Analiza Rizika Kod Primarne Proizvodnje, Dragana

7/27/2019 Analiza Rizika Kod Primarne Proizvodnje, Dragana

1/63

Analiza rizika kod

primarneproizvodnje hrane

Dragana Radi Jovanovi, MarijaIgnjatovi, Mr Mara Vlajkovi

Sanitarno Ekoloko DrutvoBeograd

Novi Sad, Septembar 2008. godine


2/63

Obezbeivanje proizvodnje zdravstvenobezbedne hrane i promocija

ekonomskog razvoja predstavljajuznaajan izazov i to kako u razvijenim takoi u nerazvijenim zemljama.


3/63

RAZVOJ SISTEMA

Znaajan razvitak u jaanju sistema zaproizvodnju zdravstveno bezbedne hranedostignut je u velikom broju zemalja, aproistekao je iz namere da se smanji broj

oboljenja koja se mogu pojaviti usledkonzumiranja zdravstveno neispravnihnamirnica.

Poslednjih nekoliko dekada procenarizika, upravljanje rizikom i komunikacija u

vezi sa rizikom, poznatiji su kao procesanalize rizika.


4/63

Razmatranje uzrono

posledine vezeizmeu informacija ohazardima koji mogu

nastati u hrani ipovezanosti sa

eventualnim rizikom

po zdravlje oveka.


5/63

Zdravstvena

bezbednosthranepredstavljakljunopitanje udomenusektora

javnogzdravlja

velikog brojazemalja.


6/63

Mikrobioloka i hemijskakontaminacija hrane

predstavljaja vodeeuzronike u nastankuvelikog broja oboljenja.

Ona se mogu pojaviti kakou razvijenim tako i unerazvijenim zemljama, aizazivaju znaajne gubitke uljudskim i ekomomskimresursima


7/63

Znanje o hazardima

Znanje o hazardima (riziku),koji izazivajunastanak ovih oboljenja, priroda rizika,

kombinovana sa kapacitetima zapreduzimanje odgovarajuih intervencija,treba da omogui dravnim institucijamada znaajno smanje nastanak bolesti kojemogu nastati kao rezulat konzumiranjazdravstveno nebezbedne hrane.


8/63

Na osnovu zvaninihpodataka Zavoda za

statistiku RepublikeSrbije , broj radno

sposobnih stanovnika

iznosi 2.961.000 od

ega se oko 888.300bavi poljoprivredom,

to ini 30% od

ukupnog broja radnosposobnih stanovnika

nae zemlje.

stoarstvo

ratarstvo

voarstvo

ostali usevi


9/63

Ruralno stanovnitvo Srbije poseduje

velike resurse u domenu primarneproizvodnje hrane, kao i uglavnom dobrenasleene poljoprivredne prakse, koje suse generacijama prenosile u okviruporodica i suseda, ali je i dalje nivo znanjakoji prati nove tehnologije, savremenetrendove i inovacije u ovoj oblasti, prilino

slab, pa je samim tim i iskoristljivostresursa manja nego to bi to realno moglida oekujemo.


10/63

Podaci sa terena ukazuju na to da su

proseni prinosi najveeg brojapoljoprivrednih proizvoaa ispodEvropskog proseka i proseka razvijenih

zemalja. Menja se starosna struktura stanovnika

koji se bave primarnom proizvodnjomsve

vie je starijih osoba


11/63

Obrenovac

abalj

Kikinda

Ruma

Irig

Sremski Karlovci

Ivanjica

Novi Pazar

Raka

Vrac

Projekat Edukacije ointegrisanimstandardima za

primarne proizvoae i

nosioce ruralnograzvoja u Srbiji ,odobren od strane

Ministarstva

poljoprivrede,umarstva ivodoprivrede

Republike Srbije.

2008.godina


12/63

Vranje

Opovo

Grocka

Poarevac

Ni-optina Palilula

Koceljeva

TitelInija

2006.-2007. godina

Projekat

Edukacije poljoprivrednihproizvoaa o integrisanimstandardima,

odobren od strane

Ministarstva poljoprivrede,umarstva i vodoprivredeRepublike Srbije.


13/63

Evaluacijom postignutih rezultata

ustanovljeno je da postoji realna potreba

da se ovakav nain edukacija nastavi idodatno proiri na teritoriju veeg delaRepublike, obzirom da se ovakvim vidom

direktne edukacije na terenu postiunajefikasniji rezultati.


14/63

Cilj ovakvih Projekata je unapreivanje i

proirivanje postojeeg nivoa znanja,

zarad efikasnijeg iskorienjapotencijala u sektoru primarne

proizvodnje.


15/63

Kada je re o poljoprivrednoj proizvodnji,analiza rizilka podrazumeva nekoliko

osnovnih koraka koje je neophodnoobezbediti u cilju obezbeivanjazdravstveno bezbednog proizvoda, koji

predstavlja bitnu potrebu savremenogoveka.


16/63

analiza semena

analiza voda i zemljita na kojima se vri uzgoj pojedinihbiljnih kultura

praenje studija uzgoja biljnih kultura pravilnom upotrebom pesticida, fungicida, insekticida i

ostalih dopunskih sredstava koja se mogu koristiti tokomprocesa uzgajanja biljaka

kroz kontrolu kvaliteta krajnjih proizvoda neprekidnim monitoringom postignutih rezultata

obezbeivanjem sledljivosti dokumentacije, kao i kroz stalni trening , obuke i adekvatnu saradnju

zaposlenih i proverama sa strane od strane za to nadlenih i

ovlaenih institucija.


17/63

Na ovaj nain menja se postojei, zastarelinain kontrole ivotnih namirnica, u novi,

savremeniji pristup, popularno nazvan odnjive do trpeze, u kome svaka karika ulancu preuzima svoj nivo odgovornosti za

bezbednost krajnjeg proizvoda.


18/63

Primarni proizvoai hrane


19/63

Analiza semena

Ispitivanja fizike i genetske istoesemena i ispitivanje stadijuma klice


20/63

Analiza semena

Snaga klijanja

Samo klijavo seme moe dati novu biljku.

Pored podataka o tome koliki je procenat klijavih

semena bitan podatak je i

snaga klijanja


21/63

Snaga klijanja izraunava se raunskimpuetm na osnovu podataka preuzetih iz

dnevnika u koji se unosi vrsta i sotrasemena, datum poetka probe, brojisklijalih klica tokom dana i na krajuispitivanja.

to je dobijeni broj manji snaga klijanja jevea!!!

Snaga klijanja


22/63

Tetrazoli predstavljaju klasu sintetikihorganskih heterociklinih jedinjenja kojise sastoje od petolanih prstenova ukojima etiri mesta zauzima azot a

jedan atom ugljenika. Najjednostavnije

jedinjenje ove grupe je sam tetrazolija je molekulska formula CN4H2.

Jedan od poznatijih predstavnika

grupe je MTT dimetil tiazolil difenil

tetrazolin so, koji se koristi zakvantifikaciju respiratorne aktivnosti

ivih elija u elijskim kulturama iakoubija elije tokom procesa.

Tetrazoli


23/63

Analiza semena

identifikacija semena i prisustvo tetnihmaterija tolerancija na prisustvo herbicida

Prisustvo genetski modifikovanih

organizamaGenetika modifikacija, u najirem smislu, podrazumeva

svaku promenu u genomu


24/63

Analiza semena

Generalno postoje dve vrste genetski

modifikovanih useva i to :

modifikovani da budu otporni na herbicide i modifikovani da proizvode toksine.

Prva grupa useva nakon tretmana herbicida za

suzbijanje korova ostaje vitalna, a druga grupa

useva lui toksine koji unitavaju insekte


25/63

Opasnosti

Neprecizna tehnologija

Neeljeni efekti Rasprostranjene propastiuseva

Pretnja naem ukupnomsnabdijevanju hranom

Opasnost po ivotnusredinu

Poveana upotrbaherbicida i pesticida

Opasnost po ekologiju Zagaivani geni se ne

mogu oistiti

Opasnosti po zdravlje

Nema dugog testiranja

Mogu izazvati

neoikavena mutacije uorganizmima

Alergijske reakcije

Smanjena hranljivavrednost hrane

Razvitak antibiotik

otpornih bakterija

Problem se ne moeadekvatno pratitiNeeljeni efekti moguizazvati smrt


26/63

Na poznatoj i obeleenoj parceli (duina,irina, povrina...), zabelei se broj redova

zasaene biljne vrste, razmak izmeuredova, kao i razmak unutar reda, brojponavljanja, broj biljaka u redu i na parceli,a zatim se prati prinos, povrina lista,

duina stabla, trend rasta ili pada prinosa,procenat uginua...

Analiza semena


27/63

U dokumentaciju se unose podaci o datumu

setve, nainu rasaivanja, datumu berbe,duini vegetacionog perioda...

Dokumentacija

Sertifikacija i oznaavanje semena

Iskljuivo setvom sortnog sertifikovanog

semena genetski potencijal sorte dolazido punog izraaja , to je cilj svakogproizvoaa.


28/63

1968. godine Corn ImprovmentalAssociation dala je smernice da je svrha

svake sertifikacije semena da se odrava istavi u promet seme visokog kvaliteta kaoi propagandni materijal za datu sortu,uzgajanu pod tim uslovima, kako bi se na

taj nain osigurale genetske osobine iistoa vrste.

Zato nam je potrebna

sertifikacija?


29/63

Prema postojeim zakonskim regulativama u Srbiji,postoji pet kategorija semena poljoprivrednog bilja ne ukljuujui

voe:- Pre-bazino seme (super elita),koristi se za proizvodnju bazinog semena svih poljoprivrednih

biljaka.- Osnovno seme (elita),

koristi se za proizvodnju sertifikovanog semena prve generacije.- Sertifikovano seme prve generacije (originalno,

sertifikovano seme prve generacije za hibride),

koristi se za proizvodnju sertifikovanog semena druge generacije,

za semensku proizvodnju ili merkantilnu proizvodnju.

- Sertifikovano seme druge generacije (seme prve

reprodukcije, seme druge reprodukcije), koristi se za proizvodnjukomercijalnog semena ili za merkantilnu proizvodnju .- Komercijalno seme koristi se za merkantilnu proizvodnju.

Analizasemena


30/63

Na osnovu poslednijih dostupnih

podataka, ukupna povrinapoljoprivrednog zemljita na teritoriji

Republike Srbije iznosi 5.734.000 ha, a odtoga je 4.867.000 ha pokriveno usevima

od ega su 30% ume.


31/63

Da bi obezbedili da krajnji proizvod budezdravstveno bezbedan i siguran po

proizvoaa, veoma je vano obezbeditiadekvatne uslove sredine u kojoj se vrinjihov uzgoj

Ispitivanje zdravstvene bezbednosti

zemljita i voda, pokriveno je propisimanae vaee Zakonske regulative

Analiza voda i

zemljita


32/63

Za izdavanje miljenja o ispravnosti zemljita i vodaneophodno je odrediti pH vrednost sredine, zatimprisustvo tekih i toksinih metala (Pb, Cd, As, Hg....),

prisustvo zagaivaa organskog porekla (PAH, PCB....),zatim sadraj nitrata i nitrita, hlorida i sulfata u vodama,kao i druge specifino odreene parametre ije jeprisustvo potrebno ispitati a ija se priroda namee samapo sebi u zavisnosti od karakteristika lokaliteta (prirodni

sastav zemljita, blizina saobraajnica, naselja,industrijskih postrojenja i sl.).

Analiza voda i

zemljita


33/63

Praenje studija uzgoja biljnih kultura

Pod ovim podrazumevamo praenjeponaanja pojedinih biljnih struktura tokomi nakon primene sredstava za zatitu bilja idrugih supstancija, ukljuujui studijskaispitivanja i analize koje se metode koristena terenu, kao i to na koji su nain i da lisu uopte u skladu sa nauno odobrenim i

prihvaenim tehnikim uputstvima,procedurama i standardima.


34/63

Dobra

poljoprivredna

praksa



35/63

Dobra higijenska

praksa



36/63

Dobra

proizvoakapraksa

Praenje studija uzgoja biljnih

kultura


37/63

Na veini gazdinstava postoje a potrebnoih je unaprediti i inovirati.



38/63

Posebno se ovo odnosi nadomen dokumentovanjaprimenjenih procedura, ivano je naglasiti da svakiprimarni proizvoa, bezobzira na veliinu

gazdinstava na kojeprimenjuje integrisanestandarde kvaliteta i HACCPsistem, mora da posedujeadekvatnu, jasnu, potpunu i

sledljivu dokumentaciju, naosnovu koje je mogueutvrditi na koji nain, kako ipod kojim uslovima je vrenuzgoj date biljne kulture



39/63

Jedino na ovakav nain, mogue je izvritisveobuhvatnu analizu procesa uzgoja

biljke, utvrditi prednosti i nedostatkeprimenjenih metoda, i predloiti naine zainoviranje procesa.



40/63

Svaka etapa procesa,

mora biti zasnovana

na naunoj osnovi

(mora da imaopravdanje zato seproces primenjuje na

dati nain), te mora

biti u skladu sapropisima naevaee Zakonskeregulative.



41/63

Sredstva koja se mogu koristiti

tokom procesa uzgajanja biljaka


42/63

sredstva koja poboljavaju klijanje

cvetanje

pesticidi

fungicidi

insekticidi..

Pravilna upotreba dopunskih

sredstava


43/63

Kada se ova sredstvakoriste na adekvatan ipropisan nain

smanjuju tetu kojamoe nastati usledprisustva tetoina iodreenih bolesti koje

se mogu pojaviti nabiljnim sortama.


sredstava


44/63

Upotreba ovih

sredstava mora biti uskladu sa propisima

nae vaeeZakonske regulative.


sredstava


45/63

Prisustvo toksinihsupstancija mora biti

posebno naglaeno i

obeleeno. Za svaku etapu procesa,

a ovde posebno, mora

postojati sledljivost

dokumentacije koja pratinain korienjadopunskih sredstava.


sredstava
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/ekoslike/genetika.jpg&imgrefurl=http://www.zivotinjsko-carstvo.com/ekologija/greenpeace.php&h=105&w=95&sz=5&hl=sr&start=7&usg=__XaK_NlNa-OWvuN4uFh7hh6YQeuk=&tbnid=-lgFgsh7WgRspM:&tbnh=84&tbnw=76&prev=/images%3Fq%3Dtoksi%25C4%258Dne%2Bsupstance%26gbv%3D2%26hl%3Dsr%26sa%3DX


46/63

Dokumetacija treba da sadri podatke o tomeko je?, kada?, gde? , na koji nain? i podkojim uslovima?, te u kojim koliinama ?,koristio napred navedena sredstva. Listatakoe treba da sadri datum i vreme, uslovespoljanje sredine (T, vetar...), i potpis osobekoja radi na datim poslovima.


sredstava


47/63

Nakon upotrebe mora se

povesti rauna o nainuodlaganja otpada koji pri tomnastaje (polimerni kontejneri,

polomljene prskalice....), a kojimora biti uklonjen naodgovarajui propisan nain,da ne bi dolo dokontaminacije voda, vazduhaili zemljita, ime moe nastati

neprocenjiva teta po ivotnusredinu.


sredstava
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.vocarstvo.org/Galleries/2008-03/prskanje.jpg&imgrefurl=http://www.vocarstvo.org/Clanak.aspx%3FidPodSadrzajJezik%3D803&h=265&w=350&sz=26&hl=sr&start=4&um=1&usg=__py-JvQhqK6A_nQNJTrJwaZLxyDk=&tbnid=jA6iot5CxQI07M:&tbnh=91&tbnw=120&prev=/images%3Fq%3Dprskanje%2Bvo%25C4%2587a%26um%3D1%26hl%3Dsrhttp://images.google.rs/imgres?imgurl=http://img379.imageshack.us/img379/2662/1639288004484fd260de48bxo5.jpg&imgrefurl=http://www.ksfb.rs/forum/index.php%3Ftopic%3D929.30&h=490&w=368&sz=55&hl=sr&start=8&um=1&usg=__LJNtd-GsA_4GktsCwAyaK5h3ByE=&tbnid=bIDfD0gKqvNQdM:&tbnh=130&tbnw=98&prev=/images%3Fq%3Dzemlji%25C5%25A1te%2Bzaga%25C4%2591eno%2Bpoljoprivredom%26um%3D1%26hl%3Dsrhttp://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.vocarstvo.org/Galleries/2008-03/prskanje.jpg&imgrefurl=http://www.vocarstvo.org/Clanak.aspx%3FidPodSadrzajJezik%3D803&h=265&w=350&sz=26&hl=sr&start=4&um=1&usg=__py-JvQhqK6A_nQNJTrJwaZLxyDk=&tbnid=jA6iot5CxQI07M:&tbnh=91&tbnw=120&prev=/images%3Fq%3Dprskanje%2Bvo%25C4%2587a%26um%3D1%26hl%3Dsr


48/63

Primarni proizvoa, usvojoj dokumentacijiobavezan je da uvapodatke o vrsti dopunskih

sredstava koje koristitokom proizvodnje(proizvoakaspecifikacija), da ihukoliko je to potrebno

dostavi na uvid za tonadlenim institucijama itelima.


sredstava
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.pancevo.ws/wp-content/uploads/2007/10/staklo.jpg&imgrefurl=http://www.pancevo.ws/2007/10/01/tender-za-staklaru-pancevo/&h=429&w=584&sz=15&hl=sr&start=3&um=1&usg=__QX-NLGq_Nwt69NxSstKKBTBJBvs=&tbnid=stt4lyqdkKdxdM:&tbnh=99&tbnw=135&prev=/images%3Fq%3Ddokumentacija%26um%3D1%26hl%3Dsr


49/63

Kontrola kvaliteta krajnjih proizvoda


50/63

U naoj Zemlji, postoji itav set Zakonskihpropisa koji se odnose na ispitivanje

zdravstvene bezbednosti i kvalitetanamirnica.

Kontrola kvaliteta


51/63

ispitivanja senzorskihkarakteristika proizvoda (boja,miris, izgled, ukus)

mikrobioloka ispitivanja

ispitivanja rezidua pesticida iPCB

prisustvo mikotoksina

ispitivanja prisustva tekih itoksinih metala

odreivanje radioaktivnosti prisustvo hormona i antibiotika

prisustvo genetski modifikovanihorganizama

Kontrola kvaliteta
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.dnevniavaz.ba/img/content/faksimil-dokumentacija-elektroprivreda2.jpg&imgrefurl=http://forum.cazin.org/index.php%3Fact%3Dfindpost%26pid%3D227110&h=248&w=380&sz=19&hl=sr&start=6&um=1&usg=__cF3ox6IWte37cWBoapPncA573EA=&tbnid=nv5u_9_McbxfcM:&tbnh=80&tbnw=123&prev=/images%3Fq%3Ddokumentacija%26um%3D1%26hl%3Dsr


52/63

Primarni proizvoa u svojoj arhivi morada uva dobijene laboratorijske podatke.

Kontrola kvaliteta


53/63

Monitoring postignutih rezultata


54/63

neprekidni lini nadzoruslova pod kojima se vriproizvodnja (praenjetemperature, pritiska,

korienje dopunskihsredstava...), poreenje sapredhodno dobijenim

podacima (veliina prinosa,prisustvo tetoina...).

Monitoring
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.tehnologijahrane.com/wp-content/uploads/2008/05/tehnoloska-sema-prerade-mlevene-zacinske-paprike.JPG&imgrefurl=http://www.tehnologijahrane.com/povrce/proizvodi-povrce/tehnoloski-postupak-proizvodnje-mlevene-zacinske-paprike&h=2981&w=1498&sz=235&hl=sr&start=2&um=1&usg=__0kSWmY07sJp2x275OS2lOhfNfNo=&tbnid=V6jR-wfBLbCtIM:&tbnh=150&tbnw=75&prev=/images%3Fq%3Dproces%2Bproizvodnje%26um%3D1%26hl%3Dsr


55/63

Provera sa strane, gdenepristrasna, struna i zato posebno obuena itrenirana lica, a na

osnovu Zakonskihpropisa i propisastandarda kvaliteta kroznadzor procesaproizvodnje primarnog

proizvoaa procenjuju ivrednuju postignutirezultat.

Monitoring
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.edabl.org/pubs/rgStrategija.jpg&imgrefurl=http://www.edabl.org/vijesti_arhiva.htm&h=764&w=1024&sz=212&hl=sr&start=18&um=1&usg=__ZXjbSlS0u7kWfJPpa76kE6ES1ro=&tbnid=S9U3kyc5xhKcbM:&tbnh=112&tbnw=150&prev=/images%3Fq%3Dekspertska%2Banaliza%26um%3D1%26hl%3Dsr


56/63

Primarni proizvoa u obavezi je dauva zapise i da postupi u skladu saprimedbama i korekcijama koje su

identifikovane u toku monitoringa.

Monitoring


57/63

Trening ,obuke,saradnja


58/63

Situacija na terenu pokazala je da u veiniOptina, lokalni ivalj pokazuje elju zaunapreenjem i proirivanjem znanja iz oveoblasti, i da je sasvim svestan da u vrlo skorombuduem vremenu ne moe da oekuje plasmansvojih proizvoda ni na lokalnom ni na svetskomtritu ukoliko ne primenjuje sve odredbe analize

rizika koji se mogu pojaviti tokom procesaproizvodnje hrane.

Trening, obuke, saradnja


59/63

Veina polaznika predavanja i Seminara,poseduje svest da njihov proizvod mora da

poseduje adekvatan pratei sertifikat okvalitetu proizvoda, bez koga je njihova

roba na domaem i na meunarodnom

tritu nedovoljno konkurentna, ekonomskipotcenjena i deplasirana.



60/63

Potrebno je neprekidno vriti dodatne treningeprimarnih proizvoaa, osveiti i unapreditipostojea znanja, informisati ih o znaajuintegrisanih sistema kvaliteta u domenu

primarne proizvdnje, o znaaju HACCP,GLOBAL GAP, ISO 22000 sistema kvaliteta, o

mogunostima i izazovima organskeproizvodnje hrane, vanosti zatite ivotnesredine u toku procesa proizvodnje kao i

znaaju odrivog razvoja.



61/63

slobodan izlazak na zajedniko jedinstveno trite slobodno kretanje roba garantovana plaanja razvoj i inovaciju

podizanje kvaliteta proizvoda

poveanje konkurentnosti dodatne obuke poboljanje naina gajenja i postupanja sa ivotinjama unapreivanje ivotnme sredine u domenu koji je u vezi

sa poljoprivrednim delatnostima

potovanje zakona koji su u vezi sa primarnomproizvodnjom kao i verovatnije obezbeivanje podsticajnih sredstava

kako iz domaih tako i iz evropskih i svetskih fondova.



62/63

Korist od ovakvog pristupa pri proizvodnji

namirnica dugorono gledano ima drutvou celini, kroz smanjenje ekonomskih

trokova proizvodnje, poveanja prinosa,kroz bezbedniju i kvalitetniju ivotnu

sredinu, kao i kroz zdravijeg pojedinca.



63/63

Hvala na panji!
http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.bebinsvet.net/tekstovi/dete/zdrava-hrana.jpg&imgrefurl=http://www.bebinsvet.net/tekstovi/dete/strane/dete_dobra-i-losa-hrana.html&h=246&w=207&sz=12&hl=sr&start=5&um=1&usg=__Kd5im-Z6W6eqJF_GSEIBE9moK2g=&tbnid=goi6CVYLsqTdLM:&tbnh=110&tbnw=93&prev=/images%3Fq%3Ddete%2Bjede%2Bvo%25C4%2587e%26um%3D1%26hl%3Dsr

Documents

Analiza Rizika Kod Primarne Proizvodnje, Dragana