Aleksandar Jeljčaninov - Dnevnik Ruskog Sveštenika (1 Deo)

8/16/2019 Aleksandar Jeljčaninov - Dnevnik Ruskog Sveštenika (1 Deo)

1/99


2/99

Ривл ознлчлвл живот. Y ПрВИЛЛ В6К0ВИЛЛЛ Цркве,

Христос je сликлн Y виду риве, што ce и длн-длнлс

Л\ОЖ6 ВИД6 ТИ по стлрил\ ^риш^клнскил ̂ клтлкол\влл\л

И ЗВ6Г0ВИЛ\Л.

в е т и Н и к о л а ј р п с к и

- В л а д и к а О х р и д с к и и Ж и ч к и


3/99

А лександар Јељ чанинов

Д Н Е В Н И К

РУ С К О Г С В ЕШ ТЕН И К А

- С а енглеског превела М илена П . Тасић -

Београд 2009.


4/99

Н а с л о о р и г и н а л а :

The Diary of a Russian Priest

И з д а а ч :

И хтус - Х риш ћанска књ ига

У р е д н и к :

Д анило П уш оњ ић

К о р и ц е :

Горан Јањ ић

П р и п р е м а з а ш т а м п у : И ван А нђеловски

П р е о д :

М илена Тасић

Ш т а м п а :

М е Граф

Т и р а ж :

300


5/99

САДРЖАЈ

П р е д г о о р Д им итрија О боленског.............................................7

У о д Там аре Јељ чанинове ..........................................................9

О длом ци из дневника................................................................21

И з писам а м ладим љ удим а...................................................... 149

С авети м ладим свеш теницим а................................................169

П рактична вредност вере (н а ц р т )..........................................183

Разговор о римокатиличанству и православљ у.....................185

Беседа пред исповест............................................................... 187

Боравак у м анастиру............................................ 193

Ђ аволово упориш те (о г о р д о с т и )..........................................199


6/99


7/99

ПРЕДГОВОР

Белеш ке које сачињ авају ову књ игу написао је, током двадесетихи тридесетих година 20. века, један руски свеш теник који је ж ивео уФ ранцуској, углавном не лом иш љ ајући да их објави. Тај свеш теник,отац А лександар Јељ чанинов, поседовао је редак дар као учитељ идуховни пастир. Белеш ке је прикупила и уредила њ егова ж ена, наконњ егове см рти 1934. године, већ су дож ивеле неколико издањ а ца рускомјезику, и обилато пруж ају доказе за то. О ни који су га познавали, и каоучитељ а или као пријатељ а, м ож да ће се слож ити да је одавао утисакчовека у исто врем е и заинтересованог за све проблем е, и одсутног.У мео је да буде изузетно паж љ ив и да изрази срдачну забринутост заоне који су м у поверени на духовно старањ е, иако је у њ ему постојаланекаква унутраш њ а одсутност, чији су корени вероватно леж али у ду-бинам а и усам љ ености њ еговог духовног ж ивота.

О н се није само за љ уде ж иво интересовао. П а ипак, у основињ еговог интересовањ а за књ иж евност, за религиозну и ф илософ ску м и-сао, а касније и за психологију и психијатрију, у основи њ егове љ убави

прем а природи - (посебно прем а планинам а) - увек је леж ало као глав-но - интересовањ е за љ удску личност. У право га је то интересовањ е,вероватно бар исто колико и хриш ћанска вера, у младости отуђило одрадикалних и марксистичких покрета у предреволуционарној Русији идовело га у блиску везу са члановим а „В ерског и ф илософског друш т-ва” у С анкт-П етербургу. О ни су пом огли да се међу појединим при-падницим а руске образовне елите обнови интересовањ е за религију ињ ихове су активности биле део ш ирег културног покрета који је пре-

образио руску књ иж евност и ум етност изм еђу 1900. и 1910. године. Ioјош очигледније објаш њ ава њ егов успех као учитељ а, током значајнихгодина које су досегле до П рвог светског рата, током О ктобарскереволуције и руског грађанског рата; и то, ум ногом е, објаш њ ава њ егова


8/99

Д н е н и к р у с к о г с е ш т е н и к а

достигнућа да, као изгнаник на југу Ф ранцуске, деци руских ем играна-та усади оданост прем а П равославној Ц ркви и према родној зем љ и икултури. У право су се ту, у Н ици, посебно након ш то је рукополож ен засвеш теника 1926. године, таленти оца Јељ чанинова као учитељ а пока-зали.у пуном сјају и сигурно је да се м ного њ егових ученика и духовнедеце, сада расутих по разним зем љ ам а, са захвалнош ћу присећају свогблагог и саосећајног учитељ а.

О духовном ж ивоту и појави оца А лександра писали су многоком петентнији љ уди. Н еке од таквих судова навела је њ егова ж ена ууводу ове књ иге. А ли, виш е од свега, ове белеш ке су сачувале значајно,

м ада непотпуно, сећањ е на њ егов унутраш њ и ж ивот. С лободно мож е-мо да претпоставим о да би писац (да је још пож ивео и могао да ихуреди) прерадио неке одломке, продуж авајући оне који су елиптичнократки или пак уклањ ајући оне који одају груби утисак. И пак, и поредтога ш то је ф рагм ентарна, ова књ ига свакако им а сопствену кохерент-ност и јединство. Њ ена главна тема - потрага за духовним ж ивотом- обрађена је тако да је и актуелна, и вечна. П иш чева разм иш љ ањ а опотреби за сам опреиспитивањ ем и сам одисциплином , о суптилним

опасностим а од гордости, о значају бола и о значају литургије као сре-диш та хриш ћанског ж ивота (да поменем сам о неколико средиш њ ихтем а ове књ иге) заснована су на С ветом П исму и на предањ у С ветихО таца Ц ркве. И пак, никада нису дата у уобичајеним оквирим а и, очи-гледно, проистичу из личног искуства, показујући бригу за полож ајсавременог човека. И ако нем а покуш аја да се умањ и озбиљ ност захте-ва за оне који хоће да прихвате јеванђелска учењ а у потпуности, м ноготога у овој књ изи је блиставо и радосно, нарочито у оним одлом цим агде писац зналачки пиш е о духовној дим ензији брака и трансценден-талним аспектим а љ удске љ убави. И коначно, кроз њ егову, понекадзастраш ујуће јасну, анализу природе и м оћи греха, као и кроз њ еговоболно саосећањ е за љ удску патњ у, човек постаје свестан веровањ а којепроповеда Ц рква, а коме је он тако одано и бескомпром исно служ ио - ато је да за онога ко изнад свега траж и Ц арство Н ебеско, преображ ењ епочињ е у овом ж ивоту, на зем љ и.

Д им итрије О боленски


9/99

УВОД

А утор овог дела није им ао намеру да га објави. Та идеја се јавила уб-рзо након см рти оца А лександра, да би се недоврш ен задатак њ еговогж ивота на неки начин наставио и потврдио. Н а страницама које следе, акоје је саставила њ еговаж ена, налазе се неке белеш ке које је он записаоза себе, заједно са одлом цим а из писам а, неколико нацрта за проповедии пар мисли које је наж врљ ао на комадим а папира пронађеним међуњ еговим списим а.

М ож да ће ова књ ига бити од посебне користи љ удим а садаш њ ег

врем ена, који су из секуларног ж ивота приш ли религији и Ц ркви, јерје и сам отац Јељ чанинов у свеш тенство дош ао кроз двери секуларнекултуре, након дугогодиш њ ег просветног и социјалног рада у коме јеискусио, у потпуности, напетости и теш коће трагичне судбине Русије.

А лександар Јељ чанинов потиче из породице са дугом војном тра-дицијом . О снивач лозе, витез по.им ену А лендрок, дош ао је из Л итванијеу 15. веку, ступивш и у служ бу м осковског кнеза В асилија II (1425-62).О тац А лександар је ценио ту интимну везу са руском историјом , м ада у

врем е када се он родио, 1881. године, ниш та м атеријално није преоста-ло из тих далеких дана. П ородица је изгубила зем љ у коју је некада по-седовала.

В ећ са 12 година, А лександар је изгубио оца. П ородицаје ж ивела одпензије, тако да је м лади А лександар м орао да даје часове да би платиош коловањ е себи и брату. И ако није био најстарији, брзо је преузео туулогу у породици. У њ ем у су мајка и сестра увек проналазиле моралнуподрш ку, а прем а двојици своје браће понаш ао се као старији од њ их.А то је било још чудније с обзиром да је он имао доброћуднију наравод осталих у породици. И у ш коли је им ао исти утицај на друге. Бив-ш и друг из ш коле, покојни харвардски проф есор М ихајло К арпович, зањ ега је рекао: „Теш ко ми је и да изразим колико м у дугујем за свој ин-


10/99

10 Д н е н и к р у с к о г с е ш т е н и к а

телектуални и духовни развој. Једино знам да њ ем у виш е дугујем негобило ком другом у ж ивоту.”

А лександар је успео да заради довољ но новца за студије историјеи ф илологије на У ниверзитету у С анкт-П етербургу, и након ш то једиплом ирао, понуђено му је да остане на факултету као асистент приК атедри за историју. Њ егово студирањ е одвијало се у врем е великихкултурних и верских превирањ а међу руском интелигенцијом . Тада јеу С анкт-П етербургу основано „В ерско и философ ско друш тво” чијије циљ песникињ а Зинаида Х ипијус деф инисала као „стварањ е отво-рене културне платф орм е за слободну дискусију о верским и ф ило-

соф ским тем ама”. Њ иховим састанцим а редовно је присуствовао сту-дент Јељ чанинов, најм лађи члан групе. И деја о таквом друш тву билаје њ егов сан још из ш колских дана и о том е је разговарао са својимпријатељ им а, В ладим иром Е рном (1881-1915), будућим ф илософ ом ипроф есором на М осковском универзитету и П авлом Ф лоренским (1882-1937), који је касније постао свеш теник, ф илософ и теолог (и који јескончао у совјетском концентрационом логору). М ного касније, кадаје Зинаида Х ипијус срела оца А лександра као свеш теника, испричаламу је какав је незаборавни утисак оставио м лади стуцент који је, чак и

тада, представљ ао „глас савести” за многе са којим а се сусрео.У истом периоду, он се кретао и у књ иж евним круговим а где су га

пријатељ ски прим или писци Розанов и М ереш ковски. Ч есто је долазиоу невероватни стан В јачеслава И ванова, такозвану „К улу”, где је увекдочекиван са топлом добродош лицом - ту је упознао А ну А хматову(која је у то време била још увек м лада песникињ а), Гум иљ ова и К уз-мина.

Н а тајначин је, захваљ ујући својим м ногобројним пријатељ им а, упо-

знао водеће личности руске културе на највиш ем нивоу баш у деценији(1900-1910) када је та култура цветала. То је била деценија обележ енавеликим повратком вере, када су неки припадници руске интелигенциједуго отуђени од вере, почели да се окрећу Ц ркви. У том духовном пре-породу и м лади А лександар Јељ чаиинов им ао је активну улогу, тако дасу њ егови студентски дани већ одредили читав њ егов живот.

В елики теолог, отацС ергеј Булгаков (1871-1944), најстарији пријатељи учитељ м ладог А лександра, овако се присећа тих раних година:

Било је то врем е секуларног пастирског рада, проповедањ а вере у друш твукоје се разуларило, вођено безбож ниш твом и равнодуш нош ћу. А он, будућисвеш теник, већ је био посвећен том послу проиоведањ а много пре него ш тоје рукополож ен. Н а том задатку прикупљ ањ а духовних снага против атеизм а


11/99

У о д И

и равнодуш ности, он је непрестано радио и сарађивао, понизно и предано.испуљ авајући све ш то м у се повери... У тај задатак унео је своје пастирске

особине и посебни ш арм своје м ладости. К ад год би се појавио са својимдоброћудним , блиставим изгледом, срца љ уди су се окретала ка њ ем у и сме-ш ак би им се појавио на уснам а.

П осебно блиско пријатељ ство, још од детињ ства, везивало је м ладогА лександра Јељ чанинова са П авлом Ф лоренским. П од утицајем Ф ло-ренског - као и на основу сопствених склоности - Јељ ченинов је напу-стио перспективну универзитетску каријеру у С анкт-П етербургу и пре-селио се у М оскву, где се уписао на М осковску духовну академију, иако

у то врем е није разм иш љ ао о томе да постане свеш теник. П ридруж иосе новооснованом „Д руш тву за проучавањ е религије и ф илософ ије” ипостао први секретар. О тприлике у исто време, у часопису Н о и п у т , почели су да се појављ ују и њ егови чланци; прво есеј о „М истициз-му С перанског”, а потом , годину дана касније, делови њ егове књ игеИ с т о р и ја р е л и г и је . Такође је учествовао у тадаш њ им покуш ајим а дасе превазиђе традиционална зависност Ц ркве од руске држ аве, као иу напорим а да се друш твени поредак приближ и идеалим а Јеванђељ а.К асније се присећао како је једне ноћи у ш ум ам а у близини м осковскогпредграђа читао и објаш њ авао Јеванђељ е групи радника због чега га јеполиција казнила да плати сто рубаљ а (сум њ ајући да се бави подривач-ким активностим а).

К рајем прве године, Јељ чаниново студирањ е на академији је пре-кинуто јер је регрутован у војску и послат на Кавказ. В иш е нијенастављ ао теолош ке студије. О сим војске, постојао је још један разлогза то: у академ ији га је м учио теолош ки приступ који је био у основисвег учењ а, типичан за многе припаднике виш ег свеш тенства током си-

нодског периода у историји Руске цркве. О н је то овако описао у писмуФ лоренском: „Њ ихов позитивизам и номинализам , њ ихови напади наи м е с л о љ е 1као и непријатељ ство према с т а р о е р ц и м а ,2 све то показујеколико је ограничено њ ихово м истичко схватањ е.”

1 У чењ е једног дела монаха у руском м анастиру на А тосу —по коме је Бог мистичкиприсутан у С вом И мену.

2 Руска секта из 17. века, која је била крајњ е конзервативна и националистичка, алипредстављ а и доста оиог најбољ ег у рускојправославној традицији. Њ ихови припад-ници су се одвојили од главног тела Руске цркве јер су одбили да прихвате извеснепромене у литургији.


12/99

12 Д н е в н и к р у с к о г с в е ш т е н и к а

Тако су га спољ не околности, заједно са сопственом немогућнош ћуда прихвати став који је преовладавао на академ ији у то време, одвуклеса пута, и поред свих напора њ еговог пријатељ а Ф лоренског да га зад-рж и. И сам Ф лоренски је осећао исте сумњ е, али је истрајао у учењ уконачно је стекао звањ е доктора теологије на академ ији, уједно пости-гавш и м оралну победујерје одбранио тезу „О духовнојистини”. О најеобјављ ена 1914. године под насловом т у б и т в р ђ а в а и с т и н е , као делозначајно за развој саврем ене руске теологије.

К ада је одслуж ио војни рок на К авказу, 1908. године, Јељ чанинов јеостао у Тбилисију и почео да ради као учитељ у једној приватној ш ко-

ли потпуно новогтипа. О снивач те ш коле, генерал Л евандовски (њ еговбудући таст), захваљ ујући свом високом војничком чину и царевом лич-ном одобрењ у, успео је да успостави установу која се потпуно разлико-вала од било чега ш то је раније постојало у Русији. Била је то м еш овиташ кола са ш ироким распоном предм ета у којојсу важ но м есто заузим алиспорт и гим настика и чији су прописи дозвољ авали ученицим а великумеру сам оуправљ ањ а. Њ ен дух слободе и конструктивног става премапитањ им а дисциплине привукли су А лександра Јељ чанинова и нада-

хнуле су га креативне м огућности које је ш кола пруж ала. П очео је каопроф есор књ иж евности и психологије, а касније је (1914-1920) био наместу директора. Ћ ерком оснивача ш коле ож енио се 1918. године.

Бивш и ђак, госпођа М илица Зернов, овако се присећа њ еговог радау ш коли:

Ш кола је запош љ авала веома надарене учитељ е, али, м еђу свим а њ им аА лександар Јељ чанинов је поседовао изузетан и неупоредив дар. Њ еговоподучавањ е је 'спровоДило у дело, виш е него било ш та, главну идеју овеинституције - да буде ш кола радости, креативности и слободе. Н аставни план

није био усклађен ни са каквом устаљ еном ш ем ом и нрекорачивао је грани-це сваког програм а. М и, ђаци А лександра Јељ чанинова, чувам о м нога срећналична сећањ а на врем е проведено у овој ш коли, а највиш е се присећам о ш ар-м а личности наш ег учитељ а.

В ећ је као учитељ Јељ чанинов био истински духовни вођа, „свеш те-ник и пре него ш то је то званично постао”, према речим а оца Булгакова.

У том периоду, Јељ чанинов је предавао на посебним курсевим а заж ене И сторију религије, а такође је одрж ао и низ предавањ а у вези са

тем ом којам ујебилапосебно п рирасласрц у-о новојрускојрелигрзноји философској м исли и њ еним предводницим а које је све лично позна-вао. Та предавањ а су била толико успеш на да су он и њ егов пријатељ ,такође проф есор, Г. Н . Гетман, разм иш љ али да наставе са њ им а тако


13/99

У д 13

ш то би основали религиозно-ф илософ ски ф акултет у оквиру У нивер-зитета у М оскви и С анкт-П етербургу. Та идеја је наиш ла на опш те

одобравањ е, припрем љ ени су планови и сачињ ени спискови м огућихдиректора, али, рат и револуција скончали су све те припреме.

Бољ ш евички реж им који није дош ао на власт на К авказу све до 1920.године, сменио је Јељ чанинова са м еста директора. Ш кола је била на-ционализована и, да ствар буде парадоксалнија, револуционарна владаје укинула све либердлне и напредне аспекте наставног плана. Токомм есеци глади и хаоса који су уследили, Јељ чанинов је радио за америч-ку О рганизацију за помоћ Блиском истоку, организујући занате, радио-

нице, спортове и образовну рекреацију за децу коју је хранила Х увероваорганизација за помоћ.К ао и многе друге припаднике руске интелигенције, олуја револуције

отерала је Јељ чанинова из родне земљ е. Н апустио је Русију 1921. го-дине, са ж еном и малом кћерком, и настанио се на југу Ф ранцуске, уН ици. Ту се, у почетку, бавио пољ опривредним радовима, у исто врем едајући часове рускогјезика и историје рускојдеци која су иш лау ф ран-цуске ш коле. К олонији Руса је држ ао предавањ а о разним тем ама и ор-ганизовао је верске и ф илософ ске дискусије за руску ом ладину. Њ егова

кућа је убрзо постала састајалиш те м ногих интелектуалих предводникаем играције, у посети из П ариза (проф есори и писци, као ш то су Булга-ков, В иш еславцев, Зандер, И љ ин, и м ноги други).

А ли, тада је већ постало јасно да обична каријера наставника не м ож еда задовољ и А лександра и да је призван на неко друго, виш е занимањ е.Ево како он сам објаш њ ава када му је постао јасан њ егов пут:

Д обио сам писм о од оца С ергеја Б. (Булгакова) у коме м е наговара да поста-нем свеш теник. Запрепастио сам се. П рво сам био уплаш ен, као ш то см оупла-

ш ени када чујемо глас судбиие. О дм ах сам схватио да је то неш то неповратно.да је то заиста моја судбина. Д а је било неш то друго у питањ у, м ож да бихпокуш ао да то избегнем , али око овога Скоро уопш те нисам оклевао —кренуосам томе у сусрет и осетио огром ну радост и јасноћу у душ и. Н а старој стази,образовањ е, предавањ е - за м ене виш е није било иичсга за ш та бих ж ивео,а на овоЈ новој стази, осећао сам се као да сам се поново родио. То је м ојаиницијација у другом степену. П рви степен је био брак, други је свеш тенство.

И даљ е:

У век ме је плаш ило (а посебно током последњ их годину дана) брзо про-тицањ е врем ена и то зато ш то се ја сам нисам кретао. С ада, када сам одлучиода постанем свеш теник, драстично сам се пом ерио насупрот врем ену, или,тачније, заронио сам у саме дубине где је врем е неваж но.


14/99

14Д н е н и к р у с к о г с е ш т е н и к а

Говорећи о Јељ чаниновојодлуци да постане свеш теник, као и о дру-гим видовим а каријере које је м огао да прихвати, отац Булгаков каж е:

К аква је м огла да буде њ егова судбина, ш та је он м огао да постане у наред-ним годинам а? У складу са наш им љ удским схватањ ем и судећи по озбиљ нојбази и научном м етоду које проналазим о у свим њ сговим делим а, могли бис-м о да одговорим о да је м огао да постане проф есор, научник. Д а је наставио дасе креће у тим књ иж евним круговим а у којим а се кретао у м ладости, м огао једа постане писац и уредник. А ли све те м огућности избледеле су пред снагомоколоности. Њ егов рад у образовањ у јс м огао још да се развија и м ож да бидош ао до неког бриљ антног открића на том пољ у. У једном тренутку је рече-но да он треба да предаје на П равославном теолош ком институту у П аризу,

али, у том случају би м орао да се повинује правилим а систематске теологије.М еђутим , то се пије десило, нити треба ж алити због тога. У ствари, то требасм атрати Бож јим даром јер га је рукополож ењ е за свеш теника довело до тогада открије свој највећи дар и истински позив - а то је позив свеш теника, па-стира душ а, исповедника и учитељ а. С ваки човек је позван да оствари својнајвећи дар, ауправо је свеш тенство до највиш ег степена открило унутраш њ уснагу оца А лександра, као и њ егову м оћ над, љ уцским срцим а.

У лазак у свеш тенство 1926. године, за А лександра Јељ чанинова

значио је природни наставак како њ еговог унутраш њ ег развоја, такои њ егових спољ них активности. И виш е од тога - у свеш тенству је от-крио свој истински позив, схватио је какав је Бож ји план за њ ега. Једанод њ егових пријатељ а је за њ егов ф изички изглед на дан рукополож ењ арекао: „С ве црте њ еговог лица, које као да су са иконе, изгледало је дасу коиачно пронаш ле свој прави лик.” С веш тенство је пруж ило новонадахнуће читавом њ еговом ж ивоту. „П ре него ш то сам постао свеш -теник”, писао је он годину дана након ш то је рукополож ен, „м орао самда ћутим о многим стварим а, суздрж авајући се. За мене свеш тенство

значи м огућност да говорим пуним гласом .”О писујући своја осећањ а у првим даним а своје служ бе, отац А лек-

сандар је написао:

О сећам се см ирсно и ведро - често сам срећаи, скоро блаж ен. Знам да мечврсга рука води. То ми је било јасно још пре рукополож ењ а, а посебно за вре-ме самог руконолож ењ а, и још увек је тако. И зар нисам благословен многимчудима? Зар није чудо ш то сам постао свеш теник? М оје рукополож ењ е се оди-грало у изузетним околностим а, уз пом оћ опш те добре вољ е м ојих пријатељ а,охрабрен ж ениним потпуним одобравањ ем и пристанком, и добрим саветом оца

С ергеја.

И даљ е:


15/99

У о д 15

К аква је радост бити свеш теник! С веш тенство је једина проф есија у којојвам љ уди увек показују своју најискренију страну. тако да и ви увек ж ивите

у искрености.В иш е него апстрактна и теолош ка, интересовањ а оца А лександра

била су претеж но м орална, аскетска и практична по карактеру. Њ еговапаж њ а била је усредсређена на љ удску душ у, на примену хриш ћанствана живот.. У свом свеш теничком раду он се првенствено усредсредио наслуш ањ е исповести и духовно усмеравањ е. „И сповестје била”, рекла јемати М арија,1 „суш тински позив њ егове свеш теничке службе. Значајноје да су се први сим птоми њ егове кобне болести појавили управо док

је исповедао.” С ачувана су бројна сведочењ а о томе какав је он биоисповедник и ш та је значио својим покајницима. „За мене је он биоотелотворењ е Бож ије истине на зем љ и. Н исам знао никога ко би од њ егабио бољ и, јаснији, једноставнији и мудрији. Захваљ ујући контактим а сањ им , откривен ми је најкраћи пут до Бога... Ч есто ми је сам а пом исао даби било неопходно да му неш то испричам у исповести, била довољ на даме одврати од греха.” „Њ егова усмеравањ а и упутства понекад су скоронеприм етни, ш тедљ ив је на речим а, али, свака од њ их, тако пуна љ удскогразумевањ а, остављ а дож ивотни траг.” „И м ао је дар да слуш а и буде ми-лосрдан према свакоме, као и свј. дар сам озаборава - у томе је леж алањ егова унутраш њ а снага и тајна њ еговог изузетног утицаја на љ уде.”

Д руги део свеш теничког позива који му је био близак срцу, билоје држ ањ е проповеди. Баш као ш то су њ егова претходна подучавањ ау учионици и њ егова предавањ а била дубоко духовна, тако је и садањ егово проповедањ е било јасно и концизно. С вака реч је била резултатпромиш љ ањ а. О бично је припрем ао uitna ће рећи, али не и а о ће торећи: то је њ еговим проповедима давало утисак спонтаности и дубоког

убеђењ а, заједно са јасноћом м исли.2П уноћа срца и велика једноставност обдарили су њ егове речи

огром ном снагом . Једна од организаторки на летњ ем кам пу даје намовај прим ер:

О тац А лександар држ и говор у кампу, окруж ен слуш аоцим а. Њ ихови из-рази лица се изненада м ењ ају, поставш и озбиљ ни и напети. Тема разговора је

1 М ати М арија (С кобцова) (1891-1945), м онахињ а Руске православне цркве, која је

била посебно посвећена милосрдним делим а; била је, такође, и истакнути писац ипесник; ум рла је у нацистичком концентрационом логору у Равенсбруку.

2 У поредити ово са оним ш то сам отац А лексаидар каж е о припремањ у својих пропо-веди, на стр. 168.


16/99


теж ак духовни и аскетски проблем. Н евероватно је како чак и девојке које уочим а својих наставница изгледају крајњ е лаком ислеие и безнадеж но незреле,

м огу тако дубоко и занесено да буду заинтересоване за речи оца А лександра.С војим доласком , он постепено и чудесно преображ ава читав дух кам па и из-води чуда.

У свом раду са м ладим а, отац А лександар је био активно повезан саруским Х риш ћанским студентским покретом ом ладине, који га је при-вукао још у Русији, пре Револуције. „С ве виш е и виш е ценим овај П о-крет”, писао је он, „као сабраљ е свега ш то је ж иво у Ц ркви, свих онихкоји прихватају хриш ћанство не као традицију, нити као пуке речи или

начин ж ивота, већ као сам ж ивот.” П осебно су га надахнуле великегодиш њ е скупш тине П окрета: „А тм осф ера на скупш тинама П окретапом ало ме подсећа на ватрену присност хриш ћанских заједница апо-столског времена, у којој Д ух С вети диш е и чуда ее догађају —јер безД уха хриш ћанин се гуш и и бива сам о сенка, сам о назнака хриш ћанина.”Њ егов бивш и ђак који га је срео на једном од тих скупова, вели: „Јошувек је то онаЈ стари, познати учитељ , али, поотоји нека нова дубина у

њ ему.”Њ егов духовни руководитељ , отац С ергеј Булгаков, овако оцењ ује

оца А лександра као свеш теника: „О н је имао у себи органску сливе-ност см ирене оданости православљ у и једноставности детињ е - сасвом истанчанош ћу руског културног предањ а.” И други који су га по-знавали као свеш теника, такође, говоре о њ еговојједноставности, а и оскром ности, и ведрини. „М удрост њ еговог см ирењ а и м удрост крото-сти давали су му посебну м оћ над душ ам а.” „У основи њ еговојбила јењ егова једноставност. Н е прим итивна једноставност човека који није

упознат са слож енош ћу света, већ једноставност ’која види’, која је

пронаш ла меру слож ености.” „К ада сам га видео као свеш теника, одре-дио сам за себе њ егову особеност: високо духовно настројењ е, заједноса веселом ж ивотном радош ћу, која је повремено изгледала скоро као

безбриж ност.”О сим свеш теничког рада, ту је био и њ егов ж ивот у породици, у

кругу ж ене, сина, и две кћери, али, о том е ми је, као њ еговојж ени теш -

ко, да говорим . Задовољ ићу се тим е да наведем речи два пријатељ а:„У њ еговом дом у топлина породичног ж ивота била је пом еш ана

са највиш им идеалим а и интересовањ им а.” „Један поглед на њ еговдом аћи ж ивот био је довољ ан да покаж е где је почивала њ егова радости срећа.” А други пријатељ је написао у време када је он умро: „О тацА лександар је све своје време и енергију у потпуности посвећивао Богу


17/99

У д 17

и ближ њ им а. И Бог је од њ ега траж ио последњ у ж ртву, њ егов ж ивот,ш то је значило одвајањ е од онога ш то м у је било најдраж е на свету - од

породице.”М ож да је управо због те ведрине читава личност оца А лександра

очувала невероватну м ладост. Ево речи њ еговог таста:

... да ли је на њ ему постојао икакав знак старењ а? Н е само да је он остаонепром ењ ен, већ је изгледало да постаје све млађи и м лађи у срцу. Ч ак небисте могли да каж ете ни да је то човек који је. ф изички, напунио педесетгодина ж ивота, током кога је напорно радио, увек уз препуно активности којесу превазилазиле њ егову снагу, иако га све то није одвратило од интензивногунутраш њ ег ж ивота.

А ли, умро је релативно рано, у педесет трећој години, још увек,наоко, пун снаге и планова. У право је био добио прем еш тај из Н ице уруску С аборну цркву у П аризу. У лето 1934. године, превезли су га уболницу због тога ш то м у је пукао чир у стомаку. И згледалб је као дага трагична судбина пом но прати: неколико м едицинских греш ака, не-

м ар и нееф икасност у болницам а и кобни неспоразум и током лечењ а,неум итно су га водили у смрт, и поред свих напора да се спаси. П ре-м инуо је у великим боловим а, у августу 1934. године, оставивш и засобом ж ену са троје мале деце, од којих је најстарије им ало четрнаест,а најм лађе осам година.

О ж ивотном делу оца А лександра, дирљ иво је говорила матиМ арија:

За оне који су познавали оца А лександра, у њ егову „велику судбину” нијебило сум њ е. О н је био представник оног високо-културног слоја рускбгдруш тва који је одређивао духовни карактер и идеје бриљ антног периода с по-четка двадесетог века. У судила бих се да тврдим да је на свом земаљ ском путу

м еђу нама, отац А лександар показао саврш ену пуноћу см ирене хриш ћанскесветости. Н акон дугогодиш њ ег блиставог просветног рада, након уласка у свесуптилне слож ености руске религиозне и ф илософ ске мисли, постао је м удар,зрео, скром ан и једноставаи свеш теник. 'У врем е њ егове см рти, на тај начинсм о разм иш љ али о њ еговој „великој судбини”. Ту, у сандуку, обучен у златнуодору, са великим бронзаним крстом у рукам а, и м ирним , благим , мудрош ћуобележ еним цртама лица, леж ао је човек који је себе открио и остварио предБогом и пред ближ њ им а, човек који је доказао да чак и у наш е врем е, пут изА тине мож е, душ у да доведе до Н ебеског Јерусалим а.

Т аква је била личност оца А лександра Јељ чанинова, у очима њ еговепородице и пријатељ а. А ли, м ож да се та личност још потпуније идиректније одраж ава у овој књ изи: иако је она кратка и ф рагм ентарна,ипак, м ож ем о да чујем о њ егов ж иви глас како нам се обраћа.


18/99


П ош то је састављ ена од насум ице поређаних белеш ки, ова књ ига,наравно, не представљ а сваки аспект карактера оца А лександра. В ећина

њ егових белеш ки се бави аскетским тем ам а и проблем им а духовногж ивота, и због тога се мож е стећи утисак преозбиљ ности (ш то иначеније било њ ем у својствено). Н апротив, он је био ведар и пун радостикоја зрачи, попустљ ив према манама других, природан и спонтан, саизвесном дозом суптилне ироније и хум ора.

Д ва поглављ а ове књ иге пом ало се издвајају од осталихјер су то првеверзије књ ига за које се отац А лександар надао да ће их једнога дананаписати. М ало пре последњ е болести, рекао је да би волео да састави

дело посебно намењ ено м ладим а, као одговор на м ногобројна питањ акоја су му постављ ана а која су била типична за савремену омладину.Н аправио је ф асциклу, на којојје писала „П исма младим а”, али ниједож ивео да оствари свој план. О длом ци из м атеријала који је прику-пио сачињ авају једно поглављ е ове књ иге. И друго поглављ е, „С аветим ладим свеш теницим а” слично је настало. И тај одељ ак садрж и сам онеколико раш трканих бележ ака, али њ ихова тема је врло блиска срцуоца А лександра, тако да је нам еравао да и о томе припрем и посебну

књ игу.О сим ових поглављ а које је планирао сам аутор, остатак м атеријалаје представљ ен без неког реда; то је урађено нам ерно, да не би билокакво тум ачењ е стајало изм еђу читаоца и писца. О стављ ено i.e свакомчитаоцу да сам открије, у складу са својим разум евањ ем , ш та је биласуш тина духовне слике оца А лександра.

Н аж алост, оно ш то је овде објављ ено, представљ а само м али деоонога ш то је он, заправо, написао. М и смо очекивали да сам о краткобудем о у иностранству, па су скоро сви њ егови рани списи остапи уРусији у врем е револуције, и рођаци су м орали да их униш те у вре-ме терора. М ноги рукописи су изгубљ ени током Д ругог светског рата;били су скривени на сигурно м есто, али је оно откривено и опљ ачканотоком немачке окупације. Д ео докум ената повраћен је на невероватанначин; извесни немачки војник, када се сусрео са једном Рускињ ом ,предао јој је пакет са ф отограф ијама оца А лександра. „С игурно су не-коме веома драгоцене”, рекао је, „и мож да бисте ви могли да пронађетевласника.” Ф отографије су заиста враћене породици, али, нестало је

неколико свезака које су биле са њ има.И ако су ф рагм ентарне, белеш ке оца А лександра обраћају се дирек-

тно срцим а љ уди. И поред ограничених средстава руске ем играције,већ су изаш ла три руска издањ а, а објављ ени су и делови у енглеском


19/99

У д 19

преводу. Речи оца А лександра, не само да су читале хиљ аде њ егових■сународника у изгнанству, већ су доспеле и до оних који су били иза

„Гвоздене завесе”. „Н ем огуће је,” пиш е у једном писм у које је стиглоиз балтичких држ ава под комунистичком владавином , „сагледати ко-лики је број душ а у овој зем љ и, књ ига оца А лександра привела вери.О на иде из руке у руку и љ уди је преписују.” П исац М ихаил К орјаковнаводи речи сам ог оца А лександра: „Н ема случајних сусрета: или намБог ш аљ е оне који су нам потребни, или, без наш ег знањ а, по С војојвољ и.” А К орјаков додаје: „Заиста верујем да је књ игу оца А лексан-дра Јељ чанинова Бог послао свету. Н е сам о нам а, Русим а, који им ам о

привилегију да је читам о у оригинапном издањ у, већ читавом човечан-ству -јер овакву књ игу треба превести на многе језике.”И заиста, таква је то књ ига - није књ иж евно дело, већ аутентичан

докум ент о љ удском ж ивоту, који одраж ава душ у аутора. О ним а који супознавали оца Јељ чанинова и били м у одани, она ће пруж ити неколикодож ивљ аја, ом огућавајући им да се присете свог вољ еног пастира и

још једном чују њ егов глас. О ним а који га нису познавали, она ће, мож -да, послуж ити као потврда и подрш ка, чиниће управо оно ш то је отац

А лександар чинио другим а читавог ж ивота.Т ам ара Јељ чани нов


20/99

r

'

.

■


21/99

ОДЛОМЦИ ИЗ ДНЕВНИКА

П ре него ш то сам постао свеш теник, о многим стварим а сам мораода ћутим и да се суздрж авам . С веш тенство за мене значи м огућност дапроговорим пуним гласом.

Н ема друге утехе у страдањ им а него их сагледавати на ф ону „оног”

света. И то је у суш тини једино исправно гледиш те. А ко постоји самоовај свет, онда је све у њ ему потпуна бесмислица: раздвајањ е, болест,патњ е невиних, смрт... А ли, све то добија см исао у светлости океананевидљ ивог ж ивота који запљ ускује мало острвце наш ег зем аљ скогж ивота. К о од нас није искусио озарењ е „отуда” у сновим а, у м олитви?К ада човек у себи пронађе снагу да прихвати искуш ењ е које му је по-слао Бог, онда силно напредује у свом духовном ж ивоту.

f

Ф илософ ирати није исто ш то и богословити. „А ко се истински мо-лиш , онда си богослов.” (Евагрије од П онта)1унутраш њ е саврш енствоје неопходно да би се схватило ш та је саврш ено.

f

Ш та би био овај непрекидан осећај незадовољ ства, и узнемире-

ности који обично осећам о у себи, него пригуш ени глас савести којинам се јављ а из подсвести и често противречи наш ој сопственој вољ и,

1 Грчки аскетски и духовни писац (346-399).


22/99


објављ ујући како је неистинит наш ж ивот? Д окле год ж ивим о у су-кобу са законом светлости који нам је дат, тај глас неће ћутати, јер је

то глас самог Бога у наш ој душ и. С а друге стране, то ретко осећањ ечистог задовољ ства, испуњ ености и радости, јесте срећа која долазиод сједињ ењ а бож анског принципа у наш ој душ и са универзалномхарм онијом и бож анском суш тином света.

t

Заш то је свако „задовољ ство”, свака „сласт” - грех? Зато ш то тре-

нутак задовољ ства означава јачањ е наш их личних осећаја; ш то јеинтензивније задовољ ство, то је већи наш прекид са универзалномхармонијом око нас. Задовољ ство доводи до љ убави према себи, љ убавпрем а себи - до распада хармоније, ајзаспад до смрти.

t

Ш та нас највиш е спречава да одговоримо позивим а Ц ркве? То ш то

см о обузети ,, с о ји м ”, ш то се држ им о,, с о г а ’’. М ала је разлика да ли јето неш то добро или лош е: битно је да је м о је . И то се деш ава од npuuiсвитањ а свести - па све до смрти.

t

„О пасно је пливати кад си потпуно обучен, и опасно је, када те обу-зме страст, да истраж ујеш Бож анске м истерије.” (Л е с т и ц а )1А ли топе значи (као ш то м ноги зам иш љ ају) да уопш те не треба да се бавимотеологијом ; то сам о значи да морамо да се ослободим о робовањ а стра-стим а, па ћемо успети да завирим о у „м истерије Бога”.

t

С тално разм иш љ ам о овим речима: „К ад бисте били од света, светби своје љ убио.” (Јев. по Јов. 15,19) Н аш е патњ е су знак да припадам оХ ристу; и ш то су оне веће, то је очигледније да ми нисмо „од света”. За-

ш то су сви свеци, следећи прим ер С ам ог Х риста, толико патили? В еза

1 Л е с т и ц а б о ж а н с к о г у с х о ђ е њ а , дело м онаха са горе Синајске. светог Јована Л е-ствичника (7. век), једно од најпознати јих грчких аскетских списа.


23/99

О д л о м ц и и з д н е н и к а 23

са светом, кадазароните усред свега, то доноси бол следбеницим а Х ри-стовим ; сам о деца овога света не трпе бол. То је нека врста хемијске

реакције која никада не ом ане.

f

К олико год човек био праведан и чист, у њ ему увек постоји елементгреха који не мож е да уђе у Ц арство Бож је и који м ора да се сагори.Н аш е патњ е сагоревају наш е грехе.

t

Ш та увећава наш у духовну снагу? И скуш ењ е које је побеђено.

f

П рисуство оног неограниченог, тј. Љ убави - у нама. ограниченимбићим а, наводи нас да ж удим о за см рћу као уласком у Бесконачно.

t

Ч ак и у овом наш ем м рачном ж ивоту, Бог нас не остављ а, али, О н јесанам ау наш ојм олитви, у светим тајнам а, у наш ојљ убави према Богу.Љ убав према Њ ем у доказује Њ егову везу са нама.

Ж ивот је драгоцен и јединствен дар, а ми га траћим о будаласто ибезбриж но, заборављ ајући колико је кратак.

И ли са чеж њ ом гледам о у прош лост, или ж ивимо иш чекујућибудућност у којој ће нам, како нам се чини, ж ивот заиста почети. Асадаш њ ост, то јест, наш ж ивоткакав заистајесте, губи се у тим јаловимсновим а и ж аљ ењ им а.

f

М иш љ ењ е других о нам а - то је огледало пред којим позирам о свими, скоро без изузетка. Ч овек себе обликује прем а томе какав ж ели даизгледа другим а. А ли, прави човек, какав заистајесте, остаје непознат


24/99


свим а, а често и себи сам ом , док, у ствари, ради и ж иви ф игура којује изм ислила и обукла њ егова м аш та. Та теж њ а за преваром је толи-

ко велика да ће, изобличавајући саму своју природу, човек ж ртвоватисвоје Ја - јединствени и уникатни елем ент присутан у свакој љ удскојличности.

А ли, колико само велику привлачност осетим о кад год сретнемоособу која нем а ту болест и колико сам о волим о једноставност и ди-ректност деце којајош нису уш ла у „царство” свести о себи! И пак, им а-мо м огућност да се свесно борим о да се из те зле слож ености вратим о уједноставност. У сваком случају, када постанем о свесни присуства тог

зла у себи, задатак је већ упола обављ ен.

f

К аква је радост бити свеш теник! Јуче сам чуо исповести читавеједне породице П осебно су деца била дивна - два дечака од око седами осам година. Ч итаво вече сам скоро био обузет заносом . С веш тенствоје једина проф есија у којојвам љ уди показују најискренију страну својеприроде, па и ви ж ивите „у искрености” све време.

f

А постол каже: „Ја вас родих” (I Кор 4,15), „Д јечице моја, коју опетс муком рађам , докле се Х ристос не уобличи у вам а!” (Гал 4,19). А по-столи су заиста поседовали најдивнији дар - да на себе преузму процесстварањ а и рађањ а нових душ а, нових личности. П реобраћеници који суна овај начин били обдарени новом личнош ћу поздрављ али су тај дар

као неш то изузетно пож ељ но, за чим су чезнули и чему су се надали.

К олико год смо као појединци слаби и греш ни, велика је радост осе-тити да је за све нас - сам о једно потребно.

f

„И постадох Јудејцим а као Јудејац, да Јудејце придобијем... О ни-ма који су без закона постадох као без закона... С лабим а постадох каослаб... С вим а сам био све, да како год неке спасем .” (I Кор 9,20-22) О во


25/99


је натпис на гробу с т а р ц а А м вросија,1а, такође и тактика коју сам јанесвесно усвојио.

f

У свом односу са другим а, волео бих да дубоко зароним у свакуситуацију, улазећи у саму душ у сваке особе која ми дође, говорећи сањ ом као да ми је та особа најдраж а на читавом свету. А ли, где смо м и -да бисм о пронаш ли -iako велику љ убав да мож емо сваког да загрлим о?К ако да волим о будаласте уображ енке који паниче због неких бедних,

м алих тричарија, када смо, да ствар буде још гора, уверени да им то ш тоим поклањ ам о паж њ у сам о ш тети? П ретпостављ ам да свако од нас тре-ба да буде светац да би кроз дебео слој наталож еног ђубрета, разабраоонајелем ент у свакојособи који је јединствен и који никада не мож е дасе понови - њ еиу душ у - и да би се обратио само њ ој.

f

Горд човек је глув и слеп за свет; он не види свет, већ сам о својодразу свему.

Т

К ако да утеш им о оне који плачу? - Тако ш то ћемо плакати са њ има.

f.

Разговор са X. након операције због рака. О на осећа стални, уж аснибол („као да ме пси глођу и кидају на комаде”) и нема никакве надеда ће се њ ено стањ е поправити. Е во њ еног размиш љ ањ а: „М ислим даразум ем заш то нам Бог ш аљ е ову несрећу. Толико смо обузети свакод-невним глупостим а, ситним љ утњ ам а, нервозам а, да је Бог ж елео данас продрма. К ако се све пром енило, какве изванредне духовне особине

1 С тарац А м вросије (1812-1891), м онах у испосничким келијама О птина у Русији,чувени духовни пастир.Реч с т а р а ц се користи за монаха (понекад и за световно лице) који се истиче због

свог светачког ж ивота, дугог искуства у духовном ж ивоту и дара за руковођењ еспасењ ем душ а:


26/99


су се откриле у свим а нама! Јуче је Л . провела ноћ са мном , и каква јето била ноћ! Била је бескрајно неж на и стрпљ ива, све је радила тако

тихо, тако веш то. И сви су били тако љ убазни и паж љ иви.” То је, дакле,см исао патњ е. Н аш Господ им а безгранично саосећањ е за нас, али, ш таучинити када сам о кад см о погођени несрећом и му ком - мож емо да пру-ж имо неке искре, некакву свету ватру?! Зато постоје ратови, револуције,болести. С ве је ово изгледало пуно смисленије јуче, у соби особе која јена сам рти, него ш то изгледа данас, у овим безбојним белеш кам а.

f

С ве ш то је греш но у нама, толико је ж иво, толико пунокрвно, даје наш е уобичајено слабаш но покајањ е - потпуно у нескладу са овимелементом греха који нас обузим а.

f

С кренути поглед ка слици небеске лепоте - то је најбољ и начин да сеослободим о од ропства пакла и да се одупрем о њ еговим искуш ењ им а.

f

И з разговора са мном :- Заш то не разм ислиш о том е? То је веома важ но.- У право тако ја разм иш љ ам о важ ним стварима. П окрени читаву

маш ину и онда ће се одговор аутоматски појавити: „Н е брините се какоћете или ш та одговорити.” (Л ука 12,11)

f

Ч есто ми се чини да нам трњ е и чичке на ж ивотном путу постављ аБог управо да би исцелио н а ш у душ у. То видим крајњ е јасно у свомличном ж ивоту.

f

У исповести, лош а меморија није оправдањ е: заборављ ањ е је резул-тат непаж њ е, недостатка искрености, огрубелости и равнодуш ностипрема греху. Грех чија теж ина'п р и т и с к а д у ш у - не мож е се заборавити.


27/99


f

П рим етио сам безм ало опш ту равнодуш ност за врем е исповести,посебно код м уш караца. Захваљ ујем Богу ш то ми скоро увек допуш тада исповест дож ивим као катастрофу.

f

Љ уди генерално имају обичај да не пом ињ у грехе по седмој запо-вести, као да је то неш то ш то не спада у исповест: „То је м оја лична

ствар.” М ноги који им ају забрањ ену везу уопш те је не помињ у, као даје то неш то потпуно природно.

i

Н ајваж није у исповести јесте стањ е душ е код особе која се испове-да, без обзира ко је исповедник. В аж наје а ш а исповест, а не исповед-ник који говори са вама. А ли често правим о греш ку стављ ајући у први

план свеш теника који слуш а исповест.

f

А ко вас обузме гнев прем а некоме, покуш ајте да зам ислите какоћете и ви, и он једнога дана ум рети. К олико ће онда безначајна изгледа-ти њ егова греш ка и колико неправедан ваш гнев, чак и ако је ф орм алноправедан.

f

П репреке за м олитву: слаба, нетачна и недовољ на вера; сувиш еузнем ирености, ж урбе и обузетости овоземаљ ским пословим а; греш на,нечиста и гневна осећањ а и мисли. .

f

Болест је најбољ е врем е да се вратим о свом срцу, Богу. Ч им се наш ездрављ е побољ ш а, м огућност дато учиним о-поново постаје бескрајнодалека.


28/99


t

А ко је неко одабрао стазу саврш енства и следи Х ристаЈединственавредност те стазе постаје му јасна и потпуно убедљ ива изнутра. О нихкоји су кренули том стазом је м ало, али скоро да нема никог ко секасније врати са њ е, након ш то ју је одабрао. П о Х ристовом обећањ у -онајко траж и, наћи ће.

В ера нема чега да се плаш и од негативне полемике, од искуш ењ аума; вера мож е да издрж и такво искуш ењ е. А ли, треба да се плаш и сла-бости наш ег духа, „отпадниш тва срца” (израз К ирејевског).1

t

О ни који захтевају доказе да би веровали, на погреш ном су путу. В ераје слободан избор; где год има ж ељ е за доказом , чак и оне која је скривенаод иас -ту нема вере. С ведочењ а Бож ијих м аниф естација не треба сматра-ти „доказим а” - тако би се деградила и пониш тила велика вредност вере.

t

О сећајдубоке греш ности који искусе светитељ и резултат је њ иховеблизине извору светлости - Х ристу.

Д а бисмо се ослободили унутраш њ ег хаоса, м орамо да признамообјективни ред.

t

К олико је мукотрпно наш е приближ авањ е Богу; посебно, код некиход нас, код којих све, чак и природа, наслеђе и читав састав човека -

изграђује зид између њ ега и Бога.

1 И ван К ирејевски (1806-1856), руски верски м ислилац и писац, водећи члан С лове-ноф илског покрета.


29/99

О д л о м ц и и з д н е в н и к а 29

Ч овек каквог најчеш ће срећемо представљ а комбинацију три осо-бине: (1) гордости - вере у сопствену снагу, одуш евљ ењ е сопственим

креацијама; (2) страсне љ убави према овозем аљ ском ж ивоту и (3) од-суства икаквог осећаја за грех. К ако такви љ уди могу да се прибли-ж е Богу? К акви су сада, они су безнадеж но одвојени од Бога; чак неосећају ни потребу за Њ им . А управо таква личност се развија у усло-вим а савременог ж ивота, кроз образовањ е, књ иж евност, итд. И деја оБогу се бриш е из душ е. К акве су само катастроф е неопходне да би сетакав човек поново родио!

t

Три низа утисака: читањ е Јеванђељ а о гадаринским свињ ам а; посма-трањ е лудака у катедрали; читањ е поглављ а о злу и слободи у књ изиБерђајева у д б г ш а ч о в е к а :1„С лободу није створио Бог, онаје прим арнаи нем а почетак.” П рем а томе, одговоран - за слободу створењ а нијеБог Творац. Ч овек је, у исто време, и дете Бож је и дете хаоса (слобо-де); не-биће је слободно пристало да постане биће, али је у исто времескренуло са истинске стазе у пакао и хаос. То је извор греха и лудила- хаотична самовољ а уместо добровољ не и слободне подређености за-кону светлости. „Ја дођох да ж ивот им ају и да га им ају у изобиљ у.”(Јован 10:10)

t

П остоји једна врста духовности која је повезана са емоцијама -естетска, сентим ентална, страсна, која мож е лако да постоји заједно

са себичнош ћу, таш тином и сензуалнош ћу. Такви љ уди траж е хвалу идобро м иш љ ењ е свог духовног оца, а за њ ега је веома теж ак задатакда слуш а и прихвати њ ихову исповест, јер они долазе да би се ж алилина друге, да би јадиковали. О ни су пуни себе и спремно оптуж ују свогближ њ ег. С лаб .квалитет њ ихове религиозне оданости најбољ е се видипо лакоћи са којом прелазе у стањ е гнева и нервозе. О ни су даљ е одм огућности истинског покајањ а неголи већина окорелих греш ника.2

2 Н иколај Берђајев (1874-1948), религиозни м ислилац и писац, угледни члан рускеинтелигенције у П аризу након Револуције.


30/99


t

С тални приговор упућен хриш ћаним а: „В аш а Вера нема спољ не по-следице на ваш начин ж ивота. К ад бисте заиста веровали у те чудеснеи невероватне ствари, ж ивели бисте другачије.”

О дговор: „Ви сигурно верујете даје смрт неизбеж на? Н е само даверујете у то, већ то засигурно знате. И пак, да ли то уноси неку великупромену у ваш ем начину ж ивота? Н икакву.”

t

А ко човек не уреди свој ж ивот у складу са логиком и здравим раз-ум ом , већ следи врховни закон - закон љ убави, онда је он увек у пра-ву. С ви други закони су ниш та у поређењ у са љ убављ у, која не сам ош то води срца љ уди, већ „пом ера сунце и друге звезде”.1О иај ко чуваовај закон у себи - ж иви. О нај који допуш та да њ им е управљ а сам оф илософ ија, политика и разум - умире.

t

В ера настаје у љ убави, а љ убав у разм иш љ ањ у. Н ем огуће је не во-лети Х риста. К ада бисм о Га видели сада, не бисмо м огли да склоним опоглед са Њ ега, „слуш али бисмо Га занесено”, сјатили бисм о се окоЊ ега, као ш то је то чинило м нош тво њ их у Јеванђељ им а. Једино ш то сетраж и од нас јесте да се не опиремо. Треба сам о да М у се препустим о,да се препустим о разм иш љ ањ у о Њ ем у - у Јеванђељ им а, у свецим а, у

Ц ркви - и О н ће преузети наш а срца.

t

Заш то је толико важ но читати Ж итија светаца? У бескрајномспектру стаза које воде до Бога, и које се откривају у ж ивотим а раз-них светитељ а, мож емо да откријем о своју стазу; м ож емо да добијем оруковођењ е, које ће нам пом оћи да изађем о из џунгле у коју см о се за-плели због своје љ удске греш ности, и тако доспем о до стазе која води

ка светлу.

«L’amor che muove il sol e l’altrc stelle.» (Д анте, Б о ж а и с т е и а к о м е д и ја ).


31/99


f

Ш та треба да каж емо ж ени на умору, а која не зна да јој ее при-ближ ава смрг, која збуњ ено каж е: „Н исам спрем на ни за ж ивот ни засм рт”? Н ем огуће нам је да водим о истински и достојанствен ж ивотна ово

Documents

Aleksandar Jeljčaninov - Dnevnik Ruskog Sveštenika (1 Deo)