijanima?

Obeœao je i da œe dati da se napravi dobar prevod na italijanski jezik.– Bila bi šteta da sve nijanse ovog divnog libreta ne dopru do publike. Ali

– pogledao je Šaqapina ispitivaæki – tada biste i Vi morali svoju ulogu nauæi-ti na italijanskom.

– U redu – sloþio se Šaqapin. Voleo je prijemæivu i zahtevnu milansku publiku, i pomisao kako œe biti u

prilici da joj predstavi ovo kapitalno delo ruske muzike na wihovom jezikupotpuno ga je zaokupila.

Obradovalo ga je kada je, vrativši se u Rusiju, video da su iz Skale veœ na-ruæili dekoracije kod Golovina. Ubrzo je stigla i partitura sa italijanskimprevodom. Taj ga prevod nije zadovoqio i on je, zajedno sa dirigentom Baleta uMariinskom, Italijanom Drigoom, iznova preveo æitavu operu.

Jedan od prvih koje je sreo u Milanu bio je portir u Skali, Ðovanino.– A, siwor Šaqapino – povikao je razdragano – Rusija mora da nam kaþe

svoju reæ Vašim ustima!Šaqapin nije mogao da doðe sebi: kakva je divna duša bio taj mali, skrom-

ni æovek Ðovanino!Bio je još sreœniji nakon prvog susreta sa dirigentom Vitaleom. Gotovo da

nije morao da popravqa wegova tempa i da mu daje dodatna objašwewa. On je pro-niknuo u samu srþ muzike Musorgskog i bio je wome iskreno ushiœen. Pod wego-vom rukom orkestar je zvuæao upravo izvrsno.

U radu sa kolegama nije nailazio ni na kakve teškoœe: s paþwom su slušaliwegova objašwewa i uputstva, i brzo ulazili u sloþeni svet likova Musorgskog.Jedini problem se pojavio u sceni u Pimenovoj œeliji: hor nikako nije mogao daostvari neophodnu atmosferu. U to vreme u italijanskim teatrima horisti nisubili profesionalni pevaæi. Najæešœe su to bile zanatlije, zaqubqenici u ope-ru, koji su i sami maštali da postanu pevaæke zvezde. Kada je trebalo pevati forte,zvuæali su izvanredno. Ali im nije uspevalo da doæaraju molitvenu atmosferu na„dubokom“, kontemplativnom pianu. Šaqapin se dosetio da hor postavi dubokoiza kulisa. Dirigent je imao dva prekidaæa na pultu, povezana sa raznobojnimlampicama postavqenim ispred horista: paqewem ovih lampica davao im je zna-kove za nastup i saopštavao tempo. Na taj naæin postignut je potreban efekat

86


tihog molitvenog pevawa u praskozorje,iza zidina Pimenove œelije.

Iako su probe tekle glatko, kodŠaqapina su se smewivali entuzijazami vera u uspeh predstave, i trenuci stra-ha i klonulosti. Imao je prilike davidi kako reaguje milanska publika kadajoj se opera ne dopadne. Na dan premijereoseœao se „kao muva u jesen“.

Pratio je izvoðewe od samog poæet-ka. Orkestar je sjajno svirao, svi su pe-vali dobro i, uopšte, predstava je teklakako se samo poþeleti moþe, ali se predwime sve maglilo i quqalo. Prva slikapropraœena je sloþnim aplauzom. Kakoje predstava odmicala, uspeh je bivao sveveœi. Italijani, koji su prvi put posma-trali operu-dramu, bili su potreseni iuzbuðeni, po pritajenom disawu saleoseœao je da delo dopire do wih, da garazumeju i duboko proþivqavaju. „Bo-ris“ je primqen izuzetno toplo.

Šaqapin je bio presreœan. Smejao se, plakao, grlio sa kolegama i horisti-ma, binskim radnicima i, naravno, milim Ðovaninom, koji je bio toliko raz-dragan i ponosan, kao da je on sâm napisao operu.

„Boris“ je dobio fenomenalne kritike, a Šaqapina su poredili sa Salvi-nijem i Rosijem.87

Kod Šaqapina u garderobu æesto je dolazio bas Æirino, koji je tumaæio ulo-gu Pimena. Veoma delikatno je zamolio za dozvolu da ga posmatra dok se šminka.Inaæe je stajao u portalu i pratio sve Šaqapinove scene.

– Da – govorio je kolegama – šteta što Šaqapin nema tako lep glas kao ja.Kad bih ja igrao Borisa, bio bih mnogo boqi. Sama gluma i nije tako kompliko-vana, a pevao bih mnogo lepše.

On nije krio svoje mišqewe ni od Šaqapina.– Eh, šteta što u Italiji nema takve šminke, takvih brada i perika – æesto

se þalio.Kad je otpevao svoju posledwu predstavu, Šaqapin ga je pozvao kod sebe u

garderobu:– Dragi moj prijatequ, evo ti moja brada, brkovi, obrve, evo ti moja šmin-

ka. Dao bih ti i svoju glavu, ali se bojim da œe mi još neko vreme trebati.

87

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin kao Boris Godunov

87) Æuveni italijanski glumci-tragiæari.

Æirino je bio dirnut. Toplo se zahvaqivao.Nedugo zatim, šetajuœi korzom Vitoria Emanuela, Šaqapin je ugledao Æi-

rina gde pretræava bulevar i gura u stranu zapawene prolaznike. Još izdaleka jepovikao:

– Caro amico,88 kakva sam ja budala! Sad znam da sam bio prokleta budala!– Kakva je to egzaltacija? – nasmejao se Šaqapin, doseœajuœi se o æemu se

radi.– Zato što sam shvatio kakav si ti umetnik – nije prestajao da viæe Æiri-

no. – Igrao sam Borisa i propao! Sve što mi se kod tebe æinilo jednostavno ilako, za mene je bilo nedostiþno! Šminka, perika, sve su to gluposti! Sada torazumem! Hoœu da ti poqubim ruku!

Šaqapin ga je zadrþao:– To bi bilo previše, dragi moj Æirino. Setio se kako je pre dosta godina, dok se nalazio u poseti Gorkom, prelazeœi

sa Rahmawinovim ulogu Borisa, obiæavao da se skine potpuno go i šetajuœiobalom obliþwe reæice propevava najteþa mesta. Prijateqi su mu govorili daje lud, a on je odgovarao:

– Kada ovakav, kao od majke roðen, osetim da sam car, onda mogu da igramBorisa.

Potom, na sceni, oseœao je da zaista jeste Boris. Bilo je to æudno i strašnooseœawe, od koga su ga podilazili þmarci: negde u Borisu paralelno je postojaoi Šaqapin, koji je pevao, pazio na intonaciju i muziæki metar, posmatrao Bo-risove kretwe sve do najsitnijeg detaqa, do poloþaja koji je zauzimao mali prstna carevoj ruci, ili wegovoj sopstvenoj, nije mogao da razluæi…

*

Iz Milana Šaqapin je otputovao u Monte Karlo. Uæinio je plaisir89 svomprijatequ Ginzburgu, nastupivši u wegovoj operi „Stari orao“ (han Asvab).Pevao i u „Rusalki“ Dargomiþskog (predstave na italijanskom jeziku). PrekoKijeva, gde peva niz koncerata, stiþe u Pariz: teæe nova Ruska sezona u organiza-ciji Ðagiqeva. Ovoga puta Pariþanima su predstavqene opere „Pskoviœanka“ i„Judita“, kao i prvi æin „Ruslana i Qudmile“.90 Tokom ovog gostovawa, Šaqa-pin se upoznao sa Þilom Masneom. On je upravo završio operu „Don Kihot“, na-pisanu specijalno za Šaqapina, koju je sa zadovoqstvom odsvirao zainteresova-nom umetniku.

88


90) Uz ove opere, Ðagiqevprikazuje i dva baleta(„Silfide“, „Kleopatra“).

88) Dragi prijatequ (ital.).

89) Zadovoqstvo (franc.).

*

Leta 1909. Šaqapin je u Rusiji. Obišao je školu koja je podinuta u Alek-sandrovki prevashodno wegovim sredstvima. Još dok je 1903. nastupao u Niþ-wem Novgorodu, æuo je od Gorkog koliko loše stoje stvari s narodnim obrazova-wem. Prilike su bile naroæito teške u obliþwem selu Aleksandrovka: decanisu imala gde da pohaðaju nastavu.

Te godine Šaqapina je pogodila teška tragedija – umro je wegov prvenac,æetvorogodišwi sin Igor. Mali „Qaqapin“ (tako je odgovarao na pitawe kakose preziva) bio je bistar i mio deæak, imao je apsolutni sluh i veœ izraþen glu-maæki dar. Šaqapin ga je oboþavao. Posle wegove smrti potonuo je u duboko idramatiæno oæajawe, kada su mu se misli o samoubistvu æinile kao rešewe. Sre-œom, naæelo þivota u wemu je bilo jako, te su autodestruktivni porivi ustuknu-li. Odluka da izdašno pomogne izgradwu škole za nepoznate sirote mališane,predstavqala je povratak smisla u þivot i bila melem za dušu.

Škola je bila prostrana i udobna. Imala je ogromnu uæionicu koja je pri-mala tri odeleqa, dobro snabdevenu biblioteku i stan za uæiteqa.91

Posetio je i Kazaw, sreo se sa prijateqima iz mladosti i oæevim drugovi-ma s posla.

– Da, nesreœnom Ivanu Jakovqeviæu se zaista nije moglo pomoœi – promrm-qao je jedan od pisara.

– Sve je došlo prekasno. On više nije bio spreman da primi pomoœ – mraæ-no je rekao Šaqapin. I dodao, sasvim prigušeno:

– Ni majci nisam stigao da pomognem…Šaqapin je oca 1896. doveo kod sebe u Moskvu. On se kod sina, koji je veœ

uþivao veliki ugled, oseœao nelagodno. Prosto nije mogao da poveruje da mu je„zaludni posao“, pozorište, donelo i slavu i novac. „Nije verovao ni stolicina kojoj je sedeo“, seœao se Šaqapin. Ivanu Šaqapinu je bilo naroæito nepod-nošqivo što je sin pokušavao da ga odvikne od alkohola. Æesto je beþao ukræmu, gde je iskamæivao piœe hvaleœi se da je otac æuvenog pevaæa. Šaqapin muje jednom, ne znajuœi više šta da radi s wime, sakrio æizme i zakquæao ga u sobu.Meðutim, ni dubok sneg i quti mraz nisu spreæili Ivana da gowen svojomopakom strašœu bos ode u kræmu. Konaæno je izjavio da više ne moþe da þivikod Fjodora. Otišao je u selo Sircovo, obeœavši da œe za novac koji je dobio odFjodora kupiti kuœicu. Nikad je nije kupio. Završio je þivot u kuœerku pre-punom buba-švaba, gwilom i smradnom, kod neke seqanke koja ga je primila podkrov samo da bi ga, veœ sasvim nemoœnog, nemilosrdno potkradala.

Šaqapin je dao niz koncerata u gradovima Povoloþja. Posledwi koncertimao je u Samari. Pošao je da potraþi grob svoje majke. Grobar nije znao da mukaþe gde su te godine sahrawivali siromahe umrle u gradskoj bolnici. Neki

89

I ÞIVOTOPIS

91) Šaqapin je postao veoma bo-leœiv prema tragedijama kojesu se dešavale deci i, uop-šte, bednima i unesreœeni-ma. Uvek se starao da takvimapomogne. Tako je, na primer,1911. godine, saznavši iznovina da se u bliziniPskova pod voz bacila þenaiza koje je ostalo nezbrinutodete, usvojio malog VoloðuDianova. On je þiveo naŠaqapinovom imawu uRatutinu, završio školu uAleksandrovki, a zatim iRealnu gimnaziju. Tokom Re-volucije, boreœi se u redovi-ma Crvene armije, Volovoðise izgubio svaki trag. Ili –Šaqapinovi prijateqi jošiz Ufe i Bakua, Pewajev iGribkov, kad god bi zapadaliu teškoœe, þiveli su kodwega. Pewajev, veœ sasvimostareo i u bezizlaznojsituaciji, sasvim se na-stanio kod Šaqapina i, kao,starao se o wegovoj biblio-teci. Škola u Aleksandrov-ki postoji i danas. NosiŠaqapinovo ime.

sveštenik ga je odveo do zabaæenog dela grobqa. Pokazao mu je jednu upalu humkuobraslu korovom.

– Ovde, æini mi se – neubedqivo je rekao.

*

Novu sezonu Šaqapin zapoæiwe naizmeniænim nastupima u Moskvi i Pe-terburgu, paralelno pripremajuœi ulogu Don Kihota. Premijera ove opere bilaje planirana za februar 1910., u Monte Karlu. On je tamo veœ u januaru, da bi pro-bao sa Masneom.

Šaqapin je neobiæno voleo Servantesovog „viteza tuþnog lika“, i uloþioje mnogo truda da ga prevede na jezik opere. Þeleo je da se wegovom liku, veœ priprvom susretu, publika osmehne: da, to je on, naš stari prijateq. Ishodeœi izwegove nutrine, traþio je odgovarajuœi spoqašwi oblik, koji bi bio amalgamkomiænog i dirqivog, fantazije, bespomoœnosti, vojniækog drþawa, slabostideteta, gordosti kastiqskog viteza, dobrote i milosrða sveca.

90


Þ. Masne: DON KIHOT„Vitez tuþnog lika“ – F. I. Šaqapin,desno: sa E. Stefanoviæ kao Dulsinejom,Baqšoj teatar (Moskva, 1910)

Trud se isplatio. Povodom premijere92 kritika beleþi: „Šaqapinov vitezu nekim crtama æak prevazilazi original. On nikada nije smešan, æak ni kadase predaje najvarqivijim iluzijama. Wega neprestano okruþuje oreol uzvišenogidealizma. Povremeno deluje kao svetac koji je zalutao u ovaj svet. Spoqašwikonflikti za wega su bez znaæaja, ali unutarwi konflikt sa spoqnim svetom, ukome se Don Kihot neprestano nalazi, uzdiþe ga do tragiænog i deluje potresno.“

Još iste godine, s jeseni, Šaqapin postavqa „Don Kihota“ u moskovskomBaqšom teatru.

Šaqapinov nastup u „Don Kihotu“ u predstavi Baqšog teatra toplo je po-zdravqen i od publike i od kritike. Ipak, onog oduševqewa koje je izazvalapredstava u Monte Karlu nije bilo. Razlozi za to tiæu se mnogih mawkavosti oveopere – i muziækih, i dramaturških. J. Engeq u „Ruskim novostima“ primeœuje:

„Koliko vredi sama maska i spoqašwi izgled umetnika! I zatim ta neobiæ-na jasnoœa i izraþajnost muziæke deklamacije, koja snaþno podcrtava Masneovumuziku. Naroæito impresionira obiqe i gipko smewivawe tembarskih boja, kojeŠaqapin koristi u zavisnosti od dramske situacije. Eto æemu bi se kod wegamogli pouæiti mladi (i ne samo mladi) pevaæi. Ali, koliko god da Šaqapin uulozi Don Kihota izaziva divqewe, on nas ipak ne dovodi do ushiœewa. Tome je,kako nam se æini, kriva sama opera: æak ni takvom majstoru ne uspeva da potpunoprevlada obiqe sasvim neinventivnog i izveštaæenog muziækog materijala ibrojne dramaturške promašaje.“

Istina je: samo su Šaqapinova qubav prema Servantesovom heroju i wegovneprevaziðeni talenat mogli udahnuti þivot ovom moþda najslabijem Masneo-vom delu. Bez Šaqapina u naslovnoj ulozi, ova opera se gotovo izgubila sa svet-skih pozornica. Retki pokušaji poznatih basova – u tom smislu i JugoslovenaMiroslava Æangaloviœa – da joj udahnu þivot, nisu imali uspeha.

*

Šaqapinu je 37 godina. On se nalazi na vrhuncu stvaralaækih moœi: vokal-na tehnika mu ne postavqa nikakva ograniæewa, wegova glumaæka sugestibilnostse graniæi sa magijom. Slabo obrazovawe koje je stekao u ranoj mladosti, zahvaqu-juœi wegovoj sposobnosti da „proþdire znawa“, ozbiqno je popuweno, i wegaviše nije moguœe posmatrati kao neobrazovanog æoveka. Poseduje i izvanrednuumetniæku intuiciju. Wegova popularnost je, kako u Rusiji tako i u inostranst-vu, bez premca.

91

I ÞIVOTOPIS

92) 19. februara 1910.

UOÆI KATASTROFE

I 1910. godine Šaqapin poseœujeAleksandrovku i daje koncert za uæenikeškole koju je tu sagradio. Zatim se niþu kon-certi u Niþwem Novgorodu, Rigi, Viqnusu,Varšavi. Odatle putuje na krajwi jug RuskeImperije, u Tiflis i Baku, a zatim na Volgu,u Astrahaw. U Peterburgu koncertno izvodiVotanovu završnu scenu iz „Valkira“ R.Vagnera.93

Poæetak 1911. zatiæe ga u Peterburgu: uMariinskom teatru peva Galickog („KnezIgor“) i Borisa, u novoj reþijskoj postavciove opere koju je uradio Vsevolod Mejerhold.Povodom ove premijere kritiæar J. Beqajev u„Novom vremenu“ piše:

„Od svega što nam je u posledwe vremepokazao Šaqapin, þelim da istaknemwegovog Borisa Godunova. Evo zbog æega: Boris još nije završen. Nisam propus-tio nijednog ‘Godunova’ u Peterburgu, i s radošœu primeœujem kako se u tomveliæanstvenom operskom liku pojavquju sve novi i novi slojevi. /…/ I taj per-petuum mobile Šaqapinovog stvaralaštva jeste zalog wegovog nepromenqivoguspeha. /…/ Bez obzira na svu kompleksnost i punoœu utisaka, oseœa se da œe namumetnik u ovoj ulozi reœi još mnogo novoga.“

Na ovoj predstavi dogodio se æuveni skandal sa Šaqapinovim navodnim„padawem na kolena“ pred carem, koji mu je doneo mnogo nevoqa i bola. A on je,zapravo, bio tek sluæajni uæesnik u jednom neobiænom dogaðaju, koji je podigaomnogo prašine, i æitav se potpuno nezasluþeno sruæio na wegovu glavu.

Dogaðaj o kome je reæ imao je dugu predistoriju. Naime, umetnici Impera-torskih pozorišta su posle dvadesetogodišweg rada odlazili u penziju æiju jevisinu odreðivao platni razred u kome su se zatekli u trenutku završetka sluþ-be. Još devedesetih godina XIX veka, horisti Imperatorskih pozorišta supoæeli izraþavati nezadovoqstvo visinom svoje penzije, koja jedva da im jeomoguœavala puko preþivqavawe. Ali, povišewe wihovih penzija nije zavisi-

92


Sa decom iz braka sa Jolom Tornagi(Ratuhino, 1912)

93) Pored dva monologa HansaSaksa iz „Nirnberškihmajstora pevaæa“, jediniVagner na Šaqapinovomrepertoaru.

lo od voqe Direkcije, nego od Zakona o penzijama. Raniji direktori Impe-ratorskih pozorišta, Vsevolþski i knez Volkonski, više puta su pokretaliovo pitawe, ali bez uspeha. Meðutim, horisti nikako nisu þeleli da uzmu uobzir ovu okolnost. Tvrdoglavo su ponavqali:

– Vi sve moþete.– Uredili biste ovu stvar, samo da hoœete.– Sve zavisi od vas…Pod Teqakovskim je ipak uæiwen pomak. Obilazeœi penzioni zakon (tako

što je horiste koji su odlazili u penziju prevodio u platni razred solista treœekategorije) on im je gotovo udvostruæio penzionerska primawa. Poveœawe platakoje je usledilo nešto kasnije, uæinilo je razliku izmeðu primawa horista doksu bili zaposleni i kada bi otišli u penziju još veœom. Horisti su pono-vo ispostavili zahtev za poveœawem penzija. Ti zahtevi su naroæito uæestali1907. godine: traþili su penzioni osnov prema platnom razredu solista drugekategorije. Teqakovski je ovaj zahtev ocenio kao neosnovan i nemoguœ, i ener-giæno ga odbio. Ali horisti nisu prestali da s vremena na vreme pokreœu ovopitawe.

Proleœa 1908. odrþano je venæawe velike knegiwe Marije Pavlovne i sinašvedskog kraqa. U prvim danima posle svadbe bio je planiran koncert u Car-skoselskom dvorcu. Pored solista, trebalo je da nastupi i hor Mariinskog tea-tra. Nekoliko dana ranije, glavni rediteq J. V. Tartakov saopštio je Teqakov-skom da se horisti spremaju da pred carem padnu na kolena i predaju mu molbu zapoveœawe penzija. Teqakovski se konsultovao sa ministrom dvora. Kako seoæekivalo prisustvo celokupnog diplomatskog kora, odluæeno je da se na koncer-tu ne rizikuju nikakve nepredviðene situacije, te da se sve numere hora iskquæeiz programa. Ovo je izazvalo veliko ogoræewe kod horista. Oni su poæeli da sena probama ponašaju nezainteresovano, da kasne, pa æak i da izostaju s posla. Te-qakovski je odmah sankcionisao takvo ponašawe visokim novæanim kaznama, uzpretwu otkazom u sluæaju ponovo ispoqene nesavesnosti u radu.

Na pomenutoj premijeri „Borisa Godunova“ bila je prisutna æitava carskaporodica, dvorska svita i mnoštvo pripadnika visokog društva. Vladalo jesveæano raspoloþewe.

Za vreme scene Borisa i Šujskog, Teqakovskog je pozvao šef policije priMariinskom teatru, pukovnik Lejer.

– Sluæajno sam æuo razgovor izmeðu horista – tiho je rekao. – Izgleda da sespremaju da s nekakvom namerom otpevaju himnu.

Tako nešto se još nije dogodilo u Mariinskom. Teqakovski je otišao doministra dvora, barona Frederiksa.

– Izgleda da œe se desiti nekakva demonstracija.– Kakva? – uznemireno je upitao Frederiks.

93

I ÞIVOTOPIS

– Ne mogu taæno da kaþem.– Kakav ste Vi direktor, kad ne znate šta Vam se dešava u pozorištu – qut-

nuo se Frederiks.Teqakovski je odgovorio da je teatar sloþen organizam i da se, bez obzira

na sve mere, ponekad dogaðaju iznenaðewa.– Šta mislite da preduzmete? – upitao je Frederiks.– Pokušaœu da delujem u skladu s okolnostima.Teqakovski se uputio iza scene. Pozvao je Tartakova:– Kako stoje stvari?– Ðavo œe ga znati – odgovorio je Joakim Viktoroviæ. – Moji pomoœnici

kaþu da se horisti drþe jako konspirativno, šapuœu izmeðu sebe i zakquæavajuse po garderobama. A sada su poæeli da se okupqaju iza scene.94

Upravo tad se završio drugi æin. Solisti su po reduizlazili na poklon. Posledwi se pred publikom pojavioŠaqapin. Taman je krenuo prema garderobi (zavesa se veœspuštala, a orkestar je napuštao svoja mesta) kad je na scenunahrupio hor, pao na kolena prema carskoj loþi, i poæeo dapeva himnu. Zavesa je podignuta, orkestar je hitro zauzeosvoja mesta, pojavio se dirigent Kouts… Orkestar je takoðeprihvatio himnu, koja je ponovqena tri puta. Šaqapin,kome su horisti zagradili jedini izlaz sa scene, našao se ukrajwoj nedoumici. Pogledom je traþio Teqakovskog, alion nije bio u svojoj loþi. Buduœi da nije bilo umesno da onjedini, onako visok, ostane stojeœi, a ne shvatajuœi o æemu seradi, spustio se na jedno koleno iza carskog trona.

Horisti su bili naumili da iskoriste priliku kojaim se konaæno ukazala i da posle ove „patriotske demon-stracije“ predaju caru molbu za poveœawe penzija. Raæunalisu da œe je car sada primiti s naroæitom milošœu. Jedinosu Teqakovski i Frederiks znali o æemu se radi, i koliko je ova demonstracijabila uistinu „iskrena“ i „patriotska“. Ali je Frederiks ipak bio zadovoqanpovišenom sveæanom atmosferom koju je izazvala „manifestacija“.

Teqakovski se našao u glupoj situaciji. Morao je da se pretvara kako mu seova demonstracija, u suštini uperena protiv wega, jako sviða. Wegova situaci-ja je postala još glupqa kada se pojavio u carskoj loþi, da bi – kako je bilo pred-viðeno protokolom – dobio dozvolu za nastavak predstave.

U loþi je vladala razneþena atmosfera. Prisutni su pili æaj i zadovoqnokomentarisali utiske povodom ove „grandiozne, neoæekivane i neobiæne demon-stracije patriotizma“.

– Prekrasna slika – komentarisao je neko iz svite.

94


V. Teqakovski

94) U drugom æinu „BorisaGodunova“ hor nije zauzet.

– Horisti su junaæine! To je pravi prijem monarha! Ništa sliæno još nijeviðeno u pozorištu – dodao je drugi.

Car se obratio Teqakovskom:– Budite qubazni, prenesite moju zahvalnost umetnicima, a naroæito horu.

Dirnut sam wihovim izrazima lojalnosti i qubavi.Teqakovski se poklonio i œutke udaqio. Razmišqao je kako da izbegne iz-

vršewe carske naredbe.– Da se pred horom pretvaram kako ništa nisam razumeo, bilo bi glupo i

naivno – rekao je Frederiksu. – Ali, s druge strane, nemoguœe mi je da se oglušimo nareðewe s najvišeg mesta. No, ukoliko ga izvršim, horisti œe se osetitiosokoqeni, i mogli bi nastaviti sa „patriotskim demonstracijama“, što bi veœbilo neukusno i moglo izazvati carevo podozrewe. A ako sazna pravu pozadinuæitavog dogaðaja, car œe biti razoæaran.

– Da, Vaši rezoni su taæni – kiselo se nasmešio Frederiks. – Ali,moraœete sami smisliti šta da uradite kako bi Vas ova glupa priæa uæinila štomawe glupim.

Posle kraœeg razmišqawa, Teqakovski je naloþio Tartakovu:– Na kraju predstave okupite hor i isporuæite im izraze careve zahvalnos-

ti za izuzetno izvoðewe opere i himne. A s moje strane im poruæite da sam veomanezadovoqan što su poæeli himnu bez pratwe orkestra, zbog æega su pali uintonaciji. Takoðe ih podsetite kako himnu nije dozvoqeno pevati kleæeœi.

Time je i završen ovaj dogaðaj, za sve osim za Šaqapina.95

Naime, Ministarstvo unutrašwih poslova þelelo je da ovom dogaðajuprida što veœi znaæaj, pa je iniciralo da se u desniæarskim listovima pojaviovakav osvrt:

„6. januara96 u Mariinskom teatru odrþana je premijera opere Musorgskog‘Boris Godunov’. Predstavu su svojim prisustvom udostojili Wihova Veliæan-stva Gospodar Imperator i Carica-majka Marija Fjodorovna. Posle pete slikepublika je zatraþila himnu. Zavesa je podignuta i uæesnici predstave, zajedno shorom, a predvoðeni solistom Wegovog Veliæanstva Šaqapinom (koji je tuma-æio naslovnu ulogu), padnuvši na kolena licem prema carskoj loþi, izveli su‘Boþe, æuvaj cara’. Višekratno izvedena himna bila je povremeno prekidanapovicima ‘ura’. Bio je to potresan doþivqaj. Wegovo Veliæanstvo, prišavšiogradi loþe, milostivo su se klawali publici. Oko jedan æas po ponoœi, WegovoVeliæanstvo su se izvoleli odvesti u Carsko Selo.“

Ovaj neistinito sastavqen osvrt naroæito je netaæno predstavio Šaqa-pinovu ulogu u ovoj licemernoj manifestaciji. Wegovi neprijateqi su poþuri-li da ga okrive:

– Eto do æega je došao Šaqapin! On, koji je 1905. sa scene Baqšog teatra pe-vao „Dubinušku“, sada u Mariinskom kleæi pred carem i peva himnu!

95

I ÞIVOTOPIS

95) Horisti nisu uspeli dacaru predaju svoju molbu opoveœawu penzija.

96) Po Julijanskom kalendaru.

Ponovo mu je poæelo stizati mnoštvo anonimnih pisama punih uvreda ipretwi, razni dušebriþnici „zabrinuti za wegovu sudbinu“ nisu mu davalimira, ali su se posebno trudili da ga ocrne, ne štedeœi ni temperamenta niotrova, wegovi poznanici, novinski feqtonisti Amfiteatrov i Doroševiæ.

Šaqapin je predstavqao suviše krupnu figuru, wegova je slava bila suvi-še velika, a ime suviše legendarno, da bi ga mogli ostaviti po strani. I desnii levi su pokušavali da ga svrstaju uz sebe, i bili su krajwe ozlojeðeni kada imto nije uspevalo. A on se, meðutim, nije previše zanimao za politiku. Jednostav-no, neki qudi su mu bili simpatiæni, drugi nisu. Tako se u isto vreme druþio is Maksimom Gorkim, koji se nalazio na krajwem levom krilu, i sa baronomStjuartom, krajwe desnim monarhistom.

Šaqapin je bolno preþivqavao buru koja se iznenada obrušila na wega.Naroæito teško pogodilo ga je pismo Gorkog.

„Ovaj postupak Rusija ti neœe oprostiti“ – stoji u wemu – „pa makar da si ipo sto puta genije. Stoka, kojom si obiæno okruþen, opravdaœe te, ne bi li tepribliþila sebi, ali da li je tvoje mesto meðu wima?

Þao mi te je, Fjodore, ali ti oæigledno ne oseœaš prqavštinu onoga štosi uæinio, ne stidiš se zbog sebe. Boqe je da se više ne vidimo.

Ovo neka ostane meðu nama. Ja ne þelim da se javno svrstam meðu one koji tenazivaju podlacem, jer znam da tvoje sudije nisu ništa boqe od tebe.

Kada bi samo znao kako mi je strašno zbog zemqe æiji su najboqi qudi li-šeni oseœawa gaðewa koje imaju æak i þivotiwe, kako mi je strašno da tebe, ge-nija, zamislim na kolenima pred nitkovom, najgnusnijim i najmrskijim u æita-voj Evropi.“

Ideološka ostrašœenost nije dozvoqavala Gorkom da prijateqstvo uz-digne iznad „revolucionarnog imperativa“. On je mogao da voli Šaqapina samou okvirima svog pogleda na svet. A Šaqapin je Gorkog voleo bez predrasuda iuslovqavawa. Stajalo ga je dosta truda da ga ubedi kako je æitav dogaðaj predstav-qen netaæno, i da wegove „krivice“ zapravo i nema.97

Iz pisma N. E. Burewinu,98 napisanog nekoliko meseci kasnije, vidi se daje Gorki „oprostio“ Šaqapinu. On piše:

„Kako se sve to desilo, i zašto, da li je Šaqapin postupio kao podlac, ilise, jednostavno, zbunio o tome niko ne razmišqa. Svi su poþurili da ga osude.A prijatno je osuditi Šaqapina. Sitni grešnik i kukavica uvek œe nastojati daglup postupak krupnog æoveka protumaæi kao podlost. Jer, slatko je krupnog æo-veka primeriti sebi, povuœi ga u to ðubre u kome se vaqa mala, nerazvijena duša,i reœi: ‘Aha, i on je isti takav’! /…/

F. Šaqapin je liænost–simbol; on predstavqa neobiæno konzistentan likdemokratske Rusije, koji ovaploœuje u sebi sve dobro i vredno u našem narodu,ali i mnogo onoga što je kod wega loše. Takvi qudi, kao što je on, ovde su da binas podseœali: gle kako je silan, kako je lep i talentovan ruski narod!“

96


97) Lav Tolstoj nije voleoGorkog. „Zao je to æovek“,govorio je. „Ali, Lave Nikolajeviæu, grešite“,ubeðivali su ga mnogi.„Koješta“ odbrusio biTolstoj, „ne grešim. Koima nos kao paæiji kqunne moþe biti dobar.“

98) Evgenij Nikolajeviæ Burewin, boqševik-ile-galac, muziæar, organiza-tor koncerata u koristradnika.

Pismo sliæne sadrþine Gorki Šaqapinu nije napisao…A Šaqapin je veœ krajem januara, povreðen i istrzan, morao otputovati za

Monte Karlo. Ni atmosfera „jednog od najlepših kutaka na Zemqi“ nije moglada umiri wegov bol i potisne teške misli.

„Mili moj druþe, Mihaile Filipoviæu“ – piše on svom drugu (i advokatu)M. F. Volkenštajnu – „ti vidiš, i æuješ, i æitaš sve što se govori na moj raæunpovodom sluæaja u Mariinskom teatru, i sada ti je vaqda jasno koliko me druš-tvo mrzi. Ne znam da li se radi o zavisti, ili je to prosto mrþwa na drugoga, aliti u svakom sluæaju znaš koliko je sve to nepravedno. Poznaješ me veoma dobro,jer druþimo se veœ šesnaest ili sedamnaest godina, i moþeš da prosudiš po-stoje li u mojoj duši podlost i lakejstvo, u meni, koji sam krvqu i znojem stekaoæasno ime umetnika, i koji sam, bez preterivawa, ne jednom proslavqao svoju ne-sreœnu otaxbinu u svim krajevima sveta. Zar je moguœe, makar i na trenutak, po-misliti da je meni potrebno da padam na kolena pred carevima, da su mi potreb-ne titule i priznawa, da bih mogao, bilo zbog æega, da se ulizujem? A meðutim svi/…/ bez ikakvog stida pišu o mojim ‘podlim postupcima’. Ja sam oduvek znao dau qudskim srcima postoji zlo, ali nisam mogao ni da pretpostavim da je onotako veliko i, što je najvaþnije, tako nepravedno, da se izliva sa toliko þuæi,i na koga? Na mene. Naravno, tebi ne moram da nabrajam svoje postupke prema si-rotiwi, prema prijateqima u nevoqi itd. I sve je to zaboravqeno, sve je pome-šano s blatom.

Misliš li ti da mi je posle svega ovoga moguœe da nastavim þivot u domo-vini, da mi je moguœe da se tamo bavim mojom dragom umetnošœu, koju stavqam iz-nad svega na svetu? Misliš li?

97

I ÞIVOTOPIS

U Domu za prestarele glumce (Peterburg, 1914)

Ne, naravno! Moje strpqewe je potrošeno, dosta! Samo što sam napisaopismo Teqakovskom, s molbom da mi saopšti koliko moram da platim u vezi saraskidom ugovora. Molim te da kao moj prijateq odeš kod wega i zainteresuješse ovim pitawem. /…/ I þeni sam napisao pismo, i rekao joj da sve rasproda.Hoœu da se preselim u Francusku.“

Na Šaqapinov zahtev za raskidom ugovora Teqakovski mu je odgovorio pismom u kome ga je i izgrdio zbog namere da napusti Rusiju, ali je našao naæinai da ga uteši. O raskidu ugovora nije þeleo ni da æuje. Ali, nije ga poþurivao dase vrati. Æak mu je savetovao da ostane u inostranstvu do sledeœe sezone.

Šaqapin iz Monte Karla odlazi na odmor u Moncu, a odatle u Pariz, gde saitalijanskom trupom nastupa u „Don Karlosu“, „Don Kihotu“ i „Seviqskom ber-berinu“. Potom ponovo putuje u Italiju, na Kapri. Tu se sreœe sa Gorkim. Pokla-wa mu svoj portret, rad slikara I. Brodskog.

*

Sredinom septembra Šaqapin se s tegobnim oseœawima u duši vraœa u Ru-siju. Peva u Mariinskom („Boris Godunov“, „Ruslan i Qudmila“, „Knez Igor“,„Faust“, „Lakme“ i „Hovanšæina“), i u Baqšom („Pskoviœanka“ i „Faust“).

Predstava „Hovanšæine“ ide u Šaqapinovojreþijskoj postavci. U recenziji u „Novom vremenu“(J. Beqajev) stoji:

„Izvoðewe ove predstave na Mariinskoj scenijeste veliki dogaðaj i u muziækom, i u društvenomsmislu. U konkretnom sluæaju, Šaqapin je zarad we-zinog uspeha sebe prineo kao þrtvu. Svoju ulogu, Do-sifeja, lišio je svake efektnosti, u ciqu ujed-naæenosti æitavog solistiækog ansambla. Imati urukama takav blagorodan materijal, uz šaqapinskitalenat, a ne bqesnuti, ne nametnuti se, ne zasenitidruge pravi je podvig, koji istiæem i stavqam umet-niku u najvišu zaslugu. Ova umesna uzdrþanost isvest o predstavi kao celini doprineli su i samomliku Dosifeja – asketskom, strogom, veliæanstve-nom, još neviðenom!“

Tokom drugog dela sezone ponovo je kod R.Ginzburga u Monte Karlu, zatim kod Gorkog na Ka-priju i konaæno u Milanu, gde u Skali reþira„Pskoviœanku“.99 Kratko boravi u Monci. Gostuje uParizu („Mefistofeles“, „Seviqski berberin“).

98


M. P. Musorgski: HOVANŠÆINA Dosifej – F. I. Šaqapin,Baqšoj teatar

99) Predstava ide pod nazi-vom „Ivan Grozni“ iizvodi se na italijanskomjeziku.

Leæi se od šeœerne bolesti u Visbadenu. Sredinom jula stiþe na imaweRatuhino.

Pitomi pejzaþi centralne Rusije deluju na wega naroæito duboko, gotovodramatiæno i potresno. Sedeœi na obali reæice Nerle prebirao je po uspomena-ma iz sreœnih mladih godina, kada su ovde æesto boravili Rahmawinov i slika-ri Korovin i Serov.

Setio se kako su jednom on i Korovin nagovorili koæijaša da upregne kowanaopaæke, glavom prema koæiji. Sedeli su na sicu kao da je sve u najboqem redu,æekajuœi da se pojavi V. S. Kuzwecov, arhitekta, koji je takoðe æesto boravio naimawu. Velik i dobrodušan, voleo je lov, i bio je strašno rasejan.

– Poþuri, zakasniœemo na stanicu – viknuo ga je Šaqapin.Izašavši iz kuœe, Kuzwecov je, zbuwen prizorom, u nedoumici isko-

laæio oæi.– Hajde, pewi se, pa da pojurimo – zvali su ga prijateqi.– Ali… he–he… kao da nešto nije u redu… – mucao je Kuzwecov.– Ma, šta je s tobom, æoveæe? Hoœeš li se popeti, ili neœeš? – najozbiqni-

jim glasom ga je pitao Korovin.– Vasji kao da nije dobro – napravio je zabrinuto lice Šaqapin.Kuzwecov je stajao kao okamewen. Gledao je æas u jednog, æas u drugog prijate-

qa, æas u kowa koji je mirno æupkao travu i strigao ušima. Ni on nije pokazi-vao da mu je bilo šta neobiæno.

– Hajdete, gospodine – blagim glasom mu se obratio koæijaš. – Šta sad tu…Pewite se, pa da pojurimo.

Kuzwecov je prebledeo. Više nije verovao svojim oæima. Æinilo se da œepasti u nesvest. A onda su ova trojica „ugursuza“ prasnula u neobuzdan smeh. Vas-jino lice je poæelo dobijati boju. I on je poæeo da se osmehuje.

– Eh vi, ðavoli! A ja pomislio… Boþe sakloni!Gotovo je zasuzio od sreœe što mu je um, u koji je za tren posumwao, ostao

„kako treba“.Na Šaqapinovom licu je titrao osmeh. Ali iza tog osmeha, kao udarci

timpana, pulsirala je mraæna slutwa: još malo, uskoro, više ništa neœe bitikao pre…

*

Decembra 1912. Šaqapin postavqa „Hovanšæinu“ i u Baqšom teatru. Ovo-ga puta kolege ne pruþaju otpor: podatno ga prihvataju kao rediteqa. Predstavaima kolosalan uspeh.

Marta 1913., sa S. Ðagiqevim, rediteqem A. Sawinim i dirigentom D. Po-hitonovim, razraðuje plan predstojeœe Ruske sezone u Parizu i Londonu.

99

I ÞIVOTOPIS

Ruska sezona u Parizu poæiwe „Borisom Godunovim“, za kojim sledi „Ho-vanšæina“. U Londonu, pored ove dve opere, izvode i „Pskoviœanku“ (o æemu je,ne tako davno, maštao V. Stasov).

Šaqapin je dobro poznavao parisku publiku, i prijao mu je wezin tempera-ment. O Englezima je samo slušao. U svim tim priæama kao wihove dominantneosobine isticani su uzdrþanost i skepticizam prema svemu što nije britansko.Bio je uzbuðen. Znao je da su ruske opere malo poznate na Ostrvu. Najæešœe su ihizvodile italijanske trupe, bez veœeg uspeha. Þeleo je da ovoga puta ruska operabude dostojno predstavqena Englezima, i da im postane razumqiva i draga.

Tokom probnog perioda sa zanimawem je obilazio London. Video je da bi zasamo letimiæno upoznavawe svih wegovih znamenitosti i bogatstava æovekubilo potrebno nekoliko godina. Ogroman utisak na wega ostavio je Britanskimuzej. Vestminsterska opatija ga je gotovo pritiskala svojom grandioznošœu ispokojnom samouverenošœu. I ponovo je probudila pitawe: hoœe li qudi koji suje sazidali biti u stawu da prime rusku muziku?

Utoliko je bio sreœniji, kada je prva slika„Borisa“ pozdravqena burnim aplauzom i povici-ma „bravo“. Predstava je završena trijumfalno.Englezi su se ponašali isto tako ekspanzivno kaoItalijani: nagiwali su se iz loþa, vikali, top-tali nogama…

Još sveæanija je bila posledwa predstava.Publika je na scenu pozivala i soliste, i hor, idirigenta, i inicijatore Ruske sezone, gospodinaXozefa Biæema i wegovog sina,100 i Ðagiqeva. Ne-ko iz publike je odrþao dirqiv govor. Šaqapin jeuzvratio, zahvalivši se na toplom prijemu.

– Eto ti hladnih Britanaca – pomislio je,posmatrajuœi uzbuðenu publiku.

*

Šaqapin se u Rusiju vraœa preko Francuske,gde nastupa u „Faustu“, „Mefistofelesu“ i „Se-viqskom berberinu“. Þuri u Ratuhino, ali se tamone zadrþava dugo.

Krajem avgusta Šaqapin putuje u Soæi, anešto kasnije odlazi u Gurzuf, kod K. Korovina.Jednog popodneva, šetali su pored obale na koju suse obrušavali zapenušani talasi. Æinilo se da œe

100


F. I. Šaqapin, 1916

100) U pitawu je ser TomasBiæem, kasnije æuveniengleski dirigent.

oluja. Šaqapin je bio zamišqen. Kroz huk vetra i talasa, govorio je Korovinu,praveœi velike pauze:

– Znaš, kada sam kupio imawe, maštao sam da poænem odgajati guske, da se-jem þito, da kosim… Pa u mojim dokumentima ionako stoji seqaæki staleþ. Isva moja deca su seqaci… Teqakovski stalno pokušava da mi izdejstvuje Vladi-mira.101 Ja imam samo Buharsku zvezdu, kao raznosaæi pošte, kad ih penzionišu.U Nemaækoj sam ti ja, vidiš li, „fon“. U pauzi jednog „Borisa“ car Vilhelm mije liæno zakaæio orden. A ovde sam seqak… I ne smeta mi, nimalo… Rekao samTeqakovskom: kada mi sve dosadi, otiœi œu u Ratuhino, obraðivati zemqu, iœi napecawe i pevati „Luæinušku“...102 A sada, kad odem onamo, oseœam uznemirenost.Slutim kako se nešto strašno pribliþava. Plašim se da œe sve oko mene najed-nom nestati, i da œe sve biti neprozirno i crno. Je li to smrt?

– Ah, Feða, ne govori gluposti – uzviknuo je Korovin. Još nikada nije videoprijateqa u takvom raspoloþewu.

– Neprijatna je to stvar smrt – nastavio je Šaqapin nakon duþeg œutawa. –Neprijatna i tajna. Eto, Usatova više nema… Umro je starac prošlog meseca…I sve œe mawe biti onih koje volimo…

– Feða, umoran si – prekinuo ga je Korovin. – Hajde da se vratimo. Moþdaœe kiša. Kod kuœe œe nam ispeœi ribe, kupio sam prekrasno crno vino, uzeœugitaru…

– Kada bismo mogli da se vratimo. Ali, mi moramo daqe, daqe, daqe…Te veæeri, sedeœi na terasi Korovinovog letwikovca, uz æašu gustog gruzij-

skog vina, Šaqapin je malo þivnuo.– Da, vino ti je pravi nektar. Volim crno vince. Seœaš li se, još kod Save

Mamontova, na ruæku, kada je bio ministar Vite?… Isto smo tako jeli ribu.Odjednom je Vrubeq uzeo æašu crnog vina koja je bila preda mnom, sklonio je ustranu, i nalio mi belog: „Treba znati šta se pije uz koju hranu, a ne lokati kaokrava. U Engleskoj Vas nikad ne bi proizveli u lorda.“

– Vrubeq – nasmešio se Korovin. – On je vrhunski gospodin, esteta. Mio jeæovek, ali ga ponekad iznerviraju sitnice.

– Da li je mio, ili nije, ne znam – poæeo je da se þesti Šaqapin – ali samnom je uvek neprijatan. Znaš li šta mi je nedavno rekao? „Vi niste pevaæ, negopokretna izloþba. Stalno se trudite da se dopadnete. Pevate ‘Buvu’, ‘Kako je kraqišao u rat’… Umetnost ne trpi propagandu.“ Ne razumem šta je hteo da kaþe?Kakva propaganda? A da þelim da se dopadnem to je istina. Lako je wemu sa wego-vim slikama. One mogu da saæekaju i sto godina, dok publika ne sazri do wihovograzumevawa. A u pozorištu, na koncertnom podijumu, sve se dešava sada, ilinikada! Što on naslika to ostaje. Što pisac napiše isto ostaje. A ja sam otpe-vao i ništa nije ostalo!

Otpio je malo vina.

101

I ÞIVOTOPIS

101) Visoki orden u carskojRusiji.

102) Ruska narodna pesma.

– Wegove slike još uvek malo ko razume. I meni su bile nerazumqive kadasam ih prvi put video, u Niþwem. Naroæito mi se sviðala ilustracija za „De-mona“, koju je uradio za Mamontova, ona s riðim krilima. Sjajno! A kada sam muto rekao, on mi je odbrusio: „Ako se Vama dopada, znaæi ne vaqa!“ Gad!

Sutradan je Šaqapin otputovao u Jaltu. Poloþio je venac na grob svoguæiteqa.

*

S. Ðagiqev je organizovao Rusku sezonu u Londonu i 1914. godine. Osimpredstava prikazanih prošle godine, operski repertoar je sadrþavao i „Hovan-šæinu“ i „Kneza Igora“.

Još putem, izmeðu Ðagiqeva i hora poæeli su nesporazumi: horisti su sma-trali da je suma na koju su potpisali ugovore isuviše mala. U Londonu je ovajnesporazum eskalirao. Na jednoj od prvih predstava, Šaqapin je æuo da orkestarsvira „Slavu“, ali se nije æulo pevawe hora. Pogledao je na scenu: statisti su sta-jali na svojim mestima, a hora nije bilo!

– Šta se dešava? – prošištao je. – Gde je hor? – Nekakva sviwarija – odgovorio je jedan od kolega. – Hor se zbog neæega sve-

ti Ðagiqevu, ali o æemu se taæno radi, ne znam.– Ali mi smo u stranoj zemqi – besneo je Šaqapin. – Publika nas toplo

prima. Radimo posao od ogromnog kulturnog znaæaja! Ovo je nedopustivo pona-šawe! Neka svoje odnose s Ðagiqevim horisti srede posle predstave!

– Fjodore Ivanoviæu, nisu oni quti samo na Ðagiqeva – rekao je neko – negoi na Vas.

– Na mene? – zaæudio se Šaqapin. – Zbog æega na mene? – Pa, kaþu da ste Vi krivi što Ðagiqev ne moþe da im plati više. Eto,

baš maloæas jedan Vas je grdio. Priæa da ste krvopija. U prvoj pauzi Šaqapin je pronašao bunxiju.– Za šta me optuþujete? – upitao ga je razdraþeno.Æovek je skrstio ruke na grudima i drsko uzvratio:– Optuþujem za šta hoœu, i zato što hoœu!Šaqapinu je jurnula krv u glavu. Udario je horistu iz sve snage. Tada se æi-

tav hor bacio na wega.– Ubijte ga! Ubijte krvopiju, radi Boga! Ubijte nitkova – vikali su potpuno

raspomamqeni qudi. Da mu nisu priskoæili u pomoœ engleski binski radnici,loše bi se proveo.

Ðagiqev nije imao kud. Morao je da popusti zahtevima hora. Predstava jenastavqena i uspešno završena.

– Æovek koga ste udarili leþi bez svesti – rekli su Šaqapinu.

102


Pohitao je da ga obiðe. U meðuvremenu, on je došao sebi. Leþao je u hotel-skoj sobi okruþen nekolicinom kolega. Šaqapin ga je zamolio za oproštaj. Ihorista se izvinio zbog svog ponašawa. Zagrlili su se, izqubili, isplakali ipredali incident zaboravu.

„Isto se dešavalo i u Sukonoj slobodi“, pomislio je s goræinom Šaqapin.„Sukonu slobodu mi Rusi svuda nosimo sa sobom.“

Engleska publika je ipak saznala za incident. Štampa takoðe. Ali, Englezisu smatrali da je to wihova „unutrašwa stvar“ u koju oni nisu pozvani da se me-šaju. Ni u jednim novinama nije izašao nijedan redak o ovom dogaðaju. Pisalisu samo o utiscima sa predstava.103 Šaqapin je ostao duboko zahvalan Englezimazbog wihovog takta i delikatnosti.

U Parizu ga je zatekla vest o poæetku rata. Putevi su bili zakræeni, poæi-wao je haos. Šaqapin se vratio u Englesku, odakle se brodom prebacio u Nor-vešku. Kada je stigao u Rusiju, u Petrograd,104 video je da su novine prepuneælanaka o incidentu koji se dogodio u Londonu…

Poæiwao je Prvi svetski rat. Poæiwala je katastrofa koja je izmenila liceEvrope. Ne samo geografsko, nego i duhovno. Okonæana je belle epoque. U Rusiji sunastajale konstelacije koje œe dovesti do sunovrata Imperije i izbijawa Okto-barske revolucije.

*

Šaqapin odmah daruje 60.000 rubaqa za otvarawe dveju bolnica – jedne uPetrogradu, a druge u Moskvi (sam je ureðuje u svom domu na Novinskom buleva-ru). Vojne vlasti su bile veoma zadovoqne wihovom opremqenošœu i snabdeve-nošœu lekovima. Šaqapinu je predloþeno da se u wima pomoœ pruþa oficir-skom kadru.

– Ipak, to što su bolnice dobre,neka ne bude smetwa da se u wima leæeobiæni vojnici – odluæio je Šaqapin.

Sredinom oktobra daje koncert uBaqšom teatru u korist rawenika. Dvenedeqe kasnije daje sliæan koncert i uPetrogradu. U Mariinskom peva „Þivotza cara“ i odmah zatim produþava zaVaršavu. Daje dobrotvorni koncert ukorist postradalih poqskih porodica.Poseœuje ruske vojnike na prvoj linijifronta. Vraœa se u Petrograd. Peva u

103

I ÞIVOTOPIS

Na otvarawu privatne bolnice za rawenike (Moskva, 1914)

103) Šaqapin je na ovom gostovawu dobio jednu odnajlaskavijih kritika usvojoj karijeri:„Šaqapinov Boris jeremek-delo scenske umet-nosti. Klasiæna remek-dela– Venera Miloska, Sikstinska Madona iliRembrantova Vetrewaæa nerasælawuju se i ne analiziraju. Wima se jednostavno divimo. I uovom sluæaju dovoqno jereœi: Šaqapin peva kaošto moþe da peva samo Šaqapin, Šaqapin igrakao što moþe da igra samoveliki tragiæar.“

104) Tako se tada zvao Peterburg.

„Knezu Igoru“ i „Rognedi“. Sredinom novembra nastupa u scenama iz „BorisaGodunova“ (tumaæeœi lik Varlaama). Prihod sa predstave namewen je porodica-ma rawenih i izginulih Belgijanaca. Poseœuje bolnicu koju je osnovao i dajekoncert za rawenike.

Putuje u Moskvu. Prireðuje korisnicu za orkestar Baqšog teatra („Mocarti Salijeri“, „Boris Godunov“ scena u kræmi). Nastupa u predstavama „Boris Go-dunov“, „Knez Igor“ i „Don Kihot“. Od sredine januara do poæetka marta peva uMariinskom teatru i Narodnom domu („Rogneda“, „Knez Igor“, „Seviqski ber-berin“, „Judita“). Tokom marta gostuje u Kijevu i Harkovu. U aprilu je ponovo uPetrogradu. Peva naslovnu ulogu u besplatnoj predstavi „Borisa“ namewenojpetrogradskim radnicima, a u organizaciji M. Gorkog. Toj predstavi prisustvu-je i V. Majakovski.

U maju je ponovo u Harkovu, a zatim koncertira i u Jekaterinoslavu, Ros-tovu-na-Donu, Bakuu i Tiflisu. Prihod sa koncerata namewen je narodimaKavkaza, postradalim od rata.

Leto provodi na Volgi.Poæetkom septembra, u Ugqiæu uæestvuje u sni-

mawu filma „Car Ivan Vasiqeviæ Grozni“ (kasni-je nazvan „Devojka iz Pskova“). Krajem meseca je uMoskvi. Operom „Hovanšæina“ otpoæiwe wegova25 sezona.

Pred poæetak ove predstave, iza spuštenezavese odrþana je skromna prigodna sveæanost, aposle prvog æina, slavqenika je pred publikompozdravio æitav ansambl Baqšog teatra. Sliæno jei na prvom Šaqapinovom nastupu u Mariinskomteatru („Seviqski berberin“): æitava trupa æesti-ta mu jubilej i daruje mu srebrnu vazu u stilu ampir.

Izmeðu mnoštva predstava koje je otpevao uMariinskom, Šaqapin prireðuje i dobrotvornupredstavu „Borisa Godunova“, u korist Fonda za po-moœ siroæadi vojnika stradalih u ratu. Nekolikodana kasnije veœ je u Moskvi. I tu, u Baqšom, daje„Borisa“, ovoga puta u korist Doma za prestareleglumce.

Poæetkom decembra nastupa u Privatnoj operiZimina („Þivot za cara“, „Seviqski berberin“, „Ju-dita“, „Faust“), gde mu takoðe æestitaju dvadeset-

petogodišwi jubilej. Prisutan je i Sava Mamontov. Ovaj dogaðaj zabeleþen je u„Novostima sezone“: „N. I. Speranski proæitao je æestitku ispred ansambla,

104


N. A. Rimski-Korsakov: PSKOVIŒANKAF. I. Šaqapin kao Ivan Grozni,Baqšoj teatar (Moskva, 1911)

a zatim je Šaqapinu uruæen lovorov venac. Šaqapin je zahvalio prisutnima, a naroæito toplim reæima obratio se S. Mamontovu, koji se nalazio u sveæanojloþi, i u æijem je pozorištu, upravo na ovim istim daskama, posledwi put na-stupio pre 17 godina. S. Mamontov je izašao na scenu, a publika mu je priredilaovacije.“

Krajem decembra Šaqapin nastupa u Narodnom domu u Petrogradu, u „BorisuGodunovu“, „Faustu“, „Seviqskom berberinu“ i po prvi put „Ðavoqoj sili“ A. N.Serova (uloga Jerjomuške). Na toj predstavi su i M. Gorki, I. Rjepin i A. Kuprin.

– Odavno poznajem Feðu – poverio se Rjepin prijateqima, – i do danas sammislio da znam kolike su wegove sposobnosti. Ali, od ovog wegovog lika ledi mise krv u þilama.

– Da – tmurno se nadovezao Gorki – gledaš to polurazvijeno, strašno biœei pitaš se: gde je Feða, zar je moguœe da je to on? I ako jeste – ko je on zapravo,šta se nalazi u wegovoj duši, odakle dolaze sav taj mrak i strahota?

N. Šebujev, u „Pozorišnom pregledu“, beleþi:„Jerjomuška je sastavqen od elemenata Šaqapinovog genija. U wemu nema

nijedne simpatiæne crte, ali nas ovaj lik, meðutim, snaþno dotiæe svojom ne-obiænom lepotom. /…/ Lepota – to je umetniæka istina.

I tako, lepota Šaqapinove kreacije upravo je u tome što ni u æemu nijeulepšao ovaj lik. On je prqav, pijan, lukavo našaptava ðavolske zamisli i dru-gome gura noþ u ruku, i pleni jedino umeœem pesme. Grub, sa jednom otkinutomnogavicom, a drugom pocepanom, zapeæene fizionomije koja ne poznaje sapun, ne-

105

I ÞIVOTOPIS

A. Serov: VRAÞJA SILA, Jerjomuška – F. I. Šaqapin,Privatna opera Zimina (Moskva, 1916)

oæešqan i zamršene duge brade, sa jedva primetnim izrugivawem u pesmi, sasvojim nesuvislim pokretima i zaplitawem u hodu, Jerjomuška je lep u svoj svo-joj ruþnoœi.“

Veœ tri dana nakon ove predstave Šaqapin je u Moskvi (Opera Zimina), gdenastupa svake druge veæeri. I u ovoj kuœi postavqa „Ðavoqu silu“. Polovinommoskovske premijere oseœa nervnu prenapregnutost i iscrpqenost. Ipak zavr-šava predstavu, a dva dana kasnije peva reprizu. Nastavqa da nastupa u istomritmu.

Od sredine marta, pa do kraja sezone, Šaqapin je u Petrogradu: peva u Ma-riinskom i na sceni Narodnog doma.105

*

Po isteku jubilarne, veoma naporne sezone, Šaqapin se kratko leæi u Je-sentukama. Odatle odlazi na Krim.

Prvo je u Forosu, kod M. Gorkog. Zajedniæki zapoæiwu rad na Šaqapinovojautobiografiji „Stranice mog þivota“.

Gorki je u grozniæavom raspoloþewu.– Koliko smo samo vojnika izgubili u ovom ratu – govorio je sipqivim gla-

som, æesto prekidanim tuberkuloznim kašqem. – I æemu? Drþava se raspada. Svu-da je glad. Velika imperija izdiše. Zar je treba spasavati? Ne! Ako se veœ moraginuti, onda je daleko boqe zadati joj posledwi, smrtni udarac i ugraditi þivoteu temeqe nove, narodne drþave! Drþave bratstva, jednakosti, socijalne pravde.Drþave radnika i seqaka. Drþave koja œe svoj napredak graditi na širokojprosveœenosti narodnih masa, dobrovoqnom, društveno korisnom radu, nauænimdostignuœima. A ne ginuti za mrskog imperatora! Za ugojene burþuje, koji su seobogatili krvqu i znojem potlaæenih! Za popovske pasje sinove, koji narod uæepokornosti zloæinaækoj vlasti koja je, navodno, „od Boga“! Kakav Bog! Æovek jekruna stvarawa, wemu pripada sve na Zemqi i on mora biti kovaæ svoje sudbine!

– Ne znam, Maksimuška – našao se u nelagodi Šaqapin. – Teško þivi ru-ski æovek, to je istina. I pritisnut je mnogim nepravdama. Ali, na svetu posto-ji i dobro i zlo, i nijedno ne moþeš izbrisati gumicom. A društvo bez Boga?Moþeš li ga stvoriti? Pa i da ga stvoriš, hoœe li biti boqe i sreœnije? Akopostaviš æoveka na vrh svega, kao – kako ti kaþeš – „cara prirode“, hoœe li onmoœi da bude na visini tako teškog zadatka da uprkos svim iskušewima koja no-si moœ ostane dobar i pravedan, da bude brat svome bliþwem, da ne posegne zatuðim, da…

– Moramo stvoriti novog æoveka, koji œe to biti u stawu – ubeðeno ga je pre-kinuo Gorki. – Æoveka, sa velikim slovom „Æ“. Moramo mu dati novu religiju,religiju bratstva i jednakosti, rada, nauke, religiju komunizma!

106


105) „Boris Godunov“,„Seviqski berberin“,„Faust“, „Don Kihot“,„Ðavoqa sila“, „Þivotza cara“, „Mocart i Salijeri“, „Rusalka“.

– Govoriš o novoj religiji… Pa zar mi nisi ti govorio kako je religija„opijum za narod“?

– Da, stara religija, popovska, religija slabiœa i licemera! – planuo je Gor-ki. Na licu su mu se pojavili crveni peæati. – „Podmetni i drugi obraz“. Pazimolim te! Da biste mogli još da me derete, da mi ogulite i posledwi kaiš koþes leða! Ja govorim o novoj religiji, religiji jakih, sposobnih da mewaju svet!

– Ali, zar religija ne podrazumeva slepo podæiwavawe? Šta œe biti saonima koji ne budu þeleli da prihvate vašu istinu, vašu religiju?

– Ko nije s nama, taj je protiv nas!Pogledao je Šaqapina ispod oka, brzim pogledom. – Zapamti to – muklo je dodao.Šaqapinu se ovaj razgovor duboko urezao u dušu. Mnogo je razmišqao o re-

æima Gorkog. One su u wemu pokrenule mnoštvo pitawa i nedoumica.Nešto kasnije, u Gurzufu, gde je þiveo Korovin, Šaqapin se vratio ovoj temi.– Nisam ni politiæar, ni filozof – rekao je Korovinu. – Gorki kaþe da je re-

ligija opijum za narod. Ne znam… Ne znam ni ko ni gde rešava æiji je Bog boqi –pravoslavni, katoliæki, protestantski… Ne znam ni da li su te rasprave uopštepotrebne… Ali znam da kad doðem u crkvu i zaæujem „Hristos voskrese iz mertvih“,oseœam se kao uznesen, kao da ne stojim na zemqi… Ima nešto veœe od nas…

– Naravno, Bog – odgovorio je Korovin, ne prestajuœi da slika. – Æovek nijesavršen. On nije vrhunac stvarawa. On je deo Univerzuma. I nije mu dato da posvom obliæju i nahoðewu ureðuje svet. Dato mu je samo da, usavršavajuœi se i pod-vizavajuœi, teþi Boþjem obliæju. Evolucija, dakle, a ne revolucija. Kad æovekpromeni sebe, promeniœe i svet oko sebe, þiveœe boqe, istinitije i sreœnije. Amewati svet nasiqem, ne moþe doneti nikakvog dobra.

– Pa i ja tako mislim. Višwa sila je nad nama, Boþja promisao… Ja, moþda,nisam pametan, i ne treba da sudim o tim stvarima. Sve što znam, znam samo kaopevaæ. Na primer, da su tokom hiqada godina qudi odstradali i isplakali naše„Nadgrobno ridawe“. Zamisli samo kakvi bi fantastiæni stalaktiti nastali,kako danas govore, „u planetarnim razmerama“, kada bi se na jednom mestu saku-pile sve suze bola i radosti prolivene u svim crkvama sveta? Mnogo je tuþnog imnogo radosnog u þivotu, a za mene je najradosnije oseœawe kada mi duša vaskr-sava kroz duhovne melodije…

– Drþi se ti tog svog oseœawa – posavetovao ga je Korovin. – Pusti Gorkog!Neka priæa šta hoœe!

Šaqapin se zamislio.– Ipak, ja verujem Gorkom – rekao je nakon duþeg œutawa. – On iskreno pati

zbog bede u kojoj þivi naš æovek. I trudi se da mu ublaþi patwu. Koliko sam munovaca dao, i verujem da nijednu kopejku nije uzeo sebi. Sve je utrošio na pomoœsiromašnima, radnicima, na wihovo obrazovawe, leæewe…

107

I ÞIVOTOPIS

– Na kupovinu oruþja – dobacio je Korovin.– Moþda… Ne, sigurno, i na kupovinu oruþja… Ali pred wime je velika i

plemenita ideja, i on hoœe da je ostvari na najbrþi naæin, nekakvom preæicom,ne birajuœi sredstva…

– Feða – ponovo ga je prekinuo Korovin. – To su gluposti. Reæeno je: „Neubij!“ Nema dovoqno velikog razloga da bi se pogazila Boþja zapovest. Ko ubijeæoveka ubio je Boga. I ne moþe biti ni govora da œe se na taj naæin postiœi ne-što dobro.

– Ali, ne moþeš reœi da je Gorki glup.– Nije glup, ali je gord. I on, i wegovi drugovi. A gordost je jedan od najve-

œih grehova. Ako si pametan, a gord, tvoj je greh još veœi…– Šta li æeka Rusiju? – uzdahnuo je Šaqapin.– Strašne stvari, verovatno…– Misliš?– Da. Strašni su to qudi…Neko vreme su œutali. Æulo se samo tiho šuštawe æetkice po platnu.– Doði – pozvao ga je Korovin.Šaqapin je prišao štafelaju sa završenom slikom. Bila je to „Mese-

æina“. Korovin je oæigledno bio zadovoqan.– Eto, to je sva mudrost – rekao je – da sledimo naš put kroz þivot. Bog nam

je podario talenat, i naše je da ga poštujemo i razvijamo, da govorimo svetu, sva-ko kroz svoju umetnost. Misliš li da to ništa ne vredi? Da je to malo? Ne, bra-tac! Pomisli samo koliko si qudskih duša dotakao svojom umetnošœu! Kolikoje onih kojima si doneo radost i lepotu, i wome ih oplemenio i podstakao napromenu, poveo ka dobru. U tome jeste smisao našeg bitisawa na zemqi, naš sve-ti zadatak. A ne da rušimo drþave, i pravimo nove. Neka se time bave drugi, kaotaj tvoj Gorki.

– Sve mi se to æini nedovoqno – nadovezao se Šaqapin. – Þeleo bih da ura-dim mnogo više. Obezbedio sam mnogo novca u razne dobrotvorne svrhe, ali bihþeleo da stvorim nešto trajnije, na primer da osnujem svoju školu u kojoj bihformirao mlade operske pevaæe, preneo im svoja znawa, poglede na svet, ukuse…Odavno razmišqam o tome. Samo, ranije sam tu misao terao od sebe. Æinilo mise da sa našim svetom neœu ni u æemu uspeti. Naduveni su, ne vole da ih iko po-duæava, sve znaju najboqe… A sada?… Ko zna, moþda bi nešto ispalo…

Lice mu je dobilo vragolast izraz:– Veœ sam nešto nameraæio, tu nedaleko, u Suuk-Suu…Suuk-Su je bio poznat po steni koja se izvijala visoko nad morem. Kupio ju

je poznati inþewer Berjozin i na woj sagradio velelepan zamak fantastiænogizgleda.

108


Berjozin se oþenio mladom devojkom iz niskog staleþa koja je kod wega ra-dila kao sluþavka, Olgom Mihajlovnom Solovjovom. Uskoro je umro, i ona je na-sledila wegov basnoslovni imetak, ukquæujuœi i imawe „Orlovo gnezdo“ u Suuk-Suu. Energiæna i preduzimqiva, pretvorila je zamak u otmeni pansion, u kome jeodseo Šaqapin sa porodicom.

Šaqapin je ostao ushiœen izgledom ovog neobiænog predela. Uæinilo mu seda ne postoji boqe mesto za Zamak umetnosti. Ne jednom je nagovarao Olgu Mihaj-lovnu da mu proda „Orlovo gnezdo“:

– Zamislite kada bi se u ovom zamku okupqala talentovana mladeþ kako bise plodotvorno trudila na wivi umetnosti.

Ali je odgovor Olge Mihajlovne uvek bio isti:– Golube moj, gostite se ovde koliko Vas je voqa, ali o prodaji ne moþe biti

ni govora.Jednom prilikom društvo je odluæilo da poseti koloniju ribara koja se na-

lazila pod planinom Aju-Dag. Nakupovali su raznih ðakonija i starog crnogvina iz podruma u Suuk-Suu. Sa sobom su poveli italijanski orkestar mandolinakoji je nastupao u centralnom gradskom parku. Ukrcali su se na barke i zaplovi-li preko zaliva. Ribari su ih veœ æekali na drugoj obali: tu se u velikim kotlo-vima krækala ribqa æorba, a na þaru je cvræala ukusna morska riba.

Svi su bili dobro raspoloþeni. Vreme je prosto letelo u prijatnom razgo-voru i uz vedre italijanske kancone. Poæelo se smrkavati. Sa puæine je dunuo hla-dan povetarac. Postalo je sveþe. Zapalili su logorsku vatru. Mesec, crven i ogro-man, kao da je izrawao iz mora. Bili su oæarani prizorom. Nastupila je tišina.

Šaqapin je stajao oslowen o drvo. Zatvorio je oæi i tiho zapevao:

Ah ti, noœi, noœi tamna…

Poæeo je sasvim tiho, kao izdaleka, a onda se wegov glas stao razlivati svesnaþnije, slobodno i moœno, mešajuœi se sa potmulim šumom mora, i gubeœi sedaleko u gustom rastiwu Aju-Daga.

Pevao je mnogo, sa samozaboravom. Ruske pesme nizale su se jedna za drugom.Plamen je obasjavao wegovu visoku figuru naranxastim odsjajem. Nasuprot wemusedela je Olga Mihajlovna. Slušala ga je široko otvorenih oæiju, zaronivšiglavu u šake. Niz obraze su joj se kotrqale krupne suze.

Veœ je svitalo kad se društvo vratilo u Suuk-Su.Istog prepodneva, na plaþi, Olga Mihajlovna je prišla Šaqapinovoj

supruzi:– Poruæite Fjodoru Ivanoviæu: i daqe ne þelim da mu prodam „Orlovo

gnezdo“. Ali œu mu ga pokloniti…106

109

I ÞIVOTOPIS

106) U katastarskim kwigamastoji da je Šaqapin za imawe ipak platio velikusvotu novca.

*

Krajem septembra Šaqapin poæiwe svoju 26. sezonu nizom predstava u Baq-šom teatru. Poæetkom oktobra putuje u Petrograd, gde ga æekaju nastupi u Ma-riinskom teatru i Narodnom domu.

„Severna strela“107 grabila je ka prestonici. Uz ravnomerno kloparawetoækova, koje ga je inaæe uspavqivalo, Šaqapin je probdeo noœ razmišqajuœi oZamku umetnosti: o ureðewu wegove unutrašwosti, o izgradwi scene, o organi-zaciji rada sa mladim pevaæima, o izboru saradnika… Æak je nadgradio svojuprvobitnu zamisao idejom da u svom Zamku okupi i mlade muziæare, igraæe i ko-reografe, pisce, slikare i arhitekte. On je operu video kao sintezu umetnosti –muzike, pevawa, reæi, scenskog pokreta (u smislu skulpturnosti poze i gesta),

plesa, slikarstva i arhitekture. Þeleo je da odluæujuœedoprinese formirawu æitave plejade pozorišnih delatnika,koju bi karakterisao nov pristup operskoj umetnosti kaovisokostilizovanoj sintetiækoj muziæko-scenskoj formi.

– Da ne radim ja sve to iz sujete – zapitao se u jednomtrenutku – iz þeqe da dotaknem besmrtnost produþivšisvoje trajawe kroz duhovnu decu?

Ipak, trenuci sumwe u iskrenost sopstvenih pobudabili su kratkotrajni. Duboko u sebi je oseœao da su wegovimotivi æisti. Opera, pozorište, umetnost – to je bio wegovþivot. Nemirewe sa netalentovanošœu i rutinom, stremqe-we ka savršenstvu svih elemenata koji æine opersku pred-stavu, traþewe novih moguœnosti i naæina u umetniækomizraþavawu, bili su unutarwi imperativi koji su rukovo-dili svim wegovim mislima i postupcima. Izvan ove sfere,sve je za wega bilo od drugorazrednog znaæaja…

U Petrogradu ga doæekuje nova poæast: francuska vladaodlikuje ga Ordenom Legije æasti za zasluge u oblasti kulturei umetnosti.

Novembra se vraœa u Moskvu. Nastupa u Operi Zimina.Decembra je ponovo u Petrogradu. Nastupa u Narodnom

domu. Atmosfera u prestonici je napeta, bremenita drama-tiænim dogaðajima…

110


Peterburg: NIKOLAJEVSKI MOST PREKO NEVE. (1910)

107) Voz koji je saobraœaoizmeðu Moskve iPetrograda.

SOVJETSKA RUSIJA

17. januara 1917. Šaqapin zapoæiwe reþijske probe nove postavke „DonKarlosa“ u Baqšom teatru. Paralelno nastupa u Operi Zimina.108 Premijera„Karlosa“ je 10. februara; predstava je u dobrotvorne svrhe.109

Veœ 20. februara Šaqapin je u Petrogradu: uNarodnom domu peva u „Seviqskom berbinu“, a æetiridana kasnije i naslovnu ulogu u „Don Kihotu“.

Tu ga zatiæe Februarska revolucija… Sovjeti, ukojima (pored boqševika i mewševika) dominira stru-ja esera, nisu uspeli da u potpunosti preuzmu vlast. To jeiskoristila burþoazija, koja još neko vreme drþi vlastu svojim rukama. Stvorena je privremena vlada na æijem jeæelu prvo knez G. E. Qvov, a zatim voða esera A. F.Kerenski. Ipak je ova vlada, pod pritiskom masa, moralada ukine monarhiju110 i proglasi republiku. Situacija udrþavi ostaje nestabilna usled nastalog dvovlašœa: po-stoji centralna burþoaska vlast s jedne strane, i „sovjetiradniækih i vojniækih deputata“ s druge. U Rusiju sevraœa Lewin. Wegove „Aprilske teze“ zapravo su plan zasocijalistiæku revoluciju i potpuno preuzimawe vlasti.

U Petrogradu je i Gorki. On poziva Šaqapina nasastanak kulturnih radnika.

– Evo, Feða, bliþi se dan kada œe sva vlast preœi uruke Sovjeta, odnosno radnika, seqaka i napredne in-teligencije – govori on Šaqapinu. – Nadam se da razu-meš koliko je tvoja pozicija znaæajna za opštu stvar.

– Ti znaš da ja ne mogu biti protiv onoga štodoprinosi dobrobiti Rusije – odvratio je Šaqapin. –

Ali, ja sam pevaæ, vremena su smutna, i ne razumem najboqe suštinu sadašwihzbivawa, ni kako bih mogao biti najkorisniji.

111

I ÞIVOTOPIS

Ð. Verdi: DON KARLOSF. I. Šaqapin kao Filip II,Baqšoj teatar (Moskva, 1917)

108) „Boris Godunov“, „Rusalka“,„Faust“, „Judita“, „Mocarti Salijeri“, „Seviqskiberberin“.

109) Šaqapin, preko štampe,obaveštava da sakupqena suma iznosi 58.446 rubaqa i90 kopejki, razni porezi,doprinosi i troškovi15.846 rubaqa i 90 kopejki.Æista dobit od 42.600rubaqa raspodeqena je nasledeœi naæin:

1) Siromašnom stanov-ništvu Moskve – 10.000 r.

2) Georgijevskom komitetu zarawene vojnike i wihoveporodice – 6.000 r.

3) Pozorišnom društvu, zaDom za prestarele glumce– 4.000 r.

4) Siromašnim uæenicimavajarstva i slikarstva uMoskvi – 4.000 r.

5) Komitetu za studente-izbeglice – 4.000 r.

6) Politiækim zatvore-nicima – 4.000 r.

7) Za izgradwu Narodnogdoma u Kanavinu (NiþwiNovgorod) – 1.800 r.

8) Narodnom domu u Voþgalama (Vjatskegubernije) – 1.800 r.

9) U korist najsiromaš-nijih uæenika Šaqa-pinske škole u Sukonojslobodi grada Kazawa –1.800 r.

10) Ruskim vojnicima unemaækom zarobqeništvu– 5.000 r.

110) Car Nikolaj II abdicirao je11. marta.

– Da, vremena su smutna, i tako œe biti svedok se potpuno ne uspostavi vlast Sovjeta – pro-duþio je Gorki. – Da li œe to biti za mesec ilidva, to niko ne zna. Niti po koju cenu. Ona œemoþda biti visoka, ali mi smo spremni da jeplatimo. No, u svemu što se bude dešavalo, mo-ramo voditi raæuna da saæuvamo umetnine odkraðe, ošteœewa ili pokušaja da budu izneseneiz zemqe. Takoðe, moramo utvrditi šta su nepro-lazne umetniæke vrednosti od znaæaja za novogæoveka, a šta je burþoaska dekadentna umetnost.Eto, za poæetak, tu oæekujemo tvoju pomoœ i sarad-wu.

Šaqapin je prihvatio da uðe u sastav de-putacije koja je trebalo da poseti G. E. Qvova popitawu zaštite umetniækih vrednosti.

Ustalasanost društvenog þivota i ener-getski naboj kojim su bili proþeti dogaðaji nisumogli ostaviti ravnodušnom osetqivu i pri-jemæivu Šaqapinovu prirodu. Oseœao je da gauzavrela stvarnost prosto poziva da uzmeaktivnog uæešœa u zbivawima, i tom pozivu nijemogao da odoli.

„Neobiæni prevrat je tako snaþno prodrmao sve slojeve društva, da sadasvi moramo da se potrudimo kako bi bio uspostavqen makar privremeni poredakstvari u posrnulom drþavnom organizmu“ – piše on œerki Irini u Moskvu. –„Pa i ja sam prinuðen da gotovo svakodnevno uæestvujem u nekakvim zasedawima.Za sada sam u Komisiji za pitawa umetnosti, a kroz koji dan treba da pristupimDruštvu za izuæavawe þivota i dela dekabrista.111 Osim ovoga, dok posmatrammase radnika sa zastavama i transparentima i slušam tuþne pesme koje pevaju,palo mi je na pamet da ovi dogaðaji traþe neku drugu muziku, bodru i smelu. Ali,naþalost, nisam našao ništa odgovarajuœe kod naših kompozitora, pa sam sebidao u zadatak da sam napišem i muziku i tekst za jednu prigodnu pesmu. Ne pre-tendujuœi ni na pesniæke ni na kompozitorske lovorove vence, saæinio samdosta uspelu stvar, koju sam nazvao ‘Pesma revolucije‘.“

Na koncertu-mitingu Preobraþenskog puka, odrþanom u Mariinskom teat-ru 26. marta, Šaqapin, uz pratwu hora i dva orkestra, peva „Marseqezu“ i „Pesmurevolucije“.112

Bio je to neobiæan koncert. Kada se zavesa podigla, publika je ugledala ne-svakidašwi prizor. Na zadwem planu scene nalazio se dekor koji je predstavqao

112


111) Plemiœi-revoluciona-ri, koji su 1818. go-dine osnovali tajnupolitiæku organizaciju„Savez blagostawa“, zaborbu protiv carskogsamodrþavqa i feu-dalnog sistema. Usledunutrašwih neslagawa,ova organizacija se ras-pala na više udruþewa(„Severno društvo“,„Juþno društvo“,„Društvo ujediwenihSlovena“). Zaverenici,uglavnom gardijski ofi-ciri iz „Severnog dru-štva“, pobunili su se uPeterburgu 14. decembra1825. godine (otuda imime). Pobuna je brzo ugu-šena. Kolovoðe su pove-šane, a oko 120 oficiraposlato je u progonstvo uSibir, na doþivotnurobiju.

112) Ova Šaqapinova kompo-zicija neko vreme je fi-gurirala kao potencijal-na nova drþavna himna.

V. I. Lewin na mitingu u Moskvi (20. maj 1920)

moskovski Kremq. Ispred je bio postrojen ceo Preobraþenski puk u punoj rat-noj spremi, sa svojim pevaækim horom i duvaækim orkestrom. U prvom planu sta-jao je vojnik sa razvijenom jarko-crvenom zastavom.

Bez obzira na aktivnu ulogu u dogaðajima koji su tih meseci potresaliPetrograd, Šaqapin je nastavio svoju umetniæku delatnost jednakim intenzite-tom. Wegovi nastupi i daqe imaju isti ritam: predstave se niþu u razmacima oddva do tri dana. On stiþe da obnovi „Don Karlosa“ i na Mariinskoj sceni.

„Šaqapin je ulogu kraqa Filipa doneo minuciozno i sa velikim umet-niækim taktom“ – beleþi u ‘Pozorišnom pregledu‘ kritiæar B. Nikonov. – „Onne istiæe pojedine detaqe i nijanse, izbegava svaki efekat, nego æitav lik slivau jednu æudesnu celinu koja pleni svojom uverqivošœu. Filipova okorela dušanalazi izraza u uzdrþanim surovim intonacijama i okamewenom izrazu lica.Šaqapin je našao upeæatqivu karakterizaciju: riði, prosedi moœnik, s æetvr-tastim licem grubih crta, nepokretan kao statua, odmerenih, zapovedniækihpokreta – to je wegov Filip.“

*

Leta 1917. Šaqapinova porodica letuje na Krimu, u Mishoru, u vili nasamoj obali mora, utonuloj u zimzeleno rastiwe, mimoze i magnolije.

Šaqapin je, meðutim, u Forosu, odakle rukovodi radovima u Zamku u Suuk-Suu, poverenim bivšoj vlasnici, Olgi Mihajlovnoj. Povremeno poseœuje poro-dicu. Jedanaestog jula on je u Sevastopoqu, gde s mornarskim horom daje koncert.Sa crvenom zastavom u rukama, izmeðu ostalog, peva „Dubinušku“ i „Pesmu revo-lucije.“

Æest gost Šaqapinih je Sergej Rahmawinov, koji se odmara u obliþwemSemeizu. Wegovim dolascima naroæito se raduju Šaqapinovi sinovi Boris iFjodor: Rahmawinov je zahvalna publika za wihove komiæne skeæeve. Šaqapi-nove œerke, pak, najviše vole trenutke kada Rahmawinov veþba. Pritajivši se uvrtu, bez daha slušaju arpeða i skale, koji se pod wegovim prstima pretvaraju uæudesnu muziku…

*

Æitavu sezonu 1917/18. Šaqapin provodi u Petrogradu. Preteþno nastupau Narodnom domu.113

Poæetkom novembra114 u Petrogradu izbija oruþani ustanak. Revoluciona-rna vojska115 je 6. novembra zauzela najvaþnija vladina nadleštva i vojne punkto-ve, a 7. novembra, posle þestokog otpora, pao je i Zimski dvorac. Uhapšena je

113

I ÞIVOTOPIS

113) „Rusalka“, „Boris Godunov“,„Mocart i Salijeri“,„Seviqski berberin“, „KnezIgor“, „Faust“, „Ðavoqasila“, „Don Karlos“,„Mefistofeles“, „Lakme“.

114) Po Julijanskom kalendaru,vaþeœem u to vreme u Rusiji,ovi dogaðaji padaju u okto-bar, pa se stoga revolucijaimenuje kao Oktobarska.

115) Od januara 1918. organizova-na je kao Crvena armija.

æitava Privremena vlada, jedino je Kerenskom uspelo da pobegne.Uskoro je u Rusiji buknuo graðanski rat. U senci Brest-Litovskog mira (sa

Nemaækom), formacije Belogardejaca, odanih caru i monarhistiækom poretku,vodile su sa Crvenoarmejcima bespoštedne borbe za konaæno preuzimawe vlastiu Rusiji.

„Mili moj, slatki, voqeni Irinion!“, piše tih dana Šaqapin œerkiIrini u Jaltu, gde se smestila wegova porodica. „Uþasno me je uzbudila vest opogromu u Jalti, koju sam proæitao u novinama. Moj strah je postao još veœi kadasam ustanovio da su telegrafske i telefonske linije izmeðu Petrograda i Jalteu prekidu.

Evo i sada sve vreme æitam o graðanskom ratu na Jugu, i ako je samo polovinaod toga taæno, æoveka obuzima uþas i kosa se diþe na glavi. A naroæito kad pomi-slim da moþda neœu uspeti da doputujem kod vas: þelezniæke šine odnose æasKozaci, æas boqševici, æas ovde, æas onde…

/…/Da kaþem o sebi: zasad je sve u redu. Pevam u Narodnom domu, pozorište je

uvek prepuno, publika me prima boqe no ikad. Zdravqe me sluþi, glas zvuæi kakoodavno nije – mlado, sveþe, lako. Svega ima, ali je sve jako skupo. Samo nema beloghleba…“

Sve veœi broj predstava bivših Imperatorskih pozorišta igra se za uæe-snike raznih partijskih i drugih kongresa, za sindikate, vojsku… U pozorišteje ušla druga publika. Mnogi od sadašwih posetilaca ranije nisu imali niprilike ni moguœnosti da prisustvuju operskim predstavama. Ali Šaqapinovoime je sveopšte poznato. Pored wegove pevaæke slave, on je poznat i omiqen i

114


Sa V. Nemiroviæem-Danæekom i studentima Drugog studia MHT-a (1916)

115

I ÞIVOTOPIS

kao izdanak slojeva koji su se u Rusiji smatrali potlaæenim. Nova publika gadoþivqava kao „svog pevaæa“, ponosi se wime i prireðuje mu neviðene ovacije.

Sovjetska vlast je svesna ove æiwenice i nastoji, kad god je moguœe, da gaukquæi u programe koje organizuje i u aktivnosti koje sprovodi u oblasti kul-turne politike. Ovaj period karakteriše strateško opredeqewe novih vlasti davisoku umetnost „spusti u narod“. S tim u vezi je i osnivawe mnogih novih pozo-rišnih trupa116 i teatarskih studija pri poznatim pozorištima.117 Šaqapinje uzeo uæešœa u radu Prvog kooperativnog pozorišnog društva, a bio je blizaki „Malom studiju“, u kome su se tajnama glumaækog zanata obuæavale i wegoveœerke Irina i Lidija. Æesto je prisustvovao æasovima, uzimao uæešœa u etidamakoje su izvodili mladi glumci, vodio sa wima razgovore o elementima glumaæketehnike, boravio na probama pozorišnih komada koji su uveþbavani, i primed-bama i sugestijama doprinosio uspehu ovih predstava.118, 119

Šaqapin nije bio sasvim spokojan zbog þivotnog puta koji su izabralewegove dve kœeri. Æesto je upozoravao Irinu:

– Neophodno je posedovati vanserijski talenat da bi se išlo na scenu.Treba biti „kec“, i to „kec“ koji odluæuje partiju. Sve što je mawe od toga, uko-liko ne naiðe na dobronamernu podršku, u pozorištu je osuðeno na mnoga razo-æarewa, poniþewa i patwu. I ja sam u mladim godinama doþiveo mnogo poniþe-wa, sve dok nisam sreo svog uæiteqa Usatova i, kasnije, istanæanog poznavaocaumetnosti i æudesnog æoveka Savu Mamontova. On mi je postao istinski pri-jateq, mnogo toga mi je pruþio i omoguœio da nauæim. Wemu dugujem ogromnuzahvalnost za sve što sam postigao u þivotu. Zato, draga moja Irinuška dobrorazmisli!

– Ti œeš biti moj uæiteq – veselo se nasmejala Irina.– Ne, ti imaš dobre uæiteqe – odvratio je Šaqapin. – I drama ima druga-

æije zakonitosti nego opera. Ali, sigurno, umeœu da ti kaþem ponešto što biti moglo biti od koristi. Ako budem þeleo…

– Ali þeleœeš, zar ne?– Samo ako zasluþiš pravo na šibe.Irina je za trenutak razmišqala.– Kako to misliš „pravo na šibe“? – upitala je napokon.– Upravo tako: pravo na šibe. Znaš, malo verujem u talenat dece talento-

vanih. Moþda ti þeliš samo da se zabaviš? Takvo zadovoqstvo, samo po sebi,nije loše. Ono je korisnije i razumnije od, recimo, nerada, ili flertovawa.Ali ono spada tek u kulturno-prosvetnu dimenziju. Tu šibe nisu strašne, nebole previše i ne rawavaju dušu. No, ako zaista stremiš visokoj umetnosti,prvo moraš da saznaš imaš li prava da dotiæeš te visoke sfere i, sledstveno,da primiš šibe „po meri dela tvojih“, zasluþene, bolne, koje rawavaju, ali kojesu neophodne radi brušewa i tvoga talenta, i tvoje liænosti, i tvoga duha.

118) Repertoar su æinila ozbiq-na dela, poput Šniclerovog„Zelenog papagaja“, „Oluje“Ostrovskog, ili „Vukova“ R. Rolana.

119) Ovaj studio su, stoga, kasnijeobiæavali da nazivaju„Mali studio Šaqapina“.

116) Na primer – Prvog kooperativnog pozorišnogdruštva u Moskvi, 1918.

117) Na primer – takoðe 1918. –pri Pozorišnom studiju Moskovskog univerzitetaotvara se „Mali dramski studio“, a pri Moskovskomhudoþestvenom teatru(MHT) Prvi, Drugi i Treœistudio (posledwi je poznatpod imenom „Mladi maj-stori“ i wime je rukovodioEvgenije Vahtangov. Taj stu-dio je predstavqao zametak,kasnije institucionalizo-vanog i æuvenog, Pozorišta „Vahtangov“).

– Surov si, tata…– U umetnosti je surovost prva stvar – zamišqeno je, ali ubeðeno, nastavio

Šaqapin. – Zar Konstantin Sergejeviæ120 nije sa vama, svojim uæenicima kojevoli, itekako surov u potragama za istinom? Zar sama istina, ponekad, nije suro-va? No surova istina uvek je boqa nego meka, boleœiva laþ! Umetnost ne trpilaþ! Zato i mislim da treba biti svestan svih teškoœa umetniækog puta veœ odprvog koraka, kako kasnije ne bi bilo razoæarewa, kako mašta ne bi bila usuprotnosti sa stvarnošœu…

Uskoro, Irina je dobila lepu ulogu Kolibrijeve u predstavi Studia„Pukovnik Jergunov“, prema priæi I. Turgeweva.

Iz pozorišta su se vraœali pešice. Šaqapin je voleo duge šetwe.– No, kako ti se æini? – odluæila se da prekine œutawe Irina.– Nije loše – odvratio je Šaqapin. – Samo, još moraš raditi na dikciji,

i zatim bilo bi dobro da u sceni plesa u ruci imaš nekakav instrument. Ali tonije najvaþnije. Najvaþnije je da ni na trenutak ne zaboraviš da se nalaziš nasceni, da publika vidi svaki tvoj gest, svaki pokret, i da razviješ sposobnoststroge scenske samokontrole.

– Ali, zar mi to neœe smetati? Zar to mojoj glumi neœe oduzeti spontanost ineposrednost?

– Naprotiv! – kategoriæno je rekao Šaqapin. – To œe tipomoœi, jer neœeš ništa raditi neosvešœeno. Neosvešœeno scen-sko stvaralaštvo ne sluþi niæemu. Glumac mora biti majstor:mora da stvara lik ne zaboravqajuœi da se nalazi na sceni. Dadonosi scensku istinu kao glumac-stvaralac, a ne kao glumac-æovek. I da u svojim tragawima uvek bude nov, a ne da se oslawa nanekakav „sistem“. U tome se, æini mi se, Kostja Stanislavski i ja neslaþemo u potpunosti.

– Ali, Stanislavski nam je rekao da je svoj „sistem“ „pre-pisao“ od tebe!

Šaqapin se lukavo nasmešio:– To on tako, vama… Ja nikada nisam imao neki sistem. Ako

imaš sistem dok igraš rulet, to je dobro, ali na sceni? Ne znam… Posle kraœeg œutawa je dodao:– Eto, u moje vreme glumci nisu znali ništa od „sistema“

Stanislavskog, a igrali su odliæno. A sada sve znaju – i šta, izašto, i kako, a igraju, najæešœe, loše.

Neko vreme su koraæali œutke po noœnoj Moskvi, podravnomernim svetlima plinskih lampi.

– Æudno je to – Šaqapin kao da se prenuo – zašto u MHT-u svevole da igraju tako uprošœeno, a rezultat ispada… neistinit!

116


K. S. Stanislavski

120) Kanstantin SergejeviæAleksejev (Stanislavski),pozorišni rediteq i glu-mac, osnivaæ i direktorslavnog Moskovskog hudo-þestvenog teatra. Svojashvatawa je proveravaopraktiænim radom. Izlo-þio ih je u delima „Mojþivot u umetnosti“ i „Glumæev rad na sebi“. Wegova teorija, poznata uæitavom svetu kao SistemStanislavskog, ima idanas veliki broj po-klonika, ali i protivni-ka. Osnovni princip teteorije kaþe da glumacsvoju ulogu mora uvekistinski proþivqavati, ane samo predstavqati spo-qne oblike jednompostignutimproþivqavawem.

Recimo: glumac se na sceni drþi „jednostavno“, „nehajno“ otkopæava dugme,„neusiqeno“ zviþduœe, a u stvari vidi se kako je ta „jednostavnost“ i„neusiqenost“ unapred smišqena, da se radi o glumaæko-estetiækom modelu kojipredstavqa credo ovog pozorišta. I onda sva ta „jednostavnost“ poæiwe da smeta,postaje izveštaæena…

Irina se nije usudila da protivreæi. Oæeve reæi æinile su joj se gotovojeretiækim. Prošlo joj je kroz glavu da otac moþda nije u stawu da shvati novakretawa u pozorištu.

Ipak, kada nakon dugih muka nije uspela da reši lik Jordis121 (u sceni saSigurdom, koju je trebalo da pokaþe na ispitu iz glume), odluæila je da se zapomoœ obrati ocu.

– Da, ovo ništa ne vaqa – otegnuto je rekao Šaqapin, saslušavši monologJordis. – Kao da igraš institutku, a radi se gotovo o „nad-þeni“. Ovde se neplaši ni glasa, ni gesta. Daj tekst, da ti proæitam.

Veœ prve reæenice monologa, kako ih je æitao Šaqapin, dale su liku Jordissasvim novo osvetlewe. Irina je shvatila greške koje su je odvele na stran-puticu. Osetila je da je kquæ uloge sada u wenim rukama.

Sutradan je Stanislavski, komentarišuœi posle ispita svaki pojedinaænirad svojih studenata, i woj dao nekoliko dragocenih saveta i popravio nekolikopogrešaka. Onda ju je pozvao u stranu.

– Sa kim ste ovo radili? – upitao je.– Sa Šaqapinom – priznala je Irina.Konstantin Sergejeviæ se nasmešio:– Mogao sam da se kladim…

*

S proleœa 1918. umire Sava Mamontov. Poæetkom leta „predao je dušuGospodu“ Mamont Daqski. To su za Šaqapina bolni dogaðaji. Sve je mawe pra-vih prijateqa, tako potrebnih u ovom teškom vremenu. Wegova slava i autoritetsu ogromni, ali nisu retke ni provokacije koje su imale za ciq da ga diskredi-tuju pred novom vlašœu. Wegovi neprijateqi nisu propuštali priliku danatuknu kako je bio „solista Wegovog Veliæanstva“ i da ga je ta titula, navodno,odrodila od socijalnog staleþa iz koga je ponikao; ili su mu prebacivali veli-ko bogatstvo koje je stekao sluþeœi u Imperatorskim pozorištima (namernopreœutkujuœi wegov dobrotvorni rad, dobrim delom usmeren prema potrebamaradništva u Carskoj Rusiji, kako socijalnim, tako i politiækim).

Te insinuacije, doduše, nisu bile od velikog znaæaja i nisu ozbiqnijeugroþavale wegovu poziciju: iza sebe je imao moœnog prijateqa i zaštitnikaMaksima Gorkog. Ali i samo wegovo ime, i popularnost koju je uþivao kod naj-

117

I ÞIVOTOPIS

121) H. Ibzen: „Junaci Severa“.

širih slojeva, još je predstavqalo sigurnu zaštitu pred tim zlonamernimistupima. Meðutim, atmosfera u društvu postajala je sve sirovija i surovija, ipreþvakavawe wegovog imena u negativnom kontekstu, u takvim okolnostima,izazivalo je muæninu i nelagodu koju nije mogla da ublaþi æiwenica da ga je sov-jetska vlast deklarisala kao „svoga“: bio je ukquæen u rad mnogih wenih organa ikomisija, gotovo nijedna prigodna kulturna manifestacija nije bila bez wego-vog uæešœa, ušao je u Umetniæko-reperoarski savet Baqšog teatra i u obnovqeniUmetniæki savet Drþavnog Mariinskog teatra, bio je prvi koji je iz ruku Luna-æarskog primio zvawe Narodnog umetnika Rusije…

Ipak, sovjetska vlast se nije ustruæavala danacionalizuje Šaqapinovu imovinu. U wegove kuœeu Moskvi i Petrogradu useqeni su stanari, a wemuje ostavqen tek mali prostor u potkrovqu tih stam-benih objekata i, buduœi da je imao veliku porod-icu, stan u Petrogradu. Carski papirni novac izgu-bio je vrednost. Šaqapin je ponovo postao pro-leter…

– Svima smeta moje bogatstvo – govorio je – aniko ne pomiwe da je ono steæeno radom. Ja nisamimao ugqenokope, ili rudnike zlata. Ali, ako je onopotrebno narodu, u redu, ne þalim se… Jedino þe-lim da ostanem u drþavnom pozorištu, i da radim.

I radio je, kao da se u wegovom þivotu ništanije dešavalo, kao da ga nisu snašle nikakveteškoœe.

Posle mnogih godina na wegovom repertoarusu se ponovo našli „Pajaci“ R. Leonkavala. Ponovoje pevao i u „Hovanšæini“ Musorgskog (Dosifej).Po prvi put je nastupio i u jednoj dramskoj pred-stavi, u dramatizaciji priæe „Pevaæi“ I. S. Tur-geweva, 10. novembra 1918. godine u Aleksan-drinskom pozorištu u Petrogradu, povodom obele-

þavawa stogodišwice roðewa velikog pisca.Te godine Šaqapin je primio pismo od K. A. Korovina, koji se pod novom

vlašœu našao u nezavidnom poloþaju.„Dragi Feða“, piše Korovin, „u Ohotinu sam imao kuœu i ateqe sa bojama,

platnom, štafelajima i ostalim stvarima potrebnim za rad. Sada su mi kuœu iateqe zapeæatili. Ja sam slikar, þivim od svog rada, i nadam se da ateqe ne pot-pada pod zemqišna i druga dobra koja podleþu konfiskaciji. Molim te, kaþiLunaæarskom, ili kome treba, da mi dozvole da ga koristim. /…/ Æitav þivot

118


R. Leonkavalo: PAJACITonio – F. I. Šaqapin,Teatar Ermitaþ (Moskva, 1918)

sam radio na poqu kulture i prosvete, pa sam nedavno izabran za ælana Kulturno-prosvetne komisije za zaštitu spomenika i umetnina pri Sovjetskoj vladi.Nemam sredstava da bih þiveo u Moskvi. Nadao sam se da œu moœi da þivim iradim122 u Ohotinu. Pored kuœe su svega tri desetka neobradive zemqe, o æemupiše i u gruntovnici: ‘plac koji ne donosi prihod’. /…/

Pomozi, dragi Feða, jer ne znam kome da se obratim. Ja sam bolestan, muæime srce, teško se kreœem, i ne mogu da doðem liæno u Petrograd da molim. Satvojom porodicom je sve u redu. Detaqe œe ti ispriæati Qowa,123 kad doðe. Budiqubazan, dozvoli mu da prenoœi kod tebe.

Tvoj Konst. Korovin“Šaqapin se obratio gotovo svemoguœem Maksimu Gorkom, ali se veœ iz sle-

deœeg Korovinovog pisma vidi da je ukazana pomoœ bila kratkog daha, i da su sewegove prilike pogoršavale:

„Piše mi F. E. Kratin da je komesar za zaštitu spomenika kulture nedavnopregledao i tvoju i moju vilu i poruæio da hitno obnovimo dozvole za korišœe-we, jer œe postojeœe biti stavqene van snage. Zašto? Pa slikaru su potrebni krovnad glavom, boje, platno, on pravi konkretnu stvar, t.j. sliku! Zašto je moj ateqetoliko sporan? /…/ U tom ateqeu sam napravio toliko scenografija i kostimo-grafija, od kojih pozorišta i danas þive!

Molim te, zauzmi se oko toga. Veœ sam ti pisao da sam se razboleo, pa ne mogusâm time da se pozabavim. Posle se razbolela i Ana Jakovqevna.124 Taman se malooporavila, kad je dobila špansku groznicu, strašno ju je i pogledati, sama kost ikoþa. Tu je i bratovqeva þena, pa þena brata Ane Jakovqevne (koju su opqaækali do

119

I ÞIVOTOPIS

124) Þena K. A. Korovina.

122) Podvukao K. Korovin.

123) Sin Korovina, Aleksej Kon-stantinoviæ. Takoðe slikar.

ISAJ DVORIŠIN rad F. I. Šaqapina(U dnu crteþa, Šaqapinovom rukom, stoji

zapisano: „Isaj kao buduœi bankar. Iz cikusa ’Kontrarevolucija‘“)

gole koþe), pa wena majka i wezina sestra, dve uboge starice, pa sestra Varja,bogomoqka, pa turbekulozni roðak, i konaæno Marsik.125 Sve to þivi od mogarada, t.j. oni su svi bespomoœni, a ja sam umoran, sa srcem mi je sve gore, ne moguda hodam, zaduvam se, boli me iza grudne kosti, i koliko god da se trudim, sve jeto slabo, a da slikam dekoracije više ne mogu…

Izvini za tuþno pismo.“Šaqapina je bolelo saznawe da nije u stawu da pomogne prijatequ. Nevoqa

i beda, saputnici miliona qudi, zakucali su i na wegova vrata. U kuœi veœ nijebilo osnovnih namirnica – brašna, æaja, šeœera…

Ravnoteþu mu pruþa rad. Obnovio je još nekoliko svojih uloga (Varjaškoggosta u „Sadku“, Ivana Groznog u „Pskoviœanki“). I nada kako su u pitawu pro-lazne teškoœe na putu ka boqem i sreœnijem društvu.

Wegove prilike za kratko je popravilo gostovawe u Pskovu. Mladi animator kulture I. Rumel je odluæio da u ovaj stari ruski grad po-

što-poto dovede Šaqapina. Doputovao je u Petrograd ævrsto rešen da u tomeuspe. Ali, Šaqapin se saglasio, kako mu se uæinilo, preko voqe, i nikakavkonkretan dogovor nije postignut.

Tada se obratio Isaju Grigorjeviæu Dvorišinu, Šaqapinovom sekretaru ibliskom prijatequ. Bilo je poznato da je on, koristeœi se neobiænim „psiho-loškim zahvatima“, pa i lukavstvom, æesto uspevao da kod Šaqapina izdejstvujei ono što nikom drugom nije polazilo za rukom.

Dvorišin je obeœao da œe dovesti Šaqapina u Pskov, i dogovorio uslove. Ru-melova sreœa ubrzo je splasnula: sabravši sve što je bilo navedeno u ugovoru, vi-deo je da Šaqapinu treba isporuæiti šest pudova126 deficitarnih namirnica.

Na sreœu, šef Izvršnog komiteta u Pskovu odobrio je nabavku. Rumel jeodmah, pod policijskom straþom, poslao namirnice u Petrograd, i poþurio daistakne afišu sa datumima Šaqapinovih koncerata.

Meðutim, Šaqapin se razboleo.– Bolest nije opasna – javqao je Dvorišin. – Išijas. Ali lekari ne mogu da

kaþu koliko œe dugo Šaqapin morati da miruje.Rumel je teška srca otkazao koncerte.Posle mesec dana Šaqapin se vratio na scenu. Dogovoreni su novi datumi.

Rumel je izdejstvovao salon-vagon i poslao ga u Petrograd. Vagon se vratio pra-zan: Šaqapin je neplanirano otputovao na gostovawe u Revel.127

U Pskovu je narástao skandal. Za sluæaj se zainterosovala i ÆK.128 Zahva-qujuœi potvrdi o prijemu namirnica koju mu je poslao Dvorišin, Rumel je jedvaizvukao þivu glavu.

Konaæno, stiþe i potvrda o datumima ugovorenih koncerata – 21. i 23. maj.Rumel putuje u Petrograd, u susret Šaqapinu, koji stiþe spavaœim kolima izRevela.

120


126) Pud, stara ruska mera zateþinu, 16.38 kilograma

127) Glavni grad Estonije,današwi Talin.

128) ÆeKa, specijalna komisijaza borbu protiv kontra-revolucije i sabotaþe.

125) Pas K. A. Korovina.

– Neœu mu dati ni da se promoli iz voza – grozniæavo je razmišqao Rumel.– Samo œu prikaæiti spavaœi vagon za pskovski voz!

Tako je i bilo. 20. maja 1920, pola godine nakon prvog dogovora, Šaqapin jekonaæno stigao u Pskov. Na stanici nije bilo automobila kojim je trebalo da seodvezu u hotel.

– Ne smeta – mirno je rekao Šaqapin. – Po ovom tlu stupao je car IvanGrozni. Zar da se mi vozimo automobilom?

Šaqapin nije þeleo da odmah ide u hotel. Hteo je da obiðe mesta na kojimasu se odvijali dogaðaji iz opere „Pskoviœanka“. Uprkos opštem odgovarawu,trošnim stepenicama od kojih se odrowavalo veliko kamewe, popeo se na vrhkule. U vreme Ivana Groznog odatle su bacani osuðenici na smrt.

Obilazeœi viševekovne starine, crkve, kule, utvrðewa, pa i muzeje sa predme-tima iz drevnoruske istorije, Šaqapin se pretvorio u vodiæa – toliko je svojevre-meno, pripremajuœi istorijske opere ruskog repertoara, dobro prouæio epohu.

Pred kraj dana, posle višeæasovnog razgledawa znamenitosti Pskova,Rumel je pozvao Šaqapina i ostale129 u svoj stan na veæeru.

– U ovoj kuœi, baš u istom ulazu gde i ja stanujem, dok je boravio u Pskovuþiveo je Vladimir Iqiæ Lewin, – pohvalio se Rumel.

– U ovaj dom treba ulaziti pamteœi da je u wemu stanovao veliki voð revolu-cije, – sveæano je rekao Šaqapin, poklonio se i sa izrazom svetosti na licuuspeo se stepeništem.

Isaj Dvorišin, koji je znao kako Šaqapin brzo prelazi od smešnog kaozbiqnom, i kako wegovo lice u magnovewu dobija odgovarajuœi izraz, poku-šavao je da mu ulovi pogled: šali li se Fjodor Ivanoviæ, ili misli ozbiqno?Nije uspeo ništa da dokuæi, a pred Rumelom, koji je postao sav ozaren, nije seusuðivao da pita.

Prvi koncert je prošao trijumfalno, a drugi, besplatan, za sindikate, pre-vazišao je prethodni. Uprkos strogoj kontroli, veliki broj qudi uspeo je da uðeu pozorište bez ulaznice. Sve je bilo zakræeno – svi prolazi izmeðu sedišta,orkestarska jama, prilazi sceni. Oni koji su ostali na ulici nisu se razilazili:þeleli su da makar vide Šaqapina.

Koncert je poæeo „Noæewkom“, ruskom narodnom pesmom bez pratwe. Zatimsu se reðale romanse „Sumwa“ Glinke i „Elegija“ Masnea, uz pratwu violonæela,pa „Buva“ i „Seminarista“ Musorgskog, „Mlinar“, „Crv“ i „Titularni savet-nik“ Dargomiþskog, pa niz operskih arija. Svaka numera bila je propraœenafrenetiænim aplauzom. Šaqapin je mnogo pevao „na bis“, ali je publika stalnotraþila još, i nije htela da se raziðe. Konaæno je Rumel bio prinuðen da pogasisva svetla i po mrklom mraku izvede Šaqapina iz pozorišta. Veœ su dalekoodmakli, a iz wega su se, iz potpunog mraka, još razlegali gromoviti aplauz ipovici: „bis“!

121

I ÞIVOTOPIS

129) Pored Šaqapina, na kon-certu su uæestvovalipevaæica Nearonova,violonæelista Volf-Izrael i pijanistaMaratov. Sa wim su bili iwegova þena i Isaj Dvori-šin.

– Eh, lepo ste me primili u Pskovu, publika vam je divna, vatrena – zado-voqno je brundao Šaqapin. – Šteta što svakom koncertu, pa i ovom, po mnogoæemu jedinstvenom, jednom mora doœi kraj…

– Da – ubacio se Isaj – ovaj koncert je jedinstven i po tome što ništaneœete poneti kuœi. Namirnice ste odavno pojeli, honorara nema…

– Isajka, dosta! – prekinuo ga je Šaqapin. – Ovi koncerti su moj dug dragomdrugu Rumelu. I pri tom je to bila, ispada, veoma prijatna obaveza.

Isaj se, meðutim, veœ bio dogovorio sa Rumelom da rano ujutru od ribarakoji su na ušœu reka Velike i Pskove izvlaæili iz vode ogromne primerke, kupenekoliko velikih riba i da ih posle, u vozu za Petrograd, poklone Šaqapinu.

– Videœete kako œu mu ih predati – lukavo je namigivao Isaj. – Samo, moratese pretvarati da je sve onako kako ja budem govorio.

U svitawe su veœ bili na vodi. Imali su sreœe: našli su dve xinovskeštuke, veliæine æoveæjeg rasta. Odvukli su ih do Šaqapinovog vagona i uguraliispod sedišta u jednom od kupea.

Putovali su nekoliko sati kad je Isaj, kao uzgred, zapoæeo:– Ah, Fjodore Ivanoviæu, umalo da zaboravim. Prekjuæe, dok ste se odmara-

li, Rumel i ja smo bili na pecawu.– Da? – zainteresovano je podigao obrvu Šaqapin.– Nismo mogli ni da sawamo da œemo imati toliko sreœe…– I ti sve vreme œutiš, ništa ne govoriš – poæeo je da se nervira Šaqapin.– Pa, nisam hteo da Vas uzbuðujem pred koncert – nevinim tonom je nastavio

Isaj.Ispriæao je kako prosto nisu mogli da se odbrane od ribe: tek što bi udica

dotakla vodu, a na woj bi veœ bio veliki smuð, ili deverika. A onda, odjednom,štap se savio, neka ogromna riba ga je besno trzala levo-desno. Zatim je velikombrzinom povukla æamac za sobom. Priskoæili su im u pomoœ ribari. Jedva su ihsustigli i mreþama izvukli neman na obalu.

– I vi ste smeli bez mene! – grmeo je Šaqapin. Prebledeo je od besa, a oæisu mu postale potpuno bele i strašne. – Niste me probudili! Sami! Bednici!

Okrenuo se prema Rumelu, kome je srce sišlo u pete:– I ti, izdajniæe! Æime sam zasluþio takvu uvredu? Kaþi, nitkove!– Ali ja nisam… – poæeo je da muca ovaj. – To je Isaj, sâm… Ja sam zaspao, tre-

balo je da idem, ali nisam…– A moþda ti laþeš, Isaje! – vikao je Šaqapin. – Moþda si sve to izmis-

lio samo da bi me qutio? Priznaj!Isaj se nije dao zbuniti.– Znaæi, ne verujete mi – rekao je uvreðeno. – Uvek ste mi verovali, a sada mi

ne verujete. E pa, molim lepo, doðite ovamo.Otišao je do sledeœeg kupea i izvukao štuke ispod sedišta.

122


– Evo Vam, gledajte! Isaj laþe, je li? A šta je ovo? – sada je Isaj vikao naŠaqapina, upiruœi prstom u xinovske štuke.

Šaqapin je ostao zapawen. Otvorenih usta zurio je u ogromne ribe.– Au, kakve su! – prostewao je. – Kako vam nije bilo þao da bez mene… Takvo

zadovoqstvo… A ja spavao…Isaj je najednom progovorio sasvim mirnim, gotovo poslovnim tonom:– Fjodore Ivanoviæe, Vi ste u pravu. Ja sam sve izmislio. Ribu smo kupili

od ribara. Jutros smo drug Rumel i ja… I ispriæao je æitavu priæu.Šaqapin je od jarosti dospeo u neþno raspoloþewe:– To ste vi meni, na poklon? Takvu ribu? Mili moji, zlatni…Poæeo je da ih grli i qubi. Oæi su mu se orosile suzama radosnicama…U Petrogradu Šaqapin nije nikome dozvolio da nosi ribe. Natovario ih

je na pleœa i, brekœuœi pod wihovim teretom, preneo pred zapawenim putnici-ma kroz staniæni hol, sve do automobila.

– A vi se, dragi moj, danas ne vraœate u Pskov – zadihano je rekao Rumelu. –Molim, uæinite milost, budite mi gost na ruæku. Imaœemo ribu….

*

123

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin

Ostatak sezone Šaqapin provodi u Petrogradu. Mariinski teatar sada sezove Drþavni akademski teatar opere i baleta.

Toga leta, 1920, Šaqapin je prinuðen da ostane u Moskvi. Æeznutqivo mi-sli na Krim, Suuk-Su i zamak koji je kupio. Olga Mihajlovna mu je javila da jeprekinula radove na wegovom preureðewu. Misli i na Ratuhino, i stara slutwakako ga više nikada neœe videti, sada mu deluje sasvim realno…

Nastupa u Zrcalnom teatru („Seviqski berberin“, „Boris Godunov“,„Faust“, „Rusalka“), peva na otvarawu Parka „Ermitaþ“ i 28. jula, u Kolonadnojsali, na koncertu u æast uæesnika Drugog kongresa Kominterne. Na tom koncer-tu je prisutan i V. I. Lewin.

Æitavu sezonu 1920/21. Šaqapin je proveo u Petrogradu (sa retkim poseta-ma Moskvi). Gotovo sve predstave su namewene ælanovima raznih sindikalnih ipolitiækih organizacija, polaznicima politiækih škola i kurseva, i uæes-nicima raznih kongresa.

22. juna poæiwe Treœi kongres Kominterne, i Šaqapin peva na wegovomotvarawu.

Te godine (1921) Irina Šaqapina se udala za Pavela Paškova. Poþelela jeda venæawe bude obavqeno u moskovskoj Velikovoznesenskoj crkvi, gde se 1830.Puškin venæao sa Natalijom Gonæarovom. Šaqapin se sloþio da proæita„Apostol“. Vest o ovom dogaðaju proširila se Moskvom i, mada Šaqapini nisupozvali mnogo zvanica, crkva je bila dupke puna.

– Da, izdaje se za „crvenog“ – gunðali su Šaqapinovi ogovaraæi – a eto, þe-ni œerku kao pod carem-baœuškom!

U to vreme u Povolþju je vladala velika glad. Poæetkom avgusta, Šaqapin seposredstvom lista „Izvestija“ obratio umetnicima širom Rusije sa pozivom dadobrotvornim koncertima pomognu umiruœima od gladi. Sâm se uputio na turne-ju po zemqama Zapada, u nameri da sakupi što više novca za pomoœ gladnima.

Turneja je zapoæela 8. avgusta nastupima u Latviji i Finskoj. Šaqapin je pozvao Dvorišina da ga isprati. Zagovarao ga je sve dok voz

nije krenuo, a onda mu je, kao sluæajno, zagradio prolaz, tako da nije mogao isko-æiti.

– Ali, Fjodore Ivanoviæu, voz ne staje do granice – vajkao se Isaj – a janemam pasoš.

– Ne dosaðujte mi – obrecnuo se Šaqapin. – Ja Vas uopšte ne poznajem.– Ne poznajete me? – izbeæio se Isaj.– Prvi put Vas vidim!Isaj se uvreðeno smestio u uglu kupea. Bilo mu je jasno da je Šaqapin smi-

slio nekakvu igru, i lupao je glavu kako da se izvuæe iz nezgodnog poloþaja. AŠaqapin se udubio u posmatrawe pejzaþa i nije obraœao nikakvu paþwu na„nepoznatog“. On je Isaju potajno izvadio pasoš i izradio vizu. Meðutim, æekao

124


je da mu se prijateq naðe u bezizlaznom poloþaju, pa da u odsudnom trenutku „na-stupi i reši stvar“.

Kada se pojavio carinik, Šaqapin je pokazao samo svoj pasoš. A Isaj je izsakoa izvadio nekakvu beleþnicu u tvrdim koricama. Šaqapin je napregnutooæekivao šta œe biti daqe. Carinik je prelistao beleþnicu, zagledao se u Isaja,a onda se grohotom nasmejao i salutirao:

– Sreœan put!Isaj je uputio Šaqapinu pobedonosni pogled. Voz je krenuo.Šaqapin nije mogao da se naæudi. – Isaje – konaæno nije izdrþao – šta si mu to pokazao?– Ne dosaðujte mi – ispalio je Isaj. – Ja Vas uopšte ne poznajem.– Radi Boga, kaþi mi šta si uradio? – molio je Šaqapin.Isaj je ostao uporan:– Rekao sam Vam da mi ne dosaðujete! Zvaœu policiju!Putovali su œutke, satima. A onda je Isaj pruþio Šaqapinu famoznu be-

leþnicu:– Evo Vam pa gledajte.U beleþnici se nalazila fotografija na kojoj su bili Isaj i Šaqapin, i

posveta: „Eh, Isaj, da je na svetu više takvih umetnika kao što smo nas dvojica!“To je bilo posledwe zajedniæko putovawe dvojice prijateqa.

*

Šaqapin je 23. septembra otplovio iz Finske u Englesku. Daje koncerte uLondonu, Birmingemu, Šefildu i Liverpulu. 23. oktobra isplovqava za Se-vernu Ameriku. Koncertira u wujorškom teatru „Menhetn“ (tri koncerta), u Montrealu, Bostonu (dva koncerta), Æikagu, Kvivlendu i Filadelfiji. Novu godinu doæekuje u Æikagu, u društvu Ane Pavlove.130 Peva pet predstava „BorisaGodynova“ u „Metropolitenu“ (jedna od wih na gostovawu Metropoliten-opere uFiladelfiji) i snima nekoliko gramofonskih ploæa. Februara je ponovo uLondonu, gde daje tri koncerta.

Suma za pomoœ gladnima koju je sakupio na ovoj turneji bila je mawa odoæekivane. U Americi je, zbog bolesti, morao otkazati sedam koncerata i plati-ti visoke penale impresariu. Ali, glavni razlog je leþao u tome što je naSovjetsku Rusiju svet gledao neprijateqski. Zapadni impresariji, bez obzira naŠaqapinov ugled, nerado su se laœali organizovawa koncerata æiji je ciq biopomoœ mladoj socijalistiækoj drþavi, bez obzira što se ona ticala wenih glad-nih graðana.

125

I ÞIVOTOPIS

130) Æuvena ruska balerina.

*

20. marta 1922. Šaqapin je ponovo u Rusiji.U Petrogradu 17. aprila peva u „Borisu Godunovu“. To je bila wegova posled-

wa predstava u bivšem Mariinskom teatru.Zatim odlazi u Moskvu. Peva æetiri koncerta u korist gladnih – 21. i 29.

aprila, i 2. i 9. maja.Koncerti su bili veoma raznovrsni: na sva æetiri pevao je samo rusku na-

rodnu pesmu „Zbogom radosti“ i Šubertovog „Dvojnika“. Ostatak programa bioje razliæit. Kao da je þeleo da otpeva Moskovqanima æitav svoj omiqeni reper-toar.

14. maja Šaqapin nastupa u „Rusalki“. To je bila wegova posledwa predstavau Baqšom teatru.

29. juna, u Petrogradu peva dnevni koncert u Velikoj sali Filharmonije. Toje bio wegov posledwi nastup u Rusiji.

Istog dana uveæe Šaqapin je otplovio iz Petrograda. Bilo mu je tada 49godina…

126


A. Dargomiþski: RUSALKAF. I. Šaqapin kao Mlinar,

Narodni dom (Peterburg, 1913)

ODLAZAK

Posle kraœeg leæewa u Bad Homburgu, Šaqapin je dao niz koncerata u Šved-skoj.131 Slede koncerti u Engleskoj (London i Bristol), a 25. oktobra otplovqa-va u SAD.

Šaqapin putuje sa sovjetskim pasošem. U pismu œerki Irini132 on kaþe:„Otputovaœu na šest meseci u Ameriku. Uþasno dug period! Ah, taj prokle-

ti novac i neophodnost da se on poseduje!/…/Bez Rusije i umetnosti kojom sam u Rusiji þiveo toliko vekova133 dosadno

mi je i odvratno. Pare, naravno, nisu loša stvar, ali gde je, gde je moja milaRusija i one veliæanstvene moguœnosti koje sam tamo imao? Hoœe li se veœ jednomurazumiti ruski umetnici, okanuti se politike i vratiti svom pravom poslukao ranije – æasno, poþrtvovano, bez podlosti?

/…/Zasad se nije dogodilo ništa vredno pomena, sve ide svojim tokom. Ne pu-

šim, ali sa zadovoqstvom uþivam u viskiju sa sodom – divan napitak! Na prole-œe, ako ne ‘pobegnem‘ u Australiju (jako me zovu), doneœu sa sobom u Moskvu iPiter134 dva sanduka viskija, a tebi i Paši poklone.“

Šaqapin je bio prinuðen da gostujuœi na Zapadu povrati imetak koji mu jeodnela Revolucija. On je iskusio nemaštinu i glad, video je mnogo tragiænihsudbina pevaæa koji su, ostavši bez glasa, nakon slave i bogatstva, od sviju zabo-ravqeni i nikome potrebni, proþivqavali svoje posledwe dane u bedi, poni-

127

I ÞIVOTOPIS

133) Podvukao F. I. Šaqapin.

132) Od 14. oktobra 1922.

131) Dva koncerta u Štokholmu,dva u Helisinkiju i jedan uGeteborgu.

134) Tj. – Petrograd

þewu i goræini. Sa pribliþavawem starosti u wemu je rastao strah od takvogsudbinskog ishoda i þeleo je da sebi i svojoj porodici osigura egzistenciju. Tajstrah je, hrawen frustracijama iz mladosti, ali i kontekstom zbivawa u Rusiji,vremenom poprimio patološke razmere, zagospodario wegovim mislima iizmenio wegov karakter.

Rusiju su, postepeno, kao svesni emigranti, zauvek napustili i mnogiŠaqapinovi prijateqi, meðu wima i Sergej Rahmawinov i Konstantin Koro-vin. Vesti koje su otuda stizale bile su onespokojavajuœe. Sovjetska Rusija se sveviše udaqavala od proklamovanih ideala jednakosti i socijalne pravde. Þivotu woj postajao je sve teþi i nesigurniji. Ni slatkoreæivi pozivi MaksimaGorkog da se vrati, ni wegovi hvalospevi dostignuœima nove drþave,135 nisuviše delovali dovoqno uverqivo. I Šaqapinova druga þena, Marija Valenti-novna,136 protivila se povratku. Prošlo je dosta godina dok se nije pomirio saæiwenicom da je iz Rusije koju je duboko voleo, i za kojom je æeznuo, otišao zau-vek, i da je više nikada neœe videti; da se ostvarila wegova davnašwa slutwa otragiænom sudbinskom preokretu, o slomu „koordinatnog sistema“ koji je æiniookosnicu wegovog þivota i hranio ga plodonosnim sokovima i smislom.

128


135) Ova tema je malo obraðivana i uruskoj, i u zapadnoj literaturi.Gorki je, naime, s uþasom videou šta se poæela pretvaratidrþava i svoj gnev je obilatoizlivao na stranicama „Novogþivota“. U jednom trenutku onpiše: „Gde je suviše politike,tu nema mesta za kulturu, a ako jepolitika sasvim proþeta stra-hom od masa i podilaþewemmasi – od æega pati politikasovjetske vlasti – tu je veœsasvim iluzorno govoriti osavesti, pravdi, poštovawu æo-veka i svemu onome što politi-æki cinizam naziva ’sentimen-talnošœu’, ali bez æega se nemoþe i ne sme þiveti.“ Gotovoje nepoznato da je upravo Gorkisugerisao Šaqapinu da ostanevanpartijac („Ti si umetnik,tebi to nije potrebno.“) i da je,razoæaran u Revoluciju, saveto-vao Šaqapinovoj porodici:„Vama ovde nije mesto. Fjodor jeumetnik, a ne politiæki radnik.Putujte u inostranstvo, dok jošmoþete.“ Oni su napustili Ru-siju gotovo u isto vreme. Prvi jeotputovao Gorki (oktobra 1921),mada ne baš svojom voqom: wegasu prosto primorali da ode uinostranstvo „radi leæewa“.Ali je 1928. godine, prilikomobeleþavawa wegovog 60. roðen-dana, kojom prilikom se i vra-tio u zemqu, Gorkom prireðentako veliæanstven doæek, da suti utisci snaþno uticali napromenu wegovih pogleda. Sta-qin je u svojoj „imperatorskojsujeti“, ali i zarad uævršœewasopstvenog vladarskog prestiþa,þeleo da bude okruþen zna-menitim „dvorjanima“. U dram-skom pozorištu wegov „apo-stol“ veœ je bio Stanislavski.Takvo mesto u literaturi zauzeoje Gorki, koji je prihvatioStaqinova pravila igre i „staona grlo“ sopstvenoj pesmi.„Osvojen“ je bio i Baqšojteatar, u kome su još nastupaliznameniti pevaæi iz prošlihvremena, ali meðu wima ipaknije postojalo ime koje bi mogloparirati u æitavom svetu slavnom Šaqapinu. Zato suwega, više od miliona poklonika, þeleli da æuju„glavni muzikolozi“ drþave –Josif Visarionoviæ i wegovasvita. Povratak Šaqapina uSovjetsku Rusiju bila je misijapoverena Gorkom.

Sa œerkama Marinom i Marfom

*

Umesto planiranih šest meseci, Šaqapin je u Americi proveo godinu ipo dana. Samo je na kratko boravio u Evropi.137 Tek se maja 1924. vratio u Evropuna duþe vreme. Odrþao je koncerte u Londonu („Rojal Albert Hol“, „Kuni Hol“),a zatim otpevao nekoliko predstava „Borisa Godunova“ i „Hovanšæine“ u pari-skoj Velikoj operi.

Tokom Šaqapinovog gostovawa u Parizu, u posetu mu je doputovala JolaIgnatjevna138 sa decom. Susret je bio dirqiv. Šaqapin je bio ispuwen bujnomenergijom, kao u mladosti. Nije mogao da se smiri, neumorno ih je vodio Pari-zom i pokazivao im wegove znamenitosti. Uveæe, u sobi hotela „Baltimor“, svizajedno su pevali ruske pesme.

Jedne veæeri, kada je povratak porodice u Rusiju veœ bio blizu, tokomraskošne veæere u hotelskom restoranu, Šaqapin se iznenada sneveselio:

– Eh, da mi je sada šæi139 – setno je rekao. – I peqmeni. A onda bih popio æaj,sa mlekom, neobranim, kuvanim, onim što odozgo ima koricu od masti… A ovdeni šæi nemaju, ni peqmene ne umeju da naprave, i sluþe samo obrano mleko, retko,kao voda…

Kratko je poœutao.– Kako je u Rusiji? Priæajte.Razgovor o dalekoj otaxbini otegao se do duboko u noœ.– Da – uzdahnuo je Šaqapin – majæica-Rusija… Pre dve godine, u Petro-

gradu, skoro pred sam moj odlazak, pozvao me je slikar Kowenkov. U radwama nijebilo niæega, a wemu je neko poklonio æetiri zeca. I on je, dobra duša, odluæioda ih podeli sa prijateqima. Ja sam, znate veœ kakav sam, zakasnio. Drugovi su meæekali, æekali, i kad je prošla ponoœ, zakquæili su da neœu ni doœi. I smazalisu dugouhe. A ja sam došao, taman kad su završili. Zatekao sam samo kosti. „E,Fjodore Ivanoviæu“, rekao mi je Kowenkov, „izvinite. Zeca više nema. Ostalaje samo mašta o zecu.“ Ne znam zašto me ovaj naš razgovor podseœa na taj dogaðaj.Moþda je on samo „mašta o Rusiji“…

*

Septembra 1924. Šaqapin daje koncerte u Berlinu, Hamburgu i Pragu. Odoktobra 1924. do maja 1925. gostuje u Wujorku, Æikagu, Bostonu, Sinsinatiju,Baltimoru, Dalasu, Tuluzu, Klivlendu, Pitsburgu, Memfisu, Sent-Luisu i Va-šingtonu.140

Od zaraðenih honorara Šaqapin ne pomaþe samo svoje u Rusiji, nego i brojne Ruse u emigraciji. On nije zaboravio ni Mariju Petrovnu, þenu svog pro-fesora Usatova, koja je u Sovjetskoj Rusiji ostala bez sredstava za þivot.

129

I ÞIVOTOPIS

136) Šaqapin je u to vremezapravo još u zvaniænombraku sa Jolom Tornagi, kojamu nije dala razvod sve do1927, kada je – zbog puritan-skog morala koji je vladao uAmerici – zbog vanbraænogodnosa sa Marijom Valen-tinovnom (roðenom Pet-cold, po prvom muþuEluhen) postao izloþen uce-nama impresaria, koji su ovuokolnost koristili da mudrastiæno umawe honorare.Tek je tada bio u prilici dastupi u zakonski brak sawom. (Obe Šaqapinoveþene su ga nadþivele: JolaTornagi je umrla 1963.godine, a Marija Valen-tinovna godinu dana kasnije.)

137) Tokom avgusta i septembra1923. leæi se i odmara uFrancuskoj.

138) Jola Tornagi, prva þena F. I. Šaqapina.

139) ruska æorba od kupusa.

140) „Boris Godunov“, „Faust“,„Mefistofeles“, „Seviqskiberberin“. Koncerti.

„Tugujem za Rusijom, i za svima vama“, piše on œerki Irini. „Ali, s drugestrane, neophodnost da zaradim novac drþi me ovde i u Evropi. Vidim da sve jeviše onih kojima je potrebna pomoœ. Takvo je vreme: i oni koji nemaju, i onikoji imaju, svi se nalaze u nekoj nevoqi. Hvala bogovima što još imam snage.

Nikulin141 me je zvao da se vratim u Rusiju, i ja sam pisao Ekskuzoviæu142 dadoputuje u Berlin, ali on nije došao. Tako da sam ponovo potpisao razne ugovoreu Evropi i Americi, i Bog zna kada œu doputovati u dragu Moskvu i Le-wingrad.“143

Nakon Amerike, Šaqapin nastupa u Evropi. U Velikoj operi u Parizu pevao je u „Borisu Godunovu“, inaæe uglavnom koncertira.144 U Londonu snimanekoliko ploæa za „His Master’s Voice“, i nastupa na Britanskom radiju. Od novem-bra 1925. ponovo je šest meseci u Americi. Tu, decembra meseca, doæekujeælanove Muziækog studija Moskovskog hudoþestvenog teatra, koji su prikazaliAristofanovog „Lizistratu“. Šaqapinu se predstava svidela. I ameriæka pu-blika je, uprkos wegovim suprotnim oæekivawima, dobro primila predstavu.Šaqapin je priredio veæeru za svoje sunarodnike. Vladala je razneþena atmo-sfera: pevalo se i plesalo, spomiwani su zajedniæki prijateqi. Mnogi iz trupeMHT–a nagovarali su ga da se vrati u Rusiju.

– Pa zar vi mislite da ja neœu, mili moji? – pravdao se Šaqapin. – Ali eto,okovali su me ugovorima. Moram u Australiju, pa u Kanadu. Samo œu na broduprovesti tri meseca! A onda me æeka turneja sa „Seviqskim berberinom“, se-damdeset pet predstava za šest i po meseci! Ali œu moþda 1928. uspeti da konaænodoðem u milu Rusiju. A tamo œemo veœ videti… Ko zna, moþda me je publika kodkuœe veœ zaboravila?…

Sledi kratak boravak u Evropi, pa koncertna turneja po Australiji iNovom Zelandu. Odatle kreœe za Kanadu (usput daje koncert na ostrvu Honolulu).Iz Montreala startuje velika turneja po Kanadi, SAD, Meksiku i Kubi.145

Posle ove naporne turneje Šaqapin koncertno nastupa na Ameriækomdrþavnom radiu, snima više ploæa za firmu „Victor“ i peva nekoliko predsta-va „Borisa Godunova“ i „Fausta“ u Metropolitenu.

U „Faustu“ je bio okupqen izuzetno jak solistiæki sastav: Margaritu jepevala Amelita Gali-Kuræi, Fausta Bewamino Ðiqi, a Valentina Rikardo Stra-œari. I na fonu tako jakih izvoðaæa nepomuœeno je blistala Šaqapinova zvezda.Štaviše, on se izdvajao svojim još uvek savršenim pevawem i kompleksnošœuglumaækog nastupa.

Ælanovi trupe koja je sa „Seviqskim berberinom“ krstarila ameriækimkontinentom još se nisu bili razišli. Svi su došli u Metropoliten da videŠaqapina u „Faustu“. Pre predstave posetili su ga u garderobi. On je veœ poæeoda se šminka. Pred wihovim oæima odigravalo se æudo prevaploœewa. Neko jepokucao na vrata garderobe. Elvira de Hidalgo je hitro ustala i rekla sveæanimglasom, ubeðeno i sugestivno:

130


141) Nikulin, Vewamin Iva-noviæ, glumac ipozorišni radnik.

142) Ekskuzoviæ, Ivan Vasi-qeviæ, od 1924. do 1928.rukovodilac drþavnihpozorišta Moskve iPetrograda (Lewingrada).

143) U meðuvremenu, Petro-grad je promenio naziv uLewingrad.

144) Berlin, Drezden, Keln,Lajpcig, Minhen,Breslav, Manhajm, Prag,Budimpešta, Hamburg,Bremen. U ParizuŠaqapinovim koncertomdiriguje Emil Kuper,wegov dugogodišwi kole-ga iz Imperatorskihpozorišta Rusije.

145) 75 predstava „Seviqskogberberina“, sa trupomkoju æine Lukini, DeHidalgo, Bobroviæ,Durando, La Puma,Liseckaja i Kobeli.Dirigent: E. Plotwikov.

– Ne moþete kod mister Šaqapina. U wega se uselio ðavo. – Kada poæneš da reprodukuješ ranije pronaðeno – tiho je, kao za sebe,

oseœajuœi nedoumicu kolega, progovorio Šaqapin – taæno kopirajuœi šminkusa prethodnih predstava, mehaniæki ponavqajuœi ustaqene poteze, onda je predizlaskom na scenu neophodno napregnuto tragati za pravim unutarwim stawem,traþiti „unutarwu šminku“. To ne uspeva uvek, i tada prvi izlaz, a ponekad iæitava scena, odlaze na „saþivqavawe“, „urastawe u lik“. Ali ako zapoæiwuœi sašminkawem odmah u sebi prizivaš lik, razmišqaš o wemu i posmatraš ga, onu tebi najednom poæne da se miæe, da oþivqava. I uvek ti saopšti nešto novo osebi, ukaþe na neki nov detaq u sopstvenom izgledu. Tada iz garderobe na scenuviše ne ideš ti, nego Mefistofeles, Boris, ili kraq Filip.

*

Veœina Šaqapinove dece iz prvog braka 1926. godine veœ su izvan Rusije:Boris146 se smestio u Parizu, gde je sebi napravio slikarski ateqe; Fjodor147 seotisnuo u Ameriku, u Kaliforniju, sa þeqom da se oproba na filmu; Tawa148 jenastupala kao glumica u Rimu; Lidija149 se nalazila negde u Skandinaviji, iliFlandriji, Šaqapin nije taæno znao… Jedino je Irina150 ostala u Rusiji.151

Œerke iz drugog braka – Marfa, Marina i Dasja, þive sa wim i MarijomValentinovnom u Parizu.

Nema sumwe da je Šaqapin bio svestan da pisma koja je slao u Rusiju æitatajna sluþba. Verovatno je koketirawe sa povratkom i odsustvo negativnih odzi-va o sovjetskoj vlasti bilo uslovqeno wegovom zabrinutošœu za sudbinu delaporodice koji je ostao u SSSR-u. Wega, na kraju, nisu napustile jedino kœiIrina i Jola Ignatjevna Šaqapina (Tornagi).

*

Od kako je napustio Rusiju, Šaqapin nije spremio nijednu novu ulogu. Na-stupao je u predstavama starog repertoara (najviše je pevao u Boitovom „Mefi-stofelesu“, Gunoovom „Faustu“, „Don Kihotu“, „Borisu Godunovu“ i „Seviqskomberberinu“), mnogo je koncertirao i snimao ploæe.

Šaqapin je bio veoma rigorozan prilikom preslušavawa sopstvenih sni-maka. Nijedan tonski zapis nije se mogao naœi na ploæi bez wegove dozvole.

Prvu ploæu Šaqapin je snimio 1902. godine.152 Ali kvalitet reprodukcijenije zadovoqio Šaqapina i on se zarekao da više nikada neœe snimati. Notehnika snimawa je napredovala, a gramofon je postao rasprostrawen meðuqubiteqima muzike u Rusiji, tako da se Šaqapin 1907, nakon mnogih odbijenih

131

I ÞIVOTOPIS

146) Boris je postao uspešan sli-kar. Jedno vreme þiveo je uParizu, zatim se preselio uSAD.

147) Fjodor je proveo radni vek uameriækoj filmskoj indus-triji. Nije ostvario zapaþenukarijeru.

148) Tawa se ubrzo udala i ostavila„daske koje þivot znaæe“.

149) Lidija je bila uspešna dram-ska glumica i vokalni peda-gog. Osnovala je studio F. I. Šaqapina. ProfesorWujorškog konzervatorijumai, u okviru ove institucije, osnivaæ Vokalnog studija.

150) Irina je bila jedan od osni-vaæa Studija F. I. Šaqapina.Dramska glumica.

151) I Šaqapinova prva þena,Jola (Tornagi) Šaqapina, dokraja þivota odrþavala je prisne veze sa Rusijom. Jednovreme bila je predsednikuprave „Malog studija“.

152) Na predlog predstavnikaengleske firme „Gramofon“ uRusiji, Freda Gajsberga, Šaqapin je ranije snimao nafonografu (još 1898. godine),ali je ostao krajwe nezadovo-qan kvalitetom tih snimaka,pa se teško odazvao ovomGajsbergovom nagovarawu. Kaodatum snimawa Gajsberg navo-di 1901. godinu, ali tajpodatak – po svemu sudeœi – nije taæan. U ælankuobjavqenom u majskom brojuæasopisa „Gramofon“ za 1938.godinu, kao godina snimawaspomiwe se 1902. godina. Ovajpodatak potvrðuje i firma „His Master’s Voice“: 1933,æestitajuœi Šaqapinu šezde-seti roðendan i trideset go-dina snimawa, pevaæu je uruæe-na „Zlatna ploæa“, na kojoj senavode godine 1902–1933.

ponuda, ponovo našao u studiju. Ali od tada je vaþilo pravilo da se ništa odsnimqenog materijala neœe izdati bez wegovog odobrewa.

Od 1907. do 1914. Šaqapin je na sto tri voštana diska snimio veliki brojarija, romansi i narodnih pesama, istu numeru æesto i po nekoliko puta. Odo-brio je izdavawe samo šezdeset numera. Ostale numere (wih 43) narezane su naploæe sa belom etiketom, bez oznaka firme, i pohrawene u arhivu.

Prvi svetski rat prekinuo je snimawa. Tek 1921. Šaqapin je obnovio ugo-vor sa firmom „His Master’s Voice“ (bivši „Gramofon“), za koju je tada u Engle-skoj i Americi snimio pedeset osam raznih kompozicija, ali je odobrioizdavawe svega dvadeset. Od 1923. do 1936. napravio je dve stotine osamdeset sni-maka, a dozvolio je izdavawe samo devedeset osam.

Boris Plotwikov153 je aprila 1927. prisustvovao jednoj takvoj „seansi“ uŠaqapinovom pariskom stanu, u ulici Monso broj 20. Tu se okupilo malo društvo – rediteq A. A. Sawin, bivši glumac MHT–a i direktor do Revolucijepoznatog moskovskog teatra-kabarea „Slepi miš“ N. F. Balijev, ruski operskiimpresario Cereteli i dva Francuza iz pariskog operskog sveta.

Šaqapin je sedeo u foteqi, nagnut prema zvuæniku gramofona kao da œesvakog trenutka ustati, i napregnuto slušao probne zapise. Bilo je oæigledno daiznova preþivqava sva oseœawa: lice mu je bilo bledo, brzo je mewalo izraz,ponekad se nervozno græilo. Posle svake kompozicije odluænim rukopisom pra-vio je beleške na listu hartije koji je leþao na obliþwem stoæiœu. Bio je pot-puno usredsreðen, kao da je zaboravio na prisustvo ostalih. Mnogi snimci nisudobili wegovu „prelaznu ocenu“, iako se prisutnima æinilo da im nije moguœestaviti nikakvu zamerku. Francuzi su æak protestovali i pokušali da ubedeŠaqapina da promeni odluku.

132


153) Glumac, sin EvgenijaEvgeweviæa Plotwikova.

Snimawe ploæe za firmu „Victor“

– Da? – podsmešqivo je upitao. I dodao na ruskom, mraænim glasom:– Ali msje Šaqapin se malo boqe razume u te stvari…Posle Šubertovih pesama na red su došle arije. Kuplete i serenadu Mefi-

sta Šaqapin je odmah odbacio. Jednako je prošla i arija Kardinala iz „Jevrejke“Þ. F. Halevija. Scenu smrti Don Kihota preslušao je dva puta.

– To više nije umetnost, nego kao neko otkrovewe – pod snaþnim utiskomje prokomentarisao Sawin.

– Neka ostane – kratko je odluæio Šaqapin.Na red je došla arija Konæaka. Šaqapinovo lice se razvedrilo. Bilo je

oæigledno da je veoma zadovoqan. Veselo je uzviknuo:– Reœi œe qudi: dobro je pevao starac! Firma „His Master’s Voice“ uæinila je 1926. godine za to vreme smeo korak: na

sceni londonskog teatra Covent Garden naæiweno je nekoliko „þivih snimaka“na predstavi Boitovog „Mefistofelesa“, a 1928, u istom pozorištu, snimqenisu odlomci „Fausta“ i „Borisa Godunova“. Naþalost, Šaqapin nije snimio ni-jednu kompletnu operu, mada su takva snimawa u to vreme veœ bila praktikovana.

Posledwi Šaqapinovi snimci naæiweni su u Japanu. Za vreme gostovawa uTokiju snimio je dve svoje omiqene numere (za ameriæku firmu „Victor“): „Buvu“Musorgskog i rusku narodnu pesmu „Ej, uhwem“. Na matrici je ostao zapis uæiwenwegovom rukom: „Fjodor Šaqapin, 6. februara 1936, Tokio“.154

133

I ÞIVOTOPIS

Preslušavawe snimqenog materijala (1913)

154) Šaqapin je napravioæetiri stotine pedeset sni-maka raznih dela, više odbilo kog pevaæa svog vreme-na. (Æak je i znamenitiKaruzo napravio „samo“ dvestotine šezdeset i šestsnimaka.) Ali je Šaqapindozvolio izdavawe svega stoosamdeset pet snimaka:osamdeset arija i dueta,pedeset jednu solo-pesmu,trideset osam narodnihpesama i sedam duhovnihkompozicija.

*

Šaqapin neumorno putuje i nastupa po Americi i Evropi. Došla je, iprošla, 1928. godina, a u Rusiju nije otputovao. To mu je ponovo prebacio Mak-sim Gorki, sa kojim se sreo za vreme svog gostovawa u Rimu, 1929. godine.

Dolazak Gorkog u Rim podudario se sa qutom svaðom koja je na jednoj odposledwih proba „Borisa“ izbila izmeðu Šaqapina i dirigenta Bavawolija.Šaqapin, nezadovoqan tempima koje je davao Bavawoli, poæeo je da mu dirigujesa scene. Ovaj se pravio da ne vidi znake koje mu je davao Šaqapin, a on je na-stavio da peva u svom tempu i sasvim se razišao s orkestrom. Tada je Bavawoli,iznerviran, prekinuo probu. Nastupila je muæna tišina. Posle teške pauze,Šaqapin je, sasvim mirnim tonom, upitao Bavawolija:

– Maestro, recite po savesti, da li publika koja je platila velike pare zaulaznice dolazi da æuje moju ili Vašu interpretaciju „Borisa“?

Ovo u suštini sasvim logiæno pitawe þestoko je uvredilo Bavawolija.Napustio je salu gotovo træeœi. Šaqapin je prišao rampi, slegao ramenima itakoðe otišao s probe.

Juþnoameriæki impresario Otavio Skoto, koji je zakupio Rimsku operu,pokušao je da nagovori Šaqapina da ne otkazuje predstavu. Obeœao je da œe zame-niti dirigenta. Ali je Šaqapin dospeo u mraæno raspoloþewe i nije za to hteoni da æuje. Tek kad je saznao da se u trenutku kada je napustio pozorište na dru-gom ulazu pojavio Gorki, lice mu je ozario osmeh.

134


F. I. Šaqapin kao Boris Godunov (levo: Teatar Duri-Lejn, London 1913,

sredina i desno: Baqšoj teatar, Moskva, 1911)

– Ah, u tom sluæaju œu pevati! – kratko je rekao, naruæio taksi i pohitao dase vidi sa Gorkim.

Mladi dirigent Kvesta i Šaqapin lako su našli zajedniæki jezik. Pred-stava je prošla trijumfalno, bez obzira na prisutnu grupu fašista, nastrojenuveoma šovinistiæki. Na kraju su i oni sloþno aplaudirali velikom pevaæu.

Posle predstave Šaqapin je za Gorkog, Nikolaja Benua155 (koji se nalazio uwegovom društvu) i predstavnike Sovjetske ambasade u Rimu priredio veæeru urestoranu „Biblioteka“. Veæe je proteklo retko veselo. Na molbu Gorkog Šaqa-pin je otpevao mnogo ruskih pesama. Wegov moœni glas privukao je masu rado-znalaca. Atmosfera je narasla do usijawa. Na kraju su morali biti pozvani kara-biweri, kako bi Šaqapin i wegovo društvo mogli napustiti lokal.

Našavši se nasamo sa Šaqapinom, Gorki je stao da ga prekoreva što se nevraœa u domovinu.

– Ne quti se na mene, Maksimuška – pokušao je da ga odobrovoqi Šaqapin.– Vidiš i sam, ne stiþem. Eto, oseœam da mi slabi zdravqe, nisam više kao pre.A treba još malo zaraditi. Ko zna koliko œu još moœi da teglim.

– Ah, Feða, kakav si to postao – šištao je Gorki. – Srebroqubac! Na narodsvoj si zaboravio. A narodna drþava cveta. Još te vole i pamte. Na rukama bi tenosili kad bi se vratio. Doði, ne oklevaj. Jer i narodno strpqewe ima granica.

– Videœu, Maksimuška. Prvo moram malo da se zaleæim. Ponovo me muæišeœer. Posle Rima œu u Viši, da loæem vodu i da gladujem.

Setno se nasmešio: – Seœaš li se, još sam bio mlad, karijera mi je bila u usponu, po prvi put

sam imao novaca i mogao da jedem šta mi se prohte. Grdio si me što sam poæeoda se gojim… A Gospod mi je odmah poslao šeœernu bolest, da mi saæuva vitakstas.

Veœ u maju Šaqapin je u Višiju. Tu je i Korovin. Zajedno piju lekovituvodu, šetaju bawskim parkom…

– Gorki me sve zove u Rusiju – poæeo je Šaqapin.– U Sovjetski Savez – ispravio ga je Korovin.– Pa dobro, u Sovjetski Savez. Kakvo ime! Nikako da se naviknem… Meni

tamo neki Azerbejxani i nisu potrebni. Na Rusiju mislim, wu sawam. Kako samse zaþeleo zime, snega, mraza! Marija Valentinovna hoœe da napravi rusku izbu uPirinejima… Kakva moþe biti ruska izba pod þarkim suncem, u planinama,usred juþnog rastiwa? Tri samovara da staviš na sto, po zidovima da okaæišbalalajke, da povešaš ikone – ne vredi! Ili jesi u Rusiji, ili nisi. Kaþe Gorki,Staqin œe mi dati dozvolu za povratak, ako odluæim… A ja se, od kako su mi predve godine oduzeli zvawe narodnog umetnika i lišili me drþavqanstva, jošviše snebivam…

Teško je uzdahnuo.

135

I ÞIVOTOPIS

155) Glavni scenograf teatra LaScala, sin Aleksandra Benua,scenografa koji je bio autormnogobrojnih inscenacijapredstava u kojima je (još uRusiji) nastupao Šaqapin.

– Irina mi piše: eksproprisali su Ratuhino. Jako pati zbog toga. Deca sutamo odrasla, vezana je za to imawe. Ah, šta moþemo… Druga su vremena tamo…A i ovde… Oseœam kao da sam ispao iz prostora i vremena, kao da reka mog þi-vota više nema svoje korito. Æesto mi prigovaraju što posle Don Kihota nisamuradio ništa novo… Umoran sam, Kostja. I ne da mi se… Nemam ovde onih uslo-va koje sam imao u Rusiji…

Kasno uveæe, u tišini svoje sobe u iznajmqenoj vili, pisao je Irini:156

„Tek što sam stigao iz Rima, kolima („isotta fraschini“); jevtino sam ihkupio… U Rimu sam pevao dva ‘Borisa’. Imao sam kolosalan uspeh. Aleksej Maksi-moviæ157 je doputovao iz Sorenta. Proveli smo skupa nekoliko lepih veæeri…

Veoma bih þeleo da znam na osnovu æega si zakquæila da sam se promenio.Zar iz razdraþqivog tona koji provejava u nekoliko posledwih pisama? Pa štas tim? Da budem iskren, imam zbog æega da sam razdraþqiv. Oko mene je tolikolaþi, pakosti, zavisti, mrþwe i ostalog, da se ono malo dobroga, što me nekakoodrþava u þivotu, sasvim utapa u tom blatu. Govoriš: ‘umoran si’, ‘zašto tolikomnogo radiš?’

Mila moja! Ja radim za sve vas. Moþda je to glupo, ali mislim da bi vas,jednoga dana, nekakva ušteðevina mogla saæuvati od poniþewa i uvreda, kojihsam se nagledao u mladosti. Pa i sada ih gledam, i verovatno nikada, ni u novim,ni u starim okolnostima, wih neœe nestati iz þivota. Æovek je æoveku vuk,shvataš li?

A što mi je zdravqe popustilo, do toga je jednom moralo doœi. Svi miþivimo, ludujemo, starimo i umiremo. Pa tako i ja. Ipak þelim da radim do1930. godine. Tada œe se navršiti 40 godina od kako sam na sceni. Obeleþiœujubilej, a onda œu se povuœi. Maštam o tome svom snagom svoje uobraziqe! Lep œebiti dan u kome œu iza sebe ostaviti svu tu pozorišnu nekulturu, protiv kojesam se borio æitavog þivota, i o koju sam razbio svoje grudi. Sada vidim: bio samsmešni Don Kihot, koji je uobrazio da je Bova-kraqeviœ.158 Smešno je to, i uisti mah þalosno…

Što se tiæe Ratuhina, ne uzbuðuj se. To su sitnice. Velika je zemqa…Naravno da razumem da ste tamo odrasli, ali ipak, šta se moþe, vaqa oprostitiqudima.

Grlim tebe i Petra.159 Umiri majku i kaþi joj da se u mojim odnosima premawoj nije ništa promenilo: duboko je poštujem kao dragu majku moje dece.

Qubim te. Tvoj otacSvima koji nemaju zla na mene, nisko se klawam.“Podigao je oæi s hartije i ugasio stonu lampu. Kroz prozor je dopirao sveþ

noœni vazduh, pun mirisa kasnog proleœa. Nebo je bilo vedro, zvezdano, duboko…Liæilo mu je na crni okean posut biserima dušâ besmrtnika…

136


158) Junak iz ruskog folklora.

159) Paškova, muþaIrine Fjodorovne.

156) Ovde je, zbog lapidarnostiizlagawa, korištensadrþaj iz dvaju pisamaŠaqapina kœerki Irini– od 8. januara 1928. i 3.maja 1929. godine.

157) Pješkov (Gorki).

*

U sezoni 1929/30. Šaqapin ne planira nastupe u SAD.– Tako sam se umorio od ameriæke jurwave i wihove burne civilizacije, da

mi se oæi pewu na vrh glave – objašwavao je. – Odmoriœu se godinicu, a posle œuvideti šta œu s wima…

Te sezone Šaqapin je u Londonu snimio nekoliko novih ploæa. Po prvi putje bio sasvim zadovoqan wihovim kvalitetom:160

– Konaæno je tehnika snimawa toliko dobra da beleþi i ono što se izvireiz najskrovitijih odaja duše. Æuju se svi tanani emocionalni treptaji u pevawu.

Naroæito je voleo snimak pesme Fleþjea „Rog“.161 Uspelo mu je da glasom irasporedom tembarskih boja, muziækih akcenata i dinamiækim gradirawemnacrta sliku koju je gotovo bilo moguœe videti: lovac se nakon uspešnog lova navepra sklonio od jesewe nepogode u gostinsku sobu udobne taverne. Odeven je ugrubu koþnu odeœu. Lice, sa koga se diþe para, u odsjaju plamena kamina æini sekao da je od bronze. Wegovom ogromnom stasu odgovara veliki pehar sa crnimvinom. Svaka nova strofa izrasta iz prethodnog refrena sa narastajuœom sna-gom, podæiwavajuœi i samoga lovca, još razigranog od jahawa po lugovima idolovima. Posledwa fraza zvoni kao zov lovaækog roga, zaokruþujuœi jarku ireqefnu sliku junaka ove pesme, koji kao da je sišao sa starih gravira.

Šaqapin je u krugu poznanika primetio:– Æini mi se da i publika i kritika polako poæiwu da oseœaju osobenosti

mog pevawa, i da razumevaju kako je ono razliæito od svega što je bilo do sada, i

137

I ÞIVOTOPIS

160) Do 1925. godine snimalo seakustiækim metodom, a kas-nije – elektriænim.

161) „J’aime la corne de bois“.


što danas postoji. Ali, oni još ne mogu da do kraja proniknu u sve wegove tananenijanse, i još ne shvataju šta su to saodnosi boja, odnosno suptilne nijanse uzda-ha od svetlosti ka tami, i obratno. Bliþeœi se kraju karijere, poæiwem da mi-slim kako sam ja, u svojoj umetnosti, Rembrant.

Nasmejao se:– Eto kako sam neskroman! Ali mi ta neskromnost ulepšava þivot.I dodao, sa dozom sete:– Þao mi je što, izgleda, nisam u stawu da to prenesem mladima. Jer, moja

škola, to su moje telo i krv, a moj uæiteq to je moja individualna konstitucija,u svemu!

*

Neizvesno je da li bi se Šaqapin 1930. godine zaista povukao da usled krahasvoje ameriæke banke, a potom i pada engleske funte, ponovo nije izgubio veli-ki deo steæenog kapitala, ili bi nošen unutarwim umetniækim imperativomnastavio da nastupa. Tek, finansijske neprilike potisnule su razmišqawa kojaje imao u tom smeru…

I tako se on krajem juna otiskuje na daleko putovawe u Juþnu Ameriku, nagostovawa u Argentini, Urugvaju i Æileu. U Evropi je tek u novembru. Prvo dajeniz koncerata u Engleskoj, zatim nastupa sa Ruskom privatnom operom (trupu jeokupio Cereteli) u Parizu. Slede nastupi u teatru La Scala u Milanu, u Londonui Štokholmu.162 Aprila 1931. stiþe u Rigu. Tu ga oæekuju nastupi u „Borisu“ i,posle dugog vremena, „Rusalki“ Dargomiþskog. Ulogu Kneza pevao je wegovdavnašwi prijateq, tenor Baqšog teatra u Moskvi, æuveni Leonid Sobinov.

U Rigu je doputovao sa þenom, Marijom Valentinovnom. Vreme je još hlad-no, sneg se nije otopio.

– Miriše na Rusiju – kaþe on þeni, koja je opsednuta kupovinom predmetaza rusku kuœu u Pirinejima. Blizina Rusije i prisustvo mnogobrojnih emigrana-ta omoguœavaju joj da nabavi mnoge originalne „rekvizite“.

– Neka se igra dete, samo neka je sreœno – gorko kaþe Sobinovu, kada su sesreli u holu hotela „Metropol“.

U istom hotelu su i Gzovskaja163 i Gajdarov.164 Doputovali su iz Berlina.– A! Izbeglice – jetko im je dobacio Fjodor Ivanoviæ. – Nešto mi dugo

putujete kuœi! Ili ste se predomislili?Šaqapin je sa Sobinovim stajao pored recepcije u izazovnoj pozi: glava, sa

karakteristiænim izvijenim „zvrkom“ iznad æela, koji kao da je æitavu wegovufiguru povlaæio za sobom nekuda u vis, bila mu je uzdignuta i isturena unapred,ruke skrštene na grudima, leva noga savijena u kolenu i oslowena na zid.

– Zašto ne putujete kuœi? – ponovio je pitawe Šaqapin.

138


162) Pored koncerata, peva u„Borisu“ i „Seviqskomberberinu“, a u Štokhol-mu – u „Faustu“.

163) Olga VladimirovnaGzovska, glumica Malogteatra i MHT-a,nekadašwi uæenik Stu-dija F. I. Šaqapina, od1919. u emigraciji. 1932.se vraœa u Rusiju.

164) Vladimir GeorgijeviæGajdarov, glumac MHT-a inekadašwi uæenikStudija F. I. Šaqapina,od 1919. u emigraciji.1932. se vraœa u Rusiju.

– Poslovi, Fjodore Ivanoviæu – uglas suodgovorili glumci. – Još malo, pa œemo sevratiti.

– Još malo, još malo – resko je procedio.– I ja sve mislim još ovo da završim, jošono, a godine prolaze…

Seli su u restoran.– Veoma kulturan grad – komentarisao

je Šaqapin Rigu. – I vi ste tu, i Maks Rajn-hart sa „Slepim mišem“, i Barsova, i MišaÆehov, i sve je rasprodato. Narod prostohrli u pozorište. A kakav tek cirkus imaju!Hajdemo veæeras zajedno, da se malo razvese-limo.

Nisu mogli da prihvate poziv, uveæe suimali zakazanu probu.

– Pa ništa – rekao je nešto potamnelimglasom. – A sutra? Uveæe, recimo u šest? A?

– Sutra smo slobodni.– Lepo. Onda vas æekam u šest, u svojoj

„rezidenciji“.Stolu je prišla Marija Valentinovna.

Nosila je nekakve zaveþqaje.– Vidi, Feða, šta sam pronašla za našu

rusku kuœu.Izvukla je iz zaveþqaja srebrne æirake. Šaqapinovo lice se iskrivilo u

kiselu grimasu.Sledeœeg dana Šaqapin ih je doæekao sam u svojoj hotelskoj sobi. Marija

Valentinovna se ponovo nalazila u potrazi za „ruskim predmetima“. Sto je veœbio postavqen.

– Probajte ovo crno vino – nudio ih je. – Doneo sam ga iz Francuske. Boqene postoji.

Þudno je otpio iz æaše.Šaqapin je bio opsednut dilemom da li da se prihvati snimawa u zvuænom

filmu:– Eto, zovu me, a ja se plašim. Seœam se kako sam prošao sa „Ivanom

Groznim“. To nije ništa vaqalo. Ko se mlekom opekao, i vode se boji. Vi ste obojemnogo snimali, imate veœe iskustvo od mene, starca. Šta vi mislite?

– Po mom dubokom ubeðewu, film je pre svega umetnost rediteqa – poæeo jeGajdarov. – Ako izmeðu rediteqa i glumca postoji jedinstvo u pogledu konaænog

139

I ÞIVOTOPIS

MARIJA VALENTINOVNARad F. I. Šaqapina

ciqa, onda se dâ lepo raditi i rezultati mogu biti veoma dobri. Ali ako je re-diteq slabija liænost od glumca, a glumac nema svest o celini, onda iz toga nemoþe ispasti ništa pametno. A pošto Vi, Fjodore Ivanoviæu, niste slabeindividualnosti, ne bi bilo loše kada biste se sami temeqno upoznali saspecifikom filmske umetnosti. Eto Æaplin. On sam piše scenarije, sam reþi-ra, i glumi. Setite se „Pariþanke“, gde igra malu ulogu nosaæa. Izuzetan film.On je pokazao da se moþe reþirati i sebi i drugima. A tek filmovi u kojimaigra glavne uloge, koje je postavio baš za sebe!

– A, ne! – zamišqeno je uzvratio Šaqapin. – Ja dobro znam koliko mi jebilo potrebno da ovladam operom, a da usavršim znawa u drugoj vrsti umetnostinemam ni snage, ni vremena.

– Onda œete morati da se podæinite dobrom reditequ.Gajdarov je primetio kako se Šaqapin trgao na reæ „podæiniti“.– Hm… – procedio je – „filmaxije“ su, barem koliko sam ih ja upoznao, vrlo

ograniæeni qudi, gotovo idioti. A sa idiotima je teško…– O, grešite – vatreno se usprotivio Gajdarov. – Na filmu ima jako dobrih

rediteqa, koji Vas neœe snimati kao „sensation“, nego kao istinski genijalnogglumca.

Šaqapinov pogled ostao je sumwiæav.– Ali gde je, ko je taj dobar rediteq? Moþda bi bilo najboqe da me snime u

nekoj veœ uraðenoj ulozi, na samoj predstavi? U kojoj? Moþda kao Don Kihota?– To je dobar siþe – sloþio se Gajdarov. – A da se opera preradi za film? Ne

znam u kojoj meri je to moguœe…– Ja veœ nešto pregovaram u tom smislu – priznao je Šaqapin – ali još ne

znam æime œe se to završiti.A onda je ubeðeno dodao:– Ipak bih þeleo da snimim film! Mi, scenski qudi, nesreœan smo svet.

Kad umremo, iza nas ne ostaje ništa. Dobro, istina je, snimio sam dosta ploæa,ali to je samo polovina mene, a druga? Moje telo, gluma, mimika, toga nema! Aþeleo bih da ostavim æitavog sebe…

*

Iz Rige Šaqapinov put vodi u Kopenhagen, pa u London, gde u „Knezu Igo-ru“ obiæava da u istoj predstavi tumaæi obe basovske uloge – Vladimira Galickogi poloveckog kana Konæaka.

1932. radi na kwizi „Maska i duša“. Kwiga izlazi iste godine.Ponovo daje humanitarne koncerte i predstave za nezaposlene i wihovu decu.U posetu mu stiþe kœer Irina.Kada se voz zaustavio u pariskoj þelezniækoj stanici Irina je prvo

140


primetila brata Borisa koji joj je træao u susret, a zatim i oca. Setila se da ga jeGorki æesto nazivao „zvonikom“. Tako je stajao i sada, visok i uspravan, izdvaja-juœi se iz gomile svojim rastom.

Tek kada su stigli u stan primetila je koliko je ostario.– Kako je dobro, Arinuška, što si doputovala. Kao da si sa sobom donela

deliœ Moskve. Da znaš, dosadila su mi sva ova inostranstva. Tako bih u ruskoselo da kao pre, sa Kostjom Korovinim, lovim ribu. Hoœeš li da se veæerassakupimo kod Borisa, da pozovemo Serjoþu Rahmawinova i Kostju?

Tako su i uæinili. Skuvali su peqmene,165 našlo se ruske votke… Prvo supevali uz gitaru, a onda je Šaqapin poæeo nizati ruske narodne pesme. Pratioga je porodiæni hor kojim je dirigovao Rahmawinov. Na kraju su Šaqapin iKorovin zaplesali. Bilo je to veselo i sreœno veæe…

Sledeœeg jutra Irina je kod oca primetila dramatiænu promenu raspoloþe-wa: bio je tuþan, odsutan i œutqiv. Tek se uveæe malo otkravio…

– Hajdemo u gostinsku sobu – pozvao ju je.Ta soba je na Irinu ostavila neprijatan utisak: nameštaj u stilu Luja XIV,

sa teškim, mraænim goblenima. Šaqapinov portret, rad slikara Kustodijeva,gde je bio prikazan na fonu ruskog sajma, u raskopæanoj bundi, stajao je iznadkamina stvarajuœi oštru disonancu u atmosferi.

Priæala mu je o novostima u dramskim pozorištima, i šta se dešava uBaqšom teatru. Þudno je slušao.

– A meni ovde nije dobro – rekao je. – Æesto moram da igram u Bog zna kakvomokruþewu, u nemoguœim uslovima. Sve je loše: i scenografija, i kostimi, iorkestar.166 Kako se æesto seœam svojih moskovskih dana, a najpre æudesnogorkestra Baqšog teatra!

– Tata, vrati se. Hajdemo u Moskvu.– Plašim se… Obuzima me sumwa da li bih se mogao uklopiti u vaš naæin

þivota. Priæaš mi o novim putevima u umetnosti. Moþda bi mi oni bili pot-puno strani, ili ja wima? A ako bih se novoj publici uæinilo da sam star, pre-þiveo? Ako me odbaci?

– Ne moraš toga da se bojiš, veruj mi, – ubeðivala ga je Irina. – Samo sevrati, i videœeš kako œe te Moskva doæekati.

Œutao je.– Nisam ostvario ciq þivota, – rekao je napokon. – Moþda sam bio dobar u

svom poslu, ali nisam stvorio svoje pozorište. I gde sam mogao da ga stvorim?Jedino u Rusiji…

Odjednom je promenio temu.– Znaš li Jesewina?– Poznajem ga, površno…– Ne mislim na to. Znaš li neke wegove stihove?

141

I ÞIVOTOPIS

165) Rusko jelo nalik nataške puwene mesom;Šaqapinovo omiqenojelo.

166) Šaqapin je, verovatno,imao u vidu predstave koje suse odrþavale u teatru Šatleu Parizu.

Irina je odrecitovala:

Odšumela je naša šuma zlatnaBrezove svoje vesele reæi,I þdralova raþalošœena jataProletela su, nikog ne þaleœi.

Koga da þale? Uzalud dom ištePutnika što ode, a neznano kuda.O otišlima sneva konopqišteI širok mesec iznad plavog spruda.

(prepev: N. Bertolino)

– Lepo je – tiho je rekao Šaqapin, a oæi su mu se napunile suzama.Još dugo su sedeli u mraku, pored radio aparata podešenog da hvata Moskvu.

Iz zvuænika je dopiralo jednoliæno šuštawe: program se odavno završio…Uskoro je Šaqapin morao za Englesku, gde je imao ugovorene koncerte.

Irina je pošla na stanicu da ga isprati. Uæinio joj se još starijim i tuþnijim.On ju je zgrabio za ruku nekim previše naglim, gotovo oæajnim gestom, i dugo jequbio. „Više ga neœu videti“, pomislila je u magnovewu, i srce joj se steglo odoæajawa i straha.

Šaqapinu je bilo pedeset devet godina.

*

10. avgusta 1932. Šaqapin je poæeo sa snimawem filmske verzije „DonKihota“. Film je reþirao poznati nemaæki rediteq H. Pabst, scenario je pisaoP. Moran, a muziku Þ. Iber.

Prvo su snimane scene u eksterijeru, na teritoriji Španije. Potom seekipa u kojoj je radio i Šaqapinov sin Fjodor preselila u London, gde je sni-mawe nastavqeno u tamošwim studijima.

Nevoqe su poæele kada je pred sam poæetak snimawa ustanovqeno da sce-nario nije ni izdaleka završen. To nisu smeli da kaþu Fjodoru Ivanoviæu.Pabst je uzeo na sebe da uredi stvar, i scenario je nastajao u toku samog snimawa,što je Šaqapinu oteþavalo posao. Mladi Fjodor mu je veoma taktiæno objasniozbog æega moraju da sastavqaju scenario iz delova. Šaqapin se nije oseœao „nasvom terenu“, pa je ispoqio veliko strpqewe. Film je odmah raðen u francuskoji engleskoj verziji. Sve to skupa usporavalo je rad. Šaqapin je imao ugovorenekoncerte u Americi. Morao je da otputuje, pa je široke planove snimao dubler.Po wegovom povratku dosnimqeni su krupni kadrovi. „Don Kihot“ se pojavio ubioskopima krajem marta 1933. godine.

142


Film je doþiveo uspeh, mada su se æuli i oštri kritiæki tonovi. Šaqapinje poslao Irini zadovoqno pismo, ali se æini da mu se vremenom posao koji jeuradio sve mawe dopadao.167

*

Šaqapinovo zdravstveno stawe postepeno se pogoršavalo i primoravaloga da sve æešœe poseœuje lekare. Poæetkom 1934. on se leæi u Beæu, kod profesoraFalta, zatim se odmara u Tirolu.

„Ovo je æudo – piše u oduševqewu Irini. – Priroda je neobiæno lepa,moœna! Oæaran sam. A noœu je 18, 20 stepeni ispod nule, mraz štipa za uši iobraze, sneg pod nogama škripi, baš kao u Rusiji. Toliko mi se dopada ovde, dahoœu polako da napustim Pariz i preselim se u ovo æudesno austrijsko selo.“168

Ritam Šaqapinovih nastupa se ne smawuje. Aprila je poæela wegova velikakoncertna turneja po Nemaækoj, koja se završava koncertima u Austriji(Insbruk) i Maðarskoj (Budimpešta). U Bratislavi peva jednog „Fausta“. A ondapred wim ponovo iskrsava priviðewe Rusije.

„Mila Arinuška, evo me gde veœ drugu nedequ sedim u Kovnu.169 Doputovaosam zbog jednog koncerta, ali su me namolili da otpevam još i dva ‘Fausta’. Veæe-ras je posledwi. Sutra œu otputovati u Prag 1. (juna) tamo imam predstavu,170 veœ2. sam u Parizu, a 7. imam koncert u Londonu.

Teško mi je da ti prenesem oseœawa koja ovde preþivqavam. Prosto-napro-sto: ja sam u Rusiji!!! Koraæam po ‘penzanskim’ ili ‘saratovskim’ ulicama.171 Zala-zim u male uliæice: stare kuœe, drvene, sa limenim krovovima, kapije, a u dvo-rištima kaldrma i po woj travæice. Baš kao što je bilo kod nas u Sukonoj slo-bodi. Svi govore ruski… /…/

Naslaðujem se bezumno, þao mi je da otputujem! Posreœilo se neplanski.Putovao sam u Rigu, ali se tamo nešto dogodilo, nekakav prevrat. Moja predsta-va i koncert su otkazani (force majeure172). Pa sam, eto, stigao u Kovno. Imamuspeh baš kao nekada u Rusiji. Prijatno je pevati, sve razumeju. Kakva radost!!!

Pogoðen sam Maksimovom173 smrœu. Qubim te. Tvoj Tatica“

*

Posle Londona, Šaqapin sa trupom Ruske privatne opere nastupa u pari-skom tetaru Šatle („Boris Godunov“, „Knez Igor“). Leto provodi u Tirolu i naponovnom leæewu u sanatorijumu doktora Falta u Beæu, i u Karlsbadu. Sredinomseptembra otpoæiwe koncertnu turneju po Grækoj, Bugarskoj, Turskoj, Palestini,

143

I ÞIVOTOPIS

169) Današwi Kaunas, glavnigrad Litvanije do 1944.

170) „Don Kihot“.

168) Misli se na Kicbil.

171) Tj. – po ulicama nalik naone u gradovima Penza,odnosno Saratov.

172) Viša sila (franc.)

173) Maksim Aleksejeviæ Pješ-kov, sin Alekseja Maksi-moviæa Pješkova (MaksimaGorkog).

167) On je priznao poqskomnovinaru StanislavuPovolockom: „Sa radošœusam pristao da igram u tomfilmu. Ali je on na krajuispao loše snimqena,dosadna, pozorišna pred-stava. Mnoštvo banalnihrešewa i operskog klišeaubedili su me da višenikad ne snimam nafilmu.“

Maðarskoj, Austriji i Švajcarskoj. Te zime ponovo je na granici Rusije (Riga,Kaunas174). Sa hladnog severa Evrope spušta se na wezin jug, u Napuq, gde u teatruSan Karlo uæestvuje u reþijskoj postavci „Kneza Igora“ i peva uloge Galickog iKonæaka.

„Šaqapin je veliki umetnik. Veœ smo pisali o wemu kao o velikom redite-qu. Sada bi trebalo dostojno oceniti wegov pevaæki nastup. Meðutim, Šaqapinu tolikoj meri izlazi izvan okvira uobiæajenih odrednica, wegova je estetikatoliko individualna, da bi trebalo izuæiti æitav kompleks talenata koji stojeiza tako udaqenih transformacija.“ („Rim“, 29. decembra)

Iz Napuqa otplovqava u Wujork, odakle kreœe wegova severnoameriækakoncertna turneja (30 koncerata po gradovima SAD i Kanade). Poæetkom martaponovo je u Wujorku. Daje koncert na sceni „Karnegi Hola“. Prisustvuje otva-rawu izloþbe slika svog sina Borisa.

To je bio wegov posledwi boravak u Americi.U Evropu se vraœa bolestan. Smeštaju ga u bolnicu u Parizu. Tu prima oba-

veštewe da je izabran za ælana Štokholmske Kraqevske Akademije muzike (zajed-no sa Arturom Toskaninijem). Sredinom maja je kod kuœe.

Jednog popodneva na vratima wegovog stana pojavila se JekaterinaPješkova.175 Pred polazak u Pariz, Gorki je poruæio þeni:

– Nagovori Fjodora da se vrati. Odavno jekrajwe vreme…

Šaqapinov povratak u Rusiju za wega je pred-stavqao opsesivnu misao i politiæki zadatak.

Ali, pred wom se nalazio bolešœu izmuæen,ostareo, umoran æovek. Bio je strašno izmršaveo,odelo je visilo na wemu.

Razgovarali su, naravno, o Rusiji, o novimdogaðawima u teatru i literaturi. Šaqapin jemalo þivnuo. Poæela su da naviru seœawa na vremekada je nastupao u Moskvi. Sve loše što je tadadoþivqavao ustupilo je mesto svetlim, sreœnimuspomenama.

– Šta Vam smeta da se vratite? – diskretno jeupitala Jekaterina Pavlovna.

– A hoœe li me pustiti? Raspitajte se…– Kako œeš da putuješ tako bolestan – od-

reagovala je Marija Valentinovna. Woj je pomisaoo povratku u Sovjetsku Rusiju bila nemoguœa. – Janeœu iœi s tobom!

– Ako ti neœeš, iœi œe Dasja.

144



174) Kovno je u meðuvremenupromenilo zvaniæninaziv (Kovno – ruski,poqski; Kaunas – litvanski).

175) Supruga Maksima Gorkog.

Obratio se najmlaðoj kœeri:– Hoœeš li?– Naravno tata – þivahno je odgovorila, obisnuvši mu se oko vrata. Šaqapin je prvi put posle bolesti poþeleo da prošeta. Odvezli su se do

Versaja i zaputili alejama wegovog parka. Šaqapin se æesto zaustavqao i osla-wao na štap, kao da uþiva u pogledu, ali mu je zapravo bilo teško da hoda.

Juna meseca odlazi na leæewe u Eks le Ben. Krajem jula peva jednu predstavuu Višiju, produþava odmor u Sen-Þan-le-Lisu, a odatle se upuœuje na gostovawapo Skandinaviji, Italiji, Švajcarskoj, Parizu i u Salcburgu.

Sezonu 1935/36. otpoæiwe sa trupom Ruske privatne opere u Parizu („BorisGodunov“ i „Knez Igor“). Krajem oktobra polazi na gostovawa u Beogradu („DonKihot“), Zagrebu, Budimpešti („Faust“), Beæu, Štokholmu („Knez Igor“,„Seviqski berberin“) i Kopenhagenu. Tamo je, upoznavši se na probi sa krajweformalistiækom reþijskom koncepcijom „Fausta“, odbio da nastupi.

Wegov Mefistofel u „Faustu“ nije više bio bahantski ðavo sa telom ikorakom pantera. Sada je pred publikom stajao stari ðavo na tankim nogama ipogrbqen, sa rukama na leðima. Na wegovom mršavom licu, sa pogledom punimjarosne zlobe, gotovo bezumnim sjajem plamtele su oæi u kojima se ogledala patwa.Bio je to tragiæan, strašan lik!

Ostario je i wegov Boris. Ranije je na scenu izlaziosilan i mudar æovek, vladar zaokupqen mislima o pro-cvatu carstva, koga postepeno razara greh ubistva. Sada jeto od poæetka bio æovek pritisnut teškom, smrtonosnomliænom dramom. Potresni Borisov predsmrtni krik: „Jasam još car!…“, sve je više bio vapaj samog Šaqapina,genijalnog umetnika koji je oseœao da ga þivot polakonapušta.

*

Sredinom decembra 1935. Šaqapin se pripremao nadalek put: pred wim je stajala koncertna turneja po Japanu,Kini i Filipinima.

– Bogu hvala, pevaœu samo koncerte – poæeo je da go-vori Korovinu æim ga je ugledao.

Dogovorili su se da se naðu u vinariji u ulici Ri-voli, poznatoj po dobrim crnim vinima. Lekari su Šaqa-pinu zabranili alkohol, i on zaista više nije konzumiraoþestoka piœa. Rado bi kupovao dobar kowak i nudio wimegoste, uþivajuœi dok su gustirali æašicu plemenitog

145

I ÞIVOTOPIS

K. A. Korovin

piœa. Ali crnog vina nije hteo da se odrekne. Kod kuœe mu nisu davali da ga pije,æak ni iz male æaše. Neko vreme je sakrivao po flašu-dve u unutrašwostogromnog sata, dok je bronzani kquæiœ kojim su se zakquæavala vrata od uteganosio sa sobom u prsluku odela. Kada je ovo skrovište otkriveno, jedino mu jepreostajalo da odšeta do ovog jednostavnog lokala koji se protezao pod besko-naænim ozidanim arkadama, gde su iza debelih stolova stajala burad i širio sesnaþan miris jakih vina od koga se vrtelo u glavi. Sâm, ili sa nekim od prijate-qa, popio bi nekoliko æaša i teškim korakom, zastajkujuœi, zadihan, odlaziodo metroa. To su sada bile wegove pariske šetwe…

– Šteta što te „þuti“ neœe videti u nekoj od uloga – primetio je Korovin.– Kostja, što sam stariji, ja sve više mrzim operu – procedio je.– Neobiæno je to æuti iz tvojih usta.Šaqapinove oæi, do tada kao ugašene, poæele su da se iskre.– Ah, razume se, ne operu kao umetnost. Ili, da tako kaþem – ideal opere,

kome sam stremio æitavog þivota. Nego ono što danas najæešœe sreœemo pod timimenom: površne reþije, lošu opremu, netalentovane dirigente, glupe pevaæekoji samo pokazuju glas i jure za novcem i slavom… I tada predstave izgledaju usvakom smislu bedno. Odsustvo talenta, rutina i duh novog vremena, kome se stalnonekuda þuri i koji misli samo na površan uspeh i novac, razaraju biœe opere.Ponekad, na sceni, dok gledam sve ono što je u operi štetno, laþno, što mrzimi protiv æega sam ratovao, postane mi tako nepodnošqivo, obuzme me takvapatwa, da prestanem obraœati paþwu na sve što me okruþuje: i na druge pevaæe,i na hor, i na kostime, scenu, sve! Zar time ne poništavam i samoga sebe, svojcredo, zar to ne obesmišqava sav moj rad i sav moj þivot? Jer, opera je sintezasvih umetnosti, sve u woj mora biti sliveno u harmoniænom jedinstvu, u uzajam-nom proþimawu, sve mora disati zajedno – i muzika, i reæ, i pokret, i svetlost,i boje…

Na wegovom bledom licu pojavili su se crveni peæati. Teško je disao…Dodao je:

– A na koncertu sam ja gospodar situacije…Oæi su mu ponovo postale neprozirne. Moþda je duhom veœ bio odlutao na

predstojeœe gostovawe i u glavi pravio raspored numera na koncertima, ili jerazmišqao o neæem sasvim drugom, Korovin nije znao, ali nije þeleo da remetitok wegovih misli. Obojicu ih je obavila teška œutwa.

– No, hajdemo odavde – najednom se prenuo Šaqapin. – Ni vino mi danas,zbog neæeg, ne prija. Treba još da proverim prtqag, note…

Izašli su na ulicu.– Znaš li – ponovo je poæeo Šaqapin – da sada þivim u Ratuhinu, da spavam

na tavanu i udišem miris sena, ja bih ozdravio. Ostavio bih sve i þiveo tamo,stalno. Nigde više ne bih putovao. Seœam se, probudiš se, a ono ptice pevaju.

146


Siðeš dole, ostaviš odeœu na ogradi i kupaš se u Nerli. Kakva reæica! Vodabistra, bistra, vidi se dno, ribe plivaju oko tebe… A zatim piješ æaj sa pavla-kom! Da, to je bio raj! Rekao sam to Gorkom, a on se naqutio. Ha–ha…

Stigli su do metroa.– Kako je to æudno, niko ne zna šta je to smrt. Ovaj je umro, onaj je umro, svi

œemo umreti, i ja, a opet ne mogu u to da poverujem…Korovin ga je pogledao ispod oka. Æitava wegova figura izgledala je kao

polomqena… – Zašto ne ideš taksijem? – upitao ga je.– Taksi – promumlao je Šaqapin – to su takve pare…Odmahnuo je rukom i poæeo da se spušta u metro. Korovin je gledao za wim sa

zebwom u srcu. Kao da je osetio wegov pogled, Šaqapin se okrenuo. Doviknuo je:– Æuj, mi ovde, eto, pijemo vino, vozimo se metroom, þivimo… A zašto

nismo u Rusiji? Koliko puta sam se pitao o æemu se tu radi? I ne razumem, ništane razumem…

*

Šaqapinova dalekoistoæna turneja obuhvatala je japanske gradove Tokio (5koncerata), Nagoju (1 koncert) i Osaku (4 koncerta), i nastavqala se u Kini.Naredni koncerti bili su u Šangaju.

Šaqapin je doputovao u taj grad izmuæen i bolestan. Na pristaništu ga jedoæekala masa sveta, uglavnom ruskih emigranata. Sevali su blicevi, novinarisu se utrkivali da mu postave pitawe, egzaltirani qudi padali su pred wime nakolena i grlili mu noge… Dovikivali su mu: „Više nemamo cara, ostao nam jesamo Šaqapin!“ Sve je to bilo preterano i otuþno…

Posle prvog koncerta176 zavladalo je izvesno razoæarewe.– Pa on peva sasvim normalnim glasom, ponekad æak tiho, – vajkali su se jedni.– Naš ðakon ima jaæi glas – dodavali su drugi. – Kad on zine, tresu se

prozori. – Ali zato koliko zaraðuje! – primeœivali su treœi. Emigranti su odluæili da malo „zavuku ruku“ u wegov xep. Smislili su da

pod šatrom koja je primala 3.000 posetilaca organizuju koncert koji bi Šaqa-pin trebalo da otpeva besplatno, u korist emigrantske zajednice. Na æelu depu-tacije koja se pred wim pojavila sa ovom molbom nalazio se monah Jovan.

Šaqapin je ovu molbu, ispostavqenu gotovo u formi zahteva, energiæno odbio.Tada je protiv wega poæela ogoræena i gnusna kampawa. U crkvenim novina-

ma su se pojavili ælanci u kojima nisu birane reæi ne bi li bio što više ocrwen. Oko pozorišta u kome su se koncerti odrþavali muvale su se nekakvegrupe „aktivista“ koje su delile letke sledeœe sadrþine: „Ruski narode! Šaqa-

147

I ÞIVOTOPIS

176) Šaqapin je u Šangaju daodva koncerta.

pin je neprijateq emigracije!“, „Niko na koncert!“, „Bojkotujte Šaqapina!“,„Ni centa Šaqapinu!“

Šaqapin je bio rezigniran i zgaðen. Leþao je u hotelskoj sobi, pod tempe-raturom, obliven znojem, malaksao. U svesti su mu, iznova i iznova, odzvawalistihovi:

Idi sam i iscequj slepeDa bi ti u teških sumwi danRavnodušnost uæenika otkrila seI gomile osmeh pritvoran…

Nije mogao da se seti æiji su, ni da ih sloþi u korektan slik, ali je imaooseœaj da su napisani o wemu...

Ipak je nastavio da nastupa u Cindau, Daqwem, Harbinu, Tjen-Cinu iPekingu.

U Harbinu ga je porazila scena koju je video. Manxurija je tada bila podvlašœu Japanaca. Obeleþavana je godišwica pobede kod Cusime. Prireðena jevojna parada, sa maršem trupa i smotrom oruþja, sa zastavama i lampionima, ana æelu povorke su marširali ruski carski generali!

– Šta je ovo? – nije mogao da doðe sebi. – Zar je moguœe pasti toliko niskoi iœi u neprijateqskoj povorci, kao što su robovi išli za koæijama pobednika?

Wegov sledeœi koncert je u Manili, odakle ponovo plovi za Japan…– Eto, sada mogu reœi da sam proputovao æitav svet – razmišqao je za vreme

plovidbe – a Sibir nisam video! Daje još dva koncerta u Tokiju i otplovqava prema Evropi, koju više neœe

napuštati.Na brodu ga zatiæe telegram sa vešœu o smrti Maksima Gorkog…

*

Šaqapin je proveo u odmoru æitav jul i avgust 1936. godine. Oseœao semnogo boqe. U novembru je nastavio sa nastupima. Wegov glas nije višeimao mladenaæku sveþinu i podatnost, ali je još uvek zvuæao raskošno imoœno.

Prve predstave nakon odmora su u Varšavi. Iz Poqske prelazi u Skandi-naviju, a odatle u Nemaæku, u Berlin i Keln, gde daje koncerte. Osmog januara uParizu peva u „Don Kihotu“, a veœ jedanaestog je u Bukureštu.

148


Niþu se koncerti u Bremenu, Pragu i Lajpcigu, pa serija od sedam konce-rata u Engleskoj, ponovo Berlin, pa Italija (Milano, Rim, Napuq).

Poæetkom aprila Šaqapin stiþe u Varšavu, gde je nastupio u dve predstave„Borisa Godunova“. U Velikom pozorištu (Teater Wielky) su ga doæekali s pošto-vawem, trepetno i srdaæano. Na probama su rado ispuwavali wegove sugestije, ion je, zahvaqujuœi tome, osetio snaþan priliv energije. Bio je ponovo sreœan:radio je u pravom pozorištu, sa dobrim profesionalcima i u dobroj atmo-sferi. Predstave su prošle trijumfalno. Šaqapin se pred publikom zahvaliodirekciji pozorišta i kolegama:

– Odavno se nisam oseœao tako prijatno kao meðu vama, i odavno nisam i sâmtoliko uþivao. Hvala vam, prijateqi.

Publika ga nije puštala sa scene. I tu je, odmah, dao obeœawe: posle Uskrsaotpevaœe još dva „Borisa“.

Odrþao je obeœawe. Drugi „varšavski“ „Boris“ sa Šaqapinom u naslovnojulozi izveden je 6. maja 1937. godine. To je bio wegov posledwi nastup na oper-skoj sceni…

„Koliko œe siromašniji od nas biti naši potomci, jer nisu videli AnuPavlovu i Šaqapina“, pisalo je u novinama.

149

I ÞIVOTOPIS

F. I. Šaqapin kao Boris Godunov (tridesete godine XX veka)

Iz Varšave Šaqapin odlazi u Viqnus.177, 178 U poqskoj prestonici je jošjednom, 13. maja: daje koncert u sali Filharmonije. Slede koncerti u Cirihu iÞenevi.

18. juna odrþan je Šaqapinov koncert u Parizu. Interesovawe je bilo ogromno. Sala „Plejel“ bila je ispuwena do po-

sledweg mesta još nekoliko sati pre poæetka koncerta, a qudi su i daqe pristi-zali. Meðu publikom je vladala tišina, malo se razgovaralo, svi su se nalaziliu napetom išæekivawu… Konaæno se zavesa podigla i na scenu je izašao Ša-qapin.

Wegovo lice, izmršavelo i sa dubokim borama oko uglova usana, æinilo sepre umornim nego bolesnim. Ali æim je poæeo da peva, wega je ozarila svetlost.

Posle druge numere, Šaqapin je prišao klaviru i bez napora ga povukaoprema rampi. To je još više podvuklo utisak o wegovoj fiziækoj snazi koju jesugerisalo pevawe. Zvuci su se lili široko i slobodno, sa specifiænom, „ša-qapinskom“ kantilenom. „C’est èpatant, c’est gènial!“,179 æulo se iz publike.

Bez obzira na opširan program (više od 20 numera), i bez obzira što jesolirao u duhovnim kompozicijama koje je izvodio crkveni hor Afonskog,Šaqapin je mnogo pevao i „na bis“. Nije dopuštao da ga publika mnogo moli.Pevao je sa radošœu, poletno. Iako su pesme veselog sadrþaja smewivale onetragiæne („Smrt i devojka“ Šuberta, „Pod nadgrobnim kamenom“ Betovena,„Smrt kruþi oko mene“ Sahnovskog) atmosfera koncerta bila je optimistiænai radosna. Šaqapin se na kraju dugo opraštao s publikom. Izgledalo je da mu sene odlazi sa podijuma.

To je bio wegov posledwi koncert pred Pariþanima… Sledeœi koncert, uIstbornu u Engleskoj,180 bio je i wegov posledwi nastup u karijeri…

Šaqapin je kratko proboravio u Parizu, a onda se sa þenom i kœerkamaMarfom i Marinom odvezao u Ems. Þalio se na bol u grudima i da teško diše.Ævrsto je verovao da œe mu leæewe u ovoj bawi pomoœi. Ali, poboqšawe nije na-stupilo. Sasvim je izgubio apetit.

Sredinom avgusta Šaqapini su posetili Salcburg, dve nedeqe su provelina Bledu,181 a zatim i u Opatiji.182 Odatle su otputovali u Budimpeštu, gde seŠaqapin našao sa svojim impresariom M. Kašukom. Zajedno su otišli na desetdana u Tatre.

12. septembra Šaqapin je stigao u Beæ, na pregled kod profesora Falta,struæwaka za dijabetes. Konzilijum lekara koji se tom prilikom okupio, utvrdioje i sræanu slabost i emfizem pluœa. Zadrþali su ga na leæewu u sanatorijumu.Šaqapin je bio ubeðen da œe se za nekoliko meseci oporaviti i odmah po povratkuu Pariz poæeo je praviti planove za buduœnost. Ako je ranije planirao da se povuæeposle proslave æetrdesetogodišwice umetniækog rada, sada je razmišqao oproslavi pedesete godišwice. Tome nije bilo suðeno da se ostvari…

Februara 1938. ustanovqeno je da boluje od leukemije. Pozvan je svetski

150


179) „Ovo je izvanredno, ovo jegenijalno!“ (franc.).

180) 23. juna 1937.

181) Turistiæko mesto uSloveniji, poznato pojezeru sa þivopisnimostrvom u sredini.

182) Tadašwe mondenskoletovalište uHrvatskoj, na severnomJadranu.

177) Od 1944. glavni grad Litvanije.

178) Koncert u Velikoj saliGrada (10. maja).

autoritet za bolesti krvi, profesor Vejl. Primeweni su svi oblici leæewa po-znati tadašwoj medicini. Bolest je napredovala.

Prijateqi, Ivan Buwin i Mark Aldanov, Konstantin Korovin i drugi, saznavši za wegovu tešku bolest, æesto su ga poseœivali. Sergej Rahmawinov jedolazio svakodnevno, ponekad i dva puta na dan. Jedan veliki þivot, otpoæet usrcu neobuhvatnih ruskih prostranstava, koji je sa prometejskim razmahomosvetlio opersko nebo HH veka, neumitno se gasio u odajama wegovog pariskogstana. Svi su bili bolno svesni te æiwenice, jedino je Šaqapin verovao u svojeozdravqewe.

„Mila Arina“, stoji u wegovom pismu kœerki, napisanom dve nedeqe pre nošto œe napustiti ovaj svet, “diktiram Tawi ovo pismo. /…/ Naravno, mogao bihsam da ti ga napišem, ali su mi lekari zabranili svaki napor, zbog malo-krvnosti.

Nemoj se brinuti, ovde su lekari dobri. /…/ Æini mi se da mi je veœ neštoboqe, ali najviše mi smeta da se kreœem nekakav naroæito prokleti kašaq. Nešto se dešava s mojim pluœima. Lekari kaþu da je to skleroza disajnih pute-va (eto, još jedna bolest, meni se æini najvaþnija!). Izgubio sam zapreminupluœa. /…/ Oseœam nekakvu prazninu u grudima, kao da mi je unutra kamen. /…/

Naravno, i ja i doktori æinimo sve kako bih ozdravio, a šta œe biti vide-œemo. /…/ Mislim da œu za neke dve nedeqe ipak otiœi na selo,183 nameštaj se veœprenosi.“

Kroz dve nedeqe, meðutim, nastupila je agonija.– Gde sam? – pitao je ukuœane kada bi dolazio svesti. – U pozorištu? Zašto

je tako mraæno?U noœi izmeðu 11. i 12. aprila spavao je mirno, bez narkotika. Nije oseœao

bolove. Oni su ponovo poæeli ujutru.Uhvatio je Mariju Valentinovnu za ruku:– Zašto se tako muæim? Maša, ja odlazim…Ponovo je izgubio svest.Tog popodneva, Konstantin Korovin je dremao u svom stanu. On se opo-

ravqao od prehlade i još se nije oseœao dovoqno dobro da bi otišao u posetuprijatequ. Šaqapin je došao k wemu, u snu: stajao je pored wegove posteqe, ogro-man i nag. Oæi su mu bile zatvorene, grudi su se teško nadimale. Rekao je muklo,poloþivši ruke na grudi:

– Kostja, skini sa mene kamen…Korovin se trgao, sa teškim oseœawem u duši. Utom je zazvonio telefon.

Zvao je wihov zajedniæki prijateq Nikolaj Kurov:– Kostja, nema više Fjodora Ivanoviæa…Šaqapin toga dana više nije dolazio svesti. U 17.15 tiho se preselio meðu

besmrtnike. Bilo mu je tada šezdeset pet godina…

151

I ÞIVOTOPIS

183) Šaqapin misli na Sen-Þan-de–Liz, gde senalazila „ruska kuœa“.

*

Vest je odjeknula kao bomba! O Šaqapinovoj bolesti se nije pisalo u štam-pi i wegova je smrt za sve, osim za porodicu i bliske prijateqe, bila potpunoneoæekivana.

Šaqapinovo telo je balsamovano. Nekoliko dana leþalo je u stanu, podtreperavom svetlošœu sveœa, okruþeno nebrojenim buketima i vencima koji supristizali sa svih strana sveta, baš kao i telegrami sa izrazima sauæešœawegovoj porodici.

18. aprila u devet ujutru u kuœi je odsluþeno posledwe opelo i telo je preneseno u najveœi pariski ruski hram Sv. Aleksandra Nevskog. Hiqade qudiizašlo je na ulice da oda posledwu poæast velikom umetniku. Organizatorisahrane morali su da podele 1200 propusnica za opelo u crkvi, i da postavezaštitne ograde, kako bi se izbegli nesreœni sluæajevi. Policija je jedva uspe-vala da zadrþi masu qudi koji su þeleli da se što više pribliþe Šaqapi-novom odru.

152


Sahrana F. I. ŠaqapinaPogrebna povorka ispred Velike opereu Parizu (18. april 1938)

Opelo je trajalo puna dva sata. Odar sa Šaqapinovim telom prenesen je uVeliku operu. Tu se okupio sav umetniæki i kulturni svet Pariza. Bili suprisutni i sluþbeni predstavnici predsednika Francuske, ministar kulture imnoštvo visokih drþavnih sluþbenika, gotovo celokupan diplomatski kor,ali ne i zvaniæni predstavnik sovjetske ambasade.

Povorka se uputila ka grobqu Batiwol. Duvao je ledeni vetar, ali se brojonih koji su þeleli da isprate Šaqapina stalno poveœavao. Horovi Afonskog iRuske opere tri puta su otpevali „Vjeænaja pamjat“. Izgovoreno je mnogo oproš-tajnih reæi. Kovæeg sa Šaqapinovim telom, uz pevawe horova, spušten je u raku.Ælanovi porodice, koji su uspeli da stignu na sahranu, spustili su na kovæegpregršt ruske zemqe. Tek mnogo kasnije on œe poæivati u woj.184

153

I ÞIVOTOPIS

184) Tek 1956. godine, kada se SSSRpoæeo lagano distancirati odStaqinovog nasleða, sa Šaqa-pinovog imena je, postepeno,skinuta anatema. Stidqivo, azatim sve glasnije, poæele su seiznositi ideje o neophodnostiprenosa Šaqapinovog praha uotaxbinu. Za to su, meðutim,postojale dve prepreke. Prva –Šaqapinova kœer Dasja, koju jeon odredio da bude izvršilacwegove posledwe voqe, tome sekategoriæno protivila, poštosu se na vlasti i daqe nalazilikomunisti, i Rusija je još biladaleko od demokratskog ureðe-wa. Druga – francuski zakonine dozvoqavaju prenos posmrt-nih ostataka. Tek posle wenesmrti, i veoma sumwiveoperacije koju je odobrioliæno tadašwi gradonaæelnikPariza Þak Širak,Šaqapinov prah je na brzinu, utajnosti, 1984. godine prenet uRusiju i sahrawen na Memori-jalnom grobqu Novodjeviæjegmanastira u Moskvi, koje sesmatralo „drþavnim grobqem“ sovjetske vlasti. Tomprilikom nije poštovanaŠaqapinova posledwa voqa, okojoj nas u svojoj kwizi oŠaqapinu obaveštava K.Korovin: „Kupio sam imawe naVolgi, pored Jaroslavqa. Tamoje brdo, sa wega se vidi Volgakako vijuga i gubi se u daqini.Napravi mi projekat kuœe. Kadzavršim karijeru otiœi œutamo da þivim i zakliwem vasda me tamo sahranite.“ Oprenosu Šaqapinovih po-smrtnih ostataka nije saæiwenzvaniæan dokument (ili on,barem, nije dostupan javnosti),najverovatnije ni genetskaanaliza prenesenih posmrtnihostataka. Na pariskom grobquBatiwol i daqe je spomenik naŠaqapinovom grobu (u wemu jetelo Marije Valentinovne), ijoš uvek stoji natpis: „Ovdeleþi veliki sin ruske zemqeFjodor Šaqapin“.

Šaqapinov grob na pariskom grobqu Batiwol

IIEHO

157

ODJECI U VREMENU

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin bio je neobiæno prisutan u vremenu u kome jeþiveo. Malo ko je, poput wega, svojom snaþnom liænošœu toliko zaokupqaomisli i emocije svojih savremenika, bilo da su ga oboþavali, bilo da su gamrzeli i osporavali. A slikarima, muziæarima i piscima, od samih poæetakakarijere, predstavqao je stalni izvor inspiracije i snaþno uticao na wihovostvaralaštvo.

*

158


LIKOVNE UMETNOSTI

Mnogobrojni slikari i vajari na svojim platnima, crteþima i skulptura-ma, pored privatnih portreta F. I. Šaqapina, zabeleþili su i wegove operskekreacije. Ovde dajemo wihov spisak, azbuænim redom (prema tablici “Šaqapinu likovnim umetnostima” N. V. Vlasova, iz 1959 godine):

SLIKARSKI PORTRETI

1. Andr (pseudonim A. S. Malahova): Portret, 1915. Anfas, u obliku gipsaneskulpture.

2. Andrejev, N. A.: Portret, 1918. 3/4 levi profil. (Olovka, meka crvena olovka. 40,4 h 30,5)

3. Andrejev, N. A.: Portret, oko 1920. (Olovka. 17 h 11)

4. Andrejev, N. A.: Skica za portret, oko 1920. (Olovka. 17 h 11)

5. Anisfeld, B. I.: Portret, 1916. Do pojasa, 3/4 desni profil, u beloj košuqi, otkrivenog vrata, sa crnimplaštom, ruku skrštenih na grudima. (Uqe na platnu. 93,3 h 80,6)

6. Asaturov, P.: F. I. Šaqapin u svom domu, 1901. Ceo rast, 3/4 profil, sa notama u rukama. (Olovka.)

7. Bobrovski, G. M.: Portret, 1916. Do pojasa, 3/4 levi profil, u beloj košuqi, otkrivenog vrata, sa crnimplaštom. (Uqe na platnu.)

8. Bogdanov-Beqski, N. P.: Portret, 1916.

Ceo rast, 3/4 levi profil, u beloj košuqi, otkrivenog vrata, sa crnimplaštom. (Uqe na platnu.)

9. Brodski, I. I.: Portret, 1911. Do kolena, sedi u foteqi, 3/4 levi profil. (Uqe na platnu.)

10. Buækin, P. D.: Portret, ? Glava, 3/4 levi profil. (Hartija na kartonu. Tuš.)

11. Buækin, P. D.: Portret, ? Glava, levi profil. (Olovka, tuš.)

12. Buækin, P. D.: Portret, ? Glava, desni profil. (Hartija na kartonu. Olovka, tuš. 51,3 h 32,5)

13. Buækin, P. D.: Glava F. I. Šaqapina, ? Levi profil. Kroki. (18,2 h 13,5)

14. Buækin, P. D.: Portret, 1915–1917. Do grudi, 3/4 udesno, glava podignuta, otkriven vrat. (Hartija na kartonu. 25 h 17)

15. Buækin, P. D.: Portret, 1915–1917. Glava 3/4 udesno. Skica.

16. Buækin, P. D.: Portret, 1915–1917. Ceo rast, levi profil, u domaœem odelu, otkrivenog vrata, stoji, levomrukom oslowen na klavir.

17. Buækin, P. D.: Portret, 1915–1917. Do kolena, 3/4 ulevo, sedi, levom rukom oslowen o naslon, desna ruka poæi-va na grudima.

18. Buækin, P. D.: Portret, 1957. Do kolena, anfas, u fraku, sedi u foteqi. (Uqe na platnu.)*

19. Buækin, P. D.: A. M. Gorki i F. I. Šaqapin, 1957. (Tempera na platnu. 135 h 178)

20. Verejski, G. S.: Portret, 1921. Profil. (Crna i crvena olovka. 25 h 20)

21. Grigorjev, B. D.: Portret, 1919. (Uqe na platnu. 195 h 249)

22. Gudkov–Beqakov, N.: Portret, ? Do grudi, desni profil. (17,5 h 13)

23. Deni (pseudonim V. N. Denisova): Portret, 1918. Do grudi, desni poluprofil, u odelu i kariranoj kapi.

24. E. S. (monogram nepoznatog umetnika): Portret, 1913. Do grudi, poza ulevo, levi poluprofil. (13,5 h 8,3)

25. Korovin, K. A.: Portret pevaæice Tatjane Spiridonovne Qubatoviæ naobali mora. (U drugom planu F. I. Šaqapin: ceo rast.), 1897. (Uqe na platnu. 40 h 33)

26. Korovin, K. A.: Portret, 1905. (Uqe na platnu. 65 h 46,1)27. Korovin, K. A.: Portret, 1911.

159

II EHO

Ceo rast, levi poluprofil, u belom odelu, sedi na balkonu. (Uqe na platnu.65 h 81)

28. Korovin, K. A.: Portret F. I. Šaqapina sa kœerkom Irinom, 1916.29. Korovin, K. A.: Portret, 1921.

Do kolena, glava 3/4 ulevo, sedi, u crnom odelu i þutom prsluku. (Uqe naplatnu. 88,5 h 66)

30. Korovin K. A. i Serov V. A.: Portret, 1907. 31. Kruglikova J. S.: Portret, 1910.

(Akvatinta.)32. Kruglikova J. S.: Portret, ?

Do grudi, 3/4 nalevo. (Meki lak na dasci. 22,1 h 21,2)33. Kruglikova J. S.: Portret, ?

Do grudi, s leða, glava 3/4 ulevo. Skica.34. Kuzwecov, N. D.: Portret, 1902.

Do pojasa, anfas. (Uqe na platnu.)35. Kuzwecov, N. D.: Portret, 1902. autorska kopija.

(Uqe na platnu. 77 h 64,8)36. Kustodijev, B. M.: Portret, 1921–1922.

Do grudi, 3/4 ulevo, u bundi sa krznenom kragnom, sa šubarom na glavi.(Hartija. Ugaq, crvena olovka, akvarel, gvaš. 65 h 46,5)

37. Kustodijev, B. M.: Portret, 1921. Ceo rast, u bundi, sa šubarom, stoji na fonu provincijskog grada u vremeprazniænog slavqa. U levoj ruci štap. Pokraj nogu wegov omiqeni buldogHarlaška. U drugom planu wegove kœeri Marfa i Marina, i wegov sekretarDvorišin. (Uqe na platnu.)

38. Kustodijev, B. M.: Portret, 1922. umawena autorska kopija prethodnog. (Uqe na platnu. 99 h 80)

39. Kustodijev, B. M.: Portret, 1920–1921. Ceo rast, glava, 3/4 desni profil, u bundi, sa šubarom. (Hartija. Olovka. 38 h 21,6)

40. Kustodijev, B. M.: Portret, 1920–1921. Ceo rast, u bundi, sa šubarom. (Hartija. Olovka, italijanska olovka, crvenaolovka. 64 h 42)

41. Kustodijev, B. M.: Portret, 1920–1921. Glava, 3/4 desni profil, sa šubarom. (Hartija. Olovka, crvena olovka. 47 h 37)

42. Lisner, E.: Šaqapin, operski pevaæ Imperatorskih pozorišta i likovikoje je stvorio, ? Ceo rast, 3/4 udesno, u ogrtaæu, stoji pored stola okruþen likovima Mefi-stofela, Mlinara, Ivana Susawina, Varjaškog gosta, Boitovog Mefistofe-la, Birona, Vjazemskog, Farlafa, Oloferna, Salijerija, Ivana Groznog, Bo-risa Godunova i dr. (Uqe.)

160


43. Makar (pseudonim nepoznatog umetnika): Portret, ? Glava, profil ulevo, u okovratniku sa uzanom kravatom. (Hartija. Tuš,olovka, pero. 20,3 h 17,5)

44. Maqutin, I. A.: Portret, 1915. Skica. (Hartija. Olovka. 19 h 17)

45. Maqutin, I. A.: Šaqapin na probi, 1916. Ceo rast, s leða, u odelu, u visokim sivim vaqenkama (obuœa od vaqane vune),desna ruka podignuta, leva spuštena. Na sceni pozorišta S. I. Zimina,pred otvorenom zavesom, prema gledalištu. (Uqe na kartonu. 51,5 h 36)

46. Meqnikov, D. I.: Portret, 1921. Glava, levi poluprofil. Skica sa posledweg koncerta odrþanog u Moskvi.(Hartija. Italijanska olovka.)

47. Meqnikov, D. I.: Portret, 1921. Do pojasa, levi profil. Skica sa posledweg koncerta odrþanog u Moskvi.(Hartija. Olovka. 33,5 h 25)

48. Meškov, V. N.: F. I. Šaqapin uæi ulogu. Za klavirom F. F. Keneman, 1907.(Hartija. Crna olovka, crvena olovka, sos. 50 h 61)

49. Milioti, N. D.: Šaqapin na odru, 1938. Do pojasa, 3/4 ulevo.

50. nepoznati umetnik: Portret, ? Do grudi, desni poluprofil, glava nešto spuštena. (Crteþ perom.)

51. Pavlov, A. N.: Portret, 1919–1920. Do grudi, 3/4 levi profil. Izveden sa fotografije. (Gravira na linoleumu,kruþna. Preænik: 40. List: 53,3 h 46,3)

52. Pasternak, L. O.: „Stare pesme“. Kod K. A. Korovina, 1912. Grupni portret.F. I. Šaqapin (sedi desno za stolom) i slikari Konstantin AleksejeviæKorovin, Apolinarij Mihajloviæ Vaswecov, Sergej Arseweviæ Vinogradov,Sergej Aleksandroviæ Šæerbakov i prijateq Korovina i Šaqapina – PavelAleksandroviæ Tuækov (sa gitarom). (Hartija. Pastel. 52 h 67)

53. Pasternak, L. O.: „Stare pesme“. Kod K. A. Korovina. Varijanta. Kompozi-cija je nešto izmewena: u grupi slikara, autor je na mestu A. M. Vaswecovaprikazao sebe. (Pastel.)

54. Isto. Skica kompozicije.55. Pasternak, L. O.: Portret, ?

Do pojasa, 3/4 ulevo, sedi za stolom. (Olovka.)56. Pasternak, L. O.: F. I. Šaqapin za vreme uæewa uloge, 1924.

Do ispod kolena, stoji pored klavira, u pewoaru, sa pijanistom. (Litogra-fija. List: 54 h 40,8. Kompozicija: 33,5 h 29,5)

57. Rjepin, I. J.: Portret, 1901. Do grudi. (Crteþ.)

58. Rjepin, I. J.: Portret, 1913. Skica. Ceo rast, sedi na divanu, s podignutom rukom. (Hartija. Olovka.)

161

II EHO

59. Rjepin, I. J.: Portret, 1914. Ceo rast, u sportskom odelu, sedi na turskom divanu, levom rukom drþi psaBulku. (Uqe na platnu.)

60. Rjepin, J. I.: Portret, 1914. 61. Rjepin, J. I.: Portret, 1914.62. Rjepina, V. I.: F. I. Šaqapin i I. J. Rjepin u ateqeu „Penati“, 1914. Etida.63. Rosinski, V. I.: Portret, 1902.

Do ispod pojasa, anfas, telo 3/4 ulevo. (Uqe na platnu. 85 h 56,5)64. Rosinski, V. I.: Portret (nedovršen), poæ. 1900.

Do ispod pojasa, 3/4 ulevo, sedi. (Uqe na platnu. 90 h 72)65. Serov, V. A.: Portret, 1896–1897.

(Ugaq, kreda.)66. Serov, V. A.: Portret, 1904.

Do ispod pojasa, 3/4 udesno, poluobnaþen. (Akvarel, lak. 47,9 h 34,1) 67. Serov, V. A.: Portret, 1905.

Ceo rast, anfas, telo 3/4 udesno, u redengotu, stoji. (Ugaq, kreda. 235 h 133)68. Serov, V. A.: Portret, 1905. Skica.

Ceo rast, 3/4 ulevo, s ispruþenom desnom rukom. (Hartija. Olovka. 20,3 h 12)

69. Serov, V. A.: Šaqapin peva, 1905. Ceo rast, 3/4 ulevo, s ispruþenom desnom rukom. (Hartija. Olovka. 20 h 11,6)

70. Serov, V. A.: Šaqapin pored klavira, 1905. Skica. Ceo rast, 3/4 ulevo, stoji. (Hartija. Olovka. 20,2 h 12)

71. Serov, V. A.: Šaqapin se brije, 1905. (Hartija. Olovka. 20,5 h 12)

72. Serov, V. A.: Portret, ? Studija.73. Sidorova, O. M.: Portret, 1919.

Do grudi, 3/4 ulevo. (Olovka, sepija. 19,8 h 13,2)74. Sorin, S. A.: Portret, ?75. Stika, T.: Italijanski pevaæi Tita Rufo i Enriko Karuzo i ruski pevaæ

F. I. Šaqapin, 1912.76. Haritonov, N. V.: Portret, 1915.

Do grudi, 3/4 udesno, otkrivenog vrata. (Hartija. Crvena olovka. 63 h 50)77. Haritonov, N. V.: Portret, 1916.

Do pojasa, anfas, telo 3/4 udesno, u beloj košuqi, s otkrivenim vratom, ucrnom plaštu. (Uqe na platnu. 109 h 91)

78. Haritonov, N. V.: Portret, 1916. Do kolena, 3/4 ulevo, u beloj košuqi, leva ruka na grudima. (Uqe na platnu.)

79. Haritonov, N. V.: Portreti F. I. Šaqapina (album portreta), ? 80. Jakovqev, A. J.: Portret F. I. Šaqapina, 1917.

Ceo rast, poluobnaþen, stoji meðu stenama. Na prvom planu majmun imiti-

162


ra pozu koju je zauzeo umetnik, na drugom planu obnaþena Šaqapinova figu-ra, s leða, sa þezlom. (Hartija. Crvena olovka. 213 h 155)

81. Juon, K. F.: Gorki i Šaqapin u Niþwem Novgorodu 1901. godine, 1955. (Uqena platnu. 175 h 250) *

82. Šaqapin, B. F.: Portret, 1928. Do kolena, anfas, u crvenoj piþami i belim pantalonama, vrat otkriven,sedi prekrštenih nogu. U levoj ruci drþi muštiklu sa cigaretom. Sdesnasto sa šahovskom tablom. (Uqe.)

83. Šaqapin, B. F.: Portret, 1932. Glava, anfas. (Crteþ.)

84. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u kovæegu, 1938.

SKULPTURA

1. Andrejev, N. A.: Portret, 1907. Studija. Glava. (Suva glina. 27 h 20 h 26)

2. Andrejev, N. A.: Isto. (Bronza. 27 h 20 h 26. Odliveno 1954.)

3. Beklemiševa, K. V.: Portret, 1930–te. Bareqef u koncertnoj sali „Plejel“ u Parizu.

4. Gavrilov, N. P.: Bista, 1946. *5. Gejmanson, J. Z.: Portret, 1930–te. Bareqef.6. Gincburg, I. J.: Portret, ?

Figura, glava 3/4 ulevo, u odelu, ruka u xepu pantalona. (Patinirani gips. 61 h 18 h 18. Sa postoqem: 65 h 23,5 h 18)

7. Gincburg, I. J.: Portret, ? Glava, desni profil. (Bareqef. Tonirani gips. 23 h 15)

8. Gincburg, I. J.: Portret, ? Do pojasa, desni profil, u košuqi sa otvorenim okovratnikom, poredklavira. (Bareqef. Tonirani gips. 28,3 h 31,5)

9. Gincburg, I. J.: Portret, ? Glava. (Bareqef. Gips. 22 h 15 h 1)

10. Gjurxan, A. M.: Portret, 1914. Bista, 3/4 ulevo, glava zabaæena unazad. (Bronza. 60 h 58 h 29)

11. Jelecki, A. J.: Portret, 1956. Bista. (Beli mramor. 85 h 53 h 40) *

12. Kavaleridze, I. P.: Portret, ? Glava, desni profil. (Gips. 47 h 33 h 19)

163

II EHO

13. Kavaleridze, I. P.: A. M. Gorki i F. I. Šaqapin. Kompozicioni portret, 1954. Ceo rast. (Patinirani gips. 64 h 54 h 67) *

14. Kowenkov, S. T.: Portret, 1952. Glava. (Mramor. 62 h 66 h 65) *

15. Nepoznati vajar: Portret, 1900–te. Do pojasa, anfas, poluobnaþen, glava zabaæena unazad, desna ruka na grudima.

16. Nepoznati vajar: Portret, ? Do pojasa, anfas, torzo 3/4 ulevo, u ogrtaæu. (Bareqef u kvadratu. Iz nemaækekolekcije medaqa posveœenih znamenitim umetnicima.)

17. Sudbiwin, S. N.: Portret, 1907. Bista. Anfas, sa kapom. (Bronza. 18,5 h 20 h 10,3)

18. Sudbiwin, S. N.: Portret, 1907. Bista. Anfas, sa kapom. (Gips.)

19. Sudbiwin, S. N.: Portret, 1907. Bista. Vrat i grudi obnaþeni. (Bronza. 43 h 37 h 25)

20. Sudbiwin, S. N.: Portret, 1907. (?) (Mramor.)21. Sudbiwin, S. N.: Portret, 1907.

Ceo rast, u ogrtaæu, sa kaæketom, u æizmama. (Gips. 75 h 27 h 18)22. Trubeckoj, P. P.: Portret, 1906.

Bista. Glava 3/4 udesno, ruke i pleœa obnaþeni. (Tonirani gips. 54 h 39 h 33)23. Trubeckoj, P. P.: Portret, 1906. Isto. (Bronza.)24. Capqin, D. F.: Portret, 1935.

Glava. (Kamen. Visina: 71. Postament: 22,3 h 22 h 3)25. Capqin, D. F.: Portret, 1947.

Glava, anfas. (Veštaæki kamen. Visina: 65. Postament: 13 h 22,5 h 23) *26. Capqin, D. F.: Portret, 1929–1957.

Glava, 3/4 udesno. (Drvo. Visina: 65. Postament: 8 h 26 h 25) *

164


F. I. ŠAQAPIN U ULOGAMA. UQANE SLIKE, AKVARELI, CRTEÞI, SKULPTURE, KARIKATURE.

„Boris Godunov“. Opera M. P. Musorgskog

1. Andr (preudonim slikara A. S. Mahalova): „Naši u inostranstvu. Ruskepesme“, ? Šaqapin u kostimu Borisa Godunova, peva pred slušaocima uplašenimveliæinom wegove pesnice. Karikatura. (Hartija. Tuš, pero. 22 h 16,5)

2. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1917. Glava, 3/4 ulevo. (Tuš, æetkica.)

3. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin u ulozi Varlaama, 1917. Glava. (Tuš, æetkica. 26 h 17)

4. Germen (pseudonim nepoznatog slikara): F. I. Šaqapin u ulozi BorisaGodunova, ? Do grudi, 3/4 udesno, u šapki Monomaha. (Bakrorez. Suva igla. 28 h 19,3)

5. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1912. Ceo rast, anfas, u kratkom ukrašenom krznenom ogrtaæu, sa þezlom.(Tempera na platnu. 211,5 h 139,5)

6. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, ? Do grudi, anfas. (Tempera na kartonu. 51 h 40)

7. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1922. Glava, 3/4 ulevo. (Tuš, pero.)

8. Delaroš: „Ruska sezona u Parizu. F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova“, 1913. Do pojasa, 3/4 ulevo. (Crteþ.)

9. Delaroš: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, ? Glava, 3/4 udesno. (Olovka.)

10. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): „Sveta umetnost. Ruska sezona uLondonu. Boris Godunov (F. I. Šaqapin) u sporu sa moskovskim bojarima“,1913. Karikatura.

11. Deni: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1915. Do kolena, glava 3/4 ulevo.

12. Jelisejev, K. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916. Do grudi, desni poluprofil. (Hartija. Olovka, akvarel, tuš. 31 h 23)

13. Jelisejev, K. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1926. Do grudi, desni poluprofil. (Hartija. Olovka, akvarel, tuš. 31 h 23)

14. Zilberštajn, L. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1915. Do pojasa, anfas. (Olovka.)

15. Iqin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova. Scena halucinacija,1916. (Hartija. Ugaq.47 h 59)

165

II EHO

16. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, ? Do grudi, anfas, u šapki Monomaha. (Hartija. Olovka. 25,3 h 16,3)

17. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, ? Do grudi, levi poluprofil. (Hartija. Olovka. 20,2 h 16,2)

18. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1910. Do grudi, anfas. (Hartija. Olovka. 21 h 16,7)

19. Krugqikova, J. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1908, Pariz. Do pojasa, levi profil. (Hartija. Olovka. 18,8 h 13,8)

20. Mamontov, S. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1913. Do grudi, levi profil. (Mozaik od kamenæiœa.)

21. Nepoznati umetnik: „Boris Godunov Musorgskog na sceni Mariinskogteatra“, 1911. Skica olovkom. (NB: Autor oæigledno nije bio oæevidac famoznog dogaðaja „sa kleæawem“,koji je Šaqapinu doneo mnogo neprijatnih trenutaka. On kao da je ilus-trovao sluþbeno saopštewe Sankt-Peterburške agencije /“Jutro Rusije“,1911.)

22. Nepoznati engleski umetnik: I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova. Scenahalucinacija, 1914. Ceo rast, 3/4 ulevo. (Crteþ perom.)

23. Nepoznati umetnik: „Ruska sezona u Londonu. ‘Boris Godunov’ u teatru DuriLejn“, 1914. Ceo rast 3/4 ulevo, u kratkoj ukrašenoj bundi i šapki Monomaha, sapodignutom levom rukom. (Akvarel.)

24. Nepoznati umetnik (Pariz): skica šminke cara Borisa za F. I. Šaqapina,?25. Nepoznati umetnik: „Ruska sezona u Londonu. ‘Boris Godunov’ u teatru Duri

Lejn. Scena halucinacija“, 1914. Ceo rast, 3/4 udesno, sedi, s ispruþenom levom rukom. (Ksilografija u boji.39,2 h 32,8)

26. Poqakov, M. I.: „Kod Šaqapina posle probe“. List iz albuma „A. M. Gorki“.(Ksilografija u boji. 39,2 h 32,8)

27. Sidorova, O. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1919. Do pojasa, anfas. (Hartija. Sepija. 19,2 h 13,2)

28. Slepjan, M. G.: „Novi letwi teatar. F. I. Šaqapin u ulozi BorisaGodunova“, 1904. Do pojasa, 3/4 ulevo. (Crteþ perom.)

29. Troupjanski J. A.: Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1922. (Figurina.Obojeni porcelan.)

30. Fore, L.: „Boris Godunov“ na sceni pariske „Grand Opèra“, sa F. I.Šaqapinom... Scena izlaska cara Borisa iz Uspenskog sabornog hrama nakonkrunisawa, 1908. Ceo rast, koraæa sleva nadesno, voðen bojarima. (Akvarel.)

31. Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1914. Do grudi, 3/4 ulevo, s ogoqenim vratom. (Crvena olovka.)

166


32. Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916. Ceo rast, anfas, korpus malo udesno, stoji podboæen desnom rukom. (Uqe naplatnu. 250 h 135)

33. Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916. 34. Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916.

Ceo rast, anfas, korpus malo udesno, stoji podboæen desnom rukom. (Uqe naplatnu. 250 h 135)

33. Jakovqev, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1917.Do grudi, anfas. (Uqe na platnu.) Glava 3/4 udesno, pognuta.

35. Juon, K. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1908.Do pojasa, 3/4 udesno. (Tuš, pero.)

34. Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916. Ceo rast, anfas, korpus malo udesno, stoji podboæen desnom rukom. (Uqe naplatnu. 250 h 135)Haritonov, N. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1916.

35. Šadr (Ivanov) I. D.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1913. Glava 3/4 udesno, s gnevnim izrazom. Karikatura. (Crteþ.)

36. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, 1931. Glava, skoro æisti anfas. (Olovka.)

37. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Borisa Godunova, ? Bista. (Obojeni gips. Veliæina: nešto veœa od prirodne.)

„Vraþja sila“. Opera A. N. Serova

38. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin u ulozi Jerjomke, 1918. Glava, 3/4 ulevo. (Tuš, æetkica. 25 h 17,5)

39. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): F. I. Šaqapin u ulozi Jerjomke,1916. /Opera Zimina./ Do kolena, 3/4 ulevo.

40. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Jerjomke, 1916. /Gostovawe OpereZimina/ Do pojasa, anfas. (Olovka.)

41. Meškov, V. N.: F. I. Šaqapin u ulozi Jerjomke, 1916. Do grudi, 3/4 udesno. (Hartija. Crvena olovka, mastilo, olovka, sos. 68 h 50,5)

„Demon“. Opera A. G. Rubinštajna

42. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Demona, 1916. (Tempera na platnu. 228 h 158)

167

II EHO

43. Mamontov, S. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Demona, ? Anfas, glava spuštena ulevo. Bista. (Gips. 62 h 55 h 43)

44. Mor (pseudonim slikara D. S. Orlova): F. I. Šaqapin na gostovawu uAmerici, ? Ceo rast, u kostimu Demona, stoji na zemaqskoj kugli. Karikatura.

„Don Karlos“. Opera Ð. Verdija

45. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin kraq Filip II, 1917. Do grudi, 3/4 ulevo, sa šeširom.

46. Jakovqev, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi kraqa Filipa II, 1917. Do grudi, sa šeširom. (Hartija. Ugaq, crvena olovka. 66 h 47)

47. Nepoznati umetnik: F. I. Šaqapin u ulozi kraqa Filipa II, 1917. Sleða, 3/4 ulevo. (Hartija. Olovka. 24,3 h 15,5)

48. Nepoznati umetnik: F. I. Šaqapin u ulozi kraqa Filipa II, 1917. Do grudi, levi profil.

49. Šabad, A.: F. I. Šaqapin u ulozi kraqa Filipa II, 1917. Glava, 3/4 ulevo. (Olovka, tuš.)

50. Štrauh, M. M.: F. I. Šaqapin u ulozi kraqa Filipa II, 1916. Glava, 3/4 ulevo. (Hartija. Olovka. 22 h 17,5)

„Don Kihot“. Opera Þ. Masnea

51. Andr (preudonim slikara A. S. Mahalova): „Don Kihot: Šaqapin opraštakritiæarima-razbojnicima i putuje u Monte Karlo“, 1912. Karikatura. Do grudi, 3/4 ulevo, glava udesno, srce okaæeno o rebro.

52. Benua, A. N.: Skica kostima i šminke Don Kihota, 1911. Ceo rast, sedi rastavqenih nogu, u levoj ruci drþi kwigu. (Hartija. Olovka,akvarel. 50,5 h 33)

54. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin Don Kihot, ?Glava, 3/4 udesno. (Tuš, æetka.)

55. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): F. I. Šaqapin u ulozi DonKihota, 1914. Karikatura. Do ispod pojasa, 3/4 ulevo.

56. Iqin, G. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota, ?(Hartija. Ugaq. 54 h 34,2)

57. Kavaleridze I. P.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota, ?Figura na kowu, desni profil. (Patinirani gips. 40 h 30 h 12)

58. Ken, A. (Cain, Henry autor libreta opere „Don Kihot“): F. I. Šaqapin uulozi Don Kihota, 1910. (Hartija. Plava olovka. 24,5 h 19)

168


59. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota, ? Do grudi, glava 3/4 udesno. (Hartija. Olovka, tuš. 24 h 19,2)

60. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota, ? Ceo rast, 3/4 ulevo, sakopqem u levoj ruci. (Hartija. Olovka. 27,6 h 18,2)

61. Mak (pseudonim slikara P. P. Ivanova): „Don Kihot Šaqapin“, ? Karikatura.62. Maqutin, I. A.: Novi Don Kihot u Baqšom teatru, 1910. Karikatura.63. T. S. (monogram nepoznatog umetnika): F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota,

? Na kowu, sa kopqem. (Hartija. Tuš, akvarel, pero, æetkica. 39 h 25,6)64. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Kihota, ?

(Olovka.)

„Þivot za cara“ („Ivan Susawin“). Opera M. I. Glinke

65. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Susawina. Opera Zimina. „Þivotza cara“, 1916. Do pojasa, 3/4 udesno. (Tuš, pero.)

„Knez Igor“. Opera A. P. Borodina

66. Rerih, N. K.: Skica kostima Vladimira Galickog, 1914. (Hartija, siva. Olovka, gvaš. 23,5 h 16)

67. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi kneza Galickog, posle 1925.

„Mefistofel“. Opera A. Boita

68. Buækin, P. D.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1918. Glava, 3/4 ulevo. (Tuš, æetkica.)

69. Golovin, A. J.: Skica kostima Mefistofela, 1901. (Hartija. Olovka, akvarel,gvaš. 27 h 16)

70. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1909. (Tempera na platnu. 300 h 139)

71. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, ? Studija. Glava, 3/4 ulevo. (Gvaš. 44 h 40)

72. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): „Šaqapin Mefistofel“, 1916. (?) Ceo rast, levi profil, ruke skrštene na grudima.

73. Nepoznati inostrani umetnik: F. I. Šaqapin u operi „Mefistofel“, 1912.Ceo rast, levi profil, poluobnaþen, sa maæem, sedi na steni, u desnoj rucidrþi zemaqsku kuglu. (Crteþ. Pero.)

169

II EHO

„Mocart i Salijeri“. Opera N. A. Rimskog-Korsakova

74. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Salijerija. Opera Zimina, 1916. Do grudi, 3/4 ulevo. (Tuš, pero.)

75. Nepoznati umetnik: F. I. Šaqapin u ulozi Salijerija, 1918. (?) Do grudi, 3/4 udesno. (Tuš, pero.)

„Pajaci“. Opera R. Leonkavala

76. Plevako, N.: Tonio F. I. Šaqapin. Opera u Narodnom domu, 1918. Kari-katura. Ceo rast, levi profil, glava malo podignuta, ruke u xepovima. (Crteþperom.)

„Pskoviœanka“. Opera N. A. Rimskog–Korsakova

77. Andr (preudonim slikara A. S. Mahalova): F. I. Šaqapin u ulozi IvanaGroznog, ? Skica za karikaturu. Do pojasa, 3/4 ulevo, u pozi klawawa. (Hartija. Olovka. 48,5 h 32,5)

78. Awenkov, J. P.: F. I. Šaqapin u „Pskoviœanki“, 1916. Do grudi, 3/4 udesno. (Tuš, pero.)

79. Gartje, A.: „Jedinstveni umetnik, sa kojim mora da raæuna sâm Grozni FjodorIvanoviæ“. U povodu premijere „Pskoviœanke“, 1913. Karikatura. Ceo rast, 3/4 ulevo, u sakou i pantalonama na štrafte, stoji pored kowa.(Crteþ perom.)

80. Deve (pseudonim nepoznatog slikara): F. I. Šaqapin u ulozi IvanaGroznog, 1911. Karikatura. (Hartija. Tuš, pero. 24,3 h 18)

81. Kavaleridze, I. P.: F. I. Šaqapin u ulozi Ivana Groznog, ? Figura na kowu. (Patinirani gips. 42 h 40 h 19)

82. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Ivana Groznog, ? Glava, anfas. (Hartija. Olovka. 23,7 h 16,5)

83. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Ivana Groznog, ? Do grudi, anfas. (Hartija. Olovka. 16,5 h 11,9)

84. Nepoznati engleski umetnik: Scena iz „Pskoviœanke“ sa F. I. Šaqapinomu ulozi Ivana Groznog, 1913. Portret na kowu.

85. Nepoznati umetnik: „Teodoro Šaqapino“ u ulozi Ivana Groznog u Milanu.Ruska muzika i ruski umetnici u inostranstvu. „Pskoviœanka“ na scenimilanskog teatra La Scala, 1912.

170


Ceo rast, 3/4 udesno, na kowu, okruþen gomilom koja ga prozdravqa, na fonudekoracija.

86. Par, D.: F. I. Šaqapin u ulozi Ivana Groznog, ? Bista. (Tonirani gips. 68 h 68 h 35)

87. Serov, V. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Ivana Groznog, 1897. ili 1899. Do grudi,3/4 udesno. (Bakrorez. 22,8 h 17,5)

88. Stor, E.: Ulazak Groznog (Šaqapina) u Pskov, 1909. (Olovka.)

„Rusalka“. Opera A. S. Dargomiþskog

89. Eqski (pseudonim slikara L. A. Osovskog): „Šaqapin Mlinar“, 1917. Do pojasa, glava 37° udesno, poluobnaþene grudi. (Olovka.)

90. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Mlinara, 1902. Ceo rast, anfas, stoji bosih nogu. (Tuš, pero.)

91. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Mlinara, 1902. Ceo rast, 3/4 ulevo, ruke ispruþene unapred. (Olovka.)

92. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Mlinara, 1902. Ceo rast, s leða, beþi pogrbqen. (Olovka.)

93. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Mlinara, posle 1925. Skica.

„Ruslan i Qudmila“. Opera M. I. Glinke

94. Vaswecov, V. M.: Skica kostima Farlafa, 1902. Ceo rast, anfas, levom rukom je oslowen na maæ. (Hartija. Olovka, akvarel,gvaš, srebro. 26,7 h 23,7)

95. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Farlafa, 1912. Do ramena, 3/4 ulevo.(Tempera.)

„Seviqski berberin“. Opera Ð. Rosinija

96. Verejski, G. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Bazilija, 1913. (?) Ceo rast, desni poluprofil. (Tuš, pero.)

97. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): F. I. Šaqapin u ulozi DonBazilija, 1916. Karikatura. Glava, levi profil. (Hartija. Olovka, akvarel. 14,5 h 10,5)

98. Deni (pseudonim slikara V. N. Denisova): F. I. Šaqapin u ulozi DonBazilija. („Don Alonzo“), 1916. Karikatura. Do pojasa, 3/4 ulevo. (Hartija. Olovka, akvarel. 29,3 h 22,3)

99. Eqski (pseudonim slikara L. A. Osovskog): F. I. Šaqapin u ulozi DonBazilija., 1915. Karikatura.

171

II EHO

Ceo rast, træi sdesna na levo, bose noge. (Hartija. Olovka, tuš, æetkica. 46 h 32)100. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Bazilija, ? Crteþ.101. Mor (pseudonim slikara D. S. Orlova): F. I. Šaqapin u ulozi Don

Bazilija, ? Do pojasa, 3/4 udesno, sa rukama skrštenim na grudima. (Tuš,pero, æetkica.)

102. Nepoznati umetnik: F. I. Šaqapin u ulozi Don Bazilija, 1913. Karikatura.Do kolena, anfas, smeši se, kaþiprst podignut uvis. (Crteþ.)

103. Æuk (pseudonim nepoznatog umetnika): F. I. Šaqapin u ulozi Don Bazilija,1914. Karikatura. Do pojasa, 3/4 udesno, sa makazama u rukama. (Olovka.)

104. Šaqapin, B. F.: F. I. Šaqapin u ulozi Don Bazilija, ? Skica. (Olovka.)

„Stari orao“. Opera R. Ginzburga

105. Solomko, S. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Kana, 1909. Do grudi, 3/4 ulevo.(Crvena olovka.)

„Faust“. Opera Š. Gunoa

106. Antonovski B.: „Sezona pozorišnih skandala“, 1916. Karikatura. Ceo rast, u kostimu Mefistofela, stoji sleva na sceni, zatvoren iza reše-taka i pod straþom policije; sleva i sdesna, ispred rešetaka, horistkiwe ihoristi; za dirigentskim pultom sedi policajac, diriguje policijskom pa-licom. (Crteþ perom.)

107. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1905. Ceo rast, glava 3/4 udesno, u crvenom. (Tempera na platnu, pastel. 225 h 109)

108. Grinman, I. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1906. Do grudi, 3/4 ulevo, u crnom. (Hartija. Ugaq, kreda, pastel. 62 h 46)

109. Kovaqski, L. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1903. Do ispod kole-na, 3/4 ulevo. (Hartija. Suva igla. 16,5 h 8,5)

110. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, ? Do ispod pojasa, leviprofil. (Uqe na platnu. 81 h 61)

111. Korovin, K. A.: Scena na trgu. F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela iAnðelo Mazini (?) u ulozi Fausta, ? (Karton. Uqe. 24 h 13,5)

112. Legat, Nikolaj i Sergej G.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1904.Karikatura. Do ispod pojasa, glava 3/4 ulevo, torzo ulevo. (Hartija. Akvarel,tuš. 31,2 h 23)

113. Legat, N. G.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1904. Karikatura (neza-vršena). Do kolena, s leða. (Hartija. Olovka, tuš, akvarel, pero, æetkica. 32,2 h 24,8)

114. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1910. Do grudi, levi

172


profil. (Tuš, pero.)115. Meqnikov, D. I.: F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela, 1916. Do grudi, levi

profil. (Hartija. Olovka, tuš, pero. 23,3 h 22,5)116. R. (monogram nepoznatog slikara): F. I. Šaqapin u ulozi Mefistofela,

1903. Do ispod kolena, 3/4 ulevo, u crvenom. (Akvarel.)

„Hovanšæina“. Opera M. P. Musorgskog

117. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja, ? (Hartija. Olovka. 33,3 h 19,3)

118. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja, 1911. Do ramena, 3/4 ulevo,sa svešteniækom kapom. (Olovka.)

119. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja i J. E. Zbrujeva u uloziMarfe, 1911. (Hartija. Tuš. 28,5 h 19)

120. Qubimov, A. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja i J. E. Zbrujeva u uloziMarfe, 1911. Do pojasa, 3/4 ulevo, peva, poloþivši levu ruku na Marfinorame. (Tuš, pero, æetkica.)

121. Nepoznati umetnik: „Teatarski album. ‘Hovanšæina’ na Mariinskoj sceni.F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja“, 1912. Karikatura. Do ispod kolena, 3/4udesno, oslawa se na štap.

122. Nepoznati umetnik: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja, ? Do ramena, 3/4 ulevo.(Olovka.)

123. Re-Mi (pseudonim slikara N. V. Remizova-Vasiqeva): F. I. Šaqapin uulozi Dosifeja, 1911. Karikatura. Ceo rast, 3/4 ulevo, u rizi, s pojasom.

124. Rober P.: F. I. Šaqapin u ulozi Dosifeja, 1912. Karikatura. Do kolena, 3/4 ulevo, peva, poloþivši desnu ruku na rame J. I. Zbrujeve(Marfa), a levu na rame wezine alternacije J. F. Petrenko. (Crteþ.)

„Judita“. Opera A. N. Serova

125. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1908. (Tempera na platnu,pastel. 159 h 209)

126. Golovin, A. J.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1908. Skica za prethodniportret. (Karton. Tempera, bronza. 49 h 68)

127. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, ? Do grudi, levi profil.(Hartija. Olovka. 16,2 h 15,4)

128. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, ? Do grudi, anfas. (Hartija.Olovka. 18 h 14,3)

129. Koþin, M. V.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, ? Do grudi, levi profil.(Harija. Olovka. 19,7 h 14)

130. Kruglikova, J. S.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, ? Dve monotipije.

173

II EHO

131. Maqutin, I. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1917. Ceo rast. (Uqe naplatnu. 48 h 40)

132. Mor (pseudonim slikara D. S. Orlova): F. I. Šaqapin (Olofern) i pozo-rišni preduzimaæ S. I. Zimin, ? Karikatura. (Hartija. Akvarel. 18 h 22)

133. Nepoznati umetnik: „Teatarski album. ‘Judita’ na Mariinskoj sceni. F. I.Šaqapin u ulozi Oloferna“, 1912. Ceo rast, levi profil, desna rukapodignuta. (Crteþ.)

134. Re-Mi (pseudonim slikara N. V. Remizova-Vasiqeva): Judita i Olofern uMariinskom teatru. Felija Litvin i Fjodor Šaqapin, 1912. Karikatura. Ceo rast, iz levog profila. (Tuš, pero, akvarel.)

135. Serov, V. A.: Kostim i šminka Oloferna za F. I. Šaqapina, 1899. Dveskice. 1. Ceo rast, s leða, poluokret udesno. 2. Ceo rast, iz levog profila. (Hartija. Olovka, tuš, akvarel, æetkica. 18,8 h 22,7)

136. Serov, V. A.: Skica kostima i šminke za Oloferna, 1907. Ceo rast, sedi natronu, 3/4 udesno. (Hartija. Olovka, akvarel. 19,5 h 15,5)

137. Serov, V. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1907. Ceo rast, desni pro-fil, desna ruka sa pokaznim gestom. (Hartija. Akvarel. 22 h 17,5)

138. Serov, V. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1907. Ceo rast, levi profil,u desnoj ruci korbaæ, levom se podboæio. (Tempera.)

139. Serov, V. A.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1907. (Hartija. Olovka. 30,8 h 21,2)

140. Serov, V. A.: Šaqapin i Korsakov, 1907. Karikatura. Ceo rast, glava 3/4ulevo. (Hartija. Olovka.)

141. Štrauh, M. M.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, 1916. Povodom gostovawaOpere Zimina. U krugu, do kolena, 3/4 udesno, sa podignutom levom rukom.(Tuš, pero.)

142. Šæerbov, P. G.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna. Scena iza kulisaMariinskog teatra, ? Karikatura. (Hartija. Akvarel. 34 h 27)

143. Šæerbov, P. G.: F. I. Šaqapin u ulozi Oloferna, ? Karikatura. (Hartija.Tuš, pero, akvarel.)

174


*) radovi oznaæeni ovim zna-kom zapravo pripadaju po-glavqu „Odjeci krozvreme“, ali smo odluæilida ih, uprkos tome, ne iz-dvajamo od ovoga spiska

175

II EHO

MUZIKA

Dug je i spisak muziækih kompozicija koje su nastale kao inspiracijaŠaqapinovim genijem, ili su wemu bile posveœene. Navodimo ih azbuænimredom (prema imenima autora):

1. Amani, N.: „Borodino“, balada. Reæi M. Qermontova. Op. 102. Ancev, M.: Romanse. Op. 183. Arenski, A.: „Vuci“, balada. Reæi A. Tolstoja. Op. 584. Ahron, I.: „Utvara“5. Bagrinovski, M.: „Balada“. Reæi M. Qermontova6. Bihner, A.: „Tama i magla“. Reæi A. Tolstoja

„Pored mora“. Reæi A. Tolstoja7. Blejhman, J.: „Brdo“, balada. Reæi A. Tolstoja. Op. 26, br. 1

„Kod vrata“, šaqiva pesma. Reæi A. Tolstoja. Op. 26, br. 38. Vasiqenko, S.: „Vir“, poema. Reæi I. Buwina. Op. 6, br. 1

„Udovica“, poema. Reæi J. Polonskog. Op. 6, br. 29. Glier, R.: „Kovaæi“. Reæi P. Jakuboviæa. Op. 22

10. Greæaninov, A.: „Na raskršœu“, muziæka slika. Reæi I. Buwina. Op. 2111. Dobrovejn, I.: „O æemu zavijaš, noœni vetre“. Reæi F. Tjutæeva. Op. 7, br. 7

„Fantazija“. Reæi Þ. de Narvala. Op. 7, br. 512. Erenberg, V.: „Svadba“, komiæna opera u 1 æinu. Prema istoimenoj priæi

A. Æehova13. Iber, Þ.: Pesma grofa.

Pesma Don Kihota Dulcineji. muzika za film „Don Kihot“,Predsmrtna pesma Don Kihota. reæi A. ArnuaOproštajna pesma Don Kihota. }

14. Jazikov, M.: „Iskopana je ašovom jama duboka“. Reæi I. Nikitina„Zvezda“. Reæi M. Jazikova„Šuma gudi i huæi“. Reæi M. Jazikova„Usamqeni grob“. Reæi M. Jazikova„Razrušeni hram“. Reæi M. Jazikova

15. Keneman, F.: „Kako je kraq išao u rat“. Reæi A. Koltonovskog. Op. 7, br. 6„Kraq Aladin“. Reæi S. Ivanova-Rajkova. Op. 10, br. 2„Kovaæ“. Reæi S. Petrova (Skitaqca). Op. 8, br. 2„Tri puta“, razmišqawe. Reæi A. Kotlonovskog. Op. 7, br. 5„Roje se misli i oseœawa“. Reæi M. Þemæuþnikova. Op. 8, br 1

16. Kozakov, ?: „Svetogor“. Reæi M. Jazikova17. Koleswikov, N.: „Dubinuška“

„Eh, radnici, Boþji narode“. Op. 7518. Kopilov, A.: „Ne pitaj me“. Reæi A. Tolstoja. Op. 38, br. 1

„Molitva“. Reæi A. Puškina. Op. 38, br 219. Korganov, V.: „Pred vratima svete obiteqi“. Reæi M. Qermontova20. Koæetov, N.: „Pesma o Haraldu i Jaroslavni“. Op. 19

„Ja sam muþik“. Reæi M. Leonova. Op. 21, br. 1„Ja sam rob rada“. Reæi M. Leonova. Op. 21, br 2„Seqaæki kaput“. Reæi M. Leonova. Op. 21, br. 3

21. Kusevicki, S.: „Balada“ (za kontrabas)22. Kjui, C.: „Babew“23. Kjunkap, I.: „Posle bitke“. Reæi M. Jazikova24. Masne, Þ.: „Ako biste hteli da mi kaþete“25. Masne, Þ.: „Don Kihot“ (opera)26. Panajev, A.: „Ispuwen uþasima rata“. Reæi N. Nekrasova

„Gana“, balada. Reæi L. Meja27. Panijev, S.: „Pesma koja nema manu o sirotici i tiranu“

„Fatma“, istoæna romansa28. Petrov, A.: „Ne veruj“. Reæi ? Æervinskog29. Rahmawinov, S.: „U duši svakoga od nas“. Reæi A. Korinfskog. Op. 34, br. 2

„Uskrsnuœe Lazarovo“. Reæi A. Homjakova. Op. 34, br. 6„Kmet-kuluæar“. Reæi A. Feta. Op. 34, br. 11„Sudbina“ (prema V simfoniji L. van Betovena). Reæi A.Apuhtina. Op. 21, br. 1„Ti si ga znao“. Reæi F. Tjutæeva. Op. 34, br. 9

30. Renæicki, P.: „Tuða tuga“, balada. Reæi A. Tolstoja. Op. 4, br. 231. Reækunov, M.: „Guslar“. Reæi V. Mazurkeviæa32. Rimski–Korsakov, N. A.: Ariozo Cara Ivana (naknadno dopisan) iz opere

„Pskoviœanka“ (III æin, II slika) 33. Sahnovski, J.: „Oj, stogovi, stogovi!“ (iz svite „Otaxbina“). Reæi A.

Tolstoja. Op. 8, br. 1

176


„Hoda smrt oko mene“ (iz svite „Otaxbina“). Reæi M.Svobodina. Op. 8, br 2„Kovaæ“ (iz svite „Otaxbina“). Reæi S. Petrova (Skitaqca).Op. 8, br. 3„Otaxbini“ (iz svite „Otaxbina“). Reæi L. Meqšina Op. 8, br. 4„Oj, æast li je mladiœu lan da prede?“ Reæi A. Tolstoja. Op. 5, br. 2

34. Sibelijus J., Fivijski M.: „Tuþni valcer“ (iz muzike za dramu A. Jermefelda „Smrt“). Obrada M. Fivijskog. Reæi L. Nelidove-Fivijske

35. Simon, A.: „Košmar“, dramska skica. Op. 62„O kako silno vladaš“. Op. 62

36. Slonov, M.: „Ah ti sunce, sunce jarko“. Reæi P. Moæalova. Op. 10, br. 1„Oproštajna reæ“, tamniæka pesma. Reæi S. Petrova (Skitaqca).Op. 12, br. 1

37. Stukovenko, O.: „Zarobqenik“. Reæi A. Hegstrema38. Taskin, A.: „Molitveni akordi“. Reæi V. Lebedeva

„Hoœu veseqa“. Reæi S. Petrova (Skitaqca)39. Tideman, K.: „Oj, kad bi Volga-matuška“. Reæi A. Tolstoja

„Orao“. Reæi Zinaide C.„Pesma kovaæa“

40. Trufi, I., Hartfeld, V.: „Na ulicama rata“ (1812. godine, 5. avgusta).Muziæka slika u 1 æinu. Reæi M. Lentovskog

41. Turin, V.: „U tamnici“42. Æerwavski, A.: „Pod mirisnom rjabinuškom“. Reæi M. Droþina

„Na bunaru“. Reæi M. Droþina43. Æerni, A.: „Æeþwa“. Reæi N. Stanilovskog44. Šipoviæ, N.: „Na moru“. Reæi ? Slepcova

*

177

II EHO

178


KWIÞEVNOST

Šaqapin je „prodro“ i u literaturu svoga doba, pojavio se na stranicamaromana Maksima Gorkog „Þivot Klima Samgina“:

Buka u sali je rasla, kao da je u potrazi za svojim maksimumom. Desetine glasovavikalo je i zavijalo:

– Molimo! Dragi... Molimo... „Dubinušku“!185 /.../– Molimo! „Dubinušku“!– Gospodo! Tiše!– Prestani, Voloða, æuješ li: Šaqapina mole da peva „Dubinušku“ – strogo je

rekla Alina. Bilo je teško uspostaviti mir, qudi su pomerali stolice, zveckali æašama,

udarali noþevima o flaše, a neko je sumanuto vikao:– Osamdeset devete godine francuska aristokratija, odbijajuœi...– Doðavola s aristokratijom!Na sredini sale, poput komandanta gradske vatrogasne druþine, stajao je bra-

dati æovek sa zlatnim naoæarima, mašuœi salvetom iznad glave:– Gospodo, mole vas da se umirite... /.../– Š-š, tiše!Samgin je æuo kao se buka razvejava, povlaæi u œoškove, ustupajuœi mesto jednom

snaþnom i strašnom glasu. Produbqujuœi tišinu, kao da je iz sale istisnuo qude,kao da ju je opustošio, taj je glas s poraþavajuœom jasnoœom izgovarao poznate reæi,preteœe ih rasporeðujuœi linijom dobro znanog muziækog motiva. On je zvuæao svemoœnije, izazivajuœi otreþwujuœe þmarce po Samginovim leðima, i odjednom kao

185) Dubina – debeo, teþakštap. „Dubinuška“ –ruska revolucionarnapesma.

179

II EHO

da se sala poæela rušiti, kao da su se razleteli weni zidovi, kao da se podigaopatos, tako se moœno razlegao jednodušni uzvik, koji je brisao sve pred sobom:

Eh, dubinuška, uhwem!

– Doðavola – rekao je Qutov skoæivši sa stolice i takoðe zavapio:– E-ej!...Samgin se našao na nogama. Svi su stajali zureœi u ugao gde se nalazio visoki

æovek koji je pevao, nadjaæavajuœi razdešeno zavijawe stotina qudi. Qutov, ob-grlivši Samgina oko struka, privijajuœi se uz wega i zabacujuœi glavu, zatvorenihoæiju, ispuštao je neverovatno tanke, kreštave zvuke; Klim je dobro æuo Alininniski glas, i još neæiji, staraæki i drhtav.

Ponovo je zavladala tišina. Pevaæ je poæeo sledeœu strofu. Wegov glas kao da jepostao još snaþniji, uništavajuœi. Samgin je posrnuo, drhtale su mu noge, oseœaoje kako mu se grlo nervozno græi. Oko sebe je jasno video napregnuta lica prepunaoæekivawa, i nijedno mu se nije æinilo pijano, a iz ugla gde je stajao visoki æovekpoput grmqavine doletale su reæi:

Na cara, na gospodu,Podiþe on uzvitlanu toqagu!

Gospoda su grunula za wim:

Ej, dubinuška, uhwem!

Samgin je posmatrao prizor pridrþavajuœi naoæari i zamirao od nekakvenepoznate hladnoœe. On je ovoga pevaæa video na sceni, u carskoj odori tragiænogcara Borisa, video ga je kao bezumnog i strašnog Oloferna, kao cara IvanaGroznog prilikom wegovog ulaska u Pskov – pogurena, skupqena figura s korbaæemu rukama, jezivo iskošena u sedlu nad qudima koji padaju niæice; kao gipkogMefistofelesa, prepunog jetkog sarkazma prema qudima i þivotu. Veliæanstvenoi poraþavajuœe umeo je taj æovek da donese uþase bezgraniæne vlasti. Video ga jeSamgin i na koncertima, u fraku. Uvek mu se ta odeœa æinila neprikladnom zawega: kao da je ovu moœnu figuru sa licem pametnog muþika æinila niþom.

Sada je video Šaqapina gde stoji na stolu, iznad qudi, kao spomenik. Nosio jejednostavan sivi sako i izgledao sasvim obiæno, kao i svi oko wega. No wegovæudesni, ðavolski-pametni glas razlegao se potresnom snagom; Samgin nikad nijeæuo ovaj neiscrpni glas da zvuæi na ovakav naæin. Bilo je neæeg strašnog u tome štoje taj æovek, obiæan kao i svi ostali, a opet ni nalik na druge qude. Wegovo je licepostalo strašnije od svih strašnih lica koja je prikazivao na operskoj sceni. Onje pevao i rastao. Sada se obnaþio do najdubqe suštine svoje duše, a ta je suštinabila osveta caru i gospodi, riæuœa, bespoštedna osveta nekog gigantskog biœa.

„Evo, upravo se pokazao u svoj obnaþenosti svoje tajne, svoje anarhistiækeprirode. I upravo odatle, iz te mrþwe prema vlasti, potiæe uþas sa kojim onprikazuje careve“.

Tek što je Samgin ovo pomislio, sve se više koæeœi od jezovite hladnoœe, predoæima mu se pojavio niz zaboravqenih likova: peœkara u selu, nosaæa iz Sibirskogpristaništa, Kozaka koji je sedeo pokraj mora kao za stolom i æudovišna figuraloþaæa kod Trojickog mosta u Peterburgu. Samgin je seo i rukama pokrio uši.Video je da ga Alina svojom belom rukom gladi po pleœima, ali nije oseœao wezindodir. Do wegovih su ušiju ipak dopirali buka i pevawe. Qutov je prodorno vikaolupajuœi nogama:

– Bravo-o!Uhvatio je Samgina za ruku, povukao ga sa stolice i povikao plaænim glasom:– Razumeš li? Samoubice! Sami sebe opevamo, æuješ? Ko to moþe? Rusija moþe!Wegovo se razuzdano lice græilo u košmaru, mahnito je kolutao oæima od stra-

ha, ili radosti.– Vladimire, ne pravi skandal! – gustim glasom, povukavši ga za rukav,

zapovedniæki je rekla Arina. – Gledaju te... Sedi! Pij! Da popijemo, Klimuša, zawegovo zdravqe! Oh, kako peva – lagano je izgovorila zaþmurivši i klimajuœiglavom. – Da mi je tako da zapevam, jednom i...

Trgla se i stresla æašicu u grlo.Samgin je takoðe ispio i odmah joj pruþio praznu æašicu, obraœajuœi se

Qutovu:– Ti si u pravu. Ti si... jako u pravu! /.../Prihvativši æašu iz Alinine ruke, dodao je:– Ovo je pir na grotlu vulkana. Ti to razumeš, vidim da piješ votku kao otrov... – Napila si ga, Lina – reæe Qutov.– Nije istina! Ja sam savršeno trezan. Ja sam, moþda, najtrezniji æovek u Rusiji.– Œuti Klimuša... Pogladila ga je po ruci. Do suza mu je bilo þao wezinog veliæanstvenog lica,

tuþnih i neþnih oæiju.– Um gleda sa hiqadu oæiju, srce samo jednim – rekao joj je.Qutov se zasmejao. U sali je ponovo kipelo od buke, qudi su stewali, vapili:– Ponovite! Bis! Jo-oš!I neiscrpni glas je opet nadjaæao buku:

Koraæaj napred, moj veliki narode...

– Ne, ne mogu više – rekla je Alina, gurnuvši Qutova prema vratima. – Kakav...muæiteq...

Lice joj je pobledelo. Razmahujuœi tašnicom, sudarajuœi se sa stolicama, išlaje izmeðu qudi pomahnitalih od oduševqewa i vukuœi Klima za sobom, koman-dovala:

– Kuœi, Voloða! I da se pije! Pozovi Duwašu...– Neœu – rekao je Samgin, ali je ona, snaþno ga vukuœi, naredila:– Bez gluposti! Zovu te, ima da ideš!A veliæanstveni glas za wima tutwao je razorno i osvetniæki:

180


Na cara, na gospodu,Podiþe on...

Aleksandar Kuprin je napisao pripovetku „Gogoq–mogoq“, u kojoj je zapravo,na svoj naæin, prepriæao jedan dogaðaj iz Šaqapinovog þivota:

– No, gospodo, vi kako hoœete, a ja sam zasluþio moju veæerwu papirosu186. Nekase Nikolaša quti i mršti, taj moj noœni muæiteq, æantrava dadiqa. Hvala. Slabeili jake, svejedno mi je.

Kriomice, pokrivši oæi dlanom, posmatrao sam ovog æudesnog umetnika krozrupicu izmeðu prstiju. Velik, mišiœav, snaþan, bele puti, liæio je na jedrogseoskog momka. Bele trepavice. Rusa kosa pada u gustim talasima. Duboko izrezanenozdrve. Wegova je spoqašwost spoæetka æak neizraþajna, ništa ne saopštava,ali je u svakom trenutku sposobna da se pretvori u najneoæekivaniji þivopisnilik. Samo pre jednog sata iz pozorišne loþe gledao sam ne wega, nego pravog IvanaGroznog, koji je uz zvowavu zvona ujahao na centralni gradski trg Pskova. Bio je navelikom starom belom kowu. Neobiæan je bio lik legendarnog tiranina. Malisuvowavi starac, sa iþvakanim tatarskim licem, uzanih sumwiæavih oæiju, skozjom bradicom, u sivom panciru, umoran od dugog puta, izmuæen stotinamahroniænih bolesti, razvratnik, krvopija, þenskaroš i þenomrzac, intrigant,kukavica, umnik, licemer, bogomoqac i bezboþnik. Iznad crkve, kroz rastresitepepeqasto-naranxaste oblake, plovi mesec. I ja sam svim srcem osetio mraæniuþas koji je zavladao meðu Pskoviœanima, palim na kolena, o kojima œe Grozni, sasvojstvenim mu cinizmom i jetkim maloslovqem, potom reœi: „Imena wihova,Gospode, Ti pamti.“

„Pomoœu kakvog æuda – pomislio sam – moþe æovek, obiæan smrtni æovek, dapostigne takvo prevaploœewe? I gde se to prepliœu radost stvaralaækog poleta imuke tragawa? Evo, ja ga sada posmatram, i æini mi se da on govori skoro mehaniæ-ki, da se osmehuje, šali, odgovara na pitawa, dok je u mislima sav još uvek tamo, nasceni, gde se prekrasne dekoracije izbliza æine tako rogobatne, gde zaslepqujesvetlost rampe, svira uveþbani orkestar, peva neposlušni hor, dirigent pretipalicom, šišti suflerov glas i miæe se crni bezdan gledališta – tâ oboþavanai prezirana, milostiva i štedra, hiqaduglava þivotiwa, æije je ime publika. Ikako mora da su posle uæiwenog radosno-teškog podviga stvaraocu slatki retkitrenuci potpunog zadovoqstva i odmora!

Nije uzalud Puškin, pošto je pod monologom Pimena187 postavio posledwutaæku, trqajuœi ruke uzbuðeno trækarao po sobi, i u svojoj genijalnoj detiwastosti,hvalio samoga sebe: „Tako, tako, Puškine, tako junaæino!“

Lewo-lewo priæao je umetnik o svojim prvim uspesima u teatru La Scala uMilanu. Izgovarao se da je taj davni dogaðaj o wegovoj pobedi nad razmaþenom isitniæavom milanskom publikom, ali i nad i horom, orkestrom, klakom i štam-pom, odavno veœ svima poznat. No, odjednom je þivnuo, oæi su mu sinulemladalaækim þarom, i opet je pred nama bio novi æovek. Wemu je dvadeset pet go-dina, pun je zdravqa, kipuœeg unutarweg plamena, bezbriþan je i vragolast, luta

181

II EHO

186) Papirosa – karakteristi-æna ruska cigareta, æiji ve-œi deo predstavqa okruglamuštikla od tvrdog papira, presvuæenog ciga-ret-papirom na æijem se po-æetku nalazi duvansko pu-wewe.

187) Lik monaha-letopisca izdrame „Boris Godunov“.

poput svih talentovanih i haotiænih ruskih qudi drumovima i gradovima svojevelike, nezgrapne domovine, uæi se svemu i traga za samim sobom.

– Tada sam dospeo u jedan maleni privolþski grad. U hor. Razume se, u horu seneœeš razviti. Naroæito ako imaš takav nezahvalan instrument kao što je bas.Tada nisam znao ni moguœnosti ni domete svoga glasa. A i kako bih, kada sve vrememoraš biti fon, ram, ili, da kaþem, osnova tepiha po kome svoje šare veze slatko-glasi tenor, ili koloraturni sopran.

A uþasno sam þeleo da pevam! Do bola! Dogaðalo se slušam nekog Mefistofela,ili Marsela, ili Mlinara i mislim: nije to to, ja bih ovo otpevao drugaæije...Nauæio sam mnogo arija i romansi, onako, za sebe, iz sopstvenog zadovoqstva.

Kradomice sam ih uæio od svojih drugova horista. Zato što je to dobrodušansvet i dobri su drugovi, ali su i veliki bezobraznici. Narugati se æoveku i isme-jati ga, to je wima kao od šale. Namazani su svim mastima, jeziæavi, spretni dakaþu slovce i prikaæe nadimak. Mistifikatori. Lako je reœi... Teþak je wihovþivot. Siromaštvo... nesreœna karijera... a tu, pored wih, neæiji ogroman uspeh,æesto i nezasluþen. I stalno gloðe pomisao: zašto ti lovorovi venci nisu zamene? Gde je pravda? Eto, zato sam se malo i pribojavao svojih drugova...

A mene je baš tada æekao sreœni sluæaj. U pozorište je dolazio jedan lokalnimecena, bogataš, strastan qubiteq muzike. Starac. Naravno, diletant, ali saistanæanim ukusom i sluhom. Ja sam veœ dugo primeœivao da me on na probama ipredstavama sluša naroæito pomno. To me je æak dovodilo u nelagodu.

I tako, jednom posle probe, sreli smo se u hodniku. Koraæamo jedan pored dru-gog. Najednom me on pita: „Æujte, dragi moj, zašto ne biste pokušali da nastupitena koncertu? Makar onako, probe radi. Pa vi, verovatno, imate neštopripremqeno, nešto što volite?“ Razume se da sam mu ispriæao sve o svojim taj-nim maštawima. Seœam se kako mi se srce steglo, kao nikad u þivotu.

„E baš dobro“ kaþe mi on. „Za dve nedeqe u Plemiœkom klubu biœe veliki dobrotvorni koncert. Veœ danas œu vas staviti na plakat. Nemate frak? Pa to jesitnica, mada, za takvog dugajliju nije lako pronaœi... No ništa... Nešto œemosmisliti. Najvaþnije je da se ne uplašite, a?“

„Uplašiœu se“ kaþem. „Znam ja sebe. Ostaœu bez glasa... Na koncertu ne znaš kudaœeš s rukama... Bojim se, Sergeju Vasiqeviæu, da poæiwemo uzaludnu stvar... Ja œupreboleti, ali Vas œe biti sramota zbog mene... Šta mislite?“

„Dobro“ kaþe on. „Moj je rizik, moje neka budu i posledice. S Bogom! U hladnuvodu treba ulaziti polako, a ne tako – buh, najednom, i kraj! Ja liæno nisam zago-vornik bilo kakvih stimulativnih sredstava. Ipak, evo Vam savet. Probajte predkoncert gogoq-mogoq.“

Sa time smo se i rastali. Išao sam kuœi i razmišqao: „Gogoq-mogoq... Lako jewemu da daje takve savete. Ali kakva je to stvaræica, i kako se pravi?“

Natezao sam se s tom zagonetkom do veæeri. I što je koncert bivao bliþi, ja sampostajao sve nervozniji. Konaæno sam odluæio da svratim do prijateqaCepetoviæa. Bio je to mraæni bas, tiha pijanica, i da mu se sudbina osmehnula,verovatno bi bio dobar u ulogama plaœenih ubica. A te veæeri kada sam ga posetiona svim ogradama i u prodavnicama veœ su visili plakati sa programom koncerta.

182


183

II EHO

Istina, moje ime bilo je odštampano malim slovima i iza wega se nalazilo „idr.“, ali moþete zamisliti kako se æoveku zavrti u glavi kad prvi put ugleda svojeime na pravom, štampanom plakatu.

Elem, došao sam kod Cepetoviæa i rekao: „Da, brate. Vidiš li, tebe ne zovu da pevaš na koncertima, a mene su pozvali...

u Plemiœki klub.“ „Pa šta onda?“ mirno je odgovorio i pokazao na sto. „To je votka. Ovo su

kotleti. Ono su jabuke. Podkrepi se, koncertante... Šta još?“ „Biœu u fraku. I s notama u rukama.“ „Nu?“ „Nemoj mi nukati. Nego kaþi kada œe se tebi ukazati takva æast? Istrunuœeš u

horu... Uzgred, uzeœu gogoq–mogoq.“ „Pa šta onda?“ „Pa ništa“. „Gogoq-mogoq? To je ozbiqna i skupa stvar“. „Ma nemoj? Šta ti znaš o gogoq-mogoqu?“I tu se ovaj mirni æovek najednom razbesneo: „Ja da ne znam? Budalo! Gogoq-mogoq se pravi veoma prosto. Uzmu se kowak,

šeœer, limun, jaja. I gotovo! Uostalom, vuci se napoqe! Ne optereœuj me svojomglupom personom!“

Imao je naviku da se izraþava visokim stilom...Otišao sam. Bio sam mu beskonaæno zahvalan. /.../U to vreme su mi se po xepu vaqale tri rubqe na koje sam, kao, zaboravio, æuva-

juœi ih za krajwi sluæaj. Kupio sam pola boce kowaka za devedeset kopejki. Dvalimuna, funtu šeœera, pet jaja. /.../ I sve sam to savesno progutao.

Ali sam se napio. Vi i sami znate da ja mrzim pijanice. Ali tada, zašto greh dakrijem, bio sam pijan. Rekao sam sebi: neka bude šta biti mora!

Pewem se stepeništem. Mramorni stepenici. Crveni laufer. Sve se kupa usvetlu. Mirišu parfemi. Tropsko rastiwe. Na vrhu me susreœe Sergej Vasiqeviæ:

„Dragi moj, da niste malo suviše?... Kako je moguœe? Zašto?“ U tom trenutku, u ogledalu koje se proteþe od poda do plafona, vidim visokog

æoveka u tuðem fraku, sa belim prsima, bledog, kome se oæi neprirodno cakle.Jesam li to ja, ili nisam?

Uopšte se ne seœam kako sam doæekao svoj nastup. Znam samo da su mi klecalakolena. Konaæno su me pozvali. Izašao sam pred prepunu salu. Frakovi, mundiri,svetle damske toalete, lepeze, programi, toplota, belasaju se þenska ramena, bqeš-tavilo, frizure, nekakvo kretawe, šuškawe... Trebalo je da me prati naš hormaj-stor. Veoma strog æovek. A klavir je bio pogrešno udešen za æetrvrt tona. Kao dasam u trenu zaboravio sve nauæene romanse. Kaþem Karlu Juqeviæu: „Poænite sa‘Dva grenadira’.“

Zaæudio se, ali me je poslušao bez protivqewa. Nije mogao da ne posluša. Takavje bio trenutak.

Ah, Boþe moj, kako sam tada pevao! Kad bih još jednom u þivotu tako pevao!Osetio sam da moj glas ispuwava æitav ogromni prostor, da ga potresa. Ali sam odzbuwenosti i straha prve fraze gotovo prošaputao:

184


U Francusku dva grenadira Iz ruskog zarobqeništva su se vukla...

Tek sam posle mnogo godina shvatio da upravo tako i treba poæeti ovu oæarava-juœu baladu.

Zaboravio sam na publiku. Pribliþava se strašni trenutak:

Tu œe ti ususret, imperatore,Doœi tvoj verni vojnik.

O, veliki imperatore, besmrtna legendo!188 Da, da. Video sam ga gde jaše meðugrobovima veterana. Video sam wegovo smrknuto lice, prekrasno i strašno, kaolice sudbine. Video sam kako su se rastvarale grobnice i iz wih izlazili velikimrtvaci, pokorni svome voði.

Kada sam „bacio“ ove reæi u salu, i meni se samom podigla kosa na glavi.Publika je ustala, kao jedan! Da, svi su ustali.

Naravno, aplauz i sve ostalo. Sergej Vasiqeviæ mi stiska ruku. Saradnik mesnoglista uvija se oko mene s beleþnicom u rukama. Nepoznate dame mi æestitaju. Alievo šta me je razneþilo i dotaklo u dušu. Izlazim u polumraæni hodnik koji vodido garderobe. Ruke su mi vlaþne i hladne. Glava mi gori. A grlo suvo. Kao u bunilu...I odjednom mi neko pada na grudi i plaæe mi pod mišku. Pogledam – Cepetoviæ.

„Anðele moj... dragi... nikad nisam mogao da pomislim da si tako... tako talento-van... Oprosti mi. Kakav je put pred tobom!“

On je umro, i zato tako slobodno govorim o wemu. On, upravo on me je ohrabrioda poðem putem gde se prepliœu trwe i ruþe. Zato što sam svim srcem poverovao uiskrenost wegovih reæi.

Još jednu anegdotsku epizodu iz Šaqapinovog þivota zabeleþila je rukapisca, ovoga puta Vladimira Giqarovskog, u crtici „Tajna jednog priviðewa“.

Moskovski spiritisti bili su ozbiqno uzbuðeni vestima o tajanstvenimpojavama na imawu Fjodora Ivanoviæa Šaqapina, nedaleko od RostovaJaroslavskog.

Organizovali su sastanke, veœali i izabrali komisiju medijuma koja se spremalada ode na mesto tajanstvenih dogaðaja koji œe, kako su se nadali, baciti svetlo nanepoznate horizonte zagrobnog sveta i obogatiti spiritistiæku literaturu novimupeæatqivim æiwenicama. O tome su veœ obavestili inostrane spiritistiækekrugove, predlaþuœi im da liæno doðu i ispitaju zagonetnu pojavu.

U moskovskoj bulevarskoj štampi o tome se pojavila vest koja je izazvala sen-zaciju. Vest su preneli i u Peterburgu.

188) Reæ je o Napoleonu Bonaparti.

185

II EHO

U utorak sreœem slikara Konstantina Aleksejeviæa Korovina.– Umoran sam, brate, putujem na sever – rekao mi je.– Pravio si æuda sa Šaqapinom? To zaista nije lak posao.– Dosetio si se?– Pa naravno. Danas takvim æudima moþeš zadiviti još samo polupismenog

crnostotinaša ili poblesavelog spiritistu...– Ali štampano je u novinama! Koliko se samo razgovara o tome! Spiritisti

likuju.– To se Šaqapin istakao? – Šaqapin. A vešto je smišqeno! Kod wega u gostima bio je i jedan spiritista,

pa smo odluæili da se našalimo. Poæeli smo da priæamo o priviðewima i pustiliglas da se na susednom brdašcu taæno u ponoœ pojavquje þena u belom. Ispleli smoæitavu legendu. Jedan od meštana, Ivan, napriæao mu je raznih uþasa, i stvar seproæula. /.../ Kasno noœu uputili smo se ka brdašcu i smestili se nedaleko od pod-noþja. Sedimo, šalimo se:

– Ma kakva priviðewa! Gluposti!Samo je Šaqapin ozbiqan i kaþe da on veruje.Odluæili smo da saæekamo ponoœ i potom da odemo. A znamo da œe se priviðewe

pojaviti, i još ranije smo se dogovorili šta œemo da radimo. Trebalo je da se pre-tvaramo kako ništa ne vidimo i da protivreæimo spiritisti, koji je morao jedinivideti prikazu.

Nastupila je i ponoœ. Na brdašcu se ukazao plamiæak. To je Ivan, koji jeizigravao priviðewe, upalio komadiœ suvog alkohola.

– Pogledajte, plaviæasti plamen – uplašeno je rekao spiritista.– Gde? Ne vidimo...– Kako? Ta, eno ga na brdašcu... Adski plamen.– Ma, æini ti se – podsmevamo mu se.– Plamen, plamen... Ja ga vidim... Priviðewe! Þena u belom! – uzvikuje on.Zaista u tom trenutku iza brdašca se pojavio Ivan, umotan u æaršav, kreœuœi se

lagano, kao kroz vodu.– Laþeš! Samo ti se priæiwava!– Eno je! Gledajte!Glas mu je drhtao od straha.– O, uþasa! To je ona! Prepoznajem je... Zove me... Neœu da idem, plašim se... To si

ti! Zašto, zašto si došla?... – sada je tragiænim glasom zavapio Šaqapin i nagaoda beþi. Mi svi za wim. Spiritista je, vapijuœi, jurio ispred svih. Za nama jetræao Ivan, sa æaršavom pod miškom.

Tu smo komediju izveli dva puta.Spiritista je otputovao potpuno ubeðen da je prisustvovao natprirodnoj pojavi

i raširio je priæu po moskovskim spiritistiækim krugovima. Priæu su do-hvatili i bulevarski listovi. Poverovali su mnogi qubiteqi æudesnog itajanstvenog.

Oprostite gospodo spiritisti što sam razvejao vaša verovawa.

186


Ni Leonid Borisov nije odoleo da u priæi „Šala“ ne ovekoveæi jedankarakteritiæan dogaðaj iz Šaqapinovog þivota:

1

Uoæi nove godine izvoðen je Boitov „Mefistofeles“189 sa Šaqapinom unaslovnoj ulozi. Opera se otegla, i posledwi æin je poæeo tek iza jedanaest uveæe.Þureœi se na doæek Nove godine, Šaqapin je ne skidajuœi šminku navukao bundupreko kostima, stavio šubaru, izjurio iz pozorišta i uleteo u prve saonice.

– U Malu Morsku – rekao je koæijašu. Rubqa. Ako se potrudiš, dobiœeš za æaj.Teraj!

Koæijaš je shvatio da vozi gospodina široke ruke, kakvi mu nisu æesto sedaliu saonice. Toga dana nije ga pratila sreœa: zaradio je svega dve rubqe, a gazdi jemorao dati tri. Starac je sve nade poloþio na ovog gospodina. Šibajuœi kowa,nervozno se vrpoqio na sicu, neprestano se osvrtao i govorio:

– Odmah! Za tren! Stiœi œete taman na šampawac. Dok ste dlanom o dlan, biœe-mo tamo.

– Ma to nije kow, nego teretno kquse – nervirao se Šaqapin. – Daj da ga jaopauæim!

Dograbio je biæ, zamahnuo, a onda se najednom grohotom nasmejao i spustio ga nasedište. Kow se osvrnuo, uplašeno pogledao putnika, i potræao iz sve snage.Koæijaš je uzdahnuo.

– Boji se vas moja Wurka – rekao je cmoknuvši usnama. – Vidi se, veseogospodin...

– Hajde, teraj – povikao je Šaqapin. – Vidi je, opet ide polako. Mi œemo, IvaneIvanoviæu, stiœi tek u jedan!

– Zašto u jedan? – odazvao se koæijaš šibajuœi kowa. – Stiœi œemo taæno, vašasvetlosti. A ja nisam Ivan, nego Nikita. Nikita Petroviæ Likov, da prostite, imolim da zapamtite. Evo je crkva, a za dva minuta smo u toj vašoj Maloj, to jest,Morskoj.

– Trudi se Nikita, trudi se – podsticao ga je Šaqapin. – I opleti još koji putsvoju Wurku.

Bilo je deset do dvanaest kada se preznojani kow zaustavio ispred ulaza visokezgrade nedaleko od Vaznesenskog mosta. Šaqapin je dao Likovu papirnu rubqu istao da pretura po xepovima traþeœi sitniš. Likov je sa nadom pratio wegovepokrete:

– Za ovakvu voþwu treba malo da dodate, vaša svetlosti. Potraþite u malomnovæaniku, tamo pogledajte...

– U malom novæaniku – podsmehnuo se Šaqapin. – Znaš li ti od koga išteš?On nije mislio da se naruga tom starom pogrbqenom æoveku. Jednostavno, bio je

veseo, raspoloþen, pun snage, i nije mogao da odoli iskušewu trenutka.

189) Verovatnije je da se radilo o predstaviGunoovog "Fausta",odrþanoj 31. decembra1917. u Narodnom domu uPetrogradu.

187

II EHO

– Šta misliš – ko sam ja? – upitao je koæijaša prilazeœi mu. Ovaj se nervozno nasmejao:– Kako da ne znam! Od dobrog gospodina traþim bakšiš. Oda takvog gospodina...– Gospodina? – uzvratio je pitawem Šaqapin. – Gospodina, kaþeš? Grešiš,

bratac! Evo koga si vozio, gledaj!Rastvorio je bundu, svukao šubaru i nasmejao se demonskim smehom. Likov je dve-

tri sekunde zurio u prikazu, a onda je ciknuo kao þena i šarajuœi biæem Wurkinaleða, uzvikujuœi imena svetaca kojih je mogao da se seti, kao pomaman odjurio u noœ.

2

Staræev strah prešao je i na kowa: on više nije æekao udarce biæa. Wurka sezaustavila tek na pustom mestu izvan grada. Nikita Petroviæ se premestio sa sicana sedište. Strašni lik ðavola crvene koþe kao da je još stajao pred wime, i kaoda se još æuo wegov jezivi smeh.

– Ne verujem ja u ðavole, ðavola nema – mrmqao je sebi bradu Likov – a obrni-okreni vozio sam samog ðavola! Kako je to moguœe?...

Polako je poterao Wurku natrag, prema Berzanskom mostu. Zaustavili su se nauglu Puste ulice. U svratištu se okupilo mnogo sveta. Za posebnim stolom æaj jepila „koæijaška aristokratija“. Baš kada se Nikita Petroviæ pojavio, traþeœioæima slobodno mesto, kafexija je stavqao na zeleni disk gramofona novu ploæu:

– „Buva“. Peva solista Wegovog Imperatorskog Veliæanstva g. Šaqapin.Šaqapin je zapevao, a Nikita Petroviæ se smestio na slobodni tabure i

naruæio æaj. Oseœao je groznicu. Izvukao je iz xepa zguþvanu maramicu, obrisaobrkove i bradu i zamro: iz bqeštave trube razlegali su se zvuci oštrog ðavolskogsmeha. Šaqapin se smejao isto onako kao i ðavo koji ga je maloæas toliko uplašio.Likov je ispustio maramicu. Kroz minut truba se opet smejala. Nikita Petroviænije izdrþao: ustao je i lagano, teturajuœi se, prišao gramofonu. Hteo je da zau-stavi taj nesnosni smeh. Ali, Šaqapin je baš završio pesmu, nasmejavši mu seposledwi put pravo u lice.

– Zašto? – upitao je Nikita Petroviæ, ne obraœajuœi se nikom posebno. – Štahoœeš od mene?

Kafexija je okrenuo ploæu:– A sada, u istom izvoðewu, serenada Mefistofela. A ti, šta hoœeš? – obratio

se Likovu.– Ja onako... ništa... – porazmislivši, odgovorio je Nikita Petroviæ. – Ne sma-

traj me za maloumnog ako, ovaj, kaþem da... to jest... – Idi na mesto i sræi æaj – strogo je rekao kafexija. Nikita Petroviæ je još malo postojao, poslušao, a kada se ponovo zaæulo

zlokobno „ha-ha-ha-ha“ naglo se okrenuo, natukao kapu i þurno napustio kræmu.

188


3

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin nije ni sawao do kakve je konfuzije doveo starogpeterburškog koæijaša. Doæekao je Novu godinu veselo, bogato i bezbriþno. Kadase društvo umorilo, pevao je arije i ruske pesme, priæao doþivqaje iz mladosti, aispriæao je i šalu koju je izveo tri sata ranije.

– Zamislite, Leonide Vitaqeviæu – obratio se Sobinovu – traþi koæijašbakšiš. Daœu mu, mislim, pola rubqe, Bog s wim, ipak me je dovezao na vreme. Išta me je to spopalo, ni sam ne znam. Daj, mislim, da uplašim starca. On sedi savskupqen, æeka, kašquca od zime, a ja raširio bundu, pa kad sam poæeo da se smejem!Æak se i kow – zove se Wurka, Boga mi, ne laþem! – izbeæio i poæeo da striþeušima od straha, pa kad je zaþdio! Trebalo je videti taj prizor!

– Baš se tako uplašio? – zainteresovao se æuveni tenor.– Pa, razumqivo. Ðavola je video. Kako je raspalio svoju Wurku, pa beþ’! A sada

mi je þao... Taman sam našao pola rubqe. Hteo sam da viknem: „Vrati se, prikane!“Ali je on veœ zamakao za ugao...

Sobinov se nasmešio:– I meni je þao starca. Eh, kako mi ga je þao. A broj niste zapamtili? – Kakav broj? Nisam... Ali sam ime zapamtio. Zove se Likov, Nikolaj Petroviæ.– Hm... – promrmqao je Sobinov. – Treba pronaœi tog Likova. Obavezno. To nije

teško, ima neka kancelarija, ne znam kako se taæno zove, gde su registrovani svikoæijaši. Naredite da ga pronaðu, a onda... Treba umiriti starca.

– Da mu pošaqem tu polovinu rubqe?Nasmejao se. I Sobinov, takoðe.– Ma, kakvih pola rubqe – rekao je. – Pošaqite mu deset rubaqa, pa i ulaznicu

za neku vašu predstavu. Ako ne grešim, uskoro œete nastupiti u „Seviqskomberberinu“. Pa uæinite radost æoveku. Sreœu, Fjodore Ivanoviæu, sreœu, a ne samoradost! Šta vas košta! Seœam se, jednom na Krimu...

– Neka bude kako kaþete – sloþio se Šaqapin.Izvukao je beleþnicu i zapisao ime koæijaša, a ispod wega: „Pronaœi. Poslati

ulaznicu. Deset rubaqa.“

4

Nikita Petroviæ je bio ubeðen da se razboleo. Sa tom mišqu se popeo na sic i,opustivši uzde, tiho rekao kowu:

– Hajdemo kuœi, Wurka, hajdemo kuœi, mila moja...Pomislio je da veœ sutra poseti doktora za duševne bolesti, onog na Staro-Nev-

skom bulevaru, nedaleko od wegove kuœe. Taj mu je doktor jednom veœ pomogao, kadaga je leæio od posledica dugotrajnog pijanstva.

– Ne vaqa posao – mozgao je – ðavola, to jest, nema, a najednom... Kome god daispriæam, neœe mi verovati...

I odluæio je da nikom ne spomiwe ovaj æudni dogaðaj: u najboqem sluæaju reœi œeda je pijanica...

Kod Troickog mosta mu se posreœilo: pripiti æinovnik ga je unajmio do Niko-lajevske stanice.

– Koliko? – pitao je æinovnik.– Koliko date – i za sebe samog neoæekivano je odgovorio Likov.Dobio je æetrdeset kopejki.Likov je svratio u kræmu pored stanice, ispio æašu „brqe“ i lagano se uputio

kuœi. Æestitao je gazdi Novu godinu, poþalio se na loš dan, predao mu preostalinovac i legao da spava.

Ujutru je odbio da ide na posao. Na gazdino pitawe: zbog æega – kratko jeodgovorio:

– Ðavola sam vozio. Ne idem više na ulicu.Gazda mu je opipao potiqak, kvrcnuo ga po nosu, a Likov je i daqe œutao, samo se

povremeno trzao. Opipao mu je srce i odmahnuo glavom:– Pio si?– Povodom Nove godine i onoga što mi se desilo – odgovorio je Nikita

Petroviæ.– A, æekaj samo, dobiœeš ti svoje – zapretio mu je gazda. – Doœi œe ðavo po tvoju

dušu! Hoœe! Setiœeš se ti mojih reæi! Pazi, ja se s tobom neœu natezati.– Najlepše zahvaqujem – odvratio je Nikita Petroviæ i zavalio se u perinu.Prespavao je æitav dan. Sledeœeg jutra gazda je ponovo došao:– Nikita Petroviæ! Ustaj nesreœo, traþe te.Likov se, kašqucajuœi, izvukao iz posteqe i uputio u kuhiwu. Lepo odeven

æovek uqudno mu se naklonio i upitao ne stoji li pred wim Nikita, prezimenomLikov.

Likov se takoðe naklonio, pogledao ispod oka gazdu i trgao se: setio se kako muje ovaj zapretio da œe mu ðavo doœi po dušu.

– Primite i potpišite se – rekao je æovek, pruþajuœi mu koverat. – Evo ovde,budite qubazni.

– O æemu se radi, od koga je? – upitao je Likov, plašeœi se da dotakne koverat.– Od ðavola – smejuœi se odgovorio je neznanac – od onog koga ste vozili za doæek

Nove godine.Nikiti Petroviæu su se odsekle noge, poæelo mu je zujati u ušima. Gazda je zama-

hao rukama na neznanca, a ovaj je, uz osmeh, nastavio:– Fjodor Ivanoviæ moli da se ne qutite i da mu oprostite. Šaqe Vam ulaznice

za pozorište i deseticu. Ta ne bojte se, potpišite.Likov se potpisivao jedno tri minuta. A kada je neznanac otišao, gazda je svo-

jim debelim kratkim prstima uzeo dve ulaznice, opipao ih, pomirisao, jednupruþio Likovu, a drugu ostavio sebi.

– Ovde ima još neko pisamce – dodao je.– Æitajte, Gerasime Potapiæu – zamolio je Likov – šta piše?– Dragi Nikita Petroviæu – poæeo je gazda – oprostite mi zbog moje šale.

Šaqem vam deseticu za praznik, i molim da doðete u pozorište i æujete me kakopevam. U pauzi doðite iza scene, da popriæamo. S poštovawem, Fjodor Šaqapin.

– Šaqapin? – našao se u æudu Likov. – Koji Šaqapin? Onaj poznati? Što peva?

189

II EHO

190


– Ništa ne razumem, a kao da nisam pijan – progunðao je gazda i jako nezadovo-qan otišao u svoju sobu. Ali, znatiþeqa ga je i daqe muæila. Ako je NikitaPetroviæ ponešto veœ razumevao, wemu baš ništa nije bilo jasno. Moþda je zatoosetio zavist.

– Znaæi, iœi œeš u pozorište? A ‘oœeš znati tamo da sediš? Nikita Petroviæ se krotko nasmešio, sklonio ulaznicu u koverat, pa u

novæanik od cirade:– Znaœu, Gerasime Potapiæu, kada sam „suv“ sve znam. Dok sam bio mlad i sâm sam

pevao. Celo selo se skupqalo da me sluša. Proricali su mi veliku buduœnost. – A eto si postao koæijaš – pakosno je ispalio gazda.– A moþda sam i nešto drugo mogao postati – nezlobivo je uzvratio Nikita Pet-

roviæ. – Samo, qudi su mi pravu sudbinu oduzeli. Ispreæili mi se na putu...Nikita Petroviæ je oseœao zadovoqstvo i ponos. Još nije odluæio hoœe li

otiœi u pozorište ili ne, ali nije se radilo o tome. Kao ni o deset rubaqa. Tu jebila u pitawu tanana stvar, koju Gerasim Potapiæ nije mogao shvatiti.

– On, Šaqapin, takoðe je, kaþu, bio od naših – nesigurno je poæeo NikitaPetroviæ. – Znaæi... Znaæi...

– On je znao šta þeli da kaþe, ali nije znao kako da kaþe.– Tfu, u ðavola se prerušio! Ne moþ’ to svako, Gerasime Potapiæu. Eto, na

primer, vi ne moþete. Ja se vas nikad ne bih uplašio!...

Ælanak Vladimira Soluhina „Tri sneþno-bele hrizanteme“ nastao je nakonŠaqapinove smrti:

Ni ovde u Parizu, ni kasnije u Moskvi, niko nije umeo da mi objasni zašto jeŠaqapin sahrawen na grobqu Batiwol. Veœina onih koje sam o tome pitao nijeznala da mi odgovori ni gde je Šaqapin sahrawen, i nasumice su nazivali bilogrobqe Sen-Þenevjev de Bua, bilo Per-Lašez.

I zaista, oba ova grobqa su kudikamo primerenija za Šaqapinov grob nego štoje to grobqe Batiwol.

Sen-Þenevjev de Bua je nekropola ruske pariske emigracije. U malom mestu

nalik na park, juþno od Pariza (kod nas190 bi to moglo biti Saltikovka,Peredelkino, Malahovka, Perhuškovo, Abramcevo, Golicino...), knegiwaMešæerska kupila je zamak i pretvorila ga u svojevrsni pansion koji se zvao„Ruski dom“. U wemu su se, kako je govorio knez Aleksandar Lvoviæ Kazem-bek,„šlifovale svetske dame“. Ne samo Ruskiwe. Meðu klijentima nisu bile retkekœeri milionara. Ustanova je cvetala. Uprkos tome, u zamku se poæeo uveœavati brojne više tako mladih devojaka, poæeli su ga naseqavati ostareli emigranti i inva-lidi, jedno dve-tri stotine duša. On se pretvorio u nešto poput staraækog domanajviše kategorije. Starci su poæeli umirati... Sahrawivali su ih na mesnomgrobqu. Sen-Þenevjevski magistrat je shvatio da ova okolnost pruþa dobre finan-sijske perspektive. Odreðen je komad zemqišta za proširewe grobqa. Ono se ure-ðuje: breze, jorgovani, bela crkva, poput Pokrovske crkve na reci Nerli, koju jeprojektovao jedan iz porodice Benua. Po izgledu ruski kutak, ovako stilizovan,

190) Tj. – u Sovjetskom Savezu.

delovao je još više ruski nego bilo koje grobqe u Rusiji. Svetlucaju breze, potihim stazama osipa se zlatno lišœe... U projektovawu grobnica i wihovom ure-ðewu došlo je do spoja ruske tradicije i zapadnih obrazaca. U presecima grobnihkrstova i niša spomenika nalaze se veæno goreœa kandila, cakle se emajliraneikone. Tišina. Na pustim stazama retki starci u crnom. Grobovi, grobovi,grobovi. Prezimena na nadgrobnim ploæama sve jedno drugog poznatija. Obolenski,Volkonski, Šuvalovi, Šeremetjevi, Mewšikovi, Voroncovi, Trubecki,Mešæerski, Musini, Gonæarovi, Tolstoji, Potemkini, Speranski, Muravjovi,Šæerbatovi, Pesteli, Odojevski, Olsufjevi, Vasiqæikovi, Šujski, Olewini,Arsewevi, Kutuzovi, Saltikovi, Rajevski, Jermolovi, Barjatinski... Stotinedrugih prezimena, moþda još poznatijih od pobrojanih. /.../ Ili pak naletiš nabelogardejske generale i, zatim, kao da æuvaju vojniæki poredak, na grobove beloga-rdejaca-aleksejevaca, kornilovaca, a nedaleko su grobovi slikara Korovina iSomova, pa kameni krst nad prahom Ivana Aleksejeviæa Buwina...

Grobovi, grobovi, grobovi sred belih breza... Svake sedmice im se pridruþišest-sedam sveþih humki. Svakodnevno se u stilizovanoj ruskoj crkvi æuju zvuciopelo. Umire emigracija. Vremenom œe umreti svi ruski qudi koji još þive uParizu, wihovo potomstvo œe se rastvoriti u prekrasnoj Francuskoj. Hoœe li itada goreti kandila na grobovima u Sen-Þenevjev de Bua?

I tako, na ruskom grobqu nema Šaqapina. Nije þeleo. Motivi takve odlukenisu poznati i o woj moþemo samo nagaðati. Ali ostaje još jedno znamenitogrobqe, Per-Lašez, takoðe gordost Pariza, zajedno sa Ajfelovom kulom, crkvomBogorodice, Jelisejskim poqima, Luvrom, Panteonom, Monmartrom, Senom imnogim drugim znamenitostima ovoga ranga. Per-Lašez!

I mada je preduzimqivi kafexija na suprotnoj strani ulice, mameœi turiste, nazidu svog restorana napisao „Ovde je boqe nego prekoputa“, ostaje æiwenica: ako jeznameniti æovek veœ umro, on bi trebalo da poæiva upravo na grobqu Per-Lašez.Veliki pisci i pesnici, slikari i muziæari, veliki glumci i politiæari, svi suovde sahraweni.

Ovde nema one blagodušne tišine koja okruþuje, na primer, Buwinov grob; tu-risti sa svih strana sveta tiskaju se izmeðu kamenih ploæa i monumenata znameni-tih pokojnika, presvuæenih zelenom patinom.

Fjodora Ivanoviæa Šaqapina nema ni meðu velikanima Per-Lašeza. A kolikobi se qudi zaustavilo pred wegovim grobom, uzdahnulo, poloþilo cveœe na crnukamenu ploæu... Da, ali u prolazu od Dime do Balzaka, od Mopasana do Edit Pjaf...Ovako, ako neko þeli da poseti Šaqapina, mora doœi jedino wemu...

Odluæio sam da posetim Šaqapinov grob na Batiwolu. Pariski metro, naizgled nedopadqiv, premreþuje sav prostor ispod grada poput pauæine. Stanice sukratke, kao kod moskovskog trolejbusa. /.../ Ubrzo sam se našao u severnom, rad-niækom predgraðu... /.../ U rukama sam nosio tri sneþno-bele hrizanteme, kupqenejoš u šarolikom centru Pariza.

Razmišqao sam: imam mnogo vremena, lutaœu grobqem dok ne naiðem na grob ve-likog sunarodnika. Nisam nimalo sumwao da œu ga pronaœi. Bio sam ubeðen da œe

191

II EHO

se on na neki naæin izdvajati od ostalih. Konaæno, mogao sam i da se raspitam kodqudi na koje sam nailazio, oni bi morali znati. Nisam þeleo da povedem sa sobomnikog od pariskih prijateqa, hteo sam da na grob doðem sasvim sâm.

Do tada sam veœ video mnoga grobqa. Na neka sam odlazio zbog smrti sabraœe poperu, roðaka, drugova... Na neka iz znatiþeqe, iz æisto turistiækog interesa: radiprekrasnih spomenika koji su odslikavali tragove razliæitih epoha, tradicija,religioznih pripadnosti...

/.../U poæetku sam išao bez þurbe, pokraj muæaqivih kvadratnih površina, sa po

æetrdeset grobova sa svake strane. Moj loš francuski nagonio me je da svaki æaszastajkujem ne bih li taæno išæitao nadgrobne natpise. Ubrzo sam shvatio da bihovde mogao provesti dan ili dva, a da ne pronaðem Šaqapinov grob. Nije bilonaæina da temeqno obiðem sve parcele, dovoqne za æitavu armiju NapoleonaBonaparte.

Posetilaca gotovo da više nije bilo. Bliþilo se šest sati uveæe. U susret mije þurnim korakom dolazila usamqena postarija þena.

– Šaqapin, veliki Rus? Ne znam – slegla je ramenima. – Zar on ne poæiva na Per-Lašezu?

– Ne, sasvim sigurno je na ovom grobqu.Francuskiwa je još jednom slegla ramenima i pohitala ka izlazu. Moj poloþaj je

postajao beznadeþan. Naravno, da se ovde nalazila jednako velika gomila þivih, jed-nako brojna i nepregledna, u woj bi mi bilo lakše uoæiti Šaqapina, nego srednepokretnih crnih ploæa. Verovatno bi mi odmah upao u oæi onako visok, pleœat,þivopisan, jedinstven! Ali jednoliæne nadgrobne ploæe, sa tuþnim natpisima nastranom jeziku, u smiraj dana, naterale su me da prestanem sa potragom i da se obratimu upravu grobqa.

Pošto me je saslušao, lice Francuza, nalik na filmskog komiæara Burvila,dobilo je zabrinut izraz.

– Gospodin verovatno ne zna da se naše grobqe zatvara taæno u šest sati. Za pet-naest minuta. Hoœe li gospodin stiœi? Naravno, daœu vam vodiæa, pa moþda...

Iz susedne sobe izašao je neki mladiœ. Bez odlagawa sam mu pruþio deset frana-ka, on je ispustio jedno „o!“, pogledao na sat i brzo izgovorio:

– Još dvanaest minuta. Pet minuta do tamo, pet natrag, dva minuta... Moþe li gospodin da træi?

Da, još jutros sam u uobraziqi video ovakvu sliku: lagana šetwa tuþnim staza-ma, pronaœi grob, poloþiti hrizanteme, postojati, predati se mislima i oseœa-wima, udubiti se u navrle asocijativne nizove, tiho se udaqiti ponevši sa sobomiskristalisane misli i oseœawa...

Potræali smo, u poæetku ne suviše brzo, kao da smo zbuweni neobiænošœusituacije. Vodiæ je imao sloþen zadatak: da træi dovoqno sporo da ne zamorigospodina, a opet dovoqno brzo kako bismo stigli do izlaza pre zatvarawa grobqa.

Kvadratne parcele su promicale pokraj nas. Æesto smo skretali pod pravimuglom, ususret novim, jednoliænim parcelama. Vodiæ se neoæekivano zaustavio.

192


Zbuweno sam se osvrnuo, ne nalazeœi ništa što bi privlaæilo paþwu. Smer ukome je vodiæ gledao otkrio mi je da smo se našli na ciqu, ispred najobiænije

crne uglaæane ploæe sa natpisom: „Le grand fils de la terre russe...“191

Vodiæ se udaqio nekoliko koraka i okrenuo leða. Skrstio je ruke na trbuhu iopustio glavu. Stajao je u toj pozi taæno dva minuta, ne osvrœuœi se, shvatajuœi daposetilac þeli da bude sam sa svojim oseœawima. /.../ Potom se prenuo i mi smoponovo potræali, istim onim ujednaæenim, energiænim korakom, ka kapijigrobqa...

Ponekad me pitaju /.../ zbog æega, nameravajuœi da posetim Šaqapinov grob,nisam poneo šaku ruske zemqe /.../?

– Zašto šaku – odgovaram – kada wemu pripada sva ruska zemqa, kao što i onpripada woj. Moþda œe se u buduœnosti odrþati sveæana i tuþna ceremonija još

jednog, posledweg, wegovog putovawa. /.../192

* * *

Nas, meðutim, prevashodno interesuju efekti Šaqapinovog prisustva naoperskoj sceni, a oni nisu ostali omeðeni trajawem wegovog zemaqskog þivota.

Teqakovski je bio potpuno u pravu oæekujuœi da œe Šaqapinov dolazak uBaqšoj teatar znaæajno poveœati interesovawe publike za predstave ovogpozorišta, kao i da œe nesluœeno uticati na razvoj operske umetnosti u Rusiji,ali i izvan wenih granica. Ali o tome œemo podrobnije govoriti kasnije.

193

II EHO

191) Veliki sin ruske zemqe...(franc.).

192) Autor se prikquæio spoæetka stidqivoj kampawiza prenošeweŠaqapinovih posmrtnihostataka u Rusiju (koje sedogodilo tek 1984. godine).

Spomenik F. I. Šaqapinu na Memorijalnomgrobqu Novodjeviæjeg manastira u Moskvi(rad vajara A. Jeleckog i arhitekte J. Voskresenskog)

ODJECI KROZ VREME

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin presudno je uticao na promenu izvoðaækihnaæela i operske estetike svoga vremena. Dostignuœa wegovog genija velika suæiwenicom što predstavqaju zaokruþeni sistem profesionalnih postupaka iestetiækih i etiækih naæela koja, u pravom smislu reæi, æine novu operskuškolu, þivu, inspirativnu, aktuelnu i danas.

Operski likovi koje je kreirao Šaqapin ne prestaju da sluþe kao najvišivrednosni kriterijum i inspiracija generacijama pevaæa koje su mu došle nasmenu, na prvom mestu basovima. Tako svi veliki basovi današwice (velikaplejada Rusa: braœa Pirogovi, M. Mihajlov, I. Petrov, A. Krivæewa, M. Rejzen, E.Nesterenko, A. Ejzen, V. Matorin, te Ukrajinac I. Patorþinski, Finci M.Talvela i M. Salminen, Estonac A. Kipnis, Nemac G. Frik, Amerikanci X. Hajnsi X. London, Italijani N. Rosi-Lemeni, F. Korena i Æ. Siepi, Jugosloven M.Æangaloviœ, Bugari B. Hristov, N. Ðaurov i N. Ðuzelev, Englez R. Lojd i mnogi,mnogi drugi) u svojim intervjuima, izjavama, napisima i kwigama193 ne prestajuda se bave „fenomenom Šaqapin“: oni izuæavaju wegove kreacije, nadahwuju sewima u potrazi za sopstvenim scenskim izrazom, spore se sa wime i odmeravaju.I po priznawu mnogih velikana operske scene, Šaqapinovi izvoðaæki obras-ci, u najveœem broju, ostaju neprevaziðeni.

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin je inspirisao projekat, koji mu je i posveœen:

194


193) Na primer – „Þivot iscena“ M. Rejzena, ili„Razmišqawa o profe-siji“ E. Nesterenka.

195

II EHO

SLOVENSKI BASOVI 194

1. Istorijat

1.1. Inicijalna ideja

Koncert „Tri tenora“ ubedqivo je pokazao kako je moguœ atraktivan nastupistorodnih glasova. Kako je bas glas najveœeg opsega i tembarske raznoobrazno-sti, rodila se ideja da se æuvenim tenorima „parira“ koncertom basova.

Meðutim, neposredno nakon koncerta tri æuvena tenora (Dominga, Pavaro-tija i Karerasa), poæeli su da se niþu epigonski koncerti tipa: tri nemaæka te-nora, šest (!) nemaækih tenora, tri baritona, tri soprana, koncert (triju) fin-skih basova... Svi ti koncerti bolovali su od istog nedostatka: bili su tek ble-da kopija izvornog koncerta tri tenora, i u koncepcijskom smislu nisu imalinikakvu fizionomiju.

1 .2 . Formulisawe ideje koncerta basova

Autori ideje projekta koncerta basova, pouæeni ovim primerima, utvrdilisu sledeœe zadatke:

194) Projekat je zaæet 1996. godi-ne. Idejni tvorci su mu au-tor ove kwige i g. ZoranLazin, tada izvršni produ-cent u Srpskom narodnompozorištu u Novom Sadu, aprvi koncert (beogradski)omoguœio je g. AleksandarPejaæki, privrednik i mecena iz Novog Sada.

196


– jasno profilisawe repertoarskog koncepta (koji bi podrazumevao spojatraktivnosti i visokih umetniækih kriterijuma, konceptualno-reper-toarskih i izvoðaækih);

– distinkciju prema projektu „Tri tenora“ (izbegavawe svakog podraþava-wa toga projekta i izazivawa asocijativnih veza sa wime);

– moguœnost razvoja Projekta (ograniæeno vreme eksploatacije jednog re-pertoarskog siþea, uz postojawe logiænih i opravdanih varijantnih for-mi, i moguœnost razvijawa potpuno novih, i suštinski razliæitih,repertoarskih siþea, ali u okvirima jedne koncepcijske zamisli);

– profitabilnost Projekta.

Pribliþavawe 1998. godine, 125. od roðewa i 60. od smrti najveœeg basasvih vremena, Fjodora Ivanoviæa Šaqapina, definitivno je isprofilisaloidejni i repertoarski koncept ovoga Projekta.

Odluæeno je da osnovu programa koncerta æini repertoar F. I. Šaqapina,izuzetno bogat i raznovrstan (kao što je poznato, on obuhvata kako ruske i ukra-jinske narodne pesme, tako i dela duhovne muzike, romanse i solo-pesme ruskihkompozitora i zapadnih klasika, i opseþan operski repertoar), sa akcentom nadela koja su otrgnuta od zaborava i stekla svetsku slavu – ili su na nov naæin osvetqena, æime im je udahnut nov þivot – upravo zahvaqujuœi wegovojinterpretaciji; nepravedno zaboravqena dela; dela koja su nastala kaoinspiracija wegovim genijem. Naime, kod operskog repertoara se prediðalo damoþe biti izvedena i basovska arija ili ansambl koji pripadaju delu u kome jeŠaqapin tumaæio neku od uloga, a tiæu se druge uloge, koju on sam nije pevao, naprimer: pored arije Aleka („Aleko“), mogla bi biti izvedena i arija StarogCiganina; pored scene Dosifeja („Hovanšæina“), mogla bi biti izvedena iscena Hovanskog iz III æina; pored arije Filipa („Don Karlos“), mogao bi bitiizveden i duet Filipa i Velikog inkvizitora, itd. Na taj naæin su izbegnutikrutost koncepcije, didaktiæki i, eventualno, „komisioni ton“, a dobijena jerepertoarska raznovrsnost koja korespondira sa širom idejom ovog Projekta, ato je propagirawe slovenske, prvenstveno ruske, muziæke baštine; takoðe,otvarala se moguœnost za sofisticiranu ekscentriænost „bis-numera“.

Kako se planiralo da neke od numera budu izvedene u obradi, uz uæešœe svihizvoðaæa na koncertu, odluæeno je da wihov broj iznosi æetiri, jednostavno zbogtoga što akord æine æetiri glasa (dva spoqašwa i dva unutrašwa, što je uslovharmonske razrade osnovne teme, bez æega skupno pevawe gubi svaki smisao, štoje i bila osnovna mawkavost povremenih skupnih, a unisonih, nastupa tri æuve-na tenora na svojim koncertima). Pored toga, æetiri basa (uz kombinovawe raz-liæitih tipova ovoga glasa, od basso cantante, preko basso serioso do „centralnogbasa“ sa basso profondo notama u svom glasovnom opsegu), omoguœava pokrivawe

izuzetno širokog izvoðaækog dijapazona F. I. Šaqapina, koji se kretao od ba-ritonskih uloga, do onih namewenih dubokom basu.

Projekat Slovenski basovi razvijen je u æetiri osnovne repertoarske varijante:

1. Kamerni koncert slovenskih basova (romanse, solo-pesme i ruske narod-ne pesme iz repertoara F. I. Šaqapina, uz pratwu klavira);

2. Koncert slovenskih basova sa orkestrom;3. Koncert slovenskih basova sa horom i orkestrom, sa repertoarskim

varijetetima:a) ruska i zapadnoevropska delab) dela iskquæivo ruskih kompozitora;

4. Duhovni koncert slovenskih basova (program pravoslavne duhovne muzi-ke – ruske, ukrajinske, bugarske, srpske, æije jezgro ipak predstavqaju delaruskih kompozitora iz repertoara F. I. Šaqapina, gde izvoðaæki aparatæine: mešoviti hor a cappella i bas solo, odnosno duet ili kvartet basova).

1.3. Dosadašwi koncerti

Do sada su odrþana æetiri koncerta:28. septembra 1997, Beograd (Sava centar) verzija: basovi i orkestar.

Orkestar Beogradske filharmonije. Dirigent: Vladimir Koþuhar.

6. februar 1998, Moskva (sala „Æajkovski“) verzija: basovi, hor, orkestar.Simfonijski orkestar RTV Rusije.Dirigent: Igor Golovæin.Hor „Svešwikov“. Dirigent: Igor Rajevski.

5. maj 1998., Novi Sad (Srpsko narodno pozorište) verzija: basovi i orkestar.Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta. Dirigent: Angel Šurev.

9. maj 1998., Skopqe (Makedonski narodni teatar) verzija: basovi i orkestar.Orkestar Makedonskog narodnog teatra.Dirigent: Angel Šurev.

Na pobrojanim koncertima nastupali su basovi:Leonid Boldin, Moskva (na svim koncertima),Valentin Pivovarov, Kijev (na svim koncertima),

197

II EHO

Branislav Jatiœ, Novi Sad (na svim koncertima),Taras Štonda, Kijev (u Beogradu),Nikola Ðuzelev, Sofija/Rim (u Moskvi),Dmitrij Kawevski, Moskva, Simferopoq (u Novom Sadu i Skopqu).

Koncerti su, bez razlike, po ostvarenom efektu prevazišli sva oæekivawaautora Projekta i izvoðaæa. Postalo je jasno da se radi o izuzetnom dogaðaju, kojinadilazi æisto muziæke aspekte, veœ se uzdiþe do istinske kulturne misije!Svugde gde je koncert izveden izraþena je þeqa da bude ponovqen.

2. Namera i ciqevi

2.1. Namera

Namera ekipe okupqene oko ovog Projekta jeste da ukloni okolnosti i pro-bleme koji su u prošlosti spreæavali wegovu produkcijsku realizaciju, kakvuzasluþuje.

Najozbiqnija nepovoqna okolnost ogledala se u æiwenici da je Projekatnastao u Jugoslaviji, u vreme kada se nalazila u potpunoj izolaciji (bilo je izu-zetno teško sa ovog terena plasirati na svetsko trþište bilo koju ideju iliproizvod) i bila iscrpqena jednom od najveœih inflacija u savremenoj istorijisveta, a loša ekonomska situacija karakterisala je i druge drþave u kojima jeovaj Projekat prikazan.

2 .2 . Opšti ciqevi

Opšti ciqevi projekta Slovenski basovi su sledeœi:

- oæuvawe seœawa na jednog od najveœih svetskih basova i najznaæajnijihizvoðaæa u HH veku (koji je iz korena reformisao do tada postojeœu operskuestetiku i izvoðaæka naæela) F. I. Šaqapina, u planetarnim razmerama;

- popularizacija ruske muziæke baštine (u wenom najširem dijapazonu);- promocija kod širokih slojeva publike u svetu mawe poznatih, a izuzet-

no vrednih, dela ruske umetniæke muzike (kao što su, izvesno, „Ruslan iQudmila“ Glinke, ili „Sadko“ Rimskog-Korsakova; u varijanti kamernogkoncerta niz romansi malo poznatih i nedovoqno ocewenih ruskih kom-pozitora, specifiæne lepote i emocionalnosti);

198


- podseœawe na nepravedno zapostavqena, i gotovo zaboravqena, dela ruskei zapadnoevropske literature („Askoldov grob“ Verstovskog, „Kamenigost“ Dargomiþskog, „Robert ðavo“ Majerbera i dr.);

- promocija (u okviru „bis-numera“) u svetu mawe poznatih kompozitora ikompozicija, ili izvedba poznatih dela u drugaæijem, novom, vidu (naprimer: „Pesma pijanih“ T. Hrewikova /u obradi za kvartet basova/, neko-liko italijanskih kancona „u æitawu“ kvarteta basova, takoðe i ruskanarodna pesma „Ej uhwem“ kao kvartet basova, popularna arija Don Ba-zilija iz „Seviqskog berberina“ u izvoðewu kvarteta basova, „Buva“ Mu-sorgskog kao basovski tercet i u orkestraciji A. Šureva i sl.).

2 .3 . Naæini ostvarewa postavqenih ciqeva (u kontekstu projekta Slovenski basov i)

Duboko ruski æovek, F. I. Šaqapin je istovremeno bio i graðanin sveta, usuštinskom znaæewu tog pojma. Ogroman znaæaj koji je imao u implementirawuruske muziæke kulturne baštine u samu srþ zapadnoevropske kulture (svojimizuzetnim nastupima u nizu opera ruskih kompozitora u okviru Ruske sezone(1907/08) u Parizu, nije bio mawi ni kada se radilo o privijawu tekovina zapad-noevopske romantiæarske solo-pesme na tlu Rusije, ili kada je þivotodavnim so-kovima svoga talenta „vaskrsao“ pojedine veœ otpisane likove iz zapadnoevrop-ske operske literature, pa i æitava dela. (Teško je zamisliti kakva bi bila sud-bina Gunoovog „Fausta“, da Šaqapin nije umeo da u plitkom, gotovo operetskigraðenom liku Mefistofela izrazi wegovu izvornu, geteovsku, dubinu i kom-pleksnost; da li bi se iko danas seœao „Roberta ðavola“ Majerbera, ili Masneo-vog „Don Kihota“; da li bi Boitov „Mefistofeles“ preþiveo fijasko sa praiz-voðewa itd.).

Stoga bi u marketinškom smislu bilo dobro da se ovaj Projekat promovišei vodi pod dvoslojnim motom: Ikone XX veka (s obzirom na Šaqapina) i Glas ra-zuma (buduœi da je otvoren ka drugim narodima i kulturama, i istinskim vredno-stima i lepotom doprinosi opštem dobru).

Najboqi naæin ostvarivawa gore navedenih ciqeva vidimo u ekskluzivnojpromociji Projekta, koja bi otvorila puteve oæekivanim turnejama. Niz kon-certnih turneja, uz diskografiju, uæinila bi ovaj vrhunski kulturni dogaðaj, sasvim wegovim dubokim subliminalno-emocionalnim sadrþajima i porukama,duhovnom svojinom velikog broja qudi širom sveta.

199

II EHO

3. Sadašwe stawe Projekta

3.1. Situacija

Projekat Slovenski basovi od 1998. se nalazi u mirovawu. S obzirom na toda tada nije mogla biti ostvarena odgovarajuœa produkcija, sreœna je okolnostšto on novu šansu doæekuje „nepotrošen“.

Na „nivou prototipa“ kako bismo mogli nazvati prethodnu fazu ostvarenoje sledeœe:

1. realizovan je „pilot-koncert“ u Beogradu, (varijanta: basovi i orke-star), kasnije ponovqen u Novom Sadu i Skopqu,

2. realizovan je koncert u æast 125. godišwice roðewa i 60. godišwicesmrti Fjodora Ivanoviæa Šaqapina (varijanta: solisti, hor, orkestar)u Moskvi,

3. formulisan je program sledeœih koncertnih varijanti:

• kamerni koncert,

• basovi i orkestar,

• basovi, hor i orkestar (ruski i zapadnoevropski program, iskquæivoruski program),Na osnovu iskustava sa prethodnih koncerata, navedeni programi suoptimalizovani.

4. izraðen je kompletan notni materijal za ove programe (partiture,orkestarski štimovi, horski štimovi, aranþmani i prateœi materi-jal), koji se sada nalazi u posedu aktuelne ekipe okupqene oko Projekta.U svakoj daqoj produkciji, eventualno bi bile potrebne minimalne do-pune postojeœeg materijala.

5. izraðen je nekomercijalni, informativni, multimedijalni CD-ROM.6. postoji amaterski audio-zapis sa koncerta u Beogradu, delimiæan TV

snimak koncerata u Beogradu i Novom Sadu (deo materijala uništen jetokom bombardovawa Televizije Novi Sad od strane NATO) i amaterskivideo-snimak koncerta u Moskvi. Ovaj posledwi snimak korišten je zapotrebe izrade multimedijalnog CD-ROM-a.

Meðu izvoðaæima je postignuta svest da ovaj Projekat nije mesto iskquæivoliæne promocije, nego zajedniæki nastup objediwen istom idejom. Uspostavqenje prisan meðusobni kolegijalni odnos, bez ispoqavawa liænih sujeta ili surev-wivosti. Ovakva atmosfera je neobiæno vaþna za uspeh projekta.

200


3.2. Program

Na ovom mestu biœe izloþen sadrþaj programa pojedinih varijanti Kon-certa Slovenskih basova.

3.2.1. KAMERNI KONCERT

Iskquæivo ruski program.Solo-pesme Arenskog, Dargomiþskog, Rubinštajna, Borodina,Musorgskog, Æajkovskog, Lišina, Kjuia, Rimskog-Korsakova,Kenemana, Sahnovskog, Usatova, Malaškina, Rahmawinova i dr.Ruske narodne pesme.Bis-numere: „Buva“ M. P. Musorgskog (obrada za tercet basova),ruska narodna pesma „Ej uhwem“ (obr. za kvartet basova) i „Pesmapijanih“ T. Hrewikova (obr. za kvartet basova).

3.2.2. KONCERT SA ORKESTROM

p r v i d e oZbogom radosti, ruska narodna pesma (a cappella)A. Rubinštajn: DEMON arija Demona („Na vazdušnom okeanu...“)M. Glinka: ÞIVOT ZA CARA – arija SusawinaA. Dargomiþski: RUSALKA – arija MlinaraM. Glinka: RUSLAN I QUDMILA – uvertira

– scena, arija i streta Ruslana– rondo Farlafa

P. Æajkovski: EVGENIJ OWEGIN – arija GreminaA. Borodin: KNEZ IGOR – arija Galickog

– arija KonæakaM. Musorgski: BORIS GODUNOV – pesma Varlaama

– monolog BorisaN. A. Rimski-Korsakov: SADKO – pesma Varjaškog gostaS. Rahmawinov: ALEKO – kavatina AlekaM. Musorgski, BUVA (obr. za tercet)

d r u g i d e oÐ. Rosini: SEVIQSKI BERBERIN – uvertiraR. Leonkavalo: PAJACI – prolog

201

II EHO

V. Belini: MESEÆARKA – kavatina RodolfaV. A. Mocart: DON ÞUAN – arija LeporelaŠ. Guno: FAUST – kupleti Mefistofela

– serenada MefistofelaL. Delib: LAKME – ariozo NilakanteÐ. Majerber: ROBERT-ÐAVO – arija BertramaÞ. F. Halevi: KŒI KARDINALA – kavatina Kardinala BrowijaÞ. Masne: DON KIHOT – scena smrti Don KihotaÐ. Puæini: BOEMI – solo KolenaA. Boito: MEFISTOFELES – arija Mefistofelesa /„Duh sam

koji negira“.../Ð. Verdi: ERNANI – arija i streta Don SilveÐ. Verdi: DON KARLOS – arija Filipa

– duet Filipa i Velikog inkvizitoraÐ. Rosini: SEVIQSKI BERBERIN – arija Don Bazilija (obr. za

kvartet)

b i s – n u m e r e ruska narodna pesma „EJ UHWEM“ A. Lara: GRANADAE. di Kapua: O MOJE SUNCET. Hrewikov: PESMA PIJANIH

3.2.3 KONCERT SA HOROM I ORKESTROM (ruski i zapadnoevropski)

p r v i d e oÐ. Puæini: PAJACI – prologÐ. Rosini: SEVIQSKI BERBERIN – uvertiraÐ. Rosini: SEVIQSKI BERBERIN – arija Don Bazilija (obr. za

kvartet)V. Belini: MESEÆARKA – kavatina RodolfaV. A. Mocart: DON ÞUAN – arija LeporelaÐ. Majerber: ROBERT-ÐAVO – arija BertramaÐ. Verdi: ERNANI – arija i streta Don SilveA. Boito: MEFISTOFELES – arija Mefistofelesa („Duh sam

koji negira“.../Ð. Verdi: DON KARLOS – arija Filipa

– duet Filipa i Velikog inkvizitora M. Glinka: RUSLAN I QUDMILA – uvertira

– rondo Farlafa

202


A. Rubinštajn: DEMON – arija Demona („Na vazdušnom okeanu...“)M. Glinka: ÞIVOT ZA CARA – arija SusawinaM. Musorgski: BORIS GODUNOV – pesma VarlaamaS. Rahmawinov: ALEKO – ariozo AlekaM. Musorgski: BUVA (obr. za tercet)T. Hrewikov: PESMA PIJANIH (obr. za kvartet)

d r u g i d e oV. Belini: NORMA – uvertira

– scena Oroveza (sa horom)Š. Guno: FAUST – Hor vojnika

– kupleti Mefistofela (sa horom)M. Musorgski: HOVANŠÆINA – uvertira

– scena Dosifeja sa horom (finale I æina)

– scena Iv. Hovanskog sa horom(finale III æina)

P. Æajkovski: PIKOVA DAMA – pesma grofa TomskogM. Musorgski: BORIS GODUNOV – scena krunisawa Borisa

– scena Pimena i scena smrtiBorisa

A. Borodin: KNEZ IGOR – arija Galickog– arija Konæaka, scena sa Igorom i

Polovecka scena

b i s – n u m e r a„Ej uhwem“, ruska narodna pesma (obr. za kvartet, hor i orkestar)

3.2.4. KONCERT SA HOROM I ORKESTROM (ruski)

p r v i d e oM. Glinka: RUSLAN I QUDMILA – uvertira

– scena, arija i streta Ruslana– rondo Farlafa

A. Rubinštajn: DEMON – arija Demona („Na vazdušnom okeanu...“)M. Glinka: ÞIVOT ZA CARA – arija SusawinaA. Dargomiþski: RUSALKA – arija MlinaraP. Æajkovski: EVGENIJ OWEGIN – arija GreminaM. Musorgski: BORIS GODUNOV – monolog Borisa

– pesma Varlaama

203

II EHO

N. Rimski–Korsakov: SADKO – pesma Varjaškog gostaS. Rahmawinov: ALEKO – ariozo AlekaM. Musorgski: BUVA (obr. za tercet)T. Hrewikov: PESMA PIJANIH (obr. za tercet)

d r u g i d e o* * * ruska narodna pesma (hor)* * * ruska narodna pesma (hor)„O, pala je magla na æisto poqe“, ruska narodna pesma

(solo-bas i hor)„Balada o dvanaest razbojnika“, ruska narodna pesma (solo-bas i hor)S. Rahmawinov: ALEKO – introdukcija, uvodna scena (hor)

i arija Starog CiganinaM. Musorgski: HOVANŠÆINA – uvertira

– scena Dosifeja sa horom (finale I æina)

P. Æajkovski: PIKOVA DAMA pesma grofa TomskogM. Musorgski: BORIS GODUNOV – scena krunisawa Borisa

– scena smrti BorisaA. Borodin: KNEZ IGOR – arija Galickog

– arija Konæaka, scena sa Igorem iPolovecka scena

b i s - n u m e r a„Ej uhwem“, ruska narodna pesma (obr. za kvartet, hor i orkestar)195

U momentu završetka ove kwige, postoje izgledne moguœnosti da ovaj Projekat ponovo bude adekvatno obnovqen i produciran, a na pomolu su isliæni projekti æiji su osnovni ciqevi: oæuvawe seœawa na genijalnog umetni-ka i smotra dostignuœa savremenog operskog izvoðaštva u svetlu šaqapinskihtradicija.

204


195) Iz prikaza ovog Projektaizostavqeni su delovikoji se tiæu wegovih teh-niæko-organizacionih,produkcijskih i finan-sijskih aspekata.

205

II EHO

INTERNACIONALNI FESTIVALF. I. ŠAQAPINA, Kazaw (Rusija)

Ustanovqewu i organizaciji prve stabilne ruske opere u Povolþju pretho-dio je æitav vek stalnih operskih predstava. Godina 1791. smatra se poæetkomstalnog javnog pozorišta u Kazawu, gradu u kome je 1873. roðen Fjodor Šaqapin.

Veliku popularnost uþivalo je pozorište spahije P. P. Jesipova, izgraðe-no 1803. godine. U wemu su nastupali feudalni glumci. Jesipov je sagradio drve-no zdawe na kamenim temeqima (nalazilo se na mestu današweg pozorišta), kojese oæuvalo do 1815. godine. Iako je to bilo dramsko pozorište, u wemu su izvo-ðene i opere. Upravo tu su Kazanci imali priliku da vide prve ruske opere„Mlinar, æarobwak, prevarant i provodaxija“ Ablesimova i Sokolovskog i„Sankt-Peterburški duœani“ Matinskog.

Nova, odliæna pozorišna zgrada sazidana je 1851. godine. Otvorila ju jeitalijanska operska trupa. Stanovnici Kazawa su po prvi put æuli pevawe naitalijanskom jeziku. Publika je veoma aktivno poseœivala predstave: „Luæiju odLamermura“, „Lukreciju Borxiju“ i „Qubavni napitak“ G. Donicetija, „Meseæarku“, „Kapulete i Montege“ i „Puritance“ V. Belinija, „Seviqskogberberina“ Ð. Rosinija, uz koje se prikazivala i jedna francuska opera, „Robert-ðavo“ Ð. Majerbera.

Godine 1863. pozorišne poslove u Kazawu je uzeo pod svoje pozorišnipreduzimaæ P. M. Medvedev. On je 26. avgusta 1874. prvi put u Kazawu u celostiizveo „Þivot za cara“ M. Glinke. Zainteresovanih da vide predstavu bilo je takomnogo da pred kasom nisu prestajale neopisive guþve. I nadaqe je interes zaoperu bio ogroman: qudi su se upisivali u spiskove za ulaznice danima unapred.Broj operskih predstava je stalno rastao, dok se broj dramskih i operetskihsmawivao: ovi þanrovi gotovo da više nisu imali publiku.

Za vreme Medvedeva operski repertoar je bio veoma raznovrstan. U vremekada je na svet došao F. I. Šaqapin, taænije – sezone 1873/74, na primer, davalisu se Verdijev „Trubadur“, „Askoldov grob“ Verstovskog, „Þivot za cara“ Glinke,„Rusalka“ Dargomiþskog, „Marta“ Flotova... A naredne, uz veœinu pobrojanihnaslova, još i Belinijeva „Norma“, Veberov „Æarobni strelac“, Verdijeva „Tra-vijata“, „Kœi kardinala“ („Jevrejka“) Halevija, „Campa“ Harolda, „Ruslan i Qud-mila“ Glinke, Oberova „Fenela“ i „Rogneda“ Serova.

Sve do 1917. kazawska Opera nije prestajala da bude jedna od vodeœih u pro-vinciji, kako po broju, tako i po kvalitetu svojih produkcija. Revolucija zadajesmrtni udarac kazawskom operskom fenomenu...

1934. godine je prihvaœena odluka Vlade Tatarstana o osnivawu Teatra ope-re i baleta u Kazawu. Godinu dana ranije, pri Moskovskom Konzervatorijumuosnovan je Tatarski operski studio, sa ciqem da pripremi potrebne kadrove –dirigente, pevaæe, kompozitore... 1936. zapoæeta je izgradwa današwepozorišne zgrade, (završena je 1956.) koja je uvrštena u kulturno-istorijskespomenike pod zaštitom drþave. Diplomci Tatarskog operskog studija se 1938.vraœaju u Kazaw. Pozorište je otvoreno 1939. godine operom N. Þiganova„Begunac“. Veœ od samog poæetka Pozorište je postalo centar muziækih zbivawau Republici i postavilo ciqeve propagirawa najboqih dela zapadnoevropske iruske operske literature, ali je bilo i „laboratorija“ u kojoj su stvaraninacionalna opera, opereta i dela muziæke komedije.

Pozorište doþivqava procvat u godinama nakon Drugog svetskog rata. Pri-likom otvarawa sadašweg pozorišnog zdawa, (1956.), dobija ime tatarskog pesnika-heroja Muse Xalila. To je prvo pozorište na teritoriji bivšeg SSSR-akoje je, daleko pre svih ostalih, uvelo ugovore i postavilo jedinstven rukovod-

no-organizacioni model koji je objedinio repertoarsko pozorište i „staðone-teatar“. Ovaj model je dao nove stvaralaæke impulse i podigao izvoðaæki nivoKuœe na zavidne visine. 1988. godine, Tatarskom teatru opere i baleta dodeqenoje zvawe „akademski“.

206


Tatarski Akademski Teatar Opere i Baleta u Kazawu (savremeni izgled)

Umetniæki credo ovog Pozorišta moguœe je opredeliti kao neprekidnostremqewe ka negovawu stila „velike opere“, na visokom profesionalnom ikulturnom nivou, koji je dalek od puke nesadrþajne zabave i kloni se nepopular-nih eksperimenata i pomodarstva, teþeœi predstavama koje su primeri organskesinteze svih elemenata od kojih se sastoje. Svaki korak napred u razvoju opere kaoscensko-muziæke pozorišne forme ovde je oslowen na tradiciju i vremenomproverene vrednosti. Sve je to u þivoj vezi sa estetiækim i etiækim stavovimai profesionalnim imperativima kojima je þiveo F. I. Šaqapin, za koje se æi-tavog þivota borio i koje je tako retko sretao, naroæito na inostranim scenamasvog vremena. A danas, u vreme brutalne merkantilizacije umetnosti i globalneduhovne opustošenosti, ti su principi još reði i gotovo sasvim izgubqeni. UKazawu ih se nisu odrekli. Šaqapinovo prisustvo je onaj inspirativni faktorkoji obezbeðuje stalnu ekspanziju ovoga Pozorišta: i u teškim vremenima Pe-restrojke i nakon we, kada operski kolektivi u Rusiji, bez izuzetka, zbogizmewenog modela finansirawa zapadaju u duboku krizu (mnoge trupe su se raspale), ovaj kolektiv beleþi nove i nove uspehe, broj gledalaca se ne smawuje,ostvaruju se brojne turneje po Zapadnoj Evropi (Holandija, Danska, Francuska,Nemaæka, Belgija, Portugalija). Svugde se predstave ovog Pozorišta doþivqa-vaju kao najviši umetniæki obrasci i istinski praznik operske umetnosti.

Ovo Pozorište je 1982. godine iznedrilo Operski festival F. I. Šaqapi-na. U poæetku on ima republiæki karakter, 1985. veœ je sveruski, a od 1991. dobi-ja meðunarodni karakter. Na wemu se, uz mnoga druga dela, tradicionalno izvode„šaqapinske predstave“ – „Boris Godunov“, „Knez Igor“, „Rusalka“, „Seviqskiberberin“... U saradwi sa Kazanskim muzejem Gorkog organizuju se Šaqapinskeliterarne veæeri, sa interesantnim tematima: „Nepoznate stranice biografijeŠaqapina“, „Šaqapin i wegovo najbliþe okruþewe“, „Šaqapin i slikari“,„Šaqapin i film“ i dr. U okviru Festivala 1998. godine odrþan je seminar„Vaspitavawe pevaæa-glumca (šaqapinske tradicije)“. Takoðe, Festival prate itematske izloþbe, koje se postavqaju u velikom foajeu Pozorišta: „Þivot istvaralaštvo F. I. Šaqapina“, „Fjodor Šaqapin i Boris Šaqapin slikari“,„Šaqapin i Kazansko pozorište wegovog vremena“ i dr.

Od 1989. ovde se odrþava i Takmiæewe operskih pevaæa „F. I. Šaqapin“ upoæetku u okviru Festivala, a od 1991. samostalno. Od 1993. takmiæewe ima meðu-narodni karakter. Osobenost ovog takmiæewa je u tome što na wemu uæestvujusamo muškarci, a Gran-pri se dodequje, eventualno, jedino basu.

Ispred Bogojavqenske crkve u kojoj je kršten Fjodor Šaqapin, odnedavnostoji spomenik genijalnom pevaæu.

207

II EHO

208


CENTAR ZA ŠAQAPINSKE STUDIJE,Moskva (Rusija)

Šaqapinovo prisustvo þivo je u i gradukoji je bio „fatalan“ za wegovu pro-fesionalnu i liænu sudbinu – Niþwem Nov-gorodu: ovde je Šaqapin sreo Savu Mamon-tova, svoju buduœu suprugu Jolu Tornagi,Maksima Gorkog... U Narodnom domu, izgra-ðenom prevashodno Šaqapiovim zalagawem isredstvima, danas je opersko pozorište kojeæuva wegovo umetniæko nasleðe i – svakomzgodnom prilikom – prireðuje prigodne pro-grame posveœene ovom umetniækom kolosu. UNiþwem Novgorodu je i Regionalni centarza šaqapinske studije, jedan od ogranakaCentra za šaqapinske studije sa sedištem uMoskvi.

Centar za šaqapinske studije u Moskvi,zajedno sa mreþom Regionalnih centara, kojapokriva praktiæno æitavu teritoriju Rusije,bavi se izuæavawem ukupnog Šaqapinovogumetniækog nasleða (pozorišnog, literar-nog, filmskog, slikarskog), saradwom sa is-traþivaæima Šaqapina iz æitavog sveta, od-govarajuœom izdavaækom i koncertnom delat-nošœu. Deo svojih aktivnosti posvetila jeŠaqapinu i Fondacija „Irina Arhipova“ izMoskve. Gala-koncert „Svetski basovi –Šaqapinu“ (Velika sala moskovskog Konzer-vatorijuma, 2004), sa uæešœem najistaknuti-

Spomenik F. I. Šaqapinu ispred Bogojavqenske crkve u Kazawu, u kojoj je kršten

(autor: Vladimir Viwiækin)

jih basova današwice, a koji se konceptualno naslawa na projekat „Slovenskibasovi“, nema samo manifestacioni karakter: osnovni motiv leþi u potrebi dase Šaqapinovo umetniæko nasleðe iznova promoviše, nasuprot sve veœoj uslov-qenosti savremene operske prakse merkantilnim elementima.

Šaqapinova reformatorska dostignuœa duboko su implementirana u þi-vot ruskih operskih kolektiva, od onih najveœih (poput Baqšog teatra i Teatra„Stanislavski–Nemiroviæ-Danæenko“ u Moskvi i Mariinskog teatra u Sankt--Peterburgu), do onih u regionalnim centrima, pa i na periferiji, ali i u mno-gim operskim pozorištima u zemqama Istoæne Evrope. Na Zapadu ona još þivekroz pojedine istaknute izvoðaæe. Meðutim, generalni trend ovde se oæituje umerkantilizaciji operskog þanra, koji ovu pozorišnu vrstu udaqava od sop-stvene suštine. Istraþivawe šaqapinskog nasleða, naroæito wegovo þivoto-davno prisustvo u praksi – u tom kontekstu – danas je od izuzetnog znaæaja.

* * *

Šaqapinovo prisustvo u svetu opere, ali i kulture uopšte, i daqe je aktiv-no, mnogograno, gotovo neobuhvatno. Ako se o wemu govori kao o legendi, onda jeto kao o neumrloj legendi, prisutnoj i u vremenu sadašwem, na jedan konkretani þivotno-aktivan naæin.

209

II EHO

IIILEGENDA I STVARNOST

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin, legendarni ruski bas

(Kazaw, 1. februar 1873. – Pariz, 12. april 1938.)

FIZIÆKI IZGLED

Šaqapin je bio tipiæni predstavnik istoænoslovenskog fenotipa. Imaoje ovalno lice svetle puti, bez naglašenih crta, svetlo zelene oæi i svetlo smeðukosu.

„Zamislite glumca æijim bi surovim obrvama Gospod Bog mogao snabdeti tucequdi, ili sa nosom Sirana de Berþeraka. Wemu œe biti teško da se maskira i da

odigra velik broj razliæitih likova.“196

Ono je, meðutim, bilo veoma izraþajno. Na wemu su se snaþno odslikavalaŠaqapinova unutarwa stawa. Na privatnim fotografijama, æak i onimasnimqenim u isto ili pribliþno isto vreme, nalazimo fizionomije koje veomamalo nalikuju jedna drugoj.

„Ako bi se naqutio, lice bi mu postalo belo. I oæi su mu postale bele. Inaæesvetlo zelene, tada su bile bezbojne i prozraæne. I obrve, i one kao da su ‘oliwale’.Æitavo lice mu je postajalo tako opustošeno i strašno, da su mu se qudi najradi-

je sklawali s puta.“197

213

196) F. I. Šaqapin: „Maska iduša“.

197) L. F. Šaqapina: „Takvim gapamtim“ (F. I. Šaqapin.Zbornik, tom II. „Iskusstvo.“ Moskva, 1976).

Wegov rast je iznosio 195 santimetara, što ga je u ono vreme æinilo upad-qivo visokim æovekom. U ranoj mladosti bio je veoma neuhraqen i izrazito mr-šav, da bi se oko svoje dvadestet druge godine uobliæio u muškarca atletske gra-ðe i idealnih proporcija. Mnogi savremenici su isticali „skulpturnost“ we-gove pojave.

Pokreti su mu bili spretni i gipki, i odisali su samouverenošœu i fi-ziækom snagom.

„Šaqapin je brzo izvukao æamac na obalu i uputili smo se stazom ka glavnomputu. /.../ Koraæao je široko i lako. Posmatrajuœi ga, pomislio sam:

– Mora biti da je strašno sresti na pustom mestu, ne znajuœi ko je, takvumomæinu svetlih trepavica.

Wegov ogromni rast i snaþni pokreti odisali su nekakvom razbojniækom

odrešitošœu.“ 198

Muskulatura mu je bila sredwe razvijena, ne naroæito naglašena, i u poje-dinim ulogama Šaqapin ju je isticao šminkom.199

Šaqapin je bio snaþnog zdravqa koje mu je, poæev od trideset treœe godine,lagano poæela nagrizati šeœerna bolest. Umro je od teškog oblika leukemije.

214


198) K. Korovin: Šaqapin naVolgi, ibid.

199) Varjaški gost („Sadko“N. A. Rimskog-Korsakova), Olofern(„Judita“ A. Serova), Me-fistofeles („Mefisto-feles“ A. Boita).

GLASOVNE KARAKTERISTIKE

Suprotno rasprostrawenom mišqewu o „fenomenalnom Šaqapinovombasu“, neophodno je reœi da je wegov glas, u fiziološkom smislu, bio daleko odfenomenalnog, kao što je to bio, na primer, glas wegovog slavnog prethodnikaO. A. Petrova, koji je sa lakoœom pevao kavatinu Figara iz Rosinijevog „Seviq-skog berberina“ (ova uloga pripada fahu lirskog baritona), jednako kao i arijuSarastra iz Mocartove „Æarobne frule“ (namewenu dubokom basu); ili glasoviwegovih savremenika, neobiæno snaþni, bogati i ogromnog raspona, Rusa Anto-novskog, ili Italijana Saliha i Arimondija.

Šaqapin je posedovao tipiæni basso cantante,200 sa opsegom nešto širimod uobiæajenog, od note D do g1. Duboki registar mu je bio slabije zvuænosti, saizvesnom „sipqivošœu“ tembra. Maksimalnu punokrvnost sticao je tek odprvih dowih nota male oktave, puneœi se „mesom“ prema visokom registru.

Takoðe, to nije bio glas ekstremne snage. Ipak, bio je veliki, nosiv i pro-doran, koji se probijao i kroz najgušœi orkestar i sa lakoœom se izdvajao na fo-nu svakog ansambla. Šaqapin je izuzetno spretno baratao umetnošœu filirawazvuka i dinamiækih gradacija, æime je postizao efekte neverovatne zvuænosti.

Šaqapinov glas, uprkos gore navedenom, posedovao je potpunu ujednaæenostregistara. Pri relativnom nedostatku „soka“ u niskom registru, on je ove tonoveispuwavao svojevrsnim i ubedqivim energetskim nabojem (S. Levik201 ga naziva„prirodnim dopunskim koeficijentom“), što je stvaralo utisak fiziološkei akustiæke jednakovrednosti niskog prema sredwem i visokom registru.

215

III LEGENDA I STVARNOST

200) Kod najniþeg muškog glasa, basa,razlikujemo nekoliko tipova:basso cantante („pevajuœi“ bas) ibasso serioso („ozbiqni bas“),koji se kreœu u opsegu od nota Fodnosno E i fis1 odnosno f1,(pogodnih za izraþavaweozbiqnih, kompleksnih oper-skih karaktera, velike raspeva-nosti /kantilenosti/, pri æemu„seriozni bas“ karakterišenešto tamnija boja), basso buffo(„komiæni bas“) – jednakog opse-ga, ali neizraþajnog dubokogregistra, lake visoke tesiture ivelike pokretqivosti, (pogodanza uloge komiænog karaktera, kaošto su, recimo, Don Bartolo u„Seviqskom berberinu“ Ð. Rosi-nija ili Dulkamara u „Qubavnomnapitku“ G. Donicetija), te bassoprofondo (duboki bas), sa opsegomod S do d1 (e1), izrazito tamneboje i velike nosivosti upravo udubokom registru. U horskoj mu-zici (naroæito ruskoj) sreœemoi tzv. „oktavni bas“, glas æiji seopseg kreœe od note F kontra-ok-tave (ponekad se spušta i niþe,do „kontra-oktavnih bezdana“ –nota E ili æak D i C) pa do H(c), retko i višqih tonova maleoktave. Ovaj izuzetno redak tipbasa nije pogodan za solistiækopevawe.

201) Levik, Sergej Jurjeviæ – pe-vaæ (bariton), prevodilac imuziæki pisac.

Obrazovawe tonova se kod Šaqapina odvijalo bez naj-maweg vidqivog napora. I kod najsnaþnijeg pevawa naprezaweglasovnog aparata kao da nije izlazilo iz okvira onoga prinormalnom razgovoru. Ni pod kakvim uslovima u wegovojemisiji tona nije bilo tragova forsirawa.

Tembar Šaqapinovog glasa nije moguœe odreditijednoznaæno kao metalan, ili mek i baršunast. On jesadrþao oba ova svojstva. Pri tome, on se uvek nalazio usluþbi raskrivawa onih dubokih psiholoških slojevatumaæenog lika koji su bili sadrþani u prostoru „iza nota“.Paleta tembarskih boja kod Šaqapina bila je neiscrpna.

U prvoj deceniji HH veka u Rusiji je æesto gostovao Tita

Rufo202. On je plenio prvenstveno prekrasnim glasom. Poredtoga, operisao je velikom tembarskom raznolikošœu, „into-nacijama“, kojima se sluþio pametno i taktiæno. Ali...

Ali je izmeðu wega i Šaqapina postojala velika razlika.Tita Rufo je pronalazio boje za svaki segment konkretne ulogei vešto ih je postavqao na osnovu svoga glasa. To su bili blis-tavi ornamenti. I mi smo uvek govorili: „Kakvim glasom jeTita otpevao to i to mesto!“ Bilo je to izuzetno, ali fragmen-tarno. A kada smo spomiwali Šaqapina, govorili bismo: „Kak-vim glasom je Šaqapin otpevao ulogu Borisa!“ (ili Mlinara,Mefistofelesa, Bazilija itd.). Lik u svom razvitku, æinilo se,ulazio je u „krv i meso“ wegovog glasa, svaki put mu darujuœi

neponovqivu idejno-stvaralaæku intonaciju.203

Upravo je Šaqapin bio prvi koji je æitavu vokalnu tehniku, sve pevaækeškole, rastvorio u vatri svog pevaækog dara do stepena kada wihovi elementiprestaju da postoje kao pojedinaæne i prepoznatqive komponente pevaækog ume-œa. Æisto tehniæki elementi su se utapali u kompleksu wegove interpretativneumetnosti. Tu se o pevaækoj tehnici moþe govoriti kao o sposobnosti da se iz-vede sve što muzika zahteva, tj. ne samo napisane note i dinamiæke i agogiækeoznake, nego i sadrþaje koji su tu prisutni, koje je u svom delu æuo kompozitor ikoje izvoðaæ mora stvaralaæki propustiti kroz sopstvenu individualnost. To„ne-prisustvo“ tehnike ne podrazumeva nepostojawe tehnike. Naprotiv! Jer, kaošto izobiqe Šaqapinovih tembarskih boja nije imalo sebi ravnog, jednako jetako bila svojevrsna, bogata i neponovqiva wegova vokalna tehnika.

Šaqapinov glas, dakle, nije bio fiziološki, veœ umetniæki fenomen, bioje jedinstven, neponovqiv. I sasvim je taæno: niko nije posedovao takav glas!

216



203) Levik, S. J.: „Zapisioperskog pevaæa“ (F. I.Šaqapin. Zbornik, tomII. „Iskusstvo“, Moskva1976).

202) Æuveni italijanski bariton.

LIÆNOST I KARAKTER

Ko zna kako bi se u tegobnim uslovima ukojima su proticali wegovo detiwstvo i ado-lescencija formirao Šaqapinov sudbinskiput da jedna od wegovih izrazitih karakternihcrta nije bila sposobnost oduševqavawa. I štose ta sposobnost opredelila da se veþe zaæarobni svet pozorišta, koje je ubrzo postalowegova najdubqa fascinacija. Veœ i samaæiwenica što je Šaqapin, pored obiqa drugihjakih utisaka (a oni su æesto pripadali„mraænoj strani þivota“), veoma rano i upoæetku još nesvesno, izabrao za svoj þivotniput „daske koje þivot znaæe“, svedoæe da je taænozapaþawe kako istinski genij poseduje nagonsamorealizacije i, svejedno da li intuitivnoili svesno, traþi puteve i naæine ostvarivawaovog unutarweg imperativa.

U tom kontekstu, dogaðaji iz Šaqapinovog þivota, koji se na prvi pogledæine sluæajnim, nisu ni najmawe sluæajni. Zbog æega je on upravo pobegao od mo-guœnosti da se kao stipendista Zemske uprave grada Ufe školuje na Konzervato-rijumu u Peterburgu? Ili: zbog æega je, imajuœi u rukama ugovor sa operom Perov-skog u Kazawu (koji mu je izradio Semjonov-Samarski, i koji mu je sugerisao per-spektivu relativno situiranog þivota, nasuprot onom dotadašwem, u kome jeglad bila najæešœi gost i saputnik), najednom, pred sam odlazak iz Tiflisa, od-luæio da se prosluša kod Usatova i dao se lako nagovoriti da uæi pevawe kod we-

217


Tita Rufo, Enriko Karuzo i Fjodor Šaqapin

ga, što je znaæilo produþetak þivota punog neizvesnosti? Ili: zbog æega je na-pustio trupu Ruske privatne opere Save Mamontova, æija mu je atmosfera tolikogodila i odluæujuœe doprinela nesluœenoj ekspanziji wegovog talenta, zaradprelaska u Baqšoj teatar, ne posedujuœi još punu svest o izvesnim potencijal-nim prednostima rada u Imperatorskim pozorištima (štaviše, još je bilasveþa frustracija koju je poneo iz Imperatorskog Mariinskog teatra)? On,takoðe, tada nije mogao znati da œe se direktor Teqakovski pokazati kao iskrenprijateq i zaštitnik, svestan wegovih umetniækih potencijala, koji œe na svemoguœe naæine doprinositi wihovom daqem raskrivawu. Konaæno, o prelasku uBaqšoj teatar sa wime nije razgovarao Teqakovski, veœ wegov sluþbenikNelidov. „Zlatne mreþe“, kojima je u trenutku bio sablaþwen, ipak su bile slabmamac: on je zdušno pokušao da se „ispetqa“ iz wih, ali nije uspeo. Nije nimogao uspeti, jer wemu je Baqšoj teatar u tom trenutku bio neophodan.

Veœ i ovako letimiæan pogled na neke Šaqapinove odluke, koje na prvipogled deluju iracionalno (a takvih je bilo daleko više), ukazuju na suflirawepodsvesti. On nije mogao da na svesnoj ravni æuje wezin tihi šapat, ali nije mo-gao da postupi suprotno wemu. Tek sumirajuœi wegov þivot, posmatrajuœi ga odkraja prema poæetku, uoæavamo kako je intuitivni izbor narednog þivotnog ko-raka – a to su taæke u kojima mu se þivot lomio i mewao smer – taæno korespon-dirao sa wegovom pripremqenošœu (u smislu prethodno akumuliranih znawa iiskustava) da se suoæi sa novom etapom u svom umetniækom razvoju na optimalannaæin (tj. sa optimalnim efektima). Drugim reæima, Šaqapin je „taæno na vre-me“, bez nepotrebnog zadrþavawa, napuštao pozicije koje više nisu imale zna-æaja za wegov razvoj i pristupao drugim, razvojno probitaænijim konstelacija-ma. Delovawe nagona samorealizacije wegovog genija bilo je odista silovito i ne-pogrešivo, i wegov liæni i umetniæki razvoj je, sledstveno, bio neobiæno bu-ran, ekspanzivan i vrtoglav, æemu je veoma pogodovala i pomenuta karakternacrta – sposobnost oduševqavawa.

Jer – usmerivši se prema svetu pozorišta i opere (a ta najkompleksnijascenska forma dovodila ga je u dodir i sa umetnosti reæi, pokreta, oblika iboje), Šaqapin je nailazio na ogromna podruæja koja su mu, usled slabog pret-hodnog obrazovawa, bila sasvim nepoznata, ili jedva poznata. Oduševqavawepodrazumeva i otvarawe prema predmetu oduševqewa: on je bio sposoban da ususretima s znamenitim qudima svoga doba, (neposredno, kao i iz atmosferekoju su oko sebe stvarali), apsorbuje ogromnu koliæinu znawa. Wegov þivi um,analitiæan i sintetiæan u isto vreme, nije ih koristio samo operativno, negoje bio sposoban i da generiše nova znawa. Sve to oplodilo je wegov prijemæivii potencijalima nabijen unutarwi svet, doprinoseœi i poveœawu wegoveprofesionalne kulture. Šaqapin se za kratko vreme formirao u liænost o-gromnog formata.

218


Sposobnost oduševqavawa ide pod ruku sa oseœawem þivotne radosti, aono je za Šaqapinov karakter bilo veoma karakteristiæno, iduœi ponekad doprave detiwastosti.204

Boþiœ! Od same te reæi raduje se srce! A sada je radost dvostruka: æekamo oca,

koji se vraœao sa turneje po Juþnoj Americi.205 Bez obzira na to što smo znali vre-me wegovog dolaska, još od ranog jutra smo kleæali na stolicama pored prozora, za-lepivši se nosevima za hladno staklo, æiji dvostruki ramovi nisu propuštalinijedan zvuk sa ulice. Klizile su saonice, prolazili su qudi: sve je bilo kao unemom filmu. Na bledom nebu sijalo je sunce i sneg je oslepqivao vid. /.../

Otac nije ulazio, veœ se uvek nekako iznedada pojavqivao u vratima. Dok je ski-dao bundu i šubaru mi smo se, vrišteœi, pewali po wemu, a on je dohvatao æasjednoga æas drugoga, smejao se, šalio, mumlao kao medved... /.../

– Deco – rekao je otac – doneo sam vam mnogo raznih prekomorskih þivotiwa.Sada œemo zajedno da ih razgledamo.

U najveœem uzbuðewu ponovo smo se nagurali oko prozora. Sa taqiga su svukliciradu i poæeli istovarati kaveze sa pticama. Ne seœam se koliko ih je bilo, ve-

rovatno petnaestak. Mama je zamrla, kao da je srasla sa zemqom. Agaša206 je samo

pqesnula rukama, dok je Lela207 pokušala da nas stiša. Madmazel208 se qubazno smeškala, ali je verovatno u sebi mislila: „ruski divqaci“. Posluga je brzo unosilakaveze, a u wima ptice, i plave, i crvene, i zelene, i þute, i velike, i male, razne!

Naše ushiœewe je dostiglo vrhunac kada smo u najveœem sanduku primetili dvamajmuna.

Poæeli smo traþiti mesto za kaveze, oko kojih smo se otimali, zato što je jedanhteo da ih stavi ovamo, a drugi onamo. Našušurene ptice bile su preplašene. Amajmuni su se zavukli ispod prostirke koju su im stavili u kavez. Razmišqali smokako da ih izvuæemo odande.

Otac je uzeo najaktivnije uæešœe u razmeštawu kaveza. Bio je uzbuðen i radovaose jednako kao i mi. Izgleda da je on jedini od odraslih delio našu radost. Mama jebila u panici: koliko œe posluga imati posla oko æišœewa svih tih kaveza! Agašaje saþaqevala ptice. Guvernante su uzdrþano œutale, ne pokazujuœi nikakvooseœawe.

Došavši sebi, ptice su ispravile perje i wihov veseli cvrkut se razlegao æi-tavom kuœom. Izvukli smo majmune, ali su se oni, na naše veliko razoæarewe, us-puzali po zavesama i šœuœurili na garnišni, pod samim plafonom, posmatrajuœinas nepoverqivo. Nikako nismo uspevali da ih domamimo.

Prošlo je neko vreme, i poæela se odigravati prava tragedija. Sirote prekomor-ske ptice nisu mogle izdrþati surovu rusku zimu. Svakog jutra smo u kavezima za-ticali po neku kako leþi sa stomaæiœem nagore, skvræenih kanxica. Deæji plaæ nijeprestajao danima. Mama se hvatala za glavu. Otac je bio zbuwen i rastrojen. /.../

To je trajalo dok sve ptice nisu pomrle. Majmuni su se u meðuvremenu pripito-mili: hranili smo ih voœem i orasima, koje su nam uzimali iz ruku. Više se nisupewali na zavesu, tamo im je bilo hladno. Zavlaæili su se pod oæev jorgan i tamo,siroti, æuæali zagrqeni. Pokušavali smo da ih odenemo u topla odelca naših

219


204) Kao karakteristiæna ilus-tracija mogla bi posluþitiepizoda o posledwem zajed-niækom putovawu F. Šaqapina i I. Dvorišina(u Finsku).

205) Nesumwivo je da se autor,koji ovaj dogaðaj locira u1908. godinu, vara. Te godi-ne, doduše, Šaqapin jestegostovao u Juþnoj Americi(u Teatru „Kolon“ u BuenosAjresu), ali u letwim mese-cima. Potom se odmara uItaliji, a u Moskvu stiþe30. septembra.

206) Dadiqa kod Šaqapinih,veoma religiozna i bogobo-jaþqiva.

207) Guvernanta kod Šaqapinih.

208) Druga guvernanta, Fran-cuskiwa.

lutaka, ali su ih oni kidali sa sebe, kao da su hteli reœi: „Kakvo je to izrugivawenad majmunskom prirodom!“ I mi smo ih ostavili na miru. /.../

Avaj, i majmuni su poæeli da kuwaju i postaju sve tuþniji. Jedva da su uzimalihranu. Ponovo þalost i suze! Pozvan je veterinar. O uþasa! Ustanovio je da suoboleli od tuberkuloze i posavetovao da se „nekuda sklone“. Sledeœeg dana ihnismo našli ispod oæevog jorgana. Traþili smo ih po celoj kuœi, zvali – majmunisu nestali. Bili smo u takvom oæajawu da se odrasli nisu qutili na nas zbog zane-marivawa obaveza. Tešili su nas govoreœi da im je boqe tamo gde su sada. Svi smorazumeli šta im se dogodilo, pa i mala Tawa, koja je, tuþno gledajuœi mamu u oæi,tankim glasiœem upitala: da li su otišli kod Boga? Mama je, razmislivši trenu-tak, odgovorila: „Da, kod Boga.“ Æak je i Agaša utrla suzu i nije pokušala da se

usprotivi ideji da su se majmuni našli u raju.209

Ovim crtama wegovog karaktera pridruþuju se duhovitost i potreba zaigrom. Zato nije æudno što nije pravio veliku razliku izmeðu scene i þivota:wegova potreba za igrom, izmišqawem novih i novih siþea, i glumom bila jestalna. Moglo bi se reœi da je Šaqapin svaku situaciju posmatrao kao kreativnimaterijal, da se neprestano nalazio u stawu „povišene stvaralaæke temperature“i da je u svakom trenutku bio spreman da izvede „glumaæku etidu“ (štaviše, damu je to bilo potrebno).

Iz milanskih dana pamtim i ovu scenu. Prolazeœi sa ocem pored crkve, za-ustavili smo se da bismo posmatrali procesiju. Na wenom æelu šestvovao je prelatu bogatoj qubiæastoj odori. Okupqeni narod je poæeo da aplaudira sa entuzijazmomsvojstvenim Italijanima. Odjednom je otac takoðe poæeo da tapše, ali kako! Biloje moguœe pomisliti da je æitavog þivota oæekivao ovaj trenutak, da je zbog wegaproputovao stotine kilometara! I sada stoji i aplaudira u potpunom samozabo-ravu, dok mu se na licu odraþava æitav spektar burnih preþivqavawa. Posmatralasam ga u æudu, kad se on neoæekivano osvrnuo prema meni i rekao sasvim obiænimglasom:

– Šta je, šta stojiš? Hajdemo...210

Otac je voleo da za nas, decu, i bliske prijateqe, igra male scene. Jedna od wihse zvala „Baba u crkvi“. Navlaæio je halat, povezivao glavu maramom, naæinio pre-blago lice, klekao i usrdno se krstio klawajuœi se do zemqe. Pred gledaocima jeiskrsavao lik zatucane seoske bogomoqke. Odjednom, ona nedaleko na poduprimeœuje novæiœ. Wena paþwa se sada seli na wega. I moli se, i krsti, ali veœsasvim mahinalno. Jedina joj je misao kako da ga pokupi, ali da to niko ne primeti.Polagano se na kolenima premešta ka wemu, kao sluæajno proteþe ruku. Uh, neko jegleda! Ponovo podiþe oæi uvis, a rukom sve seþe ka novæiœu. „Sablazan me spopala,oprosti mi Gospode!“ Opet pruþa ruku, pa je skloni, i na kraju uspeva da ganeopaþeno dohvati. Ali se sada preneraþeno trgne, a na licu joj se æitaju ucve-qenost i razoæarewe. „Kakva sramota“ govori, brišuœi ruku o haqinu, „ispqu-

vak.“211

220


209) Iz kwige L. F. Šaqapine „Oæimakœerke“ (priredio zaštampu i izdao J.Darski, Wujork 1997).

210) Ibid.

211) Ibid.

Šaqapinova duša se spremno odazivala na spoqašwe utiske, i on ih jesnaþno preþivqavao.

Mihail Æehov u ulozi Malvolija u „Dvanaestoj noœi“ V. Šekspira naveo je ocada se toliko smeje, da mu je gotovo pozlilo. Nije prestajao da se smeje ni posle pred-stave, na putu kuœi, i nije se mogao naradovati zbog zadovoqstva koje je doþiveo.Uostalom, on nije snaþno preþivqavao samo zabavne doþivqaje. Wegove reakcijesu generalno bile veoma aktivne. Wegova uobraziqa nije mirovala ni trenutka.

Jednom smo bili na predstavi u Teatru minijatura „Plava ptica“, koji je drþaoD. Juþin. Na scenu je izašla glumica i otpevala „Ðevreke“. Æinilo se da u timkupletima „sa dna“ nema niæeg dramatiænog.

Kupite ðevreke, Otac mi je pijanica,A ja sam, nesreœna,Trgovkiwa privatnica.

Itd. Ali su oni na oca proizveli potpuno neobjašwiv tragiæan utisak, u to-likoj meri da je, pošto se numera završila, morao izaœi iz loþe. On je u trenu tra-gediju male, beznaæajne trgovkiwe zamislio u svetskim razmerama, i to je izazvalo

wegovu najdirektniju patwu.212

Šaqapinov izuzetno osetqivi nervni sistem komplikovao je „kartu“ we-govog karaktera. Jedno raspoloþewe bilo je æesto smewivano drugim, suprotnim:poverqivost podozrewem, dobrodušnost tvrdokornošœu, veselost besom...

Bio je šarmantan. Umeo je da oæara, da bude neobiæno qubazan, dobar /.../.Wegovi odnosi s qudima nisu bili jednostavni, i malo ih se oseœalo prijatno uwegovom prisustvu: on je nenamerno izazivao strepwu. Wegova liænost je priti-skala, nagonila na podæiwavawe i izazivala strah: u svakom trenutku mogao je dase razquti, pobesni, i nikada nije bilo moguœe predvideti wegovu reakciju. Æe-sto je umeo da padne u jarost zbog sitnice. Takoðe, najobiænija sitnica mogla jeda ga dovede u blaþeno stawe duha. /.../

Dešavalo se – sedi on za stolom i lagano reða karte. Wegov nepomiæni pogledbio je neobiæno teþak. „No, šta je?“ bilo je dovoqno da upita, pa da izvede æovekaiz ravnoteþe. Kao da je video kroz æoveka. Æinilo se da unapred zna šta œeš pomi-

sliti ili uraditi.213

Svaðe su mu se dešavale obiæno za vreme rada, u pozorištu. Otac je bio zahte-van, prema drugima jednako kao i prema sebi. Gotovo je uvek bio u pravu, ali je svojenezadovoqstvo izraþavao burno i bez takta, veoma oštro. Priznavao je taj svoj ne-dostatak, ali se izgovarao time da ne moþe biti pristojan ako se „upropašœavaMusorgski, ili Glinka“. Mnogi mu nisu praštali te ispade i pretvarali su se uwegove zaklete neprijateqe. U trenucima umora i preispitivawa, æesto je po-

221


212) Ibid.

213) Ibid.

navqao u oæajawu: „Sâm sam, sasvim sâm“. Naravno, odnosilo se to na pozorišnookruþewe, na qude sa sitnim samoqubqem, koji su liæne uvrede postavqali iznad

interesa umetnosti.214

A u radu, u umetnosti, Šaqapin je bio maksimalista, gotovo fanatik. Uþa-savali su ga rutina i bestrasnost, formalno bavqewe umetnošœu, i nije mogao daih prihvati, ni oprosti. Jedina wegova mana, kada je reæ o profesiji ogledala seu sklonosti da zakašwava na probe...

Wegov odnos prema umetnosti karakteriše i apsolutno poštewe. Sluþina æast umetniku što se odvaþio da bude propagator ruske muzike (to se naroæi-to tiæe dela Musorgskog i Rimskog-Korsakova) u vreme kada ona nije bila popu-larna ni u samoj Rusiji. Još kao sasvim mlad pevaæ, praktiæno poæetnik, bio jedovoqno hrabar da nastupa sa pesmama ovih kompozitora, ili zagovara (i reali-zuje) postavqawe na scenu wihovih opera, iako to nije bilo nimalo „kurentno“,ili mu je æak stvaralo probleme. Meðutim, on je bio uporan i dosledan u svojimumetniækim stavovma, a wegova umetniæka intuicija se pokazala kao gotovonepogrešiva.

Šaqapin je bio veoma samoqubiv i tašt, æak i u sasvim beznaæajnim stva-rima. Teško je priznavao greške, i kada su bile oæigledne.

Bio je preko mere samoqubiv, i u tome deæje zapaqiv i ekspanzivan. Jednom, jošu Moskvi, predloþio mi je da odigramo partiju bilijara: drugih igraæa nije bilona raspolagawu. Imala sam tada trinaest godina, bila sam opsednuta tom igrom, isvaki slobodan trenutak provodila sam igrajuœi bilijar sa braœom i sestrama.

– Da odigramo? – kao ovlaš upitao je otac.I dodao, ne saæekavši odgovor:– A da ti dam jedno dvadeset poena „fore“?– Daj – odgovorila sam za svaki sluæaj.Pobedila sam ga. I tad se on jako naqutio. Izistinski. Hladno je procedio:– To sam te ja pustio, iz dobrote.I, ne izdrþavši, dobacio je:– A igraš baš sasvim loše!Wegove oæi me nisu posmatrale nimalo dobro, æak sa zlobom, bile su „bele“. Na-

vikao je da u svemu bude prvi.215

Na /.../ predstavi „Rusalke“ 20. decembra (1904) Šaqapina je iz takta izvelo cve-œe koje je primio A. M. Labinski, tumaæ uloge Kneza. Desilo se to posle III æina, kojije, što se Šaqapina tiæe, prošao odliæno. Tek što je sa partnerima izašaoispred zavese, kad je Labinskom uruæen buket. Šaqapin se toliko iznervirao, daviše nije hteo da se pojavi pred publikom. Dojurio je u moju loþu i poæeo da se þalikako je pravom umetniku teško da þivi i radi u Rusiji. Razgovarao sam sa wimegotovo pola sata, objašwavajuœi mu da upravo on, kao veliki umetnik, ne bi treba-lo da se obazire i vreða na uspeh tenora, tih veænih maza publike, „Romeovih poto-maka“, koji uvek imaju oboþavateqke koje im poklawaju cveœe, bonbonijere i sliæne

222


215) L. F. Šaqapina:„Takvim ga pamtim“ (F. I. Šaqapin. Zbor-nik, tom II. „Iskusstvo“,Moskva 1976).

214) I. F. Šaqapina: „Uspo-mene o F. I. Šaqapinu“(F. I. Šaqapin. Zbor-nik, tom II. „Iskusstvo“,Moskva 1976).

stvari. Šaqapin, kao pametan æovek, ne bi trebalo da se nervira zbog takvih glu-posti, i morao bi znati da cveœe Labinskom i nije poslala publika, nego grupa „labinistkiwa“. /.../ On je bas, a ne tenor, i nije uobiæajeno da bas prima cveœe odpublike, ali publika ipak dolazi na „Rusalku“ ne da bi slušala Labinskog, veœupravo wega, pa je zato neumesno da ignoriše wene pozive na poklon.

Ovaj incident je, naravno, odmah dohvatila bulevarska štampa i naduvala ga do

prave senzacije.216

U duetu sa Knezom (N. A. Boqšakov)217 Šaqapin je najednom poæeo „da izlazi izsopstvene koþe“. Niko nije mogao da shvati razlog wegovog besa. U pauzi se Ša-qapin pojavio u salonu pored scene i sevajuœi oæima od besa oštro me upitao:

– Zašto u duetu nismo bili zajedno?– Zato što ste zakasnili sa upadom – odgovorio sam što sam mogao hrabrije. –

Nikolaj Arkadijeviæ je pevao taæno.Šaqapin nije ništa rekao, okrenuo se i uputio u garderobu. Kroz minut,

dotræao je uplašeni Isaj Dvorišin:– Fjodor Ivanoviæ je jako qut.Ispriæao je da je Šaqapin u garderobi razbio o sto za šminkawe skupoceni

æešaq.218

Na generalnoj probi „Don Karlosa“, u kome je Šaqapin po prvi put nastupao uMoskvi, sluæajno je pogrešio u ritmu i zbunio partnere. Poæeo je da odbija taktnogom i naglas da broji. Kuper je zaustavio probu. Šaqapin je prišao rampi:

– Emile, na koliko uzimaš ansambl? Na æetiri?219

– A kako drugaæije? – upitao je Kuper.– Ja bih više voleo na osam – odgovorio je Šaqapin.Kuper je shvatio da Šaqapin ne þeli da prizna svoju grešku i da od wega pravi

„þrtvenog jarca“ /.../.– Dobro – rekao je – na predstavi œu uzeti na osam. A sada œemo preskoæiti ansambl.Za vreme premijere (uzgred, ona je izvedena u korist invalida Prvog svetskog

rata i ostvaren je æudovišan prihod), u toku prve pauze, Šaqapin se pojavio kodKupera:

– I, šta œe biti u ansamblu?– Kako šta œe biti? Ti hoœeš na osam, i biœe na osam – lukavo je odgovorio Kuper.Šaqapin se smušeno osmehnuo:– Znaš, Emile, ja sam se predomislio. Diriguj na æetiri, kako si i hteo, a ja œu

te pratiti.Završavajuœi priæu, Kuper je dodao:

– A da sam se odmah zainatio, došlo bi do incidenta.220

Šaqapin se naroæito slobodno ponašao prema klavirskim pratiocima. Æestoih je mewao, mada, æini se, wemu je više nego ikom drugom morao biti vaþan stal-ni ansambl. Vredi napomenuti da se prilikom uæewa novih stvari najæešœeobraœao M. A. Bihteru, koga je izuzetno retko angaþovao da zajedno nastupe:oæigledno, nije mogao, ili nije hteo, da podæini individualnost velikog majstora,

223


216) V. A. Teqakovski: „Moj pod-æiweni, Šaqapin“ (F. I.Šaqapin. Zbornik, tom II.„Iskusstvo“, Moskva 1976).

217) Ponovo se radi o „Rusalki“A. Dargomiþskog

218) D. I. Pohitonov: „Iz isto-rije ruskog pozorišta“ (F.I. Šaqapin. Zbornik, tomII. „Iskusstvo“, Moskva1976).

219) Ovde se radi o 4/4 taktu, ko-ji se gotovo uvek diriguje„na æetiri“, osim u sluæajuekstremno sporog tempa, ka-da se moþe dirigovati „naosam“ (tada se kao jedinicabrojawa uzima osminska nota).

220) Levik, S. J.: „Zapisi oper-skog pevaæa“ (F. I. Šaqa-pin. Zbornik, tom II, „Is-kusstvo“, Moskva 1976).

a da se sâm podæini makar i zajedniæki postavqenom interpretativnom planu,prevazilazilo je wegove moœi. Jer ukoliko bi mu tokom izvoðewa naišla novaideja, on ju je odmah primewivao, ne æekajuœi da je prethodno utvrdi sa svojim pra-tiocem (ili dirigentom). Ali su „nesporazumi“ sa pratiocima nastajali veœ izbog najmaweg razilaþewa u nijansi. Ako je Šaqapin bio bolestan, ili jednos-tavno nije bio u formi, i tada je sva krivica padala na pijanistu.

Na jednom koncertu – bilo je to tokom zime 1919/20 – poæeo je da peva Šubertovupesmu „Utoæište“. Pratio ga je tada još mladi, ali veœ afirmisani B. O. Nahutin(buduœi profesor Lewingradskog konzervatorijuma). Veœ kod prvih reæi,Šaqapin je „zaškripao“. Oæito je i sâm bio zateæen. Ali, umesto da se nakašqe ipoæne ispoæetka, on je poæeo udarati lorwonom po notama i glasno brojati „jedan,dva, tri, æetiri“.

Nahutin je u pauzi izjavio da neœe nastaviti koncert i poæeo se oblaæiti da ode.Tada se umešao E. Kuper:

– Pa to je Šaqapin – rekao je Nahutinu – na wega se æovek ne sme qutiti.

Umirivši Nahutina, nagovorio je Šaqapina da mu se posle koncerta izvini.221

Iako samoqubiv, Šaqapin nije podnosio pritvornost.

Voleo je kada su mu diskretno ugaðali. Ali ako nijepevao najboqe, nije podnosio da ga hvale ne bi li mupolaskali. Odliæno je prepoznavao neiskrenost i licemerje.

S wim se moglo prepirati, on je to voleo, i cenio je otvoreno

izneseno mišqewe, æak i ako nije išlo wemu u korist.222

Šaqapin je bio pošten u korenu svoje duše, posedovaoje oseœaj dostojanstva i æasti (što ne treba mešati sa samo-qubqem). Duboko je patio kada su o wemu širene klevete,naroæito mu je teško pala „afera sa kleæawem“: dospeo je uduboko duševno rastrojstvo.

Kada se nakon tog dogaðaja Maksim Gorki konaæno„smilostivio“ i pozvao Šaqapina da ga poseti na Kapriju,iako je od wega prošlo dosta vremena (punih devet meseci),on se i daqe nalazio u rastrojenom stawu. M. F. Andrejeva223

ovako opisuje wihov susret:

Fjodor je bio potpuno izgubqen, u takvom oæajawu da jepokušao da se ustreli; da sa wime nije bila tako snaþna osobakao što je to Marija Valentinovna on bi to i uæinio, no ona ganije ispuštala iz vida. Razgovarajuœi sa A. M. tako je ridao, da

ga je bilo bolno slušati.224

224


Marija Valentinovna, druga þena F. I. Šaqapina

221) S. J. Levik: „Zapisioperskog pevaæa“ (F. I.Šaqapin. Zbornik, tomII. „Iskusstvo“, Moskva1976).

222) V. A. Teqakovski: „Mojpodæiweni, Šaqapin“(F. I. Šaqapin. Zbor-nik, tom II. „Iskusstvo“,Moskva 1976).

223) Supruga pisca L.Andrejeva, qubavnicaMaksima Gorkog.

224) J. Darski: „NarodniUmetnik WegovogVeliæanstva...Šaqapin,“, Beæarre Publishing, New York 1999.

Bio je blagorodne prirode, nije se svetio qudima koji su mu naneli nepravdui zadali mnogo bola. Ipak, wegov odnos prema okruþewu umeo je da bude prezrivi ciniæan, naroæito kada je imao posla sa pritvornim i licemernim qudima.Ali to oseœawe nije mu otrovalo dušu. Duboko je cenio qude istinskih liænihi profesionalnih vrednosti, i sa wima je bio upravo krotak. Bio je paþqivprema porodici, wegova prijemæiva duša se odazivala na pozive da pomogne, nesamo najbliþima, nego i prijateqima, pa i sasvim nepoznatim qudima.

Kada je napustio brak, saæuvao je dobre odnose sa prvom þenom i odliæne sadecom. Nastavio je da se brine o wima jednako kao i o svojoj novoj porodici. Nijeokrenuo leða ni vanbraænoj kœeri i wezinoj majci.225 Brinuo se i o sestri svojemajke, koja je þivela u Vjatki, ali je æesto boravila u moskovskom domu Šaqapi-nih. Pomagao je bratu svoje prve þene Jole, Maksimilijanu (deca su ga zvala „ujakMasi“, od italijanskog Massimilliano): kupio mu je fabriku furnira, koju je ovajtoliko þeleo, i koju je, nespretan u poslovima i lakomislen, ubrzo izgubio. Po-kušao je da pomogne i svom mlaðem bratu Vasiliju...

Otac se mnogo trudio da uæini nešto za brata, ali, naþalost, uzalud. Ujak Vasjase nije nizašta interesovao, i ništa nije þeleo da radi. Imao je prekrasan tenor,razvijenu muzikalnost i smisao za frazirawe. Otac je bio ubeðen da bi mogaopostati veoma dobar pevaæ i predlagao je da mu u tome pomogne, ali bez rezultata.

Razlog takvog wegovog ponašawa bio je strašan porok – pijanstvo. Ujak Vasja jeneoæekivano nestajao, a onda bi se isto tako neoæekivano pojavqivao neobrijan,opustošen, strašan. Nekoliko puta je otac pokušao da ga spase tog poroka i pono-vo ga je uvodio u društvo. Ujak Vasja se kleo da œe se promeniti, ali to je trajalokratko, i on bi ponovo nestajao.

Tokom jednog takvog nestanka ukrao je oæev novac. To je prepunilo æašu wegovogstrpqewa, i više nije hteo da ga vidi. Uzalud ga je mama molila i borila se za Vasju– otac je ostao neumoqiv. /.../

I ujak se više nije pojavqivao. Otputovao je u Vjatku i oþenio se nekom þenomsa imetkom, mnogo starijom od sebe. /.../

Jednom sam je videla. Doputovala je u Moskvu sa sinom Igorom, našim polubra-tom, koji je tada imao osam godina. To je bila veœ starica, mogla bi biti majka ujkaVasji, a ne þena. Izgledala je izmuæeno i nesreœno. Sirotica! Brak sa muþem kojije nije voleo nije joj doneo sreœu. Propio je wen novac i kuœu. Došla je da traþipomoœ, ali se pred ocem nije smela pojaviti. Znam da joj je majka potajno pomagala.

Jako ju je þalila, i posle smrti ujaka Vasje,226 kako bi pomogla sirotoj þeni, saoæevom dozvolom dovela je Igora k nama.

Ni ovaj pokušaj nije bio sreœan. Igor je veœ bio iskvaren deæak, neiskren i zao.Neœu da govorim o nizu wegovih ruþnih postupaka, koji su nam bili sasvim nera-zumqivi: svi smo prema wemu bili tako dobri... Igor je takoðe zauvek nestao iz

našeg vidokruga.227

225


225) Sa qubavnicom A. G. Ver-bickom imao je kœerQudmilu.

226) Vasilij Šaqapin je nekakozavršio za bolniæara. Zavreme Prvog svetskog ratasluþio je u vojnoj bolniciu Vjatki. Relativno mlad jeumro od tifusa.

227) L. F. Šaqapina: „Oæimakœerke“.

Na ovom sluæaju se ispoqila Šaqapinova tvrdokornost. On je rado poma-gao, ali nije mogao da podnese da ga varaju, surovo iskorištavaju i od wega prave„riðeg u cirkusu“.228

Šaqapina su, meðutim, æesto optuþivali da je postao srebroqubac, po-hlepan i sebiæan. On je odista zaraðivao astronomske svote, kupovao nekretninei skupe predmete i umetnine. Voleo je da se odeva u skupa odela, kicoški. Rado jetrošio u ekskluzivnim restoranima. Ta sklonost ka sticawu i udobnom þivotunesumwivo je vukla korene iz mladosti, jadne i gladne, i traumatiænih iskusta-va koja su odatle poticala: slika izgladnelog oca koji sedi na zemqi, majke kojojnije imao naæina da pomogne, umrle od gladi. Video je on i slavne pevaæe kojinisu na vreme obezbedili starost, kako završavaju svoje dane u poniþewu i bedi.Dobro je znao da je svet surovo mesto, i da je æovek æoveku vuk. Imao je velikuporodicu, koja je bila potpuno upuœena na wega. Ali sklonost ka sticawu od weganije uæinila neosetqivog æoveka, nije otvrdnula wegovu dušu. Pomagao jemnogima, i mnogo, i novcem i gostoprimstvom, i uæešœem u nebrojenim dobro-tvornim koncertima (mada mu je ugovor sa direkcijom Imperatorskih pozoriš-ta strogo zabrawivao da to æini). Ali glasovi o wegovoj škrtosti ne samo danisu prestajali, veœ su narastali kao lavina, proteþuœi se za wegovim imenomdaleko nakon wegove smrti, dobivši snagu legende. Stoga je vaþno u poglavqu oliænosti i karakteru F. I. Šaqapina ovom pitawu posvetiti naroæitu paþwu,i osloboditi ga uticaja „krivih ogledala“.

U tom ciqu navodimo tekst J. Darskog (iz kwige „Narodni Umetnik Wego-vog Veliæanstva... Šaqapin“. Beæarre Publishing, New York 1999):

/.../ Najrasprostrawenija, a pritom i najnepravednija, bila je optuþba da jeŠaqapin pohlepan, a naroæito da odbija da peva dobrotvorne koncerte. Ta izmi-šqotina se pokazala kao veoma þilava. Ma koliko to bilo tuþno, za wenog autoratreba smatrati Šaqapinovog prijateqa I. A. Buwina, koji je u svojim „Uspome-nama“ o wemu napisao: „...voleo je novce, gotovo nikada nije pevao u dobrotvornesvrhe, govoreœi:

– Samo ptice pevaju besplatno.“229

Primetiœemo ovde da se Ivan Aleksejeviæ „raspriæao“ dvanaest godina nakonpevaæeve smrti, oæigledno se ne usuðujuœi da nešto takvo štampa dok mu je Ša-qapin mogao dati dostojan odgovor.

A pet godina posle pojave Buwinove kwige, „preuzevši štafetu“ od dobitnikaNobelove nagrade, impresario L. D. Leonidov u svojim memoarima ne samo daŠaqapinu prebacuje klawawe „zlatnom teletu“ („voleo je novac, i krio ga je“), negoga još optuþuje i za odbijawe da materijalno podrþi svoje drugove sa scene: „Svo-jim bivšim drugovima, sa kojima je na ruskoj sceni æesto doþivqavao kolosalneuspehe, gotovo ništa nije davao, nikome nije pomogao („a ko je meni pomogao?“)

i nije voleo kada su ga bivši drugovi uznemiravali.“230

226


228) Ruski izraz koji oznaæa-va klovna „zaduþenog“ dauvek ostane nasamaren.

229) I. A. Buwin:„Uspomene“, Pariz 1950,s. 110.

230) L. Leonidov: „Rampa iþivot“, Pariz 1955,s. 291–292.

Na kwigu Leonidova poziva se muzikolog L. Sabawejev kada u ælanku povodom 25.godišwice od smrti Šaqapina na raæun umetnika takoðe iznosi optuþbe za

pohlepu i tvrdiæluk.231 Varijacije na ovu temu, ponekad gotovo doslovne, nalazimou beleškama Sergeja Lifara. Rukopis wegovih zabeleški datiran je 8. martom1973, i sva je verovatnoœa da su bile namewene stogodišwici Šaqapinovog roðe-wa, ali su se pojavile tek nedavno, i evo æega se znameniti plesaæ seœao u jubilarnojšaqapinskoj godišwici: „Voleo je novac (izdvojio S. Lifar), honorari su mudonošeni pre nastupa, dok se šminkao, a da peva besplatno, za drugove ili udobrotvornim predstavama? ‘Ne, kakva je to glupost, besplatno pevaju samo ptice’!,

odgovarao je na takve molbe Šaqapin.“232

Proæitavši ovo, æovek se i nehotice zapita: „A moþda je sve to istina? Nave-deni autori nisu qudi sa ulice, znali su o æemu pišu.“ Ali evo šta izaziva oprez:optuþujuœi Šaqapina za prekomernu qubav prema novcu /.../ nijedan od wih nenavodi nijednu æiwenicu koja bi je potkrepqivala. /.../

Stoga se æini logiænim sledeœe pitawe: odakle je svima wima bilo poznatotakvo Šaqapinovo ponašawe? /.../ Niko od wih nije bio Šaqapinov blizak pri-jateq. /.../ Buwinono drugovawe sa Šaqipinom (a odista su se znali gotovo æetrde-set godina), odnosilo se pre svega na restoranske susrete. /.../ A kada Leonidov

tvrdi da je „radio sa Šaqapinom mnogo godina“,233 onda treba reœi da te „mnogegodine“ podrazumevaju organizaciju svega nekoliko turneja, uglavnom po Nemaækoji Poqskoj, u posledwih deset pevaæevih godina. Osim toga, Šaqapin prema svomimpresariju nije bio naroæito otvoren. To priznaje i sam Leonidov: „Nikada nijelagao, hvalio se, ili nešto preuveliæavao. Uopšte, o svom þivotu nije govorio, bioje zakopæan (istakao J. Darski).“234 /.../

Gospoda Lifar i Sabawejev, prema postojeœoj literaturi, sluæajne su liænostiu biografiji velikog umetnika. I nije za æuðewe što je pisanije Sabawejeva svo-jevremeno izazvalo jednodušnu reakciju æitalaca zagraniæne ruske štampe. U

redakciju „Nove ruske reæi“ tokom dve i po nedeqe stizala su protestna pisma.235

Oæigledno, bila je u pravu L. Šaqapina tvrdeœi da je perom svih Šaqapinovih

„sudija“ na prvom mestu rukovodila zavist.236 Jedni su mu zavideli na slavi, drugina materijalnom izobiqu, naroæito u emigraciji, gde je od svih ruskih kulturnihposlenika samo nekolicini uspelo da se potvrde i pritom ostvare velike zarade.

Naravno, Šaqapin nije bio svetac, wegov se karakter nije odlikovao urav-noteþenošœu, što nije teško objasniti siromašnim i gladnim detiwstvom imladenaækim dobom, ali i prvim sirotiwskim godinama na sceni. Borba za pre-þivqavawe ostavila je traga i na odnosu prema novcu, što je u vreme kada je wego-va slava dostigla vrhunac i honorari bili neæuveno visoki, postalo primetno. Toje padalo u oæi æak i wegovim najbliþim prijateqima. „Ovde je Šaqapin. Peva.Tapšu mu, a on se goji i mnogo priæa o novcu – loš znak“, æitamo u jednom pismu

Gorkog.237 A slikar Korovin u svojoj kwizi o pevaæu beleþi „da je stalna briga o

novcu i zaradama kod Šaqapina poprimila bolestan karakter.“238

Ipak je taj isti Gorki (poput mnogih drugih Šaqapinovih prijateqa), kad godse obraœao Šaqapinu sa molbama za pomoœ radnicima, socijalistima, raznim kru-þocima, graditeqima Narodnog doma itd., stalno zaboravqao da nije dobro mnogo

227


231) Leonid Sabawejev: „F. I.Šaqapin“, „Novoe russkoeslovo“, Wujork, 12. aprila1963.

232) Sergej Lifar: „Beleške o Šaqapinu“, M., „Lepta“ NO- 24, 1995, s. 227.

233) L. Leonidov: „Rampa i þi-vot“, s. 288.

234) Ibid.

235) Lidija, Boris, Fjodor, Tatjana Marina Šaqapini:„Legenda i istina o Šaqapinu“, 18. april 1963,Nik. Afonski: „Šaqapin,kakvim ga znam“, 29. april1963, Jelena Oreškova: „O Šaqapinu“, 1. maja 1963,Zinaida Lisiækina: „O Šaqapinu i wegovomklevetniku“, na istommestu.

236) Lidija Šaqapina: „Oæimakœerke“, s. 164.

237) F. I. Šaqapin. Zbornik,tom II. „Iskusstvo“, Moskva1976.

238) Konstantin Korovin:„Šaqapin“, Pariz 1939.

priæati o novcu. Traþio je on novaca i za sebe, što se sasvim lepo uklapalo uwegovu antimerkantilnu filozofiju.

Þelim da navedem imena svega nekoliko qudi (nemoguœe jesve pobrojati) iz bliskog Šaqapinovog okruþewa koji su muse obraœali sa molbama o besplatnim nastupima, i veœinimolbi on je udovoqio: pisci J. Æirikov, V. Doroševiæ, N.Teqešov, predsednik Litfonda pesnik P. Vajnberg, rediteqVl. Nemiroviæ-Danæenko, direktor Moskovskog konzerva-torijuma V. Safonov, kompozitori N. Manikin-Nevstrujev, A. Glazunov i M. Ipolitov-Ivanov itd., itd. A koliko jemeðu moliocima bilo osoba koje Šaqapin nije ni poznavao,teško je i zamisliti. Bilo je meðu wima i najobiænijih pre-varanata, o æemu œe biti reæi napred. Da li je jednom æovekubilo moguœe da odgovori na sve te molbe (tj. – da peva)? Apored svega ostalog, /.../ postojala je vaþna okolnost koja jespreæavala wegov dobrotvorni rad: bila je to sluþba uImperatorskoj operi, æijim je umetnicima bilo strogozabraweno da nastupaju na dobrotvornim koncertima.Šaqapin je, meðutim, mnogo puta nalazio naæina da ovuzabranu zaobiðe.

Direktor Imperatorskih pozorišta V. Teqakovski, kojije za razliku od gore pomenutih autora sa Šaqapinom zaistasaraðivao mnogo godina, pri æemu su se oni gotovo svako-dnevno sretali i razgovarali, u svojim memoarima podrobnogovori i o pevaæevim visokim honorarima, i o wegovomdobrotvornom radu, i o æestom odbijawu istog. On je u pot-punosti opravdavao Šaqapinovo ponašawe, navodeœi kao

paralelu znamenite evropske umetnike, svesne svoje vrednosti, koji su traþilinajviše moguœe honorare, pošto ih je pomisao na starost i moguœ gubitak glasa –te dve strašne seni koje prate svakog pevaæa – nagonila da se brinu za materijalnubezbednost svojih porodica, pa i svoju sopstvenu.

Opravdavajuœi Šaqapinovu „finansijsku politiku“, Teqakovski, izmeðu osta-log, piše: „Šaqapin je bio prvi ruski scenski umetnik koji je /.../ izdejstvovao damu se isplati adekvataan honorar. Treœi ugovor koji je potpisao sa DirekcijomImperatorskih pozorišta veœ mu je donosio 50 000 rubaqa godišwe, uz relativnomali broj nastupa, i on je opravdano ovu sumu smatrao nedovoqnom. /.../ Nekolikogodina uoæi rata, wegova zarada je iznosila 100 000 rubaqa, i više. Nikada ranijeruski pevaæ nije bio na tolikoj ceni.

O Šaqapinovim honorarima su se širile razne priæe i izmišqotine, dalekeod istine. Publika je, naþalost, bila mnogo više zainteresovana za te priæe i

spletke, nego za Šaqapinove pevaæke i umetniæke vrednosti.“239

Opravdavajuœi Šaqapinova æesta odbijawa da peva na dobrotvornim koncerti-ma, Teqakovski daje veoma ubedqive argumente: „Stvar je u tome – piše on – što jeranije prireðivano neuporedivo mawe takvih koncerata, i oni su zaista bili do-

228


F. I. Šaqapin(kraj dvadesetih godina XX veka)

239) V. Teqakovski: „Mojpodæiweni, Šaqapin“.

brotvorni. Meðutim, u posledwe vreme wih se toliko namnoþilo, da je bilonemoguœe zadovoqiti sve organizatore. Pored toga, iako su nosili epitet dobro-tvornih, æesto nije bilo jasno u æiju je to korist: siromašnih i bespomoœnih, ilibogatih karijerista, koji su ih organizovali. Pouzdano znam da su u mnogim sluæa-jevima oni donosili korist ne prvima, nego drugima, i odobravam što Šaqapin

nije þeleo da od sebe pravi budalu i da radi za tuð xep.“240

Verziran u pozorišnim i koncertnim poslovima, Teqakovski se trudio dazaštiti Šaqapina od bespotrebnih trzavica i neprijatnosti povodom neprihva-tawa uæešœa u dobrotvornim koncertima, i zato mu je prilikom sastavqawa ugovo-ra izdiktirao pismo koje je morao potpisati u wegovom prisustvu. Ono se završa-valo ovako: „...radi izbegavawa svih nesporazuma, prinuðen sam da energiæno odbi-jem uæešœe u sopstvenoj benefisnoj predstavi, jednako kao i uæešœa u bilo kakvim

benefisnim predstavama, ili jubilarnim, ili dobrotvornim.“241

Uprkos tome, bez obzira na zabranu i pretwu visokom kaznom, (direkcija je ima-la pravo da ga oglobi u visini honorara koji je imao ugovoren po nastupu), Šaqa-pin se odazivao na molbe prijateqa da nastupi u wihovim benefisnim predsta-

vama,242 jer je – kao i oni – shvatao da œe wegovo uæešœe obezbediti najveœi moguœiprihod. Ponekad bi se to izrodilo u skandal. Tako se dogodilo povodom benefisa

B. Korsova,243 kada je direkcija iz sume koja je išla Korsovu izuzela sumu u visinipredviðene Šaqapinove kazne. Ne znajuœi za taj momenat, Korsov je optuþio

Šaqapina da je taj novac prisvojio, što je posluþilo kao povod za skandal.244

* * *

Nema sumwe da je Šaqapin, iznerviran beskrajnim dosaðivawem, izgovoriosakramentalnu frazu da samo ptice pevaju besplatno, i da ju je više puta ponovio.Ali, jedno je šta se kaþe, a drugo je kako se ponaša; wegova dela govore o suprot-nom. Ako bi se na jednom mestu sakupili svi sluæajevi wegovih besplatnih i dobro-tvornih nastupa, koje spomiwe opseþna literatura o pevaæu, svi napadi na wegapukli bi kao mehuri od sapunice. /.../ Za koga sve on nije pevao, kome sve nije poma-gao, i sve besplatno: þenskim organizacijama, zatvorenicima, Crvenom krstu, rad-nicima i seqacima, rawenicima, þrtvama zemqotresa, prestarelim glumcima,jevrejskim organizacijama /.../.

Šaqapin je poæeo sa dobrotvornim nastupima kada wegovo prezime još nijepredstavqalo „ime“. Sa velikom verovatnoœom se moþe smatrati da je wegov prvibesplatni nastup bio 28. novembra 1890, kada je ravno dva meseca nakon svog oper-skog debija sedamnaestogodišwi (!) Šaqapin nastupio u dobrotvornoj predstavi

sezone S. J. Semjonova-Samarskog u Ufi.245

Od jula 1894. Šaqapin poæiwe da nastupa u Peterburgu, tada još u privatnimtrupama. No veœ tih godina, prema literaturi, on je davao mnoštvo takvih konce-

rata: u Slanom gradu246 i u raznim koncertnim salama u gradu, u korist siromašnihstudenata, gotovo svakodnevo. „Peterburška gazeta“ je pisala: „Ne moþemo navestiniæije ime meðu umetnicima, osim g. Šaqapina, koji se zasad još nalazi izvan

229


240) Ibid.

241) Ibid.

242) A to je, ponovimo, predstava sa koje æitav prihod ide onome u æije seime odrþava.

243) Jedan od u to vreme najistak-nutijih baritona u Baqšomteatru.

244) V. Garmaš i J. Kotqarev:„Letopis þivota i stvara-laštva F. I. Šaqapina“, L., 1988/89.

245) F. Ahmerova: „Društvo qu-biteqa umetnosti“, „Veæerwa Ufa“, NO- 206, 1. novembra 1995.

246) S. V. Savicki: „Iz uspomena o Šaqapinu“, Novoe russkoeslovo“, Wujork, NO-8540, 20.juna 1963, s. 4.

opasnosti da bude kaþwen za dobro delo koje æini studentskoj omladini; kaþemo‘zasad’, pošto se pronose glasovi da œe ovaj divni mladi umetnik uskoro preœi na

drþavnu scenu.“247

Ali i na potowa uæešœa mladog pevaæa na dobrotvornim koncertima Direk-cija je gledala kroz prste, i stoga wihov broj raste. Samo polovinom marta 1895.Šaqapin je nastupio na æetiri takva koncerta. A kada se umetnik, posletrogodišweg prekida vratio na Imperatorsku scenu, sada veœ ovenæan slavom „posvoj velikoj Rusiji“, prosto nije mogao da se odbrani od molilaca. Konaæno jedošao dan kada je Šaqapin postao prinuðen da odbija pojedine molbe za dobro-tvorne nastupe.

Karakteristiæna je jedna beleška, koju je Šaqapin naæinio 7. decembra 1903,posle jednog „iznuðenog“ koncerta, kada je svoja oseœawa, vapaj svoje duše, mogaopoveriti jedino listovima dnevnika. Ponekom œe se ova beleška moþda uæinitidugaækom, ali je ona vaþna za naše izlagawe, i zato je navodim u celosti:

„Ne mogu! Pišem, jer œu se inaæe ugušiti. Kakav uþas, kakav uþas! Upravo samse vratio (dojurio, pobegao) sa dobrotvornog koncerta koji je organizovala neka-kva madam Kindjakova, u korist svojih uæenica, ili uopšte nekih uæenica.

Razume se da umetnik mora uæestvovati na takvim koncertima, jer œe inaæe tadobrotvorna neæist na svakom raskršœu vikati: ‘On je egoista, misli samo nasebe’, i drugo, i ostalo.

Danas nisam zdrav, glas mi nije u redu, kašqem, škripim, ali obeœao sam da œuuæestvovati, pošto œe u protivnom publika, koja je platila po pet rubaqa u koristuæenica, reœi: ‘Mi smo prevareni, izvukli su nam pare iz xepa, neœemo da dajemotek tako naš novac’.

I organizatori œe se izviwavati publici, crveneœe, i govoriti: ‘Radi Boga, nequtite se na nas, mi smo sa svoje strane uæinili sve, išli smo kod Šaqapina, mo-lili, klawali se, poniþavali, a on vidite li kakav je, prevario je i nas i vas’.

A publika œe reœi: ‘Da, mi razumemo vaš teþak poloþaj, gospodo organizatori,zaista ste, siroti, nagrabusili zbog gadnog Šaqapinovog postupka. Šta da se radi,mi vas razumemo, i opraštamo vam. No, a taj preko svake mere uobraþeni Šaqapin,on je... on je sviwa!’ I dugo œe po gradu raznositi priæu u sviwskom postupku umet-nika, koji nije došao na dobrotvorni koncert.

Kakav uþas, kakav uþas!Ja sam, malodušan, danas otišao. Bolestan sam, nisam pri glasu, ne mogu da

pevam kako se od mene oæekuje. Pa ipak sam otišao. S velikim trudom sam im daosvoj talenat, i sav taj novac.

Dao sam im sve što sam mogao, i oni su me doæekali s cveœem, bacali su na menecveœe, a ja sam im se osmehivao kao balerina kroz strašan bol þuqeva na nogama. Ipevao sam, uþasno sam pevao, promuklo, i publika je odmah poæela da mi se osmehujekao ista ta balerina. Oni su þeleli da se naslaðuju zvucima, æistim, jasnim, a ispa-lo je... nešto drugo i svi su ostali razoæarani. ‘Ne sme se toliko piti, kao što onpije’, govorio je neko u foajeu. ‘Da, on se uopšte ne æuva’, dodao je drugi. ‘Svi Rusi

230


247) V. Garmaš i J. Kotqarev:„Letopis þivota i stvaralaštva F. I.Šaqapina“, L., 1988/89.

su takvi’, ubacio je treœi. ‘Ali, on uopšte ne ume da peva’, s autoritetom je presudioæetvrti, i reæju – odmah je nestalo umetnika, ostao je samo neko ko odvratno peva.

I ja sam se vozio kuœi plaæuœi, gorko plaæuœi, i svaki cvet koji mi je baæenprþio mi je mozak.

Kako je sve to nisko!

Boþe moj, kako je to nisko!“248

Takve je misli dnevniku poveravao Šaqapin, nastavqajuœi da æini dobra dela,uæestvujuœi u koncertima, i jednostavno dajuœi qudima novac. Ne prolaze ni dvenedeqe od ove dnevniæke beleške, a Šaqapin veœ uæestvuje na veæeri u korist Domaza prestarele umetnike, koja se odrþavala u Baqšom teatru. Istog dana mu izPeterburga od kompozitora Korešæenka stiþe pismo zahvalnosti u kome, izmeðuostalog, stoji: „...bezgraniæno sam ti zahvalan ne samo na materijalnoj pomoœi,nego i za duhovnu nasladu koju mi je doneo rad sa tobom.“

A još nedequ dana kasnije, 27. decembra, Šaqapin uzima uæešœe na koncertu ukorist porodice umrlog novinara N. O. Rokošawina. Simptomatiæno je da semnogo godina kasnije, veœ pri sovjetskoj vlasti, Rokošawinova udovica ponovoobraœa za pomoœ Šaqapinu. Ona piše: „Vi ste 1903. bili moj spasiteq. Koncert jeomoguœio da opstanemo u novim okolnostima: posle smrti Nikolaja Osipoviæaostalo je svega 100 rubaqa.../.../ Priæa se da poznajete Vladimira Iqiæa Lewina, daga poseœujete. Od sveg Vas srca molim, predajte mu u ruke ovo pismo, u kome molimza spas od gladi i zime. /.../ Fjodore Ivanoviæu, ne odbijte me i zamolite za mene.Posle smrti N. O. pomogli ste da stanem na noge. A sada me spasite da ne umrem od

gladi...“249

Molbe, molbe, molbe za pomoœ, na stotine. U rukopisnom odelewu Pozorišnogmuzeja u Sankt-Peterburgu æuvaju se ova pisama, koja svedoæe da je Šaqapin, bezsamoreklamerstva, štedro pomagao qudima. Wegov prijateq, advokat Volkenštajn,kada je æuo optuþbe o sebiænosti na raæun umetnika, protestovao je: „Kada bi samoznali koliko je kroz moje ruke prošlo novca za pomoœ onima kojima je bila

potrebna!“250

A koliko su se puta oni kojima pomoœ nije bila potrebna (pored pomenute ma-dam Kundjakove) okoristili Šaqapinovom dobrotom! Evo jednog karakteris-tiænog sluæaja. Krajem 1904. godine, kod Šaqapina se povodom roðewa sina Borisaokupilo društvo. Kad je veseqe bilo u punom jeku, domaœina su pozvali u predwusobu. /.../ Vrativši se æitavih pola sata kasnije, Šaqapin je ispriæao gostima štase dogodilo.

Nepoznati posetilac ga je zamolio da mu da novac za sahranu umrlog deteta.Šaqapin, koji je nedugo pre sam izgubio svog prvenca, sina Igora, dao mu je 25rubaqa. A kada je pošao da isprati neznanca, video je ispred kuœe æeze, iz kojih jeneko doviknuo: „Šta je, Vawka, jesi li dobio? Hajd’mo u ‘Jar’...“

Molilac je nagao da beþi, a razbesneli Šaqapin se dao u poteru. „Na uglusam ga ipak uhvatio i zalepio mu par ‘vruœih’“, rekao je sa zadovoqnim osme-

hom na licu.251

231


248) F. I. Šaqapin. Zbornik,tom I. „Iskusstvo“, Moskva,1976, s. 682-683.

249) Garmaš i J. Kotqarev:„Letopis þivota i stva-ralaštva F. I. Šaqapina“,L., 1988/ /89., Tom I, c. 260.

251) R. Beqski: „Fjodor Šaqa-pin i Leonid Andrejev“,„Novoe russkoe slovo“,Wujork, 10. feb. 1929.

250) Ibid.

* * *

Svi koji su molili Šaqapina da nastupi na dobrotvornim koncertima znalisu da je wegovo uæešœe zalog uspeha i da garantuje visok prihod. To potvrðuje jošjedan koncert, o kome je Šaqapin objavio izveštaj u listu „Ruska reæ“. Umetnik jenapisao: „Dozvolite da posredstvom vašeg cewenog lista izrazim zahvalnostsvima koji su 26. decembra 1911. g. uzeli uæešœa u mom koncertu u korist gladnih./.../ Imam æast da opštoj paþwi saopštim podatke o sakupqenim sredstvima, irashodima.

Ukupna sredstva, ukquæujuœi i priloge i prihod od programa: 17 635 r. 92 k.

Rashod: 1 132 r. 65 k.Æist prihod: 16 523 r. 27 k.Æist prihod od 16 523 r. 27 k. liæno sam predao u drþavnu blagajnu, gradski

depozit.Smatram potrebnim da kaþem kako œe uplaœena sredstva biti poslata u zemske

uprave sledeœih šest gubernija: Ufimsku, Vjatsku, Simbirsku, Saratovsku, Samar-sku i Kazawsku.

Fjodor ŠaqapinPokorno molim i druge listove da prenesu ovu vest.“252

Kada je u Mariinskom teatru obeleþavana 50. godišwica praizvedbe opere„Judita“ A. N. Serova (19. januara 1914), Šaqapin nije samo nastupio u jubilarnojpredstavi sa koje je prihod išao za ureðewe „uzornog horskog doma“ u selu Sjab-rinci Novgorodske gubernije, koji je poneo kompozitorovo ime, nego je poklonioi svoj honorar od 2.000 rubaqa.

Šaqapinova dobrotvorna delatnost nije prekinuta ni za vreme boqševika.Saæuvan je zanimqiv dokument, u kome Šaqapin daje izveštaj nekakvom finan-sijskom radniku M. A. Sergejevu o svojim donacijama sa koncerata. Na dokumentunema datuma, ali od datuma je vaþniji wegov sadrþaj.

„Iznosi koje sam poklonio raznim narodnim organizacijama, od 25. oktobra 1917:Kronšat – za kulturno-prosvetne ciqeve: 18 000 rubaqaOrehovo-Zujevo – za siromašne radnike: 20 000 rubaqaMoskva – sirotoj deci na socijalnom starawu: 20 000 rubaqa

– sindikatu umetnika: 30 000 rubaqaPeter<burg> – sirotoj deci na socijalnom starawu: 20 000 rubaqa

– radniæko-tehniækom personalu Mariinskog teatra: 40 000 rubaqa

– horu Mariinskog teatra: 35 000 rubaqa– orkestru Mariinskog teatra: 40 000 rubaqa– prestarelim umetnicima Doma: 30 000 rubaqa– Narodnom univerzitetu Lutugina: 10 000 rubaqa– Politiæ<kom> Crvenom krstu: 25 000 rubaqa

Svega: 251 000 rubaqaI druge veœe i mawe donacije.

232


252) Garmaš i J. Kotqarev:„Letopis þivota i stvaralaštva F. I.Šaqapina“, L., 1988/89.,Tom II, s. 73.

Osim toga, decembra 1917. godine, Savet Rad<niækih>, vojnih i seqaækih depu-tata u gr. Jalti preveo je sa mog tekuœeg raæuna na wegov Sovjetski 148 000rub<aqa>, o æemu posedujem zvaniæan dokument. /.../

Bez obzira što je svim umetnicima u Rusiji, ukquæujuœi i horove i orkestre, odprošle godine iznos honorara poveœan za 300% – jedino sam ja smatrao obaveznimda ostanem na prvobitnim uslovima.

Fjodor Šaqapin“ 253

U ovoj belešci poraþavaju dva momenta: ogromna suma Šaqapinovih novæanihpoklona, koja sa gubitkom (u Jalti) æini bezmalo pola miliona rubaqa, a takoðe iaritmetiæka pogreška koju su prevideli svi redaktori (ovaj dokument je štampannajmawe na tri mesta). Kad god uzmem digitron, umesto 251 000 dobijem 278 000rubaqa. Oprostiœemo Šaqapinu što je samog sebe „oštetio“ za 27 000 rubaqa.

Æini mi se da smo razmotrili dovoqno primera o Šaqapinovom uæešœu udobrotvornim koncertima, da bi mit o odsustvu þeqe da nastupa besplatno bioopovrgnut. Mewali su se jedino gradovi, koncertne sale, mewala su se imena onihu æiju korist se sve to radilo, i iznosi koje su dobijali. Isti je ostao samo xep izkoga je odlazio sav taj novac – Šaqapinov. Ali ostaje još jedan vid dobroæinstvana koji je on tokom æitavog þivota trošio ogromna sredstva: liæna pomoœ ugro-þenima. O tome nisu pisale novine i niko nije „trubio“ po œoškovima.

Još u osvit svoje umetniæke delatnosti, Šaqapin se u provinciji sprijateqiosa I. P. Pewajevim (pozorišno ime Bekhanov), koji mu se više puta, veœ slavnom,obraœao za pomoœ (v. objavqenu prepisku). Ostarivši, Pewajev je þiveo u Šaqa-

pinovom domu kao ælan porodice, „sluþbeno“ se brinuœi o wegovoj biblioteci.254

Šaqapinova koleginica sa operske scene, pevaæica V. I. Strahova-Ermans, seœa-juœi se u svojim zabeleškama šaqapinovog uæiteqa pevawa D. A. Usatova, svedoæi dase wegova udovica našla u teškom materijalnom poloþaju i „...on <Šaqapin> joj je

do kraja þivota pruþao novæanu pomoœ i uvek se raspitivao za Mariju Petrovnu.“255

Dugogodišwi Šaqapinov prijateq N. S. Kenigsberg, onaj isti kome je Šaqa-pin „poklonio odseæenu ruku“ (bronzani odlivak svoje leve ruke), priæao je kako jejednom u Kijevu (najverovatnije 1903) Šaqapin pomogao propaloj putujuœojpozorišnoj trupi, koja je stigla u grad hodajuœi þelezniækom prugom. Obratili sumu se za pomoœ.

– Šta da im dam? – pitao je. – Recimo, 100 rubaqa. Istog dana bi ih popili. Iopet bi bili „švorc“. Ne, treba uæiniti nešto ozbiqno. Treba im pomoœi daponovo krenu na gostovawa.

– Ali za to su potrebne hiqade.– Pa, šta da se radi, naœi œemo i te hiqade...Istoga dana, za vreme pauze predstave koju je pevao, odjednom se pojavio na sce-

ni, bez šminke, u odelu, i obratio se publici. Takva i takva stvar, doputovali subankrotirani glumci, trupa im je odliæna, ali su ih uništile kiše, impresarioih je ostavio, i sada su u tragiænom poloþaju. Treba im pomoœi. Ko æime moþe...

I uzevši neæiju kapu, krenuo je kroz salu, kroz sve redove, dok se kapa nijenapunila. „Tako je sakupio oko tri hiqade. A kada se o ovome proæulo u gradu, ja-

vilo se još dobrotvora. Trupa je bila spasena.“256

233


253) F. I. Šaqapin. Zbornik,tom I. „Iskusstvo“, Moskva,1976, s. 452.

255) „Novi þurnal“, Wujork,1953, kw. 34, s. 243.

254) „Moskva“, M., NO-6, 1964, s.164.

256) „Ilustrovana Rusija“, Pa-riz, NO- 19 (667), 30-IV-1938,s. 19.

Pijanistkiwa Z. Krivošapko, seœajuœi se svojih studentskih godina u Muziæko-dramskom uæilištu moskovskog Filharmonijskog društva, primeœuje kako je meðuwima „...uvek bilo deset Šaqapinovih stipendista, kojima je plaœao školovawe idavao po 50 rubaqa meseæno za þivot. /.../ Takve stipendiste imao je i na Konzerva-

torijumu i na Moskovskom univerzitetu.“257

Ni u emigraciji nije zaboravqao one prema kojima sudbina nije bila takomilostiva kao prema wemu. Svom bivšem kuvaru i slugi Nikolaju Hvostovu, koji

je ostao u Rusiji, šaqe iz Wujorka 75 dolara258: za te pare je 20-tih godina uAmerici æitava porodica mogla da þivi mesec dana, a u Rusiji... Isaju Dvorišinušaqe (s jeseni 1924) prvo 75 funti iz Londona, a za Boþiœ još 100 dolara izWujorka, sa porukom: „Malo se proveseli sa þenom i tvojim Feðkom“ (Dvori-

šinov sin).259 Samo kao informacija: sada funta sterlinga vredi 1,6 dolara, atada je vredela daleko više.

U jesen 1925. u Berlinu, Šaqapin je sreo slikara-ilustratora (kasnije izdavaæa)Z. I. Grþebina. Taj susret je opisao u pismu Gorkom: „’Þivim, kaþe, sirotiwski’,i primetivši mu suze u oæima, dam mu novaca. Obeœao mi je da œe poraditi na mojojkwizi, ali je potom nestao, kao da je u zemqu propao. Verovatno se stidi zbog para.

Þao mi je, ne treba, pogotovo ne preda mnom.“260

Karakteristiæan sluæaj odigrao se za vreme Šaqapinove turneje po DalekomIstoku, o kome je ispriæao novinaru ruskih novina:

„Rekord iznuðivawa novca postavqen je u Šangaju. Bio sam toliko iznerviran,da sam na dan koncerta otputovao iz Šangaja.“

Poæelo je to ovako:„U jednim engleskim novinama pojavilo se pismo nekog Rusa, upuœeno meni. U

tom pismu on se bavio pitawem koliko œu zaraditi u Šangaju i koliko od togatreba da ostavim za potrebe emigracije/.../.“

Šaqapin se pobunio protiv takvih pretenzija, a kada se u gradu pojavilaproklamacija u kojoj su ga nazivali „neprijateqem ruske emigracije“, razquœeniumetnik je rekao þeni da pakuje kofere i ujutru, na dan koncerta, otputovao jeparobrodom u Japan.

„Glavno je – nastavqao je svoju priæu Šaqapin – ko se bavio kamæewem? Oni kojisu zaista þiveli u bedi i patili – nisu.

Dolazi mi u Harbinu jedna mlada, simpatiæna gospoðica, odevena siromašno,ali æisto. Objašwava da bi þelela na koncert, ali nema novaca. Obeœao sam da œujoj nabaviti ulaznicu.“

Raspriæali su se, i ispostavilo se da je ona uæiteqica, þivi sa majkom, ocanema, a plata 11 dolara meseæno. Na Šaqapinovo pitawe moþe li se sa tim þiveti,odgovorila je da ima i onih koji þive još gore. Šaqapin je odmah osetio þequ dajoj pomogne.

„Da joj odmah ponudim novac“, pomislio je, „nije zgodno.“ Zamolio ju je da sutradoðe na æaj.

„Dolazi ona sutradan. Ponovo smo se raspriæali. Dajem joj koverat i objaš-wavam kako sam posle našeg juæerašweg razgovora igrao karte i bio sreœne ruke.Ne mogu taj novac da ostavim sebi, pošto sam igrao za wenu sreœu. Verujete li, nije

234


257) NRS, 28. aprila 1963.

258) F. I. Šaqapin. Zbornik,tom I. „Iskusstvo“, Mos-kva, 1976, s. 455.

259) Ibid., s. 458.

260) Ibid., s. 357

htela da uzme novac ni za šta na svetu! Na silu sam joj ga dao. A woj je bio daleko

potrebniji nego raznoj gospodi u Šangaju.“261

U tome je sav Šaqapin. Kada je u duši osetio saoseœawe, on je sledio svoje pori-ve i pomagao je bez premišqawa. Ali ako su mu pquvali u dušu, odbijao je odluænoi bez kolebawa. /.../

...N. Kenigsberg istiæe da je Šaqapin, dajuœi dobrotvorne priloge, uvek davaomnogo. Pojedine dobrotvorne organizacije primile su od wega æekove na 10.000franaka. On je uvek molio da se to ne razglašava.

– Boqe neka misle da sam škrt...262, 263

Da povodom optuþbi na Šaqapinov raæun kako je postao rob „zlatnog tele-ta“ a nakon ovog iscrpnog prikaza wegovog dobrotvornog rada (ili, boqe: wego-vog þivotnog stava prema novcu i pruþawu pomoœi drugima) iz pera odliænogpoznavaoca Šaqapinovog þivota i dela Josifa Darskog, podsetimo kako je onveoma mirno primio izuzetno velike materijalne gubitke izazvane krahom London-ske berze, zatim bankrotom svoje ameriæke banke u kojoj su se æuvali, i propali,wegovi višegodišwi (basnoslovni) ameriæki honorari, takoðe i ekspropri-sawe gotovo æitavog (ogromnog) imetka u Rusiji nakon Oktobarske revolucije.

Izvesne Šaqapinove „mušiæavosti“ u novæanim pitawima – na primer,mogao je da dâ 10 000 franaka u dobrotvorne svrhe, ali mu je bilo þao da platitaksi („to je jako skupo“) pa se, veœ bolestan, vozio pariskim metroom – spomi-wemo tek uzgred, radi upotpuwavawa slike o wegovom karakteru.

O Šaqapinu se priæalo i da je pijanica.

„Da li bi pijanica mogao da toliko radi na sebi? A za Šaqapina se priæalokako pije votku iz æaša za vodu. Da trezan ne moþe da nastupi. I kada se ocudešavalo da se razboli i otkaþe predstavu, širile su se glasine: Šaqapin jepijan, Šaqapin je u delirijumu... Æak se priæala i ovakva ruþna besmislica: kadaje Šaqapin pijan, umesto wega peva neki drugi pevaæ (ne seœam se wegovog prezi-

mena)264! /.../Sve su to, naravno, izmišqotine zlonamernika, jer pijanica ne bi mogao

napraviti nikakvu karijeru. Nije potrebno da objašwavam koliko je talentovanihqudi propalo zbog tog poroka. Propao bi i Šaqapin. Zar se, uopšte, moþe pevatipijan? Pa to je fiziæki nemoguœe! Šaqapin nikada ne bi postigao vokalno savr-šenstvo da je bio pijanica, pošto pod uticajem alkohola glas postaje neposlušan.

Niko i nigde nije video Šaqapina pijanog na sceni, pa i u þivotu ja liæno ganikada nisam videla takvog. Veselog – da! I to sa drugovima, na odmoru, ali pred

nastup – nikad!“265

Ovom iskazu Lidije Šaqapine treba verovati. Šaqapin, kome je bilo stra-no svako licemerje, nije skrivao da je „qubiteq dobre kapqice“ (preferirao jecrno vino). Ali je dobro znao kada je za šta vreme. Wega je odlikovala velika

235


261) „Zora“, Harbin, NO-168, 26.juna 1936, s. 5.

262) Ilustrovana Rusija“, Pariz,NO-19 (667), 30-IV-1938, s. 19.

263) J. Darski: „Narodni umetnikWegovog Veliæanstva... Šaqapin“, BeæarrePublishing, New York 1999.

264) Misli se na basa StepanaGrigorjeviæa Vlasova (bio jesolista Baqšog teatra od1887. do 1907. godine).

265) L. F. Šaqapina: „Oæimakœerke“, Wujork 1997.

sposobnost samokontrole, i æesto je isti-cao kako je za uspeh u pevaækoj profesijipresudna „gvozdena disciplina“. On ju jeposedovao, o æemu svedoæe i wegovi umet-niæki rezultati, koji prevazilaze sve po-znato u istoriji operske izvoðaæke umet-nosti, do današwih dana.

Ipak, uprkos suverenom vladawusvim elementima vokalnog izvoðaštva,pred nastupe je redovno bio veomauzbuðen i nervozan, i sklon da uobraþavakako mu glas zvuæi loše, æak i kada je bio

sasvim zdrav.

Najteþi dani za našu porodicu bili su oni kada je imao koncert ili predstavu./.../ Tada smo se trudili da mu ne izlazimo na oæi, jer nas je grdio bez ikakvog povo-da. Nismo mu zamerali, znajuœi da je to uzrokovano naroæitom uzbuðenošœu wego-vih þivaca.

/.../ Od samoga jutra, ’probavši glas‘, bio je uveren da on ne zvuæi kako treba, idaqe bi krenule þalbe ’na sudbinu‘, da ga niko ne razume niti mu sauæestvuje, i kakopublika ni za šta na svetu neœe poverovati da nije zdrav. „Æak i da umrem, opet ne

bi verovali, rekli bi: evo ga, ponovo se pretvara.“266

U takvim, æestim situacijama, najdelotvornija je bila pomoœ wegovogsekretara i prijateqa Isaja Dvorišina. On je bio jedini koji je tada umeo da gaoraspoloþi i razgali, da ga uveri kako œe nastup proteœi dobro. Koristio seIsaj – sposoban da ulovi sve nijanse wegovog lošeg raspoloþewa – raznovrsnomtaktikom: jednom bi bio delotvoran wegov neiscrpni humor, drugi put bi pod-badao Šaqapina i ironisao povodom wegovih þalopojki, ponekad bi muodvlaæio paþwu kartajuœi se sa wime (posle nekoliko partija koje bi dobio, nakraju bi redovno ostajao „poraþen“267), a ponekad je jednostavno ignorisaowegovu naredbu da otkaþe predstavu i nestajao na æitav dan, kako bi ga uveæestavio pred svršen æin. Tako je Šaqapin svoje nastupe otkazivao veoma retko,samo kada je bolest zaista bila ozbiqna...

Jednog decembarskog dana 1916, kada je bio planiran „Boris Godunov“, Dvo-

rišin je iz Šaqapinovog stana telefonirao Aksarinu268 kako bi ga izvestio dapredstava „visi“. Ispriæao mu je da se prethodne veæeri Fjodor Ivanoviæ dugo za-drþao za kartaškim stolom. Iznervirao se zbog jednog svog problematiænogigraækog poteza, zbog æega su mu se wegovi partneri otvoreno podsmevali, pa jepoæeo da greši i gubi partiju za partijom. Videvši da je dekoncentrisan, gosti supredloþili da se igra prekine. Ali se Fjodor Ivanoviæ još više uvredio.

236


Kod I. Rjepina (prvi sleva)na wegovom imawu u Kuokali (Finska), 1914

266) I. F. Šaqapina:„Uspomene na F. I.Šaqapina“, (F. I.Šaqapin. Zbornik, tomI. „Iskusstvo“, Moskva1976).

267) Jola Ignatijevna jefinansirala wegove kar-taške „neuspehe“: davalamu je novac koji je morao„izgubiti“, kako bi seFjodor Ivanoviæodobrovoqio i dospeo u„pobedniækoraspoloþewe“.

268) Aksarin, AleksandarRafailoviæ, iskusnipozorišni adminis-trator i preduzimaæ

– Vi me izgleda smatrate za siromaha? Ili mislite da sam škrtac? Da ne mogusebi dozvoliti da izgubim nekoliko stotina rubaqa? – upitao je, i autoritativnododao:

– Igramo daqe!– Prvo, vi ste jako nervozni – usprotivio se jedan od gostiju – i ne gubite neko-

liko stotina, nego nekoliko hiqada rubaqa. Drugo, sutra treba da pevate Borisa.Što se mene tiæe, ja izlazim.

Razmenivši poglede, partneri su ustali. Šaqapin je skoæio od stola, umalo gane prevrnuvši i, probrundavši „laku noœ“, odjurio u spavaœu sobu.

Odmah je legao, ali nije mogao da zaspi. Prevrtao se do jutra, svaki æas ponavqajuœi:– Kakva sam budala ispao!Zaspao je tek oko šest, a probudio se u osam i, leþeœi, probao falset. Ustanovio

je da je promukao i izjavio da neœe pevati predstavu.Æuvši ovu priæu, Aksarin se ozbiqno zabrinuo. Svakih deset minuta je tele-

fonirao Šaqapinu, ali ovaj nije hteo da razgovara i samo je poruæivao prekoDvorišina da neœe pevati.

Aksarin je zakleo Dvorišina da upotrebi sav svoj uticaj na Šaqapina, a zasvaki sluæaj je naredio da se u pozorište donesu dekoracije za „Dubrovskog“, kojimje u sluæaju potrebe mogla biti zamewena bilo koja predstava. Takoðe je naredio dase pevaæi zauzeti u „Dubrovskom“ puste sa tekuœih proba. Meðu wima sam bio i ja:trebalo je da se, umesto za neveliku ulogu Rangonija, pripremim za mrsku mi itešku partiju Trojekurova.

Oko jedan sat popodne Dvorišin je javio kako je nagovorio Fjodora Ivanoviæada malo odspava. Nadao se da œe ga san umiriti i odobrovoqiti.

– Ali je od svega najgore što je Fjodor Ivanoviæ, izgleda, zaista promukao –dodao je on.

Kada sam oko pola sedam stigao u pozorište, sa zadovoqstvom sam konstatovaoda radnici umesto „Dubrovskog“ montiraju „Borisa“. Obradovan što je Šaqapinpristao da peva i što œu ga još jednom videti u toj ulozi, u æijem je stalnom usa-vršavawu bio neiscrpan, pošao sam do Aksarina ne bih li æuo kako su tekli doga-ðaji nakon mog odlaska iz teatra.

Zatekao sam ovakav prizor. Vrata Aksarinovog kabineta bila su zatvorena.Ispred je stajao Aksarin, a sa wim i deþurni rediteq i nekoliko horista,strasnih Šaqapinovih poklonika. Izgledali su kao da je unutra pokojnik. Kadasam upitao šta se dogodilo, zašištali su na mene i stali mahati rukama. Prešaosam na šapat, i saznao sledeœe: Šaqapin se naspavao i poæeo da se karta saDvorišinom. Ovaj je vešto izgubio nešto kopejki, naæinivši isti onakav potezkoji je sinoœ naveo Šaqapina da se iznervira i poæne gubiti. Šaqapin je pao ujarost.

– Šta je, podsmevaš mi se? – zagrmeo je. Ali se Isaj Grigorjeviæ napravio lud ipoæeo da se kune da ništa ne zna o juæerašwoj partiji. Fjodor Ivanoviæ se setioda Dvorišin juæe zaista nije bio prisutan, pa se poput malog deteta obradovao štose takav gaf desio i nekom drugom. Isaj je iskoristio wegovo dobro raspoloþewei bez velike muke ga je nagovorio da ne otkazuje predstavu. /.../

237


Ali zloœudnim dogaðajima još nije bio kraj. Protivno svom obiæaju da na pred-stave stiþe relativno kasno, Šaqapin se u pozorištu pojavio veœ u šest sati.Ušao je u Aksarinov kabinet (koristio ga je kao garderobu) i nimalo delikatnozamolio prisutne da izaðu.

– Potrebno mi je da neko vreme budem sam – rekao je kratko i zapovedniæki. Kadasu svi izašli, zakquæao je vrata. I grupa qudi je veœ pola sata u nedoumici stajalaispred kabineta, ne znajuœi šta se unutra dešava. Na bojaþqivo ali æesto kucaweŠaqapin se nije obazirao. Samo se jednom zaæula strahovita rika: „Ne smetajte,ðavo da vas nosi!“

Ja sam, naravno, bio znatiþeqan da vidim æime œe se sve to završiti, pa samostao da æekam.

Nešto posle sedam, Šaqapin je širom otvorio vrata i, koristeœi se jednim odnajmekših, oæaravajuœih preliva svog jedinstvenog glasa, æineœi pri tom molbenepokrete, neobiæno toplo rekao:

– Uðite dobri qudi, i ne sudite strogo. Crtao sam po seœawu. Jeste...U Aksarinovom kabinetu nalazila su se jedna uska vrata, æiju je polovinu zau-

zimalo matirano staklo. I na tom staklu Šaqapin je šminkom nacrtao Dvoriši-nov portret. Šaqapinov qubimac izgledao je kao þiv.

Sjatilo se još qudi þeqnih da vide to talentovano obešewaštvo genijalnogpevaæa. Komplimentima nije bilo kraja. Šaqapin je skinuo kapu i, bukvalno sija-juœi od zadovoqstva, dirnuto zahvaqivao, æesto ponavqajuœi:

– Volim tog æoveka... Po seœawu sam ga crtao, da!...Ali najednom...Najednom se neko od prisutnih pribliþio portretu, priæuænuo, zagledao se u

wega i u oduševqewu izjavio:– Pa to nije portret, to je fotografija. Kakva sliænost! Isto kao kod Fišera,

æasna reæ! Æak i boqe!Fišer je bio dvorski fotograf, slavan zbog suptilnosti svojih radova. Wegov

ateqe se nalazio pod krovom Mariinskog teatra i pevaæi su u pauzi træali k wemuda bi se fotografisali pod šminkom i u kostimima. Fišeru moþemo zahvalitii za veliki broj Šaqapinovih fotografija.

Oduševqeni horista je najiskrenije verovao da se ne moþe dati veœi kompli-ment. Ali, Boþe moj, šta se tada dogodilo!

Šaqapin je izvio svoje bele obrve, koje su umele biti tako strašne, krv mu jejurnula u glavu, a onda je pobledeo. Pogledao je zlosreœnog horistu oæima IvanaGroznog i zatutwao:

– Šta? Fotografija? Vi kaþete fotografija?

Dohvatio je sa stola zeæju šapu,269 nastavqajuœi:– Sliænost Vam je vaþna? Kao kod Fišera?I strahovitim gestom prešao je šapom preko portreta. Gest je bio tako silo-

vit, da se portret u momentu pretvorio u veliku prqavu mrqu. Aksarin ga je uhva-tio za ruku, ali prekasno.

Šaqapin se u trenu preznojio. Zbacio je bundu sa leða i, tresuœi se od besa,ponovio:

238


269) Koristi se prilikomšminkawa u pozorištu,za ublaþavawe oštrihcrta i prelaza, nonajæešœe za rastirawepudera preko veœ na-šminkanog lica.

– Fotografija!... A ja sam mislio, dušu sam Isajkinu ulovio!... Fotografija!Zlosreœnog, na smrt preplašenog horistu veœ su bili izveli napoqe. I mi

ostali poæeli smo da se razilazimo. U kabinetu je ostao jedino Aksarin, kojitakoðe nije baš najboqe shvatao zbog æega se umetnik toliko naqutio kada su muportret uporedili sa fotografijom. Ali su mu diskretno posavetovali da na svakinaæin umiri Šaqapina, pa je stao da ga uverava kako je horista govorio od æistogsrca i da se, kao æovek nevelike kulture, jednostavno nije umeo boqe izraziti.

Još uvek razbešweni Šaqapin ga je dugo slušao, a onda se lagano poæeo smi-rivati. Raspitivao se: a kako se portret dopao ostalima? Aksarin ga je uveravao daje bio izuzetan, i da su svi bili ushiœeni. Fjodor Ivanoviæ se tek tada sasvim smi-rio, skinuo kaqaæe, i poæeo se presvlaæiti za predstavu. Usput je objasnio Aksa-rinu zašto ga je reæ „fotografija“ dovela do jarosti.

Kada je tokom prve godine sluþbovawa kod Mamontova sa wime poseœivao muze-je, slike su ga najviše oduševqavale elementarnom sliænošœu sa prirodom.Mamontov ga je pak uæio da shvati „dušu“ slike, a svaku puku sliænost, i kada jebila izvedena tehniæki savršeno, nazivao je „fotografijom“.

Oluja je prošla, kada je u kabinet-garderobu bio doveden nekuda išæezli Dvo-rišin.

Šaqapin mu je detaqno opisao „dogaðaj“, sa neodoqivim humorom imitirajuœiizjavu svog nesreœnog kritiæara.

Saznavši za to, svi oæevici nedavnog incidenta u pauzi su se sjatili kodŠaqapina s molbom da i wima prepriæa dogaðaj. On je rado pristao. I tu je demon-strirao jednu od svojih mnogobrojnih sposobnosti – talenat blistavog imitatora.Naš smeh mu je godio i, opustivši se, traþio je da mu dovedu vinovnika wegovogbesa. Kada su doveli zlosreœnog raba Boþjeg, Fjodor Ivanoviæ mu je ponovio pre-davawe šta je to umetniæko delo, a šta je to fotografija. Horista ga je paþqivoslušao, da bi na kraju blaþeno uzviknuo:

– Boþe moj! Pa i ja to isto mislim, æasna reæ!Isaj Grigorjeviæ se, kao, qutio na Šaqapina što je obrisao portret, a da ga nije

pokazao „originalu“. Ali ga je Šaqapin utešio:– Ne budi tuþan, brate, naœi œu vremena pa œu te još jednom naslikati, uqanim

bojama, a ne ovim ðubretom.Kada sam se dve godine kasnije ponovo našao u istom tom kabinetu, na istom

matiranom staklu ugledao sam prekrasan portret Isaja Grigorjeviæa. /.../270

Zaokruþujuœi poglavqe o Šaqapinovoj liænosti i karakteru, neophodno jeistaœi wegov kosmopolitizam.

Duboko ruska priroda, on je bio otvoren prema qudima drugih kultura,veroispovesti i rasa. Svest o veliæini i znaæaju ruske kulture u globalnimrazmerama kod wega nikada nije bila obojena šovinizmom: on je spremno upijaodostignuœa drugih naroda na širokom poqu kulture (dakle ne samo muzike ipozorišta) i bio je sposoban da dosegne do wihove suštine i da ih propustikroz svoju umetniæku liænost, ne oduzimajuœi ništa od wihovih osobenosti i

239


270) S. J. Levik: „Zapisi operskogpevaæa“ (F. I. Šaqapin.Zbornik, tom II. „Iskusstvo“,Moskva 1976).

ne mewajuœi wihovu autentiænost. U korenu Rus, i na prvom mestu ruski umet-nik, on je bio i univerzalni umetnik, i u pravom smislu reæi graðanin sveta,privrþen esencijalnim vrednostima kao što su vrednoœa, istinoqubivost, po-štewe, hrabrost, æast, tj. onim vrednostima koje poštuju svi narodi, æak i veo-ma udaqenih kultura i tradicija.

U æesto citiranoj kwizi „Oæima kœerke“ L. Šaqapine, nalazimo i ovubelešku:

Meðu našim prijateqima i poznanicima bilo je raznih qudi: i znaæajnihosoba, i onih sasvim skromnih, i mnogo stranaca. A stanovnike našeg doma odistaje bilo moguœe nazvati Ligom Naroda, i to je sušta istina: otac Rus, majka Ita-lijanka, stalne guvernante Nemica i Francuskiwa, u jednom trenutku meðu poslu-gom su se nalazile Ukrajinka, Litvanka i Finkiwa; oba domara bili su Tatari,šofer Japanac, oæev sekretar Jevrejin i, konaæno, kamerdiner Kinez, Nenbo XanFuhaj (otac ga je zvao Vasilije), koji se brinuo o oæevoj garderobi, privatnoj ipozorišnoj. I nikada se nisu postavqala pitawa rase, religije, nacionalnosti.Što se tiæe nas dece, to je za nas bila Rusija, naš dom, naš svet, naš þivot. Þive-li smo skladno! Zašto je na svetu toliko mnogo uþasnih predubeðewa, predrasuda,netrpeqivosti i mrþwe koji pomraæuju þivot, kada sunce svima jednako sija?

240


OBRAZOVAWE. TALENTI. NAÆIN RADA

Fjodor Ivanoviæ Šaqapin je u detiwstvu stekao slabo obrazovawe. Wegovopohaðawe škole bilo je kratkotrajno, uz æeste promene školskih ustanova i samnogim prekidima, tokom kojih su ga roditeqi davali na uæewe zanata. U školise, uglavnom, opismenio. Od zanata koje je uæio – obuœarski, stolarski i kwigo-vezaæki – dobro je savladao jedino ovaj posledwi.

Svi su znali da se Šaqapin veoma malo školovao i smatrali su ga æovekom sla-bog obrazovawa i niske opšte kulture. Iz liænih susreta i razgovora koje samimao sa wim poneo sam sasvim drugaæiji utisak. On nije sedeo za uxbenicima, kaoveœina nas u detiwstvu. Ali, wegova priroda je þudela za znawem, i bio je izuzetnoprijemæiv. Imao je odliænu memoriju. Nije posebno izuæavao literaturu, ali jebio veoma naæitan. Nije specijalno izuæavao slikarstvo i arhitekturu, ali jeæesto poseœivao izloþbe i muzeje, i dugo se tamo zadrþavao. Wegovo tesno prija-teqstvo sa æuvenim slikarima svoga vremena široko je poznata æiwenica. Strasno

je voleo i rusku istoriju.271

Šaqapinovo obrazovawe, kao i opšta kultura – a oni, veœ u vreme kada jestupio na scenu Baqšog teatra (imao je tada dvadeset šest godina), nikako nisubili mali – ne potiæu, dakle, iz škole. Wega je uæila i vaspitavala okolina. Jošu najranijoj mladosti, uz majku i wezine drugarice, upio je bitne elemente narodnog folklora i osobenosti narodnog pevawa, koje karakteriše širokaslivena melodioznost. Razvoju muziækog sluha i dara za kantilenu pogodovalo je

241


271) S. J. Levik: „Zapisi oper-skog pevaæa“ (F. I.Šaqapin. Zbornik, tom II.„Iskusstvo“. Moskva, 1976).

i wegovo višegodišwe pevawe u crkvenim horovima. Još u Kazawu, od horovoðeŠæerbiwina nauæio je note, da pomalo svira violinu i osnove teorije muzike.Narodni pripovedaæi (Fedosova, Gorbunov, kasnije Guqeviæ) fascinirali su gasposobnošœu da lapidarnim sredstvima doæaraju æitave prizore, wihovu atmo-sferu i podtekst, i da u wima istaknu karakteristiæno i suštinsko; podstaklisu ga da razvija moœ zapaþawa i analitiæko mišqewe. To su bile prve, još ne-svesne, pouke o pretvarawu sirovog materijala uzetog iz svakodnevice u umetni-æki materijal, i o naæinima wegovog prenošewa publici. Drugovi iz školeVederwikove uveli su ga u svet kwiþevnosti: francuske pomodne romane veomabrzo su smenili Qermontov, Puškin i drugi velikani visoke literature.Profesor Usatov postavio je Šaqapinovu vokalnu tehniku na osnovama itali-janskog bel canta,272 stavio ga u uslove koji su proširivali wegova muziæka iþivotna gledišta i liænu kulturu. Šaqapinova prijemæiva priroda þudno jeupijala utiske, þeqno usvajala znawa koja su mu bila dostupna i, kako se wegovþivot usmerio ka „daskama koje þivot znaæe“, fokusirala wihov sve veœi kvan-tum u þiþi pozorišne, odnosno operske, umetnosti.

Wegov prvi angaþman u Imperatorskim pozorištima, a on se tiæe Mari-inskog teatra u Peterburgu, karakteriše muæno, još uvek maglovito, tragawe zasopstvenom scenskom individualnošœu. Koliko god da je izostajala podrška usamom Pozorištu, toliko je podsticajno bilo poznanstvo sa glumcem Mamon-tom Daqskim.

/.../ U to vreme Mariinski teatar je imaoveoma jaku trupu /.../ i s pravom je smatran vrhun-skim po sastavu blistavih pevaæa, æija je gluma,ipak, zaostajala za pevaækim majstorstvom.Takvim ga zatiæe Šaqapin, koji je pred sebe po-stavqao znaæajnije i sloþenije zadatke nego we-govi savremenici. /.../ Æesto je poseœivao Alek-sandrinsko pozorište, paþqivo prateœi igruwegovih prvoklasnih glumaca.

Šaqapin je bio oæaran glumom Daqskog. Onisu se ubrzo sprijateqili i postali nerazdvojni./.../

Zbliþila su ih zajedniæka interesovawa.Obojica su bili talentovani, puni zanosa,snaþnih umetniækih individualnosti. Na tojosnovi meðu wima su se æesto /.../ razbuktavaleþuæne prepirke.

Šaqapin je tada bio poæetnik od koga semnogo oæekivalo. On još nije pronašao sebe upravom smislu reæi, ali je veœ maštao da postane

242


Æuveni ruski glumac I. M. Moskvin i F. I. Šaqapin (1916)

272) bel canto, ital. lepopevawe. Umetnost lepogpevawa, usavršena uokviru italijanskeoperske škole XVIII ipoæetka XIX veka, kojapodrazumeva besprekornovladawe vokalnim resur-sima (vokalnom tehnikom)u æijem rezultatu qudskiglas zvuæi prirodno,ujednaæeno i kultivisanou okviru æitavog raspona,i u svim dinamiækim varijacijama.

ne samo dobar pevaæ lepog glasa, nego i dobar glumac; da u ostvarewu likova sjedi-ni vokalnu i glumaæku komponentu, da stvori prave scenske karaktere, reæju – dabude pevaæ–glumac, o æemu je u to vreme na operskoj sceni malo ko razmišqao. /.../

On se divio Daqskom i imao poverewa u wegov autoritet, pa mu se æesto obra-œao za savet tokom pripremawa novih uloga, ili pokušaja da usavrši one u kojimaje veœ nastupao, nastojeœi da uz wegovu pomoœ u wih unese nešto novo i sveþe, dakrene daqe od rešewa koja su pogrešno nazivana „tradicijom“, i od onoga što su

veœ uradili wegovi prethodnici.273

Od Daqskog je Šaqapin, po sopstvenim reæima, uæio „daqæizam“, od drugihvelikih glumaca sa kojima je drugovao uæio je wihovu „glumaæku nauku“, upijaowihova znawa i iskustva, poglede na umetnost, þivot, svet, propuštajuœi sve tesadrþaje kroz sopstvenu, sve razvijeniju i snaþniju, umetniæku individualnost.

Potpuno uobliæewe wegove umetniæke individualnosti odigralo se tokomangaþmana u Ruskoj privatnoj operi Save Mamontova.274

Sava Ivanoviæ Mamontov je poticao iz trgovaæke sredine, ali bio je drugaæijegsoja, drugaæijih pogleda, drugaæije kulture nego wegovi savremenici iz togastaleþa. Bio je mecena, koji je ulagao sredstva u visoke umetniæke ciqeve i zadatke,potpuno razumevajuœi wihov ogroman vaspitno-obrazovni znaæaj. Opersko pozo-rište koje je stvorio u Moskvi bilo je jedinstveno. Ono je imalo jasnu umetniækufizionomiju: wime je rukovodio veliki æovek kome su zadaci umetnosti bili po-znati, bliski i dragi.

S. I. Mamontov je oko sebe okupqao talentovanu mladeþ, bilo da se radilo oslikarima, kompozitorima, pevaæima ili baletskim igraæima. U wegovoj su se tru-pi nalazile takve pevaæke zvezde kao Cvetkova, Qubatoviæeva, Petrova-Zvanceva,Sekar-Roþanski, Sokolov, Olewin, Ševeqev i drugi. Osim izuzetnih pevaæa, on jeumeo da za svoje pozorište zainteresuje i da u wega dovede i æuvene slikare, /.../poput Vaswecova, Poqenova, Serova, Korovina, Vrubeqa, Maqutina. Pomenutagrupa nije se bavila samo slikawem dekoracija, veœ je bila organski ukquæena ucelokupni þivot pozorišta. Ni u jednom drugom pozorištu toga vremena nijepostojalo ništa sliæno.

Eto u takvu je atmosferu, koju je stvorio Mamontov, dospeo mladi Šaqapin, nakoga u Peterburgu niko nije obraœao naroæitu paþwu. A Mamontovu je uspelo da„prozre“ Šaqapina i da wemu samom otkrije svu širinu wegovog ogromnog dara.

Mamontov je odmah naslutio u šta moþe da izraste ovaj mladi umetnik, i pri-

šao mu je veoma delikatno i mudro, negujuœi na prvom mestu wegovo sopstveno275

umetniæko naæelo. Posmatrajuœi Šaqapina, razumeo je da takav naroæiti talenatmora imati i naroæite uslove. Bilo mu je jasno da mladi umetnik sebe još ne po-znaje u dovoqnoj meri i da ne zna kakvu bi pojavu mogao predstavqati ako bi mu seomoguœio pravilan i potpun razvoj svih wegovih moguœnosti. Ali, on još nijestekao ni punu veru u sebe. A bez te vere, tako kompleksan umetnik kakav je Šaqa-pin, neœe se odvaþiti da otvori sve svoje potencijale.

243


273) J. M. Jurjev: „F. I. Šaqa-pin“ (F. I. Šaqapin. Zbor-nik, tom II. „Iskusstvo“,Moskva, 1976).

274) Od 1896. do 1899. godine.

275) Kurziv B. J.

Trebalo ga je na svaki naæin ubediti da on nije nešto drugo, nego Šaqapin, i daima prava i na svoje najsmelije snove.

S. I. Mamontov je oprezno vodio Šaqapina ka tom ciqu. Poæeo je time što gaje okruþio qudima velike darovitosti i kulture. /.../ Oni su se zainteresovali zawega i svesrdno podrþavali wegova umetniæka stremqewa. Savetovali su ga, snabde-vali istorijskim materijalima, /.../ razvijali wegov ukus i proširivali ho-

rizonte.276

/.../ Šaqapin je od prvih trenutaka shvatio blagotvornostumetniæke sredine kojom ga je okruþio ujak Sava. Pronašaoje pravilno usmerewe svog stvaralaækog potencijala pri-likom rada na svakoj ulozi, bez obzira na wenu veliæinu. /.../Bio je iskreno oduševqen odnosom Save Ivanoviæa koji je,na sebi svojstven naæin, kratkom ali lucidnom replikom,uzdrþanim ali izraþajnim gestom, figurom, izrazom lica,umeo da dâ pravilan impuls wegovoj stvaralaækoj fantazijii probudi u wemu taæno oseœawe lika. /.../

Za sve vreme rada u Privatnoj operi sa wime nije bilonikakvih incidenata, kojima je obilovala wegova potowasluþba na Imperatorskoj sceni. /.../ Atmosfera koja ga jeokruþivala bila je mirna, stvaralaæka, sve je bilo podreðenoumetnosti. Þivot je bio ispuwen do krajnosti. Ako jeponekad i bilo nervoze, bilo je to usled „poroðajnih mukastvarawa“, a ne zbog plitkih intriga qudi ogrezlih uþabokreæini.

Umetnici Privatne opere provodili su vreme drugaæijenego oni u Baqšom teatru. Ako pevaæ nije bio zauzet u novojpremijeri, on svejedno ne bi propuštao nijednu probu. Presvake nove postavke ujak Sava je okupqao sve uæesnike idetaqno ih upoznavao sa klavirskim izvodom. To je bilopraœeno objašwewima koja su se ticala epohe, stila, umet-niækih karakteristika dela, libreta... On je traþio odslikara koji su bili angaþovani na predstavi da upoznajuizvoðaæe sa opštim zamislima scenografskog rešewa.

Tim uvodnim sastancima nisu prisustvovali samo umetnici koji su uæestvovo-vali u predstavi, bila je prisutna æitava trupa, pa i hor. U takvoj stvaralaækojatmosferi Šaqapin se našao po prvi put, i ona ga je æitavog obuzela. Svaki jeumetnik þiveo pozorištem, u svakome je pulsiralo bilo nadahnutog stvaralaštva.

Veœ tokom kratke novgorodske sezone Privatne opere, Šaqapin je osetiokoliko mu još nedostaje da bi postao kulturan i punokrvan umetnik. Pod uticajemujaka Save on se bacio na popuwavawe svog obrazovawa. Poþeleo je više da æita, dase upoznaje sa klasicima literature, otkrio je lepote stihova naših velikih pes-nika... Dugo nije izlazio iz izloþbenih prostora, naslaðujuœi se platnima velikih

slikara /.../.277

244


S. I. Mamontov

276) Ibid.

277) P. N. Mamontov: „Šaqa-pin i Mamontov“ (F. I.Šaqapin. Zbornik, tomII. „Iskusstvo“. Moskva,1976).

U Ruskoj privatnoj operi Šaqapin je upoznaoistoriæara V. O. Kquæevskog, koji mu je pomagao tokomrada na ulogama Borisa, Dosifeja i Ivana Groznog: izuze-tan poznavalac ruske istorije i erudita, najpopularnijiprofesor Moskovskog univerziteta, on je pred Ša-qapinom razvijao široka istorijska platna koja su seprotezala do u duboke vremenske ravni ruske starine,osvetqavao mu ne samo faktografske æiwenice nego iistorijske procese i uzroæno-poslediæne veze koje su delo-vale u širem istorijskom kontekstu i æinile pozadinukonkretnih dogaðaja, upoznavao ga sa osobenostima gra-diteqstva, obiæajima i etnografijom, reæju – sa duhom tihepoha. Zahvaqujuœi wemu, Šaqapin je i sam postao odliæanznalac ruske istorije.

Slikari koje je Šaqapin upoznao kod Mamontova (asa mnogima se sprijateqio i drugovao tokom mnogih godi-na) nisu samo širili wegove vidike i doprinosiliistanæanosti wegovog umetniækog ukusa, nego su i aktivnosaraðivali sa wime na vizuelnom identitetu konkretnihuloga koje je tumaæio u Privatnoj operi. V. Poqenov je, naprimer, pomogao Šaqapinu da stvori sasvim posebnogMefista („Faust“), do neprepoznatqivosti razliæitog odonog kakvoga je do tada prikazivao sa operske scene, a kojise oslawao na uvreþene obrasce i nalikovao salonskomkavaqeru iz francuske operete. Ovoga puta je to bio likdaleko bliþi svom literarnom izvoru. Poqenov je uticaoi na mizanscenska rešewa (postavqawe lika u organizo-

vanom prostoru) i na plastiku samog lika. A V. Vaswecov ga je svojim crteþimai skicama kostima upuœivao na tipiæne crte ruske svakodneviceodreðenog doba. Lik Groznog Šaqapin je gradio oslawajuœi se naradove slikara I. Rjepina, V. Surikova, V. Vaswecova, vajaraAntokoqskog, kao i na neprocewiva uputstva samog Mamontova.„Demon“ Vrubeqa inspirisao ga je u kreirawu istoimenog oper-skog lika, ne samo u smislu wegove spoqašwosti, nego i unutar-we atmosfere. Takvih primera bilo je mnogo...

U Ruskoj privatnoj operi dirigovali su I. Trufi, S.Rahmawinov, M. Ipolitov-Ivanov. Naroæito je plodotvornabila stvaralaæka saradwa Šaqapina sa Rahmawinovim: on mu jedavao i pouke iz nauke o harmoniji, ali je za Šaqapinov razvojbio daleko znaæajniji dodir sa wegovom izuzetnom liænošœu.

245


Fjodor Ivanoviæ Šaqapin(rad V. Serova)

Sergej Vasiqeviæ Rahmawinov

Ogroman utisak na Šaqapina ostavilo je poznanstvo sa N. A. Rimskim-Korsakovim, blagotvorni su bili uticaji koji su ka wemu tekli od A. Glazunova,A. Qadova, C. Kjuia, kao i æitave plejade vrhunskih muziæara, sa kojima jedolazio u dodir i saraðivao, a meðu kojima se isticao F. Blumenfeld.

Veliku ulogu u popuwavawu wegovog obrazovawa odigralo je i poznanstvo saM. Gorkim i oko wega okupqenim krugom pisaca L. Andrejevim, I. Buwinom, S.Skitaqcem, J. Æirikovim, N. Telešovim...

Šaqapinov razvoj bio je fascinantan. Wegoveinterpretacije su postale zaokruþene, zrele i ma-giæno ubedqive, što svedoæi ne samo o usavršenimtehniækim izvoðaækim elementima, nego i o ekspan-ziji wegove liænosti. Kada je Ruska privatna operagostovala u Peterburgu (1898. i 1899. godine),pozorišna publika koja nije primetila Šaqapina zavreme wegove sasvim nedavne sluþbe u Mariinskomteatru, sada je hrlila na predstave sa wegovim uæeš-œem i nije þalila novac kako bi došla do ulaznica,koje su tapkaroši prodavali po paprenim cenama.Šaqapinova slava u Rusiji vrtoglavo je rasla. Zahva-qujuœi gostovawima u inostranstvu, uskoro je stekao isvetsku slavu.

Gostovawe Ruske privatne opere u Peterburgudonelo je Šaqapinu jednog vatrenog poklonika, kojije pripadao samom vrhu ruske intelektualne elite,akademika V. Stasova. On je prema Šaqapinu gajioodnos oæinske dobronamernosti. Wegove oduševqenerecenzije definitivno su uævrstile Šaqapinovu

samosvest, a wegova liænost kolosalnih znawa i neobiæno široke kulture šte-dro je izlivala svoje darove na mladog umetnika.

Slava i poznanstva sa velikim qudima svoga vremena proširivali su krugu kome se Šaqapin kretao: gotovo da nije bilo znamenitosti sa kojom on nijedolazio u dodir. Ti su doticaji bili izuzetno blagotvorni i, zahvaqujuœiŠaqapinovoj sposobnosti, koju su isticali mnogi savremenici, da „proþdireznawa“, æinili su wegov razvoj tako ekspanzivnim.

*

Šaqapin je bio genijalan pevaæ-glumac. Wega su, meðutim, privlaæili idrugi vidovi umetnosti, i on im se obraœao, ne samo pasivno, kao qubiteq, negoi aktivno kao – pisac, slikar, vajar.

246


I. Gincburg, V. Stasov, F. Šaqapin, A. Glazunov (1901)

Šaqapinov fascinantni glumaæki dar æesto je pokretao diskusije da li bion, da se nije opredelio za operu, bio jednako velik i kao dramski glumac. Terazgovore pobuðivalo je i wegovo pripovedaæko majstorstvo: priæajuœi epizodeiz svog þivota on je postizao æisto umetniæke efekte. Bio je i odliæan recita-tor. Neretko je umeo da za svoje prijateqe odigra i kakvu dramsku minijaturu,koju je sam osmislio.

Tada je neko pokrenuo pitawe Šaqapinovog uæešœa u nekoj dramskoj pred-

stavi.278 Jedan od prisutnih, koji se nije odlikovao velikom pameœu, spomenuo je„Hamleta“. Šaqapin ga je prezrivo odmerio i uništavajuœe odmahnuo malimprstom leve ruke: neæeg veœeg predlagaæ, oæito, nije bio vredan. Neko drugi je pred-loþio Šajloka ili Lira, šta Šaqapin izabere. On ga je dugo posmatrao, lupkajuœiprstima po stolu, a onda je, kao da izbacuje iz sebe nekakav teret, rekao:

– Ne bi bilo loše, samo... Ja sam, gospodo, mislio da œete mi predloþiti „Edipa“, a?Misao o Edipu dugo nije davala mira Šaqapinu. On se æak obratio N. A.

Rimskom-Korsakovu sa molbom da napiše operu o ovom junaku dvaju Sofoklovihtragedija. Kao što se zna, veliki ruski kompozitor je voleo i dobro poznavao starisvet, o æemu svedoæe i wegova opera „Servilija“, i „Iz Homera“, pa je ipak odbioovaj predlog, rekavši sa sebi svojstvenom skromnošœu da mu za takav zadataknedostaje tragiæarskog dara. Šaqapin je bio razoæaran. Jednom drugom prilikomizgovorio je Nikolaju Andrejeviæu æitavog „Cara Edipa“, ali je kompozitor,uprkos svom oduševqewu, mogao jedino da kaþe:

– Eto, upravo sam se zahvaqujuœi vašoj deklamaciji definitivno uverio da„Car Edip“ prevazilazi moje moguœnosti.

Kroz neko vreme Šaqapin se sa istom molbom obratio A. K. Glazunovu. Kao štoje poznato, Aleksandar Konstantinoviæ takoðe nije prihvatio ovaj predlog.

Ove detaqe sam saznao mnogo kasnije, pomenute veæeri mi nisu bili poznati, pasam, poput ostalih, ostao zapawen. Svi su se uzburkali. Šaqapin kao Edip! Ugle-dali smo pred sobom ovog diva u toj ulozi, sa wegovim tragiæarskim intonacijama,i zagrcnuli se od ushiœewa. Oduševqenom horu pridruþio se i A. R. Aksarin. Kaoiskusni administrator on je u trenu shvatio da je ovu predstavu jednostavno posta-viti, da joj odgovara Velika sala Narodnog doma, da rashodi ne bi bili enormni...

Šaqapin je dugo govorio o Edipu, pokazavši odliæno poznavawe tragedije. Svenas je uvukao u razgovor i æak je poæeo da razmatra kandidatkiwe za ulogu Jokaste.Izgledalo mi je kao da je on još davno odluæio da odigra Edipa, i da je spreman za to.

Oduševqewu nije bilo kraja. Kada je uzbuðewe dostiglo vrhunac, Šaqapin jeneoæekivano seo i rekao tonom koji je trebalo da pokaþe kako sve to sa wime nemanikakve veze:

– Samo što toga neœe biti. Strašno...– Šta je tu strašno? – uzviknuo je jedan od prisutnih, koji je nešto ranije

Šaqapinu predloþio „Zaporošca za Dunavom“.279

– Kako „šta“? – veœ poæevši da se quti upitao je Šaqapin. – Strašno je igrati,to je ipak Edip, a ne „Zaporoþac“... To govorim: strašno je igrati... Hoœete li viigrati Edipa? Ne, nego ja. E, a meni je strašno.

247


278) Autor (S. Levik) spomiwejedan sastanak odrþan 1916,na kome se razgovaralo oŠaqapinovom eventualnomuæešœu u nekoj dobrotvornojdramskoj predstavi u koristinvalida rata.

279) Opera ukrajinskog kompo-zitora A. Gulak-Artemov-skog.

Kasnije se Šaqapin mnogo puta vraœao na pitaweEdipa. Pijanista J. Viqbuševiæ je priæao kako jenaroæito mnogo energije na nagovarawe trošio N. N.Hodotov, koji je smatrao da Šaqapin mora odigrati

Edipa: „Salvini280 je mrtav, Posart281 je star, ko gadrugi moþe igrati?“

– Kad bi neko napisao operu – odvraœao je FjodorIvanoviæ, – ja bih mu pomogao. Nešto bih i sam smi-slio, moþda bih mu i otpevao poneki muziæki motiv.Ali u drami ne, strašno mi je, strašno!

Isto ono „strašno“ koje sam veœ æuo iz wegovih usta.A operu je on naruæio i A. S. Tawejevu, ali ni od toganišta nije ispalo.

Ako me pamet ne vara, osim uæešœa u „Pevaæima“,postavqenim u Aleksandinskom teatru povodom jednogjubileja I. S. Turgeweva, Šaqapin nije nastupio ni ujednoj drugoj dramskoj predstavi. Nije odigrao ni Edipa./.../

Neki su zastupali mišqewe da se Šaqapin rodiokao genijalni glumac-tragiæar, a da se to što nije ipostao glumac tiæe jedino æiwenice da je pored svihpotrebnih preduslova bio obdaren i izuzetnim glasom inesvakidašwom muzikalnošœu. /.../

Da je Šaqapin postao glumac, on bi bez sumwe biovelik /.../ i na tom poqu. /.../ Ali ne bi postao Šaqapin,to jest ne bi bio umetnik koji neuporedivo nadvisuje svešto je pozorišno izvoðaštvo znalo do i posle wegovepojave. Po svemu sudeœi, Šaqapin ni sâm nije name-ravao da se bavi glumom.282, 283

Šaqapin je, mnogo æitajuœi, zavoleo kwiþevnost i profinio svoj ukus.Najomiqeniji pisac bio mu je Puškin. On je za wega predstavqao merilo maj-storstva i umetniæke istine. Umeo je da kaþe: „E, kada bi postojao zagrobniþivot, i kada bi tamo bilo moguœe sresti Aleksandra Sergejeviæa, tada bi umre-ti bilo æisto zadovoqstvo“.

Šaqapin nije mogao da se ne okuša u pisawu. Ponekad su to bili nepreten-ciozni šaqivi tekstovi „o doþivqajima bakica“, koje je smišqao sa IsajemDvorišinom, nadmeœuœi se sa wime u domišqatosti i duhovitosti. Katkada suti tekstovi posluþili kao osnova Šaqapinovih „dramskih minijatura“.Ponekad su to bile pesmice koje su se nalazile uz wegove crteþe, ili su bileupuœene prijateqima. Æesto su to bile improvizacije, izazvane konkretnim tre-nutkom. Na primer, na jednom crteþu iz 1895, pored mefistofelovskog profi-

248


283) Ne þeleœi da se bavimo hipo-tezama, skrenuœemo paþwu nasledeœe. Šaqapin je, od kakoje krenuo ka pozorišnimdaskama, koraæao upravo kaoperskoj sceni. U wemu serano pojavilo stremqewe dapostane pevaæ-glumac i da uoperi istakne dramsko naæe-lo, zaloþeno u wezinim osno-vama. U poæetku on nije uspe-vao da jasno definiše speci-fiku operskog þanra u odnosuna dramski, mada je nastojaoda ih maksimalno pribliþi.Razjasnivši i ovladavšiosobenostima i zakonitosti-ma operskog izvoðaštva, ukome ništa ne postoji izvanmuzike – ni reæ sa svojimintonacijama (æak i kada je upitawu reæitativno, pa ideklamaciono pevawe), nipokret, ni dramaturgija dela,ni vizuelno rešewe prostora– on se udaqio od osobenostidramskog izvoðaštva.Naravno, wega nisu mogli neprivlaæiti izuzetni dramskilikovi koji nisu biliobraðeni u operskoj literatu-ri, i mamila ga je pomisao daih odigra na sceni. Meðutim,sasvim ispravno je shvatao dapovratak drami u „æistomobliku“ pred wega postavqamnoge prepreke i zamke. Topotvrðuje i komentar vezan zaupravo navedeni tekst S. Le-vika, koji pronalazimo naistom mestu, i u kome se kaþe:„Šaqapinovu þequ da seoproba u dramskom tra-giæarskom repertoaru Šeks-pira, Šilera, Sofokla idrugih autora, spomiwe u svo-jim ‘Zapisima’ J. M. Jurjev.Naporima M. F. Andrejeve, A.M. Gorkog i drugih kulturnihposlenika u Petrogradu je1918. bio osnovan Teatar

I. Turgewev: PEVAÆI (dramatizacija), F. I. Šaqapin

u ulozi Jaške Turæina (1919)

280) Æuveni italijanski glu-mac-tragiæar.

281) Æuveni nemaæki glumac--tragiæar.

282) S. J. Levik: „Zapisi oper-skog pevaæa“ (F. I. Šaqa-pin. Zbornik, tom II. „Is-kusstvo“, Moskva, 1976).

la sa grbavim grabqivim nosom, koji se nadneo nad šiqatom bradicom, i svetlu-cavim okom ispod izlomqene obrve, stoji ovakav „emprompti“:

Kad slobodni naðete tren Vidite šta Vam javqaVaš drug, Šaqapin, bas,Ispisujuœi kao refrenDa mnogo... (tu taæke stavqa).

Ne znamo kome je bila upuœena ova simpatiæna pesmica, ali vidimo da mla-di Šaqapin nije bez pesniækog dara. Mnogo je sliænih pesmica saæuvano. Jošviše ih je, verovatno, izgubqeno. U pismu œerki Irini, od 2. januara 1922. godi-ne, nalazimo i ove redove:

„Devetog decembra sam prvi put pevao Borisa u Metrolpoliten-operi.Pokazali su mi garderobu pokojnog tenora Karuza. On je bio odliæan momak i mojveliki prijateq. Evo šta sam napisao na zidu za uspomenu (naravno, na ruskom);moþda œe ti se dopasti. Pa ja sam u duši pesnik:

S trepetnom i tuþnom dušom,Tvoj kutak umetniækiPosetio sam danas s bolom,Druþe moj dragi, i daleki...

Tebe, sunæanog pevaæa,Hladna je zagrlila smrt.Stanovnik sad si nebeskih palaæaUtonulih u plavetni zvezdani vrt.Ja plaæem! U mojoj, æujem, uspomeni na Karuza,Tiho sad plaæe i tvoja muza.

Kako ti se æini, a? Liæi na Puškina? He-he-he-he, a ti kaþeš besmislica!“U jednom drugom, ranijem pismu, iz 1909, na molbu N. D. Teqešova, on mu

šaqe pesmu za zbornik „Drukar“ (izašao iz štampe poæetkom 1910):

Poþar! Poþar! Istok gori!Krvavo sunce nebom plovi,Pod nogama mi puæina šumori, U srcu besni pene se valovi.Þivot me u daqine zove!

249


tragedije. Wime je upravqaloRadno društvo, koje su æinili A.M. Gorki, M. F. Andrejeva, F. I.Šaqapin, A. A. Blok, J. M. Jurjev,N. F. Monahov, arhitekta A. I.Tamanov, slikar M. V. Dobu-þinski, kompozitor B. V.Asafjev i drugi. U radu pozo-rišta uæešœa su uzimali K. A.Korovin, kompozitor J. Šapo-rin i drugi. J. M. Jurjev piše:‘Imali smo malo vremena zapostavku „Magbeta“, svega trimeseca, pošto smo biliograniæeni zakupom zgrade cir-kusa Æinizelija. Morali smo daþurimo. Dobuþinski i Tamanovsu se bavili izradom dekoracija,a ja sam bio zauzet vrbovawemælanova za Radno društvo. Svisu se rado odazivali i pri-hvatali na sebe obavezu da seukquæe u osnivawe novogpozorišta. /.../ Nisam uspeo da sedogovorim jedino sa F. I. Šaqa-pinom, koji se leta 1918. nalaziona gostovawu u moskovskomOgledalskom pozorištu parka„Ermitaþ“, i ja sam svoju misijuodloþio do putovawa u Moskvu,gde su mi predstojali pregovorisa N. A. Nikitinim o zakupuzgrade cirkusa za potrebe gosto-vawa našeg pozorišta. No jošpre mog putovawa, zahvaqujuœizajedniækim poznanicima,Šaqapin se zainteresovao zaosnivawe pozorišta ovoga tipa,i æak je izrazio þequ da u wemunastupa kao glumac. Juna 1918, u mom stanu poæelo sesastajati Radno društvo.Odredili smo izvoðaæe za sveuloge. /…/ Bio nam je potrebanjak sastav. Glavna uloga je povere-na Mariji Fjodorovnoj Andre-jevoj (ledi Magbet), Dunkan D. M.Golubinskom, Malkolm mom uæe-niku B. A. Bolkonskom. Magbet je pripao meni. Ostaleuloge su raspodeqene meðu mojimbivšim uæenicima, koji sunešto ranije završili Dramskekurseve pri Aleksandrinskompozorištu, gde sam predavao. Doneta je odluka da izdamobrošuru u kojoj œemo pojasnitizadatke Teatra tragedije. Ælankeza wu trebalo je da napišemoGorki, Šaqapin i ja. /…/U Moskvi sam se sreo sa Šaqapi-nom: ruæali smo u wegovoj kuœina Novinskom bulevaru. Mnogo

U kosi œutim ja sveþe vetrove.Nema veœ mraka; i jutarwa zrakaGlibove reþe tmastih oblaka.

I dodaje:„‘Pri ovome’ – kako poæiwu svoja pisanija

œate, prilaþem svoje ‘oh-i-uopšte-stihotvo-renije’. Ako naðete za shodno da ga popravite – molim, biœu zahvalan, pošto se smatram‘pojetom’ ništavnim. /.../ Ne dopada mi se reæ‘glibove’. Ako naðete boqu, budite qubazni,zamenite je.“

Šaqapin je napisao velik broj pisama,prijateqima i poznanicima, saradnicima,pretpostavqenima, porodici. Ima ih i veselihi tuþnih, prijateqskih i poslovnih, i sasvimobiænih, kratkih. Pisao je lako i teæno. U svima je prisutan snaþan peæat wegovihtrenutnih emocionalnih stawa, što ih æinizanimqivim i izvan faktografske ravni,koloritnim, æak i kada su to poslovna, ilisasvim obiæna pisma. I tu Šaqapin unosi æitavog sebe. Stoga wegova pisma nepredstavqaju samo dokumentarno, nego i literarno nasleðe. Baš kao i wegovidnevnici...

Ipak, najveœu vrednosti imaju Šaqapinove kwige „Stranice mog þivota“i „Maska i duša“. Prva je æisto autobiografska, i on poæiwe da je piše 1916, zavreme odmora u Forosu na Krimu, zajedno sa Maksimom Gorkim. Potom je Gorkiuspeh kwige æesto dovodio u vezu sa sobom, mada æiwenice govore da je on na wojmalo radio i da je redakciju zabeleški (Šaqapin je usmeno izlagao svoj þivot,a stenografkiwa je beleþila ta izlagawa) i wihovo uoblaæavawe u završnuformu najveœim delom uradio sam Šaqapin. Druga, „Maska i duša“ (piše je1932. godine), jeste delo nastalo kao plod wegovog promišqawa operske umet-nosti. Obe su jarka svedoæanstva wegovog istinskog literarnog talenta.

Šaqapin je posedovao i talenat za likovne umetnosti.

U Lewingradskoj Akademiji umetnosti je od 1915. do 1924. godine /.../ postojalasjajna tradicija: neformalni, ali iskreni, principijelni i nadahnuti disku-sioni klub, obiænim studentskim jezikom reæeno trpezarija, u kojoj su se za vremeruæka okupqali ne samo studenti nego i profesori Akademije, ali i proslavqeniruski slikari, vajari i arhitekte, poput Rjepina, Borisa Grigorjeva, AleksandraBenua, Matea, Tatqina, Sudejkina, Fomina... i tu su voðene diskusije o pitawimanovih pojava i puteva u umetnosti.

250


smo razgovarali o našembuduœem pozorištu, kome jeon, sa svojstvenim muoduševqewem, pridavao veli-ki znaæaj, naroæito s obziromna tadašwe uslove.Diskutovali smo i orepertoarskim planovima.Tih godina Šaqapina nijenapuštala pomisao o dram-skoj sceni. Pristao je da igraLucifera u Bajronovom „Kai-nu“, koga sam þeleo da posta-vim u Teatru tragedije. A kadasmo u lewingradskom Veli-kom dramskom pozorištu,1919. godine, postaviliŠilerovog „Don Karlosa“,Šaqapin je nameravao da na-stupi u ulozi Kraqa Filipa imi smo, na wegovu molbu,poæeli zajedniæki da je studi-ramo. Kada je æitao tekst sapola glasa, sve je biloodliæno. Nije se moglopoþeleti ništa boqe. Uloguje zahvatao duboko, wenaunutrašwa linija se ocrta-vala sa takvom jasnoœom, dasam mislio: ‘Ah, ovo œe bitinešto izuzetno!’ Ali æim bipoæeo da je æita punim glasomsve se rušilo. Wegova pe-vaæka navika da postavqa glasna dijafragmu æinila je govorneprirodnim, glas mu jerezonirao u usnoj dupqisuviše snaþno i gusto, što jebilo neprihvatqivo za dramu./…/ Oæigledno, principipostavke glasa kod glumacaumnogome se razlikuju od onepevaæke. Wega to nijeobeshrabrilo. Izgleda da jeŠaqapin ozbiqno namislioda se osigura za sluæaj da gavremenom izda glas, æega setoliko plašio, i da eventual-ni prestanak operske karijerezameni davawem svog velikogtalenta dramskom pozorištu.I mi smo se bacili na teþakpripremni rad, veþbajuœi naheksametru. Æasove smoodrþavali redovno, oni suproticali veoma uspešno, iveœ je bio pred ciqem, kada jemorao otputovati u inostran-stvo. Po wegovom povratkuæasovi su obnovqeni, iposledwi æas govornepostavke glasa odrþali smouoæi wegovog definitivnog

F. I. Šaqapin: AUTOPORTRET

Trpezarija je bila jedna veoma velika i svetla prostorija. /.../ U dubini, kodulaza, nalazio se /.../ okrugli sto sa velikim crtaœim albumom sa odliænimcrteþima i studenata, i profesora, i poæasnih gostiju. Tu su se pored velikihimena nalazila i ona sasvim nepoznata, ali je postojao preœutni etiæki principda u album crtaju samo oni æiji je crteþ imao prava da se naðe u wemu. /.../ Æesto jeu našim diskusijama album „svedoæio“ za ili protiv nekog stava. Sati provedeniu takvom osobitom ruæku æesto su bili plodotvorniji od pojedinih predavawa iliæasova u ateqeu. /.../

Trpezarija je bila široko poznata i izvan zidova Akademije. Ovamo je rado

navraœao da ruæa i Fjodor Ivanoviæ Šaqapin. /.../284

U trpezariji se nalazio i klavir, pa je jednom prilikom Šaqapin, namolbu prisutnih, priredio mali koncert.

– Ali vi biste mogli nešto reœi i na našem jeziku – rekao je A. N. Benua.– Nešto malo, Aleksandre Nikolajeviæu, na prvom mestu o sebi. Sebe znam

napamet, i mogu da se nacrtam zatvorenih oæiju.Šaqapin se uputio na drugi kraj prostorije, prema stolu sa albumom. Uzeo je da

ga prelistava, sa zadovoqstvom se zadrþavajuœi na talentovanim crteþima. /.../Otvorili su mu æistu stranicu, pruþili desetak olovaka. Izabrao je jednu mekuolovku i u sa nekoliko poteza nacrtao svoj profil, posmatran malo od pozadi.Crteþ je bio veoma dobar, jasan i lakoniæan. /.../ Kao odgovor na naš aplauz pred-loþio je da odemo u vajarsku radionicu, da nešto kaþe „i na tom jeziku“. ProfesorŠervud ga je poveo, a mi smo pošli za wima u zgusnutoj grupi.

Šaqapin je prvo obišao izloþene statue – kopije poznatih antiækih skulp-tura, zastao pred nekima, neþno ih doticao (kao da je zagrlio torzo deæaka bezglave i ruku), pogledao zapoæete radove studenata, neke pohvalio, a zatim je ski-nuo sako i zasukavši rukave izvadio iz sanduka sa mokrom glinom poveœu grudvu,bacio je na drveni toæak za oblikovawe i brzim, koncentrisanim pokretima –kako se æinilo izveþbanih – ruku izvajao glavu svoga Oloferna.

Na zaæuðene uzvike veoma jednostavno je odgovorio da on sebe vaja na svakojpredstavi, a u mislima još æešœe, i da mnogo razmišqa o skulpturnosti iizraþajnosti svog tela na sceni. Ispriæao je da voli kretawe u ritmu muzikekoje zadrþava plastiænost, i koliko ga je upornog truda stajalo da pronaðe odgo-varajuœu skulpturnost tela, naroæito u brzim muziækim odsecima. Kako strasnoposmatra dela genijalnih vajara i nastoji da ih pronikne, i kakvo blaþeno liko-vawe oseœa kada u hladnom mermeru oseti plamen strasti, dubinu i æistotu qud-skog srca, filozofiju mudroga uma.

– Talenat je, naravno, veliki kvalitet, ali nad wime treba vredno raditiæitavog þivota, i glavom, i srcem, i rukama! Nemojte to zaboraviti, moji mladiprijateqi, i do novog susreta u trpezariji!

Nismo uspeli da se osvestimo, a wega veœ nije bilo, ostala je samo Olofernovaglava sa isturenom bradom, nepokretna u komadu gline, govoreœi o velikom i

malom, o dobrom i o zlu, sjediwenim u protivreænim crtama wegovog lica.285

251


F. I. Šaqapin:PORTRET NEPOZNATOG

284) E. Kaplan: „Šaqapin i našepokolewe“. (F. I. Šaqapin.Zbornik, tom II. „Iskus-stvo“, Moskva 1976).

285) Ibid.

odlaska u inostranstvo, 1922. uproleœe. (J. Jurjev: „Zapisi“, t. 2,str. 280-281 i 283-284.) Jurjevdaqe saopštava da je na sastankuRadnog društva na kome seraspravqalo o repertoaru(1918.), Šaqapin izneo nameruda nastupi u ulozi Bolingbroka uŠekspirovoj tragediji „RiæardIII“ i da ostvari svoju davnašwuþequ da odigra Lira. Oæiglednoje i ukquæivawe Puškinovog„Borisa Godunova“ u repertoarbilo po nastojawu Šaqapina, iraæunalo na wegovo uæešœe.“

Ako bi samo video olovku, Šaqapin nije mogao da ne crta. Nekadaje, razmišqajuœi, crtao svime što bi mu dopalo do ruku – ugqem,pozorišnom šminkom, pa i nagorelim šibicama, i po svemu što muje bilo najbliþe – po zidovima, po šoqicama i tawiriœima, po salve-tama, po stolwacima... Wegova je uobraziqa burno radila i traþila dase odmah iskaþe. Zidovi wegove garderobe bili su pokriveni crteþi-ma: sve su to bile skice operskih likova koje je tumaæio. Wegova pismapuna su crteþa i ilustracija. On je umeo da misli likovno.

Razmišqati sa olovkom u ruci, misliti likovima, za Šaqapina jebila obiæna stvar, kao i pevawe. /.../ On je <u tome> ostajao pre svega scen-ski umetnik. Trudio se da upozna sebe i svoje telo, svoje lice – materijalkojim on na sceni „crta, vaja i slika“. Otud i najveœi broj wegovih crteþaæine autoportreti. On /.../ uporno rašælawuje, crtu za crtom, strukturusvoga lica i tela, neumorno se promatrajuœi u razliæitim rakursima, na-stojeœi da ulovi nove izraþajne moguœnosti ove ili one linije, da iscrpnoprooseœa svaki svoj pokret. /.../

Šaqapinovi autoportreti pritom nisu puka fiksacija spoqašwošœu.Oni su ispuweni oseœawima, æuvaju þivotne treptaje i izraþavaju raspolo-þewe umetnika./.../

Danas je poznato više od dvadeset Šaqapinovih autoportreta, od prvih danaHH veka, do tridesetih godina. Meðu wima su anfasni portreti i oni iz profila,æitavog rasta i do pojasa. Šaqapin je sebe crtao i u kuœnoj odeœi i u fraku, i sakapom i gologlavog, sa raspuštenom kosom, i u šetwi, i posle koncerta, i za vremesnimawa gramofonskih ploæa, i u društvu prijateqa. Neki su nastali kao po-kloni prijateqima pred odlazak u drugi grad, ili na gostovawe u inostranstvo. /.../

Vrh Šaqapinovih autoportreta predstavqa crteþ poklowen slikaruOstrouhovu 1921. godine. /.../ Autoportret od prvog pogleda privlaæi paþwu svo-jom jednostavnošœu i gotovo klasiænom strogošœu izvedbe. Nijednog suvišnogpoteza, svaka linija maksimalno izraþava formu. /.../ U æitavom wegovom oblikunema niæeg površnog, samo nehajno vezana kravata unosi notu umetniækog nereda.Autoportret kao da podvlaæi crtu pod najlepšim i svetlim periodom Šaqapi-novog þivota. Po umetniækom znaæaju on se pribliþava najboqim portretimaumetnika koje su napravili profesionalni slikari. /.../

Šaqapin je æesto pomoœu crteþa prikazivao proces scenskog prevaploœewa.Dragoceni dokumenti o ovome su dva autoportreta: Šaqapinov akt i Olofern podšminkom. /.../ Šaqapin je prvo nacrtao sebe bez odeœe. Bez ikakve idealizacijeprikazao je svoje telo sa svim wegovim individualnim osobenostima. /.../ Šaqa-pin stoji poluokrenut, sa levom rukom savijenom u laktu i stavqenom iza leða. Nadrugom crteþu zadrþana je poza, ali pred nama više nije Šaqapin, nego Olofern.Nos je produþen i ispravqen, podbradak i vrat su pokriveni gustom asirskombradom, telo je pokriveno širokom istoæwaækom draperijom.

252


Skica šminke za ulogu Ivana Groznog u PSKOVIŒANKI N. Rimskog–Korsakova, rad F. I. Šaqapina

Stvarawe ubedqive „ambalaþe lika“, koja gledaoca od prvog trenutka navodi dapoveruje u wegovu autentiænost, zauzimalo je vaþno mesto u Šaqapinovom stva-ralaštvu. I tu je Šaqapin-slikar uvek pomagao Šaqapinu-glumcu-pevaæu. Ali prenego što se laœao olovke da bi fiksirao svoje viðewe uloge, odvijao se dugotrajanproces dosezawa wezine suštine. Da bi stvorio taæan „spoqni lik“, Šaqapin jeradio na wegovoj punoj slivenosti sa „duhovnim likom“. /.../ Svoje viðewe likaŠaqapin je odmah poveravao hartiji. Prve skice davale su impuls wegovom scen-skom ovaploœewu, a potom je sledilo usavršavawe stvorenog, pojaæavawe izra-

þajnosti lika i wegovo uopštavawe.286 S ovim je povezan nastanak crteþa koji suvarirali i razvijali poæetnu postavku šminke.

Danas znamo za preko æetrdeset Šaqapinovih crteþa skica šminke i auto-portreta u razliæitim ulogama. Obiæno je wihov nastanak bio povezan sa premije-rom ili obnovom predstave. Postoje crteþi koji se odnose na wegove najznaæajni-je scenske likove – Borisa Godunova, Ivana Groznog, Dosifeja, Jerjomku, Mefisto-fela, Don Kihota, Don Bazilija... /.../

U mnogim crteþima Šaqapin se pojavquje kao originalni inter-pretatror velikih dela svetske literature i muziæke dramaturgije.Wegovi prikazi Borisa Godunova, Mefistofela i Don Kihota, stoje uistom redu sa najboqim ilustracijama dela Puškina, Getea iServantesa. /.../

Neobiæna umetniæka osetqivost pomagala je Šaqapinu da uloviduh udaqenih epoha i postigne karakteristiænu osobenost bilo kognaroda. Dostojevski je u znamenitoj Reæi o Puškinu kazao: „Puškin jejedini od svetskih pesnika koji je posedovao sposobnost da se potpunoprevaploti u tuðu nacionalnost.“ Istom takvom puškinskom „spo-sobnošœu svesvetske oseœajnosti“ odlikovao se i Šaqapin. Ta se oso-bina naroæito ispoqila, bez obzira na slabosti libreta i muziækedramaturgije, u wegovom tumaæewu uloge Don Kihota.

U svaku ulogu Šaqapin je polagao deo svoga „ja“, ali je Don Kihotbio „najliæniji“ od svih likova koje je stvorio. Pristupajuœi ovojulozi, on je pisao Gorkom: „... pripremam se da dobro odigram ‘tebe’ ipomalo ‘sebe’, dragi moj Maksimiæu. O, Don Kihot iz Lamanæe, kako jedrag mom srcu, kako ga volim.“ /.../

Kada se obraœao istorijskim likovima, Šaqapin u postupku sleditradicije ruskih slikara, a pre svih Surikova i Rjepina. U to se moþe-mo uveriti prateœi wegov rad na ulozi Borisa. /.../ Šaqapin je te-meqno prouæio postojeœe portrete Borisa. Ali wemu kao umetnikunije bila vaþna „protokolarna istina“. On nije ponovio ono što jevideo na starom novæiœu, gde je Boris prikazan sa kratkom frizuromi bez brade. Polazeœi od informacija koje su mu davala istorijskaistraþivawa, i iz idejne zamisli Puškinove tragedije i opere Musorgskog, on jedao portret cara u kome je sve potæiweno wegovom tumaæewu liænosti Godunova.Svaki detaq spoqašweg oblika koji je zaklawao ili zamagqivao suštinu bio jeodbaæen, i obrnuto – sve što je vodilo pojaæavawu uverqivosti, bilo je istaknuto. /.../

253


F. I. Šaqapin: aytokarikatura

286) Jer, operski likovi, poredsvoje „privatne konkretno-sti“, istovremeno pred-stavqaju i karakteristiæne tipove u kojima deluju univerzalni principidobra ili zla, qubavi iliprevare, i sl., odnosno poseduju elemente opštosti,nad-liænosti.

Šaqapinovi autoportreti u ulozi Borisa odnose se na godine 1911, 1916. i 1918.U wima kao da su obuhvaœena i sumirana wegova dugogodišwa razmišqawa. Na dvaportreta nastala 1911. u Peterburgu vidimo Borisa koji je vlastoqubiv, energiæan,udubqen u drþavne poslove, ali ujedno i izmuæen æovek, pritisnut saznawem o svo-joj prestupnosti. Wegove crte su mirne i surove, no duboke bore i senke na licugovore o nemiru, tajnim mislima i mraænim priviðewima.

Februara 1916. Šaqapin je napravio još jedan crteþ. /.../ Borisova figura dataje lakim energiænim štrihovima; glava je nacrtana detaqno: kudrava kosa, kratkabrada i tamne oæi pod namrštenim obrvama. U æitavom izgledu izmršavelog lica,u pogledu usmerenom u daqinu, u gorkoj izlomqenoj liniji usana, dato je duševnostawe Borisa koji predoseœa slom svojih nadawa.

U svojim autoportretima u ulozi Borisa Godunova Šaqapin je ispoqio redakdar umetnika-psihologa. /.../

Prilikom razrade oblika scenskih likova Šaqapin, kako je govorio, nije išaosamo od „jezgra uloge“, nego je koristio nebrojena zapaþawa iz þivota koji ga jeokruþivao. On sa sobom nije nosio blok za skicirawe, ali je sve posmatrao prodor-nim okom slikara, æuvajuœi u svom neobiæno snaþnom vizuelnom pamœewu poje-dine scene iz þivota, figure, fizionomije, gestove... /.../

Šaqapinovi crteþi imaju još jedan redak kvalitet – oni su „muzikalni“. Æaki male skice imaju u sebi ovu osobenost, izraþenu u ritmu i napregnutosti lini-je, u kompoziciji i opštem karakteru izvedbe. „Najmuzikalniji“ Šaqapinov crteþjeste autoportret u ulozi Dosifeja. Moþda taj utisak pojaæava æiwenica da je bionacrtan bojama za šminkawe u garderobi Mariinskog teatra; to je danas jedinisaæuvani Šaqapinov višebojni crteþ. U tom autoportretu æuje se muzika Muso-rgskog. Na zidu garderobe se pojavio 30. novembra 1911. godine. Teæna linija jasnoocrtava siluetu. Crna manastirska riza pokriva kosu i uramquje surovo staraækolice; seda brada pada na grudi. Na potamnelom licu, kao osvetqenom slabimtreperavim odsjajem sveœe, nalaze se neobiæno svetle i stroge oæi. Wihov pogled jenepokolebiv, baš kao i Dosifejeva vera u drevne zavete Rusije koja nestaje.Karakter ovog starca sedih obrva, dubokih crta oko izgiba nozdrva i tvrdoglavostisnutih usana, jasan je od prvog trenutka. U crteþu nema nedoreæenosti. To jeæovek-monolit, kao izrezan iz hiqadugodišweg uralskog granita, spreman da poðei u vatru za svoju veru. Manir crteþa, lakonskog i monumentalnog, odgovara likuDosifeja jednako kao i muzici Musorgskog. U rešewu kolorita postoje odjecikolorita staroruskih fresaka, zbog æega se portet doþivqava kao da je iznenadaizronio ispod oquštenog maltera u starom hramu. /.../

Šaqapin je znao ne samo svoju, nego i sve ostale uloge u operi, ukquæujuœi i onenajmawe. I nije se ograniæavao na crtawe samo sopstvenog scenskog lika, nego idrugih uloga. Tako je ostavio crteþe gotovo svih likova u operi „Boris Godunov“.Tu je i laskavi carev ulizica Šujski, savijen u neprirodnom poklonu, i mladicareviœ Fjodor, sin Godunova, i na seoski naæin povezane glave uplašena ipritvorna dadiqa careve kœeri, i konaæno jezuit Rangoni, duhovni pastir MarineMnišek i tajni agent rimokatoliæke crkve. Ovaj crteþ, nastao 1913. godine,zasluþuje da bude posebno komenatrisan. Stari pater prikazan je na jednom listu

254


papira dva puta, i svaki crteþ unosi nešto novo u karakterizaciju licermernogsluge Svete stolice. Na veœem crteþu Rangoni je predstavqen anfas. Ima asketskolice. Teški kapci su spušteni, ali se oseœa da se ispod wih krije nepomiænipogled koji prodire i prouæava; tanke, zlobne usne su skupqene, a snagom voqe imje pridodat izraz koji nalikuje smešku. Na drugom crteþu Rangonijeva glava je datamalo okrenuta u stranu. Ovde je uhvaœen trenutak prelaza od izraza smirenostiprema otvorenoj surovosti. Na ovim crteþima Šaqapin je primenio za wega redakpostupak senæewa razmazivawem tuša. /.../

Autoportretima iz þivota i u ulogama ne iscrpquje se Šaqapinovo slikarskonasleðe. Paþqivi posmatraæ, koga su snaþno privlaæili interesantni i darovitiqudi kojima je uvek i bio okruþen, Šaqapin je stvorio æitavu galeriju portreta svo-jih savremenika – slikara, pisaca, pozorišnih radnika i ælanova wihovih porodi-ca. Samo na jednom portretu prikazan je pesnik, koji je umro gotovo æetiri decenijepre roðewa velikog pevaæa. Potomci su wihova imena stavili jedno pored drugog. „Uruskoj umetnosti Šaqapin je epoha, isto kao i Puškin“, pisao je Gorki. /.../

Crtajuœi pesnikov portret, Šaqapin je, naravno, imao u vidu Puškinoveportrete koje su radili V. A. Tropiwin, O. A. Kiprenski, graviru N. I. Utkina,koja se nalazila u wegovoj zbirci. Ali ga je predstavio na svoj naæin. Æitav Šaqa-pinov crteþ akcentira Puškinovu produhovqenost, veliko æelo i širokootvorene oæi koje gore nadahnuœem. To je lik pesnika pevaæa slobode i razuma, æijeje reæi iz „Bahantske pesme“ Šaqapin zapisao u album jednom svom poznaniku:

Ti, sunce sveto, gori!Kao što lampa ova blediPred jasnim zore zrakom, I laþna mudrost tako trza se i kopniPred suncem besmrtnoga uma.Da þivi sunce, nek’ sakrije se tama!

/.../ Naravno, Šaqapin je paþqivo posmatrao kako su radili wegovi prija-teqi slikari, preuzimajuœi odreðene profesionalne navike i postupke. No, ponaæinu izvedbe, wegovi najboqi crteþi su apsolutno samostalni i originalni.Po svojoj samobitnosti i nadahnutosti oni izazivaju asocijaciju sa Puškinovimcrteþima.

Grafika zauzima osnovno mesto u Šaqapinovom likovnom nasleðu, što se moþeobjasniti time da bilo koji list papira, olovka, pero, konaæno – šibica,najæešœe dolaze pod ruku i ne zahtevaju naroæitu pripremu koja oduzima vreme.Meðutim, Šaqapina je privlaæilo i slikarstvo. /.../

Nagledavši se u ataqeima Korovina, Serova i drugih slikara kako oni rade,Šaqapin je i sam poæeo da se bavi pejsaþnim slikarstvom. Komarovska priæa da je1911. u Francuskoj Šaqapin zajedno s Korovinom slikao pejsaþe u okoliniVišija: „Korovin slika, a Šaqapin se namesti pored wega na stolici na rasklapa-we i takoðe slika, pogledajuœi na Korovinovu etidu. Ovaj se smeje: ‘Zašto prepisu-ješ?’“ Za vreme jednog od zajedniækih boravaka u Ratuhinu nastao je pejsaþ na kome

255


su potpisi obojice umetnika. Na wemu je prikazana šumica zarasla u travu, udaqini mala figura sa crvenom taækom rubca na sebi, i obod šume na horizontu.

Godine 1916. Šaqapin je odluæio da se oproba i kao portretist. Pojava wegovoguqanog autoportreta povezana je s istovremenim pozirawem æetvorici slikara.Videvši svoj portret ispriæan na æetiri naæina, poþeleo je da i sam o sebi neštokaþe slikarskim jezikom. I ovde, kao i u svemu što je radio, Šaqapin je pokazaosamosvojnost. Naslikao je sebe gotovo u punom stasu, odevenog u široki plašt odbaršuna, sa razgoliœenim vratom i rukama skrštenim na grudima.

Šaqapin stoji, u poluokretu, gledajuœi pravo ispred sebe. /.../ Lice izraþavaduševnu harmoniju i spokojstvo. Portret zraæi samouverenošœu i veliæinom, æaki sveæanošœu æitave figure, pritom nema ni naznake bilo kakve pompeznosti ilaþne teatralnosti. Zamisli portreta odgovara i stroga monumentalna kompozi-cija: svi detaqi od maweg znaæaja svedeni su na minimum, figura se izdvaja na fonuzida svojom jasnom siluetom. Šaqapin je uspešno rešio veoma teþak zadatak sli-karske transpozicije tela, dobro je naslikao lice i vrat, širokim slobodnimpotezima rešio je plašt i fon. /.../ Opšta zamisao, kompozicija i æitav postupakizvedbe autoportreta svedoæe o ne malim Šaqapinovim moguœnostima u ovoj oblastiumetnosti.

Pored autoportreta, Šaqapin je s jeseni 1918. godine naslikao uqem Dvori-

šinov portret.287 „Sada sam naslikao Isaja uqanim bojama – saopštio je kœerkiIrini – lice je ispalo dobro, ali sa izrazom kao u prestupnika. On se buni.“ /.../

Mnogo crtajuœi i baveœi se slikarstvom, Šaqapin je ipak najviše voleovajarstvo. /.../ On je zaista posedovao skulptorski dar. To se najjaæe ispoqavalokroz likove koje je stvorio na sceni, a koji su po snazi plastiækog izraza i drama-tizmu podseœali na statue Mikelanðela, koga je oboþavao.

Korovin se seœao da je Šaqapin leti mogao da provede æitave dane pokraj jezerai, posmatrajuœi svoj odraz u vodi, od obalske gline vaja svoju glavu. Samo je jednombio u prilici da se zaista bavi skulpturom, oktobra 1912. /.../ Vajar Gincburg mu jeposavetovao da /.../ napravi svoju bistu. Šaqapin je jednu od soba pretvorio uimprovizovani studio, dovezao glinu, postavio vajarski toæak i poæeo da radi.Kroz nekoliko dana pozvao je Gincburga, i ovaj je ostao zapawen postignutim rezul-tatom: bista je posedovala sliænost i bila je dobro izvedena. /.../

Bista–autoportret je svojevrsna umetnikova lirska ispovest. Šaqapin seprikazao u tajanstvu trenutka stvaralaštva, kao da je udubqen u talase zvukova.Pogled mu je uperen u daqinu. Još tren i laki drhtaj œe preleteti wegovim licemi ono œe se preobraziti: usne œe se razmaknuti i poteœi œe pesma.

Šaqapin–vajar nije se ograniæio samo svojim autoportretom. 1914. u štampi jepromakla vest da je izradio bistu K. Korovina.

Šaqapin je vajao sebe u operskim likovima. Izvedene u glini, bez gipsanogodlivka, ovi radovi su nepovratno izgubqeni. O jednom od wih, uraðenom u ateqeuprofesora vajarstva L. V. Šervuda, lepo je ispriæao E. Kaplan, tada student Aka-demije umetnosti. /.../

Neprestano Šaqapinovo bavqewe likovnim umetnostima bilo je u konaænomishodu podreðeno jednom ciqu i sluþilo wegovom osnovnom prizivu – pozorištu.

256


287) Onaj na matiranom staklu uskih vrata uAksarinovom kabinetu.

Taænost crteþa, skulpturna jasnoœa forme i wezina þivopisnost– sve se to odraþavalo i u Šaqapinovom umeœu šminkawa. On jeodista bio „virtuoz šminke“, i wegovi scenski portreti ostav-qali su utisak i bili ubedqivi kao dela slikarstva i skulpture.

Majstorstvo šminke Šaqapin je poæeo da uæi još u ranom peri-odu svoje scenske delatnosti. Prvi uæiteqi bili su mu dramskiglumci, a kasnije i slikari. /.../

U svakoj ulozi Šaqapin nije šminkao samo lice, veœ i vrat iruke, a ako je bilo potrebno i æitavo telo. To je tada bila izuzetnanovina. „Kada sam, obuæen u kostim i našminkan, izašao na scenu– pisao je kasnije Šaqapin o svom prvom nastupu u ulozi Mefisto-felesa u Milanu – izazvao sam senzaciju, veoma laskavu po mene.Okruþili su me pevaæi, horisti, pa æak i binski radnici, i uzvi-kujuœi i diveœi se kao deca, dodirivali su me rukama, opipavali.Videvši da sam podcrtao i mišiœe, dospeli su u pravo ushiœewe.“

Šaqapin nije stvarao šminku jednom za sva vremena. E. Stark jegovorio da je umetnik stalno mewao svoja rešewa, postiþuœi sveveœu i veœu izraþajnost. Samo u ulozi Mefistofela, moguœe jezapaziti æetiri osnovne varijante šminke, ne raæunajuœi prelaz-na rešewa.

Šaqapin se šminkao uzimajuœi u obzir gabarite velikih scenana kojima je nastupao. On je boje stavqao na lice prstima, nanoseœi široke kon-trastne slojeve i retko pribegavajuœi wihovom rastirawu. Iz blizine takvašminka je izgledala kao haotiæni zbir boja, ali u prostoru je proizvodila izuze-tan umetniæki efekat. Naæin na koji se šminkao bio je srodan slikarskim zahva-tima Korovina i Vrubeqa. /.../

Šaqapin je otvorio novu etapu u umetnosti šminkawa. On je bio prvi praviumetnik-šminker, u punom znaæewu reæi. „Stilsku šminku“ (Šaqapinov ter-min) koju je ustanovio, odlikovalo je uvek prisustvo karakteristiænih crta epohei podnebqa. Mewajuœi šminku tokom predstave, on je podvlaæio unutarwi razvojlika. Tako je u „Borisu Godunovu“ u svakoj slici mewao šminku, i gledaoci sumogli da vide kako su „magbetovska stradawa i muke razjedali ovog æoveka“, kako sepojavquju i produbquju bore, kako je sedina postepeno srebrila wegovu kosu ibradu. /.../

U svim granama likovne umetnosti kojima se bavio, Šaqapin je stvarao snaþnaumetniæka dela od kojih je svako svedoæanstvo o wegovoj neiscrpnoj obdarenosti,

mnogogranosti wegovog talenta, o wegovoj doista renesansnoj prirodi. /.../288

Šaqapinovo likovno nasleðe izuzetna je dopuna wegove biografije. (NB. Na kraju ovog poglavqa daœemo spisak poznatih saæuvanih Šaqapi-

novih autoportreta, prema N. V. Vlasovu.)

257


F. I. Šaqapin vaja svoju bistu

288) A. Raskin: „Šaqapin grafiæar, slikar, vajar“. (F. I. Šaqapin, Zbornik,tom III, „Iskusstvo“,Moskva, 1976).

*

Iz prethodnih odeqaka, koji govore o Šaqapinovoj liænosti, obrazovawui talentima, nasluœuje se i wegov naæin rada. U najkraœem bi se moglo reœi da jeŠaqapin radio stalno, bez prekida.

Kako je radio Fjodor Ivanoviæ? Æesto su mi postavqali ovo pitawe, i ne kri-jem da na wega nije lako odgovoriti.

Stvar je u tome da „rad“, onako kako smo navikli da shvatamo ovaj pojam, tj. si-stematsko uæewe i veþbawe po odreðenom planu i metodu, nisu bili svojstveniFjodoru Ivanoviæu. Ali je æitav wegov þivot bio ispuwen stvaralaækim radom,„kretawam neumornim i neprestanim“...On je uæio od koga god je mogao, i radio jena svoj naæin, paþqivo i uporno, ne zaustavqajuœi se na postignutom. /.../

Dešavalo se da ga zateknem kako sedi za pisaœim stolom utonuo u misli, sa peromu ruci, i crta nekakve sliæice – lica, ruke, noge. Ponekad je u trpezariji, za ruækom,crtao nagorelom šibicom po æaršavu. To je takoðe bio rad. Pravio je skice,osmišqavao šminku nekog lika, wegov spoqašwi izgled. Tako je on tragao...

Majka je priæala da je ponekad, kasno noœu, kada bi u kuœi sve utihlo, FjodorIvanoviæ uzimao klavirski izvod i, leþeœi u posteqi, dugo ga prouæavao, pevu-šeœi sve uloge za redom, i muške, i þenske. Po pravilu, otac je veoma kasnoodlazio na poæinak; nakon predstave bio je u stawu velike uzbuðenosti. Dešavalose da posle veæere izaðe u šetwu. Govorio je da tada radi, tj. promišqa uloge,traþi za wih nove boje, ili da analizira tek odigranu predstavu.

(Jednom, 1928. godine, dok sam bila kod wega u Parizu, ispriæao mi je kako sekasno noœu prošetao do ugla ulice u kojoj je stanovao, vratio se i ponovo pošaoistim putem. Najednom je primetio da se sa wim poravnala neka þena, veoma mladai jako našminkana. On se zaustavio, ona takoðe. Upitala je:

– Que faites–vous là, Monsieur?289

– Je travaille, ma mie,290 odgovorio je otac.Ona se zbunila, zaæuðeno ga pogledala i došapnula:

– Eh bien, moi aussi je travaille.291) /.../Otac je ustajao kasno, jer je légao tek oko tri–æetiri sata ujutru. /.../ Volela sam pre

podne da zavirim u wegovu sobu; a on se teglio, smeškao mi se i poæiwao da probaglas najpre sasvim tiho, na pianisimu, a onda, duboko udahnuvši, punom snagom.

Ako bi glas zvuæao dobro i wegovo raspoloþewe je bilo dobro. /.../Ne seœam se da se otac sistematski bavio veþbawem. Glas mu je, nekako, uvek bio

u redu; on oko wega nije „bajao“. Uobiæajene veþbe bile su mu skale i arpeða: uzimao

je akorde u razliæitim tonalitetima i pevao ih a piena voce.292 Poraþavalo je wego-vo vladawe legatom293: svaka nota se slivala sa prethodnom, obrazujuœi neprekinu-tu liniju lepog i koncentrisanog zvuka. /.../

Za koncerte se Fjodor Ivanoviæ pripremao veoma temeqno, prolazeœi saklavirskim pratiocem pesme i arije (doduše, na koncertima ih je izuzetno retkopevao), detaqno razraðujuœi svaku muziæku frazu, promišqajuœu svaku intonaci-

258


289) „Šta vi tu radite, gospo-dine?“ (franc.)

290) „Radim, mila.“ (franc.)

291) „Pa dobro, i ja isto ra-dim.“ (franc.)

292) Punim glasom (ital.).

293) Legato (ital.) sliveno peva-we, kantilena.

ju; umeo je da glasom donese stil, raspoloþewe, najtananije nijanse... On je bukval-

no slikao tonovima.294

U zimu 1919. godine, Šaqapin mi je predloþio da iz Teatra muziæke dramepreðem u Mariinski teatar. Pozvao me je kod sebe radi „duševnog razgovora“ i„detaqne probe“. /.../

Zakazao mi je susret na dan predstave „Don Kihota“ i, kao i uvek kada je imaopredstavu, bio je veoma nervozan.

Zatekao sam ga u priliæno „pokislom“ raspoloþewu, pošto je smatrao da je

prehlaðen. Pored toga, pozvao me je za jedan, a korepetitor295 je bio naruæen za dvasata. /.../ Kada se ovaj pojavio, prekinuo je razgovor u pola reæi i poveo nas u kabi-net. Otpevao sam tri numere. Iznenada je upitao:

– A da li znate nešto tehniæko, recimo ariju Neluska296?Ustao je sa stolice i neoæekivano zapevao punim glasom: „Adamastor – strašni

bog.“ Znao sam ariju, ali nisam imao note sa sobom. Tada je on otpustio korepeti-tora i sâm seo na wegovo mesto. Zaglavio je desnu ruku ispod miške i levom poæeoda „nabada“ pojedine note arije, podkrepqujuœi ih trozvucima. Poæeo sam da pevam.U mojim pauzama je ili „kucao“ muziæke motive, ili ih je pevao zatvorenih usta.Vratilo mi se dobro raspoloþewe, strah je nestao, i on je to primetio:

– No vidite, postalo je veselije... I meni je došlo da pevam.Drugu reæenicu kao da nije rekao meni, nego sebi. I nastavqajuœi da prebira po

klavijaturi, poæeo je da peva „Utoæište“ F. Šuberta.Stajao sam pored klavira kao zaæaran. Slušao sam ga kako peva gotovo æitav sat.

Bez ikakvih pauzi i modulacija, udarivši prstom poæetnu notu, prelazio je sajedne pesme na sledeœu. Kao da je zaboravio na moje prisustvo, ili ga potpuno igno-rišuœi, pevao je neizmeniæno Æajkovskog, Donaurova, Šuberta. Odjednom je, ne za-vršivši pesmu, spustio poklopac na klavijaturi i, kao da me je tek tada ugledao,rekao:

– Malo škripim... A veæeras imam „Don Kihota“!Bio sam potresen utiscima, ali sam œutao, plašeœi se da ga ne uvredim kakvom

banalnom pohvalom. /.../ Kada je Šaqapin poæeo da peva bez pratwe, to mi se uæinilo veoma æudnim, ali

sam ubrzo zaboravio da u tim kompozicijama pratwa uopšte postoji. Da se odjed-nom pojavila, moþda bi mi i zasmetala u doþivqaju Šaqapinovog pevawa. A zatimmi se uæinilo da prisustvujem nekoj vrsti Šaqapinove probe sa samim sobom –tako je usretsreðeno bilo wegovo lice. Izraz mu se jedva primetno mewao, u zavis-

nosti od dinamike kojom je pevao, a koja je retko izlazila iz okvira mezzo–forte.297

Neke fraze je osluškivao sa pojaæanom paþwom, s vremena na vreme podiþuœiglavu i pogledajuœi u vis.

Tu mi se uæinilo da on na ovaj naæin šlifuje svoje pevawe, kako se u wemu ne bizadrþao nikakav æisto vokalni efekat, koji je sam po sebi imao vrednost, ali kojije u odnosu prema celini bio neumesan. Ako je to taæno, hvala Tvorcu što seŠaqapin nije koristio „tajnama“ italijanskog pevawa, kao sredstvima koja su samasebi dovoqna. /.../

259


294) I. Šaqapina: „Uspomene oocu“. (F. I. Šaqapin,Zbornik, tom II, „Iskusstvo“.Moskva, 1976).

295) Korepetitor – klavirskipratilac pevaæa ili muzi-æara.

296) Lice iz opere „Italijanka uAlþiru“ Ð. Rosinija.

297) Sredwe-jako (ital.).

Mada je Šaqapin na rastanku rekao da je otpevao æitav koncert „u æast gosta“,bilo je jasno da je pevao za sebe.

Na prvom mestu, on se raspevavao pred predstavu. Dok su drugi pevaæi to obiænoradili posredstvom skala i vokaliza, ili pevajuœi odlomke konkretne uloge,Šaqapin se uþivqavao u lirski ton uloge Don Kihota. U svemu što je pevao nijebilo ni traga najmawoj veselosti – sušti lirizam, duboka duševnost, ove ili onestradalniæke intonacije. Nije pevao snaþnim tonovima, neophodnim prilikom

nastupa u velikoj sali, ali su veœ pianissimo298 i mezzo–forte bili ispuweni šaqa-pinskom soænošœu glasa, wegovim zanosnim baršunom, i bili obojeni bogatim

prelivima tembra wegovog neponovqivog glasa.299

Šaqapin je radio kako jedino i moþe raditi æovek u potpunosti posveœensvom þivotnom pozivu, za koga ne postoji distanca prema poslu koji obavqa,odnosno nekakvo „radno vreme“. Svi sadrþaji wegovog þivota i sve wegove ak-tivnosti, ukquæujuœi odmor i san (kada se materijali svesne ravni predaju radupodsvesti), bile su podreðene jedinom prizivu wegovog þivota – umetnosti,pozorištu, operi.

260


298) Veoma tiho (ital.).

299) S. J. Levik: „Zapisi oper-skog pevaæa“ (F. I.Šaqapin, Zbornik, tomII. „Iskusstvo“, Moskva,1976).

AUTOPORTRETI F. I. ŠAQAPINA(PREMA N. V. VLASOVU)

ŠAQAPIN PRIVATNO

1. Autoportret, 1908. Do grudi, s potiqka, glava u okretu nalevo. (Olovka)

2. Autoportret, 1910. (?) Do grudi, s potiqka, u košuqi, ogoqenog vrata. (Olovka)

3. Autoportret, 1910. (?) Do grudi, anfas, sa kapom na glavi. (Olovka)

4. Autoportret, 1913. Do grudi, desni profil. (Mastilo, pero, 15,8 h 10,5)

5. Autoportret, 1914. (?) Do grudi, levi profil, uzdignute glave. (Tuš, pero)

6. Autoportret, 1915. Do grudi, anfas.

7. Autoportret, 1915. 8. Autoportret, 1916.

Do grudi, desni profil. (Olovka, 21 h 13,5)9. Autoportret, 1917. Skica.

Ceo rast, obnaþen, s majmunom. (Olovka, 30,9 h 22,9)10. Autoportret, izmeðu 1916. i 1918.

Do ispod pojasa, 3/4 udesno, stoji, u crnom plaštu sa obnaþenim rukamaprekrštenim na grudima. (Uqe na platnu, 133 h 103)

261


11. Autoportret, 1918. Do grudi, 3/4 ulevo, sa kapom na glavi. (Olovka, 20,2 h 14,5)

12. Autoportret, 1918. Nedovršen. Glava, 3/4 udesno. (Tuš, æetkica)

13. Autoportret, 1919. (?) Do grudi, s potiqka, otkriven vrat. (Tuš, pero)

14. Autoportrtet, 1921. Do grudi, levi profil. (Olovka 18 h 16,5)

15. Autoportret, 1922. Do grudi, anfas, otkriven vrat. (Tuš)

16. Autoportret, 1923. Glava, s potiqka. (Crteþ)

17. Autoportret, ? Do grudi, glava 3/4 ulevo, otkriven vrat. (Olovka, tuš, pero)

18. Autoportret, ? Do grudi, anfas, peva. (Tuš, pero, 7,8 h 5,5)

19. Autoportret, ? Do grudi, s potiqka.

20. Autoportret, 1912. Glava. (Patinirani gips. 60 h 54 h 72)

ŠAQAPIN U ULOGAMA

M. P. Musorgski: „Boris Godunov“

21. Autoportret u ulozi Varlaama, 1902. Glava, gotovo anfas. (Olovka)

22. Autoportret u ulozi Borisa Godunova, 1911. Do grudi, anfas. (Crteþ)

23. Autoportret u ulozi Borisa Godunova, 1916. Do pojasa, anfas. (Hartija, tuš, pero, 27,1 h 21,4)

24. Šminka za Borisa Godunova, 1918. Dva crteþa: 1. do pojasa, 3/4 ulevo, glava levi profil; 2. glava, levi profil.(Hartija, tuš, pero, 23,5 h 20,7)

A. N. Serov: „Vraþja sila“

25. Autoportret u ulozi Jerjomke, 1915. (?) Do kolena, anfas, svira na balalajci. (Hartija, olovka, 16,8 h 11,2)

26. Autoportret u ulozi Jerjomke, 1915. Gotovo taæna kopija prethodnog.27. Skica šminke za ulogu Jerjomke, 1915.

262


Do kolena, svira na balalajci. (Hartija, olovka)28. Autoportret u ulozi Jerjomke, 1916.

(Hartija, tuš, pero, 21,5 h 20,6)

Ð. Verdi: „Don Karlos“

29. Autoportret u ulozi kraqa Filipa II, 1911. Do pojasa, anfas. (Olovka)

Þ. Masne: „Don Kihot“

30. Autoportret u ulozi Don Kihota, 1910. Do grudi, anfas.

31. Autoportret u ulozi Don Kihota, 1910. Do ispod pojasa, anfas, sa kopqem u ruci. (Hartija, tuš, pero, 18 h 13)

32. Autoportret u ulozi Don Kihota, 1910. Do grudi, anfas. (Hartija, tuš, pero, 18 h 13)

33. Autoportret u ulozi Don Kihota, 1910. Do grudi, anfas.

34. Šminka za ulogu Don Kihota, 1910. Do grudi, anfas. (Hartija, olovka, 12,5 h 9,5)

A. P. Borodin: „Knez Igor“

35. Šminka za ulogu kneza Galickog, ? Do grudi, anfas. (Hartija, olovka, 9 h 11,5)

A. Boito: „Mefistofel“

36. Autoportet u ulozi Mefistofela, 1906. (?) Do grudi, 3/4 ulevo, glava nešto pognuta. (Hartija, tuš, pero)

N. A. Rimski–Korsakov: „Pskoviœanka“

37. Autoportret u ulozi Ivana Groznog, 1911. Do ispod pojasa, 3/4 ulevo, sedi na tronu. (Hartija, tuš, pero)

38. Autoportret u ulozi Ivana Groznog, 1913. Do kolena, anfas, sedi na tronu. (Hartija, tuš, pero)

263


39. Autoportret u ulozi Ivana Groznog, 1914. Do ramena, anfas. (Hartija, tuš, pero, 11 h 9,8)

Ð. Rosini: „Seviqski berberin“

40. Skica šminke za ulogu Don Bazilija, 1912. Do pojasa, 3/4 ulevo. (Hartija, olovka)

41. Skica šminke za ulogu Don Bazilija, (?), karikatura. Do kolena, levi profil, glava gola. (Tuš, pero, æetkica)

Š. Guno: „Faust“

42. Autoportret u ulozi Mefistofela, 1915. (?) Do ispod kolena, desni profil.

43. Autoportret u ulozi Mefistofela, 1917. Do pojasa. (Hartija, tuš, pero, 22,7 h 17,6)

44. Autoportret u ulozi Mefistofela, 1917. Do ispod pojasa.(Hartija, tuš, pero, æetkica, 26,4 h 17,2)

M. P. Musorgski: „Hovanšæina“

45. Autoportret u ulozi Dosifeja. (Pozorišna šminka na zidu. /Garderoba Šaqapina u Mariinskom teatru.Æuva se pod staklom./)

264


NA SCENI

Postoje pevaæi koji radije nastupaju u operskim predstavama nego na kon-certnoj estradi, i oni æiji su afiniteti obrnuti. Šaqapin je nastupao podjed-nako i kao operski i kao koncertni pevaæ,300 i sa podjednakim uspehom u oba ovaveoma razliæita izvoðaæka þanra.

Bilo da je nastupao na koncertima, bilo na operskoj sceni, wegovi savre-menici su isticali magiænu sugestivnost wegovih nastupa. Navešœemo na ovommestu nekoliko karakteristiænih svedoæanstava.

265


300) Pod koncertnim nastupom uŠaqapinovom sluæaju pod-razumevamo solistiækeresitale, a ne uæešœe uizvoðewima velikihvokalno-instrumentalnihformi ili koncertnimizvoðewima operskih dela.

KONCERTNI PODIJUM

„Išao bih da ga slušam æak i kada bi æitavoveæe pevao ‘Gospodi pomiluj’! Uveravam te: onœe i te dve reæi otpevati tako da œe ga Gospodsigurno æuti ako postoji, i pomilovaœe sve i

svja, ili œe zemqu pretvoriti u prah; a tozavisi od Šaqapina, od toga æime on poþeli

da ispuni te dve reæi.“(Iz jednog pisma A. M. Gorkog)

Æini mi se da je to bilo u zimu 1914. godine. Sluæaj je doveo druþinu mladih nadva koncerta, koja su odrþana jedan za drugim.

Juæe – koncert Joakima Viktoroviæa Tartakova.Danas – Fjodora Ivanoviæa Šaqapina.Na oba koncerta je izvedena pesma „Razoæarawe“ P. Æajkovskog, na stihove Pola

Kolena („Dèception“).

Jarko sunce je blistalo;Hteo sam da vidim šumeGde je, s proleœem zajedno,Qubavi isklijalo seme.Pomislih: u tamnoj tišiniOpet œe mi k’o pre doœi,Pruþiœe mi ruke u miliniI s nadom œe sa mnom poœi.

266


Uzalud sad traþim... Avaj!Zovem! Odgovara mi tišina!Gasne za me sunæev sjaj...Šuma mrtva je i tuþna...Uþasno je, o qubavi,Tako brz tvoj sresti kraj!

„U trenucima duhovnog umora, kad seœawe oþivqava uspomene, od wih vejetugom“, razoæarawe i beznadeþnost, eto šta je zvuæalo u interpretacijama ta-dašwih pevaæa.

Na koncertu Tartakova æuli smo upravo takvu intrepretaciju pesme, dovedenudo savršenstva.

Znameniti bariton I. V. Tartakov, pevaæ u Imperatorskim pozorištima, kojije tragiæno poginuo u saobraœajnoj nesreœi dvadesetih godina, uþivao je zasluþeniuspeh i ogromnu qubav publike. /.../

Uæenik poznatog pedagoga Everardija, posedovao je glas lepog tembra, ujednaæeni jednako zvuæan u svim registrima, pevao je bez napora, odliæno je vladao visina-ma, pevao je kao pesnik-romantiæar, kakva je bila i wegova priroda.

S pravom je smatran za neprevaziðenog tumaæa pesama Æajkovskog.Tartakov je bio savremenik Æajkovskog, znali su se liæno, i Æajkovski je sa

zadovoqstvom slušao svoje pesme u wegovoj interpretaciji.Likom je Tartakov podseœao na Antona Rubinštajna, ako je suditi po Rjepi-

novom portretu (Rubinštajn za dirigentskim pultom).Ruska inteligencija smatrala je Tartakova „vladarem svojih misli i oseœawa“.Moji drugovi i ja doþivqavali smo neopisive trenutke slušajuœi Tartakova.Najavqena je pesma Æajkovskog „Razoæarawe“.Od prvih tonova lice Tartakova postalo je tragiæno-tuþno, oæi su mu se prevuk-

le tugom, glava je klonula u stranu, nadole, a ruke je sklopio na grudima, kao krst:

Jarko sunce je blistalo

zapevao je divni glas, i takva tuga, takvo razoæarewe je zvuæalo u wemu, tako dale-ka i zauvek izgubqena prošlost izbijala je iz reæi:

Hteo sam da vidim šumeGde je, s proleœem zajedno,Qubavi isklijalo seme.

Beznadeþno izgubqeno oplakivao je pevaæ, on se sjedinio s tuþnom melodijomÆajkovskog, od srca k srcu je strujao wegov sugestivni glas.

Setio sam se Turgeweva: „Kako su sveþe, kako divne, bile ruþe“...Glas Tartakova bio je ponešto prigušen; æinilo se da mu je tembar potamneo, i

note su tekle jedna za drugom kao da ih je na violonæelu svirao muziæar koji od-liæno vlada gudalom.

267


P. I. Æajkovski

Kao tegobni uzdah zvuæao je sredwi deo pesme:

Uzalud sad traþim... Avaj!

Gotovo pogrebni zvon æuo se u frazi:

Zovem! Odgovara mi tišina!

I evo je nova boja: u glasu koji nas je obuzeo æuli smo iskrene suze, neskrivene,gotovo materijalne. Tako je on pevao posledwi deo pesme, gde se ponavqa osnovnatema – tuþno, bez þeqe za suprotstavqawem:

Uþasno je, o qubavi,Tako brz tvoj sresti kraj!

Gotovo ridawe, oæaj doveden do dramatizma neobiæne snage, a u isto vreme dir-qiv i neþan, ovenæavali su ovu interpretaciju, koju sam zapamtio za æitav þivot.

Tišina...Nagnuvši se u dubokom poklonu, stajao je na podijumu oæaravajuœi pevaæ tuge.Tišina... I evo, ona se rasprsnula i eksplodirala oduševqenim usklicima za-

hvalnosti za tako prekrasnu umetnost. Još jednom je Tartakov otpevao ovu pesmu, iutisak je bio još jaæi, i još su jaæi bili oduševqeni odzivi publike.

A kada se publika razilazila, najviše pohvala æulo se upravo za ovu inter-pretaciju.

Dugo smo te noœi lutali mraznim ulicama Petrograda, sreœni što smo do-taknuli nešto tako veliko i tuþno-lepo, što œe nas pratiti kroz æitav þivot inikada neœe biti zaboravqeno.

I sada, na zalasku svojih dana, ponovo se seœam: to je bilo divo!A evo i koncerta F. I. Šaqapina.„U wemu je bila iskrena duboka strast, i mladost, i snaga, i slast, i neka oæa-

ravajuœa bezbriþna ustreptalost.Istinski ruska, plamena duša, zvuæala je u wemu i disala, i hvatala vas za

srce.“301

Konaæno je najavqeno i „Razoæarawe“ Æajkovskog.Prigušili smo disawe u oæekivawu poæetka, znajuœi da Šaqapin neœe po-

navqati Tartakova, ali ne verujuœi niæem drugom i ne þeleœi da æujemo bilo štadrugo.

Pijanista je poæeo uvod, a Šaqapin...A Šaqapin je ævrsto stajao, nešto razmaknutih nogu, kao da je zauvek urastao u

tlo, visoko je podigao glavu u susret svim vetrovima ovog sveta koji neœe moœi daga slome, ma sa kakvom silinom duvali; oæi su mu se zasvetlele smelošœu i muþev-nošœu, lice mu je ozario strasni i neþni osmeh.

To je bio buntovni æovek Gorkog, koji stupa „napred! i višqe! – stalno napred!

– i višqe!“302

268


301) I. S. Turgewev: „Pevaæi“.

302) M. Gorki: „Æovek“.

Bili smo zaprepašœeni: o æemu œe on to da peva?I on je zapevao o jarkom suncu koje je u proleœe oblivalo šumu svojim blagodat-

nim zracima, o sveþem zelenilu koje nakon duge zime oþivqava i raste, o veselomcvrkutu ptica... On je hodao tom æarobnom šumom, prepoznajuœi svaki þbun nasvom putu, svaku stazicu, /.../ i srce mu je bilo veliko i puno blagodarnosti, nade,vere, qubavi koja nadahwuje i uzdiþe.

Tempo je, u poreðewu sa juæerašwim, bio nešto pokretniji.Šaqapin je pevao u najboqem smislu reæi. On je, kao i Tartakov, poštovao sve

oznake kompozitora. Pa ipak je sve bilo drugaæije: prva fraza, makar i nije bila

glasna, bila je zvuæna, a più f 303 – „hteo sam da vidim šume“ – bilo je puno energije,þeqe za susretom, odisalo je strašœu; fraza „gde je s proleœem zajedno...“ (i daqe)bila je ispuwena trepetom qubavi i blaþenstva.

Šaqapin nije ubrzavao tempo, ali je animirao pijanistu, i išao tek–tekispred. Juæerašwi pevaæ je pevao u istoj meri tek–tek zateþuœi tempo.

Sledeœu frazu:

Pomislih: u tamnoj tišiniOpet œe mi k’o pre doœi,Pruþiœe mi ruke u miliniI s nadom œe sa mnom poœi.

pevao je sa takvim plamenim išæekivawem, zvuk je bio obliven takvom svet-lošœu, da je razoæarawe veœ bilo nezamislivo, nemoguœe...

Nama je ovladalo silno uzbuðewe – šta œe biti daqe? Kako œe otpevati:“Uzaludsad traþim... Avaj! Zovem! Odgovara mi tišina!“?

I Šaqapin je otpevao!Juæe je sve bilo uzaludno – „Uzalud sad traþim...“ A Šaqapin je uprkos svemu,

po svaku cenu traþio: „Uzalud sad traþim...“ Juæe je bilo: „Avaj!“ Danas – „Zovem!“Gde si? Doði! – to je bilo kao zvon koji nagoveštava nesreœu, strašnu tugu, ali tugusnaþnog i odvaþnog æoveka, koju œe on prevladati, pod kojom se neœe slomiti.

Potpuno neoæekivan je bio završetak pesme: on je zvuæao – gnevno!Otkivajuœi svaku reæ, podvlaæeœi suglasnike („Gasne za me sunæev sjaj...“), i

rasteþuœi „a“ („ga–a–asne“ i „sja–a–aj“ ), Šaqapin je, kako se æinilo, zadavaosnaþne udarce, nekome se svetio. /.../ Kao moœna reka se razlegao wegov glas („Uþa-sno je, o qubavi...“), a zvuk mu je postao topao i svetao, pa makar i tuþan, i toliko jeu wemu bilo þivota, da je pred nama iskrsnuo opipqivi odraz qudske lepote ilepote stvarawa. /.../

Slušajuœi buru ovacija, Šaqapin nam je, kako mi se uæinilo, odgovarao nešto

zaškiqenim pogledom, dok mu se u oæima caklio obešawaæki osmeh. /.../304

U proleœe 1922. godine, uoæi svog odlaska u inostranstvo, Šaqapin je u Moskvidao æetiri koncerta. To se dešavalo pred kraj moje prve godine studija. Oko wego-vih koncerata je zavladalo neverovatno uzbuðewe. U Velikoj sali Konzervatorijumanalazila se i naša pevaæka loþa. Odluæeno je da studenti koji þele da prisustvuju

269


303) Più forte (ital.) - jaæe.

304) E. Kaplan: „Šaqapin inaše pokolewe“ (F. I.Šaqapin, Zbornik, tom II,„Iskusstvo“, Moskva, 1976).

koncertu organizuju þrebawe ulaznica. Treba li reœi da se nije našao niko konije þeleo da im prisustvuje? Imao sam sreœe da izvuæem ulaznicu! /.../ Kao što jepoznato, najveœi kritiæari pevaæa su studenti pevawa. Ali se u vezi sa Šaqapinomnije æula ni jedna reæ skepse.

Nastupio je dan prvog koncerta. Kada je voditeq sveæano najavio: „FjodorIvanoviæ Šaqapin“ sala je prokquæala od frenetiænog aplauza. /.../

Šaqapin se dugo nije pojavqivao. Zavladala je napregnuta tišina. Vreme jeteklo zastrašujuœe lagano. Ne seœam se da li sam tapšao kada se pojavio, ali znamda sam ga netremice posmatrao razrogaæenih oæiju. /.../ Wegovi svedeni pokretibili su neverovatno plastiæni, æak graciozni. /.../

Sala je grmela od ovacija. /.../ Kada je napokon zavladala nema tišina, ispuwenaoæekivawem æuda, Šaqapin je sa elegantnim nehajem podigao lorwon i bacivšiletimiæan pogled na note, najavio:

– Æajkovski, „Ni reæi, moj druþe“.Æak sam se trgao od iznenaðewa: pesmu „Ni reæi, moj druþe“ æuo sam nebrojeno

puta tokom školske godine u uzvoðewu studenata (naroæito studentkiwa) Konzer-vatorijuma koji su je pevali oæajno. Ona mi je toliko dojadila, da sam se æaknaqutio: „Baš je našao æime œe da poæne, a ovamo je neki Šaqapin!“

Ali me je veœ uvod, koji je odsvirao Keneman, naveo da se usretsredim, a kada jeŠaqapin zapevao nisam prepoznao muziku, ili taænije – æuo sam je po prvi put. Onje pevao, a ja sam oseœao kako mi se podigla kosa na glavi i telom prošli þmarci.Kada je stigao do fraze: „To su bili dani jasne sreœe, i te je sreœe nestalo “, – izoæiju su mi se skotrqale dve tako krupne suze, da sam æuo kako su kanule na revervetrovke. U potpunoj zbuwenosti, pokušao sam da sakrijem lice i prikrijem svojeuzbuðewe. Presedeo sam u loþi do samog kraja koncerta, sasvim zaæaran, i ne jednomsu mi suze ponovo kvasile oæi... Bio sam potresen. Nikada ranije nisam mogao dapretpostavim da je moguœe tako pevati, i biti u takvom jedinstvu s auditorijumom.Šaqapin je pevao mnogo: pesme Rimskog–Korsakova, Šubertovog „Dvojnika“, na-rodne pesme, od kojih je naroæito oæaravala tuþna i razvuæena „Zbogom radosti“(pevao ju je u obradi M. Slonova). Oæigledno, Šaqapin je veoma voleo tu pesmu, jerju je otpevao na sva æetiri koncerta, kao i „Dvojnika“, inaæe su programi bilisasvim razliæiti. Nikada neœu zaboraviti wegovo izvoðewe „Sumwe“ M. I.Glinke, ne samo po izuzetnom bogatstvu tembarskih boja i dramatizmu reæi: zabo-ravio sam da je preda mnom pevaæ, video sam samo æoveka koji beskrajno pati,wegovu duševnu borbu... /.../

Šaqapin me je naroæito potresao izvoðewem ruskih pesama. Tada, a i kasnijihgodina, narodne pesme su na estradi zvuæale na „ciganski“ manir, s glisandima, spreterivawem, raspojasano, vulgarno. To me je svaki put veoma þalostilo. Spo-qašwi efekti i preterivawe u emocijama kao da su oskrnavili pesmu i meni jepotom bilo teško da se nateram da joj se ponovo vratim. A u narodu je odnos premapesmi delikatan, qubavan, otprilike isto kao što se qubiteqi klasiæne muzikeodnose prema delima Baha ili Mocarta. I prvi put sam baš kod Šaqapina æuo tublagorodnu strogu jednostavnost, istinsku narodnost tih pesama. Ništa ne mewa-juœi u ritmu i melodiji, on je umeo da raskrije u pesmi svu dubinu oseœawa, sav

dramatizam preþivqavawa koja su se tu nalazila.305

270


305) S. J. Lemešev: „Oproštaj sMoskvom“. (F. I. Šaqa-pin, Zbornik, tom II,„Iskusstvo“, Moskva, 1976).

Na insistirawe Varšavqana, Šaqapin je 7. maja306 dao još i koncert u saliFilharmonije. Taj koncert, jedan od wegovih posledwih koncerata (a za mene iposledwi), zauvek je ostao u mom seœawu. Ako je scena predstavqala prostor gde jemogao u potpunosti ispoqiti svoju glumaæku genijalnost, koncertni podijum jetraþio izuzetno udubqivawe, koncentraciju, uzdrþanost. I on je na tom poquostao jedinstven, neuporediv. Poza, laki pokret ruke, jedva uoæqivi pokret glave,i vi ste veœ znali šta œe sledeœe otpevati. Nikome nije moglo pasti na pamet da oŠaqapinu govori kao o drugim sjajnim pevaæima – kako je „odliæno uzeo visokunotu“ ili „divno doneo atmosferu“. Ne, on nije „donosio atmosferu“, on je u mag-novewu ubeðivao publiku u postojawe neke apsolutne istine koja je bila poznatasamo wemu. Otpevao je „Buvu“, i pesmu punu gorke ironije o titularnom savetnikuzaqubqenom u kœi generala, i „Ne pevaj, lepotice...“, i niz pesama Borodina,Dargomiþskog, Rubinštajna, Glinke, Šumana... Ali je najsnaþniji utisak ostavio„Prorok“. Muzika te pesme je puna „opasnosti“, i samo retkim pevaæima uspeva dase uzdrþe od forsirawa, od vike, ili šapata, pomoœu kojih nastoje da ostvareoriginalnija interpretativna rešewa. Šaqapin je ovu pesmu otpevao jednostavnoi jednako genijalno kao što su je zamislili pesnik i kompozitor. On nije vikao,nije šaputao, on je pevao... Jedna od posledwih numera programa bila je pesma „Dvagrenadira“, koju je Šaqapin u pravom smislu reæi stvorio. Kada je pevaju drugi,æak veoma dobri pevaæi, gotovo uvek se oseœa nalet „operskog stila“ i patosa.Šaqapin pak nije nikoga i ništa predstavqao, nije se prerušavao u napoleonovogvojnika, nije se pojavqivao na frontu dok je zvuæao motiv „Marseqeze“, ali uwegovom glasu bilo je toliko muþevnosti i saþaqewa, da su pred oæima iskrsavalebeskrajne ravnice pod snegom u kome su tonuli i smrzavali se grenadiri. Sve jebilo tako jasno i ubedqivo da je æak nestajala þeqa da se aplaudira, veœ da se ustane

i postoji opuštene glave.307

271


307) G. Guqanicka: „Posledwa go-dina“ (F. I. Šaqapin,Zbornik, tom II, „Isku-sstvo“. Moskva, 1976).

306) Autor greši: pomenutikoncert je odrþan 13. maja,posle dve predstave „Bo-risa Godunova“ u varša-vskom Velikom pozorištui koncerta u Viqwusu,odrþana 10. maja (1937).

DIGRESIJA

U æemu su sliænosti i razlike izmeðu nastupa na koncertu i u operskojpredstavi?

U oba sluæaja, umetnik koristi kao osnovno sredstvo izraza svoj glas. Usvemu ostalom, wegovi zadaci se veoma razlikuju.

Na koncertu, umetnik po pravilu izvodi veœi deo razliæitih numera (kom-pozicija), od kojih svaka predstavqa zaokruþenu celinu, sa svojim posebnimsadrþajem, atmosferom, muziækom dramaturgijom. Nije retkost da su te muziækeceline meðusobno veoma razliæite, æak i da pripadaju razliæitim muziækimepohama, ili razliæitim þanrovima (na primer baroku, romantizmu, ekspre-sionizmu; odnosno umetniækoj muzici, narodnoj muzici). Umetnik je prinuðenda brzo „izlazi“ iz jedne kompozicije i „ulazi“ u drugu, tj. da se u kratkom vre-menskom odseku prenese u karakter i atmosferu naredne kompozicije, sa svimwenim konkretnim i karakteristiænim jeziæko–muziækim i emocionalno–psi-hološkim sadrþajima. Da bi odgovorio ovom zadatku, umetnik mora posedovativeliku sposobnost koncentracije i samokontrole, izvoðaæku disciplinu iinterpretativnu gipkost velikog emocionalno–psihološkog raspona, dobroobrazovawe (u tom smislu i jeziæko, pošto nije retkost da programi zahtevajupevawe na više jezika) i pouzdanu vokalnu tehniku. Pritom su izraþajna sred-stva koja moþe koristiti relativno ograniæena: umetnik je na sceni sâm sa svo-jim klavirskim pratiocem, u uslovima krajwe ogoqenosti, bez ikakvih, uslovnoreæeno, „pomoœnih sredstava“ (kakva mu stoje na raspolagawu u operi). 308

272


308) Kaþemo „uslovno reæeno“,pošto u operi izraþajnasredstva kao što su gluma,maska, kostim, ambijent(dekor i osvetlewe),prisustvo drugihizvoðaæa i grupa izvoðaæana sceni i dr., nikakonisu nekakve „poštapa-lice“, veœ legitimni ele-menti operskog þanra.

U operi umetnik u okviru predstave tumaæi jedan lik. On ima vremena zapsihološku pripremu i „ulaþewe“ u lik, koje se delimiæno odvija i posred-stvom promene identiteta šminkawem i oblaæewem kostima. I drugi elementipredstave – scenografija, scensko svetlo, kao i dramaturške relacije sa drugimlikovima (pod pretpostavkom da su izvedeni sa razumevawem i smislom, odnos-no da je reæ o talentovanim partnerima), stvaraju okvir u kome je delovawe umet-nika u izvesnom smislu olakšano. Razliæita psihološka i emocionalna stawaovde su posledica dinamike lika (wegovog razvoja, i/ili interaktivnog odnosasa drugim likovima), i data su logiæno i postupno, u skladu sa tokom scenskeradwe.

Sve ovo imaju na umu koncertni pevaæi kada tvrde kako je koncertni nastupteþi od operskog. Ali, ovu tvrdwu je neophodno relativizirati, pošto umetnikna koncertu operiše sa mawe izvoðaækih elemenata nego u operi, pa je utolikowegova paþwa u mawoj meri podeqena.

Dakle, koncertni nastup traþi duboku usretsreðenost, koncentraciju, brzupromenu unutarwih stawa i raspoloþewa, uz delikatna izraþajna sredstva.

Nastup u operi je kompleksniji i ostvaruje se raznovrsnijim sredstvima.Trošewe vokalnih, fiziækih i psiholoških resursa tu je burnije i jaæe (naj-æešœe veœi gabariti sale, savladavawe veœih zvuænih masa /orkestar, hor/, fi-ziæki napori /scenske akcije/, duþe trajawe izvoðaækog procesa /produþenakoncentracija, više oblika paþwe koji teku paralelno/).

273


Veliæina izvoðewa, ipak, ne zavisi od koliæine izraþajnih sredstava kojapevaæu stoje na raspolagawu: ona su odreðena þanrom (u ovom sluæaju koncertnimili operskim); ona zavisi iskquæivo od umetnika, od wegovih sposobnosti iformata.

274


OPERSKA SCENA

/.../„BORIS GODUNOV“ MUSORGSKOGPrvi septembar 1598. godine. Sveæano stupa na carski presto bojar Boris

Godunov... Ispunila se dugogodišwa mašta. Pokretan stihijskim oseœawima æas-toqubqa, uklonivši sve prepreke, Godunov je dosegao najvišu æast popeo se na pre-sto velikih moskovskih careva. Završilo se! Sveæana zvowava sa moskovskih tor-weva javqa æitavoj Moskvi da je cara pomazao veliki patrijarh.

I evo ga, gde izlazi iz Uspenske saborne crkve, stupajuœi iza carskih telohran-iteqa, i lagano, po crvenom sagu rasprostrtom kroz gomilu naroda, odlazi u

Arhangelsku sabornu crkvu. Ispod leve podlaktice drþi ga Najbliþi bojar,309 aispod desne knez Vasilije Ivanoviæ Šujski. Kakav veliæanstven prizor! /.../ Borisse pribliþava, još korak i on se zaustavqa i, duboko zamišqen, poæiwe tiho:

Strepi duša,Nekakav strah prisilniZlokobnim predoseœajemOkiva mi dušu.

U ovom kratkom trenu, u ovih nekoliko reæi u kojima jasno zvuæi teskobnooseœawe što se tek raða i nije do kraja spoznato, veœ postoji, veœ se nazire klicanadolazeœe tragedije. I odjednom razvija se široka fraza, odjednom se liju moœnizvuci puni sveæanog raspoloþewa:

O pravedniæe, moj Oæe drþave!...

275


309) Predstavnik ruskog feudal-nog plemstva u StarojRusiji; u ovom sluæaju (nadvoru) - hijerarhijska ozna-ka.

Divno izdrþani mezza–voce senæi svu dubinu molitve koja se izliva iz carevogsrca:

Pogledaj s nebesa na suze vernih sluguI nispošaqi na moju vlastSvoj sveti blagoslov.

Šaqapinov glas ovde zvuæi poput orguqa, isto tako teæno, moœno, široko, sanekom osobitom lepotom tembra, slivajuœi se i harmonizirajuœi sa akordima or-kestra, koji potvrðuju sveæanost trenutka.

Sa još veœom duševnošœu i iskrenošœu otkriva se visoko stremqewe novo-postavqenog cara:

Da budem blag i pravedan kao Ti.

Spoznaja velikog bremena primqenog na sebe, probija se kroz reæi:

Da u slavi upravqam svojim narodom.

Ustremquje pogled, ispuwen carskim veliæanstvom, na gomilu naroda. Koraknapred.

Sada se poklonimoPoæivšim vladarima Rusije.

Zaustavqa se. U glasu mu sada zvuæe tonovi vlastelina naviknutog da se wegovenaredbe bespogovorno izvršavaju, što podcrtava i sama muzika:

Pozovite, tamo, narod na pir,Sve, od bojara, do nišæega slepca!

Da, to je istinska carska veliæina, štedrost i širina duše – otvoriti svomnarodu carske palate. I treba æuti tu širinu zvuka i na izuzetan naæin plasira-no gostoqubqe:

Neka svi uðu, svi su dragi gosti!

Daqe sledi šestvije prema Arhangelskoj sabornoj crkvi. Došavši do papertecar pada na kolena i u niskom poklonu, u potpunoj smirenosti i ispuwen oseœaji-ma sveæanosti trenutka, dotiæe æelom tlo. Podiþe se i, pogleda uperenog ka nebu,osewuje se krsnim znakom. Ulazi u hram na poklowewe „poæivšim vladarimaRusije“. Za kratko vreme se vraœa, praœen bojarima koji rasipaju zlatnike.../.../

Prošlo je nešto više od pet godina. Boris je na vrhuncu moœi. Wegova vla-davina protiæe mirno.

276


Pred nama je unutrašwost carske kule u moskovskom Kremqu. Sa šarmantnomþivošœu teæe igra „šiba“ izmeðu Fjodora i dadiqe, dok Ksenija, tuþna, sedi uuglu. Tada se pojavquje Boris. „Ah, ti!“ – uzvikuje dadiqa u strahu.

Šta je? Divqa zver je kandaKvoæku preplašila?

Šala, ali se ne oseœa u tonu carevog glasa, æiju je dušu veœ obuzela tama. Teškemisli isprale su i posledwe tragove radosti, i ako neka šala sluæajno i sleti sjezika, ona ostaje mraæna; neœe zaigrati blagi osmeh na usnama, i radost neœe ozari-ti surovo carevo lice. On lagano prilazi kœerki i tek tada kao da se naæas zagrevawegovo ohladnelo srce. Glas odraþava beskrajnu neþnost i qubav:

Šta je, Ksenija? Šta je, sirota golubice?K’o nevesta veœ si udovica, i ne prestaješDa plaæeš za mrtvim þenikom.

I dok Ksenija odgovara („O, gospodaru, neka te ne quti devojaæka suza“...), on jetoplo grli oko ramena. Koliko se oæinske brige i strepwe za dete æuje u wegovomglasu, kada govori:

Dete moje, moja golubice,Veselim razgovorom s drugaricama u seniciRazvej sa uma misli preteške...

Obraœa se sinu. Tu je u glasu veœ druga nijansa: takoðe je prisutna qubav, no onaje upravqena ka sinu, veœ momæiœu, i ima više muþevnosti:

A ti, moj sine, æime si zauzet?

Neþno ga prima za glavu i qubi u desni obraz; ta akcija je oæaravajuœa po izra-þajnosti i jednostavnosti. Pitajuœi: „Šta je to?“ – s najveœom paþwom gleda geo-grafsku kartu razvijenu na careviœevom stolu. Fjodorov odgovor ga oduševqava:

Odliæno, moj sine!

Boris nastavqa, ponesen, i glas se lije, poput širokih talasa:

Kao sa oblaka, pogledom jednim,Moþeš obuhvatiti æitavo carstvo:Granice, reke, gradove...

Ovde se prepoznaje æovek sa uroðenom sklonošœu ka obrazovawu i prosveti, kojistoji iznad sredine iz koje je potekao, car-zapadwak, koji poštuje i ceni evropsku

277


kulturu i ne odbija da joj se pribliþi, štaviše – koji þeli da je pribliþi i svomnarodu. Iz tog oduševqewa i ponesenosti „crteþom zemqe moskovske“ prirodnoi logiæno proistiæe didaktiæki ton kojim se obraœa sinu: „Uæi, Fjodore.“ I odmahisplivava teskobni predoseœaj koji muæi cara:

Nekada, a moþda i uskoro,Ovo œe carstvo tebi pripasti.

I ponovo didaktiæki, s primesom neþnosti u glasu, on završava svoju reæ:„Uæi, sine!“

U ovoj sceni Boris je u potpunosti ocrtan kao prosveœeni vlastodrþac i neþanotac, koji se iskreno brine o dobrobiti svoje dece. U trenutku, tokom kratke sce-ne i sa malo reæi, ubedqivo se razotkrila najboqa strana duše cara Borisa, kojaizaziva simpatiju. Takva je osobina Šaqapinovog talenta: pretvarati kratke tre-nutke u jarko osvetqene slike bogate sadrþajima. Nije neobiæno što takve slike, umeðusobnom nizu, daju iscrpnu predstavu o karakteru nekog lika, ma koliko on biosloþen i grandiozan; stoga monolog koji sledi izaziva potresan utisak:

Dosegao sam najvišu vlast.Veœ šestu godinu carujem spokojno,Ali sreœe nema u mojoj izmuæenoj duši.

Zamišqeno, sa ogromnom misaonom koncentracijom, poæiwe Šaqapin svojmonolog; snaþno potcrtava reæ „sreœe“, i izuzetno dovodi mezza-voce do savršenogpiano310 na reæi „izmuæenoj“, æime otkriva svu duševnu muku koja potresa cara. Onizgovara znamenitu frazu sa potpunom ubeðenošœu u neizbeþnost uþasnog kraja, ita misao koja ga nagriza, pretoæena u melodiju, prozvuæaœe kasnije u orkestarskojliniji nad wegovim mrtvim telom:

Uzaludno mi æarobwaci proriæuDane duge, dane nepomuœene vlasti.

I zatim, na postepeno uzlazeœoj liniji koja kulminira na „zavodqiva slava“snaþno istiæe:

Ni þivot, ni vlast, ni zavodqiva slavaMene ne vesele.

Tuþno je na srcu, tuþno zbog æoveka koji je sve postigao i uspeo se na najveœu vi-sinu koja je data smrtniku, a opet – obremewen je sopstvenom sudbinom i pada podwenim udarcima.

Boris seda u fotequ. Neizreciva tuga veje iz reæi oæinske neþnosti kojima jeprotkana elegiæna melodija:

278


310) Piano (ital.) – tiho.

U porodici mišqah da œu naœi radost,Pripremao sam kœeri veseli braæni pir...

Otvara se rana u srcu, kap po kap iz wega krv otiæe, i niæim se ne da zaleæiti.Boris gnevno udara rukom po naslowaæu:

Kao bura smrt odnosi mladoþewu.

I zatim, kao da crni vihor naleœe na carevu dušu: podiþe se sve ono mutno štose tokom godina taloþilo na wezinom dnu – svi tajni nemiri, sve muke savesti, sveono što se nikome ne kazuje, sav uþas usamqenosti u koju je potonuo, on, veliki go-spodar æitave Rusije. U Borisovom glasu su sada nemir i oæajawe æoveka koji jeizgubio oslonac:

Teška je desnica strašnoga sudije,Uþasna je optuþba prestupne duše,Samo je tama unaokolo, i neprozirni mrak...

Reæ „neprozirni“ on izgovara tako izraþajno, da se pred vama podiþe neobuhvat-na tama, koja nema poæetka ni kraja, koja poraða uþasne zagušqive košmare, u kojojse haotiæno roje priviðewa, iskrsavaju nakazne senke što lede krv, nasrœu nawegovu dušu, gloðu je i muæe. Beskrajnu tugu æujemo u reæima:

Kad bi makar na tren bqesnuo traæak utehe!...

Oseœaju se potpuna konfuzija i nekontrolisani drhtaji koji se svaki æas javqa-ju u duši:

Pati, muæi se, izmoreni duh,Nekakav tajnoviti nemir,Sve nešto æekaš...

Intonacija tog „sve nešto æekaš“ je neponovqiva, ispuwena najdubqom zbuwe-nošœu i strahom pred neæim nepoznatim, što œe se svakog trena pojaviti...

A car nastavqa, i što je daqe, tim je wegova tuga bezmernija, i wegove duševnemuke postaju sve ogoqenije.

Toplom sam molitvom boþjim ugodnicimaPokušao da zatomim duševne muke!...

Otkriva se najstrašnija stvar za verujuœeg æoveka: religija mu nije pruþilautehu; tamo gde se stišavaju patwe i utihwuju strasti, tamo, pred oltarom, predsvetom ikonom, nesreœni car nije našao utehu srcu koje strada. I koga je snašlatakva zla sreœa, takva crna sudbina? Cara, boþjeg pomazanika, koji je iznad svihqudi i u æijim je rukama sudbina najprostranijeg carstva:

279


U veliæanstvu i sjaju vlasti bezgraniæne,Ja, vladar Rusije, molio sam suze utehe...

Kada izgovara „vlasti bezgraniæne“ snaþno pojaæavajuœi zvuk, vi prosto oseœatetu bezgraniænost; Šaqapin ume da tek pojaæavawem emisije tona izazove opipqi-vu predstavu o karakteru i suštini bilo koje pojave.

Wega najednom obuhvata oseœawe gnevnog protesta zbog rovarewa neprijateqa,æiji ga pokušaji da oslabe snagu drþave remete da mirno vlada, i gorka spoznajasopstvene nemoœi da odvrati nesreœe koje su zadesile rusku zemqu:

I stiþu dostave: zavere bojara,Smicalice Litvanaca, podrivawe,Glad, i epidemije, i potresi, i razarawa...

Cara uzbuðuje novo oseœawe: þalost zbog naroda. Pa on je, stupajuœi na presto,molio: „Da u slavi upravqam svojim narodom“. Iskreno je þeleo da mu donese blago-stawe, zaista je briþno upravqao, nastojeœi da u wegovoj drþavi svi lako dišu.Ali Boþe!, šta se izrodilo iz wegovih neuslišenih molitava, na šta su se svelevisoke teþwe:

...kao divqe zveri lutaju okuþeni qudi,Gladna, bedna, stewe Rusija.

Posledwe reæi on izgovara drhtavim glasom, u wima se æuje iskreno stradawe.Ni u šta su se pretvorile blage namere. Sudbina ga progawa i, kao vrhunac svijunevoqa, nanosi mu još jedan udarac, najteþi i najnepravedniji:

I u qutom bolu poslatom od BogaZa naš teþak greh kao iskušewe,Vinovnikom svih nesreœa mene smatraju,Ime Borisovo na trgovima prokliwu!...

Ovde poraþavajuœe zvuæi duboko Borisovo uverewe o neizbeþnosti svega što sedešava, wegova bezuslovna vera u Boþji promisao. Wemu je, tom promislu, bilougodno da Rusiju posete teška iskušewa koja, moþda, prevazilaze narodno strpqe-we. /.../ Smrtnik nije u stawu da odvrati desnicu svemoguœeg sudije koja kaþwava,pa makar bio ovenæan i carskim vencem. Zašto prokliwu ime Borisovo, zašto nawega svaquju tešku odgovornost za sve što se dogaða u carstvu? Uþasno saznaweuveœava neposilnu teþinu mraænih misli...

I na kraju posledwe, i najstrašnije: priviðewe, koje uporno stoji pred carevimoæima... „Okrvavqeno dete!“ Košmarnim uþasom su ispuwene wegove reæi:„Okrvavqeno dete ustaje!“ On jedva diše, steglo mu se grlo, srce tuæe sve brþe ibrþe, reæi se u naletima otkidaju s usana... „Oæi mu gore, i stisnuvši ruke moli zamilost...“ O, kakvim oæajawem se zalivaju Borisove reæi: „I nije bilo milosti!“

280


Kakav krik mu se otima iz grla! Šta bi u ovom trenutku dao da je milosti bilo.Svime bi se mewao: dao bi krunu, poæasti, vlast, carsku raskoš, sve bi dao zaduševni mir, za slatki spokoj u izmuæenom srcu, za to da više nema strašnihpriviðewa koja pomraæuju um i lede krv... Ali, to je nemoguœe, nemoguœe! „Nije bilomilosti! Strašna rana zjapi...“ On je vidi gde zjapi, on je gotovo fiziæki oseœa...„Æuje se wegov vapaj predsmrtni“... Taj mu se vapaj upio u uši, ne napušta ga, ispu-wava noœnu tišinu svuda unaokolo, razdiruœe odjekuje wegovim uzavrelim mozgom,i nema kuda da se pobegne, i nema se gde traþiti spas... „O Gospode, Boþe moj!...“ I satim posledwim, zaglušujuœim vapajem, ne mogavši više da podnosi ovaj vihor mu-æewa, nesreœni car se spušta na klupu, glava mu pada na sto i on zamire u nepokret-nosti...

Ali ne zadugo. Ne daju mu mira. Tiho se otvaraju vrata, plašqivo se pojavqujeNajbliþi bojar sa izvešœem o dolasku kneza Šujskog. Boris ne uspeva da se odmahpribere. On pokušava da sakrije od suviše radoznalog pogleda sa strane tragovetek minule duševne bure, pa se okreœe od bojara: wegovo lice izraþava krajwu is-crpqenost. A bojar, ne gubeœi vreme, šapatom govori o tajnom razgovoru koji je vo-ðen u domu kneza Puškina izmeðu domaœina, Mstislavskog, Šujskog i drugih, da jeiz Krakova stigao glasnik i doneo...

„Glasnika uhvatiti!“ – u strašnom gnevu nareðuje car, ustaje, ispravqa se, oæimu sevaju... „Aha, kneþe Šujski!“ Ova fraza zvuæi sa velikim znaæajem, puna je pri-tajene pretwe: e sad sam te uhvatio, mudri, ali pritvorni i laþqivi slugo.

Ulazi Šujski, a za wim careviœ; on seda za svoj sto. Boris je još uvek leðimaokrenut vratima. On je donekle uspostavio kontrolu nad sobom i, na izgled sasvimmiran, obraœa se knezu:

Šta imaš da kaþeš, kneþe Šujski?

I na wegove reæi da donosi vaþne vesti za carstvo, Boris, nameravajuœi da ganaðe zateæenog, izbacuje resko i odseæno:

Da nisu one koje je Puškinu, ili tebi,Doneo tajni poslanik od prijateqa Kaþwenih bojara?

I odjednom – kakav neoæekivani udarac! U Litvi se pojavio samozvanac! Nesreœaza carstvo dolazi otuda odakle je niko nije oæekivao. Jesu li to nagoveštavali muæ-ni drhtaji koji su ga stalno obuzimali? I kad Šujski izgovori da ovaj nosi„Careviœevo vaskrslo ime“, Boris koji mu je svo vreme bio okrenut leðima, sa ne-verovatnom silovitošœu, kao oparen, uzvikuje: „Careviœu, udaqi se!“ Wegova prvabriga u tom trenutku je o sinu: on ne sme da sazna. I samo što je sin izašao, Borisuþurbano i grozniæavo, ni ne trudeœi se da sakrije pometenost i uzbuðewe, nareðuje:

Odmah preduzeti mere!Da se Rusija od Litve ogradi karaulama,

281


Da ni jedna duša ne preðe ovu granicu!Odlazi!

I najednom, neka nasrtqiva, muæna, strašna misao poput muwe se probija u um:

Ili ne! Saæekaj! Saæekaj, Šujski!Jesi li ikada æuoDa su mrtva deca iz grobova ustajalaDa saslušavaju careve, careve zakonite,Koje je veliki patrijarh pomazao?

U tim reæima, i u glasu kojim su izgovorene, æuju se beskrajna duševna smuœenosti ledna strava pred neæim što prevezilazi æovekovu moœ poimawa. Šaqapin ne bimogao izrazitije i snaþnije odigrati ni analognu scenu iz „Magbeta“:

.......................“U staro vreme,Kad bi iz lobawe bio izvaðen mozak,Smrœu smrtnika sve bi se završavalo.A sada ustaju oni kojima je i sa dvanaest ranaIseæena glava, i þivih zauzimajuMesta. Eto šta je nepostiþno!Nepostiþnije od careubistva!“

Æisto šekspirovski razmah ove scene, sa jezovitom tragiænom lepotom izra-þenom u sugestivnim intonacijama, kojima je u stawu da nadgradi reæi samo veli-ki glumac-tragiæar, deluju na nas gotovo stihijskom snagom i potresaju do naj-dubqih slojeva duše. „Ha, ha, ha, ha!“ Prostorijom se razleþe usiqeni smeh, u krajwoj disonanci s onim što se zaista odigrava u Borisovoj duši, koji kao daþeli zaglušiti vapaj što bi da se otrgne, i da stiša bol koji muæi nasrtqivo, kaouþareni æir. I kako je strašno pitawe koje sledi: „Šta je, je li smešno? Zašto sene smeješ, a?“ Još se ne zna šta œe se daqe dešavati, hoœe li Šujski smoœi snage daodgovori, hoœe li shvatiti u magnovewu kako treba da se postavi, ali se veœ moþepredvideti da œe Boris navaliti na kneza, jer je wegova duša obnaþena i u tomtrenutku u vlasti demona. I evo sav obuzet unutarwim košmarom, on pritiskaŠujskog pitawem koje, moþda, jedino pomraæuje dane carevawa: „Taj mališan... na-stradali... bio je... Dimitrij?“ U tom je pitawu æitava Borisova tragedija, tragedi-ja dvostruka, pošto, bez obzira na odgovor, wemu neœe biti lakše. Ako to jeste bioDimitrij, onda mu svest o teþini prestupa nad nevinim detetom radi zadobijawaprestola neœe davati mira, i leþaœe na wegovoj savesti poput nadrgrobnog kamena;a ako to nije bio on, veœ je namesto wega lukavo podmetnuto neko drugo dete, to œeznaæiti da je posledwi sin Groznog þiv i da se svakog trenutka moþe pojaviti nebi li povratio oteti presto. Šaqapin u ovoj sceni na krajwe jasan naæin osvetqa-va tragiænu bezizlaznost careve pozicije, naroæito kada zakliwe Šujskog Bogomda prestane sa lukavštinama i kaþe mu celu istinu, jer œe inaæe smisliti za wega

282


takvu kaznu „da œe se i car Ivan okrenuti u grobu!“ Posle tih reæi, više ne vlada-juœi sobom, on baca kneza na pod; trenutna erupcija temperamenta se odmah gasi ion, nadnevši se nad Šujskim, sav u išæekivawu, izgovara kratko i energiæno:

Æekam odgovor.

Boqe bi bilo da ga nije traþio, jer svaki odgovor donosi iskušewe za cara, iŠujski, pametni i lukavi sluga, to dobro zna. Boris okreœe Šujskom leða, æini ne-koliko koraka na jednu, pa na drugu stranu, dok mu lice otkriva da bi dao sve na sve-tu ako bi to pitawe ostalo bez odgovora. Ono se græi od duševog bola, car je kao navrelom ugqevqu dok sluša reæi Šujskog, koje padaju kao udarci biæa: „Veœ je poæeoda truli... Ali detiwi lik careviœa bio je svetao...“ Boris se trza, oseœa se kako muse duša ispuwava nekakvom crnom maglom. „...æist i jasan. Duboka, strašna, zjapi-la je rana...“ Udarci su sve æešœi i snaþniji. „A na wegovim neporoænim usnamadivni je lebdeo osmeh...“ Surovi drhtaji preleœu Borisovim licem; nije jasno kakojoš izdrþava. Ipak, sve ima svoju granicu i Boris, izlomqenim, poluzagušenim„Dosta!“, isteruje Šujskog. U potpunoj iznemoglosti klone pokraj stola. Teško jezamisliti vernije predstavqen izgled æoveka koji je zlosreœna þrtva savesti. /.../Svaka reæ koja sledi, kao da dopire iz teškog sna, i odrawa se poput potmulih udarapogrebnog zvona. Æitavo wegovo biœe potreseno je bezizlaznom patwom. Okrenuo se,i pogled mu je sluæajno kliznuo preko sata... O, šta se to iznenada dogodilo sa ne-sreœnim carem, šta mu je došapnula usijana uobraziqa, kakvo priviðewe se podig-lo pred wim u tišini zagušqive prostorije? Baš kao pod dejstvom neke nadqudskesile, Boris se jezivo zategnuo, ustuknuo, zamalo da prevrne sto za kojim je sedeo, aprsti su mu se grozniæavo upijaju u debeli stolwak od brokata. „Šta je to?... tamo,u uglu... Leluja se... raste... pribliþava... Drhti i stewe!“ Svaka reæ odzvawa ledenimuþasom, takvim, posle koga ostaje još nekoliko sedina u kosi, i još nekoliko dubo-kih bora na licu. Boris se ruši na kolena kao pokošen, /.../ wegovo impozantnotelo baca se na sve strane po podu hvatajuœi se nasumiæno, besmislenim pokretima,za sto, za tabure, kao da þeli da se pred priviðewem sakrije ispod nameštaja, a uisto vreme ne moþe da odvoji pogled od ugla u kome se nalazi „ono“, neshvatqivo,strašno, što kaþwava probijajuœi dušu ogwenim strelama. „Iš, iš!“ – doima sekao ropac otrovane þivotiwe. „Nisam ja tvoj zloæinac! Iš!“ Uþas dostiþe nape-tost koju æovek više ne moþe izdrþati i najednom nastupa prosvetqewe: æudoviš-no priviðewe je nestalo, u sobi je sve kao i pre, kroz prozor se tiho razliva meseæi-na, i u toj mutnoj svetlosti Boris, na kolenima, lica uperenog prema uglu sa ikona-ma, definitivno iznemogao, kao da se budi iz košmarnog sna, naprasno ostareo,opuštenih usana i mutnog pogleda, ne govori, veœ gotovo deæje tepa:

Gospode! Ti neœeš smrt grešnika...Pomiluj dušu prestupnoga cara Borisa!...

Ruka, odrvenela i neposlušna, pokušava da naæini krsni znak; ni taj lekovitibalsam ne donosi olakšawa nesreœnom caru...

283


I evo i kraja, tragiænog, neizbeþnog, koji ovenæava þivot æoveka dostojnogboqe sudbine, ali uvuæenog u koloplet fatalnih okolnosti, æije se ævorište nala-zi u wemu samom, u wegovom hipertrofiranom æastoqubqu.

Zaseda bojarska duma311. Svi su se sabili u krug s nepoverewem slušajuœi priæuŠujskog kako je kroz rupicu u zidu posmatrao cara, i kakav je strašan prizorvideo. I najednom neoæekivana i oæigledna potvrda kneþevih reæi: iz levih vrata,koja vode iz dubine Granatne palate u unutrašwe odaje dvorca, sa kricima „Iš,iš!“ pojavquje se car Boris. On je okrenut leðima prema prisutnima, nikog ne pri-meœuje, niti je svestan šta se oko wega zbiva. Pokreti su mu nagli, æudni, hao-tiæni... On je u odori, ali gologlav, rašæupane kose. Jako je ostario, oæi su muupale još dubqe, još je više bora na wegovom æelu, a kosa i gusta, nekad tako lepabrada, još su jaæe progrušane sedinom. Peæat patwe, strašne i duboke, opustošioje wegovo veliæanstveno lice. Æini se da je u bunilu koje se javqa kada se telo ras-taje s dušom. On govori, za sebe, ali glasno, licem prema publici, još uvek neprimeœujuœi bojare i nesvesan gde se nalazi:

Ko kaþe ubica?... Nema ubice!Þiv, þiv je mališan!... A ŠujskogZa laþnu vest rašæetvoriti!

I tek kada Šujski, pošto mu se prikrao s leða, nad samim wegovim uhom izgo-vara: „Blagodat gospodwa neka je sa tobom“ – car polako poæiwe da se pribira; oæi-gledno je da ga to staje velikog napora, prsti nervozno mrse rašæupanu kosu, licese još uvek trza i græi, i tek postepeno on shvata šta se unaokolo dešava: da je uGranitnoj palati, da su oko wega bojari, koje je on sâm sazvao. Posledwom snagom,jedva se vukuœi, Boris odlazi do carskog trona, zaustavivši se tek na tren, da biæuo izvešœe Šujskog o nekom starom monahu, koji pred ulazom æeka milostivudozvolu da stane pred svetle careve oæi, kako bi mu saopštio veliku tajnu. Padobro, neka uðe. Caru je svejedno; sa te strane on ne oæekuje nevoqe, a ko zna,„staræeva œe priæa, moþda, umiriti tajnu zebwu izmuæene duše“. U tim reæima æujese bojaþqiva nada. Car ni ne sluti kakav œe mu udarac zadati ova neoæekivana pose-ta. Povrativši veliæanstvenost pojave, makar i do krajnosti izmoren, Boris sedana presto i daje znak bojarima da i oni sednu.

Ulazi Pimen. Car ga doæekuje savršeno mirnim pogledom. Starac poæiwe svojupriæu o vremešnom pastiru koji je izgubio vid još kao dete. Jednom, u dubokomsnu, javio mu se deæji glas. Boris sedi bez pokreta i mirno sluša, uperivši pogledu jednu taæku. No tek što je zaæuo: „Ustaj, dedice, ustaj! Poði u Ugqiæ–grad“, u dušimu se iznova budi oštro oseœawe nemira, koje raste kako se razvija staræeva priæao æudu nad grobom onoga koga je „Gospod primio meðu svoje anðele“, i koji je „sada

u Rusiji veliki æudotvorac“312. Pred kraj wegovog monologa, æitavo carevo biœezahvaœeno je bezumnim nemirom, vidi mu se na licu kakve ga neizdrþive muke ra-zapiwu, grudi mu se ubrzano podiþu i spuštaju, desna ruka grozniæavo trza oko-vratnik odeþde; trebalo bi se posledwom snagom savladati i ne pokazati kakodeluje ova na izgled naivna priæa, ali snaga je na izmaku, grlo se steglo, teško

284


311) Savetodavno telo.

312) Reæ je, naravno, o ubi-jenom careviœuDimitriju.

otkucava, klati se u grudima i samo što ne prepukne izmuæeno srce, nekakav mrakse navlaæi preko oæiju, i... odjednom, sa strašnim krikom: „Oh, gušim se! gušim!...svetla!“ – Boris skaæe sa trona, baca se u prostor i pada na ruke pritræalih bojara.Oni paþqivo spuštaju cara na tron, a on leþi nepokretan i jedva uspeva da izgo-vori: „Careviœa brþe!... Shimu!“ Glava i desna ruka nemoœno su opuštene, i on pre-doseœa skori neumitni dolazak smrti. Hladna i bezdušna, ona ga je veœ pogledala uoæi: još tren i grešni car œe stati na sud pred carem nebesnim. Utræava Fjodor iprivija se k ocu. Posledwim vlasnim pokretom on otpušta bojare i, pritisnuvšina grudi sina, svog naslednika, /.../ otpoæiwe tuþni oproštaj:

Zbogom, sine moj... umirem...

U samo jednoj reæi „zbogom“, sva je tuga izrawavqene duše, neizreciva dubinaoseœawa, odjek pretrpqenih muka...

Sada œeš ti da caruješ...Ne pitaj, kakvim sam putem stekao carstvo!...

Kod posledwih reæi, licem mu prelazi laki drhtaj, a glas zatreperi; seœawe nastrašni æin ponovo se javqa u ovom velikom trenutku... Ali, brzo ga se otresavši,on nastavqa ubedqivo, kao da samog sebe bodri:

To ne moraš znati. Carevaœeš po pravu,K’o naslednik moj,Prvoroðeni sin...

To mu je jedina uteha: wegov sin je nevin, on nije odgovoran za oæeve grehe. I veœsasvim oævrsnulim glasom, sa uverewem mudrog vladara, on zavetuje naslednika:

Ne veruj optuþbama Prevrtqivih bojara,Paþqivo prati wihove tajne Odnose sa Litvom,Izdaju kaþwavaj bespoštedno, Bez milosti kaþwavaj!...

Naroæito podvlaæi „bez milosti kaþwavaj“; dosta je on sam nastradao zbog ne-verstava podanika, koja su poquqala moskovsko carstvo. I daqe sugeriše Fjodoru:

Osluškuj paþqivo sud naroda,Koji je bez licemerja...

Tvrde, stroge tonove glasa smewuje intonacija srdaæne topline:

285


Sestru svoju, carevnu,Æuvaj, moj sine: ti si sad jedini hraniteqNašoj Kseniji, æistoj golubici...

Drþavne brige su spomenute, prošao je i priliv snage izazvan svešœu o car-skom dugu pred zemqom. Boris slabi, oseœa pribliþavawe ledenog daha smrti...Sada ima jednu, samo jednu brigu, izraþenu kroz neodoqivu molbu æoveka koji jeproþiveo svoj þivot u grehu – molbu oca koji voli svoju decu:

Gospode!... Gospode,Pogledaj, molim Te, suze grešnog oca;Ne molim za sebe... ne za sebe, moj Boþe!...

Kao jauk oæajawa zvuæi to „ne za sebe“. Wemu više ništa ne treba, on je spremanda preda dušu u ruke svoga anðela, samo ako ga svetli æuvar, ogrezlog u grehu, nijejoš odavno napustio. Ali deca, krotka, æista, za šta su ona kriva? I u toplom po-rivu predsmrtne molitve koja se uzdiþe ka prestolu Boþjem, napuštajuœi svet, carBoris se više ne osvrœe na moœ i vlast, on više i nije car veœ otac, slab i smeran;teškom mukom se sa trona spušta na kolena i, grleœi sina, podiþe veœ pomuœenipogled onamo, gore, ka prestolu veænoga, pravednoga sudije. On je sav molba, topla,tiha, krotka, oblivena suzama...

S nebeske, nepristupne visine,Proli svetlost blagodatnu Na æeda moja nevina,Krotka i æista...Višwe sile! Straþe trona predveænog!Krilima svetlim ogradite mi roðeno deteOd nesreœa i zala... od iskušewa!...

Sva wegova duša izliva se u toj predsmrtnoj molbi, reæi zvuæe tiho i kao odre-šeno od ovoga sveta, tonovi glasa su æisti, meki i neþni, i lagano kopne; reæ „is-kušewa“ rastapa se u takvom pianissimo313, kao da se negde u noœnoj tišini, kada svapriroda œuti, usamqeno oglasila nezemaqska harfa i wen je tanki zvuk poleteo da-leko, daleko, i tiho se ugasio, æineœi tišinu još dubqom i tajanstvenijom. /.../ Alise u tišinu carskih palata postepeno poæiwu ulivati i pribliþavati zvuci pred-smrtne pesme monaha. Boris s naporom ustaje opiruœi se na sina i, poluleþeœi, sme-šta se na tron. Pevawe narasta, car se na trenutak vraœa u stvarnost:

Nadrgrobni vapaj, shima, sveta shima!U monahe ide car!...

Ove reæi su izgovorene snaþno, sa posebnim izrazom. A pevawe se pribliþava ipostaje sve jaæe, kao da noþevima cepa dušu i oštrim strelama se zabada u iskrvav-

286


313) Pianissimo (ital.) najtiše(dinamiæka oznaka).

qeno srce. Obuzet neizrecivom predsmrtnom tugom, oseœajuœi na æelu hladnidodir smrti, car se trza u strašnoj agoniji, a iz grudi mu se otkida vapaj oæajawa:

Boþe!... Zar neœu izmoliti oproštaj?O, zla smrti, kako surovo muæiš...

Carevo lice se izobliæilo od nepodnošqive patwe. Gde su wegova nekadašwalepota, veliæanstvo i moœ, gordost i visokomernost! Ništa nije ostalo, osim sla-bosti smrtnoga æoveka i wegove deæje bespomoœnosti pred neumitnim i neotklo-wivim... Ali, kada bojari i monasi sa zapaqenim sveœama uðu u palatu, Boris, saku-pivši ostatke snage, ustaje sa trona i kreœe im u susret nesigurnim koracima, sasnaþnim, potresnim uzvikom:

Poæekajte, ja sam još car!

On kao da þeli prizrakom svoje bezgraniæne moœi, pred kojom je sve þivo poni-calo, da potisne predsmrtni strah i bol napaœene duše. Æini mu se da je to moguœe.Ali kasno! Moœ cara zemaqskog ništavna je pred moœi cara nebeskog. Boris padana pod. Još jedan, posledwi napor, posledwa briga kao muwa prostrequje mozak, idrhtavom rukom pokazujuœi bojarima na Fjodora, on poruæuje:

Evo... evo vašeg cara! Oprostite!...

I pada nauznak. Više ni zvuka, ni pokreta... Unaokolo je tišina, potreseni bo-jari se œutke nagiwu nad telom onoga ko je samo trenut ranije bio wihov neograni-æeni vladalac. A u orkestru, kao hor koji zakquæuje drevnu tragediju, teæe motivfraze: „Uzaludno mi æarobwaci proriæu dane duge, dane nepomuœene vlasti“ – tuþnozvuæi melodija neostvarenog proroæanstva nad telom vladaramoskovskog, koji se u trenu preobratio u ništa, u zemaqskiprah, tiho-tiho zamire, i weni posledwi odzvuci jedva æujnodrhte u vazduhu i, evo... razvejavaju se sasvim.

/.../

„DON KIHOT“ MASNEA/.../ Opera „Don Kihot“ Þila Masnea osuðena je na skori za-

borav, pošto u woj nema ni muzike, ni pevawa. Nastanak ovogdela u jednom smislu je ipak pouæan: kompozitor ga je napisaospecijalno za Šaqapina. /.../

Tim više iritira što su se autori prema „Don Kihotu“poneli tako neodgovorno. Prvo je neki Loren prekrojioServantesa po svojoj meri. To je, uzgred, bilo još pre Masnea.Zatim se pojavio libretista Ken i ovaj tekst prekrojio još jed-nom. Tako je dobijen libreto za Masneove potrebe. Pri tome jenestalo sve ono što nas oduševqava kod Servantesa – dubina

287


Þ. Masne: DON KIHOTF. I. Šaqapin u naslovnoj ulozi

misli, æistota i uzvišenost ideje, aroma poezije. /.../ Dulcineja je pretvorena ukurtizanu. Wu su pokrali nekakvi razbojnici, i odneli wenu skupocenu ogrlicu.Don Kihot polazi da ih traþi, ne bi li je povratio. Sve peripetije koje slede, jed-nostavne i na niskom umetniækom nivou, odvijaju se na fonu najtrivijalnijemuzike. Ova posledwa je, ipak, najuþasnija. Trebalo je ništa ne razumeti odliænosti Don Kihota, pa u svojoj muziækoj paleti ne pronaœi boje koje bi ocrtaleviteza tuþnog lika /.../. Namesto svega o æemu govori najelementarnija umetniækalogika, sve sami drowci i fragmenti, mrtvi i bez forme /.../.

Šaqapin je na osnovu tih usitwenih deliœa, zahvatajuœi uloguneuporedivo šire i proniæuœi u suštinu lika neuporedivodubqe nego što to uspevaju libreto i muzika, otvorio takve idejne horizonte, o æijem postojawu ni libretist ni kompozitornisu ni sawali, stvorivši neobiæno jasan i harmoniæan,izuzetno dirqiv lik, reqefan i þivotan, a istovremeno iopšteæoveæanski. Vi vidite: ide zemqom prekrasni maštar, idebaš kao u snu, i priviðaju mu se sveopšta sreœa, da svi þive slo-bodno i lako, da pravda pobeðuje i iskorewuje zlo, da nema muka,veœ da caruje sreœna qubav. Bezumnik!... On ne shvata koliko sunerazumna wegova maštawa, kako je uzaludno pred qudima rasi-pati najskrivenija duševna blaga, kako su qudska srca tvrda, onne primeœuje kako je svaki wegov korak smešan ... „Sveti junak“ –tako ga naziva Sanæo. Da, sveti, jer je æist i nezlobiva srca, kaodete, ovaj ostareli vitez tuge. Kada smo prvi put videli wegovkristalni lik, što ga je svojim volšebništvom oþiveo Šaqapin,preþiveli smo trenutke istinske sreœe i on nam je neizbrisivoostao u seœawu. Nije bilo moguœe zaboraviti ovaploœenu maštu oDon Kihotu i ne zavoleti to prekrasno biœe, a ono što se zavoli,æuva se u srcu do kraja þivota. Ko od nas, ako je samo stremio bilokakvom idealu, nije bio Don Kihot, dok þivot nije stavio svojutešku šapu na pleœa i otkinuo i posledwu laticu sa cveœablagorodnih teþwi? I da li je mnogo onih koji hode uporno okosebe veæno tvoreœi æudesa, ostajuœi zauvek Don Kihoti? Hoœete li

da vidite u ogledalu svoj davni odraz? Hoœete li da iz mraka za-borava prizovete svoje sopstvene crte?... Pogledajte Šaqapina, pogledajte DonKihota. Ne smeta što je na wemu oklop, na glavi šlem, pa makar i od berberskogtawira, a s boka visi dugaæki maæ, i u ruci kopqe: sve je to spoqašwe, sve su tosluæajni detaqi; nego se zagledajte u lice, u izraz oæiju, u pokrete, utonite u glas:tada œete razumeti Don Kihotovu dušu, wegovu detiwu poverqivost i naivnost,wegovu golubiju krotkost, veliæanstvenost wegovih zamisli, wegovu hrabrost iæistotu srca, tada œete shvatiti da ovaj lik postoji od iskona, i da je neprolazan.I sve to zato što su gest i ton, ta dva faktora koja utiæu na uobliæavawe scenskoglika, koje je izabrao Šaqapin, tako neprikosnoveno ubedqivi da ne podleþusporewu, kao i svaka druga umetniæka istina roðena iz sreœnog nadahnuœa.

288


F. I. Šaqapin kao Don Kihot

Evo, u pratwi vernog štitonoše Sanæa, Don Kihot je na svojoj Rosinanti izja-hao na trg španskog gradiœa. Tu se zaustavio, on, vitez tuþnog lika, onakav kakavnas posmatra sa stranica Servantesovog romana, kakav se zadrþao u nama još iz deæjih fantazija. Izduþen, suv, neobiæno mršavog lica koje karakterišu dugaækinos, talasasta klinasta bradica i šiqati brkovi koji oštro stræe u stranu; ispodkape u neredu se promaqa kosa neodreðene boje: mestimiæno je veœ seda, a mesti-miæno izbledela od sunca; wegovim licem razliva se neobiæna dobrodušnost, a uoæima kao da se nastanila neka uporna misao; portretnost lika dovedena je do umet-niækog virtuoziteta, na æemu bi mu mogao pozavideti svaki slikar ili vajar; nes-tao je Šaqapin, pevaæ i glumac, æovek naših dana, sve poznato i obiæno skrilo seispod obloge lika, vaskrsnulog iz tmine prošlosti, bez obzira da li je divnibezumnik zaista lutao gradovima Kastiqe, ili je bio tek plod Servantesove fanta-zije. Utisak postaje jaæi svakim pokretom ove neobiæne figure, obuæene u zarðaluvitešku opremu i s Mambrenovim šlemom na glavi. Sjajno su osenæeni maštarewehipertrofirano do ludila, i idealizam koji motiviše podvige u ime dobra, pra-vednosti i qubavi. Neka Don Kihot i pliva u oblacima, neka se i zanosi æudnimfantazijama, kod wega su uvek i svuda na prvom mestu misao /.../ i mašta, od kojihon nije u stawu da se otrgne, i koje æitavoj wegovoj spoqašwosti daju peæat svede-nosti i uzdrþanosti. Ovde kod Šaqapina iznenaðuju sredstva koja gotovo da nesreœemo u drugim ulogama, gde ima mnogo burnih strasti i eruptivnog ispoqavawakaraktera, gde je u prvom planu stihijsko naæelo qudske prirode. Don Kihot sekreœe lagano i mirno. Na wemu ne postoji ništa suvišno, svugde nailazimo namaksimalno ekonomisawe mimikom i gestom; i ako Don Kihot œuti, i ako razgo-vara, uvek se oseœa snaþna usretsreðenost æoveka æiji je pogled upravqen „kaunutra“. Gruba ispoqavawa þivota wega se dotiæu tako malo, da ga ta usret-sreðenost i blagorodna zatvorenost ne napuštaju ni kada stupa u boj sa jednim odDulcinejinih poklonika. Svu oæaravajuœu mekoœu Don Kihotove duše, wegov ide-alizam koji pleni i staloþenost wegovog duha Šaqapin izraþava glasom, posred-stvom virtuozne game razliæitih tembarskih preliva, u smislu promene karakterazvuæawa u skladu sa Don Kihotovim duševnim preþivqavawima u svakom konkret-nom trenutku: to je moguœe jedino pevaæu koji je vokalnu tehniku doveo do granicesavršenstva. Evo gde se iskazuje škola pevawa koju u Rusiji pored Šaqapina pose-duju samo malobrojni. Jedino je pri virtuoznom vladawu glasom moguœe postizatitakva æuda pevaæke izraþajnosti, do kojih se Šaqapin uzdiþe u svim ulogama, a uulozi Don Kihota i poodavno, æineœi interesantnim sve ono što je kod kompozi-tora, usled krajwe melodijske banalnosti, ostalo sasvim neizraþajno i jednoliæno.Sve što cveta u Don Kihotovoj duši nalazi puni izraz u wegovom glasu. Kada on uprvom æinu govori o þeqi da meðu svim qudima vlada veæita radost i da svi þivedobro, treba æuti kakve svetle boje izviru iz wegovog glasa. A daqe treba æuti kakoDon Kihot pod balkonom Dulcineje peva serenadu, izgraðenu na æudesnim mezza-voce i pianissimo, kao da jutarwi povetarac miluje travu okupanu rosom, što pred-stavqa Šaqapina kao izuzetnog majstora vokala i znalca muziækih umetniækihefekata /.../. Neobiæno je reqefan momenat kada se Don Kihot, usred dvoboja, na-jednom seti da nije završio serenadu, pa ostavqa protivnika i iznova se hvata

289


laute. I zatim /.../ kada Dulcineja, pošto mu je dala zadatak da pronaðe ukradenuogrlicu, odlazi sa svojim udvaraæima, a Don Kihot se, ne primeœujuœi grubuistinu, oseœa neobiæno polaskanim paþwom dame kojoj je u mašti posvetio savsvoj þivot, /.../ pa ostaje da s maæem u ruci æuva straþu pod wenim balkonom; we-govo ushiœeno i smerno-zamišqeno bledo lice, pod meseæinom koja ga ozaruje,dobija gotovo nezemaqski izgled.

Veliæanstven momenat u opštoj koncepciji uloge predstavqa treœa slika opere.U potrazi za Dulcinejinom ogrlicom /.../, Don Kihot se obreo u divqem pla-ninskom kraju. Veoma je moguœe da se tu negde skrivaju razbojnici koji su ukraliogrlicu. Pala je noœ. Umorni Sanæo se proteþe i zaspi na zemqi. Don Kihot osta-je da /.../ straþari, ali i wega savlada san: on drema, slikovito naslowen na kopqe,a glava mu pada sve niþe i niþe... Odjednom, prene ga neki nejasni šum... Onosluškuje... Šum se zaæuje glasnije... Nema sumwe, to su oni, razbojnici koje traþi!Brþe na posao! U boj! Don Kihot juriša s isturenim kopqem, ali avaj!... wega su veœprimetili, i razbojniæka druþina ga u trenu okruþuje, oduzimaju mu kopqe i maæ,hvataju ga desetine ruku, i evo on veœ stoji vezan i gologlav, ali sa gordo uzdignu-tom glavom, ravnodušan prema svemu što ga oæekuje, s prezirom doæekujuœi podsmehe i uvrede kojima je obasut, veliæanstven kao apostol neke qudima nedo-stupne istine, zakrilivši dubokom œutwom svoju veliku duhovnu snagu; wegovapotpuna telesna nepokretnost, gordo zabaæena glava, crte lica na kome nije zaigraoni jedan mišiœ, ozareni pogled, zraæe nepokolebqivom i nesalomivom snagom.Molitva koju upuœuje Bogu ispuwena je takvom veliæanstvenom jednostavnošœu iubeðewem, da razbojnici odstupaju. Na pitawe ko je i odakle je, Don Kihot sastrašœu i ogromnom snagom ubeðewa objašwava kakvim je delima posvetio þivot,da stoji na putu pravde i dobrote; i tu na prvom planu nisu gest i plastika, veœ priapsolutnoj telesnoj nepokretnosti, jedino /.../ vokalno majstorstvo sjediweno sneprevaziðenim majstorstvom deklamacije. Izraþajnost kojom Šaqapin ispuwavareæi i ton svoga glasa daje nam kquæ za razumevawe Don Kihotove duše, podiþezavesu nad nepoznatom oblašœu gde se odigravaju æudesni podvizi srca. Ta izra-þajnost nije sadrþana u reæi, koja je suviše konkretna da bi prenela tananeduševne pokrete i wihov najsuptilniji eho. Ona nadilazi wene domete time štoje ukorewena u najtananijim nijansama muziækog jezika, u promenama karakterazvuka u skladu sa promenama u raspoloþewu, æime Šaqapin savršeno vlada, i uæemu je æar wegove umetnosti. /.../ U sceni sa razbojnicima wegov glas zvuæi æas uneþnom pianu, æas narasta i postaje neobiæno moœan i širok, zahvaqujuœi izu-zetnom osloncu na dah314, i razleþe se kao grohot morskih talasa, osobito u frazilepog misaonog sadrþaja, kada Don Kihot moli razbojnike da vrate ogrlicu: „Nijeogrlica vaþna, veœ moj sveti zavet.“ I kad tronuti voð razbojniæke druþine vraœazavetnu dragocenost, treba videti tu svetlost blaþenstva koja se razliva DonKihotovim licem, i sa kakvim se trepetom on naslaðuje ogrlicom; i koliko je pri-tajenog ushiœewa u wegovom glasu kada, kao da se prenuo iz sna i shvatio šta se okowega dogaða, poziva: „Sanæo moj! Pogledaj!“

Sledeœi æin nas prenosi na veseli pir kod Dulcineje. Tu se odigrava potresnascena. Stari maštar, ispunivši zavet svoje dame, sav je ozaren oseœawem duboke

290


314) Tipiæan termin iz arse-nala „ribqih reæi“, koje setiæu odreðenih postupakavokalne tehnike, koji œedobiti detaqnija objašwewa kasnije tokomove kwige.

radosti. Neponovqiva je fraza koju Don Kihot izgovara za sebe, kao odgovor naDulcinejino nepoverqivo pitawe o ogrlici: „Ona... sumwa!“ Kako moþe da ne veru-je, kad joj se zavetovao? I sveæano joj uruæuje ogrlicu. Dulcineja je oduševqena, bacase Don Kihotu u zagrqaj i... qubi ga! Nezamisliva sreœa – wezin poqubac! Vioseœate kakvim je nezemaqskim blaþenstvom proþet Don Kihot. I ne znajuœi kakoda izrazi oseœawe koje ga je obuzelo, traþeœi oduška u nekoj spoqašwoj akciji, onse osvrœe i qubi Sanæa. Zatim se obraœa Dulcineji: „Sad vas molim da mi date ruku,pa da skupa burno preplivamo more.“

Ona ga s podsmehom odbija. Nemoguœe je posmatrati bez uzbuðewa kako se ovajlutalica i zanesewak najednom obreo u realnosti: on æuje surove reæi, æuje smeh go-mile, u prvom trenutku ništa ne shvata, bespomoœno i smušeno se osvrœe oko sebe,i kao da po prvi put spoznaje promašenost i bezumnost svoje mašte, i od tog udar-ca se oseœa ubijenim, uništenim, izgubqene vere... On konaæno potpuno dolazi se-bi, i sa reæima: „Ah!... tvoj odgovor je... tako strašan!...“, sav klone, ruši se, izgle-da kao da œe svakog trenutka pasti, i na wegovom licu, najednom umornom i izmoþ-denom, pojavquju se crte nadqudske patwe... Æak i Dulcineja oseœa dubokosaþaqewe prema wemu. Sanæo ga dovodi do klupe; æini se da svaki wegov mišiœ,svaki nerv ove skamewene figure treperi od dubokog, ni sa æim uporedivog bola.Zatim, pošto gomila ne prestaje sa ismevawem, Sanæo, taj grubi, debeli Sanæo,kidiše na wu reæima prekora: kako smeju da se rugaju Don Kihotu! I obraœajuœi sesvom gospodaru: „Poðimo, sveti junaæe, ponovo da skitamo“, hvata ga ispod ruke ivitez, jedva premeštajuœi noge, sav porušen, oborene glave, polako se vuæe kaizlazu kroz uspaqenu gomilu; on kao da ne oseœa ni tlo pod sobom, ni sopstvenotelo, sve je zamrlo, postalo strano i daleko, tuðe... Šaqapin vodi ovu scenu s maj-storstvom istinskog tragiæara, utoliko veœeg jer je u woj jako malo teksta: sve segradi na ekspresiji nemog preþivqavawa, mimikom i plastikom tela.

Posledwa slika, smrt Don Kihota, proizvodi potresan utisak zahvaqujuœi pro-dubqenom dramatskom izrazu koji umetnik ulaþe u svaku notu. Sama kompozicijascene je zamišqena originalno i smelo. Smrt stiþe Don Kihota u šumi. On jevitez, i mora doæekati smrt na nogama. I evo, Don Kihot stoji, oslowen na velikodrvo, a wegove ruke, raširene na obe strane, oslawaju se na dve debele podseæenegrane: tako neœe pasti. Glava je zabaæena udesno: on spava. Lice su veœ prevukle sivesenke. On se budi iz teškog dremeþa i tiho, ne mewajuœi poloþaj, zove Sanæa:„Pogledaj, ja sam jako bolestan.“ Sanæo mu prilazi sa zebwom u srcu. „Daj mi ruku ipridrþi me... posledwi put pridrþi onog ko je mislio na qudska stradawa...“ U glasuse veœ æuje odrešenost od ovoga sveta. Wegovo zvuæawe je zamagqeno, i taj mukli,sfumatiæni piano, ipak se tako dobro æuje u æitavoj sali, da æovek mora da se diviŠaqapinovom vokalnom majstorstvu.

Don Kihot se dirqivim izrazima oprašta od Sanæa: neponovqiva neþnost itoplina veju od wegovog glasa. Odjednom osetivši nagli priliv snage, kao što toobiæno biva pred smrt, Don Kihot energiænim pokretom hvata kopqe i snaþno iz-govara: „Da, kao vitez tvoj, uvek sam se borio za pravdu!“ Ali, to je posledwi trzaj.Kopqe ispada iz ruku. Don Kihot pada na kolena. Oæi su mu prevuæene koprenomsmrti, ali mu se u posledwim trenucima u daqini priæiwavaju poznati zvuci,

291


prošlost se u magnovewu odmotava pred wegovim duhovnim okom... „Dulcineja“ –kao šapat trave u zoru skotrqalo se s Don Kihotovih usana ovo ime, kao simbolwegovog junaækog þivota i, srušivši se na zeleni hum, on umire u trenu...

Da, kamen je postao hleb. Bezliæni, bezbojni odlomci muziækih tema, paræiœipesniækog stvaralaštva, posluþili su pevaæu-umetniku kao materijal od koga jeiskovao lik koji oæarava i pleni, koji je blizak i razumqiv svakome u æijoj se dušijoš saæuvala teþwa ka dalekim idealima. Stvorena je lepota koja œe ostati sa nama,sve dok ne umre i posledwi koji je wome bio obasjan, i koja œe potom postati pre-

krasno predawe našim potomcima.315

* * *

Šaqapin je, moþda, bio u pravu kada je govorio da œe zahvaqujuœi tonskimzapisima ostati zabeleþena tek polovina wegove umetnosti (vokalna, a ne i glu-maæka), jer filmovi koje je snimio nisu pravo svedoæanstvo o wegovom glumaæ-kom umeœu: on se nije saþiveo sa specifiænim zahtevima tog umetniækog þanra,veoma udaqenim od specifike operske glume. Ipak, wegovi tonski snimci, sakojih, uprkos tehniækoj nesavršenosti, struji neverovatan energetski naboj, pi-sana svedoæanstva, fotografije, slike i crteþi pruþaju dovoqan materijal zavrlo pouzdanu predstavu o wegovoj kolosalnoj umetniækoj liænosti. Na osnovuwe moguœe je reœi sa potpunim uverewem: legenda o genijalnom umetniku i stvar-nost jesu jedno!

292


315) E. Stark: „Šaqapin“ (F.I. Šaqapin, Zbornik,tom III, „Iskusstvo“,Moskva 1976).

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

782.071.2:929 Šaljapin F. I.782 (091)

ЈАТИЋ, БраниславШаљапин против Ајфелове куле / Бранислав Јатић. - Нови Сад :

Kitchen & Good Wolf, 2006 (Нови Сад : Будућност). - 2 књ. (296 ; 240)стр. : илустр. ; 22 cm

Тираж 1.000. - Библиографија.

ISBN 86-86329-01-2

а) Шаљапин, Фјодор Ивановић (1873-1938) б) Опера - Историја

COBISS.SR-ID 212301575

Documents

ŠAQAPIN PROTIV AJFELOVE KULE Branislav Jatiœ