Alge - biologija

7/21/2019 Alge - biologija

http://slidepdf.com/reader/full/alge-biologija 1/4

TALUS JE TELO NIŽIH ORGANIZAMA NPR. ALGI KOJE SE NE SASTOJI OD TKIVA ILI ORGANA

RODOFITA – RAZDEO CRVENE ALGE- Veoma stara vrsta alge- Ime dobila po boji talusa (često je crvene boje ili sa više ili manje prisutnom crvenom bojom)- Žive na dnu mora – (dno mora se zove bentos)

OP!" O#$I%" – &' i '*+,OŽV,"

&' V"&"!!IV," ."$I"- Vegetativna /elija je obavijena /elijs0im zidom /iji je spoljašnji sloj me0 i bubri u vodi- Ove alge su sluzave- Postoje i alge 0od 0oji1 dolazi do kalcifikacije ćelijskog zida (nagomilava se 0re/nja0 u njemu)- 2 centru /elije je 0rupna vakola3 uz /elijs0i zid ci!o"laz#a- 2 citolazmi se nalazi jedno jed$o i $odo"las!i (jedan ili više)- 'odoplasti su plastidi 0oji sadr4e tri vrste pigmenata – %lo$ofile (zelene pigmente)3 ka$o!e&oide (narand4aste) i

fiko'il&e (crvene i plave)- Od pigmenata zavisi boja ovi1 algi- 'ezerva ugljeni1 1idrata u /eliji je flo$idea sk$o'5

&' !$26

- ,ajednostavnije alge su jed&oćelijske i kolo&ijske alge- ,ajjednostavnije više/elijs0e su ko&(as!e 0oje mogu biti granate i negranate- %ončaste alge se često dodiruju i isprepletu ta0o da 0ončasta stru0tura nije uočljiva- ,a ovaj način nastaje prividno "e$e&%i#a!i(a& !als- Ove alge dobijaju izgled 0lup0a i 0ada se on preseče3 pod mi0ros0opom3 se mogu videti o0rugli preseci pojedinačni1

0onaca5 !o podse/a na posebno t0ivo paren1im 0oje imaju vas0ularne bilj0e- #eobom svi1 /elija talusa u različitim pravcima dobija se "e$e&%i#a!i(a& !als- %ončaste alge mogu biti jed&oosovi&ske (sa jednim 0oncem u sredini 0oji se grana) i vi)eosovi&ske (ve/i broj paralelni1

0onaca 0oji grade snopi/ 0oji se granaju)

'*+,OŽV,"- Postoje slede/e vrste razmo4avanja7

) Vegetativno – deoba /elija jedno/elijs0i18) 'as0idanjem 0olonija – 0od 0olonijs0i19) 'as0idanjem 0onca – 0od 0ončasti1#) 6lučajnim ot0idanjem dela talusa – slo4ene više/elijs0e alge") 6porularno razmo4avanje – pomo/u spora:) Polno razmno4avanje – proces netipične oogamije (muš0a polna /elija 0oja inače nije po0retna u ovom slučaju

postaje po0retna – spermazoid i spaja se sa 4ens0om polnom /elijom – jajna /elija i ta0o nastaje zigot3 a od njeganova jedin0a

I6;',3 '6P'O6!',",O6! i "%O$O&I- 2glavnom su <otoautotro<ne mada postoji i => vrsta 0oje su paraziti5- Žive u priobalju mora ili u samom moru na dubini do ?@> m

- Ve/ina 0oja 4ivi u vodi je na dnu3 ali postoje i one 0oje 4ive u plan0tonu(O'&,I*+I %OI P$2!2)- 2glavnom 4ive u toplijim morima mada postoje i one 0oje 4ive u 1ladnim te0u/im vodama

6I6!"+!I%2$O& I *,A

- Proizvode organs0e supstance i 0iseoni0 - Prave podvodne livade 0oje slu4e 0ao utočište za mnoge 4ivotinje- %oriste se u is1rani ljudi 0ao salata ili dodata0 jelima- Osušene alge se 0oriste u is1rani 4ivotinja i 0ao Bubrivo- lge u /elijs0om zidu imaju agar 0oji se 0oristi za pravljenje gela 0ada doBe u dodir sa vodom5 %oristi se u

pre1rambenoj industriji i <armaceuts0oj industriji- lge 0od 0oji1 dolazi do 0alci<i0acije 0oriste se za 0isela zemljišta

*AEOFITA – RAZDEO +R,E ALGE

-stara vrsta algi 0oja je vremenom evoluirala i postala veoma slo4ena u pogledu izgleda i graBe



TALUS JE TELO NIŽIH ORGANIZAMA NPR. ALGI KOJE SE NE SASTOJI OD TKIVA ILI ORGANA- imaju mr0u boju

OP!" O#$I%" – &' i '*+,OŽV,"

&' V"&"!!IV," ."$I"- .elija je obavijena /elijs0im zidom 0oji je celulozno – pe0tins0e prirode- 6poljašnji slojevi su od pe0tina i bubre u vodi i zato su sluzave

- Postoje i one alge 0od 0oji1 /elijs0i zid se 0alci<i0uje- 2 centru /elije je 0rupna vakola3 uz /elijs0i zid bezbojna ci!o"laz#a- 2 citolazmi se nalazi jedno jed$o i ve/i broj %$o#a!ofo$a – feo"las!i- 2 <eoplastima se nalazi pigment 1loro<il tipa a i c i 0aretenoidi- 2 citoplazmi se nalaze i sitna razbacana zrnca 0oja sadr4e rezervu 1rane – polisa1arid la#i&a$i&

&' !$26- ,e postoje mr0e jedno/elijs0e alge- +ali broj je 0ončastog3 0orastog3 listoli0og ili 4bunastog izgleda- Ve/ina ima ko$#oida& talus 0oji je vidljiv golim o0om (mogu biti i do deseta0 metara veli0i)- ,a popre/nom prese0u veli0i1 algi mogu se uočiti /elije različite veličine 3 obli0a i <un0cije- ,ajnaprednije alge ove vrste su ujedno imaju i najviši nivo razvoja meBu algama

'*+,OŽV,"- Vegetativno – pomo/u delova talusa- 6poluralno – pomo/u različiti1 vrsta po0retni1 i nepo0retni1 spora- Polno7

) %od najprimitivniji1 ovi1 algi obavlja se izogamijom8) %od manje primitivni1 1eterogamijom9) %od najrazvijeniji1 oogamijom

- Pri polnom razmno4avanju mo4e se javiti smena generacija7 smenjuju se dve vrste bilja0a – gameto<iti (na njima nastajugameti) i sporo<iti (na njima nastaju spore)

- 6mena generacija mo4e biti7) Izomor<na – gameto<iti i sporo<iti se ne razli0uju po obli0u i veličini i8) ;eteromor<na - gameto<iti i sporo<iti se veoma razli0uju po obli0u i veličini

6I6!"+!I%- lge su podeljene na osnovu 4ivotnog ci0lusa u tri 0lase7

) lge sa izomor<nom smenom generacija – najprimitivnija grupa8) lge sa 1eteromor<nom smenom generacija9) lge 0oje nemaju smenu generacija – one su najnaprednije

"%O$O&I I '6P'O6!',",O6!- +ali broj ovi1 algi 4ivi u slat0im vodama3 a ve/i u slanim- ,ajviše i1 ima u 1ladnim morima jer im odgovara temperatura mora i ve/a 0oličina 1ranljivi1 mineralni1 sastoja0a- ,ajviše i1 ima na dubini od C do D@ m- +ogu praviti podvodne livade

- +anji broj 4ivi na ve/im dubinama i do ?@> m- Ima i1 u adrans0om moru

*,A- Proizvode organs0e materije u moru i 0iseoni0 - Prave utočište za razne 4ivotinje od grabljivaca- %oriste se u pre1rambenoj3 te0stilnoj3 <armaceuts0oj industriji- Od nji1 se dobija jod- *a Bubrenje zemljišta naročito one 0oje imaju 0rečnja0 u sebi

'*#"O 6I$I%!," $&" I$I #I!O+""- 6pada meBu najmlaBe alge ali i meBu najrasprostranjenije alge

OP!" O#$I%" – &' i '*+,OŽV,"

&' V"&"!!IV," ."$I"



TALUS JE TELO NIŽIH ORGANIZAMA NPR. ALGI KOJE SE NE SASTOJI OD TKIVA ILI ORGANA- &raBa /elije je veoma speci<ična – podse/a na 0utiju sa po0lopcem- Omotač – o0lop /elije je sačinjen od sili0ata i zove se !eka- 2 centru /elije je vakola3 uz o0lop ci!o"laz#a- edan deo citoplazme prolazi 0roz va0uolu – ci!o"laz#a!i(&i #os!ić- 2z o0lop se nalazi i jedno loptasto jed$o. Ono mo4e biti i u citoplazmatičnom mosti/u- ;lomato<ori mogu biti pločasti ili sočivasti5 Ima i1 D do ? u /eliji- 2 njima su 1loro<ili tipa a i c 0ao i 0arotenoidi- 'ezerva 1ranljive supstance u citoplazmi je polisa1arid %$izola#i&a$i&

- Ve/ina su jedno/elijs0e alge3 mogu da grade 0olonije

'*+,OŽV,"- '*+,OŽV2 6" V"&"!!IV,O I PO$,O- Vegetativno se odvija deobom /elije (jedno/elijs0e) ili ras0idanjem 0olonije (0olonijs0e alge)- Pri vegetativnoj deobi /elije postoje slede/i procesi7

) Priprema za deobu8) #eoba protoplasta i jedra pra/ena razvijanjem epite0e i 1ipote0e9) .er0e /elije obrazuju nove polovine o0lopa (po jednu polovinu dobijaju od maj0e /elije a drugu manju same stvore5

edna 0/er0a /elija /e biti veli/ine 0ao maj0a3 a druga nešto manja)#) %ada se stvore dva sili0atna o0lopa 0/er0e /elije se razdvajaju

- 6ili0atni o0lop ne dozvoljava rast /elija pa zato imamo da je pola /elija manje veličine5 !o bi moglo dovesti do nestan0a

algi5 Problem se rešava stvaranjem aksos"o$e5- Ova sporaa nastaje od zigota5 ,a površini ima tan0u elastičnu opnu što joj omogu/ava rast5 %ada dovoljno naraste o0onje se stvara o0lop

- Polno razmno4avanje se odvija izogamijom3 1eterogamijom ili oogamijom

6I6!"+!I%

- #ele se na dve grupe7) ,epo0retne alge sa valvom radijalne simetrije5 ,aseljavaju plan0ton mora3 reBe plan0ton slat0i1 voda8) lge sa valvom bilateralne stru0ture5 %re/u se pomo/u organele 0oja se razvija du4 srednje ose valve – $afa

'a<a je u obli0u pu0otine u 0ojoj se luči sluz u jednom pravcu5 lga se 0lizanjem u suprotnom pravcu 0re/e po podlozi5

- lge sa ra<om 4ive u bentosu3 a bez ra<e u plan0tonu slat0i1 voda

"%O$O&I I '6P'O6!',",O6!- ,ajviše i1 naseljava vodene e0o sisteme do dubine od E> do C> m5 !emperatura vode treba da bude od D> do ?>F9- ,e0e 4ive i u termalnim izvorima gde je temperatura i do @>F93 ali i na površini snega i leda3 u 1ladnim morima- +ogu 4iveti i na zemlji i uzemlji3 pa ča0 i u ne0im vodenim bilj0ama- ,ajviše i1 ipa0 ima u vodama umerenog toplotnog pojasa

*,A- Proizvode organs0e supstance i 0iseoni0 - Od o0lopa izumrli1 algi to0om dugog vremens0og perioda nastao je dijatomit (0oristi se u graBevinarstvu 0ao izolator3 u

1emijs0oj industriji – podnosi viso0e temperature3 u pre1rambenoj industriji)

- Indi0ator su 0valiteta vode

VALVE s si#e!$ije

'*#"O *"$"," $&"- 'et0e su alge iz ove grupe 0oje nemaju zelenu boju- 6lične su vas0ularni bilj0ama- Imaju slo4enu graBu talesa- Imaju slo4enu graBu /elija

OP!" O#$I%" – &' i '*+,OŽV,"

&' V"&"!!IV," ."$I"

- Imaju obli0 /elija 0ara0terističan za bilj0e



TALUS JE TELO NIŽIH ORGANIZAMA NPR. ALGI KOJE SE NE SASTOJI OD TKIVA ILI ORGANA- .elija se sastoji od /elijs0og zida3 citoplazme3 organele i va0uola- .elija je obavijena ćelijski# zido# 0oji je celulozno – pe0tins0e prirode- .elijs0i zid nemaju samo najprimitivnije vrste ovi1 algi- 2 centru je 0rupna vakola3 a uza zid bezbojna ci!o"laz#a- Ve/ina ima jedno jed$o3 samo jedna vrsta ovi1 algi ima više jedara- /lo$o"las!i mogu biti zvezdastog3 loptastog3 prstenastog obli0a i mo4e i1 biti jedan ili više- 6adr4e 1loro<il tipa a i b 0ao i vas0ularne bilj0e- 6adr4e i 0arotenoide ve/i broj3 od 0oji1 samo ne0i postoje samo 0od ovi1 algi

- Ve/ina i1 je zelene boje zbog 1loro<ila3 ali postoje i oni 0oji su bezbojni (izgubili su pigmente)- 'ezerve 1ranljivi1 materija (polisa1arid sk$o') nalaze se u telašcima 0oja se zovu "i$e&oidi

&' !$26- ,ajprimitivnije alge su jedno/elijs0e alge 0oje &e#aj ćelijski zid i 0re/u se uz pomo/ ? 'i(a- 6lo4enije alge imaju /elijs0i zid3 nemaju bičeve i nisu po0retne5 Obli0 im mo4e biti raznoli0 - Aesto se jedin0e udru4uju u kolo&ije i ce&o'ije 0kolo&ije izg$a1e&e od s!al&og '$oja algi2 - %olonije mogu praviti i po0retne i nepo0retne alge- ,e0e alge mogu imati 0rupan talus 0oji se vidi golim o0om5 On se sastoji od više jedara (sifo&al&e alge)- Više/elijs0e alge mogu biti ko&(as!e – granate ili negranate- !alus ne0i1 zeleni1 algi mo4e biti "e$e&%i#a!i(a& i nastaje deobom talusa u dve ili tri ravni- %ada se deoba vrši u dve ravni stvara se "lo(a3 a u tri dvosloj&a"lo(a5- Paren1imetričan talus je najčeš/e ko$#oid&i

'*+,OŽV,"- 'azmno4avanje mo4e da bude7

) Vegetativno – deobom /elije8) 'as0idanjem 0olonije ili cenobije9) :ragmentacijom 0onca ili bilo 0ojim ot0inutim delom više/elijs0og talusa#) 6porularno – pomo/u po0retni1 (planospore) i nepo0retni1 (aplanspore ili autospore) spora") Polno7

• ;ologamija – spajaju se dve jedno/elijs0e alge (ulogu gameta vrši cela alga)• Izogamija – spajanjem dva gameta 0oji se razli0uju samo <iziološ0i• ;eterogamija

,e0e alge mogu da imaju u to0u 4ivota ? tipa jedin0i – sporo<i i gameto<it5 0o se oni pravilno smenjuju imamo smenugeneracija7

) Izomor<na – gameto<iti i sporo<iti se ne razli0uju po obli0u i veličini i8) ;eteromor<na - gameto<iti i sporo<iti se veoma razli0uju po obli0u i veličini

"%O$O&I I '6P'O6!',",O6!

- 60upina iz 0oje su evoluirale više bilj0eG

- Ve/ina 4ivi 0ao plan0ton ili bentos u slat0im vodama (o0o H> vrsta) ostale u najrazličitijimstaništima (u tlu3 0ao mors0i bentos3 na ledu i snegu3 u vazdu1u3 u solanama3 0ao simbionti sagljivama i 4ivotinjama3 0ao paraziti na bilj0ama)

*,A- O3OGA4565 VOD5 ,I7EONI,O+- *ROIZVODE VELI,E ,OLI8INE ORGAN7,I/ +ATERI6A- FOR+IRA65 FITO*LAN,TON ,O6I 6E IZVOR /RANE *RI+ARNI/ *OTRO9A8A- ,$"&ije alge sak"lje&e sa o'ala #o$a: ko$is!e se ;

- L65D7,O6 I7/RANI- I7/RANI DO+A4I/ <IVOTIN6A- =53REN65 ZE+L6I9TA

- 5 FAR+ACE5T7,O6 IND57TRI6I- 5 *RE/RA+3ENO6 IND57TRI6I- 5 RAZLI8ITI+ NA58NI+ I7TRA<IVAN6I+A

Documents

Alge - biologija