ALEKSAWDAR BIRVIS

Citalac koga zanimaju fenomeni religije mora pnizmati da o m j h a nije dovdjao obavdten, ni kolEinski, ni strwEno. Jedan od d & i h neddj- nih ilustrovanih listova (sa tiraiom od preko ret- vrt miliona) ~doneo je j e h o m d padatak da je ,Isus wkrsnuo u pedeseti dam<. Nije omla Eudo Sto su u sredrijem veku, pa i kasnije, kda le pri- f e da J'evreji ubijaju hrGCanslku dmu. Za pohva- lu. je zato ideja da se ua odgovarajub stm5nost izloje Einjemice koje su inare sastavni deo ii- vota i dmStva u kame iivirno. Mi i m a m kako se Ijudi u svetu o m r e , a rmudimo se ako n J w e d ili sustanar dr i i kakav praznik iLi abiraj koji mi ne drZimo. Ne d d a v a li se rest0 da mi o dru- gqj veroispovesti mamo malnje nego o drugom

kontiinentu?

Sta je zapravo protestantizam? Kako je jedan pnijatdj k d t u r e obavdten o njemu? Sits nalazi u enciklopedijama? One bi trebalo da jednom obrazovanom roveku pruie jasna, nepristrasna i

pomdana obavdtenja.

Enciklapedija Leksikagrafskag zavoda (Zagreb, 1959, sv. 5, str. 307): ~Protestantizam (labinski pmtestms - anaj h j i pnmjeduje), sku@ maiv za lhS6anske c~kveme i vjerske zajednice b j e su u opoziciji p r a m riunokatali~koj cnkvi, od XVI stoljeCa dalje proizaSle iz Reformacije; u Si- sern (nedovoljno precimom) smislu, sve kcrS.6anske vjerske zajednice h j e ne prilpadaju mi zapatd- noj (rionokato1iEkoj) ni istaEnoj (pravoslavnoj)

crkvi<<.

B r i t m k a enciklopedija (Encyclopaedia Britan- nica, Chica~go 1966, val. 18, p. 655): ,Prate- stant(ski) oznaka (term) koja se primenjuje na zajednice (communions) eapadnog hriScansrtva odvo~jene od rimokatoliEke crme, koje svoje po- stojanje duguju reformaciji ili kasnijim dogada- jima na koje je vticala refomacija. Pripadnici ovih zajeclnica se ob iho omaEavaju kao pro- testanti, a njihovo uEenje kao protestantskoc(.

Larus XX veka (Larousse du XXe siPcle, Paris, 1932, tome 5, p. 817): ,,m;atestantizam (od pro- testant) - skup xeligij* doktrina i crkava nastalih iz refomacije u XVI-om veku, bilo da su c r h e obrazovane u toj epohi od tkatolika koji su se izdvojili od rimskc crkve, bilo od onih koje slu se u n j i m rodile, rascepom u krilu sa-

mih protestantskih eajednicaa.

Ove i njima slifne definicije po drugim mci- klopedijama i udibenicima, ne odgovaraju, prvo, zahttevima formahe logike: genus proximum je pogreho iskazan, a differentia specifica je pot- puno nespecifiba. Sta je to opzicija prema ri- mokatalifkoj c~kv i? I pravoslavlje i islam su - na svoj nafin - opozicija rimokatoliEanstvu, pa nisu protwtantizm. Pod posrednim uticajem re- formacije u dmgoj pobvini 19. veka izdvojili su se starolcatolici iz rimokatolifke crkve - a ni oni nisu 'protestanti. %a t& reki o IdohalUcdm- skim crkvama, koje su u ))opozicijia i prema pra- voslavJju i p r m a rhdkatoliEanstvu, a ni sul- t h k i ni formalno se ne mogu smatrati protes- tantima. Ogranif most ovih definicija na refar- maciju i 16. vek sputava nas kako bolgmslovski tako i istorijski. Kako razvrstati bogumile, val- dovce, bra6u i sestre slobodnog duha i druge? Treba li Jaina Hum srnatrati r imokatdikm s m o

zato 5to nije iiveo u 16. veku?

Nedostaci m e vrute, i rpristrasnost, ukamjlul na potrebu n&to prikladnije ~definicije; nepristras- ne i dovoljno -pouzdane za dalja ramatranja. Gems pmxirnum je ru wmn slufaju hrG6anstvo. Kako da se nade differentia specifica? SuSthska razljlka (a i m o v n i spor) je u shvatanju otkri- venja. Ima hriSfana koji veruju da je otkrive- nje Boije sadPZano u Svetom pismu i svetom predanju (tj. Biblij i i tradicdi), Oni prlpadaju tradicionalistlCkim crkvama. Drugi smatraju da tradkija a e m&e biti izvor otkrivenja, nego da je to Biblija. To su protestanti. (Naziv je mast30 sasvim drugim povadm. Naime, n e m a m staleii skloni reformaciji - pet knezova i Eetrnaest gradwa - nisu h td i da prihvate zalcljdke do- nesene 19. aprila 1529. na d r i a v n m saboru u Spajerul).- Oni su protiv odluka vetine izloiili svoj nprotestatiocc, ti. stav o neslaganju: u stva- rima koje se tifu Boije slave i spasenja duSe svako mora za s ~ b e lifno pred Boga stati i odgo- vor dati. Tek kasnije ovaj naziv stife svoj odre-

deniji smisao u konfesionalnom pogledu).

Dakle, Eta je protestantizam? Protestantizam je onaj ~deo hriSCan,stva koji se u w a n e veroispo-

vadanju izjasnio za sledeCe stavove:

1 Leopold von Ranke: Deutsche Geschichte im Zeitnl- ter der Reformation. - Wien, Phaidon, s. a., str.

535--536

ALEKSANDAR BIRVIS - 1. - Bibdija je jedini izvor otkrivmja.

2. - ProuEavanje i tumaCenje Biblije temelji se na pravu lihog rasubi~vanja u skladu sa orbda-

ren&Cu i nadahnuf ern.

3. - Broj obreda je sveden na biblijski mini- mum, a njihovo obavljanje ,pjednostavljem.

4. - Sve Sto obuhvata verski i i vd s a e t a v a se na narodnom jez&uB).

Ova definicija adekvatno aibiuhvata pratestan- tizam na o m v u karakteristika dovoljnih da odrede ajegov sadriaj i logicki apseg; ona nije tautologija, nije iskazana u negat imm obliku, dovoljno je pregledna i saieta, ne nabraja sve delove (t&ko da ~bi to iko lnagao da nabroji) i ne sluii se metaforama. Kao dobra definicija tre- bal,o bi da izbegava i dvom&osti, ali to u pi- tamjima rellgije nije moguCe. Verwalnja su p i - vabne i vearna i n thne manifestacije Ewekovog bibs, pn 6ijem pencilpiramju se mora r a w a t i na nebrojim kolieinu metalagifkih i grelogGkih

sadriaja.

Nesumnjiwo da iz ovakve definicije, adnasno iz navedena Eetiri stava, proizlaze posebne mate- rijalne i lduhovne vrednosti. Protestantizam je uticao na sredinu iz koje je p a t h o , ueestmvao je u njenim procvatima i padovima, a i Sam se

menjao u zavisnosti od vremena i sredine.

0 uzrooima protestantima raspravljaju istorija i sociologija religije. Njihovi zakljuEci i ocene nivu jedinstvmi. ~Medutirn, za uvid u uticaje pro- tes tan tha , jedan ad zaWjnEaka je od pmen- stvene vahosti: protestanwke crkve i vemke za- jednice su Einilac koji je u istorij,~ uSao veoma snaho, izazvao odluenu reakciju prrrtiv sebe, ali je ostao ~da iivi i deluje upl'kos organizacionirn i dokbrinahim razjedinjavanj ima. Tri razloga daju posebnu vrednost ovom zakljuEku: prvo - sla- baSni protestantski pdkreti su i pre reformacije uticali na kullturu svoje sredine neito jaEe mo Sto j? lbila njihova masovnost; dmgo - reakcija pro- tiv protestanata je bila vmma suTova, ali je uspeh protimnera bio Ispod uloienih maga i dkmtnouti; i treCe - dejstvo protestantizma je dbogatilo i injegove protivnike (Sto u ostalim ver-

skim sukobima nije lbio slui'aj).

Od svih kulturnih dobara najviSe protestaIlltskag uticaja osetio je jaik. Kao bitan sastojak naci- onalne W t u r e i - naroEito - ~kao wKsnovn,o sred- stvo qpstenja, jedk se naiao na udam prates-

U vezi sa ovorn definicijorn vidi: Dr Vuko Pavidevie: Sociologija religije. - Beograd, Zavod za izdavanje

udZbenika SRS, 1970, str. 140.

ALEKSANDAR BIRVIS

tantskih shvatanja. Prvo je postao jezikom Svetog p i m a i verskog iivota, aatim jezikom verske prapagasnde i nastave, kao i jezilkom borbe i

:poltike.

Ti uticaji su pastojali i pre reformacije. S twan Prvovenrrani piSe kako je njegov otac, Stevan Nemamja, ipnogonio bogumile: eA uritelju i na- Eelniku njihovu odreza jezik u grlu njegom, koje ne ispoveda Hrista Sina Boijega, a njegove ne- Eastive lknjige spali, i njega {pasla u izgnm- stvo . . .c3). Ovaj izliv surovosti nije bio u 16. veku, niti ga je izvrSila inkvizicija rimokatoliEke crkve, mego )>weti i blaieni i prepodobni otac naS Simeon, koji je pre bio nastavnik i ufitelj, go-' spadin i s e m d r i a c otaEastva svolga, sve s-e

i pomorske zernljec4).

ZaXo je jedan Eovek liSen govora? ZaSto su spa- ljene (pme srpske h j i g e ? S h a h od iive r e s ? Da. Jezik ~bogumilskih propovedi i bagurmilskih spisa bilo je bliii narodu no jezi!k dwra , Eije su reEi, doduSe, bile srpske, ali rdenica graka a rnisao tudinska. Medutim, etnolozi i danas nalaze tragwe i uticaje bogmila u n im narodnih urno- tmrina. Jednom uritelju je odsei.en jezik, ali on

i dalje govori.

Retormacija i mjene posledice, m o g o viSe no raniji paheti , u t i h na jezik i m u k u o jeziku. Nemci, kao prvi nosiaci i primaoci refonmacije, mogu da zahvale Luteru i luteranstvu za svoj jedinstveni knji iwni jezik. Prevod Biblilje (Novi zavet izdat 1522, celokqpna BiMija 1534) Sto ga je naPinio Luter, izvrSen je sa jwrejdkog i ire- kog originala ruz savetodavno u f d e e vekeg broja s tmbjaka , najviSe Filipa Melanhtona. Dosledno svqjoj nauci i protestantskim stavovjlma, h t e r je prevodio na govorni jezik, pristupaEan svim slojwima naroda. On kaie: ~ K a k o da se g o v d nemafki, onda Eovek ne sme da traii slova stra- nog jezika, neko mora da o tome pita mater u kiuCi, d e m na sokeku, obihog Eoveka na trgu - i na njihova usta da gledac. Luter nije imislio nuna6ki knjiievni jezik. On le vanredno veSto odebxao onaj govor kqji Ce svim Nemcirna biti razumljiv i koji Ce biti dovoljno svef an. To je bio jezik saske dvorske kancelarije. On to ovako ob- razlaie: xJa govorim kao saska kancelarija, za kojom se povode svi knezovi u NemaEkoj; svi sta- leii cavstva, kneiwski dvorovi ~piiu prerna sas- koj i naSega kneza kancelariji, je to i naj- opStiji nema&ki jezik; car Mahsimilijan i h e z iabonnik Fridrih isu nemaEke jezike u R h s k o m

V p i s i Svetoga Save i Stevana PrvovenEanoga preveo L. Mirkovib. - Beograd, Driavna Stamparija. 1939.

str. 182.

' Op. cit. str. 169.

ALEKSANDAR BIRVIS

carstvu ulili u jedan odreden jezik~.~) NaEin na koji je naEinjen nemaaki knjiiemi j a i k bio je trasa po kojoj ke n u nacionalnih j d k a na6i svoje putove ~1 kmjiievnost i nauku: primata je istori6nost i narodno p r & o jezitka, uikazano je na konvmciju i adredma njena uloga u dobi- jmju pravilnog jezika, izbegnuta je provincijska i palanaeka mepismenost pri abrazovanju lekike i stila, jezik je pokoren svojaj aakmitosti i us- meren ka jedimtvu - Sto je ubrzo i pastignuto. Sve avlo je pre h t e r a mao i Jan Hus, ali je bio b a uzora (nije postojala dvorska katncela- rjja sa ujednaEenim jezikom), bez jasnih hrm,u- l~~c i ja , bez pod&ke mjih Eiji je jezik nBto znatio i bez plitifikih zahvata Lutemvih. Ipak, H u je, takode, imao presudan znaEaj ne samo za j a ik Ceha, no i svih drug& Slovena koji pEu laltinioom. Husitski je w h e t dweo do Eeaag lajiiemlog jezika, EeSke knjiievnosti, Ee3kog bo- 9osllLienja i do slovnih (dijakriti6kih) amaka koje je Hus i m e o . Nekima od ovih oznaka slu-

ii Ise i naSa savrmena latinica.

U danahjim jugorslovenskim zemljama nepo- s r e h #korist od p ro tes tan tha imao je slove- naEki jezjik. On je poEeo da stiEe svoju pisme- nosti i knjiievnost zahvaljujuei prodoru lute- ranstva u SlovenaEku i lienom zaslugom i rev- n&ku Prirnoia Tmbara. Za Slovence je ovo bilo od dvostnu'kog znaf aja: pismenost je lprestala da bude rpovlastica, a slovenaaka naciomaha svest

se vrlo ran0 poEela jda potvrduje.

Medu narodima koji su u ovcnn pogledu dui- nici p~otestantima, za nas su majzanimljiviji Lu- ii6ki Snbi. N j h ~ v a pimenost i hji ievnost je hruto vezana za refomaciju: prevod novoza- vetnih spisa (1548), prevod Lutemog lratihuisa (1574). Zabril~uti zbog mpeha iprotestantizma, ri- mokatolici pjaEavaju svoj red medu LuiiEkim Srbima. te za motrebe niihovih svegtenika iedan kaludei (K. J.-Ticin) sastavlja p r m gramatlku 1uzSEUco-smslooe iezika. maravno. na latiiskom

Neposredno povezana sa znaeajem protestantu- ma za jezfk je i wedno~st usmene i pismene reEi. BesedniStvo je steklo ~psebnu vahost, jer pro- testatski pokret stavlja pnopoved u i i k bogo- sluienja. Cmvorna ref nije s m deo rifxala, dobra pouka ili dokaz krasnoreEivosti, nego je )>dokazivanje duha i sileccs). ZahvaljujuCi n o v m oruiju, Stampi, protestantska r& se m o i a v a , postaje trajnija i masomija. Umesto smirenih ma~nasti~skih prepisivaea i siMenog broja Eita-

' Paul Schreckenbach Franz Neubert: Martin Luther. - Leipzig, J.' J. Weber, 1921. str. 17

"veto ptsmo. 1 Kor. 2:4.

-, ALEKSANDAR BIRVIS

laca, nova stoleCa su zapahnuta mir ism Gtam- parske boje i bave se problemom tiraia @jam potpuno nepoznat generacijama pre refmaci je) . Po svemu sudeCi, u redovima protestanata prvi put je 1550. god. upotrebljen letak (namenjen-de-i moralisanju neprtjatelj a). SaEinilac tog wvog letka bio je Istranin Matija VlaEiC, jedan od ne-

pasrednih Luterovih nastavljaea').

Na primeru nlattije VlaEiCa vidi se joS jedan od uticaja protestantimna. Nove generacije teologa nisu vise samo uEenjaci, oni postaju nauhici. IAko samerneni ideolozi i politiEari fpa i fihfozia) osporavaju nauEnost teologije, ova se Einjenica ne mo5e zaobiCi u isbriji !ulture. OsnivaE mo- derne astronomije, Kepler (1571-1630) smatra s@ oaui?niikom iako je fdobrih sto godina posle re- fomacije wojim glavnim rnaufnima posiom smatrao izradu h ~ w o s k ~ a , u koje je i sam ve- rovao. Medutim, j d pre Keplerovog rodenja VlaEiC i njegovi sarsdnici su radili ~Magdebur- 5ke centwijec i ~Katalog sved,&a istine<<, uno- seCi u istarijsku neuku izvesna naEela (medu njima i angairovanmt) boja Ce poEeti da shvata

tek 20. vek.

U svoj rad protestanti unase WitiEnost. Svim ra- spoloiivim sredstvima se ispituju pojave, pogo- tovu pojave u vezi sa jezikoln i istorijom. Ja- vlja se akribija. Razlikuju se Einjenice od rni- Sljenja, cddkazi od dokazivanja, taeno od vero- vatnog. Tako, kod Matije VlaEifa susrefemo ova- kvu rdenicu: ~ b m o v i n a moja, stari grad Sto ga plsci, kako nekad tako i sad, nazivaju Albona, verujem zbog izlaslra sunca (ab albedine soli), prema kome je poloien. Narodnim jezikom zovu ga Labim, jevrejskim - mislim - imenom iz islog ril~Ioga<<~. Ono Mo izlaie, pisac jasno ra- zvrstava. Nema pretlpostavke o nazim, ni latin- sko-itelijanskm r l i narodinom (hrvatslmm). Za poreklo naziva naglasava se da je to liEna pret- postavka (verujenl, mislim) a ne utvrdena Ei-

njenica.

Ovo pokzuje da su protestanti imali naglaseno patvrdam adnas prezna x-adu. N,arodi tradicima- iistiSikih cskava w samo izuzetno davali ljude wljne da m o g o i vredno rade. S-vet rnediteran- ske l~komislenosti ~i levantske Iukamsti sma- trao je rsd ~kao teret. Napori su se ulagali kam- panjski, ili pad prinudom. SmiSljen, planski i si- sternatski rad nije bio (a nije ni danas) naro-

Eito omiljen izvan protestantskog sveta.

1 Mijo Mirkovit: Matija VlaEif. - Beograd, Nolit, 1957, str. 141.

a Dr Vuko PaviteviC: op. cit., str. 15-16

a Matthias Flacius Illyricus: Clavis Scripturae. - 1628, stubac 543 (prema: Mijo Mirkovit: Matija VlaEiE Ilirik. - Zagreb, JAZU, 1960, str. 136)

ALEKSANDAR BIRVIS

Taj svet su, he re , z d j e sa izrazito sumvom i nepodesnom klimom. Lpak, one nisu apustele, ve6 ~su se razvile zahivaljiujufi po tes t an t skm shbatanju rada. Na primeru Finske i susedme joj Karelije w o postaje, tako reCi oeigledno. I u vreme kada su abe bile pod carskom Rmijom, finski standard je bio znatno viSi od karelskog. Isti kliunatski i geograldki uslovi, ista prirodna bogatstva, ista etni6ka evolucija, a u m o vreme i isti privredni sistem i &ti ekspploatator - a ra- zlika ofito velika. Komentar nije patreban, ako se zna da je u Finskoj na 60 stanovnika jedan

pravoslavan, a na 1000 jedan rimokatolik.

Cela Holandija, a pogotovu njene dve severne provincije (Groningen i Frizija) su simpatiEan primer ovog d n o s a prema raldu. P m a t o je uporno otimanje z d j e od mora i od mor?lara. Manje je poznato da dve ~pomenute ipmvincije na sevem nemajru ni pedlja zemlje hoji nije viSe puta obradivm. To je zasluga holarvdskih meno- nita koji su i nastali u ovim krajevima. Njihcwa namera i navika da s k m o iive 1 -go rade dovela ih je do visdkog standarda, gotipune so- cijalne zbrinutorsti, stabilnog novca, solidnog Sloolska (nema nepismenih, moningFski uni- verzitet osnovan je 1614. god.) i najjevtinijih po-

ljoprivrednih proizvoda.

Na o s n m ovakvih pmedenja ne treba shvatiti da wotestanti svoje d j i v e rprednosti smatraju podstrekom za netrpeljivost prema drugim ve- roispovestima. Netrpeljivost ne potiEe iz crkve nego iz zvani 'he veroispovesti, tj. nje ima tamo gide je jedna religija nameONuta prinudno ili automatski. To 'su driavne, iplemenske ili naci- onahe veroispovesti. )One se name6u bez obzi,ra ma prisustvlo ili odmstvo tredicije. PripedajuCi driavi, plemmu ili naciji, Elan -&,uStva pastaje Elanom obavezne verske organizacije bez 1%- aog presved,oEenja, bez razmGljanja, baz pri- stalnka, a naji.e%e i bez mesnag ui.eSi.a, jer se deca keStavaju pre no Sto grogledaju i proslu- Saju, a do artikulisanog i smiSljmag govcra niko i ne ieli da feka. Nametnuta religija je bolest drul5-tva. Ona je Einilac ~ h l t u r e , ali i sirnptom nezdravog stanja. Najnovije jdoba nam gokamje da i veoma rwolucionarne ideje prestaju ,da h d u zdrave onog Creruutika ,ked ~pootanu obavez- ne. Samo mali broj religi,amo obdarenih pojedi- naca m d e lda se oCrgne od duhovne prinude ili ideolorskog huka (odn. mode), te lda slobodno misli i slobodno se odluEi za veroispovedanje hoje

smatra najspaaonosnijim.

Sa buzetkom pojedinih velikih lienosti koje su pmpovedale tnpeljivomt ( f i lmf i k las ihe Greke, G a o t m a Buda i sl.), 6Ve do p j a v e hriSCanstva nije bilo pokreta za opSteljudsko raaunevanje i

- ALEKSANDAR BIRVIS

tnpeljivost. U hriSCanstvu tnpeljivost nije dugo trajala, jer se najveti njegw deo ve6 poEetkom Eetvrtog veka upregao u jaram driavne (a kasni- je) i nacionalne crkve. PraktiEno je reE trpe- ljivost bila nepmnata sve do pojave r e f m a - cije. Bogulmili i valdovci nam nisu astavili pi- sanih tragova o svome adnmu ipema ljudima drugih veroispwedanja. Prvi istorijski zahtevi za toleranlcijom nisu proistekli iz sekularistiekih teinji francuske revolci je nego od Svajca~ddh anabaptista. Krajem &tobra 1523, u grupi ljadi oko Cvinglija bdvojili su se Konrad Grebe1 i Feliks Manc, sa jog nekolicinm, zahtevajuti da se o stvarima vere odluEuje u okvinu same ver- ske zajednice. To je bila w i c i j a Cvinglijevom stam da o reformi c&ve odleuje grad* v d e grada Ciriha. U vatri medusohih rasprava Gre- be1 i Manc su, tako reCi neprimetno, uoblirili dve teze: prvo - advajanje crkve ad svetovnih vlasti, i drugo: protivnik nije uvek aeprijatelj - treba dopustiti i druga miiljenja. Ovde vd ja na- pomenuti da se Cvingli cng1uSio o ovaj zahtw. Izdvojene anabaptbte on je progonio mbez milo- stialo). Tako je Fdiks M a c iudavljen u reci Limat 5. januara 1527, postavSi time pirvi pro- testant koga su pnotestanti ubili zbog pnotestan-

t ima.

Dogadaji u vezi sa ciriGkim anabaptistima, kao i kasniji pragoni prristalica sl~obdmih crkava po- kmuju Gas sprege crkve i driave. Ovom isku- lenju nisu oddeli ni protestanti. Cvingli i Ka- lvin su koristili grad&a v&a, ali su i gr-a veta koristila njih. Luter je sluiio fdalciana i manarhiji, svam Zestinom urpadao u njihove me- dtusobne ~ukobe, [ t a b da je lluteranska urkwa i danas ,podeljena ma zemaljske cnkve (Landes- kirahen) iprema granicama oadahjih kndevina.

Progoni i netrpeljivost medu protestantima dr- iavno-nacionalnog tlpa danas v& nisu tako kr- vavi, ali diskriminacija jloB uvek postoji. U Sved- skoj je pod kmtrolam ~paraha drzavne crkve i m a j deo gradanstva koji je istupio iz zvaniEne luteranske ve~oispovesti. Sve promene 'boravka, braEnog stanja i sl. ne registruje policija ili neka ispostava unutrsnjiih paslova, nego crkve- na kancelarija. U &aadinavskim driavama je vrlo dug0 (sve do vremena posle d-g svet- skog rata) bio na snazi z a h n po kome pmsvetni

radnik mora obavemo da bude luteran.

Shvatanja love vrste danas se gube. VeE5na &- Zavolih cnkava je razvlaSCena. One se sa tirn ne mire. To vidimo i u naSoj savremenoj stvar- nosti. Rimakatolici su se i z h i l i da dobij~u di-

n R. A. Knox: Enthusiasm - a chapter in the history of religion. - Oxford, Clarendon, 1957, str. 127.

ALEKSANDAR BIRVIS

plomatsllrog predstavnika, Sto ih kao venokgm- vest stavlja u povlaSCen poloiaj. A pravoslavni atvorem piSu: ))Said, pode drwgog s v e t h g rata, nastadoge takve prilike da se vise i broje razloai odricanja i otpadanja od sv. Save i celdmpnag naSeg versko-nacimahog izraza. KO ce sve ispi- tivatti te raaloge? Ipa!k neki se posaho i o S h izdvajaju. To su rame verske s e k t e. U stva- ri, sektaSi su sada u snpskm n a ~ o d u i j e d i 11 i koji otpadaju od c e 1 o k u p n o g na5eg versko-

-nacianalnog izraza<<ll.

Ova vrsta jalove &aloSCenosti za vremenima h- a cr- jih viSe nema ne dorprhsi raavoju slobodn-

h e u slobdnoj driavi. IEcrcEanafelnici ideje slo- bode rn baptisti, mebodisti i lhekeri. Sdoboda sa- vesti i vewispovesti, tnpeljitwhst, dosledno odva- janje od svetovne vlasti - sve je to biio i i t a l o u asnovnim uEemjima ovih denaminacija koje, zbg svoje s ~ ~ o s t i i tGine, nisu navaljivale da pompezno ubu u istoriju, ali su njihova so- cijalna i politieka shvatanja na razliEite naEine

prodrla u sve napredne ustave i pwelje.

Na taj naEin je protestantizam pokazao van- re& sloien, ali najpredan oldnos wema poje- dinsu. Pojedinac je l i h o odgovoran Bagu. Sve- gtenik i vladar su njegove slulge, isto tako ni- Stavne kao i svaki drugi Eovek. Otuda nije niSta neobieno Sto su prethodrlici engleskih baptista smatrali tda >kralj ne moje dati savngenih ea- kona, kad ni sam nije savrSen Eovek<<. Husovo i Luterovo nastojanje za odvajanjem od Rirna bilo je, istovremeno, jedan s d posebnih naEina posrednog dakazivanja da se papa ne radi-

kuje od ostalih ljudi.

U poEetku reformacije n i s ~ bila nardi to i m e - njena bovehova prava, o h o s i prema drugim lju- dima i obratno. Radilo se o suitinskim prome- nema shvatanja, a ne o formalnim imenama re- iima. StaviSe, Holandija je npr. bila konfedera- cija republika, a sa prodorom reformacije po- stala je monarhija, i to je do danas. Mebutinn, uspon ldemokratiEnosti i Sirina politieke h l t u - re proizvod su ~pnotestantinna. U kasnijiln stole- Cima reformirano drugtva se preobraiavalo znat- no brie ad tradicionalistihkog, izgradwjuci ne sa- mo uzornu tehniku i saobraCajne veze nego i ustarnost, parlamentarizam, socijdni i komu- n:llni sistem i prosvetu. Tako je, naroeito u rnalirn genmamskim dfiavama i u Finskoj, nastao posebni tip tporodice, patrijarhalne i aubonitativ- ne, ali bea autokraMje i eksploatacije. UveCala su se Iprava 5ene i u kuCi i izvan nje. Podela odgo- vornosti je bila potpumija, podizanje novih na- raStaja veoma vaino i usmereno ka o&eder,im

Nikola Antib: Otpad od Suetoga Save. - ,,Pravoslavnl misionar", (Bgd.), 15 (1971), br. 1, str. 9.

ALEKSANDAR BIRVIS

vaqpitnim ciljevlma, postavljeni~m n&b jasnije no .u tradicionalnih crlkava. &Tech protestantima su se pojavili prvi pokreti za ienska prava, za ze5titu devojaka, za njihrovo obrazovanje i uvo- denje u i i ~ t druStva i cnkve. Neke demamina- cije su wlo rano uvnstile iene i u sveSteni6ki

lstalei.

Preobraiaji protestantizma ogledali su se i u da- ljoj demakratizaciji, najpre crkve, a onda i osta- log dmStva.12 V& u 16. veku po Eitavoj kontinen- tailn~oj Evrqpi bilo je manjih ili veCih zajednica u ~kojiuna je postojaia neka vnsta komulnivma pro- izvodnje i potroSnje. Ovi pokreti nisu m g l i da se odrie, jer je drugoj ili treEoj generaciji ne- stajaho oduievljenje svojsbveno cxsnivatima. Po- red toga, nemoguCe je bilo odoleti pritisku dr- iavne wkve i feudalnih vlasti, aedostatku ra- zvijenijih ekonomskih odnosa i slaboj tehnologiji. U SAD su rsliEni +reti uapevali da traju znat- n80 duie (neki i do lpdebka o~~rog stuleca), ali su z-Ji zbag nemogutnasti da se uklape u gi-

gantska QriiSta potr&a6kog druStva.

Sta,ranje o deci probudil,~ je kad ~pmtestanata vr- lo ran0 pojaEani interes za vaspitamje i ad- stvo. Pedagogija menja stavave i zahteve. I po- rodica i or,hva Eine sve za ,podizanje podmlatka. Vaspihnje i nastava dmolaze pod udar refixme. Prvobitne napupare a a tom ipoljil ameo je tridese- tagadihji rat. Posle njega Evmpa gofinje ne same svoj,u olbnrnnu i izgradnju opustc6enih o- blesti, nego nastoji da nade nove puteve u vaspi- tanju. Roslednji episk,op mosavske crkve, Jan Amos Komenski, zasniva novu pedagogiju, kvali- tativno i kvantitativno potpuno izmenjenu. Veko- vi pre njega nisu poznavali takav sistem Skolstva, ni ta,ko defini'sanu svrhiu vaapitamja. U deli'ma Komen9kog i njegovoj delatnosti izmedu 1630. i 1650. oEituju se tri teme: a) mir medu svim ljujdi,ma zasn~o'van na ~saalucionisanjn i zajed!niE- kom usmeravanju pluralistibkog drustva, b) pan- sofija (grE. svemudrost) - sveobuhvatno zna- nje i vaspitanje aamenjeno svlm ljudima, svim slojevima druStva i svim narodima, c) sveobu- hvatmi sistem obraeovanja, sa refomisamm me- todik,oun i didaktiirkim naEelima, u,niverzahim jezikam, rk*oedukacijom (odn. ~binstmkcijam) i opi5tesvetslrLm cm%rum mudrosti (kolegijumom

svetlosti), Eiji bi rad koristio svima i svakom.

Protestantsko vaspitanje je, ka,o i sve druge pro- testanbnke ektivn'asti, po la~g~o ad jednog zahteva Sto su ga f!ormulisali hmanis t i , [poseho Erazmo R~terda~m~ski: .Ad fontes!<< (Na izvore!). U h a j - njoj liniji, to je zmaeilo d a sve poctleie kritif- kam irsgitivanjiu. Takvo shvatanje je ~bilo ,babica

" Guliano Priscel: I1 regno degli anabattisti. - Roma, ,,Doxa9', s. a., str. 69.

ALEKSANDAR BIRVIS

protestantizmu. Ono mu je h e l o dinamihost, ali u mnogo Cemu preti da n u postane grobar. Svaki &or irna svoje izvare, svako istrdivamje podstice na dalja istraiivanja, radaju se nove su- mnje i traie nova, regenja. Osnovani stavovi pre- staju da budu osnove. Sveto gismlo gubi svoju neprikosnovenost. Ono dolmi u nuke aauka koje su mu do juEe bile 1polslut5ne sbuSkjmje. Nauka postaje n a i kult, autoritatfvan i priliEno ne-

tolerantan.

Otuda proistiee filmofija, v e m a raznovrsna, sva u mpmtnostima, tako ramalika d a se tu pre moie govo~iti o filozofiji protestanata nego o filoaofiji protestantima. EvangeliEki ideo NemS- ke je postao zemlja filozda, ali bez jedinistvene filazofije. Tu su se sa podjednakim gravorn sme- stili i Lajbnic i Kant i Hegel i Sapenhauer i ITiee, pa i osnivaEi savremene socijalistihke (mi- sli. Svi su m i bili (protestanti i svi su poEeli od untog naEela ))Ad fmtes!a Njihovi zakljuEci nisu samo u akademslkilm suprotnostima, ponekad i u protivurefnostima, nego su razorni u odnosu na

tako ieljeno j e d i n s k .

Lma li protestantizam perspektiva? NeCe li ga njegove slobode i sa~znovrsnost odvesti u ra- sulo? Ovoga se naroEito plaSe pobornici ))Evrste rukecc, driavne crkve, crkvme ~driave i tradi- cionalnih ablika crkvenog ustroj~ytva. Sta Ce os- tati od protestantima kad je an u stalnoj lrrizi i

previranju?

VeCi deo ove problematike je apStehriSCanski. Prcutestantizam Ce imati uglamom onahvv bu- duCnost kakvu bude imalo celo hriSCanstvo. Na- ravno, on je neSto iilaviji u odnosu na ideoloSko nametanje, bez obzira sa ikoje strane olno doja- zilo. Tako vidimo da u Solienjicinovu roman* ,Jedan dan Ivana DenisoviEaa samo jedna lie- nost astaje duhwno neprevrakena i neizobJiEena - baptist Aljda. Isto tako se protestantizam uspegno odriava u odnasu na kult nauke i pod- smeSljiviu nadmenost nauenika. AnieriEki gradiC Ouk Rhdi (driava Tenesi) je pobpuno rims ma- selje, nastalo 1943. godine dwodenjem vrhun- skih atormskih nauFni!ka i tehniCara. U njemu je preko Eetdesetak raznih protestantskih cr-

kava - i sve su pune nedel jm.

Jedan deo pratestantsin prablema su lproblemi Evrope. Njihovo je reSenje vezano za sudbinu Evrape i aa njene idejne oikvirre i dzlinike (Se- v e n u Arneriku, SSSR i aelke od afriekih ze- malja). N a b e , kroz reformaciju je Evropa stek- la svest o (sebi. Svet tradicionalistiekih c&ava je bio svet vezan za ~Sredozeanno more. Geografi- ja i politika moga vremena bretali su se na re- lacijama Rim-Carigrad-.Jerusdim i, eventual-

4 ALEKSANDAR BIRVIS

no, Aleksandrija. Posle Husa, a nardibo posle Lutera, Evropa postaje pojam za vaaevrapljane, sama sebe vilge ne smatra periferijom bivSeg rimskag carstva ili ogrankom papdke ~dbave. Ona postaje samstalna, kultulrno nadmoba i politiirki agresivna. Istini za wolju, kolonSjalj~zam nisu 1poEe1i protestanti, ali 1% kolonije prates- tantslrih lzemalja bile ,daleko ,prostranije lad ri-

mcnkatoliEkih.

Kolonijalizam je - to se ne maie prehtat i - jedno od tamnih istorijskih poglavlja u kome je uEeSCe protestanata bilo n e o b e o vel%ko. Ovo je paglavlje t a m i j e od verskih rahva. U verdkim LazovLma protestanti nu branvli sebe, ponekaa svoje gole iivote. U tridesetogodignjem ratu Ne- ma6ka je mod 16 lniliona stanovnika izgubila deset miliona. Ali onih greostalih Sest miliona je znalo da je to skupa cena njihove ielje da veruju u skladu sa svojim presvedorenjern. A uzroci ko- Zonijaliuna su bili sasvim dnugi, za njih nije

bilo orpravdanja, niti su motivi bili svetli.

Pnotestantima moie, za utehu, da posluii Einje- nica da je njihova svireposl bila znatno manja i u ratwima i u kolonijama. Zna se i da je njihov prornil medu ratnim zlofincima bio zaEudujufe nlzek. (To isto vaZi i za broj pxteslanata medu gangsterima - njih upravo i nema u krugnvima

organizovanog zlorina).

Istini za volju treba saopStiti da ni protestan- tizarn nije imun od kriminala. No, treba reCi i to da postoje i takve - najregfe malobrojne - zajednice kod kojih se ne zna za kriminal niti za poremefaje u porodici i pajedincu. Ali bilo lu i qizoida kada se i sama religiomost meSala sa zldinom. Takav jedain ispad je i p m a t a mi- zada iz vr-ena ~prodora refolnmaoije u nemcki grad Minster (1533). Jan Matejs i Jan Lajdenski (bivgi krojar) su uspostavili jednu vrstu komune. Nevodno anabaptistirko staruovniStvo god vlaS- Cu ove dvojice je uzelo 1534. svu vlast u svoje ruke. Grad je groglagen Novim Jemsalimom, sredigtem carstva Boijeg. Celokupno zemljGte je ki~nfiskovano i proglageno zajedni6kin-n. Zaple- njene su sve dragmenosti (iprivatne i crhene). Ukinut je novaic. Hrana je deljena besplabno. Sva proizvodnja je bila asmerena interesima ko- mune i savladivanju opsade. Za potrebe od- brane mobilisane su i iene. Jan Lajdenski je proglagen krsljem i zahtevao je kraljevske po- Eesti i poslusnost. Odobrio je i podsticao mno- goienstvo, mada nije naigao na iodGevljen pri- stenak. Kamma je trajala i branila se 14 mese- ci. UguSena je u gladi i krvi od strane r h o -

katolika (1535).

Ovekve patdo3ke izvitqperenasti ima i danas. Krajem ldecembra 1970. godine, u mestu Santa

Kruz ( o s t m Tenerifa), nemaEki zidar Ha~a ld Neksander (star 39 gad.) ubio je svaja ienv Dagmar (41 god.) i kteri Petru (15) i Marinu (18 god.). Petrina bliznaMnja Sabina ostala je iiva jer nije bila god hu6e. Ubistvo je izvriio u za- jednici sa svojim shorn Framkom (16 god.). Mla- dif je t a k m dot-ina svirao na ha~monijurnu boii6ne i druge duhovne peme. Zrtve su - po s v e m swde6i na svoj sapstveni zahltev - p m ~ turene, zatim zakdane, pa su im srca Gtupana i probodena koBfirna. Materino srce je bilo uve- zano ukrasnim gajtanom. Ulbiloe su m'imo pri- anale delo, majpre preZiveloj Sabini, zatim poli- ci~i. Cela orva pamdica pripalda jednoj vrlo mi- roljubivoj i poStenoj verskoj zajednici .Lor- berovo dluStvo<c, nazvanoj talro g2 Jakobu Lor- beru (180@-1864) ,mobzlpisanu Boijemcc, Austri- jamcu rodenom a KamjZi kod Maribora. S iobzi- rom na to da se w e dogodilo a boZi6nm ras- poloienju i po nektom budnom rituala, nije is- NjuEeno da je ~po sredi religiazno umorstvo. Po- gotova $ad se zna da im je lk;-atko w m e pre pkol ja pisao jedan njihov prijatelj (inate lekar) iz Hambwga: . A h zaista ieliS da budeS slobo- dan, moraS ubiti najmilije i to imaS na svetucc13).

Svaki istorijski golkret pratile su odredene re- a'kcije sa protimieke strane. Poraiena sbrma je, istovremeno. bila i strana k13ia eubi. U sluEaiu refomacije (ipredreformacijsg Gotestanti ni& doiivliavali vobede Ciie wosledice rnderno isto- riagrakki da-pratimo)"obk strane su bile na do- bitku. Rianokatdi?ka cxlkva je, daduSe, ostala bez znatnih teritorija, ali je za to bila prinudena da sredi svoje vtenje i dkciplinu. To je wEinjeno na Widentskom sabom. Qn je trajao dugo, ali je temeljita i patanko odredio 5ta je rimdkatoliEko a 6ta nije. Teko rimokatolici vnaju Sta je u nji- hovoj c r M obaveulo, 5ta d p g t e n o , Sta neoba- veano, Sta nedopukteno, a Sta je zabranjeno. Sve- Stenstvo rimokatoli2ke crkve je zbog pojave pro- testantske konhrencije tpodvrgmuto ~ a b i m i m studijama i strogim ispitima. Rim'okatoliEke sre- dnje, vise i visoke Bkole postale su abravovne ustanove sa najrigommijm r;el&djom. Univer- ziteti koje vadi ova crkva ianaju najvse akadem- ske standarde - ne samo u teologiji i filozofiji mego i u prirodnim naukama. Bhvetivli da sred- sOva obaveze i prinude - kojih se rimakato- lifamstvo nije odr@kslo - ne mogu da pridobiju nove naraStaje, ova cl'lwa je evojski lrazvila rad sa omlaldinom, posabmo II sredinma b j e m konfesionalno megovite. Isti je slufaj i sa uti- canjem na r a w k u tMasu, Isa proiblemima ien- &ih prava i sa palitikom. Sukobi i strah ad wpstvenih slabosti izunenili su rimoketolifan- stvo, tako da je ono w t a l o ictruGtven~i i polititki

faktor svehskog maeaja. * ,,Sternw, 1971, br. 3, str. 26-28.

ALPKSANDAR BIRVIS

SliEno je protestantizam uticao i na promene kcd drugih tradicimalisti6kih cr~kava. Ipak, taj utilcaj je znatno manji, budufi da su tq isklju- Eivo nacionalne crkve, te ta,ko i ive vGe po iner- ciji a manje po inspiraciji. Njihovo okretanje ka proSlosti daje im a d r e d m m u z e j h patinu, ali ih i svodi na znalEaj k s p m a t a . No, i tu se ja-

vljaju snage koje traie izvore i preobraiaje.

Sve su to pLodovi protestantimna, bilo neposrdni, bil,o posredni. Naravno, samo o Sesnaestom v&u dala bi se aapisati lposebna h j i g a na ovu temu, jer je to bilo jedino vreme kad su lj)udi u Evro- pi znali ne samo Sta nefe, nego i Sta hofe. A hteli su zaitsta m g o . PostigLi su matno manje, ali su doneli nova regenqja i ukazali na nove pu- teve. Pravi probler. p r o t e s t a n t h a je njegova

buduhost.

Ona je u slobodnim cvkvama. Veroispovedanja vezana za dl-iavu i nacijtu traju etnikki i pdi- tiEki, ali ne iive ~~. Njih govremeno oiiv- ljavaju pojave iugroienosti nacije ili politi6kog pritiska, odmomo one svoj kapital stiEu na gre- Qkama ateista, antiklerikalaca j. amcstika. Pro- testantizmu to ne moie da d$ iivot. Njega odr- iava liEno presvedoEenje, liEna Vera u osnovne stavwe i urenja iproistekla iz Biblije. Takvu iivost mogu da pruZe samo slobo~dne crkve i one lwje uspeju da se na v r m e oslabode forrnalis- ti6kih i sklerotirnih ~preapterefenosti. One su protiv nasilncg luniformisanja duha i organizaci- je. U njima je raznovrsnost pag lda i verovanja prihvafena ka,o mogafmst za iprevazilaienje su- p~otnosti. Jedino slobodne cnkve jesu za punu tolerancijlu anikljenja i hsipavedanja: njima je po- znata tuda inkvizicija i tude lomaEe, oni ne iele da se to ponovi: Pri tom, ne treba smetnuti s tuna d a su slobadne protestantske crkve prve u svetu - neke vef u 16. veku! - uvele samo- upravljanje. A to je i i w t koji moje da se nasilno

i grivremeno urnrtvi, ali ne urnire nikada.