P

ariska asocijacija Azbuka je uru~ila

priznanja – Povelju i ikonu svetog

kneza Lazara, uglednim li~nostima

koje su pomagale u o~uvanju i negovanju

srpskog jezika i }irilice u inostranstvu.

“Ako izgubimo jezik, izgubi}emo i

zemlju i du{u. Gde odzvanja na{a re~ kao

stari zlatnik, to je na{a dr`ava bez obzira ko

u njoj vlada. Carevi se smenjuju, dr`ave

propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju”,

ka`e profesorka srpskog jezika Jovanka

Djordjevi} i nastavlja: “Znamo da postoje

razli~ite veze, spone i mostovi do otad`bine

ali, na{i ve~era{ji gosti dobitnici priznanja su

na~inili neraskidive niti koje nemaju rok tra-

janja. “ Od knjiga Isidore Bjelice mo`emo

na~initi dvorac kada bi ih poredjali. Sve

~ega se dodirne na{a Isidora, postaje jedno

lepo ~udo, a re~i biseri koji su se dokotrl-

jali do nas. Njene knjige kao poklon srpskim

djacima su postale mera uspeha.

^ovek ~ijom smo se zaslugom

uverili da je Srbija i na{a ku}a je doktor

Predrag Toji}- dr`avni sekretar Ministarstva

za dijasporu. Zajedno sa dr Toji}em na

braniku otad`bine ~uvaju se

nacionalne tekovine.

Bratislav Braca

Petkovi} je primaju}i priznan-

je poru~io mladim Srbima

kroz re~i kralja Milana iz

predstave “Cvetovi Zla” :

“Morate biti svoji... Kakvi

francuski vodvilji i

kupleti...Bi}ete evropski ono-

liko koliko ste svoji...”

Priznanje je dodel-

jeno profesoru doktoru

Radivoju Mitrovi}u- dr`avnom

sekretaru Ministarstva pro-

svete, koji je svojim znanjem i

iskustvom u struci dao

podr{ku u re{avanju ovog

pitanja od nacionalnog

zna~aja.

Ovom prigodom se govorilo o

ulozi medija koji putem emisija i reporta`a

predstavljaju ubojito koplje u borbi za srp-

ski jezik i }irilicu u dijaspori. Glavnoj

urednici “Ogledala” gospodji Slavici

Petrovi} iz ^ikaga povelju i ikonu svetog

kneza Lazara }emo uru~iti u prigodnoj

prilici. Priznanja su dobili princeza

Jelisaveta Karadjordjevi}, knji`evnik

Milovan Danojli}, doktor Dobrosav

Nikodinovi}, profesor Djordje Vid

Toma{evi}, profesor Jasmina Vuji} i Jelena

Nik Raji}.

Bele`imo i izjave prisutnih: Lidija

Dimitrijevi} ka`e: “Ministarstvo za dijas-

poru kojem ja pripadam }e uvek podr`ati i

pomagati u svakom pogledu rad na{ih

udru`enja u dijaspori u o~uvanju srpskog

jezika i negovanju }irilice.”

Miloje Popovi} – generalni sekre-

tar udru`enja evropskih nov-

inara Srbije, ~estitaju}i dobit-

nicima priznanje posebno je

naglasio potsticajni zna~aj

medija naglasiv{i da su emisije

i reporta`e novinskih i televiz-

ijskih ku}a doprinele pozi-

tivnom efektu asocijacije

Azbuka iz Pariza.

Pro~itano je i poz-

dravno pismo pod naslovom

“Pariz u Beogradu” koje su

poslali: Sini{a Blagoje-

vi}-predsednik skup{tine dijas-

pore Francuske i Vidoje Viktor

Puri} – predsednik saveta

Azbuke sa juga Francuske.

Pro~itan je i deo poeme Ilije

Trifunovi}a “Vrata Srbije”. U

umetni~kom delu programa

u~estvovali su dramski umetnici Bo`idar

Bole Sto{i} i Dobrila Ili}.

Jovanka Djordjevi}

saradnica iz Pariza

11www.serbianmirror.com

O D N A [ E G D O P I S N I K A

Decembar 2009.

Povelje za o~uvanje jezika

AKO IZGUBIMO JEZIK

IZGUBI]EMO I ZEMLJU I DU[U

Jovanka \or|evi} i prim. dr. Predrag Toji}

Miloje Popovi}

12 Decembar 2009.

B I Z N I S

13www.serbianmirror.com

B I Z N I S

Decembar 2009.

Za va{ novi izgled i novi imid` preporu~ujemo Le French Twist

Sigurno }ete biti zadovoljni kreacijom frizure

i svojim novim izgledom.

Pored odli~nog servisa La French Twist vam nudi:

- Najkvalitetnije nema~ke boje, koje }e osve`iti

va{e lice i dati prirodan sjaj va{oj kosi.

- Dogradjivanje kose u raznim nijansama.

- [minka.

- A za specijalne prilike Kompletan servis za va{ sve~ani izgled.

LE FRENCH TWIST

Tel 847.965.9003

Pozovite jo{ danas i uverite se

u kvalitetan rad tima

LE FRENCH TWIST-a

Pomenite Ogledalo i dobi}ete

specijalan popust 20%

do kraja decembra.

Na novoj lokaciji u novom izdanju!

814 Civic Center Dr. u Nilesu.

Raskrsnica Oacton i Waukeegan ulica

SRE]NA NOVA 2010. GODINA!

Decembar 2009.14

D R U [ T V O

S

rpsko-ameri~ka privredna komora iz

^ikaga (SAPK) bila je doma}in

skupa “^ika{ki izvoznici – Poslovna

saradnja sa Srbijom”, koji je bio odli~na

prilika za promociju Srbije, prednosti ula-

ganja u na{u zemlju, kao i upoznavanje sa

ameri~kim investitorima. Skup je odr`an u

partnerstvu sa Privrednom komorom

^ikaga, Internacionalnim poslovnim

klubom i Ameri~kim komercijalnim servi-

som, a ~iji je generalni sponor Agrobanka.

O ovom zna~ajnom skupu za Ogledalo

govori predsednik SAPK Zoran Golubovi}.

Ovakvi skupovi mogu da budu

od velike koristi. Kakvi su rezultati pve

konferencije?

Glavni cilj ove konferencije je bio

pre svega povezivanje Srpsko-ameri~ke

privredne komore sa relevantnim organi-

zacijama i institucijama u ^ikagu. Kroz

pripremu i zaista uspe{nu realizaciju ovog

dogadjaja mi smo u oblasti interna-

cionalnog biznisa u~inili na{u organizaciju

prepoznatljivom u gradu i van srpske dijas-

pore. To }e nam biti veoma va`no za

budu}e projekte promovisanja srpske

privrede. Drugi va`an cilj je bio

informisanje o atraktivnostima ulaganja u

Srbiju. U~esnici skupa su mogli o ovome

da vi{e saznaju kroz prezentaciju gospodje

Vesne Peri}, direktorke agencije SIEPA

(Serbian Investment and Eyport Promotion

Agency), koja je doputovala iz Beograda

specijalno za ovu priliku. Takodje, drugi

uva`eni gost iz Beograda, gospoding Igor

Nestorovi}, direktor sektora za razvoj

poslovanja sa dijasporom u Agrobanci, je

kroz svoju prezentaciju dao informacije o

bankovnim uslugama koje Agrobanka nudi

pojedincima i firmama u Americi za

poslovne i privatne bankovne transakcije sa

Srbijom. Agrobanka je bila i generalni

sponzor ove konferencije.

Ovom dogadjaju su prisustvovali

brojni zvani~nici i biznismeni iz Amerike

i matice. Koga bi ste izdvojili?

Svi predhodno najavljeni uva`eni

gosti i u~esnici su do{li na konferenciju.

Na{ ambasador, gospodin Vladimir Petrovi}

je specijalno za ovu priliku doputovao u

^ikago iz Va{ingtona. Bila je na{a ~ast i

privilegija {to su princ Aleksandar i

princeza Katarina uveli~ali skup svojim

prisustvom. Glavni govornik na konferenci-

ji je bila kongresmenka Melisa Bean, kojoj

smo uru~ili priznanje za doprinos u razvoju

malog biznisa. Ovo priznanje sam od srca

predao Melisi imaju}i u vidu i njenu vrlo

zna~ajnu podr{ku srpskom narodu i van

poslovnog domena.

Ovaj dogadjaj je organizovan u

perfektno tehni~ki opremljenim i elegant-

nim prostorijama

“ M e a d o w s

Convention Centra”

u Rolling Mead-

ows-u. ^ak je i

gradona~elnik ovog

grada do{ao da

li~no pozdravi go-

ste. Poseta je bila

odli~na, pogotovu

imaju}i u vidu da je

ovo prakti~no bio

celodnevni dogadjaj koji se odvijao tokom

radnog dana u ponedeljak. Do sada su se

~ule samo re~i pohvale.

Koji su slede}i koraci predstavl-

janja srpske privrede ameri~kim investi-

torima?

Najve}i projekat koji ve} plani-

ramo za slede}u godinu }e biti “Sajam

srpske privrede u ^ikagu”. O tome smo

ve} zapo~eli razgovore sa relevantnim

organizacijama u Srbiji. Ovo }e biti

izuzetno slo`en projekat koji }e zahtevati

dosta vremena i sredstava za uspe{nu real-

izaciju. O~ekujemo podr{ku i od strane

na{ih partnera sa kojima smo organizovali

dogadjaj 9. novembra. U svakom slu~aju

od najve}e va`nosti su raspolo`ivi i kvali-

fikovani resursi unutar same na{e organi-

zacije. Ja se nadam da }e se ovoj organi-

zaciji priklju~iti svaka firma i pojedinac

koji ili ve} ima, ili planira neki biznis sa

Srbijom. Ova organizacija }e pomagati

konkretne projekte. Vi{e informacija o

na{im aktivnostima i budu}im planovima

mogu se na}i na http://serbianamerican-

chamber.org/indey.php.

“Bilo je fantasti~no prisustvovati

skupu na kome se u ^ikagu okupilo oko

100 poslovnih ljudi, koji su govorili o

Srbiji. Mnogi su postavljali pitanja,

interesovali se za uslove, naro~ito ih je

zanimalo da li i koliko dr`ava Srbija

poma`e ulaganja u mala i

srednja preduze}a.

Nastojala sam da im

odgovorim da funkcija

na{e agencije upravo i

jeste da poma`emo

takvim finansijerima, jer

znamo va`nost zapo{lja-

vanja novih ljudi i

pove}anja izvoza.

Mnogo je va`an redovan

kontakt, a po{to smo mi

dr`avna institucija i

imamo pristup svim

va`nim informacijama,

nastoja}emo da te infor-

macije potencijalnim

investitorima i stavimo

na raspolaganje i naprav-

imo dobar poslovni

odnos. Srbija zaslu`uje

status zemlje u koju se

investira, u kojoj se

mogu koristii pogodnosti koje dr`ava

nudi, a ve} jasno vidimo i promenu

imid`a Srbije na bolje, pa zato verujem

da su ovakvi skupovi veoma va`ni i da

kontakti mogu uroditi plodom”- rekla je

Vesna Peri}.

Zoran Golubovi} i Melisa Bean Luburich

Predsednik SAPK Zoran Golubovi}, gen. konzul Desko Nikitovi} i

biv{i predsednik SAPK Vlado Bjelopetrovi}

POSLOVNA SARADNJA SA SRBIJOM

15Decembar 2009. www.serbianmirror.com

P R E D S T A V L J A M O V A M

Restoran @UPA u potpuno novom izdanju

i tradicionalnom srpskom ruhu!

Vlaznik Dule Go{i} uvek ima prijatna iznenadjenja za svoje

goste, a ovaj put vam nudi prelep ambijent koji podse}a na na{e

nekada{nje srpske ku}e. Sigurno }ete se ose}ati lepo i prijatno.

Pored tradicionalne srpske kuhinje i proverenih specijaliteta

poznatog kulinara Jove, od sada u @upi svakodnevno doru~ak,

ru~ak i ve~era. Na ~uvenim muzi~kim ve~erima ~etvrtkom

nastupaju svi lokalni muzi~ari iz ^ikaga i okoline, a petkom i

subotom tako|e muzika u`ivo “Dolar bend” i Marina \ukovi}.

U “ NOVOJ” @upi bi}ete srda~no do~ekani i uslu`eni.

Ono {to vam ovaj restoran pru`a, ne mo`ete odbiti.

Ovaj ambijent autenti~ne srpske ku}e, koja uz proverenu

nacionalnu kuhinju mo`e da ugosti do 120 osoba, najbolje je

mesto za va{e porodi~ne i druge proslave. Isplanirajte datum,

pozovite restoran @upu, a sve ostalo je njihova briga.

Do~ek Nove 2010. godine

DOLAR BEND i MARINA \UKOVI].

Konzumacija od $70.00 po osobi uklju~uje rasko{nu ve~eru,

{ampanjac u pono} i odli~an provod.

Broj mesta je ograni~en, za rezervaciju pozovite

{to pre: 708.442.7812

7921 W. Ogden Ave.

Lyons IL 60534

708.442.7812

B I Z N I S

Decembar 2009.16

B I Z N I S

17Decembar 2009. www.serbianmirror.com

B I Z N I S

18 Decembar 2009.

B I O G R A F I J E

19www.serbianmirror.comDecembar 2009.

@

ivot joj je ostao prekriven velom

tajne. Njeno delo u dvanaest knjiga

ukra{ava srpsku knji`evnost. ^ini je

stilski lep{om, tematski raznovrsnijom i

misaono bogatijom. U njenim nedrima je

ime prili~no retko za na{e podneblje –

Isidora.

Za Isidoru Sekuli} je zapisano da

je ro|ena u Mo{orinu, u Ba~koj, 16. febru-

ara 1877. u domu Ljubice i Danila op{tin-

skog bele`nika. Krstio ju je otac Zolja, brat

\ure Dani~i}a, a kum bio urednik

novosadske „Zastave” dr. Milan \or|evi},

svi veliki po{tovaoci knjige i lepe re~i.

Pa tako i Isidora. Ne samo da je

knjigu po{tovala ve} je i unapredila njene

sadr`aje.

Detinjstvo je provela u Zemunu,

gde joj je otac izdavao paso{e za prelaz

preko Dunava i Save u Beograd. Svakom

prolazniku je zavidela jer je u aus-

trougarskom ropstvu ~eznula za slobodom.

[kolovala se dugo i temeljno.

Poha|ala Vi{u `ensku {kolu u Novom

Sadu, pa u~iteljsku u Somboru, zatim Vi{i

pedagogijum u Pe{ti. Prosvetarstvo je

zapo~ela u Pan~evu, na prelasku jednog

veka u drugi. U novom stole}u sti~e i novo

zvanje- postaje upraviteljica Vi{e devoja~ke

{kole. Potom slu`buje u [apcu, a 1909.

dolazi u Beograd.

Najzad je u prestonici koju

odlikuju kaldrmisane ulice i u~estali balovi

dobrotvornih udru`enja. Knji`evnici i

glumci su zaposeli kafane, a pozori{te je

bilo uvek puno.

Isidoru ne zanimaju izlasci i

vi|enja sa dru{tvom. Slobodno vreme str-

pljivo provodi za pisa}im stolom. Izrasla je

u savremenu intelektualku, savladala

mnoge jezike, prevodila i krenula putem

literature. Godine 1913. iza{la je njena prva

knjiga “Saputnici”.

Na nesre}u, balkanski ratovi traju.

Vreme kada je Jovan Skerli} zabranio

Srbiji suze.

Egzoti~na knjiga Isidore Sekuli}

pristigla je u najnezgodniji ~as za nju. Prvi

knji`evni kriti~ar ~itao je knjigu i

sedamnaest strana o glavobolji u vozu koji

pristaje na stanicama punih ranjenika.

Kritika je bila nepredusretljiva, naravno.

Ali Isidora nije zamerila. Odlazi u

Norve{ku. Tamo na krajnjem severu ona

nalazi mir i u zemlji fantazija i bajki

provodi svoje najlep{e dane. O~arana je

{umama i fjordovima. Divi se ljudima i

irvasima. U bundi je i na skijama. Uz toplu

pe}, knjiga joj je i dalje najbolji prijatelj.

Raduje se snegu i vetrovima.

To je doba njene bra~ne sre}e.

Jedini put, tada na severu, ona priznaje da

ima mu`a. Sama sebi ponekad je gospo|a-

Stremnicka. Svoju ~eznju za lepotama

Skandinavije, Isidora }e pretvoriti u knjigu

„Pisma iz Norvr{ke”, koja }e se pojaviti u

izlozima beogradskih knji`ara 1914.

godine.

U poslednjoj kritici uo~i izne-

nadne smrti opet gre{i tako retko pogre{ivi

Jovan Skerli}. U oceni zbirke pesama

Milutina Boji}a, poete vrele krvi, kako ga

naziva, kao suprotan primer navodi i opisu-

je „na{u skandinavsku spisateljicu sa ledom

u srcu, maglom u glavi i mrtvom frazom

na usnama.”

Mudra Isidora ni ovo ne uzima za

zlo. Naprotiv. U nekoliko navrata, o

godi{njcama prerane smrti slavnog kriti~ara

Skerli}a, ispisa}e blistave stranice divljenja

njegovoj veli~ini i neprolaznosti.

Pro{ao je prvi svetski rat. Isidorin

mu` je umro, a ona ostala sama u dru{tvu

u~estale glavobolje. Preostao joj je samo

rad, do iscrpljenja. Usamljenost i pridosle

bolesti. Osve`avaju je jedino letnja puto-

vanja. Njene evropske stanice su Rim, Be~,

Prag, Pariz i London.

Odbranila je doktorat u Berlinu.

Saradnik je brojnih ~aspoisa, izlaze joj

zna~ajne knjige.

„\akon Bogorodi~ine crkve”, „Iz

pro{losti”, „Hronika palana~kog groblja”...

Sve je to dobar argument, ina~e

starom Bogdanu Popovi}u da je predlo`i u

Srpsku akademiju nauka. Jo{ stro`ija prema

sebi, Isidora se iskreno zahvaljuje. Prilikom

druge dve kandidature neki akademici se

bune, lupaju pesnicama o sto i izjavljuju:

„Ne}emo `ene u Akademiju!”

Ipak je u{la u hram besmrtnika. I

to na glavna vrata i postala prva `ena

akademik. Zahvalila se pristupnom bese-

dom, a oni {to su protestvovali, sada su

aplaudirali. Zadovoljstvo je bilo slu{ati

njene re~i.

Drugu okupaciju, Isidora je prov-

ela u ku}i na sretanju Senjaka i Top~idera

u Beogradu. @ivela je skromno, gotovo

isposni~ki. Umela je da provede dan na

komadu hleba i ~asi vode. Nije se ni

odmarala. Otoman joj je slu`io da po

njemu rasturi spise, kao {to i u ostavi na

policama umesto zimnice stoje knjige

koje je kupovala novcem od penzije.

Honorare je vra}ala ili poklanjala.

Udru`ena sa nesanicom sve vreme je

provodila u ~itanju i pisanju. Prevodila je

sa devet jezika i kucala sama na pisa}oj

masini.

U`ivala je u muzici i volela decu.

A goste je ispra}ala kroz ba{tu do kapije.

Mladim literatima je savetovala: „^uvajte

se slave. Ljudi nisu do{li na svet da budu

slavni, ve} da rade.”

Nije volela ni da se fotografi{e.

Nije volela ni publicitet.

„Od mog rada osta}e samo ono

{to vredi, ako uop{te ne{to vredi”, govorila

je.

Takva je bila i o osamdesetom

ro|endanu. Zasmetalo joj je cve}e i po~asti,

zaradovala je jedino prijateljska pa`nja. Taj

dan je ustvari bio njeno poslednje izla`enje

u javnost.

Umrla je 5. aprila 1958. u

osamdeset drugoj godini i skromno sahran-

jena na top~iderskom groblju. Po{to nije

imala naslednika, imovina je pripala op{tini

Savski venac. Knjige, pisa}i {to i jo{ neke

ku}evne stvari sme{tene su u beogradskoj

Univerzitetskoj biblioteci. Me|u njima je i

starinski zidni sat. Klatno mu jo{ uvek

otkucava vreme.

PRO[LOST I SAPUTNI[TVO

ISIDORE SEKULI]

Isidora Sekuli}

Rubriku priprema: Aleksandra Miti}

V E L I K E L J U B A V I N A [ I H P I S A C A

20 Decembar 2009.

V E R A I T R A D I C I J A

P

osebno je na Vladiku Nikolaja delo-

vao drevni Ohrid, kolevka slovenske

pismenosti i kulture na Balkanu –

“ovaj sve{teni grad, sa svojom velikom

plodotvornom pro{lo{}u i dosta sku~enom

sada{njo{}u”, kako je sam Vladika govorio.

Na Nikolaja je ve} bila izvr{ila dobar uti-

caj pravoslavna Rusija sa svojim svetinja-

ma i svetim podvi{nicima.

Sada je taj uticaj nastavio i upot-

punio pobo`ni Ohrid i susedna mu Sveta

Gora, koju je Deda-Vladika svakog leta

redovno pose}ivao. Sveta Gora i dela

Svetih Otaca, koja je u ovo vreme Nikolaj

naro~ito mnogo ~itao i prou~avao, izvr{ili

su na njega poslednji i trajni pravoslavni

uticaj. Mo`e se s pravom re}i da se upra-

vo ovde i sada u Nikolaju desila duboka i

korenita unutra{nja promena, koja se od

tada izra`avala i vidljivo i bila je neposred-

no zapa`ena od prostih i pobo`nih ljudi.

Ovaj se duhovni prelom ogledao i spolja u

svemu: u Nikolajevom govoru, pona{anju,

~ak i odevanju. Raniji mladi jeromonah dr

Nikolaj Velimirovi} nastojao je da oko

sebe sve impresionira, privu~e i o~ara.

Obu~en u blistavu mantiju, negovane kose

i pona{anja, re~it i rasko{an u govorni{tvu,

to je bio Nikolaj iz “preohridskog” perio-

da. Takvoga ga vidimo u “Re~ima o

Sve~oveku”, jednoj od retko umnih i

dubokih knjiga novijeg srpstva, ali mahom

samo misaonoj i filosofskoj, no jo{ uvek ne

dovoljno duhovnoj i pravoslavnoj, kakva su

njegova dela od Ohrida i @ice pa nadalje

(Omilije, Ohridski prolog, Misionarska

pisma). Takav je i sav njegov dalji pastirs-

ki duhovni rad sa pravoslavnim narodom,

bogomoljcima i mona{tvom.

U ovom drugom periodu svoga

`ivota, Nikolaj otura od sebe i svog naro-

da razne oblike tu|in{tine i povr{nog

zapadnja{tva. Njega u celini obuzimaju i

pro`imaju tople struje Pravoslavlja,

odu{evljava ga i pleni prekrsni i spasonos-

ni lik Hristov i crkveno-narodna delatnost

Svetoga Save. Svetska slava mu postaje

ni{tavna, ljudske pohvale otu`ne, preterano

negovan knji`evni izraz li~i mu na

praznoslovlje, a svetsko mudrovanje na

duhovno ubo{tvo i prosja{tvo. Ovo ne

zna~i da se Vladika “uprosta~io”, nego da

se produhovio i pojednostavio. Za njega

Hristove re~i: “Ja sam Put, Istina i `ivot”

postaju sve i sva. On se od svega okre}e

sebi i svome bogo`ednom narodu. U njemu

se zbiva istinski unutra{nji preporodjaj,

novo rodjenje i za~etak svetog @itija.

Hristos je onaj koji njega di`e i koji njega

iznova preporadja. Od Nikolaja genija

zapo~inje Nikolaj svetitelj. I upravo je to

bilo ono {to je ljude njemu privla~ilo i oko

njega okupljalo i dr`alo. Na `alost, ni tada

Nikolaj nije bio bez ~estih neprijatelja,

klevetnika i podmeta~a. No on je i tada,

kao i kasnije, sve to prevazilazio svojim

otvorenim i jasnim `ivljenjem i delanjem

pred licem Bo`ijem i licem svoga naroda.

Mo`da bi, bez ovog ohridskog i

`i~kog preloma Nikolaj ostao samo veliki i

usamljeni genije u na{em narodu, kao bor u

planini, bez premca i takmaca. Ni nikada ne

bi postao narodni “Deda Vladika”, “Sveti

Deka” – Novi srpski Zlatoust. Zlatoust ne

samo po re~i i besedni{tvu, nego i po delan-

ju i pastirstvovanju, po apostolskom i mar-

tirskom svedo~enju Hrista radi. Nikolaj je,

kao nekada Sveti Sava, polako postajao

svetla i svega savest ~itavog srpskog naro-

da, i za svoje i za budu}a pokoljenja. Jer,

srpski veruju}i narod je nesumnjivo primio

i usvojio Vladiku Nikolaja kao svoga

duhovnog vo|u, kao Bo`jeg proroka i

svetitelja, i niko ga iz veruju}e narodne

du{e i srca ne}e istisnuti ni izbrisati. A {to

se ti~e izvesnih starijih i novijih napada na

njega, sam Vladika je jednom pokazao kako

na to treba gledati, Naime, posle napada i

te{kih uvreda nanetih mu od strane jednog

episkopa, Nikolaja je u @i~i posetio jedan

novinar “Politike” i zamolio ga da ne{to

ka`e tim povodom. “Episkop Nikolaj me je

dugo gledao, ne govore}i ni{ta. Taj pogled

i }utanje bili su mi jasniji odgovor nego

bilo koja re~enica”. (“Politika” br. 11344;

29. XII 1939).

Iz ovog perioda poti~u mnoga kap-

italna dela Vladike Nikolaja, o kojima }emo

progovoriti kasnije. Ovde treba makar

spomenuti i ona druga ne manje zna~ajna

pastirska, dobrotvorna i op{tenarodna dela

Vladike Ohridskog i @i~kog, kao {to su: nje-

gov rad sa pobo`nim na{im narodom i

posebno sa bogomoljcima, njegovo obnavl-

janje mnogih poru{enih, zapu{tenih ili

polupraznih manastira u Ohridsko-Bitoljskoj

i @i~koj eparhiji, njegovo obnavljanje i

podizanje grobalja, spomenika, ~esama i

drugih dobrotvornih narodnih ustanova i

zadu`bina. Naro~ito treba ista}i njegov rad

sa siroma{nom decom i |acima. Ostalo je i

do danas poznato njime osnovano i do rata

podr`avano skloni{te i hranili{te za

siroma{nu i sirotu decu, bez razlike nacija i

vera, u Bitolju – poznati Dekin “Bogdaj”,

koji je uspe{no vodila socijalna radnica

Nada Ad`i}, potonja igumanija u manastiru

Vra}ev{nici mati Ana. (Poznata je Vladi~ina

de~ja pesma iz “Bogdaja”: “Mi smo mali

Bitolj~ani /mali{ani sirotani/ ku}a nam je

ba{ na kraju /u Bogdaju ka’ u Raju/, u

Bogdaju”). Nikolaj je sli~na de~ja hranili{ta

otvorio i u Kraljevu, ^a~ku, Gornjem

Milanovcu i Kragujevcu, u kojima je bilo

sme{teno pred rat oko 600 sirote dece.

nastavi}e se

Napisao vladika Artemije (Radosavljevi})

@ivot svetog vladike Nikolaja Velimirovi}a (1880-1956) (~etvrti deo)

O SUDU I OSUDI

Koji Njega (Hrista) vjeruje, ne sudi mu se, a koji ne vjeruje ve} je

osu|en. (Jovan 3, 18)

Ne sudi se onome ko veruje Hrista Gospoda, jer on sam sebe sudi, i

ispravlja stope svoje prema svetlosti koja ide pred njim. Kao ~ovek u

dubokoj tami što podeš{ava korake svoje prema sve}i u ruci, tako i onaj

ko veruje Hrista, to jest ko se uputio za Hristom kao za svetloš}u u tami

`ivota.

A onaj ko ne veruje – ve} je osudjen. To jest onaj ko nema putovode

na nepoznatom putu, tek što je korac~o prvi korak, izgubio je put i zalu-

tao. Ko ne veruje Hrista osu|en je na neznanje, na nemo}, na gnev, na

teturanje po krivim i izukrš{tanim putevima, na porok, na o~ajanje,

mo`da i na samoubistvo. Osudjen je u dva sveta: u ovome svetu na

besmislenu, telesnu i varljivu egzistenciju, a u onom na ve~nu propast.

O kako je taman put dece neverovanja, i kako dubok bezdan izme|u

svakog njihovog prvog i tre}eg koraka!

Gospode svemilosni, zaista nemamo ni u koga i ni u š{ta verovati van

Tebe. Ti si naš{ Spasitelj od tame, greha i smrti. Tebi slava i hvala

vavek. Amin.

OD NIKOLAJA GENIJA ZAPO^INJE NIKOLAJ SVETITELJ