5/14/2018 Anet Karmilof-Smit - Zasto Bebin Mozak Nije Svajcarski
Nozic
1/8
178
verovatnoce dogadaja, posredovanja i varijabilnosti s
obelodanjivanjemuniverzalnih zakona. Ukoliko se u tekucem
empirijskom programu upsihologiji budu razvijala naucna objasnjenja
ljudskog ponasanja i svihdrugih fenomena za koje uzimamo da ih
"urn"obuhvata, onda ga pri-hvatanje kulturnih, istorijskih i
individualnih varijabli koje Pinker iBarkou, Kozmidesova i Tobi
odbacuju nece dovesti u pitanje. Isto taka,duzna paznja usmerena na
ideje, metode iotkrica kulturne antropolo-gije, istorije drustva,
sociologije i srodnih oblasti, evolucionu psiholo-gijunece uciniti
nista manje "tvrdokornom" nego sto je sada. Naprotiv,takva paznja
bi mogla da.1;:l)eseodredeni stepen opservacione precizno-sti,
dokumentarne konkretnosti i idejne finoce (mogli bismo, na
primer,pomisliti na klasicnu analizu prljavstine Meri Daglas ili
detaljne studijedrustvene interakcije Irvinga Gofrnana), koji u
ovom trenutku sasvimnedostaju njenim objasnjenjima ljudske
delatnosti. Posto se cini da susame pristalice evolucione
psihologije zarobljenici jednog nepreporode-nog mentaliteta dveju
kultura, s njegovim neusiljenim intelektualnimprovincijalizmom
iantagonizmom discipline, malo je verovatno da eevideti prednosti
takvih priznanja i paznje. Kakoveoma zivo i protejskopolje
kognitivnih nauka nastavlja da sebe definise ioblikuje, mozda
seipak mozerno nadati da cemu nove generacije naucnika, predavaca
ie-oreticara dati energiju za razvoj u ovim pravcima.
8 ZASTO BEBIN MOZAKNIJE SVAJCARSKI NOZIC?Anet Karmilof-Smit
.~ .E VO LUC IO NA PSIH OL OG IJA I NA TIV IZ AM -B RA K IZ S NO
VA ?
Evolucioni psiholozi i nativisti govore istim jezikom -
nepriklad-nim, s moje tacke gledista. Sastanovista evolucione
psihologije, milionigodina evolucije uzrokovali su da nas mozak
postane u sve vecoj merislozen i"unapred odreden" (prespecifzed).
Nativisti, posveceni gledistuda su mnogi aspekti ljudskog ponasanja
geneticki determinisani, pri-grlili su ovo misljenje.', 2 Takoi
jedni i drugi tvrde da jeljudski mozakurodeno unapred odreden, ne
sarno za perceptivne procese nizeg nivoa,kao sto je gledanje, veei
za kognitivne funkcije viseg nivoa, kao sto jesposobnost usvajanja
i koriscenja jezika i brojeva i prepoznavanje lica.Osim toga, oni
tvrde da svaka mentalna oblast funkcioniss nezavisnoad ostalih. Ova
domenospecificnost (domain specifzcity) cesto se oznaca-va kao
"modularnost uma","Slazem se da su se tokom ljudske evolucije
zaista razvili sve slozeniji
oblici ponasanja, Medutim, ova ponasanja nisu prosto uzrokovana
ge-neticki determinisanim mehanizmima. Ona su pre rezultat
postepenogformiranja unutrasnjih predstava tokom dugog procesa
ontogenetskograzvica. Upravo se u delu mozga koji se zoveneokorteks
(evoluciono naj-mladem delu mozga) obraduju vise kognitivne
funkcije, poput jezika,brojeva ilica. Mozda je evolucija, kako bi
osigurala adaptivne ishode,stvorila opseg razlicitih mehanizama
ucenja koji se neprestano uveca-
1 Steven Pinker, How the Mind Works, New York, Norton, 1997.2
Leda Cosmides & John Tooby, ,Beyond Intui tion and Instinc t
Blindness: Toward
an Evolutionary Rigorous Cognitive Science", Cognition, 50
(1994),41-77.3 Jerry Fodor, The Modularity ofMind, Cambridge , MA,
MIT Press, 1983.
5/14/2018 Anet Karmilof-Smit - Zasto Bebin Mozak Nije Svajcarski
Nozic
2/8
180
va, umesto geneticki unapred odredenih slozenih, domenospecif
icnihunutrasnjih predstava. To bi ukazivalo da mozak tokom
postnatalnograzvica poseduje osnovnu sposobnost ucenja iaktivnog
strukturisanjasvoje sopstvene mentalne mreze tokom obrade
razlicitih vrsta sredin-skih inputa. Naravno, mozak odojceta ima
neke unapred odredene ana-tomske strukture, kao sto je sest slojeva
neuronskih celija u svakomregionu mozdanog korteksa. To je
makrostruktura mozga. Medutim,mikrostruktura mozga, odnosno ogroman
broj veza izmedu celija iizmedu razlicitih regiona, gradi se
epigeneticki tokom dugog periodapos tnatalnog razvica mozga"
(videti poglavlje Stivena Rouza).
lako se tokom evolucije mogao proizvesti mozak koji poseduje
od-redeni broj razlici tih domenorelevantnih (domain-relevant)
mehanizamalicenja, kao sto je sposobnost obrade i sekvencija lnog i
celovitog, simul-tanog informacionog ulaza, ovi mehanizmi su
postali sarno domenospe-ciiiini (na primer, primenljivi su posebno
za, recimo, vise kognitivnefunkcije, kao sto je jezik - funkcija
koja se zaista odvija u odredenomdomenu). Zato ja , za razliku od
nativista, tvrdim da se upravo procesomrazvica (odnosno same
ontogeneze) progresivno stvaraju vise kognitiv-ne funkcije.
Ustvari, neki slozeni kognitivni ishodi viseg nivoa mozda ine bi
bili moguci bez ovog postepenog procesa ..
N EPRA VEDN I P REMA N AT IV IZMU?
Kritikovanje nativizma cesto nailaz i na odgovor da nijedan
nativistanikada nije izneo tako fundamentalisticke tvrdnje i da
njegovi kritica-ri najpre konstruisu mit, a zatim ga unistava ju.?
Evo reprezenta tivnogskupa citata utica jnih licnosti iz ove
oblasti:
Ni je sporno da razvojem (univerzalne gramatike) u sust ini
upravlja bio lo-ski, geneticki determinisan program ... Varijacije
koje zavise od iskustva, a
4 Je ff rey Elman et al ., Rethinking Innateness: A
Developmental Perspective on Con-nectionism, Cambridge, MA, MIT
Press, 1996.
5 Alan Les li e, " Inhibi to ry Process es in Understanding Fal
se Bel ie f", i zl agan je naConference on Modular and Const ruct
iv is t Perspec tives on Normal and Atypica l De-velopment,
University College London, September 1998.
desavaju se u bioloskirn strukturama i procesima ...
predstavljaju izuzetak... i zovu se "plasticnost".5Mi tvrdimo da
ljudskirn rezonovanjem upravlja zbirka urodenih domeno-specificnih
sistema znanja,?
Znanje sintakse je velikim delom nasledno odredeno."(ljudski urn
je) opremljen glavninom geneticki determinisanih
informacijaspecificnih za univerzalnu gramatiku."Jezicki instinkt
dar od prirode da govorimo slozenim, tecnim grama-tickim jezikom
Ovo je u saglasnosti s urodenim ocekivanjem de teta dapos to je ,
recimo, nas tavciza lica , brojeve, vremena i nadine, kao i
mogucenepravilne reci, ali ne zna tacno koje kombinacije, nastavci
i li nepravilno-sti se nalaze u tom posebnom jeziku . .. Verovatno
urn sadrzi shematskeplanove gramatickih pravila .. . poseban skup
gena koji pomazu da se oniumreze na pravo mesto ... Ukoliko jezik,
taj sustinski vazan visi kognitivniproces, jeste instinkt, rnozda
je i ostatak kognicije takode skup instinkata- s lozenih kola koja
je obl ikovala pr irodna selekcija, od kojih je svako po-sveceno
resavanju odredene grupe srodnih problema."
Jasno je da neki uticajni nativisti veruju u urodeno odredene,
dome-nospecif icne mentalne predstave. Kritika ne izmislja mitove;
na tivistiih propagiraju. Oni koji se, kao ja, bave dec jim
razvojem, plasticnost to-kom razvica mozga vide kao pravilo, a ne
sarno kao izuzetak ili reakcijunapovredu.
6 Kenneth. Wexler, "The Development of Inflection in a
Biologically Based Theoryof Language Acquisi tion", u M. Rice, ed.
, Towards a Genetics of Language, Mahway, NJ,Lawrence Erlbaum,
1996, 113-144.
7 Susan Carey & Elizabeth Spelke, .Domain-Specific Knowledge
and ConceptualChange", u L. A. Hirschfeld & S.A.Gelman, ed. ,
Mapping the Mind: Domain Specificity inCognition and Culture,
Cambridge, UK, Cambridge University Press, 1994, 169-200.
8 Stephen Crain, .Language Acquisi tion in the Absence of Expe
rience", Behevio-raland Brain Sciences 14 (1991), 591-611.
9 Neil Smith & Ianthi Tsimpli, The Mind of a Savant:
Language Learning and Modu-larity, Oxford, Blackwell, 1995.
10 Steven Pinker, The Language Instinct, New York, William
Morrow, 1994. 181
