Embed Size (px)
DESCRIPTION
Mrtva meta
Citation preview
[Type text]
Biljana1968
Ajris Johansen
MRTVA META
Biljana1968
Prvo poglavlje
Arapaho, Kolorado 15.oktobar
“Znam da kasnim!” Aleks Grem je ĉvrsto drţala svoj mobilni telefon.
“Doneću ti te slike ĉim stignem.”
“Donela bi ih ti i pre kada bi prestala da radiš u ruševinama i poĉela da
slikaš spasioce dok to rade,” sarkastiĉno je rekao Dţim Karak. “Stara vest i
nije vest, Aleks. Ta brana je pukla pre skoro nedelju dana, a ĉasopis treba
da izaĊe za dva dana.”
“Još uvek iskopavaju preţivele iz zemlje koja se obrušila kada je brana
popustila.”
“Pa onda bi trebalo da fotografišeš te heroje, umesto što si se ti
prihvatila asova. Kršiš jedno od osnovnih pravila. Postaješ deo priĉe.”
“Moţda još ima ţivih ispod tog- “ Ništa nije vredelo. Karak je imao
prioritet, a to je bila priĉa. “Dobićeš slike.” Prekinula je vezu, naslonila se
na zid i protrljala slepooĉnice. Bila je tako umorna. Biće dobro ako je
Karak ne pozove ponovo i ne kaţe joj da potraţi drugi ĉasopis koji će
objavljivati njene slike. Nije se ponašala fer, a još manje profesionalno. Da
pre ovoga nije vaţila za dobrog radnika, Karak bi je verovatno već
otpustio.
“Problemi?” Sara Logan i njen pas Monti stajali su na vratima
prikolice.
“Pomalo.” Dok je ustajala, Aleks je napravila grimasu. “Izgleda da ne
radim svoj posao. Nisam usredsreĊena na ono što je vaţno.”
“Mene si moţda i mogla da preĊeš.” Sara je napunila Montijevu
posudu vodom i sela na pod pored njega dok je pio. “Jutros smo pronašli
ţivu bebu u tom haosu. Ja bih rekla da je to priliĉno vaţno.”
“I ja.” Aleks se nasmešila. “Ma pusti Karaka.”
Sara nije uzvratila osmeh. “Ne ţelim da izgubiš posao, Aleks. Znam
koliko ti posao znaĉi. Ima i drugih dobrovoljaca koji pomaţu spasiocima u
kopanju.”
Biljana1968
Aleks je podigla obrve. “O, znaĉi da ima i previše radnika?”
“Znaš da tako nešto ne postoji u nesrećama kakve su ove. Moramo da
radimo brzo, ili - Okej, potrebna si nam. Samo ne ţelim da se povrediš.
Bog zna da na ovom svetu ima dovoljno bola.”
A Sara Logan ga je dovoljno iskusila, pomislila je Aleks. Ona i njen
zlatni retriver Monti bili su u spasilaĉkom timu, a Aleks je na nju tokom
poslednjih pet godina naletala na skoro svim mes-tima na kojima se desila
neka nesreća. Usred uţasa izazvanih prirodnim i raznim drugim
katastrofama, meĊu njima se razvilo snaţno prijateljstvo. “Biću dobro.”
“Tvoj urednik je u pravu. Ovo nije tvoj posao.” Odmahnula je glavom.
“Pogledaj se. Prekrivena si blatom od glave do pete. Ruke ti krvare od tog
asova, a nisi ni spavala već dvadeset ĉetiri sata.”
“A da li si ti spavala?”
Sara je ignorisala ovo pitanje. “A ne krvare ti samo ruke. Odmori se
malo od toga, Aleks. Slomiće te sve ovo ako se budeš toliko prepuštala.
Veruj mi, ja to znam.”
“Pa, nije baš da prvi put vidim neku ovakvu nesreću.”
“Ali tada nisi bila toliko ukljuĉena u spašavanje. Slikala si i pomagala
u šatoru za prvu pomoć. Nisi iskopavala tela ljudi za koje si se nadala da su
ţivi.”
Nije ţelela da misli na ta tela. Bilo ih je isuviše u poslednjih nekoliko
dana. “Ali, ti sve vreme baš to radiš. Mogla si da ostaneš kod kuće i da ti
bude lepo, pa opet, kad god zazvoni telefon, istrĉiš sa Montijem. Ĉudi me
da tvoj muţ nije već poludeo zbog toga.”
“Njemu se to ne dopada, ali me razume.” Sara se namrštila. “Ali, sad
ne govorimo o meni. Gledala sam te kako radiš, i niko nije marljiviji od
tebe. Voliš to što radiš i sto puta si mi rekla da je tvoj posao da ispriĉaš
priĉu. Nemoj da skrećeš odatle.”
“Ne skrećem. Obaviću i to.” Sagla se i pomazila meko Montijevo
krzno. “Jednostavno ne mogu da... obaviću i to.”
Sara je zabrinuto gledala u nju. “Mislim da više ne bi trebalo da
prihvataš ovakve zadatke. Još od napada u Njujorku sam poĉela da
primećujem da ti se nešto dogaĊa, ali to postaje sve gore... promenila si
se.”
Biljana1968
Ĉelik, beton i gust dim koji kao da je prekrio ceo svet.
“Ti dogaĊaji su promenili sve nas.”
Sara i Monti idu po ruševinama dok ih Aleks bespomoćno posmatra.
Sara i Aleks se oĉajniĉki grle dok im se aiz lice slivaju suze.
Sara je klimnula glavom. “Ali, ja sam imala kome da se vratim kući.
Trebalo je da te nateram da poĊeš sa mnom.”
“Ţivot je morao da se nastavi. Morala sam da krenem dalje.” Slegnula
je ramenima. “A ako sam tada morala da sa sobom ponesem i nekakav
prtljag, onda je tako i trebalo da bude. Obiĉno se oporavim od takvih
stvari. Ovo je malo teţe. Podsetilo me je na mnogo toga.”
“Ali nije isto,” rekla je neţno Sara. “Ovde smo našli i preţivele, Aleks.
Do sada sedamdeset dvoje.”
“TO nije dovoljno,” prošaputala je. “Nikada nije dovoljno. Ne mogu
da stojim po strani i pustim...” Proĉistila je grlo i promenila temu. “Da li si
na pauzi?”
Sara je odmahnula glavom. “Samo sam morala da dam Montiju malo
vode. I moja ĉutura je bila prazna. Imamo još nekoliko sati do mraka.
Manje je opasno za Montija ako jasnije vidi stvari.” Zastala je. “Ali upravo
smo ĉuli dve dobre vesti. Prvo, predsednik će doći ovde sledeće nedelje.”
“Bilo je krajnje vreme. Potpredsednik Šepard je došao dan nakon što je
brana pukla.”
“Da, baš sam bila oduševljena. Ali sve humanitarne organizacije
poĉinju da se ukljuĉuju tek kada se predsednik liĉno pojavi.”
“To je dobro.” Napravila je grimasu. “Moţda ću moći da ubedim
Karaka da sam ustvari ĉekala da se Andreas pojavi, pa da napravim stvarno
jaku priĉu.” Odmahnula je glavom. “Ma ne... ne umem dobro da laţem.
Pored toga, predsednikovo obezbeĊenje je sada tako ĉvrsto, da ne bih
uspela da se probijeni ni na kilometar do njega.”
“Ĉudi me da uopšte i dolazi. Sinoć je baĉena bomba na ambasadu u
Meksiko Sitiju.”
“Ista teroristiĉka grupa?”
Biljana1968
Sara je klimnula glavom. “Matanza je preuzela odgovornost. A
Andreasova statua je spaljena na travnjaku ispred ambasade.”
“ Gadovi.”
To je bio treći napad na ambasadu koji je u posled-njih šest meseci
izvela teroristiĉka grupa iz Gvatemale. Ako nije bio neko sa Bliskog
istoka, onda su to bili Gvatemala ili Venecuela. Huan Kordoba i njegova
grupa Matanza su oduvek bili fanatiĉni revolucionari u svojim zemljama,
ali sada - uz pomoć Al Kaide i novca od prodaje droge - postali su
dovoljno jaki da napadaju Andreasa i administraciju koja je pokušavala da
stabilizuje stranku na vlasti. Za Aleks, bilo je gotovo nemoguće setiti se
vremena kada njena zemlja nije bila okruţena terorom, nemirom i
pretnjama. Ipak, prisećala se svog detinjstva kao perioda punog uzdanja,
nevinosti i vere da joj se ništa strašno ne moţe desiti. To sećanje bije
ispunilo frustracijom, besom i neizrecivom tugom. “Nadam se da je druga
dobra vest bolja od prve.”
“Hej, gorko se mora progutati sa malo slatkog. Andreas bar ne dopušta
da ga toliko zaplaše da poĉne da ignoriše ljude kojima je potreban. Trebalo
bi da bude dovoljno bezbedan kada bude obilazio ovo mesto. Sve ukazuje
na to da je ovde reĉ o prirodnoj nepogodi.” Nasmešila se. “A prema
preliminarnom izveštaju o drugoj strani brane, ona je priliĉno ĉvrsta. Sutra
će tamo poslati nekoliko timova da izvrše konaĉnu proveru. Kada se
zemljište obrušilo sa ove strane, uplašili su se da je teren ugroţen i sa one
strane”.
“Boţe. Samo još to treba ovim jadnim ljudima. Još jedan odron.”
“Pokušali su da evakuišu sve ljude iz te oblasti, za svaki sluĉaj. Ali
izgleda da će uskoro moći da se vrate kućama.” Sara je pomazila Montija
po glavi. “Vreme je da se vratimo na posao, kućo.” Ustala je i krenula ka
vratima. “A i ti bi sada mogla da napraviš nekoliko snimaka.”
“Sada mi ti izigravaš šefa?” Aleks je pošla za njom i zastala na
vratima, gledajući okolinu. Pozlilo bi joj svaki put kada bi posmatrala
mesto nesreće. Brana Arapaho popustila je pre pet dana; reka se izlila u
dolinu i nastradalo je preko sto dvadeset ljudi. Ali, uţas sa kojim su sada
morali da izaĊu na kraj nastao je zbog odrona koje je reka izazvala sa obe
strane doline. Tone stenja su zatrpale kuće i kancelarije Arapahoa, a cela
oblast je i dalje bila toliko nestabilna, da je akcija spašavanja morala da se
sprovodi ruĉno, bez mašina. Pogledom je prešla preko ostataka brane i brda
Biljana1968
sa druge strane. Taj stenoviti teren je u celoj nesigurnoj oblasti izgledao
blaţeno ĉvrsto.
Bilo joj je drago što posle ovog uţasa neće morati da gleda još jedan.
“Prestani da gledaš,” rekla je Sara. “Fotografiši.”
Naravno, fotografiši. Zanemari ĉinjenicu da ispod tih stena moţda još
uvek ima ţivih ljudi.
“Obećaj mi,” rekla joj je Sara.
“Obećavam. Napraviću te proklete snimke. Napraviću ih i poslati još
danas.” Zgrabila je ašov koji je bio naslonjen na prikolicu. Kao što je Sara
rekla, još uvek je bilo svetio i sa ove strane reĉnog korita radilo se u
najveće. “Ali ne sada. Ne mogu sada...”
Bilo je kasno popodne kada je Aleks prestala da radi i kada se vratila u
prikolicu po foto-aparat.
Morala je da poţuri sa radom kako bi stigla da napravi snimke pre
mraka. Pa, ako i ne uspe da slika sve što je htela, nešto će već
improvizovati.
Nekoliko stotina metara od prikolice, jedan helikopter se spuštao blizu
šatora za prvu pomoć. Mahnula je pilotu Kenu Nejderu dok je izlazio iz
kabine.
Odmahnuo joj je i viknuo: “Doneo sam ti specijalno soĉivo, da
zameniš ono koje si razbila.”
“Hvala. Ne treba mi sada. Svratiću kasnije po njega.” Okrenula se i
krenula uz brdo.
Brdo je još uvek bilo puno ljudi koji su paţljivo uklanjali stene.
Nekolicinu njih je upoznala ove nedelje jer su zajedno radili. Dţenet Delsi
je ţivela u gradu koji je ostao zatrpan zemljom i stenjem. U vreme kada se
desila tragedija, bila je u Denveru. Radila je u lokalnoj biblioteci, n njeni
roditelji još uvek nisu bili pronaĊeni.
Aleks se koncentrisala i napravila snimak.
Bil Adams je bio vozaĉ kamiona koji je tuda prolazio, kada je ĉuo za
nesreću sa branom. Odmah se parkirao i poĉeo da radi kao dobrovoljac.
Slikala ga je.
Biljana1968
Keri Melvej je bio student pun ideala i nade. Došao je iz Solt Lejk
Sitija. Aleks je gledala kako se to dete u proteklih nekoliko dana
preobrazilo u odraslu osobu.
Slikala je i njega.
Tokom narednog sata upotrebila je ĉetiri filma. Dobrovoljci, psi
tragaĉi, poplavljena dolina.
“Malo si zakasnila.” Sara se paţljivo spuštala niz obronak planine, a za
njom je išao Monti. “Da li ćeš imati dovoljno materijala?”
“I više nego što treba.” Ponovo je pogledala Dţenet Delsi. “Da li
misliš da ima šanse da pronaĊe svoje roditelje ţive?”
“Ima, ako doĊemo do njih na vreme. Ovaj deo bar nije zatrpan muljem.
IzmeĊu ovih stena postoje vazdušni dţepovi.” Privukla je Montija sebi.
“Moram da siĊem da ga nahranim i dam mu vitamine. Da li ćeš brzo
završiti?”
Aleks je odmahnula glavom. “Imam snimke vezane za ljudske priĉe,
ali treba mi fotografija koja će sve da kaţe, koja će da opiše opseg
operacije spašavanja.”
Sara joj je mahnula. “Ţelim ti sreću, trebaće ti.”
Bila je u pravu. Teško je obuhvatiti ćelu tragediju kada je pos-matraš
sa njenog vrha.
Sa njenog vrha.
Preletela je pogledom preko korita. Teren je ovde bio nešto viši i
verovatno je bilo moguće istovremeno videti i potopljenu dolinu, i radnike
u akciji. Sara je rekla da su devedeset posto uvereni da je zemljište ovde
sigurno.
Kada bi mogla da preĊe preko korita.
Nije mogla da ga prepešaĉi, niti prepliva. Što znaĉi da joj je preostao
samo još jedan naĉin transporta.
Okrenula se i poţurila nizbrdo, ka šatoru za prvu pomoć.
Helikopter je najpre kruţio, a zatim se pribliţio drveću. “Ako mi se
uĉini daje teren bar malo nestabilan, neću te ostaviti ovde,” mrko je rekao
Ken Nejder. “Imaš snimke iz vazduha. To bi trebalo da ti bude dovoljno.
Biljana1968
Ne znam samo zašto si me uopšte nagovorila na ovo.”
“Ţalo što si dobar momak i zato što znaš da su mi potrebne ove slike.
A i sam moţeš da vidiš da je ovde sigurno. Najgore što mi se moţe desiti
je da se okliznem i upadnem u vodu.” Smešila se dok je stavljala foto-
aparat u ranac. “A ako sam baš toliko trapava, onda i zasluţujem da se
udavim. Samo se ti vrati u šator, za sluĉaj da si im hitno potreban, i doĊi da
me pokupiš za sat vremena.”
“Nemoj da te nema.” Sleteo je na ĉistinu pored drveća. “Ne dopada mi
se ovo, Aleks.”
“Biće sve u redu. Nisam glupa. Ne rizikujem tek tako.” Iskoĉila je iz
helikoptera. “Hvala, Kene.” Stavila je na leĊa ranac sa opremom, mahnula
mu i pošla. “Jedan sat, zapamti...”
Trebalo joj je petnaest minuta da izaĊe iz šume i poĉne da se penje ka
velikoj crvenoj steni na vrhu, koju je videla sa druge strane korita.
Sunce je zalazilo i već je postajalo mraĉnije.
Poţuri. Popni se tamo pre nego što padne mrak.
Dok se pribliţavala vrhu, brzo je izvukla aparat i namestila objektiv.
Sad samo da bude dovoljno svetla.
O, Boţe.
Ćela dolina se prostirala pred njom. Krovovi potopljenih kuća su virili
iz vode. Svuda se video odsjaj svetiljki i vodene površine. Dok su
pokušavali da nekako zaustave smrt i razaranje, ljudi su izgledali malo i
bespomoćno, nalik mravima.
Duboko je uzdahnula, podigla aparat i napravila snimak.
Zatim još jedan. I još jedan.
Nije stala sve do mraka, kada su se mogle videti samo svetiljke.
Koliko li je već dugo bila tu, pitala se dok je pakovala opremu. Poĉela
je da se vraća nizbrdo. Verovatno dosta dugo, ali pošto nije ĉula Kenov
helikopter, onda je moţda još uvek imala vremena da doĊe do ĉistine. On
će je ionako ĉekati. Uprkos onome što joj je rekao, ne bi je ostavio ovde.
Ubrzala je korak kada je ĉula rotor helikoptera. Ĉudno, nije videla
njegova svetla kada je gledala preko doline. Pretpostavljala je da je moţda
Biljana1968
kruţio i došao sa istoka, ali nije mogla da-”
“Eno ga Pauers. Poţuri, za ime sveta.” Muški glas, strog, grub, dolazio
je sa staze kojom se kretala.
IznenaĊeno je zastala. Šta je sad to? U ovakvim okolnostima sigurno
nije neki kamper, ali mogao bi biti neko od inţenjera ili struĉnjaka koji su
ispitivali ostatke brane. Polako se pribliţila.
“To je to. Hajdemo.” Još jedan glas, dublji, grleni.
“Ostavi lampu ukljuĉenu da bi nam se pribliţio.”
Helikopter je bio sve glasniji; poĉeo je da se spušta gotovo iznad
njihovih glava. I dalje nije imao ukljuĉena svetla.
Nešto definitivno nije bilo u redu.
Skrenula je sa staze i sakrila se meĊu drvećem. Dva muškarca stajala
su na ĉistini na kojoj ju je Ken ostavio; drţali su svoje baterijske lampe u
visini ramena. Helikopter je sada lebdeo blizu tla.
Kada je sleteo, bleštavo svetio je probilo tamu. Pogledala je u nebo.
Kenov helikopter. Drugi helikopter je bio toliko blizu, da nije ni ĉula da se
Ken pribliţava.
Ali, sada ga je videla. Kenova svetla bila su uperena na helikopter i
ljude na zemlji, osvetljavajući ĉistinu kao po danu. Jasno su se videla ne
samo lica ljudi, već i bes i strah na njima.
Jedan ĉovek je vikao na pilota. Nije mogla da razazna reci, ali videla je
kako pilot podiţe pušku.
Boţe, nišanio je u-
Vatrena eskplozija osvetlela je nebo kada je metak pogodio rezervoar
Kenovog helikoptera.
“Ne!” Nije bila svesna da je vrisnula sve dok krupniji ĉovek nije pošao
ka drveću gde se krila.
Potrĉala je.
Ĉula je psovku a zatim i šuškanje grmlja iza sebe. dok Beţala je cik-
cak izmeĊu drveća.
Ne vraćaj se odakle si došla. Uhvatiće te na vrhu.
Biljana1968
Tamo, nizbrdo prema potopljenoj dolini.
Metak joj je prozviţdao pored uha.
Sustizali su je.
Bilo joj je teško u grudima i borila se za vazduh.
Ovde je nizbrdica bila oštra; izgubila je ravnoteţu i otkotrljala se par
metara naniţe.
“Nemamo vremena. Pauers hoće da se sklonimo. Vrati se u helikopter i
pusti neka je sve zatrpa.”
Rizikovala je i okrenula se preko ramena dok je ustajala. Ljudi su se
okrenuli i vraćali se uzbrdo. Polako su joj nestali sa vidika.
Nije mogla da veruje da su tako jednostavno odustali od potere i vratili
se nazad. Morala je da pokuša da nekako preĊe preko potopljene doline.
Ali, zašto su otišli? Zašto im je ponestalo vremena?
Neka je sve zatrpa.
Zatrpa.
Neka je sve-Boţe.
Tle je zabrujalo a zatim je poĉelo da se pomera pod njenim nogama.
Pogledala je ka vrhu brda. Ogromne stene su poĉele da se obrušavaju i lete
nizbrdo ka njoj.
Obrušavanje.
Za samo nekoliko sekundi sve će pasti na nju. Nema vremena da se
skloni odatle.
Neka je sve zatrpa.
Neka je sve zatrpa.
Prokleta da je ako dopusti tim gadovima da je sahrane. Neka se nose.
Strgnula je ranac sa sebe i bacila ga na zemlju. Otrĉala je do ruba litice
i sa visine od deset metara bacila se u izlivenu reku.
Biljana1968
Bolnica Sent Džozef Denver, Kolorado
Znala je gde se nalazi ĉim je otvorila oĉi.
Tako je mrzela bolnice. Podsećale su je na tu noć kada je njen otac-
“Hej, bilo je krajnje vreme da se probudiš.” Sara Logan joj se smešila.
“Kako se osećaš?”
Kako se osećala? Sve ju je bolelo a Saru je videla kao kroz maglu.
“Ošamućeno.”
“I trebalo bi. Deo krova sa jedne kuće je otpao i dokaĉio te. Dobila si
jaĉi potres mozga. U nesvesti si već skoro dvadeset ĉetiri sata.”
“Voda... “
“Ne sećaš se?”
Uprkos bolu pokušala je da se koncentriše. Plivanje. Plivala je. Prljava
voda. Pokušala je da se popne na vrh drveta koje je virilo iz vode, ali grana
se slomila. Nejasno se sećala da je teškom mukom uspela da se popne na
krov jedne od kuća. “Poneĉega se sećam. Ne sećam se udarca u glavu. Da
li je to sve što mi fali?”
“Imaš modrice svuda. U vodi si bila verovatno satima pre nego što su
te spazili na krovu. U lošem si stanju.” Uzela je Aleks za ruku. “A i
moraćeš da objasniš vlastima kako si tamo dospela. Helikopter Kena
Nejdera je eksplodirao i srušio se na ĉistinu preko puta brane. Da li znaš
nešto o tome?”
Ĉovek podiţe pušku i nišani u Kenov helikopter. Vatrena eksplozija
obasjava nebo.
“Oborili su ga iz puške.”Sara se zgrĉila. “Šta? Ko ga je oborio?”
“Bilo ih je trojica. Mislim... pilot gaje oborio. Uradili su to... Nisam
mogla da verujem.”
Zatvorila je oĉi.
Trĉanje. Klizanje i kotrljanje nizbrdo.
Neka je sve zatrpa.
Biljana1968
Otvorila je oĉi. “Odron. Bio je odron, zar ne? Da li je još neko
povreĊen?”
Sara je odmahnula glavom. “Ali, cela oblast je zatrpana gomilom
stenja.”
“Oni su to i ţeleli. Uradili su nešto... “
“Šta?”
“Ne znam. Dinamit? Ne, nije bilo nikakve eksplozije. Ĉula sam
potmulo brujanje a zatim su stene - ne znam šta su uradili.”
“Niko nije ĉuo eksploziju. Ne nakon što se helikopter srušio.”
“Oni su to uradili. Znam da su oni to uradili.”
“Ne kaţem da nisu. Kaţem da niko ništa nije ĉuo.”
“Da li mi veruješ?”
“Plašim se da ti verujem. Nadam se da ćeš ponovo zaspati, probuditi se
i reći mi da je sve ovo bio ruţan san. Ali ako to ne uradiš, onda ću ti
verovati.” Potapšala je Aleks po ruci. “Moram da se vratim. Moja smena je
na redu. Odmori se. Kada se sve ovo završi, volela bih da doĊeš kod mene
kući i oporaviš se. Svideće ti se kod nas. Kuća je na obali okeana i sve je
tiho i mirno.”
“Kako napreduje akcija spašavanja?”
“Dobro. Juĉe su stigle još tri grupe pasa-tragaĉa, i stvarno su nam od
pomoći.” Napravila je pauzu. “Pronašli smo roditelje Dţenet Delsi. Oboje
su mrtvi.”
“Strašno.” Osetila je da joj se u oĉima skupljaju suze. “Boţe. tako mi
je ţao.”
“Svima nam je ţao.”
Grlo joj je stezao grĉ i progutala je pljuvaĉku. “Moram da se vratim.
Kada mogu da izaĊem odavde?”
“Za dan ili dva. Moraćeš prvo da razgovaraš sa policijom. Hoće da
naprave izveštaj o eksploziji helikoptera.”
“Ubistvo. To je bilo ubistvo.”
Biljana1968
“Onda im to i reci. ” Nagla se i poljubila Aleks u ĉelo. “Drago mi je
što si još uvek u jednom komadu. Prepala si me.”
“Hoću da vidim policiju sada.”
“Pozvaću ih ĉim izaĊem. Premda mislim da bi trebalo da se odmoriš
još par sati.”
“Već je previše vremena prošlo.” Stisla je usne.
“Da mu nisam traţila da me vozi i doĊe po mene, Ken bi sada bio ţiv.
Ţelim da uhvate te gadove. Ne mogu im dopustiti da-” Duboko je
uzdahnula, setivši se neĉega. “Ako su oni uzrokovali ovaj odron, zar nisu
onda mogli da pokrenu i prvi, kada je ceo grad zatrpan?”
Sara se namrštila i klimnula glavom. “Vrlo gadna mogućnost. Ali niko
nije našao tragove bilo kakve sabotaţe. Nadam se da nisi u pravu.”
“I ja. Zašto bi iko... “ Odmahnula je glavom. “Ne mogu ni da
razmišljam o tome. Ništa nema smisla.”
“Odmaraj se. I dalje si ošamućena. Samo reci policiji šta se desilo i
pusti ih da oni slaţu kockice.”
Mogu li uopšte i da uradim nešto drugo, pomislila je Aleks umorno.
Glava joj je bila teška; sve što je mogla da vidi je Kenov helikopter kako
eksplodira... “Hvala ti što si me posetila, Saro.”
“Hej, pa prijatelji smo. I ti bi došla kod mene. Da li mogu da uĉinim
još nešto za tebe?”
“Foto-aparat... izgubila sam foto-aparat... Da li moţeš da mi nabaviš
drugi, i posebne objektive za njega, dok sama ne odaberem neki?”
“Naravno. Znam koju opremu koristiš. A moţda ću napraviti tako
dobar izbor, da ćeš odluĉiti da ga zadrţiš.” Sara je krenula ka vratima.
“Moram da pokupim Montija pre nego što mi ga razmaze, ostavila sam ga
kod radnika obezbeĊenja dole u prodavni-ci. Svi su ga mazili.” Bacila je
pogled preko ramena. “Vratiću se sutra ujutru. Ako sam ti potrebna, zovi
me na mobilni.”
“Znam da imaš mnogo posla. Ne moraš da se vraćaš.”
Sara se nasmešila. “Ne moram ja ništa. Vidimo se sutra.”
Biljana1968
“Priliĉno zanimljiva priĉa,” rekao je detektiv Den Leopold. “Da lije to
sve, gospoĊice Grem?”
“Pa zar nije dovoljno?” Detektiv je bio ljubazan, ali totalno uzdrţan
dok mu je Aleks govorila šta se sve dogaĊalo na brani. “ Za ime sveta,
ubili su Kena Nejdera. Moţda su odgovorni i za taj odron koji je zatrpao
grad. Zar mi ne verujete?”
“Polako. Nisam ţeleo da vas uznemiravam.” Ţalim je ţivo dodao: “A i
mislim da je vaša priĉa veoma vaţna. Vi ste fotoreporter koji je video dosta
tragiĉnih prizora i navikli ste se da precizno izveštavate o onome što vidite.
Stvar je samo u tome što ćemo imati problema da to potvrdimo.”
“ Kakvih problema?”
“Prvo, niko u celoj oblasti nije video drugi helikopter.”
“Rekla sam vam, bila su mu iskljuĉena svetla.”
“Drugo, Nejderov helikopter se srušio na ĉistinu; ako je i bilo ikakvih
dokaza da se tamo nalazio i drugi helikopter, vatra ih je uništila. Treće,
nismo otkrili zašto je helikopter eksplodirao.” Zastao je. “Nije pronaĊen
nikakav metak.”
“Da li ste ga traţili?”
“Dobro pitanje, nismo. Ali, naš struĉni tim nije glup. Oni traţe
sve Naravno, reći ću im da se vrate i vide da li mogu da otkriju nešto
što bi podrţalo ovo što ste mi upravo rekli.”
“Ama, videla sam svojim oĉima.”
Klimnuo je glavom. “TakoĊe ste pomislili da su isti kriminalci
odgovorni i za prethodni odron. Zašto bi uradili tako nešto?”
“Kako ja to da znam?”
“Struĉnjaci su nam rekli da je ovaj odron verovatno posledica toga što
je zemljište već bilo nestabilno.”
“Šta? Nedavno su objavili izveštaj da je devedeset posto oblasti
stabilno.”
“Ali ne i sto posto. Rekli su da su moţda pogrešili. Nismo našli
nikakve tragove eksplozivnih naprava.”
“Potraţite ponovo. Potraţite kod Arapahoa.”
Biljana1968
“I hoćemo. Samo vam kaţem kako stoje stvari.” Stisnuo je usne.
“Kada je reĉ o ovako velikoj tragediji, ni u kom sluĉaju ne bismo propustili
da sve detaljno ispitamo. Od katastrofe sa Svetskim/trgovinskim centrom
svi su veoma paţljivi. Ali otkako se ova nesreća desila, sve je puno ljudi iz
FBI, politiĉara, inţenjera i nauĉnika koji pokušavaju da otkriju zašto je
brana popustila. Niko nije pronašao nikakve tragove sabotaţe. Seizmografi
u San Francisku su te noći kada je brana pukla zabeleţili zemljotres od 4,2
stepena u ovoj oblasti.”
“Kaţem vam istinu,” rekla je kroz zube. “Ne znam za Arapaho branu,
ali znam da je drugi odron uzrokovao isti ĉovek koji je ubio Kena
Nejdera.”
“Onda sam siguran da ćemo pronaći neke dokaze za to. Rekli ste da su
pilota zvali Pauers? Pokušaćemo da mu uĊemo u trag. Proveriću sve što ste
mi rekli.” Ustao je. “Daću sve od sebe. Voleo bih da sutra doĊete u stanicu
i pregledate dosijee osumnjiĉenih terorista. Hoćete li uĉiniti to?”
“Naravno da hoću.”
“Nemojte se previše nadati. Trebaće vam sreća da ih PronaĊete.”
“Moram da pokušam.” Pogled joj se susreo sa njegovim. “A i vj
morate da pokušate. Ne moţete ih pustiti da se izvuku tek tako. Ĉak niste
ni sigurni da ja govorim istinu, zar ne?”
“Siguran sam da vi mislite daje to istina.” Umorno je odmah-
nuo glavom. “Pogledajte to sa moje taĉke gledišta. Dva dana ste
proveli u bolnici zbog potresa mozga. Zar ne postoji mogućnost da vaše
sećanje na te dogaĊaje nije baš najpreciznije? To se ĉesto dogaĊa sa
ljudima koji povrede glavu.”
“Ne, to nije moguće.”
Nasmešio se. “U redu. To ionako ne bi ništa promenilo. I dalje bih
radio svoj posao. Hajde, Dţeri, idemo odavde.”
Mršavi mladi narednik, koji je dotle tiho sedeo u uglu, ustao je sa
stolice. “Laku noć, gospoĊice Grem, nadam se da će vam biti bolje.”
“Hvala.”
“Vidimo se sutra u stanici,” rekao je detektiv Leopold.
“Biću tamo.”
Biljana1968
“To je sve priliĉno suludo,” rekao je Dţeri Tedvort Leopoldu ĉim su
izašli iz bolniĉke sobe. “Da li joj verujete?”
“Teško joj je ne poverovati. Pametna je, jaka i apsolutno veruje u ono
što nam govori.”
“Ali, i sami ste rekli da je dobila jak udarac u glavu.”
“ Voleo bih da je samo to u pitanju, nadam se da nije u pravu.”
“Zašto?”
“Ako je brana bila meta, to bi znaĉilo masovno ubistvo. Ko organizuje
masovna ubistva? To moraju biti posebni kriminalci. LuĊaci. Sociopate.
Teroristi. Ne bih voleo da se petljamo sa njima.” Pritisnuo je dugme lifta.
“Nadajmo se da samo halucinira.”
Udahni duboko. Smiri se.
Glava joj je bila teška i Aleks se prisilila da opusti šake. Sva ova
uznemirenost joj neće mnogo pomoći. Leopold nije mnogo pogrešio kada
joj je rekao da trenutno moţda nije sasvim pri sebi. Ali, bar ju je saslušao i
obećao da će proveriti sve što mu je rekla. Ipak, to nije odagnalo frustraciju
i bes koji je osećala.
Bes, frustraciju i taj oĉajni sterilni miris bolniĉke sobe.
Tata...
Brzo je pokušala da zaustavi prodor sećanja. Ne misli sad na oca.
Morala je da izaĊe odatle. Nije ţelela da joj se ta rana otvori.
Pa sutra će otići u policijsku stanicu i videti da li moţe da prepozna
nekoga od kriminalaca.
Ako tamo ima njihovih slika, naći će ih. U pamćenje joj se urezala
svaka crta njihovih lica.
“Sutra je puštaju iz bolnice,” rekao je Lester ĉim se Pauers javio na
telefon. “Veĉeras su je posetila dva policijska detektiva.”
Pauers je promrljao psovku. “Trebalo je da odete do nje dok je još bila
u nesvesti.”
“Rekao sam ti, njena soba je odmah pored sobe za sestre. Nisam
mogao da proĊem neprimećeno. Smisliću kako da je sredim sutra.”
Biljana1968
“Bolje bi ti bilo. Da si došao na vreme, ne bih morao ni da obaram taj
helikopter. A ona je u stanju da me prepozna.”
Bilo ga je baš briga što je ta ţena mogla da prepozna i njega i Dekera,
pomislio je Lester. “Moţda nije ni trebalo da poĊeš.”
“Pa da,.»sav posao prepustim vama dvojici? Morao sam da budem
siguran. Previše je vaţno. Ja sam taj koji mora da preda izveštaj Betvortu.”
Gad. “Pa, što se ovoga tiĉe, moţeš se uzdati u mene. Javiću ti kada
nam ona više ne bude predstavljala problem.” Prekinuo je vezu.
Naslonio se na zid i pogledao gore, ka sedmom spratu bolnice Sent
Dţozef. Šteta što nije došao do Gremove pre nego što ju je ispitala policija.
Pa, u svakom sluĉaju, navikao se da ispravlja napravljene greške.
Kada je sledećeg popodneva Aleks izašla iz policijske stanice, na
izlazu ju je saĉekala Sara. Nosila je radno odelo i bilo je oĉigledno daje
došla pravo sa akcije spašavanja. “Jesi li pronašla nešto?”
Aleks je umorno odmahnula glavom. “Tih lica ima na hiljade... sva su
mi se stopila u jedno. Ali, doći ću ponovo.”
“Znam da hoćeš.” Sara je otkljuĉala auto i pozvala Montija da sedne
pozadi. “To je sigurno. Kada?”
“Sutra.” Sela je na mesto suvozaĉa. “Moram da iznajmim auto tako da
mogu da se krećem. Mogu li sa tobom da se vratim u Arapaho?”
Sara je klimnuo glavom. “Zato sam ovde. Pomislila sam da ćeš hteti da
se vratiš.” Krenula je sa parkinga. “Zašto ne pokušaš da dremneš dok ne
stignemo tamo? Verovatno ne bi trebalo ni da budeš van bolnice
“Ti bi trebalo da spavaš.” Aleks se okrenula i pogledala retrivera koji
se raširio po zadnjem sedištu. “Kao Monti.”
“Njemu je to rotrebno. Monti je taj koji radi. Ja se samo šetam okolo.”
“Aha, naravno. “ Aleks je zurila kroz prozor. “Leopold nije siguran da
ne izmišljam. Kaţe da nema dokaza. Da li mi ti veruješ, Saro?”
“Naravno da ti verujem. Kada sam sinoć otišla od tebe, nazvala sam
Dţona. Pokušaće da malo potera FBI tim koji istraţuje sluĉaj sa branom. “
Ako je iko mogao to da uradi, onda je to bio Dţon Logan, Sarin muţ,
Biljana1968
pomislla je Aleks. On je bio milijarder ĉiji se uticaj prostirao od politiike
elite u Vašingtonu do Vol Strita. “Dobro. Mada ne znam da li kod brane
uopšte više mogu da pronaĊu nešto što već nisu otkrili. Detaljno su
proĉešljali celu tu oblast.” Protrljala je slepooĉnice. “Ali moţda će moći da
pronaĊu helikopter i pilota
“Moguće.” Sara ju je pogledala. “A sada malo prestani da razmišljaš i
zatvor oĉi.”
“Šta je još Logn rekao?”
“Dosta toga.” Napravila je grimasu. “Rekao mi je da se vratim kući.
Rekao m je da je dovoljno loše to što mora da se brine za mene dok tragan
za preţivelima, i da me svakako neće pustiti da jurim okolo za ludacima
koji diţu brane u vazduh.”
“A šta si ti rekla?”
“Ništa. Nije od mene oĉekivao da ću pomagati u iskopavanju. Rekla
sam mu da ću se vratiti kući ĉim posao bude gotov.” Preko lica joj je prešla
senka. “Što će se moţda desiti uskoro. Mislim da od sutra status misije više
nije spašavanje, nego obnavljanje. Kaţu da su male šanse da ima još
preţivelih.”
“Uţas.”
“Da.” Duboko je uzdahnula. “Ali, ĉak i ako je posao gotov, ne
ostavljam te samu ovde. Ako nećeš da poĊeš kući sa mnom, ostajem sa
tobom.”
“Ne, ne mogu da krivim tvog muţa što se brine. U pravu je. Imaš
dovoljno svojih briga i bez mene.”
“Zaveţi,” rekla je Sara. “Već smo govorili o tome.”
“Nisi duţna da odgovaraš za mene,”
Sara nije odgovorila.
Kako je samo bila tvrdoglava.
Tvrdoglava, odana, hrabra i najbolji prijatelj koga je ţena mogla imati.
Dovoljno dobri razlozi da se vrati kući i muţu, i ostavi Aleks da sama
rešava svoje probleme. Ali Aleks nije bila u stanju da se sada sa njom
raspravlja. Bila je tako umorna da je jedva mogla da sastavi dve reĉenice.
Naslonila je glavu na sedište. “Razgovaraćemo kasnije.”
Biljana1968
Sara se zakikotala. “To isto je i Dţon rekao, i to baš tim tonom.”
Ukljuĉila je farove pošto je sunce već poĉelo da zalazi za planine. “A ja ću
ti reći isto što sam rekla i njemu. Nemoj da se kaĉiš sa mnom jer ću pustiti
psa na tebe.”
Aleks se smešila dok je ponavljala: “Razgovaraćemo kasnije.”
“Spavaj. Trebaće nam otprilike još sat vremena dok stignemo do
Arapahoa”.
Aleks je sumnjala da je u stanju da spava, ali se ućutala, gledajući kroz
prozor brda po kojima su se vozile. Ovo je bio divan kraj. Purpurne senke,
u daljini planinski vrhovi pod snegom, sve je bilo tako lepo. Na ovako
lepim mestima ne bi trebalo da se dešavaju ruţne stvari...
Biljana1968
Drugo poglavlje
Iznenada se probudila i videla da je mrak već pao.
Monti je lajao, skaĉući tamo-amo po zadnjem sedištu i pokušavajući da
se popne kod zadnjeg prozora.
Odmahnula je glavom pokušavajući da otrese taj zvuk. “Šta mu je?”
“Ne znam.” Sara je gledala u retrovizor. “Moţda mu se ne sviĊa taj
daveţ koji me prati.”
Aleks se okrenula i ugledala blešteće farove automobila koji je išao iza
njih. “Saro, Monti jeste pametan, ali nisam baš sigurna da se razume u
saobraćajne prekršaje.”
“Nikad se ne zna.” Namrštila se. “Ne liĉi na njega da-”. Na licu joj se
videlo olakšanje. “Idiot nas obilazi, hvala Bogu. Pustiću ga. Ne znam zašto
toliko ţuri; vozim na granici dozvoljene brzine. Ĉovek bi pomislio da-”.
Monti se iznenada bacio na prozor sa strane i poĉeo divljaĉki da laje dok je
auto vozio paralelno sa njima. “Polako, kućo, sve je u redu.”
Ali ništa nije bilo u redu. Aleks je primetila odsjaj metala u ruci
vozaĉa. Oh, Boţe, puška. “Sagni se!” Gurnula je Saru ka vratima.
Staklo je popucalo.
Sara je uzdahnula kada ju je pogodio metak. Krv je natopila dţemper
na ramenu i ona je opušteno pala preko volana.
Njihov dţip se klizao po putu, dok su se svetla njegovih farova širila
svuda po dolini, desetinama metara naokolo.
Aleks je zgrabila volan i nogom napipala koĉnicu dok se dţip
pribliţavao ivici planinskog puta.
Smrt.
Umreće.
Dţip je pao sa stenovite litice u tamu koja ga je išĉekivala.
Dţip se iznenada zaustavio. Ošamućena, Aleks je shvatila da je pao na
drvo.
Biljana1968
Monti je oĉajniĉki pokušavao da sa zadnjeg sedišta doĊe napred, do
Sare.
Sara.
Krv joj se još uvek slivala niz ruku; leţala je naslonjena na vrata.
“Saro... “ Morala je da izvuĉe Saru iz auta i pokuša da zaustavi
krvarenje.
Otvorila je suvozaĉeva vrata i poĉela da izlazi napolje.
Ispod njenih stopala nije bilo niĉega.
Pogledala je nadole i progutala pljuvaĉku. Dţip je balansirao na
isturenom delu stene, nekoliko desetina metara iznad doline. Vozilo nije
palo jedino zato što ga je na ivici provalije nesigurno drţao tanki bor. Ni na
koji naĉin nisu mogle da izaĊu kroz suvozaĉeva vrata. Pruţila se i gurnula
Sarina vrata. Malo su se otvorila, a zatim zastala. Otvorila je prozor.
“Izlazi, kuco.“
Nije se ni pokrenuo.
“Hajde, napolje! Moram daje izvuĉem odavde!”
Monti je,ga trenutak pogledao, a zatim iskoĉio kroz prozor.
Aleks se pruţila preko Sare. Monti je tiho sedeo pored kola; zacvileo je
kada je uspela da se izvuĉe kroz prozor.
“Znam. Izvući ćemo je.” Povukla je vrata, pokušavajući da naĊe dobar
oslonac. Otvorila su se za samo nekoliko centimetara. Ponovo je povukla,
trudeći se iz petnih ţila. Vrata su se još malo otvorila. Trebalo bi da bude
dovoljno.
Uhvatila je Saru pod miške i jako je povukla. Teško. Jako teško.
Povukla je ponovo. A šta ako time samo još više povreĊuje Saru? Ne srme
da misli na to. Šta je drugo mogla da uradi? Ako to drvo popusti, dţip bi
mogao svakog trena da padne.
Dakle, izvuci je iz auta. Nasloni je na stenu.
Bilo joj je potrebno još nekoliko minuta da izvuĉe Saru iz auta i
dovuĉe je na relativno bezbedno mesto ispod izboĉine na steni.
Monti je seo pored Sare i molećivo pogledao Aleks.
Biljana1968
“Znam. Pokušaću da joj pomognem.” Otkopĉala je Sarin dţemper i
bluzu. Rana se nalazila visoko, a krvarenje nije bilo toliko jako koliko se
plašila, ustanovila je sa olakšanjem. “Ostani sa njom, Monti.”
Vratila se do dţipa, uzela Sarinu torbu i izvukla iz nje njen mobilni
telefon.
Pozovi policiju. Reci im da doĊu.
Reci im da doĊu i spasu Saru.
Deţurni se javio brzo, ali Aleks je bila razoĉarana time koliko je malo
informacija zapravo mogla da pruţi. “Ne znam gde sam. Negde na
autoputu br. 30, izmeĊu Denvera i Arapahoa. Rekla sam vam, probudila
sam se i-”
Odozgo, sa puta, neko je uperio baterijsku lampu u njih.
U svetlu farova automobila koji se nalazio iza, mogla je vide-ti
njegovu siluetu.
Monti je zareţao.
Srce joj je poskoĉilo. Budi mirna. Ne panici. Ĉak i kada bi pokušao da
se spusti, bilo bi mu dosta teško da doĊe do njih. A iz tog gotovo
vertikalnog ugla bilo je gotovo nemoguće precizno nanišaniti.
“Ostaĉu na vezi,” rekla je deţurnom. “Vidite da li moţete da otkrijete
odakle vas zovem. Moţda moţete doći bar do najbliţeg predajnika.”
Privukla je Montija ka zidu stene, blizu Sare, gde moţda neće biti toliko na
vidiku onom gadu gore.
A šta ako pokuša da siĊe? Nije imala nikakvo oruţje. Pušku je ostavila
u prikolici. Kako se samo osećala bespomoćnom. Kao nepomiĉna meta.
Nije bila toliko bespomoćna! Ako bi poĉeo da se spušta ka njima, ĉula
bi ga, i borila bi se. Ako ništa drugo, mogla je da ga odgurne sa stene.
Otrĉala je do dţipa i uzela pribor za prvu pomoć i ćebe. Oruţje. Šta bi
mogla da upotrebi kao oruţje? Mali ašov koji je Sara uvek drţala u svojim
kolima. Zgrabila ga je i ponovo dotrĉala do Sare.
Oĉistila je Sarinu ranu i previla je. Boţe, zašto se nije vraćala svesti?
Aleks ju je zaštitniĉki privukla sebi.
Ali, drugom rukom je stiskala ašov.
Biljana1968
Arapaho
Dok je Aleks išla niz hodnik bolnice, krupan, mišićav muškarac se
pravo sa vrata uputio ka Sarinoj sobi. “GospoĊica Grem? Ja sam Dţon
Logan.”
Odmah ga je prepoznala sa slika koje joj je pokazivala Sara.
Ali slike nisu mogle da na pravi naĉin pokaţu njegovu dominantnu
pojavu. Kada mu je pre nekoliko sati, odmah nakon što su stigle u bolnicu,
telefonom rekla šta se desilo, potpuno je poludeo. Sada je bio uzdrţan i
hladan, veoma hladan. Nije ni mogla da ga okrivi za to, umorno je
pomislila. Verovatno je mislio da je ona kriva za Sarinu povredu, i bio je u
pravu.
“Doktori kaţu da će Sara biti dobro. Izaći će za nekoliko dana, ali biće
joj potrebno još par meseci da se u potpunosti oporavi. “
“Znam sve.” Reci su mu bile grube i odseĉne. “Ono što ne znam je
kako mogu da budem siguran da će imati vremena da se oporavi.”
“Ne znam šta hoćete da kaţete.”
“Sara mi kaţe da ste dobar prijatelj. Onda bi trebalo da znate da je
spašavanje drugih njen ţivot. Ona mora to da radi.” Stisnuo je usne. “A
izgleda da ste vi njen trenutni projekat.”
“Rekla sam joj da ne ţelim da se meša.”
“I da li vas je poslušala? Ne, naravno da nije. Ne samo da ste osoba u
neprilici, već ste joj i prijatelj.” Ton mu je postao grublji. “E, pa, budite
toliko prijatelj pa izaĊite malo iz njenog ţivota.”
Aleks je klimnula glavom. “Razgovaraću sa njom još jednom. “
“Zar ne slušate šta vam govorim? To neće ići tako. Morate se skloniti
negde na sigurno, tako da ona moţe da se oporavlja a da pritom ne brine za
vas. Da li ste sad shvatili?”
Odmahnula je glavom. “Ne, nemam pojma o ĉemu govorite.”
“Kaţem vam da ne moţete da idete tamo-amo dok ljudi pucaju na
vas.”
Napravila je grimasu. “Uveravam vas da bih i ja to volela da
izbegnem.”
Biljana1968
“Dobro. Evo onda šta ćemo da uradimo. Razgovaraću sa FBI i urediti
da vas smeste u neku sigurnu kuću dok budu ispitivali i eksploziju
helikoptera, i ovaj pokušaj ubistva. Bićete dobro smnešteni i sigurni, i to će
resiti-”. Zastao je kada je video kako odmahuje glavom. “Zašto ne?”
“Zato što imam svoj posao. Ne mogu da se sakrijem. Biću paţljiva i
prihvatiću nadzor iz FBI, ali neću se zavući u rupu i dopustiti da me ti
nitkovi zaplaše.”
“Verujete da je ta glupa priĉa vredna rizika?”
“Mislim da je pronalaţenje ljudi koji su povredili moju prijateljicu
vredno rizika. A ako su pritom to isti ljudi koji su uništili branu, onda tu
nema nikakvih pitanja. Mislim da ni vi ne biste dozvolili da vas
jednostavno sakriju negde, zar ne?”
“Uradio bih sve što mogu da spašeni Saru.” Gledao joj je pravo u oĉi.
“U drugim okolnostima bih se moţda divio vašem stavu, ali ne mogu da
dopustim da mi stojite na putu. Volim svoju ţenu i neću dozvoliti da je
neko ponovo povredi.”
“Neće biti povreĊena. Obećavam. Neću joj dopustiti da mi se pribliţi.”
“To nije dovoljno dobro.” Promrmljao je psovku. “Zar mislite da neću
krenuti za gadovima koji su ranili Saru? Ali ne mogu to sada da uradim.
Moram najpre da se pobrinem da se oporavi. Prepustite to meni.”
Odmahnula je glavom.
Duboko je uzdahnuo. “Razmislite malo. Razmotrite to. Vodim Saru u
našu kuću na obali okeana. Kada se oporavi i bude u stanju da postavlja
pitanja, voleo bih da joj kaţem da ste apsolutno sigurni.”
“Ţao mi je. Nema više nikakve svrhe da o tome govorimo. Ne mogu to
da uradim.”
Dok ju je posmatrao kako otvara vrata, izraz lica mu se nekoliko puta
promenio. “ Verujte mi, i meni je ţao.”
Okrenuo se i otišao ka policijskom straţaru koji je stajao u hodniku.
Ovo je zvuĉalo skoro kao pretnja, pomislila je Aleks. Logan je oĉito
voleo svoj naĉin postupanja i veoma se brinuo za Saru. Pa, brinula se i ona.
Sve vreme dok su išle ka bolnici bila je prestrašena, dok joj konaĉno nisu
rekli da će Sara biti dobro.
Biljana1968
Kada se pribliţila njenom krevetu, Sarine oĉi su bile zatvorene. Ali,
mora da je osetila neĉije prisustvo, jer je odjednom otvorila kapke. “Ćao.”
“Kako se osećaš?”
“Ošamućeno. Dali su mi mnogo lekova.” Teško je govorila. “Mislim...
da li je Dţon bio ovde?”
“Da.”
“Dobro. Oduvek sam htela da se vas dvoje upoznate.”
“Više bih volela da se to nije desilo na ovaj naĉin.”
“Gde je Monti?”
“Sklupĉao se tu, pored kreveta. Napravila sam celu frku da bi mu
dopustili da ostane ovde. Pomoglo je to što su znali da radite u spasilaĉkom
timu. Ti i ostali spasioci ste njihovi heroji.”
“Ma, glupost. Ali hvala ti za Montija... “ Zevnula je. “Spava mi se.”
“Idem odavde. Samo sam htela da vidim - htela sam da se uverim da si
dobro.”
“Fino...” Oĉi su joj se polako zatvarale. A onda se najednom probudila.
“Ko je to bio? Ko je pokušao da te ubije?”
Odmahnula je glavom. “Ne znam. Dok su vatrogasci došli, već je bio
otišao.”
“Reci Dţonu. Moţda će da te ponovo... moţda će to ponovo da se
desi.”
“Hej, dobro mije. Leopold je pozvao FBI i oni će me ĉuvati.” Uklonila
je pramen sa Sarinog lica. “A ti si ta koja je nastradala”.
“Greškom pogoĊena?”
“ Verovatno je i ciljao tebe, jer je hteo da auto padne sa litice i
eksplodira. Tada ne bi ostalo saĉuvano mnogo dokaza.” Nagnula se i
poljubila je u obraz. “A sada prestani da se brineš i odspavaj malo. Sve će
biti u redu. Sada moram da idem. Leopold hoće da razgovaram sa Bobom
Jirgensom, nekim agentom iz FBI.”
“Dobro. Ali kaţi Dţonu obavezno.” Ponovo je poĉela da drema. “On
će to da razreši. On je dobar u tome.”
Biljana1968
Aleks se iznenada setila Loganovog mrkog lica kada mu je rekla da
neće da uradi ono što joj je rekao. “Sigurna sam da jeste,” promumlala je
dok je išla ka vratima. “A sigurna sam da ume dobro i da zakuva.”
Sara je spavala.
Logan je sedeo u stolici za posetioce, drţeći je za ruku. Izgledala je
tako krhko.
Nemoj da paniĉiš. Doktor je rekao da će joj biti dobro.
Bolje bi mu bilo da je tako. Logan ne bi mogao da podnese da Sara-
Prestani. Biće joj dobro.
Monti je zacvileo, ustao i stavio glavu na Loganovo koleno.
“Psst.” Pomazio ga je po glavi. “Moramo da je pustimo da spava.
Moramo da se brinemo o njoj, kuco.”
A on će se dobro brinuti o njoj - Ovo se više neće dogoditi. Ne sme
više rizikovati da neko ponovo povredi Saru. Biće pored nje još neko
vreme; drţaće je za ruku i biće srećan što je još uvek ţiva i što je sa njim.
A zatim će telefonirati Gejlenu.
Bela kuća 3:35 ujutru
“Mogu li da razgovaram sa vama na trenutak, predsedniĉe?”
Andreas se uspravio u stolici i protrljao oĉi. Bio je tako umoran.
Starim, pomislio je. “Ako nećeš da mi kaţeš da je bilo još nekog napada na
ambasadu, Keleru. Nisam sada raspoloţen za to.”
Ĉovek iz tajne sluţbe se nasmejao dok je odmahivao glavom.
“UsuĊujem se da se ne sloţim sa vama. Poznajem vas isuviše dugo. Kada
je reĉ o neĉem hitnom, odmah ste pripravni.”
“Tvoje poverenje je za pohvalu,” rekao je Andreas suvo. “Iako uopšte
nema osnova. Zašto si ovde, Keleru?”
“Radi se o vašem putu u Arapaho, gospodine. Dogodile su se neke
stvari zbog kojih sam uznemiren. Ţelim da otkaţem vašu posetu.”
Biljana1968
Andreas se uspravio. “Kakve stvari?”
“Rekao sam vam za nedavni odron. Nije dovoljno bezbedno.”
“Glupost.” Pogledao je Kelera u lice. “Rekao si mi da je brana
verovatno pukla zbog zemljotresa. Ovaj drugi odron je izgleda posledica
naknadnog smirivanja tla. Da li se nešto promenilo?”
“Ne, to je i dalje najverovatnije objašnjenje. Ĉini se da u tome nema
niĉeg sumnjivog.”
“Pa onda hoću da idem tamo i sam se uverim.”
“Gospodine, nismo bili ugroţeni.”
“Ugroţeni? Kakva lepa, ĉista reĉ, a govorimo o smrti preko stotinu
ljudi.” Pogled mu se susreo sa Kelerovim. “Prihvatiću mogućnost da je
došlo do prirodne katastrofe. Ali neću propustiti priliku da na sve moguće
naĉine ispitamo šta se tamo zaista dogodilo.”
“CIA me uverava da na brani nema apsolutno nikakvih tragova koji
ukazuju na to da je u pitanju teroristiĉki napad. Ben Denli kaţe da su
Kordoba i njegova Matanza bili prezauzeti napadom u Meksiko Sitiju.
Moţda su se raširili, ali trebalo bi im mnogo sredstava da nas napadnu na
našem terenu. A oni nikada nisu operisali na taj naĉin.”
“Što ne znaĉi da se to ne moţe promeniti. Moţda prelaze u prvu ligu.”
“Meksiko Siti je bila priliĉno velika liga, gospodine,” tiho je rekao
Keler. “Dva radnika ambasade su ubijena. Znam da je to bledo u poreĊenju
sa branom Arapaho, ali rekao bih da Matanza već pokušava da-”
“Znam,” rekao je Andreas. “Nisam razmišljao.” Bio je toliko umoran
da je bilo vrlo teško usredsrediti se. “Pa onda, reci mi pravi razlog zbog
koga ne ţeliš da idem na branu Arapaho.”
Keler je oklevao. “Nije reĉ samo o ovom putu. Verujem da u sledećih
nekoliko meseci ne treba da se udaljavate iz Bele kuće. Dokazao sam da se
ovde mogu dobro pobrinuti za vašu bezbednost. Od prošlih izbora smo
uspeli da spreĉimo dva pokušaja atentata na vas.”
“I za to sam ti veoma zahvalan.” Napravio je grimasu. “A naroĉito sam
ti zahvalan što si uspeo da spreĉiš Ĉelsijev pokušaj.”
“Ne treba mi zahvalnost što obavljam svoj posao. Samo kaţem da
Matanzine pretnje upućene vama postaju sve ĉešće i oštrije. Doći će vreme
Biljana1968
kada će Kordoba i njegova grupa morati ili da ih ostvare, ili da se povuku i
osramote pred svojim kolegama teroristima. Mislim da je to vreme veoma
blizu.”
“I ja.”
“Onda nemojte da idete tamo. Moţe da ode potpredsednik. Znate da
obiĉno on ide svuda gde mislimo da postoji opasnost za vas.”
“Pustio sam Separda da ide umesto mene poslednja dva puta, na mesta
na koja bih više voleo da sam otišao ja.”
“Ali, bilo bi potpuno logiĉno dopustiti da on ode na Arapaho. Veĉ je
išao tamo sa drţavnim obezbeĊenjem, odmah nakon nesreće. Mogli biste
da mu date ovlašćenje da uĉini sve što biste vi hteli.”
“Ali, ĉak ni ne znamo da li je taj put zaista opasan. A neću dopustiti da
samo mogućnost napada Matanze promeni moje planove. SaraĊivao sam i
slušao tvoje savete, Keleru, i više nego što mi se to sviĊalo. Pošto nemaš
dokaza, idem u Arapaho baš kao što sam planirao.” Smešio se dok se
naginjao preko stola. “To je tvoj posao. Štiti me. Garantujem ti da će moja
ţena traţiti tvoju glavu ako ja izgubim svoju.”
Uzdahnuo je. “U to nimalo ne sumnjam, gospodine predsedniĉe.”
Ben Denli je ustao kada je Keler izašao iz Andreasove kancelarije.
“Nisi imao sreće?”
Keler je odmahnuo glavom. “Ipak ide.” Napravio je grimasu. “Moţda
stvari i ne bi bile tako loše da mi se ti i tvoji ortaci iz CIA niste zakleli da
Matanza nema ništa sa pucanjem brane. Da li moţda hoćeš da promeniš
mišljenje?”
Denli je odmahnuo glavom. “Moram da kaţem ono što jeste. Ukoliko
se ne pojave novi dokazi, moram da se oslonim na izveštaje moje
obaveštajne sluţbe.”
“Pa, izveštaji tvoje obaveštajne sluţbe su moţda bili malo neusaglašeni
sa vremenom napada u Meksiko Sitiju.”
“Ne moraš ti to da mi govoriš, Keleru,” hladno je rekao. “Nemaš
pojma na kakve probleme nailazimo.”
“Kada bih znao, mogao bih da napravim bolju procenu. Kao pripadnici
opšteg drţavnog obezbeĊenja, trebalo bi da svi budemo jedna velika,
Biljana1968
srećna porodica.” Odmahnuo je rukom kada je Denli otvorio usta da
odgovori. “Ne zanima me šta CIA radi sve dok mi ne stojite na putu.”
Pokazao je palcem na vrata
Andreasove kancelarije. “SviĊa mi se ta tvrdoglava budala, postaraću
se da ostane ţiv.”
“Kako misliš da to uradiš kad ne moţeš ni da ga zadrţiš da ne skita po
celoj zemlji?” Ne saĉekavši odgovor, Denli je krenuo ka vratima. “Ako
doĊe do bilo kakvih promena, obavestiću te.”
Denli je ĉekao da kolima stigne do avenije Pensilvanija, pa je tek onda
pozvao Betvorta. “Ide u Arapaho. Pošto nema nikakvih dokaza da je reĉ o
sabotaţi, Keler nije mogao da ga odgovori.”
“Nisam ni mislio da će uspeti,” rekao je Betvort. “Naravno, Andreas ĉe
biti sumnjiĉav. Mislio sam da će seizmografski izveštaj malo umanjiti
strah, ali oĉigledno...” Za trenutak se ućutao. “A i ova stvar sa Aleks Grem
nije dobra. Ĉini mi se da ćemo morati da malo menjamo planove.
Obavestiću te.” Spustio je slušalicu.
Stokton, Mejn
Mišići Dţada Morgana su se zgrĉili kada je osetio da ga neko spolja
posmatra kroz otvoren prozor.
Rani?
Nagnuo se preko platna, osluškujući.
Ne, nije Rani.
Senka ĉovekovog ogrtaĉa nije bila dovoljno purpurna. Napravio je
mali potez kiĉicom, a zatim viknuo: “Sta radiš ti ovde. Gejlene?”
“Kako si znao da sam ja?”
Okrenuo je lice ka prozoru. “Prepoznajem ti korake.”
Gejlen se zakikotao. “I zato si ostavio sve ono opalo lišće ispod
prozora.” Skoĉio je na ivicu prozora i ušao. “Suš, puĉ, šuš. Je l’ sam bio
dovoljno glasan za tebe?”
“Znaš da jesi.” Šon Gejlen je mogao da bude tih i smrtonosan kao
panter kada bi se potrudio. “Bio si glasan kao nilski konj.”
Biljana1968
“Mislio sam da bi bilo mudro da ti nekako stavim do znanja da
dolazim. Video sam kako reaguješ na neoĉekivane posete, a Elena hoće da
se vratim u jednom komadu.”
“Kako je Elena?”
“Fino. Jako. Lepo.”
“Smrtonosno.”
“Samo kada je izdaju. Imaš sreće što te nije sledila i ubila te.”
Dţad je slegnuo ramenima. “Uradio sam šta sam morao. Pokušao sam
da se postaram da niko ne nastrada.”
“I da utekneš sa trideset miliona dolara od droge.”
“Trebale su mi pare.” Spustio je ĉetkicu. “Da li si zato došao? Ţeliš da
postediš Elenu truda i osvetiš se umesto nje?”
Gejlen je odmahnuo glavom. “Ne bi mi baš bila zahvalna za to. Biće ti
drago da ĉuješ da ovih dana više razmišlja o budućnosti, a ne o prošlosti.”
“Drago mi je.” Nasmejao se. “I lakše mi je. SviĊa mi se Elena.” Sa lica
mu je nestao osmeh. “A i ti mi se sviĊaš, Gejlene. Ţao mi je što sam morao
da te razoĉaram. Znaš zašto su mi trebale pare.”
“Trebale su ti da podmitiš CIA da te više ne juri. Pa ja sam pokušavao
da preko veze to sredim! Zašto nisi saĉekao?”
“Predugo je trajalo. Još tri meseca i pronašli bi me. Strašno im je
trebao neki ţrtveni jarac, a u takvim situacijama neko mora umreti.”
“Pa, oĉigledno je da novac nije pomogao, inaĉe se ne bi skrivao ovde u
šumi.”
“Upravo radim na tome. Sada su usredsreĊeni na sankcije Severnoj
Koreji, a politiĉari moraju da budu paţljivi sa iznenadnim prilivom
gotovine.”
“Ako te pre toga ne otkriju.” Gejlen je napravio pauzu. “Kao što sam te
ja našao.”
Dţad se osmehnuo. “Ali, ti si superkvalifikovan za to.”
“Nije mi baš bilo lako. Tokom poslednjeg meseca selio si se ĉetiri
puta.”
Biljana1968
“Kako si me našao?”
“Zahvaljujući tvojoj novoj opsesiji.” Gejlen je skrenuo pogled ka slici
na stalku. “Mesecima si ţiveo na mom rancu. Znao sam da ti trebaju boje i
platna, i da naroĉito voliš da kupuješ kod onog prodavca u Novoj
Školskoj.”
Dţad je klimnuo sa odobravanjem. “Odliĉno. A moje sledeće pitanje je
zašto si me našao?”
“Imam posao za tebe.”
Dţad se umirio. “Pretpostavljam da me ne najmiš da ti naslikam Elenin
portret.”
“Nikako.”
“Onda odbijam. Više ne radim.”
“Nagrada je velika.”
“Ne treba mi novac, Gejlene.”
“I ne mislim da ti treba, nakon sveg onog novca što si uzeo od Ĉaveza.
Ali treba ti ukidanje poternice, a znam ko to moţe da uĉini.”
“Za novac?” Iskrivio je usta. “Koga ţeli da ubijem?”
Gejlen je odmahnuo glavom. “Ţeli da nekoga saĉuvaš u ţivotu.”
Gejlen se bacio u stolicu i opruţio noge. “Mogu li da uzmem kafu sa stola?
Smrzao sam se dok sam dopešaĉio dovde.”
“Niko te nije zvao da doĊeš.” Dţad je prešao preko sobe, sipao kafu u
solju i dodao mu je. “Ako tvoj ĉovek hoće da me plati da bih nekoga
saĉuvao u ţivotu, onda verovatno misli da će to biti teţak zadatak.”
“Neće biti lako.”
“O kome je reĉ?”
“Aleks Grem.”
“Nikad ĉuo za njega.”
“Za nju. Ona je fotoreporter koji izveštava o nesreći na brani
Arapaho.”
Umirio se. “Arapaho?”
Biljana1968
“Ĉak i ako si se toliko selio, morao si da ĉuješ o toj nesreći.”
“O, da. Ĉuo sam za to. I?”
“Tvrdi da je videla ljude koji su uzrokovali odron na drugoj strani
brane.”
“Mislio sam da je brana popustila sluĉajno.”
“Ne mogu da dokaţu suprotno, ali FBI neće da rizikuje. Pre dve noći
neko je pokušao da ubije Gremovu. Umesto nje pogodili su Saru Logan,
njenu prijateljicu.”
Podigao je obrve. “Logan?”
Gejlen je klimnuo glavom. “Ţena Dţona Logana. Biće joj dobro, ali on
je uznemiren. Toliko uznemiren da hoće da se poštara da se Aleks Grem ne
kreće ni blizu njegove ţene dok se sve ne sredi.”
“Ta ţena je meta zato što je svedok? Pa zašto je policija ili FBI ne
ĉuvaju na nekom sigurnom mestu?”
“Ona ne pristaje na to. Logan je pokušao da je ubedi, ali nije
popustila.”
“Pa kako onda ja da je ĉuvam, ako insistira na tome da se slobodno
kreĉe?”
Gejlen se nasmešio. “Prvi put vidim da prigovaraš kada naletiš na neku
prepreku. Uradićeš sve što treba. Rekao sam ti, Logan samo ţeli da bude
siguran.”
“A Logan će da se pobrine za moj problem?” Odmahuo je glavom. “I
ranije je pokušao da uradi nešto preko veze, ali nije uspelo.”
“Nisi mu dao dovoljno vremena. Otkako radi u drţavnoj bezbednosti, i
predsednik ga sluša. Sve što treba da uradiš je da se pobrineš da Aleks
Grem bude bezbedna dok FBI ne otkrije šta se to u stvari dogodilo na brani
Arapaho.”
“Pretpostavljam da neću dobiti nagradu sve dok ne procene da ta ţena
više nije u opasnosti?”
“Tako je.”
“Glupost. Ako se pojavim u javnosti, mogu da me srede dok izigravam
telohranitelja.”
Biljana1968
“Moţda bi ipak mogao da pronaĊeš naĉin da to izvedeš. Vredno je
truda.”
Sloboda. Da, to bi bilo vredno gotovo svakog rizika. Razmišljao je o
tome. Zvuĉalo je izazovno. Logan je bio pošten ĉovek koji drţi zadatu reĉ.
Dţad to nikada ne bi priznao Gejlenu, ali njegovi pokušaji da mu pomoću
mita pribavi sigurnost su u poslednje vreme uvek završavali u ćorsokaku.
Ipak, delovanje u senci FBI moglo mu je doneti mnogo neprilika.
Brana Arapaho...
Odmahnuo je glavom. “Nije to za mene. Resicu probleme na svoj
naĉin.”
“Vidi, ovaj posao mi je vaţan. Logan mi je prijatelj. On je u stvari
nazvao mene, i od mene je traţio da mu to uĉinim.”
“Pa zašto onda ti to ne uradiš?”
“Obećao sam da ću ostati blizu kuće i neću da Elena bude zabrinuta.”
Zastao je za trenutak, a zatim se nasmešio. “Trudna je.”
“Ĉestitam.”
“Baš se radujem tome.” Uozbiljio se. “Traţim da poravnamo dugove.
Mogli su da te ubiju onda kada si postao traţen, da ti ja nisam pruţio
utoĉište. Duguješ mi, Dţad.”
“A zašto misliš da mi to bilo šta znaĉi?”
“Kao što rekoh, znam te.”
Dţad je odmahnuo glavom. “Ne, ne znaš.”
“Elena je rekla da si joj jednom pretio da ćeš je srediti ako me uvali u
nevolju.”
“Lako je pretili.”
“A kao nisi stvarno mislio tako?”
Da, upravo tako je mislio. Obiĉno nije dopuštao sebi da se zbliţi sa
ljudima, ali Gejlen mu se nekako uvukao pod koţu i postao njegov
prijatelj. “Moţda.”
“Zar ti je tako teško bilo da to izustiš?”
Dţad se nasmešio. “Uvek si o meni mislio sve najbolje. Zašto? Da li t i
Biljana1968
je teško da priznaš da nisi u pravu?”
“ Verovatno. To bi bio veliki udarac za moje samopoštovanje. Trebalo
bi da ti bude drago što ne mislim da si takav pokvarenjak kakav Elena
misli da jesi. Ja ne mislim da bi nas ti prodao za pare.”
“Ali jesam vas prodao.”
“Pa ne baš.” Ćutao je nekoliko trenutaka. “Da jesi, postarao bih se da
više ne budeš u stanju da naslikaš nijednu od tih lepih slika.” Gejlen je
ispio kafu i ustao. Iz dţepa jakne je izvadio veliki koverat i spustio ga na
stoĉić. “Dosije Aleks Grem. Mislio sam da bi voleo da ga malo pregledaš.
Sada idem i ostavljam te da razmisliš o predlogu.”
“Već sam ga odbio.”
“Ali to je bilo pre nego što sam apelovao na tvoju neţniju stranu.”
Krenuo je prema vratima, a zatim je zastao da bi pogledao sliku na stalku.
Na njoj se nalazio mršavi muškarac sa bradom, u renesansnom odelu, kako
se pojavljuje iza zastora. “Stvarno je dobra. Njegovo lice je... izuzetno.
Kao da se nekom ruga, a opet, kao da je... “. Malo je razmislio. “Kao da ga
neko progoni.”
“Pa, na kraju krajeva, sve nas nešto progoni, zar ne?”
“A nekako je i napeto... Izgleda smrtonosno. Koga on predstavlja?”
Dţad je slegnuo ramenima. “Nikog posebno. Jednostavno sam jednog
jutra ustao i poĉeo da ga slikam.”
Gejlen je i dalje prouĉavao sliku. Odjednom je pucnuo prstima. “To je
ubica, renesansni ubica.”
“Zar?”
“Zar nije?”
“Pretpostavljam da bi mogao biti.” Nasmešio se. “Ali uveravam te,
nisam imao nameru da slikam autoportret”.
“Zadivljujuće...” Gejlen je krenuo ka vratima. “Javi se.”
Kada su se vrata za Gejlenom zatvorila, Dţad je uzeo ĉetkicu. Neće
mu se javiti. Ĉak i da nije bila u pitanju brana Arapaho, bilo bi pogrešno
upetljati se u ovakav posao. Nije bio telohranitelj, i poslednje što je ţeleo
da radi je da pokuša da zaštiti tu ţenu. Morao je da se muĉi da štiti i sebe.
Biljana1968
Nema šanse da ga ubede da pristane iz sentimentalnih razloga.
Pored toga, hteo je da završi sliku. Bio je opsednut njom otkako je
prošle nedelje poĉeo daje slika. Nije hteo da ga bilo šta prekida u tome.
Nagnuo se nad platno.
Potrebno je više senke u ogrtaĉu.
Više boje u somotu odela.
Više patnje na licu ubice.
Gejlen je ĉekao da preĊe granicu Masaĉusetsa, pa je tek onda pozvao
Logana.
“ Pronašao sam Morgana i ponudio mu posao,” rekao je ĉim je dobio
Logana. “Moguće je da će pristati.”
“Da li si siguran da je on pravi ĉovek? Moţda je opasniji i od samog
napadaĉa.”
“ Gotovo da je tako. Zato vam je baš on i potreban.”
“On je kao bure baruta.” Logan je zastao. “Nisam ti postavljao nikakva
pitanja kada si mi rekao da je grub igraĉ. Ali sada te pitam. Mnogo toga je
u igri. Priĉa se da nije slušao nareĊenja i da je skoro izazvao diplomatski
incident. Kada je ukinuta potera za tim severnokorejskim generalom, nije
se obazirao i nastavio je.”
“Nije bila ukinuta. Samo je pobrkao grešku sa ĉinjenicom.”
“Tako on kaţe”
“A ja mu verujem. Uradio je ono što su mu naredili, ono za šta ga je
vlada Sjedinjenih Drţava obuĉila.” Umorno je dodao: “Kako mi je dosta
sveg tog licemerja. Pa ne mogu imati i jedno i drugo. Vojska odabire
klince koji obećavaju, onda im ispira mozak govoreći im o patriotizmu i
obavezi prema zemlji, a onda ih šalje da ubiju nekoga. Ako imaju oštro
oko i jake ţivce, onda ih ĉak šalju u specijalne padobranske jedinice, kao
što su uradili i sa Morganom. Nauĉili su ga kako da ubija i diţe u vazduh
sve pred sobom, i hvalili su ga zbog toga. Kada se pokazao kao izuzetan
borac, podigli su ulog i poslali ga samog iza neprijateljskih linija na
Bliskom istoku. Da li znate koliko je terorista ubio za proteklih nekoliko
Biljana1968
godina? Ali, kada je nešto dobro, onda se puno i troši. Postao je traţen, pa
ga je CIA uzela za svoje prljave igre, i tako je sve poĉelo da se vrti u krug.”
Logan je nekoliko trenutaka ćutao. “Dopada ti se.”
“Da, uvek sam ga voleo. Bog zna zašto. I ne bih vam ga preporuĉio da
ne mislim da je zaista pogodan za ovaj posao. Ima odliĉne kvalifikacije.
Ume da utekne, da se sakrije i da se resi svakoga ko mu se naĊe na putu.”
Sa druge strane linije, Logan je posle pauze rekao: “Uvek me je ĉudilo
to što uvek imam toliko problema kada pokušam da uredim preko veze da
ga ostave na miru.”
“Ĉudilo?”
“To ne bi trebalo da bude tako teško. Nisam amater kada se radi o
nagovaranju politiĉara i birokrata, ali svaki put kada bih spomenuo
njegovo ime, kao da sam naletao na zid.”
“Pokušavali su da zaštite svoje zadnjice.”
“Moţda. A moţda i ne.”
“Slušajte, da li ga hoćete za ovaj posao, ili ne?”
Opet tišina. “Samo ako stvarno misliš da je on najbolji za to. Kada ću
znati da li je pristao?”
“Ĉim ja saznam.”
“A misliš da će pristati?”
“Teško je reći. Dţada je uvek bilo teško proĉitati. Imam neki
predosećaj da će - ne znam. Moram da mu dopustim da sam to razmotri.
Zvaću vas.” Prekinuo je vezu. Nije ţeleo ništa da obećava Loganu. Iako
mu je instinkt govorio da je ostavio utisak na njega, Dţad je još uvek
mogao da ga odbije.
To je mogao biti samo instinkt. Dţad je na licu pokazivao osećanja
koliko i granit, i svakako nije bio predvidljiv. Elena moţe da posvedoĉi o
tome. Verovatno mu nikada neće oprostiti za sluĉaj sa Ĉavezom.
Elena. Na samu pomisao na nju, dao je gas. Zaboravi i na Dţada, i na
Aleks Grem, i na sve ostalo. Ako uspe da uhvati let iz Bostona, moţda će
veĉeras biti kući sa Elenom.
Biljana1968
Završio je.
Kako je samo bio umoran. Dţad je trljao oĉi dok je stavljao noge na
stoĉić. Verovatno je već bilo oko tri sata ujutru, a radio je satima bez
prestanka još otkako je Gejlen otišao.
Da li je slika bila dobra? Kako on to da zna? Pretpostavljao je da je
najbolja koju je mogao uraditi u ovom trenutku. Svakako je bila bolja od
slika koje je radio pre godinu dana. Godinama je crtao lica, ali kada je
napustio Kompaniju i poĉeo da slika, nije umeo da uradi ništa osim pejzaţa
i mrtve prirode. Tek nedavno je poĉeo da ponovo slika ljude, a portreti su
mu sad već bili opsesija. Bilo je veoma zanimljivo ispitivati, kopati po
sojevima i otkrivati šta leţi ispod njih. Malo je ljudi koji su baš orakvi
kakvi nam izgledaju, a slikanje njihovih lica bilo je kao ispitivanje nove
teritorije. Njegov pogled se susreo sa pogledom ubice na slici. Gejlenu ne
bi priznao da je ova slika neki vid terapije, ali to bi verovatno bila laţ.
Podigao je solju sa kafom i lazdravio slici: “Zdravo, brate.”
Uzeo je gutljaj kafe i napravio grimasu. Hladna je i gorka. Trebalo je
da skuva novu. Spustio je solju na stoĉić, pored koverte koju mu je Gejlen
ostavio.
Brana Arapaho.
Pusti kovertu. Morao je da se brine za sopstvem glavu.
Arapaho.
Zašto bi ga bilo briga za neku ţenu koja je takav idiot da misli da moţe
sama protiv vetrenjaĉa? Već je odluĉio ĉa ne otvara tu Pandorinu kutiju.
Već je imao dovoljno neprilika
Šta li je ona to videla na brani Arapaho?
Ma, kad je već tu... Otvorio je koverat i izvukao dosije i tri slike. Nije
hteo da ih pogleda. Otkrio je da je u stanju da bude uzdrţan sve dok ne vidi
slike.
Preleteo je preko uvodnih pasusa, koji su opisivali dogaĊaje koji su
doveli do Loganove ponude, a zatim i sam dosije.
Aleks Grem, dvadeset devet godina. RoĊena i odrasla u Vestejkru, u
Nju Dţersiju, u porodici srednje klase; roditelji se razveli kada je imala
trinaest godina. Majka Elen bila je kompjuterski struĉnjak u IBM-u, a otac
Majki vatrogasac u Njujorku. Sporazumni razvod. Iako je majka zadrţala
Biljana1968
starateljstvo, svaki drugi vikend je provodila sa ocem. Sa šesnaest godina
pobedila je na takmiĉenju za najbolju fotografiju u organizaciji Nacionalne
geografije, i kao nagradu dobila stipendiju za univerzitet Kolumbija, gde je
i otišla posle završene srednje škole. Napustila je fakultet na trećoj godini
studija, da bi otišla na Tibet, gde je fotografisjala posledice zemljotresa. Za
te slike je dobila velike pohvale, ali i radno mesto u Njusviku. Od tada pa
nadalje, njena karijera je išla uzlaznom linijom. Sada je bila samostalni
fotoreporter, a uglavnom je slikala za Vorld lajf.
Majka joj je umrla od bolesti pluća tri godine nakon što je Aleks
napustila studije, a otac joj je stradao u Svetskom trgovinskom centru
nekoliko godina kasnije. Jednom je bila verena, ali se nikada nije udavala.
Sve kratko i suvoparno, pomislio je Dţad. Zvuĉalo je kao ĉitulja. Što
bi zaista i moglo da se desi, ako Aleks Grem ne bude veoma oprezna.
To nije njegov problem. Bacio je dosije nazad na sto. Neka Gejlen
traţi nekog drugog za posao.
Ali Gejlen nije tako razmišljao kada je Dţad bio u nevolji. Istupio je i
spasao ga od pretnji; mesecima ga je ĉuvao.
Ma, zaboravi. Ovo je poslednji posao koga bi trebalo da se prihvati.
Moţda ga ĉekaju. Nije mogao sebi da dopusti da ga omekšaju, kada je sve
ono što mu je bilo dragoceno bilo u opasnosti. Uzeo je slike i poĉeo da ih
gura nazad u koverat. Nije ţeleo da ih pogleda. Nije hteo da Aleks Grem za
njega postane liĉnost. Dţad nije bio Gejlen; nije hteo da izigrava plemenitu
budalu i pretvara se da je nešto drugo, a ne osoba kakvom ga je ţivot
napravio. Uradiće ono što je najbolje za njega i boli ga uvo za-
O, ne.
Slika Aleks Grem bila je okrenuta ka njemu, posmatrajući ga.
Boţe, kako zanimljivo lice. Nije bila lepa ţena, osim ako snagu ne
smatrate za lepotu. Njena kratka smeĊa kosa bila je ĉista i sjajna,
zaĉešljana unazad i jednostavno oblikovana. Imala je visoke, oštre
jagodice, a usta su joj bila široka i ĉulna. Duboke braon oĉi sijale su
snagom i vitalnošću. Snimak je bio napravljen negde u planinama, a ona je
pomalo prkosno gledala u nešto sa strane.
Zašto?
Bacio je pogled na druge dve slike. Jedna je oĉigledno bila slika za
Biljana1968
pasoš, ali druga je napravljena na mestu neke nesreće; na njoj je izgledala
iscrpljeno i tuţno. Pa ipak, njene oĉi... inat i oprez. Šta se nalazilo iza tih
ograda koje je podigla oko sebe?
To je samo lice kao i svako drugo. Nemoj dopustiti da ti radoznalost
utiĉe na rasuĊivanje. Nemoj dozvoliti da ona za tebe postane osoba. Uvek
je bilo pogrešno pustiti da-
Prokletstvo, bilo je kasno.
Dobro, sada je za tebe ţiva osoba. Onda preokreni situaciju u svoju
korist. Znao je kako da sebe uĉini nevidljivim. Mogao je da obavi taj posao
i niko, pa ĉak ni Aleks Grem, neće znati da je on blizu nje. Mogao je da se
drţi dalje od nje, a da opet sve ima pod kontrolom.
Telefon je zazvonio. “Halo.”
“Gejlen ovde. Da li si završio sliku?”
“Da. Je l’ me zato zoveš u ĉetiri ujutru?”
“Ne baš. Ali nisam hteo da te išta ometa dok obavljaš taj posao.”
“Rekao sam ti da neću-”
“Mislio sam da si se moţda predomislio.”
Dţad je posmatrao fotografiju Aleks Grem.
“Dţad?”
“Moţda.”
Gejlen je neko vreme ćutao. “A kako da to moţda pretvorim u da?”
“Ti i Logan me pustite da uradim sve što mislim da je potrebno.
Ako moram da radim bez rukavica, ne ţelim da mi iko stoji na putu.
Postaraj se da imam ĉist teren.”
“Neće se sloţiti da se potera za tobom odmah prekine.”
“Ne govorim o prošlosti, samo o sadašnjosti.”
“Na šta misliš?”
“Ne ţeliš da znaš. Moţda ću da te izvuĉem iz te udobne, male ĉaure u
koju si se zatvorio sa Elenom. Samo budi spreman da uskoĉiš ako mi budeš
zatrebao.”
Biljana1968
“Dobro. Zvaĉu Logana. Ako ima bilo kakvih problema, obavestiĉu te.”
“Još noćas. Ako već treba ovo da uradim, onda moramo odmah da
poĉnemo. Ako je ovo posao za profesionalca, onda Gremova nema još
mnogo vremena. Neću da gubim vreme praveći planove za mrtvu ţenu.”
“Nije još mrtva. Ako ti se ne javim za sat vremena, kreći.” Prekinuo je
vezu.
Trebalo bi da mi ispitaju glavu, umorno je pomislio Dţad. Zašto li je
samo pristao na ovo? Aleks Grem mu nije ništa znaĉila.
Zato što je bio umoran, besan i sit toga da bude meta? Zato što je u
poslednje vreme bio u iskušenju da jednostavno saĉeka da ga Rani
pronaĊe?”
Dţad se naslonio na kauĉ, ponovo posmatrajući podrugljivo lice ubice
na slici. “Okej, ovo mi i nije baš najmudrija odluka koju sam ikada
doneo...”
Biljana1968
Treće poglavlje
Denver, Kolorado
“Nisam prepoznala nikog od njih.” Aleks se umorno naslonila na
stolicu gledajući preko stola u Leopolda. “Da li imate još fotografija?”
“Ne, bar ne onih koje se poklapaju sa vašim opisom. Zato postoje
sistemi podataka. Kada bismo vam dali da pregledate sve sedeli biste u toj
stolici i cele sledeće godine
“Moraju imati dosije. Ljudi koji rade ovakve stvari jednostavno ne idu
kroz ţivot a da se pritom ne spotiĉu o zakon.”
“Slaţem se. Zato sam vam za sutra ujutruj i zakazao sastanak u
lokalnoj kancelariji FBI. Oni imaju obimniji sistem podataka.” Leopold je
nasuo solju kafe i dodao joj. “ Ako ste raspoloţeni za tako nešto.”
“Raspoloţena sam.” Prihvatila je šolju sa kafom. “Moram da budem
raspoloţena. Ne mogu se izvući sa tim.”
“Onda ćemo ih pronaći. Ako to sa sistemom podataka ne uspe,
pozvaćemo policijskog crtaĉa, i onda ĉete nam dati opis na osnovu koga
ćemo moći nešto da preduzmemo.”
“Što li ja nisam napravila nijedan snimak te noći? Nije mi ĉak m palo
na pamet. Videla sam kako diţu Kena u vazduh i-” Uzdahnula je.
“Vrisnula sam. Zar to nije patietiĉno? Umesto da uradim nešto korisno, ja
vrištim.”
“Ali, ĉak i da ste nešto slikali, oprema varm je ostala zatrpana ispod
stenja.”
Napravila je grimasu. “Mislim da vas to ne bi zaustavilo kada biste bili
ubeĊeni daje brana pukla zbog sabotaţe. Dovukli biste dizalice i doveli sve
moguće federalne orgarnizacije za bezbednost. Jeli tako?”
Tako je.” Leopold se nasmešio. “Ali niste ništa slikali, a svi struĉnjaci
i dalje tvrde da nije bilo nikakvee sabotaţe Nismo pronašli dokaz da je
Nejderov helikopter oboren Sve što imamo je pokušaj ubistva.” Podigao je
ruku. “Ne ţelilim da potcenjujem ozbiljnost tog pokušaja, shvatite me.”
Biljana1968
“Znam.” Leopold je bio dobar momak; bio je saosećajan i pomagao je
koliko je mogao tokom proteklih dlana. “Dokaz mora da postoji tu negde.”
“Onda ga moţda FBI moţe pronaći.” Telefon je zazvonio i Leopold se
javio. Trenutak kasnije joj je dodao slušalicu. “Mi o vuku... Bob Jirgens.
Hoće da priĉa sa vama. Sećate ga se? Upoznao sam vas sa njim u bolnici.”
“Zašto ga se ne bih sećala? Nisam bila toliko ošamućena.” Vrlo dobro
se sećala Jirgensa. Fin, uljudan i pun nekog nezadovoljstva.
Kada je uzela slušalicu od Leopolda, Jirgens je i dalje zvuĉao
nezadovoljno. “Ĉujem da nemate sreće sa prepoznavanjem ljudi koji su vas
napali. Mislim da bi bilo bolje da ponovo razmislite o našoj ponudi da vas
sklonimo na neko bezbedno mesto. To je oĉigledno rešenje. Znam jedno
mesto koje je-”
“Ne. I to ne samo ne, nego nikako ne.” Stisnula je slušalicu. Zašto je
ne ostavi na miru? “Moţda nisam bila dovoljno jasna. Ono što se desilo na
brani Arapaho nije mnogo drugaĉije od onoga što se desilo u Svetskom
trgovinskom centru. Ako ustuknete pred ovakvim ljudima i dopustite im da
promene vaš ţivot, onda su oni pobednici. E, pa ja neću da ih pustim da
pobede.”
“Ţao mi je što ĉujem tako nešto. Nadam se da Leopold moţe da vas
ubedi da se predomislite. Ostaćemo u kontaktu.”
Vratila je slušalicu Leopoldu. “Hoće da me smesti u neku bezbednu
kuću, da tamo sedim skrštenih ruku dok on završi svoju istragu.”
“Shvatam. Mene liĉno ne impresioniraju ti agenti FBI koji sve rade
strogo po pravilima sluţbe, ali ĉini se da je on veoma temeljit, a pored
toga, njegova ekipa pretraţuje celu oblast.”
“Rekao je da se nada da ćete me vi ubediti da mu dopustim da me
ušuška negde. Da li vam je on moţda neka šef?”
Leopold je odmahnuo glavom. “Pokušavamo da radimo zajedno, ali mi
imamo naše metode. Priznajem da jeste zvao, i da mi je predlagao da
pokušam da utiĉem na vas. To sa bezbednom kućom nije loša ideja.”
“To je jako loša ideja.” Ustala je. “A verovatno potiĉe od Dţona
Logana. Razgovarao je sa mnom.”
“Nisam ni mislio da ćete se sloţiti sa tim. Rekao sam mu ĉa se dobro
brinemo za vašu sigurnost. ”
Biljana1968
“Znaci, vi ste odgovorni za onu plavu tojotu koja me prati još otkako
sam jutros izašla iz hotela?”
Nasmešio se. ,,Provalili ste nas. Ali, kako da znate da to nije neko od
loših tipova, gorih nego moja malenkost?”
“Pa zato vas i pitam. Da li je to vaša tojota?” Klimnuo je glavom i
okrenuo jedan telefonski broj “Koji model auta koristimo za nadzor Aleks
Grem? Koje je boje?” Slušao je. “A broj registarskih tablica?” Zapisao je
broj na parĉetu papira “Hvala.” Dodao joj je papir. “Ovaj auto je naš.” Ako
sumnjate da vas iko drugi prati, pozovite me odmah ”
Ne brinite.” Stavila je papir u torbu. “Obavestiću vas ako i izdaleka
nešto naslutim. Smatram da policija treba da zasluţi te pare koje se od
poreza izdvajaju za nju. A naroĉito kada se radi o mojoj glavi.” Pošla je ka
vratima. “Hvala vam za sve “
“Hvala vama.” Leopold je krenuo daje isprati iz kancelarije. Poći ću sa
vama do kola. Neću da ispadne da dţabe plaćate porez.
Aleks je bacila pogled u retrovizor dok je skretala u popreĉnu ulicu i
pribliţavala se svom hotelu “Grumen zlata.”
Plava tojota je i dalje bila iza nje,drţeći se na stalno na istom
odstojanju.
Skrenula je levo, krenula ka podzemnoj garaţi , parkirala se pored
vrata od lifta. Brzo je pogledala oko sebe pre nego što je izšla i pritisla
dugme lifta.
Napregla se.
Jedan automobil se pribliţavao.
Vrata lifta su se otvorila; brzo je ušla i pritisla dugme za sedmi sprat.
Ništa se nije dešavalo.
Ponovo je pritisla dugme.
Automobil je dolazio sve bliţe.
Poĉela je da traţi revolver u tašni. Zašto li ta vrata neće da se-
Ponovo je stisnula dugme.
Biljana1968
Auto je sada bio sasvim blizu.
Bila je to plava tojota.
Sa olakšanjem je uzdahnula; ispustila je revolver iz ruke i mahnula
vozaĉu automobila.
I on je mahnuo njoj. Parkirao se blizu nje; ona je ponovo pokušala da
pokrene lift.
Vrata lifta su se konaĉno zatvorila.
Lester je promrmljao psovku dok je bacao daljinski upravljaĉ na
sedište pored sebe. Šta se to dogodilo? Deker mu je obećao da će se vrata
lifta zaglaviti kada bude pritisnuo taj glupi prekidaĉ. Trebalo je da zna da
moţe da se uzda samo u sebe. Prešao se. Sada će morati da naĊe naĉin da
se uvuĉe u njenu hotelsku sobu.
Izašao je iz plave tojote i krenuo ka liftovima. Morao je da se kreće
brzo. Stisnuo je dugme lifta. Nije znao koliko još vremena ima pre nego
što-
Vrata lifta su se otvorila.
“Izvinite.”
Iskrivio se da bi bolje video ĉoveka koji je silazio niz poţarne
stepenice.
“Zaista mi je ţao što moram da vam pokvarim planove,” ljubazno je
rekao ĉovek. “Ali stvarno ne mogu da vam dopustim da uĊete u taj lift.”
Prokletstvo. Policajac?
Lesterova ruka je pošla ka dţepu jakne u kome je drţao pištolj.
“Prekasno.” Morgan mu je pucao u glavu.
Aleks je upravo podizala slušalicu da bi pozvala Saru, kada se iz
hodnika zaĉuo zvuk poţarnog alarma.
Ukoĉila se. Da lije to sluĉajnost? Vatra je bila dobar naĉin da se neko
natera da izaĊe iz hotelske sobe. Pozvala je recepciju. Zauzeto.
Biljana1968
Okrenula je Leopoldov broj u stanici. “U mom hotelu se ĉuje poţarni
alarm. Hoćete li da proverite da lije prava uzbuna?”
“Odmah.” Spustio je slušalicu
Pa, ako je uzbuna bila prava, sigurno neće sedeti ovde i goreti. Kada je
telefon zazvonio, već je bila donela torbu i foto opremu iz spavaće sobe.
“Vatrogasci stiţu. Hotel je zvao i javio da se zapalio auto u podzemnoj
garaţi,” rekao je Leopold kada je podigla slušalicu. “Vatra je zahvatila
rezervoar i auto je eksplodirao. Dim je ušao u ventilacioni sistem. Plaše se
da će biti još eksplozija, pa zato evakuišu hotel.”
Pošla je ka vratima. “Onda odoh ja odavde.”
“Dobra ideja. Poslaću nekoga da vas saĉeka u holu.”
U holu je bilo samo malo dima, ali je bilo puno ljudi koji su išli ka
poţarnim stepenicama na kraju hodnika.
“Ovuda.” Jedan tinejdţer joj je pokazivao da ide napred. “Ne bojte se.
Samo sedam spratova. Izaći ćemo.”
Nasmešila se i klimnula glavom. “Sigurna sam da hoćemo.” Krenula je
niz betonske stepenice. “Samo ti idi. Biću dobro.”
“Ne, ostaću sa vama.”
“Dţozefe.” Sredoveĉna ţena ga je rukom pozivala k sebi. “Nećemo da
se razdvajamo.”
Tinejdţer se namrštio. “Sama je, mama. Moţda joj treba pomoć.”
Slatki mali. “Idi,” rekla mu je Aleks. “Dolazim. Obećavam da neću
paniĉiti.”
“Dţozefe.” Glas deĉakove majke je bio piskav. Gurali su je ka zidu, jer
je sve više ljudi sa ostalih spratova izlazilo na poţarno stepenište.
“Dobro, dobro.” Dţozef je iznenada zgrabio Aleks za ruku i povukao
je niz stepenište. “Hajde. Moraš da poĊeš sa nama.”
“Mogu i sama, stvarno. Nemoj da-” Prestala je da se raspravlja. Sada je
za sve njih bilo vaţno da siĊu odatle.
Peti sprat. I dim je bio sve gušći.
Ĉetvrti sprat.
Biljana1968
Jedva se kretala u toj gomili.
Treći sprat.
“Stanite sa jedne strane, molim vas. Moramo da podignemo
lestvice.” Bio je to vatrogasac, koji se probijao uz stepenice. “Javljeno
nam je za još jedan poţar na ĉetvrtom spratu.”
Pomerila se ka zidu, zajedno sa ostalim ljudima na stepeništu.
Vatrogasac se nalazio ispod nje, zatim pored nje. Već je krenuo da
nastavi dalje, ali onda je iznenada stao. Vatrogasac je imao hladne plave
oĉi i grubo lice, ali dok je ispitivaĉki gledao njeno lice, pogled mu je bio
zabrinut. “Da li vam je dobro, gospoĊice? Da li vas peĉe u plućima?
Izgledate kao da ste se nagutali dima.”
“Jedva da sam i-”
Uzeo je za ruku.
Toplota. Snaga. Sigurnost.
Stavio je prste na unutrašnju stranu njenog zgloba. “Puls vam je
poludeo. Da li imate astmu ili neke probleme sa organima za disanje?”
“Ne, ništa ni nalik-”
Kako joj se samo vrtelo u glavi. Kolena su joj se tresla...
Ali, on je drţao ĉvrsto. “Ne brinite, gospoĊice. Pobrinuću se za vas.”
Hladne plave oĉi.
Ne, ledeno plave oĉi.
Muzika.
Ravel, prepoznala ga je. Volela je Ravela. I tata ga je voleo. Nije
mnogo mario za klasike, ali za Ravela je rekao da ima nešto posebno...
Glava joj je pucala.
“Otvori oĉi. Imam nešto od ĉega će ti biti bolje.”
Polako je otvorila oĉi.
Plave oĉi. Vatrogasac sa plavim oĉima.
Biljana1968
“To je samo aspirin.” Drţao je ĉašu sa vodom i dve pilule. “Od toga će
prestati glavobolja.”
“Nemam ništa protiv.” Progutala je aspirine sa vodom i vratila mu
ĉašu. Više nije nosio uniformu. Imao je crvenu bluzu i farmerke, ali i dalje
se pored njega osećala potpuno sigurno, kao onda kada ga je videla na
stepeništu.
Stepenište. Odjednom se skroz razbudila. Nije više bila na ste-
penicama. Leţala je na krevetu. Pogledala je iza njega i videla vatru kako
pucketa u velikom kaminu koji se uzdizao do grubo napravljene drvene
tavanice.
Definitivno više nije bila u hotelskoj sobi.
“Gde sam ja to?”
Spustio je ĉašu na sto “ U planinskoj kolibi.”
“Šta?”
“Stvari su se usijale .Morao sam da te sklonim na neko vreme.”
Uspravila se u krevetu. “A ko si pa ti?”
“Dţad Morgan. Ne bini, ne ţelim ti nikakvo zlo.”
A ona je trebalo da mu poveruje? Ĉak i ako je bila poluošamućena,
bila je svesna - ĉega? Njegove hladnoće, samouverenosti i dominantne
pojave.
Klimnuo je glavom kada je video njen izraz lica. “S obzirom na
društvo u kome si se u poslednje vreme kretala, nije ni ĉudo da si
sumnjiĉava. Ali, da sam nteo da ti uĉinim nešto naţao, imao sam priliku da
to uradim dok si spavala.”
“A zašto sam spavala? Osećala sam se potpuno normalno. Nije trebalo
da padnem u-”
“Samo blagi sedativ, ali bila si onesvešĉena taman toliko koliko mi je
trebalo. Morao sam da te izvuĉem odatle i dovedem na sigurno, a to je bio
naefikasniji naĉin.”
“Sedativ? Onesvestio si me?”
Slegnuo je ramenima. ,,Kao što sam rekao, najbezbolniji naĉin da
ostvarim cilj. Ĉak će i glava uskoro prestati da te boli.”
Biljana1968
“Zašto si to uradio?” Iznenada je shvatila šta je rekao. “Dovedeš na
sigurno?” Umesto šoka došao je bes. “Da li si iz policije ili FBI? Rekla
sam im da neću da-”
Odmahivao je glavom. “Pa zašto si onda uradio sve ovo?”
“Dţon Logan mi je dio ponudu koju nisam mogao da odbijem. “
Gledala ga je s nevericom. “Platio ti je da uradiš ovo?”
“Pa, nije mi baš rekao da te otmem. Samo da se postaram da budeš na
sigurnom i da njegova ţena to zna.” Nasmešio se. “Na nesreću, morao sam
ovako da postupim.”
“Gade. Kidnapovanje je kršenje saveznih zakona.”
Klimnuo je glavom. „Znao sam za to.” Pošao je ka kuhinji. “Na
šporetu je paprikaš. Biće gotov za petnaest minuta, ako hoćeš moţeš da se
okupaš za to vreme.”
“Neću da se kupam. Odlazim odavde.”
Odmahnuo je glavom. “Izvini, ali to uopšte nije moguće. No znaš gde
si, a kljuĉevi od lendrovera su kod mene. Moţeš da probaš da ideš peške,
ali poĉeo je da pada sneg. Verovatno ćeš se smrznuti pre nego što stigneš u
najbliţe civilizovano mesto. Pogledao je njenu torbu koja je stajala na
stoĉiću za kafu. “A da. i uzeo sam ti pištolj i telefon iz torbe. Nisam znao
da i fotografi nose smrtonosno oruţje, ali pretpostavljam da si zbog posla
morala ĉesto da posećuješ opasna mesta.” Krenuo je ka rerni. “Petnaest
minuta.”
Buljila je u Morgana, besna i frustrirana. Htela je da ga ubije. “Traţiće
te. Leopold je bio poslao policajca da me saĉeka u holu.”
Klimnuo je glavom.
“Neću ovo ste trpim. Neću da budem zatvorena ovde samo da bi neka
budala kao što si ti mogla da zaradi par dolara.”
Nije joj odgovorio.
Nešto joj je palo na pamet. “Ti si zapalio taj hotel, zar ne?”
“Samo tvoj iznajmljeni auto u garaţi. Parkirao sam ga dovoljno daleko
od ostalih automobila, tako da ne napravim baš veliki problem.”
Biljana1968
“Da ne napraviš veliki problem?” Nastavila je da pogaĊa scenario.
“Sve si isplanirao. Ti si verovatno i nazvao vatrogasce. Ĉak si imao i
spremnu vatrogasnu uniformu. Zašto?”
Nije skidao pogled sa paprikaša koji je mešao. “Mislim da uvek treba
biti spreman. Otac ti je bio vatrogasac. Znao sa da bi prema nekom drugom
bila sumnjiĉava, i da bi instinktivno verovala svakome u uniformi.”
Najeţila se kada se setila kako se bezbedno osećila kada je bila sa njim
tamo na stepeništu. Sve je unapred smislio i napravio plan da je uhvati
kada je najranjivija.
Odmahnula je glavom. “Još uvek ne mogu da verujem da bi Logan
dopustio kidnapovanje.”
“Rekao sam ti, nije mi baš to dopustio. Samo sam se pobrinuo da deo
našeg dogovora bude i to da se sloţi sa svakim postupkom koji
preduzmem, a koji smatram neophodnim za tvoju bezbednost.” Slegnuo je
ramenima. “Moglo je da bude i tako da uopšte i ne znaš da sam blizu tebe.
Ali, kada sam video kako se stvari odvijaju, morao sam da te sklonim.”
“Ne trebaš mi. Policija me štiti.”
Odmahnuo je glavom.
“Pozovi detektiva Leopolda. On će ti reći. Pa prate me već dva dana.”
“Znam. Plava tojota. Dva policajca.”
Klimnula je glavom. “Jedan me je sinoć ispratio ĉak do hotela.”
Odmahnuo je glavom. “Dok si popodne bila u stanici, njih su izveli na
parking preko puta. Petnaest minuta nakon što si ušla u stanicu, tojota je
otišla sa parkinga, ali u njoj nisu bili isti ljudi koji su je tu dovezli. Otišli su
do hotela, gde je vozaĉ ostavio partnera da nešto podesi na liftu, a zatim su
se vratili na parking i ĉekali da se vratiš.”
“Šta?”
“Bili su dobri, obojica. Veoma profesionalni. Bio sam impresioniran. “
Gledala ga je s nevericom. “Hoćeš da kaţeš da su ubili policajce koji
su me pratili i zauzeli njihovo mesto?”
Klimnuo je glavom. “Nije bilo vremena ni prilike da se otarase
njihovih tela, pa pretpostavljam da se još uvek nalaze u tojotinom
Biljana1968
prtljaţniku.”
Odmahnula je glavom. “Ne verujem ti.”
“Poverovaćeš. I to ubrzo. Zašto bih te lagao?”
“Ne znam. A ne znam ni zašto bi mi govorio istinu.”
Pogledao je u lonac. “Još deset minuta,” tiho je rekao. “Tvoja spavaća
soba je s leve strane hodnika. Nemam nikakvu odeću za tebe, pa sam ti u
ormar stavio nešto svoje odeće. Moraćeš da je prepraviš. Bojim se da sam
pomalo nepripremljen. Nisam ţeleo da doĊe do ovoga.”
Polako je ustala. “Zagorĉaću ti ţivot. Sve ovo ti neće biti vredno
truda.”
“Moţda si u pravu. Već si mi napravila problema više nego što si i
svesna.”
“Odliĉno.” Zgrabila je svoju torbu i opremu, otišla ka hodniku i
otvorila vrata svoje sobe. Trenutak kasnije umila se u zajedniĉkom
kupatilu. Obrisala je lice gostinskim peškirom, a zatim otišla u spavaću
sobu. Posmatrala je kako pada sneg. U tami i vejavici jedva je nazirala
planine.
Sumnjala je da će je hladna voda osnaţiti. I dalje se osećala pomalo
ošamućeno od onog sedativa. Šta li joj je samo dao?
Okej, pokušaj da razmisliš. Sve ovo je liĉilo na loš film. Otišla je do
kreveta i otvorila torbu. Nije bilo ni pištolja, ni telefona. Nije bilo niĉeg što
bi makar i izdaleka liĉilo na oruţje, osim ako ne raĉunamo hemijsku
olovku.
Ali, u kuhinji je verovatno bilo noţeva.
Uvek je mrzela i samu pomisao na rane od noţeva. Moţda uopšte neće
ni morati da ga upotrebi. Morgan je oĉito bio dovoljno inteligentan da
shvati pretnju. Morala je da improvizuje nešto.
Logan. On je unajmio Morgana. Mogao je i da ga otpusti. Moţda bi
mogla da deluje i u tom pravcu.
Pa, ništa nije mogla da uradi krijući se u toj sobi. Suoĉiće se sa njim,
saznaće što više od njega a zatim pronaći naĉin da se nekako izvuĉe
odavde.
Biljana1968
Deker je gledao dva radnika mrtvaĉnice kako stavljaju Lesterovo telo u
vreću.
Šta li se dogodilo?
Prošla ga je jeza. Nije ni bilo vaţno Šta se desilo. Ţena je nestala.
Lester je bio mrtav, a verovatno je samo pitanje sati kada će policija doći
da proveri i njega. Pauers će da pobesni.
Okej, brzo razmišljaj. NaĊi naĉin da se izvuĉeš od kritike i kazne koje
te ĉekaju. Zaštiti se nekako.
Poţurio je nazad u hotel.
“Sedi.” Morgan je spustio lonac sa jelom na podmetaĉ na kuhinjskom
stolu. “Mora da si gladna. Nisam ti dao vremena da veĉeraš pre nego što
sam tamo napravio uzbunu.”
“To je bilo skroz neodgovorno sa tvoje strane. Neko je mogao da
nastrada.”
“Morao sam tako. Da te nisam izvukao odande, neko bi te sigurno
povredio.” Seo je naspram nje. “I zato sam te izvukao. A sad jedi.”
“Kako da znam da nisi nešto stavio u ovo?”
Nasmešio se. “Nikako.”
Ali, to je bilo malo verovatno. Kao što je već rekao, mogao je da je
ubije dok je bila u nesvesti. Uzela je kašiku i stavila u tanjir. “Koliko dugo
sam bila bez svesti?”
“Ne mnogo dugo”. Ponudio joj je hleb. “Neću ti reći koliko taĉno, jer
ćeš odmah da pokušaš da otkriješ koliko smo udaljeni od Denvera. Što
manje znaš, bolje po mene.”
“Pobećiću ja odavde.” Nasmejala se. “A onda ću se pobrinuti da i ti i
Logan budete kaţnjeni.”
“I Logan? Zar to neće povrediti tvoju prijateljicu Saru?”
“Nije imao pravo da-” Ali nikako nije mogla da povredi Saru. Duboko
je uzdahnula. O Loganu će razmišljati kasnije. “Nisam ĉak ni sigurna da te
je Logan unajmio.”
“Znam. Zato ću da te pustim da razgovaraš sa njim posle veĉere.”
Biljana1968
“Šta?”
“Ovo će ionako biti dovoljno teško. Biće lakše i tebi i meni ako veruješ
da sam tu da te zaštitim, a ne da te povredim.” Uzeo je zalogaj. “Bes je u
redu, ali neću da me se plašiš. Glupo je plašiti se.”
“Ne bojim te se.”
“Da, bojiš se.” Posmatrao je. “Ne sve vreme. Tu i tamo, ali bojiš me
se.”
“A ko si ti da analiziraš-” Ućutala je kada joj se pogled susreo sa
njegovim. “Bila bih glupa kad ne bih bila oprezna sa nekim ko me je
upravo kidnapovao.”
“Budi oprezna. To je mudro.” Nasmešio se. “A ti si vrlo mudra.”
“Otkud ti to znaš?” Setila se da je znao da joj je otac bio vatrogasac.
“Nabavio si podatke o meni.”
Klimnuo je glavom. “I to je bilo veoma zanimljivo štivo.”
“Drago mi je da si se tako lepo zabavio.”
“Zabava baš i nije prava reĉ. Karijera te je vodila po priliĉno opasnim
mestima. Pravo je ĉudo kako si se izvukla sa nekih od njih.” Ustao je od
stola da bi uzeo lonĉe sa kafom. “Na primer, kada si upucala onog teroristu
u Iranu; tada bih se kladio da nećeš ţiva izaći iz zemlje. Dok si gledala
kako da utekneš, sve si radila pogrešno.”
“Šta, na primer?”
“Dogovorila si se sa nekim u ambasadi da pokuša da te krišom izvede.
Ambasada je uvek isuviše vidljiva. Ĉekala si dva dana, pa si tek onda pošla
ka granici. To je teroristima moglo da ostavi vremena da te naĊu. Mora da
su imali jako loše obaveštajce i vodstvo.” Sipao joj je kafu. “A i nisi ubila
metu.”
“Ja nisam ubica. Bila sam tamo zbog posla. Na Al Habima sam pucala
u samoodbrani.”
“A pošto ga nisi ubila, krenuo je za tobom u Kairo. Da te CIA nije
drţala pod nadzorom, mogla si odavno da stradaš.”
“Zašto misliš da su me nadzirali? Misliš da sam glupa? Znala sam da
će me Al Habim traţiti. Nadala sam se da će ga CIA uhvatiti i izvući iz
Biljana1968
njega neke informacije.”
“Odliĉno.” Nasmešio se. “ Ali oĉito je da su imali razloga da ga ţele
mrtvog. Dakle, mogla si i ti to da uradiš i uštediš drugima trud.”
“Je l' bi ti uradio tako?”
“Svaki sluĉaj je drugaĉiji, ali teţim tome da ja ostanem ţiv i u jednom
komadu. CIA je kao maĉka u dţaku. Oko njih se stalno vrti mnogo
politiĉara, i svako od njih ima svoje planove.”
“Ti kao da ih znaš.”
“Donekle su mi poznati.” Podigao je šolju ka ustima. “Veoma se divim
mnogim njihovim agentima, ali sam otkrio da niko sem mene nema toliku
ţelju da oĉuva svoje zdravlje i ţivot.” “Vidim i zašto,” rekla je kroz zube.
“Au, kakva gorĉina. Da li si tolerantna jedino kada se radi o
teroristima?”
“Ne tolerišem nikoga ko se meša u moj ţivot ili slobodu.” Odgurnula
je svoju stolicu. “A sada hoću da govorim sa Dţonom Loganom. Nazovi
ga.”
“Kako god hoćeš. Ĉudi me da si i ovoliko ĉekala.” Izvukao je svoj
mobilni i okrenuo broj. “Logane? Dţad Morgan. Aleks Grem hoće da
govori sa vama.” Dodao joj je telefon, ustao i poĉeo da skuplja sudove sa
stola. “Istresi se na njemu. Neću sam ja da patim.”
Ignorisala ga je. “Logane?”
“Izvini, Aleks. Nisam hteo da uradim ovo.”
Prepoznala mu je glas. Do tada nije verovala u ono što joj je Morgan
rekao. “Gluposti. Recite ovom idiotu da me pusti.”
“Ne mogu to da uradim. Rekao sam vam šta je moj prioritet Sara mora
da bude bezbedna, a pošto niste hteli da saraĊujete morali ste da budete-”
“Kidnapovani?”
“Sklonjeni na sigurno, iako vam se to ne sviĊa.”
“I mislite da ćete se izvući sa ovim? Ja ću pobeći odavde, a kada to
uĉinim, napraviću vam toliko neprilika da ćete se ĉuditi.”
“Siguran sam da hoćete. Ali nadajmo se da će dotle FBI utvrditi da
Sari ne pred nikakva opasnost. Poteţem sve moguće veze da otkrijem ko
Biljana1968
su bili ti ljudi na brani Arapaho.”
“A ja treba da sedim ovde sa ovom budalom, dok vi pokušavate da
uradite nešto što ni FBI nije uspeo?”
“Postoje šanse. Imam prijatelja koji se specijalizovao za takve vrste
informacija.”
“Još neki kriminalac kao što je Morgan?”
“Ne, ne kao Morgan. Ĉujem da je on struĉan u nekim drugim
stvarima.”
“U kidnapovanju.”
“Nije trebalo da doĊe do toga. Morgan mi kaţe daje situacija iziskivala
drastiĉnije mere od onih koje je planirao.”
“Ali vi ste se sloţili s tim.”
“Zbog ĉinjenica.” Zastao je. “Rekao mije daje to jedini naĉin da vas
saĉuva u ţivotu, što je opet jedini uslov da Sara bude sigurna. To je jedino
što mi je sada vaţno.”
“Za ime sveta. Pa šta vi umišljate, ko ste?”
“Ĉovek koji voli Saru.” Napravio je pauzu. “Isto koliko i ti Aleks.”
“Rekla sam vam da ne bih uradila ništa daje ugrozim. Ovo sto ste
uradili prevazilazi sve granice.” Pogledala je Morgana. “A pustili ste
ovog... razbojnika na mene.”
Morgan je podigao obrve. “Razbojnika?” promrmljao je. “Zar to nije
malo zastarela reĉ?”
“Recite mu da me pusti, Logane.”
“Ne mogu to da uĉinim. Ne brinite, uveren sam da ste savršeno sigurni
sa njim. Od njega vam ne preti nikakva opasnost.”
Nasmejala bi se da nije bila tako besna. Nije znala taĉno ko je
ili šta Dţad Morgan, ali bio je bezopasan koliko i zveĉarka. “Od njega
mi neće pretiti nikakva opasnost kada budem hiljadu kilometara daleko ili
kada on bude iza rešetaka.”
“Verujte mi, kada bih zbog bilo ĉega sumnjao u vašu bezbednost, ne
bih sklapao nikakve dogovore sa njim. Mislite da ne znam da ću ako vam
Biljana1968
se nešto desi morati Sari da odgovaram za to?”
“Sara će biti besna isto koliko i ja.”
“Moţda. Ali će bar biti ţiva.” Zastao je. “A i vi ćete biti ţivi. Taj cilj
opravdava sva sredstva.”
“Malo sutra.”
“Ne slaţemo se. Da li ţelite da mi kaţete još nešto?”
“Pustite me da idem.”
“Nešto drugo?”
“Ama, ne! Hoću da mi-” Ništa nije vredelo. Duboko je uzdahnula.
“Kako je Sara?”
“Super. Polako poĉinje da ustaje. Zvoca mi da probam da preko FBI
otkrijem gde su vas sakrili, kako bi došla i posetila vas.”
Odvratni ste.” Prekinula je vezu i pogledala Morgana. “I ti si odvratan,
Morgane.”
Ovo ti verovatno jako teško pada.” Prišao joj je i uzeo telefon. “I
siguran sam da Logan nije uspeo da te uveri da sam Ser Lanselot, a ne
Dţek Trbosek.” “Nije.”
„Da li veruješ da prema Loganovom dogovoru sa mnom tebi ne sme da
se desi ništa naţao?” “Moţda.”
„I da bi Logan, koji se nalazi na tako moćnom poloţaju, bio uznemiren
kada bih ja prekršio svoj deo sporazuma?”
“Moguće.”
“Onda posmatraj to ovako. Da sam te ubio zakopao u snegu, Logan bi
krenuo na mene. Zar ti to ne daje osćaj sigurnosti?”
Gledala je u njega s nevericom. “Zar bi saznao?
Uzdahnuo je. “Pretpostavljam da ne. Pokušao sam.” Stavio je sudove u
sudoperu. “Ali mislim da si sada mirnija nego pre razgovora sa Loganom.
Hoćeš li sada da popijemo kafu?”
“Ne.” Ustala je. “Ne ţelim ništa od tebe samo da me pustiš napolje.”
“Moguće je da ćeš dobiti to što traţiš.”
Biljana1968
Zastala je. “Šta?”
“Moram da razmislim o tome. Stvari se ne odvijaju onako kako sam
planirao. Hteo sam da ostanem u pazadini, ali to sam upropastio onda u
hotelu.”
“Slaţem se.”
“Ne, ne zato što sam te odveo. To je bilon leohodno. Ali, po celom
hotelu su bile postavljene kamere. One iz graţe sam uzeo, ali nisam imao
vremena da se pobrinem za one na stepeništu.”
“Dobro. To znaĉi da će tvoje lice biti u svakoj policijskoj stanici u
Americi.”
“Bio sam uveren da ćeš tako da reaguješ, trenutno me ne brine
policija.”
“Nego ne ţeliš da one hulje poĉnu i tebe da jure? Pa, tako ti i treba.”
“Zasluţio ja to ili ne, to ne menja ĉinjenicu da imam problem. “
Pogledala ga je. “A u stanju si da izdaš Logana da bi ga rešio?”
“Recimo samo da bih moţda mogao da nekako prepravim naš
sporazum.”
U njoj se probudila nada. “Pusti me da idem i lzaboraviću da sam te
ikada videla.”
Odmahnuo je glavom.
“Nikada ne gazim svoju reĉ.”
Ispitivaĉki je gledao, a zatim se nasmešio. “Pretspostavljam da je
tako.”
“ Pa onda me pusti. Ne ţeliš nevolje, a ja bih bila velika nevolja.”
“Da li je to obećanje?”
Nasmešila se. “O, da.”
Zakikotao se. “Stvarno bih voleo da upoznaš Elenu. Mislim da biste se
jako dobro slagale.”
“Ne ţelim da upoznam bilo koga od tvojih prijatelja.”
“Moţda je tako i bolje. Poslednje što sam ĉuo o njoj je da hoće da me
Biljana1968
ubije. Ne treba mi da imam posla sa obe.”
Stegla je šake u pesnice. “Hoćeš li me pustiti?”
Osmeh mu je nestao sa lica. “Moram da razmislim o svim
mogućnostima. Pre mnogo vremena sam nauĉio da svaka akcija povlaĉi za
sobom niz drugih. Znao sam da nije trebalo da prihvatim ovaj posao. Ako
te sada pustim i ako te ubiju, to će imati direktne posledice po mene. Kao
prvo, Logan će traţiti moju glavu. Drugo, ko god da juri tebe, misliće da i
ja imam udela u svemu, pa. će juriti i mene. Tri, policija će misliti da sam
umešan u tvoju smrt i ţeleće da me uhapsi. Pošto Logan više neće biti na
mojoj strani, biću u veoma opasnoj situaciji, a to ne bi bilo-”
“O, za ime sveta.”
“To pokušavam da ti kaţem. Uvek gledam da ostanem ĉitav.”
“Baš me ĉudi.”
“Izvini, ali ne moţemo svi biti heroji koji uleću u zapaljene zgrade.”
“Ja nikada ne bih napravila takvu grešku.”
“Već jesi.”
Stepenište puno dima. Njegova ruka drţi njen zglob. Sigurnost.
“ Iznenadio si me.”
“Zato što ţeliš da veruješ u heroje.”
“Oni postoje. Dosta njih sam i upoznala.”
“Kao što je tvoj otac.”
“Kao što je moj otac.” Gledala ga je u oĉi. “I neću ti oprostiti što si se
obukao kao on i pretvarao se da si neko nalik njemu.”
“Nisam ni mislio da hoćeš. Znao sam da je to u tvojim oĉima
verovatno smrtni greh.” Slegnuo je ramenima. “Ali ima greha i greha.
Nauĉio sam da prestupe posmatram sa druge taĉke gledišta.” Okrenuo se
ka sudoperi. “Na primer, bio bi veliki greh ti da ĉoveka moje pameti i
talenata ubiju neki bezveznjaci su srušili Arapaho branu. Moram da se
pobrinem da do tog svetogrĊa ne doĊe.”
“Bez obzira na to ko usput strada.”
Biljana1968
“O, nisam to rekao.” Nasmejao se. “Nikada nemoj da praviš
pretpostavke, Aleks. Svet nije crno-beli.” Okrenuo se. “Ako si si sigurna
da ne ţeliš ništa drugo od mene, mislim da ću otići u radnu sobu da nešto
obavim.”
“Da isplaniraš sledeću otmicu?”
“Moţda. A moţda ću da razmišljam o uzrocima i posledicama.“
“Slušaj me.” U tonu joj se nazirala ţurba. “Moram da izaĊem odavde.
Ti muškarci su ubili nevine ljude. Ne mogu da ih pustim da odu
nekaţnjeno. Videla sam ih. Ja sam moţda jedina osoba koja se moţe
pobrinuti da budu kaţnjeni.”
“To nije tvoj posao. Neka se policija i FBI pobrinu za to.”
„To jeste moj posao. Kada je u pitanju tako velika nesreća, svi sii
duţni da to urade. Ne moţeš samo da stojiš sa strane i nadaš se da će neko
drugi-”. Ućutala je i umorno odmahnula glavom. “Ili ti moţda moţeš. Tako
si grozno hladan. Lepo te vidim kako stojiš u pozadini i plašiš se da priĊeš
jer bi te nešto moglo dotaći.”
“Je l’ hoćeš da ti poreknem to? Prija mi da stojim po strani. Tu i
narneravam da ostanem.” Okrenuo se. “Sva ta ljutnja te je verovatno
zamorila. Predlaţem ti da odeš u sobu i naspavaš se. Verovatno si još malo
ošamućena od sedativa.”
“Ĉekaj.” Ovlaţila je usne. “Kakve su šanse da promeniš mišljenje o
svom dogovoru sa Loganom?”
Razmišljao je nekoliko trenutaka. “Verovatno ne velike. Ali postoji
mogućnost.”
Bespomoćno je gledala dok je odlazio u dnevnu sobu. Ne, nije
bespomoćna. Neće biti bespomoćna. Prešla je na drugu stranu kuhinje i
otvorila fioku sa priborom za jelo.
U praznoj fioci stajala je naškrabana poruka. Izvini.
Biljana1968
Četvrto poglavlje
“Evo trake. Uzeo sam je baš pre nego što je policijski tim poĉeo da
istraţuje.” Deker je stavio kutiju na sto ispred Pauersa. “Mada, ne znam
koliko će vredeti. Kamera ga je uhvatila samo otpozadi, dok se penjao uz
stepenice, a ta vatrogasna kaciga mu je skoro potpuno sakrila lice kada je
nosio Gremovu ka izlazu na drugom spratu.”
“Bolje bi nam bilo da nam vredi,” rekao je meko Pauers. “Zabrljali ste.
Izgubili smo Gremovu, a Lesterovo telo si ostavio tamo, da ga naĊu ljudi iz
FBI.”
“Nije ni trebalo da budem tamo,” rekao je Deker braneći se. “Radio
sam svoj posao.”
“A onda je neko poništio to što si uradio. A to je podjednako loše.”
Uzeo je kasetu. “Poslaću ovo u Vašington na ispitivanje. Bilo bi ti polje da
se nadaš da će uspeti da identifikuju tog vatrogasca. On nam je kljuĉ za
pronalaţenje Gremove.” Otvorio je svoj mobilni telefon. “Zbog ovoga ću
sada od Betvorta svašta da ĉujem, i moţeš da se kladiš da neću svu krivicu
preuzeti na sebe.”
Deker je ratoborno podigao bradu. “Briga me za Betvorta.”
“Je l’ tako?” Pauers je okrenuo Betvortov broj. “A šta je sa Ranijem?”
Klimnuo je kada je video izraz Dekerovog lica. “To je druga priĉa, zar ne?
Taj Rani te plaši na smrt.”
“Ne plaši me. Samo je... nekako uvrnut.”
“Pa, Betvort će moţda odluĉiti da ga pusti na tebe, tako da ne bih
glumio junaka da sam na tvom mestu.” Betvort se javio na telefon, a
Pauers se trudio da zvuĉi veselo. “Dobre vesti, na putu smo da pronaĊemo
Gremovu.”
Glupaci!
Ĉarls Betvort je promrmljao psovku dok je prekidao vezu. Brana
Arapaho je bila noćna mora još od samog poĉetka. Nije postigla svoj
glavni cilj, a povlaĉenje se pokazalo kao potpuni debakl. Pauers bi trebalo
da je odgovorni profesionalac, ali tokom proteklih nekoliko nedelja Betvort
Biljana1968
to baš i nije mogao da primeti. Bilo je vreme da povuĉe potez koji je ţeleo
da izbegne.
Brzo je okrenuo Denlijev broj. “Moramo da se vidimo veĉeras.
Moramo da preduzmemo nešto u vezi sa tom situacijom o kojoj smo
govorili. Bojim se da ćemo morati da proširimo vremenske okvire i
preĊemo na plan B.”
“Da li je pametno da to uradimo?”
Prigušio je nervozu. Denli je bio nemiran protekle dve nedelje i
Betvort je morao da ga malo smiri. “Mislim da nemamo izbora. Ponekad je
najvaţnije biti hrabar i drzak. Sve dok ti i Jirgens dajete ispravna nareĊenja
i starate se da ona budu izvršena, sve će biti u redu. Razgovaraćemo o tome
veĉeras.” Prekinuo je vezu. U ovom sluĉaju će hrabrost i drskost biti
potrebne. Nije bilo razloga da to ne uspe. Sve pripreme su bile izvršene.
Naravno, moraće da pozove Gvatemala Siti i postara se da Kordoba-
Ĉulo se diskretno kucanje i vrata su se otvorila. “Ţao mi je što vas
uznemiravam, gospodine.”
Na vratima se pojavila njegova sekretarica Hana Karter. “Da? Šta je?”
“Imate sastanak u Beloj kući za deset minuta. Sastajete se sa
potpredsednikom i ministrom unutrašnjih poslova. Uplašila sam se da ste
moţda zaboravili-”
“Pa i jesam.” Naterao se da se nasmeši dok je ustajao. “Ali uvek mogu
raĉunati na to da ćete me vi izvući, Hana.”
“Nazvaću sekretaricu potpredsednika i reći joj da su vas zadrţali ljudi
iz organizacije za zaštitu okoline.” Hana mu je uzvratila osmeh. “U
protekla dva meseca se baš namuĉio da ih privoli da se sloţe sa predlogom
zakona o podršci našoj infrastrukturi.”
“Sjajno. Trebalo bi da vi radite ovaj posao, a ne ja. Polazim.”
Zadovoljno je pocrvenela, baš kao što je i pretpostavljao. Uvek je
vredelo odvojiti nekoliko minuta svakog dana da biste pokazali ljudima
oko vas da su vam vaţni. Deljenje komplimenata je bio najbolji naĉin da se
nad svima odrţava kontrola. Hana je za njega radila već deset godina, i nije
mogao naći bolju osobu. Komplimenti su palili i kod Denlija. Privukao bi
ga pohvalama unutra, k sebi, a kada bi ovaj pristao na posao, zakljuĉao bi
ga.
Biljana1968
Ali, ako Pauers nastavi da pravi greške, neće ga saĉekati kom-
plimentima.
Moţda će morati da pošalje Ranija da ga malo prodrma. Još kada bi
mogao da otkrije gde se ta arogantna budala krije. Rani se već dva dana
nije javljao na telefon, a ĉak i kada bi se udostojio da komunicira, bilo je
pitanje da li bi se sloţio da uradi ono što bi mu Betvort naredio. Kada ne bi
bio tako koristan, Betvort bi rekao Pauersu da ga se otarasi i našao bi
nekoga drugog da ga me njega.
Ne, Rani je bio savršen. Baš zbog te promenljivosti i fanatiĉnosti ga je
i izabrao. Betvort je mogao da izaĊe na kraj sa njim dok se posao ne obavi.
Nije bilo potrebe da ga se reši, sve dok je ovaj bio opsednut lovom.
Stokton, Mejn
Kuća je naizgled bila prazna.
Ali Morgan je bio oprezan. Moţda je bila zamka.
Rani se kretao brzo i tiho preko jesenjeg lišća koje se nalazilo pod
prozorom. Već je bio onesposobio sistem za uzbunu; bio mu je potreban
samo trenutak da iseĉe komad stakla sa prozora i iskljuĉi ga.
Mrak.
Da li si tu, Morgane?
Ĉekao je.
Tišina. Praznina.
Morgan je otišao. Mogao je to da oseti. Osetio je talas razoĉarenja.
Uskoĉio je u sobu kroz prozor.
Slike. Platna. Morganov atelje. Isti kao i ateljei u druge dve kuće u
koje je takoĊe kasno stigao.
Osećao je frustraciju i ţalost dok je razgledao okolo.
Morgan se nije trudio da spakuje platna i ponese ih sa sobom, iako je
znao da će Rani pronaći ovo njegovo skrovište, baš kao što je pronašao i
ostala. Znao je da ih Rani neće uništiti.
Uništi ĉoveka. .
Biljana1968
Uništi dušu.
Nikada ne uništavaj lepotu.
Nije hteo da upali svetla. Nije hteo da gleda slike. Nanele bi mu isuviše
bola.
Ali znao je da se skica sigurno nalazi negde gde će moći da je naĊe.
Morgan se uvek trudio da je ostavi na vidnom mestu.
Eno je. Na prozoru.
Nije ţeleo da je vidi.
U stvari, jeste. U ovom trenutku ništa nije toliko ţeieo koliko da je
vidi. Polako joj je prišao. Dok se pribliţavao, video je da ovoga puta nije
bila samo jedna skica. Bilo ih je više. Uzeo ih je i okrenuo ka meseĉini
koja se ulivala kroz prozore.
Uvrnuto. Progonjeno. Strastveno.
To su bile skice Ranijevog lica. Svaki portret je otkrivao više od
prethodnog. Ĉinile su da se Rani oseća ogoljeno i besno... i tuţno. Osetio je
kako mu se suze slivaju niz lice.
Morgane, platićeš za ovo.
Nije moglo da se nastavi ovako. Ţivot je bio neizdrţiv. Nije mogao
doveka da ga goni i da ga pušta da mu tako beţi.
Morao je da umre.
Aleks je paţljivo otvorila vrata svoje spavaće sobe.
Bilo je prošlo tri sata ujutru; mogla je videti traĉak svetla kako se
probija ispod vrata dnevne sobe, ali nije videla pokrete senke. To je bio već
ĉetvrti put kako proverava tu sobu, ali uvek je bilo isto.
Pa, Morgan je moţda seo u stolicu ili na krevet i zaspao.
Malo verovatno.
Verovatno je osluškivao, ĉekajući da ona napravi neki pokret.
Pa, napraviće ga. Šta je imala da izgubi? Morgan je nije ţeleo mrtvu,
tako da je neće ubili ako je uhvati. Prvo će da proba sa lendroverom, ako
bude uspela da ga upali pomoću ţica. Proteklih nekoliko sati je provela
Biljana1968
pokušavajući da od komada bakra sa kamina u svojoj sobi napravi mali
pajser. A ako ne bude uspela, spustiće se niz planinu i potraţiće svetla neke
druge kolibe. Denver bi mogao da bude i samo nekoliko kilometara odatle
Ono što je sa sigurnošću znala je da više nije mogla da ĉeka. Morala je
da preduzme nešto.
Zatvorila je vrata i otišla do prozora koji je otvorila pre nekoliko
minuta. Sneg je padao još jaĉe i već ga se malo nakupilo na tepihu
Privukla je jaknu bliţe telu i izašla kroz prozor.
Upalila je lendrover.
Dţad se nasmešio i spustio ĉetkicu kada je ĉuo zvuk motora.
Pametna ţena. Pitao se kako je uspela da otvori vrata.
Ĉuo je kako gume gaze sneg dok se udaljavala od kuće; poĉela je da se
spušta sa planine. Izašao je iz sobe, došao do ormara i uzeo jaknu i
rukavice. Trenutak kasnije je trĉao niz planinu, stalno drţeći na oku svetla
na putu ispred njega.
Nije prešao ni par metara kada je izgubio ravnoteţu i okliznuo se.
Uspeo je da se odrţi na nogama, ali telom mu je prošla jeza. I to ne zbog
hladnoće.
Led.
Prokletstvo.
Sneg je toliko jako padao da je jedva mogla da vidi put pred sobom.
Aleks je digla nogu sa papuĉice gasa i polako poĉela da koĉi. Ĉak je i
najmanji pritisak na koĉnicu ĉinio da rover poĉne da se kliza po putu
prekrivenom ledom.
Uspaniĉeno je okrenula volan i ispravila auto.
Ovo je bilo za dlaku. Još koji centimetar dalje i skliznula bi sa puta.
Duboko je uzdahnula da bi umirila nerve.
Nije tako strašno. Samo je morala da vozi sporije. Ovaj lendrover je
imao dosta konjskih snaga i napravljen je naroĉito za teške staze. Kada bi
Biljana1968
samo malo bolje videla. Samo da siĊe sa planine, odmah će-
Iz tame su se iznenada pojavile zaleĊene grane koje su blokirale put i...
“Ne!” Okrenula je volan, ali je već bilo kasno. Vozilo je naletelo na
oboreno drvo; grana je udarila u šoferšajbnu i razbila je-
“Boţe!”
Dţad je potrĉao kada se pojavio iza krivine, klizajući se, padajući i
ponovo listajući.
Svetio farova lendrovera probijalo je tamu, ali vozilo je stajalo na
oborenom drvetu, a njegovi toĉkovi su se okretali u prazno. Velika grana
koja je razbila prednje staklo raspala se na oštre, tanke iverice.
Jedna od njih je prošla kroz devojĉino telo i prikovala je za sedište.
“Ovo će te boleti.”
O ĉemu je on to govorio? Već je bolelo, ošamućeno je pomislila Aleks.
“Da li me ĉuješ? Ne mogu više da ĉekam. Moram da te izvuĉem
odavde. Moram da slomim ovu granu i oslobodim te. Pokušaću da budem
brz, ali nemoj da mi se opireš jer ćeš tako samo proširiti ranu. Da li me
ĉuješ, Aleks?”
“Ja... ĉujem te.” Otvorila je oĉi i videla njegovo lice pred sobom.
Ledeno plave oĉi. Led svuda. Šoferšajbna je leţala oko nje u
komadima koji su liĉili na sjajne kockice.
Njegova ruka se stezala oko grane.
Ukoĉila se kada je shvatila šta je hteo da uradi.
“Ne!”
“Moram to da uradim. Moram da te vratim nazad u kolibu. Ne mogu
da te ostavim da bih otišao po pomoć. Smrzla bi se ovde.”
“Boli... “
“Znam.” Njegova ruka ju je neţno pomilovala po kosi. “Mnogo će
boleti. Ali samo za trenutak, a onda će prestati. Ja ću se brinuti za tebe.”
Biljana1968
Sigurnost. Dim. Tata...
Ne, ovo nije bio on. Njen otac je bio mrtav.
Kako joj je samo nedostajao...
“Aleks, probaj da se ne pomeraš.” Gledao ju je u oĉi. “Brinuću se o
tebi. Obećavam ti da ćeš biti bezbedna. Obećavam ti da ćeš preţiveti ako
mi sad pomogneš.”
“Tata...”
“Nisam tvoj otac, Aleks.”
Pa ipak, njen otac je bio tu. Oštar dim, psi tragaĉi i Sara kako je drţi.
“Ţivot je dragocen ” . Morala je da to ima na umu, inaĉe bi to znaĉilo da je
njen otac za dţabe umro. Klimnula je glavom i zatvorila oĉi.
“Samo napred.” :
Agonija.
“Gejlene, potreban mi je doktor ovde,” rekao je Morgan ĉim se Gejlen
javio. “Neko ko je dobar, brz, i ko će drţati jezik za zubima.”
“Zašto?”
“Desila se jedna nesreća.”
“Ne sviĊa mi se kako to zvuĉi.”
“Aleks je povreĊena.”
“O, ne. Reci mi da nisi ti taj koji je uzrokovao tu 'nesreću'.”
“Ne mogu da kaţem. Mislim da će joj biti dobro, ali hoću da budem
siguran da nije došlo do oštećenja ţivaca. Neću da ostane bogalj. Treba mi
doktor da oĉisti i zašije ranu. Neko ko neće insistirati na tome da ide u
bolnicu.”
“Šta si joj uradio?”
“Ništa što neće preboleti... jednog dana.”
“Za ime sveta, Logan će te ubiti.”
“Moraće da se smiri. Hoćeš li mi naći tog doktora ili ne?”
Biljana1968
“Daj mi petnaest minuta.”
Morgan se vratio u spavaću sobu i proverio kako je Aleks. Bila je
bleda, još uvek bez svesti, ali puls joj je bio stabilan. Moţda bi trebalo da
se vrati na mesto nesreće i oĉisti put, kako bi doktor mogao da se probije
do kolibe.”
Bila je tako bleda.
Ostavi sad sve ostalo. Neće je sada ostaviti samu. Saĉekaće dok za to
ne doĊe vreme.
Dţad Morgan je sedeo u stolici pored kreveta.
Već ga je videla tamo, ošamućeno je shvatila. Koliko puta? Pet? Šest?
Nije mogla da se seti. Ali, bio je tamo i crtao, baš kao što i sada to ĉini.
“Šta to... radiš?”
Podigao je pogled i odloţio blokĉe. “Mora da ti je bolje, ĉim si tako
radoznala.”
“Kako to, bolje?”
“Protekla dva dana si imala groznicu. Doktor je rekao da ti se teto bori
protiv infekcije.”
“Doktor?”
“Ne sećaš ga se? Doktor Kedrou. Dovukao sam ga ovde da se pobrine
za tu gadnu ranu na tvom ramenu.”
Desno rame joj je bilo u zavojima.
Grana oštra poput brijaĉa probija njeno meso.
“Sada se sećaš.” Gledao ju je u lice. “Dobro ti je. Grana te je ubola
visoko u rame. Nema nikakvih trajnih oštećenja, ali moţda će ti trebati
plastiĉna operacija da se otarasiš tog oţiljka.”
„Boli me.”
“Mislim da je to preslaba reĉ. Bila si veoma hrabra. Impresioniran
sam.”
“Neću da budeš impresioniran... “ Imala je teškoće da sastavi reĉenicu.
Reci su joj stalno beţale. “Hoću da me pustiš.” “Razgovaraćemo o tome
Biljana1968
kasnije.”
“Hoću sada da razgovaram o tome.”
“Samo što ne zaspiš. Kasnije.” Ponovo je uzeo olovku. Samo odspavaj.
Dobro ti je. Sigurna si... “ Obećavam ti da ćeš biti bezbedna.
Tata. Nije tata.
Dţad Morgan, poslednji ĉovek kome bi trebalo da veruje i u koga bi
trebalo da se uzda...
“Šta to crtaš?”
Podigao je pogled i nasmejao se. “Ponovo si sa mnom. Kako si?”
Razmišljala je za trenutak. “Bolje. Jaĉe.”
“I ljuta k'o ris?”
“Biće i toga, sigurno. Nije mi sada do ljutnje.”
“Onda da ti malo pomognem.” Spustio je pogled na crteţ dok njegova
olovka kretala po papiru. “Ja sam kriv za ono što ti se desilo.”
“Naravno da jesi. Ne bih ni bila tamo da me ti nisi doveo-”
Odmahivao je glavom. “Nije to u pitanju?”
“Ja sam isekao to drvo koje je leţalo na putu.”
Raširila je oĉi u neverici. “Molim?”
“Mislio sam da ćeš verovatno pokušati da se spustiš niz planinu. Na
osnovu onoga što sam saznao o tebi, znam da nije bilo svrhe da pokušam
da te zaustavim. Morala si sama da otkriješ da je to nemoguće.”
“Dakle, pokušao si da me ubiješ tako što si me naterao da udarim u to
drvo.”
Odmahnuo je glavom. “Loš proraĉun. Nisam oĉekivao da ćeš udariti u
drvo. Trebalo je da ga na vreme ugledaš i zaustaviš se. Nisam raĉunao na
led.”
“Loš proraĉun!?”
“E, sad si ljuta k'o ris.”
Biljana1968
Bilo je malo reći da je ljuta. Bila je toliko besna da je osećala da će
prokljuĉati. “Naravno da sam besna. Zanima me samo šta bi uradio da sam
na vreme zaustavila lendrovera i nastavila pešice.”
“Išao bih za tobom. Dobar sam u praćenju.”
Sedeo je potpuno opušteno, ali mogla je da ga zamisli u šumi: brz i
napet poput grabljivice. To nije umanjilo bes koji je osećala. “Gonio bi me
kao nekakvu ţivotinju?”
Nije joj odgovorio. “Ţao mi je. Nisam hteo da te povredim.”
“E pa jesi.”
Klimnuo je glavom. “Što znaĉi da ti dugujem. To je za mene vrlo
neprijatno, ali za tebe je to moţda prednost.”
“Gade.”
“Mislim da je vreme da izaĊem. Treba ti malo vremena da se ohladiš.”
Ustao je. “Doneću ti nešto da pojedeš.”
“A ja ću to onda baciti na tebe.”
“To je u redu. Toliko sam te nakljukao u proteklih nekoliko dana, da
jedan propušteni obrok neće mnogo škoditi.”
Kroz maglu se sećala kako sedi pored nje i kašikom joj daje nešto
toplo i teĉno. “Da sam bar malo bila pri sebi, ja bih-”
“Psst. Znam. Pljunula bi mi to u lice.” Krenuo je ka vratima “I zasluţio
sam. Obiĉno ne pravim ovako velike greške. Ali tre balo bi da to iskoristiš
da bi dobila ono što hoćeš. “
“Hoću da te gurnem sa planine.”
“To bi te samo privremeno zadovoljilo. Siguran sam da inoţeš da
smisliš i neki dugoroĉniji cilj. “ Dok je otvarao vrata, ponovo je bacio
pogled na nju. “Moţda bi ti pomoglo da znaš da domine sada padaju u
tvom pravcu. “
Ukrutila se. “Kako to misliš?”
“Mislim da moram da ti nadoknadim ovo. Imam malo pravila kojih se
drţim, ali zapela si za jedno od njih. To znaĉi da moram da smislim kako
da ti pruţim ono što hoćeš, a da te istovremeno saĉuvam u ţivotu. “
Biljana1968
Otišao je pre nego što je uspela da ga pita. Šta je to nameravao? Da li
je oĉekivao da će poverovati da ga peĉe savest zbog toga što je odgovoran
za njeno ranjavanje? Bila bi glupa kada bi u to verovala. On je bio
kidnaper, i plaćenik, i ko zna šta sve još nije bio. Bio je nemilosrdan i
hladan i bez-
Pa ipak, verovala mu je. Nije znala da li ga grize savest, ali on je bio
komplikovan ĉovek i njegova moralna struktura je verovatno bila isto tako
uvrnuta. Većina snaţnih ljudi mora imati neku ĉrstu pravila po kojima će
upravljati svoj ţivot. Moţda je ĉinjenica da je povreĊena probudila
humanost ispod te hladnokrvne maske.
A moţda i ne. Moţda je pokušavao da pronaĊe neki drugi laĉin da je
kontroliše.
Postojao je samo jedan naĉin da to otkrije. Da ga izazove. Da ga stavi
na ispit.
Ali, sada se nije osećala dovoljno jako da izazove ĉak ni nekog
mapetovca.
Dakle, trebalo bi da ozdravi. Da se pokrene.
Polako i paţljivo je ustala.
Rame ju je zabolelo, a u glavi joj se zavrtelo.
Idi u kupatilo. Umij se.
Aha, naravno.
Pridrţavala se za stoĉić dok je ustajala.
Tama.
Prošao je minut ili dva, a ona je još uvek stajala i ĉekala da povrati
snagu. Duboko je disala; pokušavala da se usredsredi na nešto drugo, da bi
odagnala ţelju da se baci nazad u krevet. Blokĉić koji je Morgan bacio na
stoĉić kada je ustajao. Bio je krenut sa strane, ali mogla je da razazna crteţ
lica. Ranjivo. Krhko. Uznemireno. To je bilo njeno lice.
Da li ju je tako video? Pa, imao je da nauĉi još neke stvari. Nije bila ni
slaba, ni ranjiva. Osećala je kako u njoj raste energija kada je adrenalin
poĉeo da teĉe. Pustila je stoĉić i odluĉno krenula ka kupatilu.
Biljana1968
Već se bila vratila u krevet i poĉela da pregleda Morganovo blokĉe,
kada je on ušao u sobu noseći posluţavnik.
“Narušavaš moju privatnost,” rekao joj je dok je spuštao posluţavnik
na stoĉić pored nje. “Mogao bih da te tuţim.”
“A na svim “crteţima sam ja. Sumnjam da bi mogao to da uradiš.”
Hladno ga je pogledala. “Mora da ti je bilo jako dosadno.”
“Pa i nisi bila baš najzanimljivije društvo. Morao sam neĉim da se
zabavljam.”
“Ovo nisam ja.” Zatvorila je blokĉe. “Na tvojim slikama sam nekako...
slaba.”
Odmahnuo je glavom. “Nema niĉeg slabog u tebi. Nije neobiĉno da
u našem portretu vidimo ono ĉega se plašimo.” “Ne plašim se. Vidim šta si
nacrtao.”
Nasumice je otvorio blok i pogledao jedan od crteţa. “Bolesna si i
bespomoćna.” Pokazao joj je na liniju usana. “Ali ovde se vidi snaga. A da
li vidiš kako je linija vilice napeta? Odluĉnost. Nisi se Predavala ĉak ni u
groznici. Bila si baš zanimljiv model.”
Stajao joj je preblizu. Nije je dodirivao, ali mogla je da oseti snagu
njegovog tela i instinktivno je postala napeta. “I nisi se ni osetio krivim što
si me crtao dok sam leţala tako bespo-
Nasrnešio se. “Znaš kako sam nemilosrdan. Uzimam šta mi se daje.”
„I ono što ti se ne daje. “
“Taĉno. Ali, nikada nisam smatrao da si bespomoćna.” Uze joj je blok
i dodaojoj blok i mali tanjir. “I zato prestani da se premišaš i pojedi ovaj
sendviĉ sa šunkom.”
Koraknuo je unaizad i ona je odahnula sa olakšanjem. Tako je glupo
biti toliko svestan njegovog prisustva. To je verovatno bilo zbog oštrog
kontnstta njene trenutne slabosti i njegove snage
Nasmešio se. “Mislio sam da će ti se ĉvrsta hrana više dopasti Bolje to
nego da posipaš supu po sebi preda mnom.”
Zaista joj se ovako više dopadalo. Osećala se dovoljno nespretno i
ranjivo i bez- Odjednom joj je nešto palo na pamet “Nosim tvoju majicu.
Otkud ona na meni?”
Biljana1968
“Ja sam ti je obulkao.” Seo je u stolicu i stavio noge na stoĉić “To nije
bilo u doktorovom opisu posla, pa nisam hteo da ga uvredim. Ţao mi je
aiko ti je neprijatno zbog toga.”
“Nije mi neprijitno. To mi je poslednja briga.” Zagrizla je sendviĉ.
“Samo sam bila radoznala.”
“Tako sam i misio. Ţena koja ume da upali auto pomoću ţica neće
dozvoliti da je malo golotinje brine.”
“Ima mnogo naĉina na koje neko moţe biti go, ne samo fiziĉki.”
Udarila je prstima po blokĉetu. “Ovo me više zabrinjava. Ti si... narušio
moju privatnost.”
“Imaš jako zanimljivo lice, ali obećavam ti da više neću to raditi bez
tvoje dopale.”
Poverovala mu je. “Veoma si dobar - bar za kriminalca.”
Nasmejao se. “To je bio nevoljan kompliment. Drago mi je da te nisam
razoĉarao.”
“Nisi ni mogao da me razoĉaraš. Ne oĉekujem ništa od tebe.”
“Odliĉno. Ĉist raĉun.” Napravio je grimasu. “Kad bi bar bio.”
“Dobar si umetak. Prava je šteta što zapostavljaš svoj dar da bi radio
nešto što povreĊuje druge ljude.” Slegnula je ramenima.
“Mada, to se mene aopšte ne tiĉe. Radi šta hoćeš budi kakav hoćeš.”
“Hvala ti.”
Ignorisala je ironju u njegovom glasu. “Samo mi daj tu istu privilegiju
i pusti meda idem svojim putem.” Gledala gaje u oĉi. “Dokaţi mi da me
nsi lagao. Pusti me. Uradi to ili umukni.”
“Nije baš tako lako. Sve prepreke na putu o kojima sam ti priĉao i dalje
su tamo.” Podigao je ruku jer je krenuli da ga nrekine. “Nisam rekao da
nisam spreman da ih zaobiĊem. Nalazim se u delikatnoj situaciji. Sklopio
sam sporazum sa Loganom i ne ţelim da ga raskinem.”
“Da li ga se bojiš?”
“Ne,” tiho je rekao. “Bojim se tebe. Zato što postoje velike šanse da
zbog tebe budem ubijen.”
Biljana1968
“Ne ţelim da iko bude ubijen. Samo hoću da naĊem tipove koji su
zatrpali sve one muškarce, ţene i decu kod brane Arapaho.”
“ Znam. A pošto nećeš odustati dok ih ne naĊeš, dotle nećeš ni biti
bezbedna. Znaĉi da nemam izbora. Moram da ih naĊem i sredim ih.”
“Oĉekuješ da ti poverujem da ćeš mi pomoći da ih pronaĊem?”
“Ne samo to, nego i da ih se rešiš. Mislim da ću nakon toga ja otplatiti
svoj. dug, a ti svoj. Pojedi taj sendviĉ i popij mleko. Imamo posla.”
“Kakvog?”
“Tvoj oporavak je završen. Pretpostavljam da u policijskim dosijeima
nisi prepoznala nijednog od ljudi sa brane?”
Odmahnula je glavom.
“Policijski crtaĉ?”
“To je trebalo da bude sledeći korak.”
“ Sledeći korak je ovde. Opiši mi njihove crte lica, a ja ću probati da ih
nacrtam. Kada budemo imali lica, moći ćemo da naĊemo i imena.”
Nekoliko trenutaka ga je posmatrala. “Pa ti si ozbiljan.”
Seo je i otvorio blokĉe. “Naravno da jesam.”
“Duţi zulufi?” upitao je Morgan. “Ne, ali ĉelo je bilo šire, a zalisci
veći.”
Morganova olovka se brzo kretala po papiru. “Da li su imali neke
mladeţe ili oţiljke?”
“Ne sećam se.”
“Ne prihvatam takav odgovor.” .
“Gledala sam ga samo par sekundi. Više sam posmatrala ljude van
helikoptera.”
“ Upamtila si druga dva lica.”
“Bio je u helikopteru. Bila je senka...”
Kenov helikopter eksplodira u plamenoj lopti.
Biljana1968
“Ne ţeliš da se setiš.”
“Nosi se.”
Ignorisao je, gledajući netremice u papir. “Rekla si da je on taj koji je
pucao. Pokušaj da se setiš šta je bilo kada je podigao ruku i uperio pištolj.”
“Ne sećam se.”
“Kakvo je to oruţje bilo?”
“ Ne znam.”
“Koje veliĉine? Magnum? Trideset osmica?”
“Puška...”
“Okej, on dakle podiţe pušku. Prati liniju od cevi do kundaka. Da li ga
vidiš?”
Plavi odsjaj metala u svetlu Kenovog helikoptera. , ...
“Da li ga vidiš?”
“Vidim ga.”
“Onda sigurno moţeš da vidiš i njegovo lice. Usne?”
“Tanke.”
“Jagodice?”
“Visoko postavljene.”
“Koliko visoko?” “Njegovo lice je nekako... u obliku dijamanta.”
“Dobro.” Olovka mu je letela preko papira. “Obrve?” Oĉi su mu se
suzile dok je nišanio. .,
“Guste.”
“Boja oĉiju?”
“Ne vidim ih. Tamne, ĉini mi se.”
“Nos?”
“Prav. Kratak. Nozdrve malo raširene.”
“Dobro. Imamo nešto za poĉetak. Daj mi minut, pa ĉu ti pokazati, i
onda ćemo promeniti nešto ako treba.” Nagnuo se nad papir.
Biljana1968
Time su se bavili celo popodne. Morgan ju je ispitivao i terao da se seti
detalja koje je zaboravila. Rad na skicama prva dva ĉoveka nije bio lak, ali
kod trećeg ĉoveka je potpuno omanula.
A Morgan joj nije dopuštao da tako i ostane.
Bio je neumoran, a njegova koncentracija je bila najjaĉa upravo kod
ovog trećeg crteţa.
“A kakav mu je bio vrat? Da li je imao podvaljak?”
“Ne. Brada je bila ĉvrsta, oštra i- Šta nije u redu?”
Zastao je, umirio ruku i netremice gledao u crteţ.
“Ništa. Samo gledam da li sam sve nacrtao.” Ponovo je poĉeo da crta.
Nekoliko minuta kasnije ju je pogledao. “Bila si dobra.”
“Ti si me naterao.”
“I ţao ti je zbog toga.”
“Ne. Pa, moţda donekle. Ali morala sam da se setim. Bez obzira na to
kako me je bolelo. To mi je bila duţnost.” Sela je i naslonila se na laktove.
“Da li si spreman da mi pokaţeš crteţe?”
“Da li si sprermna da ih vidiš?” Osmehnuo se. “Ma naravno da jesi.”
Okrenuo je papire ka njoj. “Ovaj je pucao.”
Nacrtao je ĉoveka sa puškom naslonjenom na lice.
Trgla se, a potom se naterala da se koncentriše na lice. “Izgleda
nekako... suviše blago. Lice jeste bilo mršavo, ali bilo je naborano kada je
nišanio.”
Morgan je ponovo uzeo papir i poĉeo da radi. “Uši.”
“Priljubljene uz glavu, mislim. Nisam videla. Puška je bila-”
“Razmisli.” Njegov ton je bio grub i zahtevan dok je i dalje crtao.
“Setila si se zulufa. Mora da si upamtila i uši.”
“Setiću se. Daj mi malo vremena.”
“Jednostavno reci.”
“Za ime sveta, ostavi me malo na miru.”
Pogledao ju je. “Je l’ to ono što hoćeš od mene?”
Biljana1968
Grubost. Hladnoća. Bez milosti.
Ne, nije htela da je ostavi na miru. Htela je upravo ono što je i dobijala
od njega. Inteligenciju. Posvećenost. Odluĉnost. “Ama, ne.”
“Nisam ni mislio.”
Zatvorila je oĉi, pokušavajući da se priseti. “Imao je male uši,
priljubljene uz glavu, sa velikim resicama...”
“Mislim da je ovo najbolje što za sada moţemo imati.” Morgan je
ustao. “Priĉaćemo opet o tome kada malo odspavaš.”
“Ne treba mi dremka. Hoću sada da pogledu te crteţe.”
“Mogla bi da gledaš, ali da li bi ih i videla? Prošlo je već sedam sati.
Poĉinje da ti se vrti u glavi. Nije ti bilo lako sve ovo.”
“Nije.” Pogled joj se zaustavio na bloku. “Ovi crteţi stvarno liĉe,
Morgane. Da li ćemo ih poslati Leopoldu?”
“Moţda.”
“Molim?”
“Nemoj odmah da skaĉeš. Otkrićemo ko su oni. Ima i drugih izvora
koji su moţda i brţi.” Krenuo je ka vra»a. “Odspavaj dok ja ovo
pospremim. Razgovaraćemo kasnije.
“Hoću da razgovaramo sada. Nisam se toliia trudila da se prisetim tih
likova, da bi crteţi sada završili ko zna gde, umesto u rukama ljudi koji ih
mogu otkriti i identifikovati
“Jedan je već identifikovan.”
Širom je otvorila oĉi. “O ĉemu to govoriš?”
Uzeo je drugi crteţ po redu. “Dţordţ Lester. On je vozio plavu tojotu i
pokušao da te sredi.”
“Kako znaš ko je on?”
“Nazvao sam prijatelja, a on je proverio sve i okrio da ga je policija
identifikovala pomoću otisaka prstiju i zuba Definitivno Dţordz Lester iz
Detroita. Vrlo loš tip, ali usamljenik. To će nam oteţati posao.”
“Provera zuba? Zvuĉi kao daje-” Zastala je. “Mrtav je?”
Slegnuo je ramenima. “Nisam znao da će nam bitii potreban.”
Biljana1968
“Ti si ga ubio?”
“Jurio te je. Bilo je samo pitanje vremena kada će te naći. Ĉinilo mi se
razumnim da tako postupim.”
“Ubijanje nikada nije razumno.”
“Ne mogu da se sloţim sa tobom. Ali, ovoga pua to stvarno nije bilo
mudro. Hteo sam samo da ti ga skinem sa vrata, a ne da pronaĊem sa kim
je povezan. Sada moramo da poĉnemo od nule.”
“Zašto mi nisi rekao?”
“Samo bih te uznemirio. Mekog si srca. Ĉak ni Ali Habima nisi ubila
kada je uperio oruţje u tebe. Ĉinilo mi se da je to najefikasniji naĉin da te
zaštitim.”
Tako je usput to govorio. Tako hladnokrvno.
Dok je otvarao vrata, osvrnuo se i pogledao je. “Tako je,” rekao je, kao
da je ĉitao njene misli. “Hladnokrvni ubica. Ali i ljudi kao što sam ja mogu
biti korisni. Verovatno ćeš to i sama otkriti pre nego što se rastanemo.”
Buljila je u vrata kada ih je zatvorio za sobom.
Bila je šokirana i zbunjena; slutila je zlo.
I ljudi kao Što sam ja mogu biti korisni. i
Ali nije znala nikoga ko bi se usudio da iskoristi Dţada Morgana.
Okej. Odmori se. Razmisli. Analiziraj situaciju. Proceni da li se bar
malo moţeš uzdati u nekoga ko je ubio ĉoveka zato što je to odgovaralo
njegovom planu.
Biljana1968
Peto poglavlje
“Prokletstvo!”
Pauers je izvukao izveštaj iz faksa, na brzinu ga pregledao a zatim
pozvao Betvorta. “Gospodine, upravo je stigao izveštaj iz Kvantika, radi se
o ĉoveku na stepeništu.”
“Morgan?”
“Kako ste zn-” Neki put mu se ĉinilo da je vidovit. “Da, imali su neke
probleme sa videom, inaĉe bismo i brţe dobili rezultate. Oĉekivali ste da
će se pojaviti tamo?”
“Uvek je postojala mogućnost. Nismo mislili da je on, ali nismo ni bili
sigurni. A ako znate nešto o njemu, onda znate i to da se nikada ne zna šta
će da uradi. Premda, mislio sam da će se pojaviti odmah nakon pucanja
brane. CIA je bila spremna da ga uhvati u sluĉaju da odluĉi da malo
pronjuška tamo. Bio sam malo zabrinut zbog povezanosti Dţona Logana sa
Gremovom.
“Logan?”
“Kada su mu ranili ţenu, potegao je sve moguće veze da bi sklonio
Gremovu na neko sigurno mesto. A on je taj koji je pre nekoliko meseci
pokušao da sredi da se prekine hajka protiv Morgana. Ima mnogo uticaja.
Morao sam mnogo da se potrudim da ga nekako blokiram.”
“Pratili smo Logana otkako je Gremova nestala. On je kod kuće u
Kaliforniji i nije pokušao da stupi sa njom u kontakt.”
“Da li ste prisluškivali njegove razgovore?”
“Nije bilo šanse. Njegovo obezbeĊenje i komunikacioni sistemi su
poslednja reĉ tehnike.”
“Onda vam predlaţem da pronaĊete naĉina da doĊemo do onoga što
nam je potrebno. Mislim da sam ĉuo da mnogo voli svoju ţenu. DoviĊenja,
Pauers.”
“Imam crteţe druga dva muškarca koje je Aleks videla kod brane
Arapaho, “ rekao je Dţad ĉim se Gejlen javio na telefon. “Moram da znam
Biljana1968
ko su oni.”
“Aleks ti je dala opise? Ali, znaš kako varljivi oni mogu da budu.
Moţeš li da se osloniš na nju?”
“Da.”
“Bez sumnje?”
“Bez sumnje.”
“Je l' moţeš da mi ih pošalješ faksom?”
“Mislim da je bolje da doĊeš i uzmeš ih sam.”
“Morao bih da preĊeni pola zemlje. Zašto tako?”
“Moţda ćeš mi biti potreban ovde. Imam loš predosećaj... Da li si
rekao Loganu da je Aleks povreĊena?”
“Ne još.”
“Tako je i bolje. Ne bih hteo da se Logan uznemiri zbog toga i ispreĉi
mi se na putu. Koliko ti treba da doĊeš?”
“Odmah polazim.” Prekinuo je vezu.
Morgan je seo za kuhinjski sto i izvadio crteţe. Dva je ostavio sa
strane, a zatim se zagledao u poslednje lice na kome su radili -osobi koja je
pucala. Duboko je udahnuo, a zatim sporo ispustio vazduh. Skoro da je
upropastio celu stvar. Iako je bila iscrpljena, Aleks je prtmetila njegovu
reakciju. Morao je da bude paţljiviji.
Paţljiv? I sama ideja je bila smešna. Znao je da je bezbednost nestala
onog trenutka kada je završio taj crteţ. Do tada je i bilo šanse da ono što se
desilo kod brane nije povezano sa Z-3.
Okej, i dalje je mogao da se povuĉe i nestane. Mogao je naći neki
drugi naĉin da ĉuva Aleks.
Aleks.
Kakve ima veze? Saĉekaće još neko vreme. Doteraće crteţe dok Aleks
spava i saĉekaće da ih ona “odobri” pre nego što ih preda Gejlenu. On će
stići za samo nekoliko sati. Kada bi krenuo, Gejlen nikada ne bi gubio
vreme.
Biljana1968
“Nije trebalo još da ustaješ.” Morgan je ustao sa stolice i pošao ka njoj.
“Zašto me nisi zvala? Pomogao bih ti.”
“Dobro mi je.” Prošla je pored njega i pošla ka vatri. “Samo mi je malo
hladno.”
“Treba ti vremena da ozdraviš, a danas sam te baš namuĉio. Umorna si
i sigurno ti je opala temperatura. Trebalo bi još da spavaš.”
Ispruţila je ruke ka plamenu. “Nisam htela uopšte da spavam.”
Mislila je da je tako uznemirena, da će satima leţati tamo budna, ali
zaspala je gotovo istog ĉasa. “Šta si ti radio?”
“Doterivao crteţe. Sada ĉekam Gejlena.”
“Gejlena?”
“Prijatelj. Dolazi da uzme crteţe i da se uveri da te nisam skroz
osakatio.”
“A i da jesi, kakve to veze ima s njim?”
“To već nije u skladu sa tvojom filozofijom. Zar ne treba svi da
pazimo na bliţnje?”
“U savršenom svetu. Ovaj svet nije savršen. Zastoje Gejlenu stalo do
mene?”
“ On me je predloţio Loganu.”
“Znaĉi, u pitanju je samo interes.”
“Pa ne baš. Gejlen je jedan od dobrih momaka. Uopšteno govoreći, on
je jedan ciniĉan gad, ali inaĉe je kao ti - hoće da ide okolo i dovodi stvari u
red. Ĉak je pokušao i da nekako popravi štetu koja je meni naneta.”
Osmehnuo se. “Svi pravimo greške.”
“Ako ti je prijatelj, onda to ne bih nazvala greškom.”
“Ima prijatelja i prijatelja.”
“Šta ti sad pa to znaĉi? Ne, nemoj mi reći. Nisi spreman da se toliko
zbliţiš sa nekim da bi ga nazvao prijateljem.”
“Ne bih se zbliţio svojom voljom. Ali ĉak ni ja nisam savršen.”
“Šta taj Gejlen radi? Je l' i on kriminalac kao i ti?”
“On je struĉnjak za informacije. Ima kontakte po ćelom svetu. SreĊuje
Biljana1968
stvari i izglaĊuje ono što treba da se izgladi.”
“Zakonskim putem?”
“Ponekad.” Dodao joj je crteţe. “Pogledaj ih. Ako ima nekih promena,
kaţi mi.”
Preletela je pogledom preko njih. “Izgledaju mi dobro. Ne vidim šta
bih menjala. Stvarno si dobar. Ne znam kako uspevas da- Ĉekaj. Ovo ne
valja.” Gledala je u sliku ĉoveka sa puškom-”Dodao si mu ovaj mali
oţiljak na levom obrazu.”
“Zar mi nisi ti rekla da ga je imao?”
Odmahnula je glavom. “Sigurna sam da- Pa, moţda i jesam-Bila sam
tako umorna.”
“Nisi bila samo umorna, već potpuno iscrpljena.”
“Teško mi je da se sada setim. Izgleda mi dobro... “
“Moguda ga izbriišen.”
„Ne.” Odmahnula je glavom. “Pusti me da razmislim.”
„Kako hoćeš.” Uzeo je crteţe. “ Staviću ih na zid. Tvoj foto-aparat je
tamo na stolici. Hoću da napraviš par snimaka ovih crteţa pre nego što ih
damo Gejlenu.”
Klimnula je glavom. “Dobra ideja.” Napravila je nekoliko koraka po
sobi. “I dalje mislim da bi trebalo da damo te crteţe Leopoldu. Ti se
moţdia uzdaš u tog Gejlena, ali ja ne.”
“Pa imaćeš fotografije, zar ne? Gejlen ima kontakte u oblastima o
kojima Leopold ni ne sanja. Logan ga je unajmio da skuplja informacije
još otkako je tvoja prijateljica Sara ranjena.”
“Onda pretpostavljam da je i on kriminalac?”
“Ne baš.” Stavio je i poslednju sliku na zid. “Nikako Leopoldu.
Lesterova smrt će mi oteţati stvar sa vlastima, bez obzira na to što je bio
nitkov i ubica. Ne bi bilo vaţno ni to što je pokušao da te ubije. Zaglavio
bih u zatvoru godinu ili dve, pa bi me se onda doĉepali sudovi. Oni ne
shvataju moju pravednost.”
“Ni ja je ne shvatam.” Usredsredila se na prvi crteţ. “Mogao si da
pozoveš policiju umesto što si ubio Lestera.”
Biljana1968
“Tako bih napravio suviše guţve oko tebe. Ljudi lako nastradaju u
tolikoj guţvi”
Odmahnula je glavom.
Posmatraj to ovako. Pretpostavimo da si tamo u ruševinama Svetskog
trgovinskog centra naišla na nekog sauĉesnika onih pilota-kamikaza. Da li
bi pozvala policiju i uzdala se u to da će ga sudovi ubiti umesto tebe?”
Dim, suze, bol, bespomoćnost i gnev. Zamislila je situaciju. “To nije
ista stvar.”
Sve što udari u srce je uvek izuzetak od pravila koja sami sebi
stvaramo. “Sećaš se kako si se osećala u tim trenucima?”
“Svakog dana. Svakog minuta.” Napravila je i poslednji snimak i
okrenula se. “Gotova sam. Moţeš da ih spakuješ i predaš prijatelju.”
Da li to znaĉi da mi nećeš pomoći da naĊem te tipove?”
Oĉigledno da si jednog od njih već našao.”
“ Nemoj da vrdaš.”
Pogledi su im se susreli. “Nisam ništa odluĉila. Nemam poverenja u
tebe. Rekao si mi da treba da te nekako iskoristim, i to sam uradila. Da si
me pustio, Leopold bi mi sredio susret sa policijskim crtaĉem. Ništa ti ne
dugujem.”
“Nisam ni rekao da mi nešto duguješ. Ja sam taj koji duguje.” Slegnuo
je ramenima. “I zbog toga se osećam neprijatno. Što pre to resimo, to
bolje.”
“Odvedi me nazad u Denver, pa ćemo biti kvit. Ne treba mi tvoja
pomoć, a još manje tvoje društvo.”
“Da li misliš da ćeš izdrţati sa mnom bar dok se ne pobrinem za tu
ranu? Još uvek ne moţeš sama da se brineš za nju.”
Otvorila je usta da mu kaţe ne, ali ih je odmah zatvorila. Sela je u
stolicu i otkopĉala njegovu košulju koju je nosila kao gornji deo pidţame.
“Što da ne? Ti si kriv što je imam.”
“E, to volim, srce koje prašta.” Odmotao je zavoj i sklonio gazu.
“Doktor je dobro obavio posao. Lepo je zašio ranu. Ni ja ne bih bolje
uradio.”
Biljana1968
“Pa ti nisi samo umetnik, nego i doktor?” podrugljivo ga je upitala.
“Neverovatno.”
“Ne budi pokvarena. Ja imam mnogo talenata. Ne bi mi se svidelo da ti
vadim iverje iz rane i ĉistim je, ali imam dovoljno iskustva sa bojnog polja
da bih mogao da ti ušijem ranu.”
Volela bi da je nije dodirivao. Telo joj je bridelo pod njegovim
prstima. Ne kao onda na stepeništu hotela. Ovoga puta nije bilo osećaja
utehe, sigurnosti. Bilo je... ĉulno... uznemiravajuće.
Verovatno je to osetio, jer ju je odjednom pogledao u lice. Za trenutak
je umirio ruke, a zatim je stavio ĉistu gazu na ranu. “Izgleda mi da priliĉno
dobro zaceljuje.” Uvio joj je rame u zavoj. “Obavezno uzimaj one
antibiotike i analgetike.”
“Naravno. Nisam mazohista.” Zakopĉala je košulju. “ Oporaviću se što
pre mogu.”
“Da bi mogla da se osvetiš i meni, i onim tipovima?”
“Teško mi je da vas razlikujem.” Krenula je ka kupatilu. “Odspavaću
još malo. Probudi me kad Gejlen stigne.”
“Hoću. Neću te lišiti prilike da ga upoznaš. On je retka zverka.”
A takav je bio i Dţad Morgan, pomislila je dok je zatvarala vrata.
Ĉvrst kao dijamant i isto toliko brilijantan; sve na njemu sijalo je snagom i
prevarom. Prevara. Da, ona je bila stalno prisutna još od trenutka kada je
prvi put videla Morgana na onom stepeništu. Bio je enigma za nju Nije
imala pojma šta će sledeće uraditi.
Ili zašto.
Prešla je preko sobe i uvukla se u krevet. Volela bi da se još malo
oporavi. Bila je na nogama manje od trideset minuta i već je bia tako slaba
i drhtava. Moţda je to bilo zbog pilula.
Pilule?
Ne, nije verovala da bi joj Morgan davao bilo šta drugo osim
anagetika. Da je hteo da je drţi pod sedativima, to bi uradio odnah po
dolasku ovde. Mada, nije mogla biti sigurna. Pa, sve što je nogla da uradi
je da bude strpljiva dok joj ne bude bolje, a da za to vreme prihvati svaku
pomoć koju joj je nudio. Što se nje tiĉe neka bude misteriozan kao sfinga.
Biljana1968
Nije vaţno na koji naĉin pokišava da je prevari, sve dok se ona ne uzda u
njega.
Prevara.
Iznenada je otvorila oĉi. “Oh, Boţe.”
“Šta se to dogaĊa?” upitao je grubo Gejlen ĉim se Dţad javio na
“silefon. “Logan me juri otkako sam sleteo. Rekao je da ako te ja re
uhvatim, on hoće sigurno. Trebalo je da je ĉuvaš na sigurnim.”
“Sigurna je.”
“Malo sutra. Nikako.”
“Zašto se pa ti nerviraš? Rekao sam ti da rana nije ozbiljna.”
“Rana?” Tišina. “Da li imaš televiziju tu u kolibi?” “Da.”
“Onda ukljuĉi CNN. Upravo sam iznajmio auto na aerodromu u
Sejpltonu. Zvaću te ponovo kad krenem. Trebalo bi da stigiem za sat
vremena.” Gejlen je prekinuo vezu.
„Nije dobro. Gejlen nikada nije bez razloga gubio kontrolu. Dţad je
ukljuĉio televizor.
Morgan je otvorio vrata sobe. “Mislim da bi trebalo da ustaieš i vidiš
ovo.”
Uspravila se u krevetu. “Da li je Gejlen stigao?”
“Nije još. Biće ovde za koji minut.” Pomerio se u stranu. “Ali bolje bi
bilo da vidiš ovaj izveštaj pre nego što on stigne.”
“Izveštaj?” Iskoĉila je iz kreveta. “Šta nije u redu?” Poĉela jeda oseća
paniku. “Nešto se desilo Sari?”
“Ne. Nešto se desilo tebi. DoĊi.”
Već je išla za njim. “Kakve vesti? Da li su otkrili da ti je Logan platio
da me otmeš?”
“Kamo sreće.” Glavom je pokazao na televizor. “O, ne, opet reklama.”
“Pusti reklame. Kaţi mi šta se dogaĊa.”
Biljana1968
“Bilo bi bolje da sama vidiš. Mislim da mi nećeš verovati.” Slegnuo je
ramenima. “Okej, FBI te juri zbog umešanosti u moguću sabotaţu kod
brane Arapaho.”
Gledala ga je s nevericom.
“Mora da se šališ.”
Odmahnuo je glavom. “Jirgens je to jutros objavio. Svuda su izdate
poternice za tobom.”
Osećala je slabost u kolenima; srušila se na stolicu. “Pa to nema
nikakvog smisla. Ja sam ta koja je svima govorila da se nesreća sa branom
mora ispitati.”
“Prema Jirgensu, drţavna bezbednost je već sumnjala da nesreća nije
bila sluĉajnost. Nisu ţeleli da javno govore o svojoj istrazi, sve dok nisu
našli dokaze da je reĉ o sabotaţi. Gotovo su sigurni da je to uradila
Matanza, a ti si pre dve nedelje došla iz Gvatemale, gde se nalazi njihova
glavna baza. CIA smatra da su te tada privoleli za svoje ciljeve. FBI je
upravo hteo da to objavi kada je ubijen Ken Nejder. Bila si im sumnjiva još
otkako si se zatekla na mestu gde je stradao.”
Ošamućeno je vrtela glavom. “Mogla sam da poginem u toni odronu.”
“A ko bi posumnjao u moguću ţrtvu umešanu u Nejderovo ubistvo?”
“A šta je sa onim ĉovekom što nas je gonio po putu i ranio Saru?”
“Ali on te uopšte nije povredio. Bilo bi sasvim moguće o tvoji
sauĉesnici organizuju napad kako bi skinuli sumnju sa tebe.
“ Pa to je suludo.”
“U je u stvari, baš je mudro.”
“Ne shvatam to. Zašto bi FBI-” Duboko je uzdahnula. “Moram da
stupim u kontakt sa njima i izgladim sve ovo.”
Odmahnuo je glavom. “To bi bio loš potez. Kladim se da bi te ubili za
dvadeset ĉetiri sata.”
“Glupost. Pa govorimo o sluţbi koja se pridrţava zakona. Mogu samo
da me stave u zatvor dok sve ovo rašĉistimo, ali niko me neće uibiti.”
“Ne, verovatno bi pronašla neki zgodan naĉin da se ubiješ u ćeliji - ako
bi i do nje dospela. Verovatnije je da će te ubiti ĉim te uhvate. Odmah. Bez
Biljana1968
svedoka.”
“Mislilš da je FBI u dogovoru sa onim ljudima na brani?” Podigla je;
ruku koja je drhtala ka ustima. “A u to je umešana i CIA... ne mogu da
verujem.”
“Ne mora da znaĉi da je reĉ o nekoj zaveri. Ali mislim da neko na
visokom poloţaju vuĉe konce i doteruje scenario koji će ti moţda doći
glave.”
Odmahnula je glavom. “Neću da verujem u to. Govoriš o
Amerikamcima koji svakog dana rade da bi zaštitili našu zemlju.”
“A, još neki heroji?”
“Da,” rekla je braneći se.
“Herojima se moţe manipulisati. Dokazi se mogu namestiti. Kladim se
da će u narednih nekoliko dana sve vesti govoriti o krivici Aleks Grem, i to
dramatiĉno kao u nekoj sapunskoj operi.”
“Kako si samo ciniĉan.”
“Znam kako to izgleda. Znam kako se to radi.” Okrenuo se.
“Skuvaću kafu. Verovatno će ti trebati kofeina kada završiš sa
gledanjemCNN-a. ”
Posle petnaest minuta gledanja vesti bilo joj je potrebno i jaĉe od
kofeina. Osećala je muku. Ĉak su i fotografije koje su dali agencijama
izgledale inkriminišuće. Prepoznala je jedan snimak napravljen na
aerodromu u Gvatemala Sitiju, koji je liĉio na snimak za neki dokument.
“Ne izgledaš baš naroĉito na toj slici.” Morgan joj je dodao šolju sa
kafom. “I moţda će baš tu sliku da stalno emituju.”
“Još uvek nisu smislili razlog zašto bih uradila tako nešto.”
“Jedna od Foksovih redakcija razvila je nekoliko teorija. Jedna od
prvih je ljutnja zbog oĉeve smrti u Svetskom trgovinskom centru. Nekoliko
ljudi je ĉulo kako si rekla da je vlada trebalo da obrati paţnju na
informacije koje je dobila pre 11. septembra. “
“Naravno da je trebala.”
“A prijatelji i zaposleni kaţu da si se promenila posle oĉeve smrti.”
“Zar se nismo svi mi promenili posle 11. septembra?”
Biljana1968
Klimnuo je glavom. “Ali ovde govorimo o tebi.”
“To je smešno.” Ovlaţila je usne. “A ja sam novinar. Poznajem ljude u
svojoj profesiji. Ne dopuštaju da ih drugi zavlaĉe. Tragaju za sopstvenom
priĉom.”
“Ali dotle ćeš moţda biti mrtva vest. Sa naglaskom na mrtva. Da li će
se onda polomiti da bi otkrili da si u stvari bila neduţna?”
“Moţda.”
“A moţda i ne. Svaki dan je nova priĉa. Bolje bi bilo da se usredsrediš
na-” Prekinulo ga je kucanje na vratima. “Bilo je krajnje vreme. Pribliţio
se vratima. “Gejlene, ti si?”
“Naravno da sam ja. Pusti me unutra.”
Morgan je otkljuĉao vrata i pomerio se u stranu. “Dosta dugo li je
trebalo.”
“Ti si taj koji je odluĉio da se preseli u ovu zabit.” Pogledao je Aleks.
“Zdravo, ja sam Šon Gejlen.”
Gejlen je bio ĉovek u kasnim tridesetim godinama; imao je kratko
ošišanu tamnu kosu i tamne, ţivahne oĉi. Dok je ulazio u sobu, ĉak su i
njegovi pokreti bili nabijeni elektricitetom. “Ĉujem , je ovaj idiot uspeo da
te povredi. Kako si?”
“Bilo mije bolje dok nisam ĉula da sam begunac.”
“Da, i nas je šokirala ta vest.” Skinuo je jaknu i prebacio je preko
stolice. “Logan je toliko poludeo da mu je pošla pena na usta.”
“Pa onda ga pustite da nešto od tog besa usmeri na Jirgensa,” rekla je
Aleks. “Ako je Logan tako uticajan ĉovek, recite mu da me izvuĉe iz ove
zbrke.”
“Verujte mi, pokušava to da uĉini.” Bacio je pogled na njenu šolju sa
kafom. “Vruća kafa?” Nije saĉekao odgovor, već je pošao ka maloj
kuhinji. “Eleni baš nije bilo milo što sam morao da odem. Rekla je da bi
oboje trebalo da se spremamo za bebin dolazak. Nisi me baš obradovao,
Dţad”.
“Njena rana je moja krivica; za sve ostalo nisam kriv. Pored toga, nisi
potreban Eleni. Ona moţe da izaĊe na kraj sa svime. Beba će za nju da
bude maĉji kašalj.”
Biljana1968
Elena? Aleks se kroz maglu sećala da ju je Morgan spominjao. Ţena
koja je htela da ga ubije... pametna ţena. “A šta Logan pre-duzima da sredi
ovo?”
“Zvao je Jirgensa i u kontaktu je sa drţavnom bezbednošću. Do sada
baš i nisu reagovali pozitivno.”
“Moraju da shvate da je sve ovo greška.”
Gejlen je bacio pogled na Morgana. “Greška?”
“Nameštaljka.”
“To i ja mislim. To znaĉi da je nesreća kod brane na neki naĉin
povezana sa vladom.”
Morgan je klimnuo glavom.
Obojica su je ignorisali. “Ili je to moţda greška koju ja mogu da
ispravim, ako samo nateram nekoga da me sluša. Moţda je neka faca u
Birou razvila tu teoriju o meni, pa su je i ostali odmah prihvatili.”
Obojica su je posmatrali.
Stegla je pesnice. “Ne mora da znaĉi da je sve ovo neka zavera.”
“Ne, ali to ima više smisla nego teorija da je reĉ o nekakvoj
birokratskoj grešci,” rekao je Morgan. “Gejlene, je li su pustili sa lanca sve
svoje kerove?”
Gejlen je potvrdno klimnuo glavom. “Logan kaţe da će se sve
pretvoriti u lov na veštice, a niko ga ne sluša.”
“CIA je umešana. Koliko?”
“Denli je saopštio vest o nedavnom otkriću po kome je Aleks povezana
sa Matanzom. Kud ćeš više od toga. Poznaješ Denlija?”
Morgan je odmahnuo glavom. “Moj kontakt u CIA je bio Al Liri. Ali
Liri je bio preambiciozan i verovatno ga je Denli strpao u dţep.” Malo je
razmislio. “Što moţda i nije tako loše za nas. On bi mogao da zna-”
Odmahnuo je glavom. “Kasnije. Nemamo vremena za to. Kao što sam
ti rekao kada si me nazvao, moramo da sklonimo Aleks odavde. Taj doktor
koga sam doveo ovde da je leci verovatno neće trpeti ovako vrelu stvar.
Ĉim vidi fotografije i poveţe stvari, pozvaće policiju. Da li si našao neko
mesto za nju i obezbedio helikopter?”
Biljana1968
Gejlen je klimnuo glavom. “Telefonirao sam iz automobila dok sam
dolazio ovde.”
“Saĉekajte malo.” Aleks je ustala. “Uopšte me ne slušate. Šta sam to
rekla što niste shvatili? Ne beţim i ne sakrivam se.”
Gejlen i Morgan su se pogledali.
Morgan je slegnuo ramenima. “Ovo sam i oĉekivao. Na nesreću, ona je
idealista. Hoće da veruje da su dobri momci uvek dobri.”
“Fino.” Gejlen joj se osmehnuo. “I ja bih voleo da verujem u to. Ali
uvek te oni dobri iznenade.”
“Što će reći...?”
“Hajde da te sklonimo na neko bezbednije mesto, pa da onda
zapoĉnemo dijalog sa FBI.”
Oklevala je.
“Zašto nećeš?” upitao je Gejlen. “Ako nismo u pravu, onda ćeš da nam
natrljaš nos. Ako smo u pravu, onda ćeš biti ţiva i zdrava.”
Situacija je bila toliko bizarna, da se svašta moglo dogoditi. Nije bilo
naodmet biti oprezan. “Dobro.” Okrenula se ka kupatilu. “Samo da obuĉem
nešto i odlazimo.”
“Odliĉno. Gejlen, zovi ljude i kaţi da helikopter moţe da doĊe po nas.“
Morgan je krenuo ka dnevnoj sobi. “Ja ću izaći na put i motriti.”
“Govoriš kao da smo pod opsadom,” rekla je Aleks sarkastiĉno. “Što
se mene tiĉe, ovo su samo mere predostroţnosti. Ništa neće-” Morgan je
izašao iz sobe noseći pušku. “Šta radiš to? Izgledaš kao da si pošao u rat.
Neću da neko strada, neću da uĉestvujem ni u kakvom nasilju.”
“Nisi ni pozvana.” Morgan je krenuo ka vratima kolibe. “A ako će ti
biti lakše, i ja ću se truditi da nikoga ne povredim suviše. Neću ja biti taj
koji će zapoĉeti rat.”
“Da li uzimaš lendrovera?” upitao ga je Gejlen.
Morgan je odmahnuo glavom. “Idem pešice. Ostavićemo upaljena
svetla i lendrover na putu. Hoću da kuća izgleda kao da je neko u njoj.
Vratiću se ĉim ugledam helikopter. Ĉuvaj je, Gejlene.”
“Sa zadovoljstvom,” rekao je Gejlen dok su se vrata zatvarala za
Biljana1968
Morganom. “Kaţi mi ako ti je potrebna pomoć da se obuĉeš.”
“Hvala.” Verovatno je bila luda što je pristala na sve ovo, mislila je
dok je odlazila u sobu i oblaĉila se. Nije poznavala Gejlena, nije verovala
Morganu, a za Logana je predstavljala samo piona. Nije mislila da je iko u
FBI namerno skovao zaveru protiv nje. Pa zašto je onda popustila pred
njihovim argumentima?
Vejko. Rubi Ridţ. Svetski trgovinski centar.
Vladine agencije koje su napravile greške mogle su izazvati tragediju i
kajanje. Bilo bi dobro da izbegne bilo kakve sukobe sve dok se ne naĊe u
poziciji da svima pokaţe kako su njihove optuţbe smešne. .,
Obula je cipele, ogrnula košulju i zgrabila jaknu. Gejlen će morati da
joj pomogne da se obuĉe do kraja. Ovo rame ju je već bilo isuviše bolelo
da bi ga i dalje muĉila.
Kada je izašla iz sobe, videla je Gejlena kako pregleda crteţe. “Veoma
su detaljni. Imaš dobro pamćenje.”
“To nisu bila lica koja se lako zaboravljaju. Morgan je insistirao na
tome da se setim svakog detalja. Gnjavio me je sve dok nisam bila spremna
da ga gaĊam onim papirima.” Nevoljno je dodala: “Ali uradio je
izvanredan posao. Izuzetno je talentovan.”
“Jeste. U mnogim stvarima. Ĉovek za sve - i u svemu je dobar.”
“Ukljuĉujući i ubijanje. Rekao mi je da je ubio Dţordţa Lestera.”
“Da Dţordţ Lester ne bi ubio tebe.”
Setila se kako se šokirala kada je videla Morgana kako izlazi iz sobe sa
puškom. Izgledao je potpuno opušteno sa oruţjem, kao da je puška bila
sastavni deo njegovog tela. “Ali, mislim da mu to uopšte nije teško palo.
Ljudski ţivot je dragocen. Ubijanje bi trebalo da bude teško, ako ne i
nemoguće.” Prešla je preko sobe i stal pred Gajlena. “Moţeš li da mi
pomogneš da obuĉem ovu košulju? ”
“Naravno.“ Ostavio je crteţe,pomogao da obuĉe košulju i brzo
zakopĉao. “Ţao mi je za tu ranu. Siguran sam da Dţad nije hteo da-”
“Nije vaţno šataje hteo. Jednostavno se to desilo. A tako bi bilo i da
me nije doveoovde. “ A i ti si jednako kriv što si sve tako uredio. ”
Biljana1968
Namerno se stresaod jeze. “Temperatura je ovde izneneda pala za
nekoliko stepeni.”
Daj da ti pomognem da obuĉeš taj kaput.”
“Budala.”
Morgan je tiho psovao bez prestanka dok je dvogledom posmatrao ceo
karavan kola se kretao po dolini. Vldeoje dva policijska automobila kako
prate najmanje ĉetri neobeleţena vozila .” Brzo je pozvao Gajlena. “Beţite
odatle suviše je kasno za helikopter. Došli su po nas. Šest automobila. “
“Reći ĉu da helikopter doĊe po nasu dolinu. Sda idemo ka autu. Doći
ćemo do teba za nekoliko minuta.“
“Ako nastavite da idete niz planinu, nalećete na njih. ”
“A gde ćeš ti biti?”
“Ĉuvaću vam leĊa.” Prekinuo je vezu.
“Šest automobila.” Ponovila je Aleks dok serover zaustavljao kod
drveća.“Da bi uhvatili mene?”
“Oĉigledno je da si veoma opasna osoba.”Gejlenov glas se nejasno
ĉuo dok je uzimao svoj mobilni. “ Promena plana Dejve,” rakao je nakon
što je ubrzo okrenuo jedan broj. “Pošalji helihopter u dolini. Daj nam
petanaest minuta.” Spustio je slušalicu. “Nema problema.”
Ona je imala mnogo toga na umu. “Gde je Morgan? ”
Pokazao je glavom na borove oko njih. “Tamo negde. On mnogo voli
da se penje podrveću. Mada borovi mu baš i nisu omiljeni. Nisu dobri za
skrivanje. “
“Zar neće poći sa nama?”
“Verovatno hoće.”
“Kako to misliš? Ili ide, ili-?”
“Evo, dolaze,” promrmljao je Gejlen, gledajući na put. “Po naĉinu
kretanja bih rekao da definitivno imaju neki cilj, a ti?”
U to nije bilo sumnje, zbunjeno je pomislila Aleks. Karavan
automobila se brzo kretao uzbrdo, ka njihovoj kolibi. I sam broj vozila bio
Biljana1968
je preteći. Šta li se to dogaĊalo?
Automobili su se pribliţili, a zatim i obišli mesto na kome su se
skrivali.
“Daćemo im još nekoliko minuta.” Gejlen je upalio auto. “Ali ĉini se
da su priliĉno usredsreĊeni na svoju misiju.”
Boţe, a ta misija je bila ona. To je bilo tako jezivo.
“Okej, odlazimo odavde.” Gejlen je ubacio u brzinu i izašao iz
skrovišta. “Ako igraju fer, trebalo bi da se spustimo u podnoţje pre nego
što oni stignu do kolibe.”
“A šta bi, fer igra ovde podrazumevala?”
“Pozivanje na predaju, opkoljavanje kolibe, bacanje suzavca u nju.
Standardna procedura. Za sve to je potrebno vreme.”
“Suzavac? Za ime sveta, pa to je smešno. Pa ja ne predstavljam toliku
pretnju da bi morali da-”
Vibracija koja je potresla auto došla je sekundu pre zvuka eksplozije.
Pogledala je u retrovizor. Koliba na vrhu planine je bila potpuno u
plamenu.
Gejlen je nagazio papuĉicu gasa. “Oĉigledno su odluĉili da ne igraju
fer.”
Nije mogla da odvoji svoj prestrašeni pogled od kolibe koja je gorela.
“Da sam ostala unutra, nikako ne bih mogla da izaĊem i predam se.”
“Da li ti to nešto govori?”
Nije mogla da odgovori. Sve što je mogla bilo je da bespomoćno gleda
kako vatra proţdire kolibu.
“Ama, Jirgense, zašto nisi saĉekao?” Leopold je sa uţasom u oĉima
gledao u kuću koja je gorela. “Nisi joj ni dao priliku.”
“Ĉuo si me kako je pozivam da izaĊe i da se preda,” rekao je
Jirgens. “ Zar nisi video tu pušku uperenu u nas, na prozoru sa desne
strane vrata?”
“Ne.”
Biljana1968
“Ja sam je video. Doktor koji nas je obavestio rekao nam je da ima bar
još jednog sauĉesnika. Nismo mogli da znamo ko je još ovde bio sa njom.”
“Pa ste odmah lansirali raketu?”
“Morao sam da budem siguran. Ovde nemamo nikakvog zaklona.
Izloţeni smo kao mete u luna-parku. Morao sam tako da uradim.”
“Trebalo je da joj daš šansu.”
“A da li je ona dala šansu onim ljudima kod brane Arapaho?”
“Znaĉi, ti si je osudio i pre nego što je izašla na sud.”
“Pa, ako je uopšte unutra, onda ćemo uštedeti pare za suĊenje.”
Namrštio se. “Ali, trebaće malo vremena dok ne budemo mogli da uĊemo
unutra i uverimo se. Bolje da pretraţimo okolinu i proverimo da nisu
moţda pobegli.”
“Pa ćeš sad da je juriš i ubiješ?”
“Samo radini svoj posao.” Jirgens se sarkastiĉno nasmejao. “Ovih dana
ova zemlja je veoma svesna toga koliko je ranjiva, i ljudima se to ne sviĊa.
Hoće da uzvrate kada ih povrediš. Šta misliš, kome će javno mnjenje biti
naklonjeno kada svi detalji njenog zloĉina izaĊu na svetio?”
“Otkud znaš da hoće?”
“To je izvesno. Imamo više dokaza nego što smo ih otkrili medijima.”
“Ili nama.”
“Rekli bismo više da se Gremova mirno predala.” Okrenuo se agentu
pored sebe. “Uzmi ĉetvoricu i pretraţite put i ţbunje. Nemojte da
rizikujete. To su kriminalci koji- Šta je sad ono?”
Metalni zvuk elise; uskoro se nad njima pojavio i helikopter. Zastao je
za trenutak, a zatim poĉeo da se spušta u dolinu.
“Ne dopada mi se ovo.” Jirgens je potrĉao ka kolima. “Leopolde, neka
jedan od tvojih automobila ostane ovde. Ti poĊi sa mnom. Moţda ćeš nam
trebati... A vi ostali, svi u automobile i silazite dole.”
Nosi se,” rekao je Leopold. “Ne slušam nareĊenja od ratobornog
nitkova koji-”
“Kako hoćeš.” Jirgens je skoĉio za volan automobila, nagazio gas a
vozilo je brzo krenulo nizbrdo.
Biljana1968
“ Ima ih mnogo, naviru kao mravi.” Gejlen je bacio pogled preko
ramena na ĉetiri automobila koja su jurila niz planinski put.. Za nekoliko
trenutaka stići će do doline. Biće gusto.”
Helikopter se upravo spuštao na snegom pokriveno polje, negde na
pola kilometra od njih. Aleks je imala osećaj da je udaljen sto kilometara.
“Hoćemo li uspeti?”
“Uspećemo, ali ako budu pucali na nas, uzletanje će biti riziĉno.”
Kenov helikopter. Eksplozija. Plamen. Raspadanje.
A moţda i ne... “ Gejlen je promumlao, gledajući u retrovizor
“Mislim da je Dţad poĉeo da radi svoj deo posla.”
“Šta?”
Pogledala je preko ramena taman na vreme da vidi kako prvi auto
poĉinje da krivuda a zatim se zabija u drvo.
Guma na prednjem toĉku drugog automobila je pukla, i vozaĉ je
uspaniĉeno pokušavao da ispravi vozilo, ali ono se prevrnulo na stranu, a
na njega je naleteo treći auto iz kolone.
“Još jedan, Dţad,” rekao je Gejlen dok je zaustavljao auto pored
helikoptera. “Još jedan.”
I guma na prednjem toĉku ĉetvrtog automobila je pukla, ali vozaĉ je
uspeo da ga zaustavi pre nego što je naleteo na druga dva automobila.
“Pravo u centar.” Gejlen je iskoĉio iz kola i potrĉao ka helikopteru.
“Beţimo odavde.”
Išla je odmah iza njega. “A šta je sa Morganom? Zar ćemo ga ostaviti
tek tako?”
“Rekao je da će nas zvati kasnije.” Otvorio je vrata helikoptera i
pomogao joj da uĊe. “Mislim da ne moramo da se brinemo. Ĉini mi se da
drţi situaciju pod kontrolom. Sada će poĉeti njega da traţe.”
“Ima malu prednost.” Dao je pilotu znak da moţe da poleti. “A to je
sve što mu je potrebno.”
“Ali, nema nikakvo vozilo. Uhvatiće ga.”
“Nije imao vozilo ni u Avganistanu, onda kada je ubio onog
zapovednika koji je skrivao teroriste Al Kaide. Prešao je sto kilometara po
Biljana1968
neprijateljskoj teritoriji pre nego što je mogao da pozove da neko doĊe po
njega.”
“To ti je on rekao?”
Gejlen je odmahnuo glavom. “Dţad ne priĉa mnogo. Ali, on je za
rendţere nešto kao legenda.”
Dok se helikopter podizao, kroz prozor je posmatrala slupane
automobile na brdu. Jedan ĉovek je izašao iz automobila koji je udario u
drvo, a zatim krenuo ka kolima na gomili. Drţao se za ruku, a obraz mu je
bio krvav. Bio joj je nekako poznat, ali lice mu je bilo okrenuto nadole, pa
nije mogla da vidi ko je to bio. Ali mogla je da u njegovim pokretima uoĉi
bes i napetost.
A taj bes je verovatno namenjen Dţadu Morganu, koji je ostao dole da
bi oni mogli da pobegnu.
“Zovi ga,” rekla je Gejlenu. “Dogovori se da se naĊemo ovde negde.
Nećemo da ga ostavimo.”
“Rekao mi je da te odvedem na neko sigurno mesto. Moţda su već
pozvali helikoptere i pojaĉanje. Pored toga, on se verovatno ne nalazi nigde
u blizini. Pucao je i pobegao odavde.”
“Nazovi ga.”
Nasmešio se. “Dobro, kako ti kaţeš.” Izvukao je svoj telefon i okrenuo
broj. Trenutak kasnije je odmahnuo glavom. “Iskljuĉio je telefon. Sasvim
logiĉno. Sigurno ne bi ţeleo da mu zazvoni u nezgodnom trenutku. A sada,
moţemo li konaĉno da idemo odavde?”
“Pretpostavljam da ništa drugo ni ne moţemo uĉiniti.” Posmatrala je
prizor dole. Iz automobila su izlazili agenti. Razgovarali su telefonima, a
prvi ĉovek koji je izašao iz automobila stajao je i buljio u helikopter.
“Pa to je Jirgens.”
“Zašto si se iznenadila? On je taj koji je izdao opštu poternicu za
tobom.”
“Znam, samo... to je... Pretpostavljam da je sve što si mi rekao o njemu
tek sada došlo na svoje mesto, sada kada sam ga videla tamo dole.”
Iskrivila je usne. “A rekao mi je da će da me odvede na neko sigurno
mesto.”
Biljana1968
Gejlen je pogledao kolibu u plamenu. “Rekao bih da si bila pametna
što si odbila njegovu ponudu.”
Pogledala je u pravcu u kome je Gejlen gledao. Tamo nije bilo nikakve
sigurnosti, samo smrti.
Nigde nije bilo sigurno.
Biljana1968
Šesto pozivlje
Morgan nije zvao Gejlena sve dok helikopter nije sleteo na jedan mali
aerodrom severno od Denevera.
“Dolazim. Iznajmio sam auto u Fort Kolorado Springsu. Kuda treba da
idem?”
“DoĊi na aerodrom u Fort Kolni. Upravo sam tamo ostavio Dejva, a
ostatak puta ću helikopter voziti ja. Spustićemo se tamo i pokupiti te.”
“To ne bi bilo dobro. Reci mi konaĉno odredište.”
“Ovde će još malo doći do pobune, Aleks oseća krivicu što te je
ostavila. Rekao sam da će celom svetu biti lakše bez tebe, ali neće da me
sluša.”
“Stvarno? Ĉudo. Okej, mislim da ću stići do Fort Kolinsa za otprilike
dva sata.”
Gejlen se okrenuo ka Aleks pre nego što je prekinuo vezu. “Dolazi.”
Aleks je klimnula glavom. “Lagao si kada si rekao da osećam krivicu.
Jednostavno, šta je pravo -pravo je.”
“Ohrabrujuće.”
“Gde idemo kada ga pokupimo?”
“Na jedan rane blizu Siblija. To jedan gradić blizu Dţekson Houla u
Vajomingu.”
“Zašto idemo tamo?”
“To je najbliţe mesto u kome imam kontakte, gde ti i Dţad moţete
sleteti. Policija će vas svuda traţiti. Morate brzo da se sklonite.”
Ošamućeno je odmahivala glavnim “Ništa mi nije jasno. Ovo je prava
noćna mora.”
“Aha. A jedini naĉin da izaĊeš iz noćne more je da se probudiš. “
Pogled mu se susreo sa njenim. “Ono što se desilo kod kolibe je bilo
grozno. Do tada sam mislio da moţda postoji bar mala šansa da si u pravu
kada kaţeš da je sve ovo velika greška.”
“Morgan nije tako mislio.”
Biljana1968
“Morgan nije sklon tome da misli da je bilo koja vladina agencija ĉista,
jer i on ima nevolja sa njina.”
“A kako je takozvana legenda uspela sebe da uvali u nevolju?”
“Patriotizam i poverenje. Verujem da je Dţad svojevremeno bio
idealista isto koliko i ti.”
“Nikako.”
“Upravo oni koji su bili najposvećeniji postanu najveći cinici kada
dozive razoĉaranje.”
Odmahnula je glavom.
“Ne mogu da kaţem da te krivim što imaš loše mišljenje o njemu, s
obzirom na to da te je kidnapovao.”
“Baš imaš razumevanja,” rekla je suvo. “Ni za tebe ne bih mogla da
kaţem da si mi idol. Ništa što se dogodilo nije me navelo da promenim
mišljenje.”
“Moţda ćeš ga s vremenom promeniti.”
“Sumnjam u to.”
“To bi bilo bolje za tebe, pošto smo izgleda jedino mi na tvojoj strani.
Ukoliko i ne raĉunaš Saru Logan, a mislim da nju ne ţeliš da mešaš u svu
ovu zbrku.”
“Naravno da ne ţelim. Iako je Dţon Logan potpuno druga stvar.”
“Neki put stvari postaju jasnije ako ih sve razdvojiš, pa onda ponovo
sastaviš. Razmisli o tome. Ko zna? Moţda ćeš zakljuĉiti da je Dţad nešto
najbolje što ti se desilo od Nejderove smrti.”
“Glupost.”
“Samo predlog.” Promenio je temu. “Kako je tvoje rame?”
“Dobro je.”
“Što znaĉi da verovatno boli. Zašto ne pokušaš da odremaš dok ne
stignemo do Fort Kolinsa?”
Dremka? Znala je da će, ako zatvori oĉi, ponovo videti tu kolibu u
plamenu. Još uvek je osećala kako joj se stomak grĉi kad god se seti tog
prvog trenutka šoka. “To je glupava ideja.”
Biljana1968
Gejlen je klimnuo glavom dok joj je prouĉavao lice. “Onda pokušaj da
se opustiš. Išli smo dovoljno brzo, tako da pretpostavljam da smo stekli
izvesnu prednost.” Nasmešio se. “Mada, ako vidiš neki F-15 kako nas
sledi, zaboravi na sve što sam ti rekao.”
“Ma da, naravno, ja sam tolika pretnja?” Odmahnula je glavom i
prošaputala: “Suludo. Sve je ovo potpuno suludo.”
Morgan je stajao na pisti i ĉekao dok se helikopter spušao.
Gledao je gore, ka njima, još uvek drţeći pušku. Aleks je opet imala taj
ĉudan osećaj da je oruţje bilo deo njega. Hladan vetar koji su stvarale elise
prilepio mu je jaknu za telo.
Ratnik. Odmah joj je ta reĉ pala na pamet. Zašto da ne? Gejlen joj je
upravo govorio o Morganovim iskustvima sa rendţerima.
Ne, nije bio samo to. Mogla je da oseti-
“Hajdemo.” Morgan je otvorio vrata i uskoĉio u helikopter. “Ovo je
stvarno glupo. Trebalo je da me pustite da sam idem tamo.”
“Obrati se Aleks.” Gejlen je uzleteo. “Nisam mogao ĉa je ubedim.
Rekla je 'stoje pravo, pravo je'.”
“A što je mrtvo, mrtvo je,” rekao je Morgan. “Ne moţete ţrtvovati
misiju zbog jednog ĉoveka.”
“A ne moţemo ni da ostavimo nekoga ko nam je pomogao,” rekla je
Aleks. “I zato umukni sa svim tim vojniĉkim besmisicama.”
Trepnuo je, a zatim se na njegovom licu ukazao osmeh. “Izvini. Nisam
hteo da ti dosaĊujem. Dosta dugo sam ţiveo sa tim 'besmislicama'. To mi
je postala druga priroda.”
“Gejlen mi je rekao.” Skrenula je pogled. “Ali ovo nije Avganistan. Da
li si imao nekih problema?”
“Morao sam da im zavaram trag.”
To je bilo sve što je imao da kaţe. Pa, ionako više nije ni htela da zna.
“Bob Jirgens je bio u onim prvim kolima koja si sredio.”
“Prepoznala si ga?”
“On je bio taj agent FBI koji me je ispitivao.”
Biljana1968
“On je hteo da je skloni na bezbedno mesto,” dodao je Gejlen.
Morgan je tiho zazviţdao. “Interesantno.”
“Za mene je to i više nego interesantno,” rekla je. “To je pravi
zemljotres. Izgledao je... mislila sam da je poĉinjao da mi veruje.”
“Siguran sam da jeste.”
Odmahnula je glavom. “Ja sada više ni u šta nisam sigurna.”
Osim u to da je danas mogla da bude ubijena da nije bilo Morgana, Ta
ĉinjenica je bila zbunjujuĉa koliko i sve ostalo što joj se desilo.
“Sasvim je normalno to što si zbunjena,” tiho je rekao Morgan. “Tvoji
instikti se opiru tome da sumnjaju u vlasti. Ţeliš da im veruješ.”
“Nisam sigurna u to.”
“Jesi,” rekao je Morgan. “Samo obrati paţnju na ono što stvarno
osećaš.”
Nije mogla to da uradi. Srce joj je govorilo da beţi i sakrije se, a to nije
bila mogućnost sa kojom je mogla da ţivi.
Ranĉ kod Siblija nalazio se dvadesetak kilometara od grada i oko pet
kilometara od puta. Iz vazduha kuća je izgledala kao lepa, mala, ĉista
drvena koliba okruţena tremom.
Gejlen je spustio helikopter na poljanu koja se nalazila juţno od kuće.
“Vas dvoje idite unutra. Moram da vidim kako ću da kamufliram ovaj
helikopter. Mislim da se kljuĉ nalazi ispod laţnog kamena blizu trema.”
“Baš je na sigurnom mestu,” rekao je Morgan.
“Grad je takav. Većina ljudi ovde uopšte ne zakljuĉava vrata noću.”
“Oduvek sam ţelela da ţivim u takvom gradu,” rekla je Aleks dok je
išla ka kući. “Parade za Ĉetvrti juli, gde svako poznaje svakoga. Piknici.
Svirke u parku.”
“Lepo zvuĉi,” rekao je Dţad. “Ali moram da primetim da si umesto
toga odabrala da svoj ţivot provodiš putujući.”
“Jednostavno se desilo tako. Prvo sam bila radoznala i zanimalo me je
sve i svašta. Nakon što mi je otac umro... morala sam da naĊem posao. Išla
sam tamo gde su me slali. Tamo gde sam bila potrebna.”
Biljana1968
“Ali i dalje ti se dopada ideja malog grada u kome ne moraš da
zakljuĉavaš vrata.”
“Pretpostavljam da se osećam pomalo ranjivo. Povratak pedeset godina
unazad podseća me na meke dušeke i krompir pire. Komfor.”
“Ali trenutno nismo u komforu.” Krenuo je ispred nje i uzeo kljuĉ koji
se nalazio ispod kamena. “I zato ostani napolju dok ne proverim kuću.”
“Gejlen je rekao da je ovo sigurno mesto.”
“Najviše vojnika strada upravo onda kada misle da su sigurni.”
Otkljuĉao je vrata. “Ups, izvini. Opet ja sa vojniĉkim besmislicama.”
Ušao je u kuću, ali za nekoliko minuta se vratio “Sve je u redu.”
“Gejlen bi se naljutio da nije,” rekla je Aleks dok je ulazila u kuću, ĉija
je unutrašnjost zraĉila istom toplinom kao i spoljašnjost. Nameštaj je bio
napravljen od borovine. U uglu se ĉak nalazila i jedna stolica na ljuljanje.
“Izgleda da se ponosi svojom sposobnošću da nas seli okolo kao da smo
figure u šahu.”
“Ponosi se time stoje dobar u svom poslu.” Morgan se nalazio pored
kamina; kleĉao je i pokušavao da zapali vatru. “Ali nema baš ţelju da
pomera pione po tabli. A nemam je ni ja. Isuviše ljudi je vuklo konce u
mom ţivotu. Samo ţelim da me ostave na miru.”
“Ali, oĉigledno si sam doneo odluku kada si me oteo.”
Slegnuo je ramenima. “Obavezao sam se da te saĉuvam u ţivotu.
Nisam imao izbora.” Ustao je. “Idem u kuhinju da vidim da li mogu da
naĊem nešto kafe i hrane. Troja vrata koja vidiš u dnevnoj sobi vode u
spavaće sobe. Mogla bi da odabereš jednu i umiješ se.”
“I hoću.” Dok je išla ka prvim vratima, primetila je televizor na
suprotnom zidu. “A zašto ne proveriš da li ima kakvih vesti na televiziji?
Hoću da vidim da li me traţe i zbog ubistva nekih od onih agenata FBI na
koje si pucao.”
“Pazio sam koliko sam mogao. GaĊao sam ih kada su već bili skoro u
dolini, tako da ne padnu sa litice. Ciljao sam u gume. Rekla si da ne ţeliš
da iko strada.”
“Jirgens se drţao za ruku. Mislim da je slomljena.”
“Nisam savršen, pa šta? Pokušavam da uzmem u obzir i brzinu
Biljana1968
automobila. To je teško. A niko nikada pre nije od mene traţio da pucam u
auto, a ne u ljude.” Otvorio je kredenac iznad sudopere. “O, kafa. Ako si
moţda htela da dremneš, obećavam da neću popiti celo lonĉe.”
“Neću da dremnem. Zašto me stalno terate da idem da spavam?
Moramo da razgovaramo.”
Bacio je pogled na nju dok je uzimao kutiju sa kafom. “To zvuĉi kao
pretnja.”
“Ono što se desilo sinoć bilo je preteće. Preplašila sam se na smrt. ”
. Ne volim da se plašim. Ne volimkada se osećam bespomoćno. A
svakako ne volim da sam meta. Moram da znam šta se dogaĊa. ” Nije
ĉekala da joj odgovori, već je zatvorila je vrata i naslonila se na njih. Kako
je samo bila iscrpljena. Trebao joj je san. Rame ju je bolelo i osećala se
kao de je preţivela rat.
Morgran je dobro poznvao ratove Oni su bili njegovo zanimanje.
Pa, to je se nije ticato. Mrzela je i nasilje. Što je ĉinilo da joj od
ĉinjenice da je prisiljena se brani cd ovih nemogućih optuţbi samo još više
pozli.
Koliba u plamenu koji se diţe ka nebu.
Ne, nije joj ĉak ni pruţena prilikia da se brani.
I zatc zaboravi na odmor. Morala je da otkrije zašto se sve ovo
dogodilo i šta bi trebalo uraditi.
Morgian je i dalje bio sam u sobi kada je sat kasnije Aleks izašla iz
spavaće sobe
“Da li si se to prdomislila za dremku?” pitao je. “Baš sam hteo da
doĊem i proverim kako si.”
“Ne, samo mi je bilo potrebno imalo vremena za sebe. Gde je Gejlen?
“Nemamo baš mnogo namirnica. Otišao je u grad da kupi nešto.”
“Kako? Mislila san da je Sibli dvadeset kilometara odavde.”
“U ambaru je bio jean stari ford pikap. Ništa naroĉito, ali sasvim
dovoljno.”
Biljana1968
“Ma zašto li sam samo pitala? Gejlen izgleda zadovoljava sve
potrebe.“
“Hvala Bogu.” Pošao je ka kreedencu. “Skuvaću ti kafu. Ovo je već
drugo lonĉe. Gejlen i ja smo popili prvo.”
“Trebalo bi mi malo kofeina.” Sela je na krevet ispred televizora. “Da
li je bilo neke vesti o naapadu na kolibu?”
Klimnuo je glavom. Ti i tvoji sauĉesnici ste se opirali hapšenju i
morali su da pucaju. Nisu još uspeli da uĊu u kolibu da bi pronašli
materijal za analizu DNK, ali skoro su sigurni da si pobegla. A naroĉito
otkad su snage reda i zakona napadnute iz zasede dok su gonila sumnjivo
vozilo.
“Opirala se hapšenju? U toj kolibi nije ni bilo nikoga.”
Slegnuo je ramenima. “Duhovi?” Dodao joj je šolju. “A mene su
identifikovali kao jednog od tvojih sauĉesnika. Pitao sam se zašto su
odluĉili da i mene stave u vruću stolicu.”
“Verovatno si se već navikao na to.”
“Da, a biće ti drago da znaš da su rane koje sam im zadao sasvim
bezazlene. Jirgens je slomio ruku, a jedan od njegovih ljudi ima lakši
potres mozga.”
“Nisam sigurna da mi je drago.”
Gledao je u nju podignutih obrva.
“A moţda i jesam.” Srknula je kafu. “Ne znam ni sama. Još uvek mi je
teško da poverujem da me juri FBI.”
“Onda bi moţda trebalo da uzmeš u obzir to da su organizacije poput
FBI i CIA toliko razgranate i tajanstvene, da se ĉesto dogaĊa da jedno
odeljenje nema pojma šta drugo radi. A kamoli šta namerava da radi. To je
jedna od glavnih zamerki koje su se ĉule posle 11. septembra.” I sebi je
sipao kafu. “Sasvim je moguće da imamo dosta kukolja u ţitu.”
“Jirgens?”
Klimnuo je glavom. “Ali moraš da znaš da on moţda nije jedini.”
“Toliko o tvojoj teoriji.”
Biljana1968
“Ovaj napad na tebe je baš bio gadan. Mediji su spomenuli drţavnu
bezbednost.”
“Za ime sveta. Kaţeš da su sada i oni ukljuĉeni u ćelu stvar? A zašto
onda ne i predsednik?”
“Uh, nadam se da nije. Dopada mi se Andreas. Usput, njegova poseta
brani je odloţena, na zahtev drţavne bezbednosti, sve dok tajna sluţba ne
potvrdi da mu tamo ne preti nikakva opasnost od Matanze.”
“Ili od mene?”
“Ili od tebe. Samo kaţem da je drţavna bezbednost upala u igru zbog
jakih dokaza iz FBI i CIA ili zahvaljujući uticaju nekoga na priliĉno
visokom poloţaju.”
“Nije bilo nikarah jakih dokaza protiv mene. Ja nisam ništa uradila.”
“Osim što si bia na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme. Osmehnuo
se. “A i onda si odbila da odeš i zaboraviš na sve. Hrabra si iako tvrdoglava
ţena.”
“Tvrdoglava? Bila sam na brani Arapaho. Kopala sam i kopala, i sve
vremi sam znala...” Morala je da zastane i umiri glas. “Naravno da sam
tvrdoglava.”
“Ne kaţem ništa protiv toga. To mi se dopada. Što je ĉudno, s obzirom
kakve mi probleme zadaje.”
“Ne zanima me da li se ţališ ili ne. Proteklih nekoliko nedelja moj
ţivot je bio noćna mora. Zatrpao me je odron, morala sam da skoĉim u
potopljenu dolinu, pucali su na mene, gurnuli me niz liticu, a sada ovo. Za
ime sveta, to kao da je uzeto iz nekog filma.
“Pa još uvek te niko nije vezao za prugu.”
“To je verovatno sledeće. Samo ţelim da se izvuĉeni iz ove zbrke. ”
Gledate ga je u oĉi. “A ti mi moraš pomoći u tome.”
“Rekao sam da ću pronaći ljude koji su pokušali da te ubiju. ”
“Krug se sve više širi. I nastaviće da se širi sve dok ne otkrijem šta se
dogodilo kod brane Arapaho.” Duboko je uzdahnula.
“Znaĉi ti ĉeš sve vreme biti uz mene.”
“Hoću li?”
Biljana1968
“Da.”
“Zišto?”
“ Ako ne budeš, a oni me uhvate, reći ću im da sam sve radila po
tvojim zapovestima.” .
Za trenutak je buljio u nju, a zatim je zabacio glavu i gromko se
naaiejao. “Divna si. Divna si kao... Lukrecija Bordţija.
“Botim se za svoj ţivot.”
“I sasvim si u pravu što mi ga ne poveravaš. Ne bi trebalo nikone da
poveriš nešto što je tako dragoceno. Suviše je lako izgubiti ţivot.” Bacio se
u stolicu. “I za šta me to taĉno ucenjujes, šta treba da uradim?”
“Prvo nateraj Gejlena i Logana da otkriju u ĉemu je stvar sa celim
ovim lovom na veštice. Ne mogu da se borim ako ne znam protiv koga se
borim. Drugo, hoću da znam šta se dogodilo te noći kod brane. Nije bilo
nikakve eksplozije. Ne znam šta su uradili, ali izgledalo je kao...”
Pokušavala je da se seti. “Nekakvo... zujanje, trešenje.”
“Još nešto”?
“O, da.” Napravila je pauzu. “Hoću da mi kaţeš šta i koliko znaš o
poslednjem ĉoveku koga smo crtali juĉe.”
“Nisam te razumeo.”
“Pilot helikoptera. Nisam ti rekla da je imao oţiljak. Ĉak se nisam ni
sećala da ga je imao sve dok nisam videla crteţ. Ali, ti si ga nacrtao.
Kasnije sam razmislila o tome i shvatila da nisam bila umorna. Setila bih
se da sam ti rekla.” Dodala je: “Prvo mi je palo na pamet da si u dogovoru
sa njima. Ali, onda sam se setila tvoje reakcije dok si crtao skice. Bio si
šokiran. Brzo si se oporavio, ali nisi znao da je ta osoba u pitanju dok je
nisi nacrtao.”
“To su sve samo tvoje pretpostavke.”
“Da. Reci mi jednu stvar. Zašto si mislio da ću biti dovoljno naivna da
progutam to tvoje 'preumorna si' objašnjenje?”
“Nisam ni mislio. Jednostavno sam rizikovao. To mi je bio jedini izlaz
ako sam hteo da pošaljem sliku Gejlenu sa svim detaljima. Morao sam to
da uradim. Morao sam da znam ko je taj gad.”
Biljana1968
“A ne znaš koje?”
“Samo sam ga jednom video, a okolnosti nisu bile takve da smo mogli
da se predstavimo jedan drugome i razmenimo komplimente.”
“Zašto?”
Nije joj odgovorio.
“Zašto nećeš da govoriš sa mnom!?”
“Nisam pristalica politike 'moram da znam'.'! Podigao je ruku. “Znam.
Opet vojniĉke besmislice.”
“Ali ja moram da znam.”
“Ne budi pohlepna. Pristao sam na tvoje ucenjivanje za ostale stvari.
Trebaće mi izvesno vreme da odluĉim da li mogu da ti poverim jednu
epizodu koja moţda nema nikakve veze sa ovim. Ja sam veoma oprezan
ĉovek.”
Setila ga se kako sa puškom u ruci stoji na proplanku dok se helikopter
spušta. “Nisam primetila. A i rekao si da moţda nema nikakve veze sa
ovim. Ako nisi siguran onda treba da mi kaţeš šta-.” Odmahivao je
glavom. “ Uopšte nisi fer. Teraš me da se uzdam u tebe u situaciji kada mi
ţivot u opsnosi. ”
“Ti se već uzdaš u mene. Ne baš preterano, ali prouĉila si sve ĉinjenie i
zakljuĉila da nisam na striani loših momaka.”
“Trenutno.”
“Podrazumevia se. ”
“A bila bih i sigurnija kada bi mi rekao gde si video tog ĉoveka. ”
“ Baš bezveze, pošto svi moramo da ţivimo sa neklm neizvesnostima.”
Nije hteo da popusti. Privremeno je odustala od bitke i vratila se da
utvrdi ono što je dotle već osvojila. “Da li zaista imam tvoj pristanak kada
se radi o ostalim stvarima?”
“Naravno. Vrtiš me oko malog prsta.”
“Gluposti. Prestani. Samo mi obećaj da nećeš da preĊeš na drugu
stranu ako stvari postanu prevruće.”
Sa lica mu je nestao osmeh. “ Mora da si razgovarala sa Gejlenom.”
Biljana1968
“Ne znam na šta misliš. “
Prouĉavao je njeno lice. “Moţda i ne znaš.” Dovrslo je kafu. “Ne
volim ništa da obećavam. To je suviše obavezujue.”
“Pa zato i ţelim da mi daš obećanje. ”
“A. da li bi mu verovala kada bih ti dao svoju rec. ”
Razmišljala je trenutak o tome. “Mislim... mislim da bih.”
Zakikotao se.. “Kakav entuzijazam-”
“Ne mogu da te proĉitam, gotovo nikad ne znam šta misliš. Moram da
se oslonim na svoj instinkt.” .
“To moţe biti zastrašujuće iskustvo. A u poslednje vreme ti se desila
gomila ruţnih stvari.” Ustao je i uzeo njenu šolju. “Ako ćeš se od toga
osecati bolje, obećavam ti da te neću ostaviti na cedilu. “
Bilo joj je bolje od toga. Nije shvatala kako su te njegove reci
odjednom uĉinile da se oseća toplo i sigurno. Ista ona toplina koju je
osetila onog dana kada je na stepeništu dotakao njen zglob.
Ali, to je bilo nešto drugo, to je bila prevara i namerna manipulacija. A
pošto je znala da je sposoban i za jedno, i za drugo zašto li se samo uzdala
u njegove reci?
“Pitaš se zašto mi veruješ,” rekao je preko ramena dok je odlazio u
kuhinju. “I za mene je to priliĉno ĉudno.”
Oĉigledno je sa lakoćom mogao da je proĉita, pomislila je frustrirano.
To nije fer.
“Ali je lep osećaj.” Nije gledao u nju dok je stavljao šolje u sudoperu.
“Skoro kao meki dušeci i krompir pire.”
“Je l’ se ti to meni ismevaš?”
“Nikako to ne bih uradio.” Podigao je glavu i pogledao je. “Osim ako
već nemam smišljen naĉin kako da se izvuĉem.”
“Pa, ne moţeš nikako, i volela bih da-”
Boţe.
Brzo je skrenula pogled. Otkuda joj sad to? U jednom trenutku je bila
ljuta, a u drugom već... svesna. Bilo je kao onda kada joj je menjao zavoj i
Biljana1968
kada je dodirnuo. “Šta misliš, koliko dugo će trebati Loganu da otkrije šta
se sve ovde dogaĊa?”
Nekoliko trenutaka je ćutao. “Zavisi. Verujem da već radi na tome.
Tvoja prijateljica Sara je sigurno veoma ubedljiva osoba. Da li se dugo
poznajete?”
“Da.” Sara je bila bezbedna tema. Pobegni nekako od tog uvrnutog,
intimnog trenutka. “Godinama. Naletela sam na nju kada sam prvi put
izveštavala o zemljotresu; to je bilo blizu Istanbula. Bila sam pravi
ţutokljunac; ona me je spasila da me jedan od vojnika koji su ĉuvali mesto
nesreće ne upuca. A potom mi je mnogo puta pomogla da ne prsnem kada
bi poĉeli da izvlaĉe tela.” Odmahnula je glavom. “To mi je uvek slamalo
srce. Još uvek mi slama.”
“Pa zašto se onda i dalje baviš time?”
“Zato što mogu da pomognem. Nije u redu prebaciti odgovornost na
nekog drugog samo zato što nas to boli.”
Opet razgovaraju o intimnim stvarima. Morala je da prekine to. Ustala
je i krenula ka spavaćoj sobi. “Moţda ću se malo odmoriti. Zovi me kad
stigne Gejlen.”
Morgan je klimnuo glavom. “Malo kasnije ću doći da ti proverim
zavoj.”
“Ne u redu je,” brzo je rekla.
Pogledi su im se susreli, a onda je on polako klimnuo glavom. “Kako
god ti kaţeš.”
Ovlaţila je usne. “Brana Arapaho. To nije bila nikakva eksplozija.
Znam da nije.”
“Verujem ti.” Okrenuo se. “Lepo se oĊrmori.”
“Rekla je da kod brane nije bilo eksplozije,” rekao je Morgan Gejlenu
dok ga je posmatrao kako priprema veĉeru. “Sasvim je sigurna.”
“Pa šta je onda moglo da sruši celo branu? Zemljotres?
“To je jedno od mogućih objašnjenjakoje je dao FBI.” Odmahnuo je
glavom. “Ali ko bi mogao da izazove zemljotres? Ne, stvarno nisam
Biljana1968
siguran šta bi to moglo da bude.”
Gejlen je podigao pogled sa piletine koju je spremao. “Ah imaš ideju.”
“To nisam rekao”
“Ne kaţeš deseti deo onoga što misliš, ti tajanstvena budalo. Uzeo je
tiganj i krenuo ka pećnici. “Pravo je ĉudo što ne diţem ruke od tebe.”
“Da, stvarno. Trebalo bi. Zašto ne digneš ruke od mene?”
“Mazohista sam.” Zatvorio je pećnicu. “Ali ne toliko da još dugo
budem odvojen od Elene. Sada, pošto sam prestao da izigravam
superheroja, ostaviću te i otići ću kući.” Nasinešio se. “Mnogo mi se
dopada da budem maltretirani muţić.”
“Elena nije takva.”
“Biće ako bude morala da prolazi ktoz ovu trudnoću bez mene. A to ne
mogu da dozvolim. Neću to propustiti.” Poĉeo je da ljušti povrće. “Ali
nedostajaću ti. Iako sam vam kupio dosta smrznutih veĉera.”
“Opstaćemo. Potpuno se iskljuĉuješ iz celog sluĉaja?”
“Ako nešto mogu da uradim preko telefona, ili preko ljudi koje
poznajem, raĉunaj na mene. Poĉeću tako što ću se potruditi da otkrijem ko
su ljudi na ona dva crteţa. Ali jedino što bi me moglo ponovo odvući od
Elene je da se ti i Aleks naĊete u smrtnoj opasnosti. A i tada jedino sa
Elenim dopuštenjem.”
Morgan je napravio grimasu. “Malo verovatno.”
“Ne znam. Moţda će joj trudnoća omekšati srce.” Zakikotao se i
odmahnuo glavom. “Ma neće, znam.”
“Tako sam i mislio.”
“Nabaviću vam neko vozilo. Pronaći ću vam iskusne ljude da vam
pomognu na licu mesta. Koristiću svoj blistavi um i veštinu ubeĊivanja da
vam utrem put. Sve dok me to ne odvaja od Elene više od deset metara.”
“Dobro, dobro. Shvatio sam te. Kada nas ostavljaš?”
“Sutra ujutru. Verovatno ću otići i pre nego što se probudite.”
“A, ne, nećeš.”
Gejlen se nasmešio. “Tako je. Bićeš na straţarskoj duţnosti, zar ne?”
Biljana1968
“Hoću da ostanem ţiv. I da ona ostane ţiva.”
“Zašto si dopustio da misli da si popustio na ucenjivanje? Tvoj poloţaj
pred vladom je sada gori nego ikada.”
“Nije bilo vaţno. Morao sam da joj dopustim da oseti da ima kontrolu
nad neĉim. Ti nitkovi su uništili sve u šta je verovala. Morala je da ĉuje da
radi nešto pozitivno.”
“A ucenjivanje je pozitivno? Nema veze. To uvek zavisi od situacije.”
Bacio je pogled na sat na zidu. “Piletina će biti gotova za petnaest minuta.
Hoćeš li da je probudiš?”
“Još malo. Pošto sad nemaš druga posla, zašto se ne javiš Loganu?”
“I šta da mu kaţem?”
“Da više nisi u igri i da sada oĉekujem da on popuni tvoje mesto.”
Zastao je. “A ako to ne uradi, treba da me se ĉuva.”
Gejlen je tiho zviznuo. “Ne smeš sa Loganom tako da razgovaraš. “
“Moţeš to da kaţeš kako god hoćeš. Samo neka poenta bude ista.”
“Neću da mu pretim. On ţeli da Aleks ostane ţiva. SaraĊivaće.”
“Sa tobom. Treba da saraĊuje sa mnom, a on baš i ne zna u kom
pravcu ću ja da poĊem.” Zastao je. “A šta je sa mitom?”
“Za ime sveta, pa on je milijarder.”
“Postoje razni naĉini da se neko podmiti. Reci mu da ću moţda moći
da uradim nešto veoma korisno za njega.”
“Šta to? Okej, nemoj mi reći. Ali neću da Loganu nudim mito” Dodao
je: “Ne ţelim to ništa više od tebe.”
Morgan se zakikotao. “Gejlene, meni si ponudio mito da bi me uvukao
u ovo.”
“Pa, to je bilo drugaĉije.”
“Da nikako da prestaneš da pokušavaš da me izvuces. ”
“Jednog dana ću uspeti.” Gejlen je uzeo svoj telefon. Ja ću srediti
stvar sa Loganom. Da li hoćeš da mu kaţem još nešto . ”
“Ne Ali ţelim da uradiš nešto drugo. Pošalji jednog coveka u Ferfaks
u Teksasu. To je jedan gradić kod Braunsvila. Pobrini se da to bude neko
Biljana1968
dobar i jako paţljiv.”
“Na kraju grada nalazi se jedna tekstilna fabrika. Neka pronjuška malo
okolo i vidi da li ima neĉeg zanimljivog.”
“A šta oĉekuješ da će naći?”
“Nisam siguran. Moţda nešto... neobiĉno.”
“U redu “Okrenuo je Loganov broj, a kada se ovaj javio, rekao mu je:
“Na sigurnom smo i imamo piletinu u rerni..Trgao se . “Hej samo sam
hteo da vidim šta treba dalje da radimo. Smirite se.” Izašao je na trem, brzo
govoreći u telefon.
Loganu se oĉigledno nije dopadalo kako su se stvari kretale. Pa
nikome od njih se nisu dopadale, umorno je pomislio Moi0an. Moraće
dobro da se pobrinu da im pomognu da ostanu ţivi.
Mogao bi jednostavno da ode. Nije raĉunao da će se obruĉ oko njega
ovoliko stegnuti
Glupost. Smatrao je da bi mogla da postoji nekakva veza izmeĊu brane
Arapaho i Ferfaksa. Ovde nije bio zbog šargarepe kojom ga je Logan
namamio. A ni zbog dosijea Aleks Grem i tog njenog ĉarobnog lica koje ga
je tako privuklo.
Aleks je upotrebio kao izgovor za prestanak skrivanja suoĉavanje sa
onim što se desilo u Ferfaksu.
“Nikakvih glasova o njoj?” pitao je Betvort. “Pa nije mogla tek tako
da nestane. Jurila je polovina svih policajaca u Koloradu. ”
“Šĉepaćemo je,” rekao je Jirgens. “Trenutno pronalazimo ko je vlasnik
onog helikoptera. Auto koji su ostavili iznajmio je na Dejv Simons iz
Baltimora. Naravno, mislimo da je ta liĉna karta laţna. Ali njegov opis se
ne poklapa sa opisom ĉoveka nam je dao doktor, onoga što ga je odveo u
kolibu kada je Grejlova povreĊena. Dakle, to nije bio Morgan.”
“Kakvo iznenaĊenje”
“Radim sve što mogu. Rizikovao sam svoj poloţaj kada smo razneli tu
kolibu. Tamo su bila i dva lokalna detektiva koji su poludeli zbog toga.”
“Onda ćemo se pobrinuti za njih.
“Pauers?”
Biljana1968
“Neću nikakvo nasilje. Pozvaću Tima Rolfa iz drţavne budnosti i
pitaću ga da li misli da bi mogao da izda laţno roĊenje za Gremovu.”
“Sloţiće se s tim?”
“Do sada se slagao. On je ambiciozan ćovek koji zna ko će imati vlast.
Hoće da ostane na mojoj, dobroj strani.” Betvort je napravi pauzu. “Kao i
ti, Jirgense. Dobro si obavio posao, ali moraću od tebe da traţim još.
Moraćeš brţe da se krećeš. Postajemo sve bliţe Z-3. Ne smem da dopustim
nikakve propuste.”
“Da li biste mogli to da odloţite?”
“Nakon ĉetiri godine planiranja? Ne, Jirgense. Moraš da kuješ gvoţĊe
dok je vruće..Moţda neću dobiti drugu priliku. Što znaĉi da ni ti moţda
nećeš dobiti drugu priliku. Betvort je ljubaznije dodao: “Veoma si pametan
i znam da ćeš urediti sve što ke potrebno. Samo ih pronaĊi i ukloni tako da
moţrmo da se usredsredimo na ono što nam je vaţno. ”
Biljana1968
Sedmo poglavlje
“Drago mi je da ti se svidela piletina, Aleks. Mada drugo nisam ni
oĉekivao.” Gejlen je ustao i poĉeo da rašĉišćava sto “Mislim da si zasluţila
dobar ohrok, s obzirom da je Morgan što se toga tiĉe, prava neznalica.”
“Bilo je baš ukusno.” Ustala je i poĉela da sakuplja sudove “Pomoći ću
ti da ih opereš. “
“To obiĉno ostavim Morganu. Posao sluge je ponizan a bog zna da mu
je poniznost potrebna.”
Morgan je gledao u Aleks. “Veĉeras ću to prepustit' Ustao je. “Mislim
da hoće da uradi još nešto, a ne samo da pere sudove. Idem malo da
ispitam teren.”
Sve mora tako dobro da zapazi, frustrirano je misli1a dok nosila tanjire
u kuhinju.
Gejlen je pošao za njom; poĉeo je da stavlja sudove u sudoperu. “Da li
je on u pravu?”
“Da. Morgan mi kaţe da nas napuštaš ujutru. “
“Da, odlazim, ali vas ne napuštam potpuno.”
“Morgan mi je i to rekao. Ali, onda ću morati da se uglavnom oslanjam
na njega. Zbog toga mi uopšte nije lako. “
“Ne bi trebalo da se brineš. On je mnogo sposcbniji od mene na
mnogo naĉina. Iako mrzim to da priznam.” Zastao je. “Ma zaboravi to.
Samo imamo razliĉita iskustva u razliĉitim oblastima.”
Nevoljno se nasmešila. Bilo je teško ne nasmejati se Gejlenu. Morgan
je bio u pravu, zaista je bio poseban. “Ne zanmaju me njegova iskustva.
Zanima me njegov karakter. Ne mogu da ga proĉitam. “
“A i ne veruješ mu.”
“Za ime sveta, on ubija ljude.”
“Taĉno.”
“Zar to nije dovoljno da me odbije od njega?”
Biljana1968
“Na osnovu onoga što si do sada videla, da li je ubio bilo koga ko to
nije zasluţio?”
“Nije u tome stvar.”
“Ako će ti biti bolje od toga, onda znaj: više nije u poslu. Povukao se.
Ovaj posao je preuzeo na sebe da bi mi uzvratio uslugu.”
“A šta bi ga drugo moglo navesti da se vrati u posao'?”
“Ne znam. Ponekad mi je malo zagonetan.”
“Upravo tako i ja mislim. Ali ne mogu sebi da dopustim da rešavam
zagonetke. Moram da znam - moram da mu verujem.”
“Onda ćeš morati sama da odluĉiš.”
“Ali ti mu veruješ.”
Klimnuo je glavom. “Ali to je oduvek bio instinkt. Voleo bih da je na
mojoj strani više nego bilo ko drugi, osim moje ţene.”
“A on mi kaţe da je ona rekla da bi ga najradije ubila.”
Gejlen je klimnuo glavom. “Elena ne oprašta i ne zaboravlja.”
“A ima nešto što bi trebalo da oprosti?”
“O, da.”
“Ali ti se ne slaţeš sa njom.”
“Ne baš u potpunosti.”
“Ne ţeliš da priĉaš o tome.”
“To ti baš i ne bi ulilo poverenje.” Poĉeo je da pere sudove. “A da li bi
umesto toga htela da znaš sve o Dţadovom poreklu?”
“Uzeću sve što mi se nudi.”
“Pa, pretpostavljam da bi trebalo da poĉnem od onog debakla sa
Severnom Korejom.”
Kada je završio, sudovi i kuhinja su bili ĉisti. Vragolasto joj se
nasmešio. “I to je sve što ćeš ĉuti od mene. Moţeš da me muĉiš. Moţeš da
mi izbijaš nokte, ali neću-”
“Ućuti, Gejlene.” Pokušavala je da razmisli o svemu što joj je rekao.
“Ni sada baš ne znam mnogo više o tome kako razmišlja. Zar ne znaš ništa
Biljana1968
drugo o njemu?”
“Da vidimo, spomenuo je da je odrastao u porodici koja je sluţila u
vazdušnim snagama i da je ţiveo po celom svetu. Teĉno govori šest jezika.
Pretpostavljam da je bilo prirodno da i sam stupi u vojnu sluţbu.” Okrenuo
se ka njoj. “U pravu si, sve ovo ti neće nimalo pomoći. Verovatno ćeš
morati da se osloniš na instinkte, kao i ja.”
“To je strašno.”
“Pa, zavisi od instinkta.” Nasmešio se. “Nazvaću Elenu, a onda idem u
krevet. Kada se Dţad vrati, reci mu da sam ti sve rekao. Ne bih hteo da
misli kako mu nešto radim iza leĊa.”
Posmatrala ga je kako izlazi iz kuhinje, a zatim pošla ka udarnim
vratima. Kada je izašla na trem, osetila je udar hladnog vazduha.
“Trebalo bi da obuĉeš kaput ako ćeš duţe da se zadrţavaš ovde.”
Morgan joj je prilazio stazom. “Jako je hladno.”
“I mislila sam da ću te zateći kako se šunjaš po tremu.”
“Ne šunjam se. Radio sam ono što sam vam i rekao da ću raditi. Morao
sam da se upoznam sa terenom.” Popeo se stepenicama i otvorio ulazna
vrata. “Nikada ne znaš kada će ti to zatrebati. UĊi unutra. Ionako već imaš
problema sa temperaturom.”
“Nemam više. Dobro mi je.” Ali, kada je ušla, toplota sobe je bila
prijatna. “Gejlen mije rekao da ti kaţem da mije sve rekao.”
“Nije baš lepa reĉenica.” Skinuo je kaput i ostavio ga u ormar. “A nije
lepo ni to što je uradio. Ali, oĉekivao sam da ćeš iscediti to iz ajega.”
Okrenuo se ka njoj. “Verovatno je znao da to dugoroĉno ionako neće imati
nikakve veze.”
“Da li si nas zato ostavio nasamo?”
“Da. Da li se sada bolje osećaš?”
“Zašto bi mi bilo bolje? Već si toliko u nevolji, da ja tu više nemam
nikakvog uticaja.”
“Izvini.” Posmatrao ju je nekoliko trenutaka. “Šta mogu da uĉinim da
ti pomognem?”
Zagledala se u njega, a zatim se nasmejala s nevericom.
Biljana1968
“Verujem da mi to ozbiljno kaţeš.”
“I jesam ozbiljan. Hoću da si opuštena sa mnom.”
“Onda mi reci nešto o tom ĉoveku sa crteţa. Reci mi ko je taj ĉovek
koji je oborio Kena.”
Nekoliko trenutaka je ćutao. “Naleteo sam na njega pre nekoliko
meseci u Ferfaksu, u Teksasu. Tamo su me poslali na jedan zadatak, i to
veće sam ga video.”
“ Siguran si da je to bio on?”
Klimnuo je glavom. “Ta noć mi se priliĉno dobro urezala u pamćenje.”
“ Da li si video i nekoga od ostalih ljudi?”
“Ne. Ali to ne znaĉi da nisu bili tamo. To mesto je bilo prava košnica.”
“Kakva košnica?”
“Laboratorije. I pomislio sam da je baš ĉudno da se Morales nalazi na
jednom takvom mestu.”
“Morales?”
“Moja meta. Huan Morales, trgovac drogom i oruţjem na veliko. Tada
sam smatrao da je ta fabrika u Ferfaksu moţda preĉišćavala heroin ili
proizvodila krek ili ekstazi.”
“Tada? A sada ne?”
Odmahnuo je glavom. “Hoćeš li malo kafe?”
“Da li će mi trebati?”
Ponovo je odmahnuo glavom. “Ništa posebno strašno se nije desilo te
noći. Pa, u stvari, tebi bi moţda bilo strašno. Moj zadatak je bio da sredim
Moralesa u hotelu u gradu i uzmem torbu koju je nosio. Pretpostavljalo se
da je puna novca. Pošto nisam mogao da pucam u hotelu, sledio sam
Moralesa do te male tekstilne fabrike na periferiji grada. Na kapiji ga je
saĉekao tip koga si mi opisala, onaj koji je pucao. Bilo je dosta ljudi iz
obezbeĊenja, tako da sam ostao napolju i ĉekao. Kada je izašao, sledio sam
ga nazad do grada, i kada sam imao zgodnu priliku, pucao sam.”
“Ubio si ga?”
“Ja nikad ne promašujem. Pošto nisam uspeo da obavim zadatak pre
Biljana1968
nego što je otišao u fabriku, pomislio sam da bi bilo dobro da odmah
proverim šta je u torbi, i vidim da li je moţda novac dao ĉoveku sa kojim
se sreo na kapiji.
“I?”
“Nije bilo novca. Samo tri fascikle sa graĊevinskim planovima i
interesantnim beleškama. Strateška mesta na koja treba postaviti eksploziv
kada se ruše razne strukture. Ĉak je bilo i predloga koje vrste eksploziva
treba koristiti.”
“Kakve strukture?”
Odmahnuo je glavom. “Ne znam. Nije bilo nikakvih imena. Planovi su
bili oznaĉeni kao Z-l, Z-2 i Z-3.”
“Šta si uradio sa njima?”
“Ono što mi je i nareĊeno. Odneo sam kofer Alu Liriju, mom kontaktu
u CIA, i rekao mu da je posao obavljen, ali da nema nikakvog novca, samo
planova. Video sam da nije bio baš zadovoljan kada je otvorio torbu, ali
gotovo odmah ju je zatvorio. Dva dana kasnije su me poslali u Severnu
Koreju. Ostatak je istorija. Nisam ĉak ni povezao stvari dok nisam u
veslima video izveštaj o brani Arapaho.”
Ukrutila se. “Šta?”
“Dva plana iz fascikli odnosila su se na višespratne strukture. Ali jedan
od planova bio je plan brane: Z-l.”
“Boţe.”
“Ali izveštaj sa brane Arapaho je tvrdio da nisu otkriveni nikakvi znaci
sabotaţe. A naroĉito ne tragovi eskploziva. Moţda je sve samo sluĉajnost.”
“I ti nisi ništa preduzeo?”
“Ja sam u bekstvu. Da li je trebalo da odem u Kolorado i ispitujem
nesreću koja se verovatno desila sama od sebe?” Mogao si da kaţeš
nekome, da nazoveš-”
“Koga? CIA? Ako je brana Arapaho bila Z-l, onda je moţda ĉinjenica
da sam ja video te planove razlog zbog koga me jure. FBI? Malo
verovatno. Ovih dana priliĉno blisko saraĊuju sa CIA.” Pogledao je u oĉi.
“Odluĉio sam da saĉuvam svoju glavu. Nisam ja jedan od tvojih heroja.
Proveo sam godine radeći najprljaviji posao na svetu da bih napravio
Biljana1968
nekakvu zaštitnu ogradu izmeĊu moje zemlje i sveg tog haosa okolo. A sve
što sam za to dobio je noţ u leĊa. I odustao sam. A ako ti se to ne dopada,
baš mije ţao.”
“Ne moţeš da odustaneš. To ništa ne rešava.”
“Resio sam pitanje da li ću ţiveti ili umreti.”
“Ali to je bilo nekada. Da li to znaĉi da ćeš i dalje odustajati?”
“To je sporno pitanje. Uvuĉen sam u sve ovo, i sada moram ili da nešto
preduzmem, ili da pustim da me srede.”
Zaškrgutala je zubima.
“Molim?”
“Nemoj, molim te, da izmišljaš. Oduvek si imao izbora, i znaš to.
Preuzeo si posao koji ti je Logan ponudio zato što si hteo da saznaš da li su
Z-l i brana Arapaho jedno te isto. Samo što to ne ţeliš da mi priznaš.”
“Zašto?”
“Ne znam. Moţda se plašiš da ću pomisliti da nisi toliko ciniĉan koliko
tvrdiš da jesi. Ne brini se. Neću napraviti takvu grešku. Svako ima prava da
jedanput omane.”
Iskrivio je usne. “Drago mi je da nisam upropastio svoju reputaciju.
Ako ti se bude uĉinilo da pokušavam da se ponašam herojski, kao ti idoli
uz koje si odrastala, hoćeš li me opomenuti?”
Nasmešila mu«!”Naravno da hoću.” Izgledao je toplo i pristupaĉno, i
odjedam je poţelela da pruţi ruku i dotakne ga. Brzo je skrenula pogled.
“Koliko dugo treba da ostanemo ovde?”
“Verovatno ne više od nekoliko dana. Sigurna mesta postaju nesigurna
ako je potraga obimna i detaljna. Voleo bih da ostanemo ovde dok ne
dobijemo izveštaj o Ferfaksu od Gejlena. On će poslati dole operativica da
vidi šta moţe da otkrije. Kada budemo krenuli, hoću da na raspolaganju
imamo sigurno mesto i razlog da odemo tamo.”
“A ti misliš da m to biti potrebno samo nekoliko dana?”
“Bolje bi bilo daš ne zadrţavamo duţe. Ponestaje nam vremena. “
Osetila je napasnike. Nikada se nije osećala toliko progonjenom. Ĉak i
onda u Iranu, kada je bila u bekstvu, nije osećala da se okolnosti toliko
Biljana1968
kreću protiv nje.
“Biće sve u redu Morgan ju je gledao. “Ova zemlja je velika. Mnogo je
lakše nestati u ovako velikoj zemlji. A i ljudi nisu toliko sumnjiĉavi. Oni
su kao ti Ţele da veruju daje svako dobar.”
“A ti misliš da je to niaivno.”
“Da, ali to mi takoĊe greje srce.” Nasmešio se. “A već smo utvrdili
koliko sam hladan.” Odjednom se zagledao u nju. “Treba mi sva toplina
koju mogu da dobijem.”
Nije mogla da skrene pogled. Nije bio hladan. Osećala je kako joj se
neka toplina kreće po telu, kao da- Skrenula je pogled.
O ĉemu su ono beše priĉali? “Nije naivno ako ţeliš da u ljudima vidiš
ono najbolji: Ovlaţila je usne. “Šta ćemo da radimo dok nas Gejlen ne
pozove?” Poţelela je da moţe da povuĉe pitanje. Glupaĉa. Glupaĉa
Ali, on nije odgovorio dvosmisleno kao što je oĉekivala da će moţda
uĉiniti. “ Mogla bi da mi dopustiš da vidim najbolje u tebi.”
“Šta?”
“Rekao sam ti da te neću crtati osim ako mi ne daš dozvolu za to”
“Nećeš je ni dobiti. Mrzim kad moram da sedim nepomiĉno.”
“Onda nemoj da sediš. Još uvek si dovoljno slaba, tako da mi moţeš tu
i tamo dopustiti da te crtam dok se odmaraš. Dopusti mi to, a ja ću te voditi
sa sobom kad god idem da ispitujem teren. Na taj naĉin nijednom od nas
neće biti dosadno.”
“Zar se ne bojiš da ću zaostajati za tobom?”
“Moţda. Ali onda ću jednostavno usporiti. U svakom sluĉaju ne ţelim
da te ostavljam ovde samu.”
“Vrati mi moj pištolj.”
“Kod mene je u rancu. Uzmi ga kad god hoćeš. Mada, šta bi ti taj
pištolj vredeo protiv onih raketa koje je Jirgens bacio na kolibu? Ako nas
ovde pronaĊu, najbolje što moţemo oĉekivati je gerilski rat.”
“Zar nećemo pobeći i sakriti se negde?”
“Beţaćemo, staćemo, uzvratićemo, pa ćemo opet beţati. Zar ti to ne
odgovara više?”
Biljana1968
Upravo je htela da mu kaţe ne, ali onda je uvidela da je on u pravu.
“Ako je to jedini naĉin da preţivimo. Ne ţelim da me uhvate u klopku kao
pacova. To nije fer.”
“A šta je fer?”
“Ovaj naš dogovor pomalo nije u redu. Ako ćeš već da me crtaš, ţelim
jednu uslugu od tebe.”
Odmahnuo je glavom. “Bez fotografisanja.”
“Nisam to ni htela. Nisi toliko lep.”
“Uf, nadam se da nije tako.”
Ali bilo bi veoma interesantno snimiti lice koje je krilo toliko tajni.
“Verovatno bih završila sa slikom koja liĉi na kameni zid. Ne, jednom si
mi rekao da ćeš me pronaći ako ti pobegnem, da si dobar u tome. Pa, hoću
da me nauĉiš kako to da radim.”
“Zašto?”
“Par puta sam se našla u situaciji kada je to moglo da mi koristi Nisam
totalni poĉetnik. Tata me je vodio u lov, još dok sam bila devojĉica. Dosta
toga znam o šumi.”
“Ali zašto traganje i pronalaţenje?”
“Sećam se da je pre nekolikgodina u Turskoj bila jedna devojĉica koja
je odlutala iz sela dok sam fotografisala njene roditelje Trebalo nam je
nekolikota da je pronaĊemo. Bila je mrtva. Upala je u reku. Da smo mogli
da je pronaĊemo ranije, moţda se to sve ne bi desilo
“Trebalo je da znam. Još jedan naĉin da se spase svet “
“Ne samo jedna trogodišnja devojĉica. Onda, da li smo se dogovorili?”
“Ne moţeš nauĉiti mnogo za par dana. Mene je uĉio jedan Apaĉ,i to
mesecima,pa je dalje bilo potrebno-”
“Nauĉiću šta mogu da nauĉim. Moţe mi biti od pomoći.
Dogovoreno?”
Nasmešio se. “Dogovoreno.”
“Onda idem u krevet. ” Okrenula se i pošla. “ Vidimo se ujutro.”
“ Dobra ideja. Dan ti je baš bio naporan. ”
Biljana1968
“Bio je uţasan.”
“Voleo bih da ti kaţem da je najgore prošlo. Ali ti neću reći.”
Ne, ponudio joj komfor,ali ne po cenu poštenja. “Nisam ti to ni
trţila.Laku noć. ”Nije upalila svetlo u spavaćoj sobi dok je skidala
pantalone. Skidanje košulje bi bilo prenaporno zbog povreĊenog ramen,i
zato nije htela ni da se trudi. Samo je povukla pokrivaĉ preko sebe i
namestila jastuk.Bio je jeziv, uţasavajući dan- baš kao što je i rekla
Morganu pun straha otkrivenja i divlje mešavine osećanja. Dan kada se
Morganu pribliţila više nego što joj je prijalo.Ne bi trebalo da bude
iznenaĊena. U situacijama kada je ţivot u opasnosti, seksualnost obiĉno
jaĉa. To je već doţivela sa jednim doktorom dok je izveštavala o
poplavama u Bangladešu. Sve je prestalo kad je opasnost prošla.
Ali tada osećaj nije bio ovako jak.
Nije vaţno. Moći će da izaĊe na kraj sa tim. A Morgan oĉigledno nije
zeko da navaljuje sa intimnostima. S gaĊenjem je konstovala da ju je ta
ĉinjenica razoĉarala. Samo bi joj još falilo da završi u krevetu sa ĉovekom
kao što je Morgan.
S tim što nije bilo ĉoveka kao što je Morgan. Nikada nije upoznala
nikoga tako sloţenog, a što je više saznavala o njemu, sve je manje znak
kako da se postavi. Njegovi putevi nisu liĉili na njene, ali bilo je teško
osuditi ĉoveka koji-
Prestani da razmišljaš o njemu. Ako si već budna, razmišljaj o neĉemu
što bi moglo da ti pomogne da se izvuĉeš iz ove nezgode.
Z-l. Ne. Sada su stvari bile još komplikovanije. Komplikovanije i
zbunjujuće. Ako je Z-l oznaĉavalo branu Arapaho, i ako je ta meta već bila
uništena...
Zar to ne znaĉi da je na redu Z-2?
“Kako napreduje Z-2?” upitao je Betvort. “Nemaš još mnogo i
vremena. Pauerse.”
“Nema problema. Biće sve u roku.”
“ Ali sa kakvim uspehom?”
Biljana1968
“Mislim da bi trebalo da znate da ćemo uspeti. Jedini razlog koji nas je
koĉio je to što ste mi naredili da jurim Gremovu.”
“Ali to ti sada više ne predstavlja izgovor. Taj zadatak sam dao
Jirgensu.”
“A on baš i nije bio uspešan u tome, zar ne?”
“Srediće je on. Ti se usredsredi na Z-2.” Spustio je slušalicu i naslonio
se u fotelju. Budi miran. Sve će ići baš onako kako je i planirano. Sve
detalje je drţao pod kontrolom sa uobiĉajenom veštinom. Jirsens će naći
Gremovu i Morgana i srediti ih. Sve će biti-”
Telefon mu je zazvonio.
“Ne mogu da ga naĊem, Betvorte.”
Rani.
“Za ime sveta, zašto mi nisi odgovarao na pozive?”
“Moram da ga naĊem. Nestalo mi je tragova. Dajte mi vi jedan.”
Duboko je uzdahnuo. Nikakvog izvinjenja. Taj arogantni, fanatiĉni gad
mu je nareĊivao. “Da si mi se javljao kada sam te zvao moţda bih ti
nekako i mogao pomoći.” Moţete li to?”
Poţeleo je da prekine vezu. To bi bila greška. Rani jeste bio
nepredvidljiv, ali Betvort je imao planove za njega. Pored toga on je jedini
mogao uhvatiti Morgana. “Bio je u Koloradu pre par dana.. Moţda je još
uvek tamo, ali sumnjam. Gde god da je sa njim je jedna ţena, Aleks
Grem.”
“Sigurni ste?”
“O, da.”
“Moţete li mi poslati njenu fotografiju?”
“ Ne moram. Uzmi bilo koje novine. Zar nikada ne ĉitaš nov«»li
gledaš televiziju?”
“Ne.”
“Pa veoma je traţena ovih dana. Zato nema nikakve koristi od adresa
ili telefonskih brojeva.” ,
Biljana1968
“A za šta bi mi ona bila korisna?”
“Priliĉno je oĉigledno da je Morgan neće napustiti, tako da mu je neka
vrsta tereta. Usporiće ga. A on ne mora mnogo da uspori da bi je ti ulovio,
zar ne?”
“Tako je, ali mi u svakom sluĉaju pošaljite faksom informacije.
Nazvaću vas opet i daću vam broj faksa u gradu u kome budem, Moţda ću
preko nekoga uspeti da je pronaĊem “
“Rekao sam ti, svi je traţe.”
“To za mene nema nikakve voze. Oni će se zaustavljati okle-vaće,
pitaće se da li će ih uhvatiti ako odu predaleko. Ja sam u prednosti. Briga
me.” Prekinuo je vezu.
“Okej.” Dţad je gledao po planinama. “Daću ti petnaest minuta
paiitosti. Idi i sakrij se od mene. Kreći.”
'“Tragaćeš za mnom?” upitala ie Aleks. “Pa kako ću onda da nauĉim
nešto?”
“Ostavićeš trag za sobom, a onda ćemo se vratiti i videti šta si uradila
pogrešno.”
“Šta sam uradila pogrešno?”
“Izvini, glupo sam sroĉio. Obiĉno lovim plen koji ne ţeli da bude
naĊen. Ali to je jedini naĉin da te nauĉim. Uzmi ili ostavi “
“Uzimam.” Otrĉala je nizbrdo.
“Našao sam te.” Dţid je izvukao Aleks iz ţbunja. “Sigurno si se već
umorila. Ovog pita si bila baš nespretna.”
“Hvala.” Napravili je grimasu. “Ovo je već treći put. Postajem
depresivna. Ako je tako lako pronaći nekoga, zašto onda nismo mogli da
ponaĊemo onu malu devojĉicu?”
“To nije lako. Za to je potrebna veţba. Ima mnogo stvari koje nam
sakrivaju tragove Moţda je jedno vreme išla kroz plićak. Moţda je kiša
oprala tragove. Deca nisu teška, pa su njena stopala moţda ostavila tek
slabi trag na travi. A ako je dugo hodala po blatu, moţda ga je toliko
Biljana1968
nakupila na cipelama, da nije ostavljala jasne tragove. U takvim
sluĉajevima je gotovo nemoguće identifikovaa ljudski trag. Moţda je i
neka velika ţivotinja prešla preko njenih tragova i uništila ih. A moţda ste
je sve vreme traţili na pogrešnom mestu.”
“Šta to znaĉi ? ”
“Ugao pod kojim svetlost pada.” Gledao ju je u lice. “Umorna si.
Pogledaćemo u ĉermu si sve pogrešila pa ćemo se vratiti u kuću.” Okrenuo
se i krenuo uzbrdo. “Tamo si pomerila kamenje.” Pokazao joj je. “Stopama
si poravnala zemlju kada si krenula nizbrdo, pa je boja ovde malo
drugaĉija.” Ponovo joj je pokazao. “Slomila si ovu granĉicu kada si ulazila
u ţbunje.” Kleknuo je. “A ovde je i jedan jasan otisak stopala.”
“Meni ne izgleda tako jasno.”
“Vidiš li ovo mesto na kome ti je prst utonuo u zemlju?”
Klimnula je glavom. “Ovo je kao uĉenje stranog jezika.”
“Samo treba da istreniraš oĉi da primećuju znake. Postoje ĉetiri znaka
na koje treba da obratiš paţnju. Poravnanje terena, onda kada teţinom
stopala pritisnemo blato, kamenje ili komadiće granĉica. Pravilnost,
odnosno prave linije ili geografski oblici, ili bilo šta drugo što se obiĉno ne
nalazi u prirodi. Pramena boje, odnosno razlika u boji ili sastavu zemljišta
u poreĊenju sa okolinom. I konaĉno, neka oĉito skorašnja promena.”
Krenuo je ispred nje. “DoĊi, idemo do prvog mesta na koje si se sakrila, pa
ćemo pogledati kakve si tragove ostavila.”
Poţurila je da ga sustigne. “Mogla sam onda i da ostavim znak na
kome piše gde sam.”
“Pa, da. Ali nisam ni morao da gledam u zemlju kada sam se pribliţio
onom ţbunju.”
“Zašto?”
“Namirisao sam te.”
Zastala je. “Molim?”
“Dezodoransi, pasta za zube, šamponi - sve su to mirisi civilizacije.
Ali priroda svakome daje i njegov sopstveni miris.”
Biljana1968
“Hoćeš da kaţeš da smrdim?”
Pogledao ju je. “Ne, osećaš se kao pravo ţensko. Veoma zavodljivo.”
Brzo je skrenula pogled. “I prepoznatljivo, oĉigledno.”
“Prepoznao bih te i u mraku,”
Udahnula je duboko, trudeći se da smisli šta će reći. “A da li ti je tvoj
prijatelj Apaĉ istrenirao i nos, a ne samo oĉi?”
“Ne, to je talenat. Samo sam morao da ga malo doteram.”
“Sarin pas, Monti, ima odliĉan njuh.”
Poĉeo je da se smeje. “Porediš me sa psom?”
Napetost je nestala, shvatila je sa olakšanjem. “Pa, on je izuzetan pas.”
“Onda pretpostavljam da ću to morati da prihvatim kao kompliment.”
Kleknuo je i pokazao joj jednu taĉku udaljenu oko trideset metara. “Eno,
tamo sam ti pronašao prvi trag. Da li vidiš odsjaj?”
Sela je pored njega. “Da, kako sam to uradila?”
“Tvoja stopala su se utisnula u ĉestice prašine, tako da je nastala
površina koja odbija svetlost. Ali, moţeš je videti jedino kada svetlost
padne koso.”
“Kako sija.”
“Da si tamo na vrhu, moţda ne bi mogla da vidiš. Zato je dobro
posmatrati iz daljine.”
“Pa, ti si definitivno struĉnjak za daljinu.”
“Nisam loš ni kad sam na vrhu.”
Ovoga puta nije pogrešila i pogledala ga. Brzo je ustala. “Hajdemo.
Jedva ĉekam da vidim šta sam još pogrešila.”
“Bio si baš neverovatan tamo napolju.” Gledala je u vatru dok polako
ispijala toplu ĉokoladu. “Kako si se upoznao sa tim indijancem koji te je
nauĉio da pratiš tragove?”
“Vojska me je poslala kod njega. To je bio deo moje obuke. Njegova
olovka se brzo kretala preko bloka za crtanje. “ Nikad ne znaš kada će ti
Biljana1968
zatrebati da nekoga traţiš. U stvari, trebalo mi je duţe nego inaĉe da
postanem efikasan. U poĉetku mi se sam lov dopadao. Morao sam da se
nateram da prestanem da mislim na ubijanje i konceatrišem se na sam lov.
Znaš, stvarno dobro izeledaš u svetlosti vatre...”
“Bolje bi ti bilo da brzo crtaš. Ova toplina me uspavljuje.”
“Samo još malo... Rekla si da si išla u lov sa svojim ocem. To me
iznenaĊuje. Ne mogu da te zamislim sa puškom.”
“Nismo ni nosili puške. Moj otac nije voleo da ubija ţivotinje. Nosili
smo foto-aparate.”
“Sada mi je jasno. To već liĉi na tebe.”
“Da li u tvojoj profesiji ima mnogo ljudi koji imaju problema da nauĉe
da” - traţila je pravu reĉ - “Love?”
“Ubijaju. Reci to.” I dalje je gledao u crteţ. “Nekima je to teško,
nekima ne. Tu i tamo se naĊe neko ko to voli- Voli da lovi. Voli da ubija.”
“A ti nisi takav?”
“Ne.”
“Ali znaš nekoga ko jeste takav?”
Klimnuo je glavom. “I jedno kratko vreme bio sam zaraţen njegovim
entuzijazmom.”
“Da li je bio dobar kao ti?”
“Ne, ali bio je blizu.” Stavio je blok za crtanje na kraj stola, pored
sebe. “Idi u krevet. Uhvatio sam suštinu. Ostatak ću završiti sutra.”
Nije ţeleo da više odgovara na njena pitanja. Pa, verovatno više ne bi
ni trebalo da ih postavlja. Nije bila sigurna koji su trenuci bili intimniji -
oni u hladnim planinama, ili ovih poslednjih nekoliko sati pored plamena
vatre.
Ustala je. “Moţda ćeš bolje proći u ovom našem dogovoru. Imam
osećaj da neću baš biti dobra u tom traganju.”
“Bićeš dobra. Imaš oštro oko. Pametna si i brzo uĉiš. Sutra ćeš se setiti
svega što sam rekao i već će mi biti teţe da tenaĊem.”
“Dok mi ne priĊeš dovoljno blizu da me namirišeš. Još uvek nisam
sigurna da mi se sviĊa ta ideja .
Biljana1968
Nasmešio se. “Uĉitelj mora da ima izvesne privilegije. A onda,
preksutra, povešćeš me svojim tragom i sama reći kako sam te našao.”
“Tako skoro?”
“ Kao što rekoh,imaš oštro oko.”
A imao je i on. Ledeno plave oći, pa ipak, uopšte nisuizgledale
hladno... “Laku noć.”Krenula je ka spavaćoj sobi. “Pokušaću sutra da ti
pruţim malo više izazova.”
“Nemoj mnogo da se trudiš. Veruj mi, Aleks, ti si i inaĉe stalani
izazov.”
Gde je Morgan?
Aleks je cupkala da bi podstakla cirkulaciju u nogama. Tokom
protklog sata je zahladnelo i bila je spremna da se vrati naranĉ. Te noći je
padao sneg,i Morgan je otkazao jihovu lekciju traganja jer je sneţni
pokrivaĉ skrivao znake. Bila je iznenaĊena koliko se razoĉarano osećala
kada joj je dodao njen foto-aparat i zatim je ostavio na tom brdu. Osećala
se... napušteno.
Oh, kako je to patetiĉno. Zaboravi na hldnoću. Zaboravi Morgana.
Podigla je foto-aparat i fokusirala ga na vrhove Tetona, sada obavijene
maglomi oblacima..
“Da li si spremna?”
Okrenula se i videla Morgana iza sebe. Trebala je da ĉuje njegove
korake po zaleĊenom snegu, ali nije. “Gde si bio? ” Pokazao joj je
breţuljak prošaran drvećem koji se nalazio juţno. “Morao sam malo da se
protegnem. ”
“A ja sam ti ĉuvala leĊa.”
“Da.” Prošao je pored nje i pošao nizbrdo,ka ranĉu. “ Ali super si se
drţala prošlih nekoliko dana, s ozirom na tu ranu. Dobro sam te namuĉio.”
“S ozirom na moju ranu.? Kako zaštitmĉki. “ Nasmešila se.
“Ĉak i ako je taĉno. Daj mi još par nedelja i biću na ravnoj nozi sa
tobom.”
“Nemamo par nedelja.”
Biljana1968
“Znam.” Govorila je bez razmišljanja. Poslednjih nekoliko dana je sve
bilo zaĉuĊujuće mirno. Kao da su se zaustavili u vremenu. Moţda zbog
toga što su bili okruţeni svom ovom lepotom i spokojem. A moţda i zbog
toga što je ţelela da pobegne od svog nemirnog ţivota. “Gejlen neće doći
po nas, zar ne?”
“Doći će. Rekao sam ti, rekao mi je da je Ralf Skot juĉe bio na putu za
Teksas. Dao mu je kopije crteţa onih ljudi sa brane. Gejlen bi trebalo da se
ĉuje sa njim veĉeras.”
“Da li ti znaš nešto o Skotu?”
“Samo to da ga je Gejlen odabrao. To je za mene dovoljno.” Pogledao
ju je. “Ali neću da sedim zaludno i mislim da će sve propasti ako mi se ne
javi. Ovde smo već predugo.”
“Nisam ni mislila da ćeš sedeti besposleno. Ne ostavljaš utisak
strpljivog ĉolaka. Ĉudi me da nisi još nervozniji.”
“Ma, jesam nervozan.” Gledao je negde pored nje. “I veoma
nestrpljiv.”
Prokletstvo. Osetila je talas vreline u sebi. To mu nije bila prva opaska
koju je shvatila kao seksualnu. Seksualna tenzija je bila tu; ignorisana, ali
uvek prisutna.
Morgan je sada nije ignorisao. Ţeleo je da je pokaţe, da ona zna.
“U redu je.” Morgan ju je posmatrao. “Nemoj da paniĉiš. Neću da te
zaskoĉim. Samo... to mi je potrebno. A mislim da je potrebno i tebi.”
“Ne uradimo uvek sve što nam je potrebno.”
“Ja uradim. Ovih dana ţivim kao da mi je svaki dan poslednji u ţivotu.
Nikad se ne zna.”
“Da, valjda.” Ovlaţila je usne. “Ali ja ne ţelim da ţivim tako. Ţivot je
dar i hoću da ga negujem.”
“Neguj. Mene ne zanima stvaranje uspomena. Samo doĊi u krevet sa
mnom. Tebi će se dopasti, meni će se dopasti, i to će biti to. Kada odeš
nećeš imati nikakve obaveze prema meni.” Popeo se na trem i otkljuĉao
vrata. “To je sve što sam hteo da kaţem. Šta hoćeš za veĉeru?”
“Molim?”
Biljana1968
Nasmešio se. “Hrana nije toliko dobra kao seks, ali je neophodna. Šta
kaţeš na omlet? Ja ću ga napraviti, ali ti ćeš morati da iseckaš luk. Od toga
mi idu suze, a onda baš i ne izgledam muţevno.”
Povlaĉio se, kao što je i uvek ĉinio proteklih dana, ali je već bilo
kasno. Reci su bile izreĉene, i ona nije mogla da ih zaboravi. Verovatno
nije ni ţeleo da ih zaboravi. Ţeleo je da ona misli o tome, da ih zamišlja
zajedno u krevetu.
A to je i radila.
Duboko je uzdahnula, prošla pored njega i ušla u kuću. “Luk moraš da
seĉeš ispod mlaza hladne vode. Pokazaću ti.”
Ušao je za njom i obesio svoj kaput u ormar. “Uvek mi je drago da
nešto nauĉim od nekoga ko ima iskustva. Nauĉi me.”
“Mislim da tebe niko ništa ne mora da uĉi.”
“Pa onda podeli svoje iskustvo sa mnom.” Otišao je u kuhinju. “To je u
svakom sluĉaju zabavnije.”
Dok je Morgan razbijao jaja za omlet, njegov telefon je zazvonio.
“Skot je upravo zvao,” rekao je Gejlen. “Naišao je na zlatnu ţicu u
hotelu u Ferfaksu. Recepcioner je prepoznao obojicu sa crteţa. Ĉovek sa
puškom je Tomas Pauers, a drugi je Kalvin Deker.”
“Da li je siguran?”
“Pre oko godinu i po Pauers i Deker su duţe vreme svaki ĉas dolazili u
grad. Svima su govorili da su dizajneri i da rade za jednu tekstilnu
kompaniju. Ljudi u gradu nisu bili uvereni da je to istina, ali pošto su dobro
plaćali, progledali su im kroz prste.”
“Mislili su da se bave proizvodnjom droge?”
“Bilo je svakojakih priĉa oko toga šta se dogaĊa u fabrici. Ferfaks je
veoma blizu granice. Mnogi u juţnom Teksasu se bave poslovima vezanim
za drogu.”
“Da lije taj recepcioner skoro video Pauresa?”
“Nije,” rekao je Gejlen. “Ali poslednje nedelje svog boravka tamo
platio je kreditnom karticom. Skot je podmitio recepcionera da pogleda u
Biljana1968
papire i da mu broj te kartice. Ja je upravo proveravam. Skot će se veĉeras
promuvati oko fabrike da pronjuška.”
“Tamo ima baš mnogo ĉuvara.”
“Nema više. Fabrika se zatvorila pre šest meseci. Sada je napuštena,
osim što je tu jedan noćni ĉuvar. Skot je rekao da će me nazvati iz fabrike.”
“Zovi me ĉim ti se javi.”
“Uradiću tako. Kako je Aleks? Da li uspeva da izaĊe na kraj sa
tobom?”
“Jedva. Moram da prekinem. Pravim omlet.”
“Ti?”
Morgan je pogledao u Aleks. “Otkrivam svakojake veštine, za koje
nisam ni znao da postoje. Javi mi ĉim nešto saznaš.” Prekinuo je vezu.
“Ĉovek sa puškom se zove Tomas Pauers. Drugi ĉovek je Kalvin Deker.
Gejlen upravo proverava Pauersovu kreditnu karticu.”
Al«ks se oparila od uzbuĊenja. “Odliĉno.” Zatim se namrštila. “To bi
moglo da mu bude i laţno ime. Verovatno i jeste.”
“A moţda i nije. U svakom sluĉaju, jeste neki trag.”
“Da, jeste. Konaĉno se dešava i nešto povoljno po nas. Upravo sam
postajala obeshrabrena.”
“Ja sam i dalje obeshrabren.”
Ukrutila se. “Zašto?”
Nasmešio se. “Nisi isekla onaj luk umesto mene. Bojim se da ćeš me
naterati da ja to uradim.”
“Ja ću da skuvam kafu, a ti ukljuĉi televizor,” rekao je Morgan posle
veĉere. “Moramo da vidimo šta smeraju naši protivnici.”
“Jedva ĉekam.” Otišla je u dnevnu sobu i upalila televizor. “Upravo
ono što mi je potrebno za varenje.”
Pogledala je Morgana dok je ovaj ulazio u sobu, noseći posluţavnik sa
kafom. “I dalje nas traţe u Koloradu. Teško im je da identifikuju helikopter
jer su brojevi na njemu bili laţni.”
Sipao joj je kafu. “Zamisli samo. I šta još?”
Biljana1968
“Ništa o nama. Bio je još jedan napad na ambasadu, ovog puta u Kvitu.
Isti naĉin delovanja kao i kod onog prošlog napada u Meksiko Sitiju.
Teroristiĉka grupa Matanza. Iste pretnje predsedniku Andreasu.”
Odmahnula je glavom. “Zar nikada neće prestati? Nekad sam se osećala
tako sigurno, a sada se stalno nešto osvrćem preko ramena. Pitam se kako
li se samo Andreas oseća? Glava mu je u torbi non-stop.”
“Njegov posao je teţak.” Dţad je seo preko puta nje. “Ali, moţe on da
izaĊe na kraj sa tim. Siguran sam da je veoma hrabar.”
“Sećam se da si rekao da ti se dopada.”
“Mislim da je pošten. To svakog politiĉara automatski uzdiţe do
sveca.” Uzeo je gutljaj kafe. “Moţda ćemo preko Logana morati da se
obratimo njemu. Ne znam kome drugom moţemo da verujemo.”
Širom je otvorila oĉi. “Predsedniku?”
“Gejlen kaţe da Logan ima neka posla sa njim ovih dana.”
Odmahnula je glavom. “Bez dokaza ne moţemo ništa.”
“Moţda si u pravu.” Uzeo joj je daljinski i iskljuĉio televizor. “Dosta
je bilo vesti. Postaješ depresivna. Nasloni se lepo. Idem po blok.”
“Ĉini mi se da imaš već desetine mojih crteţa.”
“Dopada mi se tvoje lice.” Ponovo je seo i poĉeo da crta. “To je veoma
posebno lice.”
“Voliš slabiće?”
“To je ono što ti vidiš, a ne ono što sam ja nacrtao.” Prestao je da crta i
pogledao je, “Zašto se toliko bojiš da te vidim kao slabića?”
“Ne bojim se. Samo me nacrtaj kao-” Nekoliko trenutaka je ćutala.
“Pretpostavljam da se duboko u sebi bojim da zapravo i jesam slaba.
Pokušavam da ne budem takva. Ali, šta ako-”
“Gluposti.”
“Nikada ne moţemo znati kako ćemo da reagujemo. Bila je jedna
situacija kada sam se osećala potpuno rastureno. To bi moglo ponovo da se
desi.”
“Svetski trgovinski centar?”
“Bila sam bespomoćna. Ništa nisam mogla da uradim. Nije bio tamo.
Biljana1968
Nije bio nigde. Išla sam po bolnicama. Svuda sam postavljala njegove
slike.” Osećala je kako joj se u oĉima skupljaju suze. “Nisam mogla da ga
naĊem. Niko ga nikada nije našao.
Kukala sam i plakala kao neka ludaĉa.” Progutala je pljuvaĉku Da pa,
bojim se da opet budem tako bespomoćna. Ne ţelim da budem tako
bespomoćna.”
“Pa zato ideš u drugu krajnost.”
“Malo sutra.” Proĉistila je grlo. “I bolje bi ti bilo da me ne crtaš kao
pre nekoliko dana. Tada si i imao izgovor, jer sam bila ranjena, ali sada
nemaš.”
“Hoćeš li da vidiš ovu sliku?”
“Naravno da hoću.”
Posmatrala ga je dok joj je prilazio. Nije trebalo da mu veru-je. Nije se
osećala ranjivijom, ali je osećala da su prisniji. Poslednje što joj je trebalo
je da bude bliska sa njim.
Kleknuo je pored nje i stavio joj crteţ u krilo.
“Aleks.”
Ime Aleks je bilo napisano na vrhu papira.
Snaga. Budnost. Inteligencija. Blistavost.
Za trenutak nije mogla da govori. “Ja sam... ostala sam bez teksta.”
“Odliĉno.”
“Da li ti tako izgledam?”
Nasmešio se. “Ama, ne. Samo sam hteo da te nekako odvuĉem u
krevet. To radim sa svim devojkama. Prestao je da se smeši. “Poznaješ me
dovoljno dobro da znaš da sam iskren sa tobom. Pa ĉak i da nisam iskren
sa tobom, bio bih iskren prema sebi i svom radu. Rad uvek mora da bude
iskren, pošten i jasan.” Prstima je prešao preko linije njenog obraza. “Sa
tobom nije bilo problema. Sve je već bilo tu, preda mnom.”
Borila se za vazduh. Njegovi prsti su bili topli, a dodir lagan; ipak,
osećala ga je svakim nervom svoga tela. Njegovo lice... ĉvrsto, potpuno
usredsreĊeno, sigurno.
Polako je podigla svoje prste i dotakla njegove usne.
Biljana1968
Umirio se. Zatim je pomerio glavu tako da joj je usnama dodirivao
dlan.
I ona se umirila. Osećala je kako joj je celo telo spremno.
Zadrhtala je kad je njegov jezik dotakao njen dlan.
A tada je sve nestalo. On je ustao.
“Ne.”
Zbunjeno ga je gledala dok je odlazio od nje. Kako to misli ne? Bila je
tako zagrejana, da se skoro topila.
“Nije fer. Rastuţila si se priĉajući o svom ocu, a onda sam bacio ovaj
glupi crteţ na tebe.” Iskrivio je usta. “I to sam uradio namerno. Bio sam
grub. Ţeleo sam te i to je bio naĉin da te dobijem.”
“Molim?”
“Manipulacija. Samo što sam zaboravio da se time više ne bavim.”
Krenuo je ka svojoj spavaćoj sobi. “Ako me ţeliš, doĊi i uzmi me.”
Zbunjeno je sedela dok su se vrata njegove sobe zatvarah. Šta to bi?
Osećala se kao da je upala u vulkan, i da se potom pretvorila u led. Ne, ne
led. Bila je šokirana, ali uzbuĊena isto kao i onog trenutka kada ju je prvi
put dodirnuo.”
Bilo je potpuno neprincipijelno od njega to što je pokušao da
manipuliše njom. Upravo to je i oĉekivala od ĉoveka kakav je on.
Ali, to je bio opšti zakljuĉak, a takvi zakljuĉci se nisu mogli donositi
kada se radi o Morganu. On je sam sebi bio zakon. Niko nije znao šta će
sledeće uraditi.
Ako me ţeliš, doĊi i uzmi me.
Ustala je, krenula ka njegovoj spavaćo; sobi i upala u nju. On je stajao
nasred sobe i otkopĉavao košulju.
“Da li treba da cenim to što ja moram da donosim odluke? E, pa, ne
cenim to. To je jako teško.” Duboko je uzdahnula. “Ţelim te. Došla sam po
tebe. A sada je na tebe red. Hoću malo zavoĊenja.”
“Da li si sigurna?”
Prišla mu je i poloţila glavu na njegove grudi. Njegova koţa je bila
glatka i topla. Protrljala je obraz po njegovim grudima i osetila kako mu se
Biljana1968
mišići na stomaku steţu. “Ne ţelim da budem spašena. Mogu da se spasim
i sama.”
“Pa ne radiš to baš najbolje.”
“Zar nisi rekao da svaki trenutak treba ţiveti kao da ti je poslednji?”
“Ali ti se ne slaţeš sa tom filozofijom.”
“Veĉeras se slaţem.” Glas joj je treperio. “Trebaće mi mnogo vremena
da skinem košulju sa ovog ramena. Hoćeš li konaĉno da preduzmeš
nešto?”
Njegove ruke su se polako spustile na njeno rame. “O, da. Pomoći ću
ti. Uvek i na svaki naĉin. Samo reci...”
“Da li sam te povredio?”
Zakikotila se. “Koji put? Zar nije malo kasno da se brineš za ?”
“Nije. Da li sam te povredio?”
Pretvarala se da ozbiljno razmišlja o tom pitanju. “Mislim da sam
osetila neko štrecanje u ramenu treći put, ali brzo me je prošlo. A moţda
sam bila i malo ošamućena.” U šali gaje ugrizla za rame. “Jao, da li sam te
povredila?”
“Ne, uzbudila si me. Hoćeš li opet to da uradiš?”
“Uskoro.” Privila se uz njega. “Baš si izdrţljiv. Treba mi malo
odmora.”
“Dobro. ” Uspravio se u krevetu. “Idem po blok za crtanje.”
“Nemoj da si se usudio.” Povukla ga je nazad k sebi. “Neću da,
poziram gola.”
“Samo lice,” prošaputao je. Poljubio ju je. “Hoću da pamtim tvoje lice
onakvo kakvo je sada. Blistaš se...”
“Da, naravno, a onda, jednoga dana, kada se najmanje tome budem
nadala, ugledaću svoj lik u nekoj galeriji.”
“Ne. Kad bih radio tvoj akt, to bi bilo samo za mene. Osećam se
veoma posesivno.” Poljubio ju je u vrat. “Samo tvoje lice...”
“Moţda kasnije.” Privukla je njegovu glavu ka svojim grudima.
“Odjednom se više ne osećam tako umorno...”
Biljana1968
Osmo poglavlje
Ferfaks, Teksas
Ako je u ovoj fabrici trebalo da traga za neĉim neobiĉnim onda je ceo put
bio uzaludan.
Skot se tiho kretao kroz hodnik, zastajkujući tu i tamo da bi bacio
pogled na laboratorije kraj kojih je prolazio. Nije bilo nikakvih hemikalija.
Dosta kablova i utikaĉa. Tabele...
Ušao je u jednu od laboratorija i pogledao jednu od tabela. Ništa
odreĊeno. Nikakvih imena, mesta, samo brojke, crteţi i procenti. Nije ni
ĉudo što je to sve ostavljeno kada je fabrika zatvorena. Te tabele nisu
govorile apsolutno ništa. Gejlen će biti razoĉaran.
Okrenuo je Gejlenov broj. “Nema niĉeg. Nema hemikalija. Samo
mnogo utikaĉa, i nekoliko crteţa koji ništa ne govore.”
“Da li si pretraţio ćelu fabriku?”
“Prvi i drugi sprat.” Otvorio je vrata i krenuo niz stepenice. “Sada
idem u podrum.”
“A šta je sa noćnim ĉuvarom?”
“Nigde ga nema. Paţljiv sam, mada do sada nisam utvrdio za šta bi im
uopšte i trebao ĉuvar.” Došao je do odmorišta, a zatim nastavio da se
spušta. “Ima dosta stepenica. Podrum je duboko dole...”
“Da li je na stolovima bilo nekih beleški ili papira?”
“Ništa. Ĉisto. Fioke su izgledale kao da su ih oprali.” Došao je do vrata
i pokušao da ih otvori. “Saĉekaj samo malo. Vrata podruma su zakljuĉana.
Moram da ih otvorim.”
Izvadio je svoj sveţanj kljuĉeva i strpljivo ih isprobavao, dok konaĉno
nije pronašao pravi. “Uspeo sam.” Širom je otvorio vrata. “A sada da
vidimo-uh.” Skoĉio je nazad na stepenište. “Zamalo da upadnem.”
“Upadneš, gde?”
“Ne znam. Samo sam osećao da propadam.” Uperio je baterijsku
lampu u tamu podruma. “Strašno.”
“Priĉaj.”
Biljana1968
“Uvrnuto je. Nema sprata. Podrum je ogroman. Verovatno se proteţe
ispod cele fabrike i okolnog zemljišta. Sve je u blatu, ima mnogo rupa koje
su izgleda toliko duboke da idu do Kine.” Osvetlio je zidove. “To je sve.
Samo blato i te rupe. Rekao bih da ;e ovo baš neobiĉno. Napraviću par
snimaka, pa ćeš i sam-” Osetio je eksploziju vrelog bola u sebi. “Boţe!”
Trebalo je da pazi na leĊa. Samo amaterima se dogaĊa da... Trebalo je...
Aleks je obrazom milovala njegovo rame. “Ko je Rani?”
Morgan se uozbiljio. “Molim?”
“Mora da ti je to neko jako bitan, ĉim govoriš njegovo ime u snu.”
Opustio se. “Da li si to od mene ĉula njegovo ime?”
“A od koga drugog?”
“Rani je ponekad naizgled sveprisutan.” Poljubio ju je u ĉelo. “To je
neko koga sam nekada poznavao.”
“Što znaĉi da mi nećeš reći ko je on.”
“Moţda hoću, jednog dana. To je ruţna priĉa i neću njome sada da
kvarim ovu dobru stvar.” Stavio je ruku na njene grudi. “Stvarno ne bih
hteo ovo da pokvarim.”
Da, stvarno je bilo dobro. Nikada nije bilo tako intenzivno i slatko.
Puno snage i tenzije... i neţnosti. Nije zamišljala Morgana kao nekoga ko
je neţan, ali shvatila je da iza bure uvek dolazi blagost. “Dopalo mi se...”
Zakikotao se. “Veoma ti se dopalo. Stalno hoćeš da me drţiš na mom
mestu.”
“A koje je to tvoje mesto? Svaki put kad se okrenem, ti se i dalje
krećeš i širiš teritoriju.”
“Ali to je tako zanimljiva teritorija.” Poljubio je u grudi. “A i nisi se
bunila zbog moga kretanja kada-” Telefon je zazvonio sa stoĉića. “Gejlen.
Ako nema ništa da kaţe, bolje da ništa i ne govori.” Javio se.
“Šta je, Gejlene?”
“Mislim da je Skot mrtav.”
Uozbiljio se. “Otkud znaš?”
Biljana1968
“Ne znam. Priĉao sam telefonom sa njim. Ĉuo sam pucanj.”
“Baci svoj telefon. Moţda mogu da te naĊu preko njega.”
“Sumnjam. Ali sam ga ipak bacio. Priĉam sa drugog. Skot je rekao da
u fabrici ima raznih prikljuĉaka, ali da su svi papiri odneseni. Ĉak i da su
ostavili tamo mašine, to nam verovatno ništa ne bi znaĉilo. Skot je otišao u
podrum i tamo našao nešto interesantno. Podrum se nije prostirao samo
ispod zgrade, nego ispod celog imanja. I bio je pun velikih rupa. Skot je
rekao da izgleda kao da su resili da kopaju do Kine.”
“I šta još?”
“Ništa više. I da je video još nešto, nije imao priliku da mi kaţe.
Gadovi.”
“Ţao mi je za Skota. Da li ti je bio prijatelj?”
“Ne, ali ja sam ga poslao tamo. Dakle, bio je jedan od mojih. Ovo
postaje liĉno.”
“Rupe...”
“Jako duboke. Imaš li nekakvu ideju?”
“Ne, ne vezanu za podrum. Ali moramo naći nekoga sa kim moţemo
razgovarati. Da li ima kakvih vesti o Pauersovoj kreditnoj kartici?”
“Ne, zvaću te kad budem nešto saznao. Hvatam sledeĉi avion za
Braunsvil. Moram da proverim da li sam u pravu za Skota.” Prekinuo je
vezu.
“Šta je bilo?” pitala je Aleks.
“Skot je verovatno mrtav. Upucan.” Ustao je. “Idem da se istuširam i
skuvam kafu. Mislim da nijedno od nas dvoje ove noći više neće spavati.”
“Reci mi, šta je otkrio?”
“Rupe. Duboke, duboke rupe.”
“Pa to je suludo.” Aleks je uzela gutljaj kafe. “Šta su radili dole u
podrumu?”
“Nekakav eksperiment, sudeći po tome kako je laboratorija bila
opremljena.”Naslonio se u stolicu. “Nešto za šta je bila potrebna struja, a
ne hemikalije.”
Biljana1968
“To nam ne govori mnogo toga.”
“Ali moraćemo da ispitamo sve mogućnosti. Koliko si dobra u
njuškanju i sklapanju kockica?”
“Priliĉno dobra. Ja sam novinar. Na šta ciljaš?”
“Nešto je srušilo branu i uzrokovalo odrone. Nije bilo eksploziva.
Osim u sluĉaju da je cela priĉa za javnost zapravo jedna velika laţ. Ali, ja
ne mislim tako. Tamo je bilo isuviše nauĉnika koji su tragali za uzrocima.”
“A šta onda ja treba da ispitam?”
“Nešto drugaĉije u tehnologiji... da li moţda postoji nešto novo... ili
staro, ali prepravljeno. Seme iz koga bi nešto izraslo. Ne znam.”
“Ne znam ni ja..” Stegla je usne. “Ali, ako postoji, otkriću ga.”
“Šta ĉe ti biti potrebno?”
“Kompjuter sa lozinkom koja će me odvesti u programe Leksis-
Neksis. Treba mi i vremena i sreće.”
“Kompjuteri i program neće biti problem. A za vreme i sreću ćemo
morati da se postaramo sami.”
“A šta ćeš ti raditi?”
“Ĉim se ĉujem sa Gejlenom, idem za Pauersom. Ako se doĉepamo
Pauersa, onda nam neće trebati ništa drugo. On će nam reći sve što treba da
znamo.”
“Moţda.”
“Ne,” tiho je rekao. “Reći će nam. Obećavam ti.”
Ruka u kojoj je drţala šolju zastala je na pola puta do njenih usta;
najeţila se. Pre ĉetrdeset minuta je bila u krevetu sa Morganom, topla i
zadovoljna. Sada je preko puta nje sedeo drugaĉiji, zastrašujući ĉovek.
“Da li hoćeš da se pretvaram da sam neko ko nisam?” Morgan je
ispitivaĉki gledao njeno lice. “Pauers nam moţe otvoriti vrata. On će nam
ih i otvoriti, Aleks.”
“Ili?”
“Lomiću ga, polako i jako bolno. Mislim da neće smatrati vrednim da
drţi usta zatvorena duţe od sat vremena.”
Biljana1968
“Boţe.”
“Treba li da budem mek i dopustim njemu i njegovim drugarima da
naprave još jedan Arapaho? Moţda bi volela da se ponovo penješ po
ruševinama i izvlaĉiš tela iz-”
“Ne!”
“Nisam ni mislio.” Iskrivio je usta. “Ali opet imaš problema sa
predstavom o meni. Ĉudno. Na neke ţene miris smrti ima dejstvo
afrodizijaka.”
“Molim?”
Podigao je ruku. “Šta vidiš?”
“Znaš šta vidim.”
“Da li vidiš smrt? Tu je, ĉeka. Prst na obaraĉu, mirna ruka, oštro oko.”
“Prestani tako da govoriš. Ĉiniš da-”
“Poţeliš da priĊeš bliţe? Niko ne ţeli da doĊe preblizu. Ako to radim
za drugog, onda on prihvati, iako to osuĊuje. Zašto da ne? Ali niko ne ţeli
da zna kako je to. Zaţmure. Misle da će moţda otići.”
Ali to nikada nije odlazilo od Morgana, shvatila je dok ga je
posmatrala. Njegov izraz lica je bio ĉvrst; nosio je crtu nehajnosti, ali ispod
te fasade krilo se... šta? Nije znala, a sada je bila isuviše uznemirena da bi
ispitivala šta je Morgana ĉinilo tako ĉvrstim. Kaţu da muškarca niko ne
poznaje dobro koliko ţena koja je spavala sa njim. Ona je spavala sa
Morganom i otkrila da je strastven, neţan i obziran. Bez sumnje najbolji
ljubavnik koga je ikada imala. Pa ipak, sada je otkrivala stranu njegovog
karaktera koja nije imala nikakve veze sa ĉovekom sa kojim je vodila
ljubav.
“Dţek Trbosek?” rekao je Morgan podrugljivo dok ju je posmatrao.
“Atila biĉ Boţiji?”
“Ne budi smešan.”
“Sad mi je lakše.” Ustao je i poneo svoju šolju u sudoperu. “Ali i dalje
nisi voljna da ponovo skoĉiš u krevet sa mnom.”
“Šta si oĉekivao? Moţda nisi Dţek Trbosek, ali dobro imitiraš Dţekila
i Hajda.” Pogledala ga je. “Ili je to bilo namerno? To je super naĉin da me
Biljana1968
drţiš na daljini. Zar nije to tvoj naĉin delovanja? Drţanje na daljini?”
Ustala je. “Pa, to ćeš i dobiti. Ne mogu sada da se bakćem sa podeljenim
liĉnostima. Daj mi moj kompjuter i pusti me da radim.”
“Nazvaću Gejlena, i on ća ga odmah poslati.” Krenuo je ka ulaznim
vratima. “Ali, ne mogu ga zvati još par sati. Trenutno je na putu za
Braunsvil. Hajde da izaĊemo i prošetamo se. Oboje moramo da se malo
izduvamo.”
“Ti idi. Ja ostajem ovde. ”
“Nikako. Što se tiĉe bezbednosti, ništa se nije promenilo. Svuda idemo
zajedno.”
I sinoć su bili zajedne. Zašto se stalno prisećala prošle noći, kada je
pokušavala da ostane hladna? Zato što je bila zbunjena i povreĊena, a telo
je i dalje bolelo i ţudelo za Morganom. Jednostavno se iskljuĉi, baš kao što
je i on uradio. “U pravu si. Ništa se nije promenilo Ĉekaj da uzmem
kaput.”
Bili su napolju tek nešto malo više od sat vremena, kada je Morganov
telefon zazvonio. Nisam oĉekivao da mi se tako brzo javiš-” Nekoliko
trenutka je slušao. “Dobro, polazim. Ne, nemoj da šalješ nikog drugog
Polazim. ” Prekinuo je vezu. “Gejlen je zvao sa aerodroma u Hjustonu.
Ĉekao je presedanje kada je ĉuo za eksploziju.”
“Eksploziju?”
“Tekstilna fabrika u Ferfaksu. Vatrogasci sigurno nedeljama neće biti
u stanju da kaţu šta je uzrok. Uopšte ne mogu da je ugase.”
“Namerno su je izazvali.”
“A to je i odliĉan naon da se otarase leša.”
Leša. Nikada nije upoznala Skota, ali takvo bezliĉno oslovljavanje joj
se ĉinilo bezrsećajnim. “Misliš da su ga ostavili da izgori.”
“Verovatno. Ako su ĉuli da telefonom razgovara sa Gejlenom, onda su
zakljuĉili da bi bilo suviše riziĉno ne uništiti fabriku. A sada nema ni
fabrike, ni Skota.”
Okrenuo se i pošao ka kući. “A kada se fabrika bude urušila, neće više
biti ni rupa u podrumu.”
Biljana1968
Poţurila je da bi ga sustigla. “Rekao si Gejlenu da polaziš. Je l’ ideš u
Hjuston?”
“Ne, pronašao je adresu na jednoj od Pauersovih priznanica za kreditnu
karticu. Idem u Indijanu. Prvo te vodim u kuću tvoje prijateljice Sare.
Logan će moći da se pobrine za tvoju bezbednost, a i za to da uvek budeš
podalje od nje. Niko od nas se nije nadao da će stvari krerati ovim tokom.”
“Ne moţeš da me vodiš nikuda gde ja neću da idem. Neću da me baciš
gde hoćeš, kao neko Ċubre. A ako misliš da ću da rizikujem uspeh cele
akcije tako što ću otići kod Sare, onda si poludeo. Gde u Indijanu? ”
“TerOt.”
“Da li misliš da postoji ikakve šanse da su informacije sa kartice
taĉne?”
“Ima malih šansi. A i ako nema, moţda ću uspeti nekako d mu uĊem u
trag. Za vuka se uvek naĊe ovca.”
“Šta ti to znaci?”
“Ako otkrije da neko pokušava da mu uĊe u trag moţda će on sam da
krene u lov. ”
“I zato si ti taj koji mora da krene. Zato što hoćeš da uloviš lovca.”
“Upravo tako.”
“Da li ti je palo na pamet da lovac nije samo on? ”
“U tom sluĉaju odustajem i ponovo pokušavam sledećes dana.” Kako
su se pribliţavali kući, koraĉao je sve brţe. “Ali imacu ga na nišanu.
Toliku prednost nad njim imam.”
“Mi imamo tobku prednost.”
Zastao je pre nego što su pošli stepenicama. “Ne mogu da te
odgovorim od toga da ideš sa mnom?”
“Nemoj ni da pokušavaš. Samo mi reci kako ćemo da se muvamo po
Ter Otu a da nas niko ne prepozna?”
“To moţemo da sredimo.” Zastao je. “Dopusti mi da te odvedeni do
Logana. Molim te, Aleks.”
Prošla je pored njega , poĉela da se penje. “A šta je sa laţnim
ispravama, kreditnim karticama?”
Biljana1968
Pomireno je klimnuo glavom. “Gejlen.”
“Uvek Gejlen.” Saĉekala je da otkljuĉa vrata. “Onda mu reci.da će
morati da mi obzbedi laptop i onr programe pre nego što doĊemo u Ter
Ot.”
“Ferfaks je uništen?” ponovio je Pauers. “Ali mislili ste da će nam
trebati za još neke eksperimente nakon Arapahoa Ja sam mogao da dignem
fabriku u vazduh. Samo je trebalo da kaţete. ”
Bilo je veoma riziĉno nakon što je Kimbl našao Skota u podrumu.
Upravo je razgovarao telefonom, i ne znamo ko je to još znao za Ferfaks.”
Betvort je napravio pauzu. “ A što se tiĉe tebe. Raspitivao se u hotelu.
Koliko sam razumeo, koristio si kreditnu karticu. Mislim da sam ti rekao
da koristiš gotovinu.”
“Vizu sam upotrebio samo dva puta. Ponestalo mi je kesa i morao sam
da-”
“Ne traţim nikakve izgovore,” tiho je rekao Betvort. “Da je sve bilo u
redu, onda ne bi bilo nikakvih problema ni sa tom malom greškom. Ali
sada se moramo potruditi da nas baš to ne zezne.”
“Jeste li proverili ko je taj Skot?”
“Jirgens ga je proverio. Pokušali smo da otkrijemo sa kim je
razgovarao telefonom, ali uzalud. On je privatni detektiv, slobodni strelac,
veoma dobar i veoma diskretan. U njegovoj kancelariji ništa nije ukazivalo
na to za koga radi.” Betvort je na papiru pred sobom naškrabao vešala.
“Rekao bih da je to bio Morgan. On je jedini koji je imao neke informacije
o Ferfaksu. Šta misliš ti?”
“Zvuĉi logiĉno.”
“Skot je imao tvoj crteţ kod sebe. Aleks Grem je znala kako izgledaš.
Gremova je, dakle, verovatno još uvek sa Morganom.” Nacrtao je ĉoveka
na vešalima. “Na koju adresu će ta kreditna kartica odvesti Morgana?”
“Ter Ot. Ali neće mu mnogo vredeti. Tamo ne ţivim već pet godina.
Karticu sam izvadio kada sam još uvek bio u braku sa bivšom ţenom.
Sredio sam sa njom da je ne poništava, nego da sve raĉune prosleĊuje u
poštanski fah. Tako niko nije mogao da zna moju trenutnu adresu.” Brzo je
dodao: “Ali mogu da pokrijem svoje tragove. Poslaću Me na jedan lep,
Biljana1968
skup odmor. Pristaće na to.”
“A zašto to da radiš? Ovo nam je prilika. Zašto se ti lepo ne vratiš u
dragu staru Indijanu i ne napraviš zamku za Morgana? Istovremeno bismo
mogli da uhvatimo i Gremovu.”
“Ako tako hoćete, uĉiniću to.”
“Definitivno hoću da to uradiš. Zovi me kada se Morgan pojavi.
Naravno, Jirgens će isto biti tamo, spreman da deluje ako nešto poĊe
naopako.”
“Ništa neće poći naopako.”
“Potpuno se uzdam u tebe.” Nacrtao je omĉu oko ĉovekovo vrata.
“Obaveštavaj me redovno.” Prekinuo je vezu.
Brzo je ponovo okrenuo broj. Na njegovo iznenaĊenje odmah se zaĉuo
odgovor. “Gde si, Rani?”
“Fort Kolins. Ovo je presporo. Treba mi još informacija.”
“Zato te i zovem. Moţda mogu da ti pomognem. Upravo sam poslao
jednog gospodina, Tomasa Pauersa, u jedan grad na srednjem zapadu.
Dţad Morgan ide tamo da naĊe Pauersa, a Pauers misli da ide tamo da
uhvati Dţada Morgana.”
“Ne!”
“I mislio sam da ćeš tako da reaguješ. Ne brini, ne bih te nikada
prevario. Pauers je poĉeo da koĉi ćelu operaciju, ali moţda je još uvek u
stanju da izvuĉe Morgana na ĉistinu. Ali, ako hoćeš Pauersovu adresu,
moraš da mi uĉiniš dve usluge.”
“Koje?”
“Ţelim da mi obećaš da ćeš ti obaviti Z-3.”
Nije odgovarao.
“Bio sam veoma strpljiv sa tobom. Sada moraš to da mi obećaš, Rani.
Rekao si mi da ti nije stalo ni do ĉega drugog osim da uhvatiš Morgana.
Dokaţi to.”
“Taj posao će mi onda moţda biti prepreka.”
“Obećaj mi. Na kraju krajeva, to je posao na koji bi tvoj otac bio
ponosan.”
Biljana1968
“Moţda.”
“Onda uţivaj u Koloradu.”
Tišina. “Uĉiniću to.”
“Obećaj.”
“Obećavam. Gde je Morgan?”
“Još nešto. Hoću da nestanu i Morgan, i Pauers.”
“Uĉinjeno.” Nije bilo nikakvog oklevanja. “Gde je on?”
“Ouk Plejs 1372, Ter Ot, Indijana.”
Zaĉuo se zvuk prekinute veze.
Ovoga puta ga Ranijeva grubost nije brinula. I on se osećao
prezadovoljno. Bilo je tako divno povlaĉiti konce i gledati kako se lutke
pomeraju.
Poteraj vuka da lovi tigra, a onda oslobodi i kobru da se resi vuka.
Nasmešio se dok je crtao kako se vrata na podu vešala otvaraju.
“Ne mogu da priĉam,” rekla je Aleks. “Osećam se kao da su mi usta
puna pamuka.”
“Izvini. Plastiĉne kese su najbolje što sada mogu da izvedeni.” Morgan
joj je brzo napravio razdeljak na sredini i oĉešljao je. “Rekao sam Gejlenu
da nam u ormariću na autobuskoj stanici u De Moanu ostavi pribor, ali
treba da pazimo da ne privuĉemo paţnju ni dok putujemo tamo.”
“A kako putujemo?”
“Onim starim pikapom iz a mbar a idemo do De Moana, a onda
dţipom do Ter Ota. Da li imaš neku šminku?”
Odmahnula je glavom. “Obiĉno koristim samo karmin i puder. Ostalo
rni oduzima previše vremena.”
Klimnuo je glavom. “Sa takvom koţom, šminka ti i ne treba. Ali, sada
bi nam dobro došla.” Izašao je na trenutak i vratio se sa pepelom koji je
uzeo iz kamina. “Ovo bi trebalo da ti dovoljno promeni boju....”
Utrljao joj je pepeo u koţu, a zatim je uklonio višak. Zatim joj je
prosuo malo pepela i po kosi, a zatim je iz dţepa izvadio kamenĉić i pruţio
joj ga.
Biljana1968
“Izuj levu cipelu i stavi kamenĉić u nju.”
“Šta?”
“Tvoj hod je poseban. Slobodan i otvoren. Ovo će ga promeniti.”
Napravila je grimasu. “Misliš, pravice mi probleme i poĉeću da
hramljem.”
“Samo malo.” Odmakao se korak unazad i kritiĉki iskrivio glavu.
“Verovatno ćeš biti okej. Zimski kaputi nas ĉine malo krupnijima, i to je
dobro. Odavde pa do De Moana ćemo stati samo da uzmemo benzin.”
Ustala je i otišla do ogledala u kupatilu. Lice joj je izgledalo naduveno,
bezbojno i deset godina starije. Umeci koje je stavila su gotovo potpuno
promenili konture njenog lica.
“Pazi samo da ti umeci uvek stoje ravno, inaĉe ćeš izgledati
deformisano.” Morgan je stajao kraj nje drţeći kutiju sa soĉivima. I
njegova koţa je bila isto tako bezbojna. “Biće nam lakše kada se doĉepamo
pribora za maskiranje. Oni umeci se koriste u profesionalnim pozorištima i
nisu tako neprijatni.”
“Jedva ĉekam,” suvo je rekla. “Kakva još druga pomagala imaš za
mene?”
“Umetke za nos, da ti prošire nozdrve. Rastvor za ten. Periku druge
boje i stila.” U levo oko je stavio braon soĉivo. “Nije pametno suviše
komplikovati. Ako ti nije prijatno, onda se to i vidi, a to privlaĉi paţnju. A
ponekad zaboraviš da staviš nešto, i baš to moţe biti fatalno.”
“Dosta toga znaš o prerušavanju.”
“Pomaţe mi tu i tamo.”
“Odakle ti soĉiva?”
“Obiĉno ih nosim sa sobom. Mala su i ne predstavljaju nikakav
problem. Ove plave oĉi su suviše upadljive. Već su me više puta uvlaĉile u
nevolju, a nikada se ne zna kada će mi zatrebati malo kamuflaţe.”
“Posebno u tvom poslu.”
Okrenuo se i pogledao je. “Da, posebno u mom poslu.” Stavio je
kutijicu u dţep. “Hajde, polazimo.”
Biljana1968
Bela kuća
Andreas je izgledao superiorno kao i obiĉno, ljutilo je pomislio Betvort
dok je posmatrao predsednika i njegovu lepu prvu damu kako se kreću
meĊu zvanicama. Njegov šarm je bio u punom zamahu, i svako u toj
prostoriji će kasnije reći kako se ponašao zaštitniĉki, poput oca, i
prijateljski poput brata. Kada se tome doda i njegov seksepil, bio je gotovo
nepobediv.
Ali Betvort je mogao da ga pobedi. I on je umeo da bude fin i
šarmantan isto koliko i Andreas. Jedino je ta nevidljiva aura koja okruţuje
svakog predsednika bila ono što je ĉinilo da Andreas ljudima izgleda kao
Supermen.
Ipak, Betvort nikada nije uspeo da se ubaci u uzani krug ljudi koji su
okruţivali Andreasa. Taj gad ga je uvek drţao dalje od sebe, i to su poĉeli
da primećuju i moćnici na vašingtonskoj sceni. Pa šta, tu prepreku je
ionako već preskoĉio.
“On je baš hrabar tip, zar ne?”
Pogledao je preko ramena i ugledao Henka Elsvita, voĊu većine u
senatu, kako sa divljenjem posmatra Andreasa.
“S obzirom na sve pretnje koje dobija, ĉovek bi pomislio da će otkazati
ovakve prijeme.” Elsvit je pozdravljajući podigao svoj koktel. “Bolje on,
nego ja.”
“Sa svim ovim obezbeĊenjem, Bela kuća i nije tako opasno mesto.”
Betvort se nasmešio. “Ali moţda ste u pravu. Diskretnost je bolja strana
hrabrosti.”
“Nisam rekao da ovim pravi grešku,” brzo je rekao Elsvit. “Ne smemo
dopustiti tim teroristima da nas preplaše.”
“Vi se nikada ne biste uplašili,” rekao je Betvort. “Svi znamo za šta se
zalaţete, Henk. Svi se oslanjamo na vas. A najviše Andreas.”
Andreas je zastao kraj jednog starijeg ĉoveka sede kose i aristokratskih
crta. Trenutak kasnije njih dvojica su polako izašli na balkon.”
“Pitam se kako li planove ima sa Šepardom,” promrmljao je Elsvit.
“Obiĉno nemaju mnogo toga da kaţu jedan drugom.”
“Ne zna se.” Betvort je slegnuo ramenima. “Moţda pokušava da svima
Biljana1968
pokaţe da su on i potpredsednik našli zajedniĉki jezik.”
“Pa, Šepard je u poslednje vreme više bio u prvom planu. Onaj govor
kod brane Arapaho je bio izuzetan. Nisam ni znao da je sposoban za tako
nešto. Odjednom je postao veoma popularan.”
“Pa, u danima kao što su ovi, svi moramo da se ponašamo u skladu sa
onim što se zahteva od nas.”
“Pitam se šta li predsednik sada od njega zahteva,” promrmljao je
Elsvit.
“Ko zna? On ume da bude tajanstven. Ne kao vi, Henk. Svi cenimo
vašu otvorenost.”
Elsvit se nasmešio. “Ja sam samo obiĉan graĊanin Misurija koji
pokušava da radi svoj posao.”
Gluposti. Kod Elsvita ništa nije bilo obiĉno. Pravio je planove i
ulizivao se svima, pokušavajući da dospe na što bolji poloţaj do sledeće
nominacije za predsednika. Betvortu to nije smetalo. Ambicioznim ljudima
je lakše manipulisati nego idealistima. Obećaj im svet, i slediće te svuda.
“Mislim da ću otići da se pozdravim sa prvom damom,” rekao je Elsvit
dok je ostavljao svoje piće na posluţavnik. “Ove veĉeri još nisam imao
priliku da razgovaram sa njom.”
A Ĉelsi Andreas je stajala baš blizu francuskih vrata iza kojih su
nestali Andreas i Šepard, pomislio je Betvort i nasmešio se Elsvitu je
bukvalno išla voda na usta da ĉuje o ĉemu njih dvojica razgovaraju.
A i on je ţeleo to da zna. Ali, on nikada ne bi pogrešio i privukao
paţnju na sebe. Otkriće on to na kraju. Strpljenja. Pre svega strpljenja.
“Moram da vas zamolim za jednu uslugu, Šeparde.” Andreas je gledao
po vrtu. “Uslugu koja mi mnogo znaĉi.”
“Znate da ću uraditi sve što mogu, gospodine predsedniĉe.” Karl
Šepard se nasmešio. “Poĉastvovan sam. Ovo je prvi put za sve ove godine
da ste nešto liĉno zatraţili od mene. Već sam poĉeo da mislim da ste
zaţalili što ste me odabrali za svog saradnika.”
Nije ga ni odabrao, sa ţalošću je pomislio Andreas. Stranka mu je
ponudila dva kandidata za Kaliforniju, a ovaj je bio manje zlo. Šepard je
bio suviše star drţavnik za njegov ukus. U zemlji je vladala atmosfera
Biljana1968
promene, a njene voĊe su morale biti spremne da se menjaju zajedno sa
njom. Ipak, moţda je bio prestrog prema tom ĉoveku. Šepard je radio sve
što je mogao da odgovori svim izazovima - putovao je, pisao govore,
posećivao oţalošćene porodice diplomata poginulih u ambasadama.
“Svakog meseca u Beloj kući provedemo zajedno samo nekoliko dana.
Nekako smo prisiljeni na to da budemo razdvojeni.”
Šepard se nasmejao. “Neki od novinara koji izveštavaju iz Bele kuće
su poĉeli da me zovu tajanstvenim ĉovekom.” Sa lica mu je nestao osmeh.
“Meni to ne smeta. Ako je za zemlju bolje da ja nisam u Vašingtonu, onda
neka tako i bude. Shvatam da politika i vaša osećanja nemaju veze s tim.”
“Ne, nemaju.” Okrenuo se ka Šepardu. “Ali, ja od vas sada traţim
jednu liĉnu uslugu. Ţeleo bih da mi pomognete da odvedeni suprugu iz
Bele kuće.”
Šepard je skrenuo pogled ka Ĉelsi, koja je unutra ćaskala sa Elsvitom.
“To neće biti baš lako. Mi se jedva i poznajemo.”
“Vaša supruga je predsednik Nacionalne fondacije za zlostavljanu
decu. Moja supruga veoma ceni taj rad. Ona je već godinama povezana sa
tom organizacijom. Zatraţite od nje da govori na nekoj konferenciji, ili da
poseti udruţena po zemlji. Uradite šta god hoćete.” Glas mu je postao grub
dok je potiskivao ljutnju. “Samo je sklonite od mene.”
Šepard je izvesno vreme ćutao. “Da lije to zbog pretnji terorista koji su
odgovorni za napade na ambasade?”
“Šta mislite? Tri ambasade uništene, a uspeli smo da otkrijemo tek
malo tragova. To nije nalik uobiĉajenim napadima. Ovi su pametni i
oĉigledno imaju mnogo veza i mnogo novca. Nisam dovoljno uveren da mi
nisu prišli još bliţe.”
“Keler vas dobro ĉuva.”
“Da, ali cijanid je ipak uspeo da doĊe ĉak do moje kuhinje, a pre toga
je ispred moje kancelarije, na travnjaku, otkrivena i eksplozivna naprava.”
“Otkrivena je kljuĉna reĉ. A to je bilo pre izvesnog vremena. Siguran
sam da je Keler zapušio svaku rupu.”
“I ja sam. Ali vas nisam ovde doveo da hrabrimo jedan drugoga.”
Stegnuo je usne. “U redu je to što su sve pretnje usmerene protiv mene.
Nisam ni oĉekivao nešto drugo. To spada u opis posla. Ali nije u redu to
Biljana1968
što i Ĉelsi moţe da strada zato što se nalazi blizu mene.” Zastao je,
pogledao Ĉelsi, a zatim meko dodao: “A ona je uvek bila pored mene. U
svakom pogledu. ”
“Potrudiću se. Razgovaraću veĉeras sa Nensi. Kada bi trebalo da se
udalji?”
“Juĉe. Danas. Što pre. Poslao sam decu kod njihove polusestre u San
Dijego. Jedino Ĉelsi neće da me napusti.” Potapšao je Šeparda po ramenu.
“Cenim ovo. Vaš sam duţnik.”
“Ĉast mi je, gospodine predsedniĉe. U ovakvim vremenima svi
moramo da se drţimo zajedno.”
Da, tako je, umorno je pomislio Andreas dok je otvarao francuska
vrata. Zajedno smo jaĉi. Ali Ĉelsi sada ne srne da bude zajedno sa njim.
Zastao je na pragu i bacio pogled po prostoriji. Sve je izgledalo
uobiĉajeno, i svi su se pravili da nisu ni primetili da jedno vreme nije bio
tu.
Osim Betvorta. Nasmešio mu se i blago poklonio, da bi zatim nastavio
da razgovara sa sekretarom za rad. Hrabar, hladan i magnetski privlaĉan.
Andreas mu je nehajno klimnuo glavom u znak pozdrava, a potoni je
zagrlio Ĉelsi i poljubio je u slepooĉnicu. “Da li je sve u redu?”
“Jeste.” Nasmešila se Elsvitu. “Senator mi je priĉao o Sent Luisu. Ali
sigurna sam da ga više zanima o ĉemu ste ti i pot-predsednik razgovarali.”
Pijuckala je svoj sok od narandţe. “Zar ne, senatore?”
Elsvit je zatreptao. “Ne, uopšte. Nisam nameravao da-”
“Ne? Onda mora da sam pogrešila.” Uhvatila je Andreasa pod ruku.
“Mislim da je vreme da se malo prošetamo okolo, a onda da kaţemo laku
noć premijeru. Ti ujutru moraš da posetiš onu školu za hendikepirane.”
Nasmešila se Elsvitu tako da je ovaj odmah zaboravio malopreĊašnju
neugodnost. “Izvinite, molim vas.” Nije saĉekala nikakav odgovor, već je
blago gurnula napred Andreasa. “Sta li to sada smeraš?” promrmljala je.
“Sada se svi u prostoriji pitaju šta si to razgovarao sa Šepardom.”
“Neka se samo i dalje pitaju.”
“Ali ja neću. Ja sam u domaćem timu.”
“A moţda je reĉ o drţavnoj tajni.”
Biljana1968
Ispitivaĉki ga je posmatrala a zatim odmahnula glavom. “Ne bih
rekla.”
Trebalo je da oĉekuje da će biti radoznala i da će ga proĉitati. Tako
dobro su poznavali jedno drugo. Godinama su bili prijatelji, partneri i
supruţnici. “Ne,” neţno je rekao. “Pusti to, Ĉelsi.”
Posmatrala ga je, a zatim je slegnula ramenima. “Otkriću i sama.”
Uzvratila je osmehom premijeru. “Tako je dobro što ste nas veĉeras
poĉastvovali svojim prisustvom...”
Biljana1968
Deveto poglavlje
TerOt
Morgan i Aleks su se nešto pre sedam uveĉe smestili u Motel 6. Pre
nego što su otišli u sobe, otišli su do prodavnice na gde su uzeli sendviĉe i
toaletni pribor.
“Sobe su spojene,” rekao joj je Morgan dok joj je davao “Zakljuĉaj
vrata i stavi stolicu ispred njih. Ulazićemo i izlaziti kroz moja vrata.
Moram da telefoniram. Istuširaj se i onda doĊi kod mene da jedeš.”
Umorno je klimnula glavom. “Moram da operem sav ovaj pepeo iz
kose.”
“Da li ti je potrebna pomoć?”
“Mogu i sama. Samo će malo potrajati. Koga zoveš?”
“Gajlen je poslao nekoga ovde, u Ter Ot, da drţi motel na oku. Moram
da mu kaţem da smo stigli.”
“Zašto on pazi na naš motel?”
“Zato što neću da te ostavim ovde samu.”
“Naravno da nećeš.” Nije joj se svidelo to što je Morgan rekao, ali nije
sada mogla da se petlja s tim. Otišla je u svoju sobu, ukucala šifru,
zatvorila vrata i zakljuĉala ih. Neko vreme je stajala nepomiĉno.Posle te
voţnje od De Muana, osećala se iscrpljeno i kilavo a tako je i izgledala.
Pa dobro, osećaće se bolje posle tuširanju - iako će verovatno biti teško
saĉuvati ovaj zavoj da se ne pokvasi. Bilo joj je drago što Morgan nije
insistirao ne tome da joj pomogne. Uz svu muku sa povreĊenim ramenom,
to joj sada nije trebalo.
Trebalo joj je više od sat vremena da se istušira i opere kosu kada je
završila bila je umornija nego ikada. Uvila se u peškir, sela u stolicu pored
stola i zatvorila oĉi. Sada bi mogla da se malo odmori. Ne dugo. Moţda
samo-
“Da li si dobro?”
Naglo je otvorila oĉi i ugledala Morgana koji je stajao na pragu
Biljana1968
zajedniĉkih vrata. “Dobro sam. Malo sam umorila-” Zategla je peškir oko
tela. “Za minut ću se obući i doći kod tebe. Hoćeš li da mi namestiš
laptop?”
“Ne.” Prešao je preko sobe, otvorio njenu torbu i izvukao svoju sivu
majicu koju je ona nosila umesto pidţame. “Sada ćeš jesti. Malo ćemo
razgovarati, napraviti planove, a onda ćeš otići u krevet. Moţeš ako hoćeš
da ustaneš u zoru i da onda radiš na kompjuteru. Ali prvo moraš da se
odmoriš, inaĉe nećeš koristiti ni sebi, ni meni.” Pomogao joj je da ustane, a
zatim je skinuo peškir sa nje i obukao joj majicu. “Kosa.” Poĉeo je da je
briše peškirom.
Oduzela mu je peškir. “Mogu i sama.” “Siguran sam da moţeš.”
Okrenuo se. “Zovi me ako ti nešto treba. Vidimo se za deset minuta.”
Baš je voleo da zapoveda. Bila je u iskušenju da mu kaţe da se nosi i
da sama pronaĊe neki kompjuter i-
Ali, taĉno je znao šta radi time što joj dosaĊuje: adrenalin joj je skoĉio.
Nije imala pojma koliko će ta energija potrajati, ali bilo bi dobro da je
iskoristi dok je još ima.
Brzo je osušila kosu peškirom i ušla u njegovu sobu. “Dobro, šta dalje
da radim, Nerone?”
Trgao se. “Ne smeta mi da me porede sa imperatorom, ali ne sa onim
koji je voleo da pali okolo.” Pokazao joj je ka stolu. “ Secli i pojedi
sendviĉ. Nisi ništa jela još od onda kada smo presedali u Sent Luisu.”
“Nisam gladna.” Sela je i uzela sendviĉ sa tunjevinom. “A moţda i
jesam. Izgleda mi priliĉno dobro.” Uzela je zalogaj. “Pa, priĉaj. Šta ćemo
da radimo u vezi sa tim Pauersom?”
Seo je preko puta nje. “Ništa dok malo ne ispitam njegovu kuću i
okolinu. Hoću da budem siguran da to nije neka zamka.”
“Stalno govoriš u jednini. Prestani.”
“Ne, tako će i biti.” Reci su mu bile hladne i ĉvrste. “Ne moţeš da se
mešaš u moj posao. Ne moţeš da mi staneš na put. Neću da mi upropastiš
zadatak.”
“Tebi? Tvoj zadatak? Zar ne misliš da sam tu malo i ja-” Ućutala je.
Prestani sa tim glupostima. On je bio profesionalac, a ona ne. Već je
mnogo puta videla kako dobronamerni amateri prave nepopravljive greške
Biljana1968
na mestima nesreće. A Bog zna da je sve ovo što se dešavalo bila prava
nesreća. “Kako mogu da ti pomognem?”
“Ostani ovde i istraţuj.”
“Da li si siguran da to nisi izmislio da bi me sklonio od sebe?”
“Palo mi je i to na pamet. Ali mislim da je i to posao koji treba obaviti.
Šta ti misliš? “ .
Sada je ovim pitanjem preokrenuo stvari. Napravila je grimasu “Da ne
mislim da je koristan, ne bih ni pristala da ga uradim. Mrzim istraţivanja.
Ali, imam i neke druge talente Dobar sam fotograf, a imam i objektiv za
veliku daljinu, sa kojim moţeš snimiti pruge na pĉeli koja leii oko
suncokreta. Ne bi morao da se suviše pribliţavaš kući, a film mogu da
razvijeni za pola sauv1
Ćutao je nekoliko trenutaka. “Ta velika daljina moţda i nije tako
daleko.”
“Ali nije loša ideja.” Gledala ga je u oĉi. “Zar ne. ”
“Ama jeste. Jeste.” Dovršio je sendviĉ. “Dobro, ah prvo ću sam da se
promuvam, pa ću ti i naći zgodno mesto odakle moţeš da slikaš.
Srce joj je poskoĉilo na tu zamisao. Ali, već je dosta toga
iznudila da bi sada nastavila da se raspravlja sa njim. “Kada?”
“Veĉeras.” Ustao je. “Ĉim pregledam taj pribor za maskiranje koji
nam je Gejlen našao i pronaĊem periku i još neke stvari da sakrijem svoju
nezaboravnu njušku. “
Šalio se, ali njegovo lice je zaista bilo nezaboravno. I kada ga više
nikada ne bi videla, uvek bi ga se sećala. Ta misao joj je došlatako
iznenada, i prestrašila je na smrt. Ignonši je, i za ime sveta,nemoj dopustiti
da on to primeti. Naslonila se u stolicu. “ Kakvu periku. ” Otvorio je torbu
i izvadio braonkasto-crvenu periku sa sedim slepooĉnicama. “Nije baš
moderna ah je skroz drugaĉija od moje kose. To je plus. “ Izvukao je i
jaknu i patlke. “Ne moţeš reći da nam Gejlen nije pruţio veliki izbor.
Bacio je svoju odeću na krevet. “Nadam se da će sa tobom biti bolje.”
“Mislim da je i moja perika crvena. Kovrdţava kao slrotica Eni.
Moţda bi trebalo da budemo brat i sestra. ” Ovlaţila je, usne. “Misliš da je
ovo zamka, zar ne?”
Biljana1968
Klimnuo je glavom. “Sigurno znaju da smo otkrili ovo mesto preko
kreditne kartice. Logiĉna odluka je da nas prate. To bih i ja uradio u takvim
okolnostima.”
“Onda budi paţljiv.” Odgurnula je stolicu i ustala. “Hoćeš li da
pokucaš na moja vrata kad se vratiš?”
“Verovatno ćeš spavati.”
“Ne budi lud. Neću spavati. Kako oĉekuješ da spavam kad-” Umirila je
glas. “Zakucaćeš na moja vrata i ispriĉati mi šta je bilo inaĉe ĉu uzeti moj
pištolj i ubiću te.”
Nasmešio se. “U tom sluĉaju, budi sigurna da ĉu pokucati, i da ću
srušiti vrata ako se ne javiš. Znaš da uvek štitim sebe.”
“Potrudi se da bude tako.” Izašla je iz sobe i zatvorila vrata. Glupaĉa.
Poznavala je Morgana samo u nesigurnim okolnostima i spavala sa njim
jednu noć. Bio je verovatno najoprezniji ĉovek koga je ikada upoznala, koji
sa njom verovatno nije hteo ništa osim da je odvede u krevet. Bilo je tako
glupo što je dopustila sebi da se ovako oseća. Za ime sveta, saberi se.
Glupo ili ne, znala je da neće spavati dok se on ne vrati. Napravila je
spisak hemikalija za razvijanje filma koje će Morgan morati sutra da joj
nabavi. Zatim je shvatila da bi mogla i da sedne za kompjuter i malo
surfuje po internetu.
Nešto nakon tri sata ujutru je ĉula Morganova vrata kako se zatvaraju.
Prsti su joj se umirili na tastaturi i zatvorila je oĉi. Hvala Bogu.
Otvorila je zajedniĉka vrata baš kada je on hteo da pokuca. “Šta se
desilo?”
“Ništa. Razgledao sam okolo i nisam našao ništa sumnjivo. Mala kuca
od cigle u mirnoj ulici. Noviji model auta na parkingu. Nije iznajmljen -
ima registraciju iz Indijane - i ĉini se da ne vode baš mnogo raĉuna o
njemu. Moţda pripada Pauersovoj bivšoj ţeni. Što ne znaĉi da to nije lepa
mala zamka, spremna da se zaklopi. “ Pogledao je laptop na stolu. “Vidim
da si radila. Da li si naletela na nešto?”
“Pa, bukvalno bih morala da naletim. Nemam nikakvu predstavu gde
da traţim. Poĉela sam sa eksplozivima, a sada ispitujem pritisak vode.”
Protrljala je oĉi. “Osećam kao da ću oslepeti. Da li si našao mesto odakle
mogu da slikam?”
Biljana1968
Klimnuo je glavom. “Jedna kuća se prodaje jednu ulicu dalje. Dva
sprata, prazna, sa lepim pogledom iz spavaće sobe na Pauersovu kuću. Na
prozoru ima roletni, tako da se aparat ne moţe videti spolja.”
“Kako si ušao?” Odmahnula je rukom. “Nije vaţno. Kako glupo
pitanje. To je još jedna od stvari koje ĉine tvoj posao, je li tako?”
“Apsolutno. Sutra uveĉe ću te provući tamo. Mogu li da ti predloţim
da prestaneš da radiš i da malo odspava?”
Klimnula je glavom. “Probaću ponovo sutra.” Poĉela je da zatvara
vrata, a zatim je zastala. “Nisi ništa video?'
Odmahnuo je glavom dok je odlazio. “Nisam ništa video.”
Morgan se skinuo, legao i pokrio.
Rekao je istinu. Nije ništa video.
Ali neko je tamo ipak bio, i ĉekao. To mu je govorio svaki nerv, svi
instinkti. Već je toliko dugo bio u igri, da je gotovo imao sopstvene antene.
Zato je i proveo sat i po vozeći se okolo, pre nego što se vratio u motel.
Vlada?
Verovatno ne. Agenti CIA na zadacima poput ovih obiĉno putuju po
dvoje ili troje, a tek mali broj njih njih uspevao da zapazi.
Pauers?
Više nego verovatno.
Rani?
Bilo je moguće. Sve se nekako preklapalo, a Rani je moţda dopuštao
da ga koriste.
Bilo bi dobro znati ko je protivnik, jer bi tada mogao da svoje akcije
prilagodi svakom igraĉu. Ali, verovanto će norati da ide na slepo i uzda se
u instinkt sve dok ne izaĊe na teren.
I da izvuĉe Aleks pre nego što klupko poĉne da se odmotava.
“Koliko će ti trebati da napraviš te slike?” pitao je Morgan dok je
vodio Aleks stepenicama ka drugom spratu.
Biljana1968
“Zavisi od uglova i toga šta ima da se slika, ” rekla je Aleks paţljivo se
krećući po mraku. “Zar ne moţemo da upalimo baterijsku lampu?”
“Ne, posmatraću sve prazne kuće u ovoj oblasti. Mada, ovaj prozor
nije tako strašan. Van dometa je. Verovatno ću se koncentrisati na kuću za
prodaju sa druge strane ulice.”
Najeţila se, kao i uvek kada bi pomislila na Morganovu profesiju.
“Nadam se da nije van dometa i za moje slike.” Kleknula je pored prozora i
otvorila torbu sa aparatom. “Koja je to kuća?”
“ Od bele cigle, pored kuće na ćošku.” Poĉela je da slika. Svaki prozor.
Tremovi. Sprat, kante za smeće pored ograde. Zatim je poĉela da slika
svaki ugao svake kuće na obe strane ulice.
“Slikaj ono drvo u dvorištu.”
“Drvo?”
Morgan mnogo voli da se penje po drveću.
Setila se daje Gejlen to rekao za njega. Oĉigledno je pomislio da
moţda još neko to voli.
Izoštrila je sliku i napravila još nekoliko slika drveta u dvorištu, i još
jednog, manjeg, koje se nalazilo na travnjaku ispred kuće. “Zadovoljan?”
“A ti?”
Odmahnula je glavom. “Daj mi još sat vremena. Mora da nam se
posreći, a što manje vremena provedemo ovde, manje su nam i šanse.”
“Hoću da se skloniš odavde.”
“Još sat vremena.” Promenila je film u aparatu.
Promrmljao je psovku i pribliţio se prozoru, pretraţujući pogledom
ulicu i kuće.
“A sada?” upitao ju je taĉno sat vremena kasnije.
Klimnula je glavom dok je vraćala aparat u torbu. “Detaljno sam
snimila ćelu oblast. Mogu samo da se nadam da sam nešto uhvatila.”
“Pa, i ako nisi, nećemo se ovde više vraćati.” Uzeo je aparat i pogurao
je niz stepenice. “To je to.”
Biljana1968
“Evo ih,” rekla je Aleks Morganu u kupatilu, koje je pretvorila u
privremenu mraĉnu komoru. “Nisu još suve, ali mislila sam da bi hteo da
ih vidiš.”
Stao je pored nje i gledao u posude sa slikama. “Baš si ih dosta
napravila. Trebaće mi sat vremena da ih sve pregledam.”
“Ja sam ih već skoro sve pregledala dok sam ih radila.” Pokazala je
sliku sa kantama za Ċubre pored ograde. “Ovde ima neĉeg zanimljivog.
Nisu u istom poloţaju kao na slici koju sam napravila sat vremena kasnije.
Mislila sam da je moţda pas... ali nisu prevrnute. Kao da su se polako
pomerale. ”
Odsutno je klimnuo glavom, dok mu je pogled brzo prelazio sa slike na
sliku. “Još nešto?”
Pokazala je na prozor na prvom spratu. “Ĉovek i ţena. Jedva se mogu
prepoznati u toj senci, sa leve strane prozora.”
“Ne izgleda mi tako. Da li si sigurna?”
“Navikla sam se da gledam fotografije. Sigurna sam.” Pokazala je na
sliku garaţe koja se nalazila preko puta kuće od cigala. “Ovde se vidi neka
senka, koja bi mogla biti neĉija...” Slegnula je ramenima. “Ali nisam
sigurna. Moţda je i samo igra svetlosti.”
“Pokaţi mi slike onog hrasta. Neka, nemoj. Evo ih. Koju si slikala
prvo?”
Pokazala je jednu od njih. “A ovu sam napravila sat vremena kasnije.”
Pokazala je drugu sliku.
Prouĉavao ih je. “Na prvoj postoji senka koje nema na drugoj.”
“Slabo se vidi.” Uzela je lupu i prouĉila senku. “To je moţda vetar
duvao kroz grane. To bi moglo da promeni celu kompoziciju.”
“Moţda.” Ustao je, još uvek posrruurajući fotografije.
“ A moţda i ne.” Okrenuo se na peti. “ Vraćam se tamo. Ostani u sobi i
zakljuĉaj vrata.”
“Molim?”
“Dva puta.” Krenuo je ka vratima, “šta se radi sa ĉovekom koji zna
puno i koji je poĉeo da pravi greške?” Glas mu je postajao oštar od ljutine.
Biljana1968
“Prokletstvo, neću pustiti da srede Pauersa. Potreban je nama.”
Zgrabila je aparat i poţurila za njim prema kolima. “Idem sa tobom.”
“Malo sut-” Naglo je otvorio vozaĉeva vrata. “Nemam sad vremena da
se raspravljam sa tobom. Ako ideš, moraš da radiš sve što kaţem. Da li si
shvatila?”
“Jesam.” Uskoĉila je na suvozaĉevo mesto
Pokrenuo je auto sa parkinga. “Ma, naravno, jesi.”
“Ne dopada mi se ovo.” Me Pauers bila je namrštena. “Rekla sam ti
pre pet godina da neću da imam ništa sa tobom ni sa tvojim prljavim
poslovima.”
“Ali ti nije smetalo da uzmeš moje pare, zar ne?” Pauers je stajao dalje
od prozora, da se ne bi video sa ulice. “A ako se ovog puta sloţiš, dobićeš
malu nagradu. Imam ĉak i prigušivaĉ, tako da tvoji susedi neće ni znati da
nisi takva svetica kakvom se praviš.” Nije video ništa na ulici ispred kuće.
Dekera je postavio u jedno dvorište sa druge strane ulice, ali u ovom
trenutku ga nije mogao videti. Pa, samo treba da ga nazove, i on će
doleteti. Nije bilo potrebe za nervozom. Svi prozori i vrata su bili
zakljuĉam. Ipak, nije mu bilo lako. Ĉuo je dosta toga o Morganu. Bio je
ĉvrst tip, naviknut da obija brave.
Pa, on je bio jaĉi od Morgana. Posmatrao je svoj pištolj sa
priĉvršćenim prigušivaĉem. Sve što je trebalo da uradi je da sedi ovde,
saĉeka tog nitkova i ubije ga.
“Šta je to?” Me se trgnula u stolici, gledajući ka kuhinji. “Jedan od
lonaca koji visi iznad sudopere. Mislio sam da si zakljuĉala kuhinju. Rekao
sam ti da neću da-”
Već je bio na nogama, trĉao kroz hodnik, pored stepeništa, ka kuhinji,
sa pištoljem u ruci.
Ĉuo je korake na stepenicama i okrenuo se.
Nije ĉuo Me kako vrišti dok mu je noţ probijao grudi.
Bol. Tama.
Neko je dolazio niz stepenice.
Biljana1968
Ubij ga. Ubij ga.
Podigao je pištolj. . ,
“Ostani ovde.” Morgan je stao na trotoar u ulici blizu kuće od cigala.
“Bez rasprave. Neću da mi budeš na putu.”
“To je siguran naĉin da me uvuĉeš u - Skloniću ti se sa puta, ali ako
vidim nešto što mi se ne dopada...”
Promrmljao je psovku i otrĉao ka dvorištu iza Pauersove kuće. Suviše
je opasno da ide na ulazna vrata. Popni se na hrast i uĊi preko drugog
sprata.
Poput senke sa slike koju Aleks nije mogla da prepozna. Skoĉio je na
drvo i polako se penjao dok nije došao do prozora.
Staklo je bilo precizno izrezano i izvaĊeno iz okvira.
Tiho je sa grane skoĉio na sims, a zatim ušao u spavaću sobu.
Vrata su bila otvorena. Izvukao je pištolj, prišunjao se zidu kraj vrata i
zastao.
Ništa se nije ĉulo.
Ne, to nije moguće.
Jecaj?
Ušao je u hodnik.
Ne, više je zvuĉalo kao cviljenje.
Pogledao je niz stepenice i hodnik.
Kao kroz maglu je video ĉoveka koji je na dnu stepeništa leţao na
leĊima. Pauers? Na kraju hodnika je bila sklupĉana ţena u crvenoj bluzi.
A moţda je tamo bio još neko, i u zaklonu ĉekao da Morgan siĊe?
Oklevao je. Postoji samo jedan naĉin da to sazna. Treba malo rasvetliti
stvari.
Upalio je svetio, istovremeno se bacajući na pod i drţeći pištolj uperen
ka donjem hodniku.
Ništa. Nikakvih pokreta. Nikakvog zvuka.
Biljana1968
Oprezno se uspravio na kolena, sve vreme gledajući hodnik. Bio je
meta. Ne baš dobra, ali dovoljna da se zapuca. Ništa.
Pauers je ponovo zacvileo.
Rizikuj. Morao je da doĊe do Pauersa pre nego što ovaj umre.
Preko ograde je skoĉio dole u hodnik i potrĉao.
U kuhinji nije bilo nikoga. Okrenuo se i protrĉao pored ţene, ka
dnevnoj sobi.
Prazna.
Dok se vraćao ka Pauersu, pogledao je šta je sa ţenom. Mrtva. Grlo joj
je bilo prerezano. Sve je bilo krvavo. Ubica kao da je bio besan.
Kleknuo je pored Pauersa. Na grudima mu je bila velika rana od noţa.
“Spasi— me. ”Iz usta mu je tekla krv. “Ne daj da umremu”
“Zašto bih? ”pitao je Morga. “Šta ćeš mi ti? ”
Pauers ga je pogledao. “Morgane?” Klimnuo je glavom. “Ko ti je ovo
uradio?”
Betvort... pokvareni nitkov. Poslao je Ranija. Ipak samga sredio.Pucao
sam mu glavu. ”
“Da si ga sredio, njegovo telo bi bilo ovde “Pucao sam. Boli me... zovi
doktora. ”
“Kad ami kaţeš sve što ţelim da znam. Gde je Z-2?”
“Pokvareni gad...”
“Gde je?”
“Zapadna... Virdţinija. Nije vaţno... Z-3. Z-3... ”
“A Z-3 je vaţno? Ne Z-2?”
“ Z-2 ...Sve su to bu-” U agoniji je pokušao da ustane. “Neka se nosi
prokletnik .”Pauersove oĉi su sijale. “Pusti Z-3. ”Pauers je buncao. Morgan
je poĉeo da ispituje u drugom pravcu. “Šta se dogaĊa u Ferfaksu? ”
“Ventili... samo su gubili vreme Nisu mogli...to da srede kad smo
izgubili Lontanu. Dovedi... mi. doktora . ”
“Ko je Lontana?”
Biljana1968
“Brazilac... Betvort je dao sve te pare. Nisu mogli da srede.”
“Ko je-” Pauersje opet poĉeo da se gubi. “Šta se desilo na brani
Arapaho? ”
“Pogrešna strana. Nisu mogli Stezao je ruku. “Molim te... ne ţelim da
umrem.”
“Niko od nas to ne ţeli.Z-3.Slušaj m. Reci mi nešto o Z-3 i pozvaću
hitnu pomoć. ”
“Odvešće ga tamo. Nema izbora Z-3 ... ”
Šta se dogaĊa?.” Aleks je stajala na ulaznim vratim sa pištoljem u
rukam. Ušalje u sobu i stala pored Morgana. “Pauers... ” prosaputala je.
Morgan je ignorisao, sve vreme posmatrajuci Pauersa. “Gde je Z-3... ”
Nije odgovarao. Bio je sve bliţi smrti.
Morgan je stegao njegovu košulju. “Odgovori ini. Gde je Z-3?”
“Ketl...” Pauersovo telo se zgrĉilo, a zatim opustilo. Usta su mu se
otvorila u nemom kriku. Ostala su otvorena dok je iz njega. izlazio ţivot.
“Mrtav je... “ promrmljala je Aleks. “Ko-?”
“Nisam ja. Veruj mi, ja bih saznao šta mi je potrebno pre nego što bih
ga ubio.” Preturao je po Pauersovim dţepovima. “Bio mi je skoro
beskorisan.”
“Ĉula sam da si mu rekao da ćeš pozvati hitnu pomoć ako ti kaţe nešto
o Z-3.”
“Lagao sam. Bio je osuĊen na smrt ĉim mu je taj noţ prošao kroz
grudi. Ali morao sam da mu to obećam da bih izvukao neke informacije iz
njega.” Video je njen izraz lica i iskrivio usne. “Šta si drugo oĉekivala od
mene?”
“Ne znam. On je... umirao.”
“Da li,ga to ĉuji svetim? Bio je loš momak, i da se oporavio, i dalje bi
bio loš momak. Zasluţio je to što mu je Rani uradio. Bio sam srećan što
Rani nije bio odliĉan kao i obiĉno, tako da sam mogao nekako i da
upotrebim Pauersa.”
“Rani. Da li je to taj koji je ovo uradio?”
Biljana1968
Klimnuo je glavom dok je vraćao Pauersov novĉanik u dţep njegove
jakne. Ustao je. “Hajdemo odavde. Mislim da nemamo još mnogo
vremena.” Uzeo je za ruku i krenuo ka vratima kuhinje. “A šta ti radiš ovde
uopšte?”
“Rekla sam ti da neću ostati u kolima ako vidim nešto što mi se ne
dopada. Videla sam ĉoveka kako istrĉava na prednja vrata; lice mu je bilo
obliveno krvlju. To mi se uopšte nije dopalo.”
“Shvatam zašto si uznemirena. Gde je otišao?”
“Otrĉao je niz ulicu, pa iza ćoška. Rani?”
“Gotovo sigurno.”
“Pa, saznaćeš ko je sigurno kada budem razvila film.”
“Slikala si ga?”
“Pa naravno. Stalno sam ţalila što nisam slikala Pauersa na brani,
umesto što sam vrištala kao idiot. Garantujem ti da ovog puta nisam
vrištala.” Poţurila je pored njega preko dvorišta i na ulicu. “Zašto nemamo
mnogo vremena?”
“Zato što im je ova zamka bila tako dobra, da verovatni, podrazumeva
i rezervni plan.” Otvorio je vrata automobila “Vratićemo se u motel po
stvari. Zvaću Gejlena i reći mu da nas nekako izvuĉe odavde. Ne verujem
da su autoputevi blizu grada više sigurni za nas.”
“A kuda ćemo da idemo?”
Razmišljao je nekoliko trenutaka o ono malo razumnih stvari koje je
ĉuo od Pauersa. “U Zapadnu Virdţiniju.”
Kada je došao do automobila, Rani je skinuo majicu i obrisao krvavi
obraz. Nije mogao da zaustavi krvarenje. Osećao je rupu... Trgao se i
okrenuo glavu, inaĉe bi mu Pauersov metak razneo glavu. Umesto toga,
metak mu je prošao kroz obraz i odneo parĉe usne.
Glupe škripave stepenice. Bacio je u kuhinju papuĉu koju je našao u
spavaćoj sobi, da bi privukao Pauersa. Sve bi bilo u redu da te stepenice
nisu bile-”
Biljana1968
Izgovori. Na obuci je još kao deĉak nauĉio da nikada ne izmišlja
izgovore. Desilo se nešto neoĉekivano, i morao je da prilagodi plan.
Prilagodiće plan. Drţaĉe se dogovora sa Betvortom. Pauers je bio ţiv
još samo nekoliko minuta.
Morgan.
Odjednom je osetio bes. Ţeleo je da ukloni Pauersa i njegovu ţenu i
bude u kući kada Morgan naĊe naĉina da doĊe do Pauersa.
Moţda i nije tako kasno.
PronaĊi doktora. Zaustavi krvarenje. Zatim se vrati u kuću i ĉekaj da
Morgan doĊe.
NaĊi doktora...
“Pauers i njegova ţena su mrtvi. Dekerovo telo smo našli u dvorištu sa
druge strane ulice,” rekao je Jirgens kada se Betvort javio. “Morgana
nema. Nema Gremove. Ranije izgleda zabrljao stvar.”
“To je uradio Rani?”
“ Verovatno. Rekli ste da on voli da radi sa noţem. Dekerovo grlo je
bilo prerezano, Pauers je imao ranu od noţa u grudima, a njegova ţena je
bila iskasapljena.”
“Onda mora da postoji dobar razloz zbog kog Rani nije ostao tu da
saĉeka Morgana. Moţda je pošao za njim. Koliko je dugo već Pauers
mrtav?”
“Ne mnogo. Poslali smo auto kada se nije javio u dogovoreno vreme.
Šta ţelite da uradimo?”
“Oĉistite mesto zloĉina i resite se Dekera, Pauersa i njegove ţene.
Onda neka na kuću pazi tim ljudi, za sluĉaj da se Morgan ponovo pojavi.”
“I?”
“Zar moram sve da kaţem? Pobrini se da policija zaustavi svaki auto
koji izaĊe iz Ter Ota.”
“Šta da im kaţem?”
“Bilo šta. Samo se postaraj da ih zaustave.”
Biljana1968
Deseto poglavlje
Dok su se vraćali u motel, Aleks se osećala slabo; morala je da ĉvrsto
stisne ruke kako joj se ne bi tresle. Veĉeras je doţivela isuviše stvari. Nije
mogla da zabravi sliku Pauersa sa tom groznom ranom na grudima i
Monana kako kleĉi pred njim, napet beskompromisan i bez trunke
saţaljenja.
Ali zašto bi iko trebalo da saţaljeva Pauersa? Ni on se nije saţalio nad
Kenom one ncći kada je oborio helikopter. Ipak, Morganova ĉrvrstina je
opet uspela da je šokira.
Morgan je bacio pogled na nju dok su se pribliţavali motelu.
“O ĉemu razmišljaš1'
“Šta misliš, šta se desio Piuersovoj ţeni? Izgledala je... “
“Kao da ju je preklala neckgţivotinja,” dovršio je. “Ĉuo sam da je
Rani obiĉno mnogo ĉistiji. Rekao bih da je nešto poremetilo njegov plan i
da je Pauers uspeo da ga nekako povredi. Poĉeo je da beţi, da bi izvidao
rane, a ona mu je stajala na putu. Suviše ga je bolelo da bi bio uredan.
Jednostavno je ţeleo da je se resi.”
“Ti kao da ga razumeš? ”
“O, da.” Zaustavio je automobil na parkingu ispred motela i otvorio
vrata, “Ostavio sam upaljen auto. Nemoj da se trudiš da slaţeš. Samo ubaci
sve u torbi. Brzo ću nazvati Gejlena, ali hoću da izaĊem iz motela za
najmanje 3minuta, a iz grada za dvadeset.”
Brzo je klimnula glavom. “Neću dugo.” Ostavila je aparat u autu i
krenula ka vratima. “Šti ti je Pauers rekao?”
“Reći ću ti kada krenemo.” Otvorio je vrata, zgrabio torbu i poĉeo da
ubacuje stvari uip. 'Nemoj da zaboraviš kompjuter.”
“Put je blokiran.”
Morgan je skrenuo levo ni prvom uglu kada je dve ulice ispred sebe
video red autonnbia. Parkirao je automobil. “Hajde, izlazi. Idemo pešice
Biljana1968
dok ne izaĊemo iz grada. Uzmi torbu sa aparatom. Ja ću poneti tvoji
torbu.”
“Dobro.” Pratila ga je u korak. “Pretpostavljam da znaš kako moţemo
izaći iz grada?”
“Zvao sam Gejlena dok si se pakovala. Njegov ĉovek dolazi po nas
kamionom za selidbe Lr: Fort Vejna. Naći ćemo se sa njim na jednom
parkingu desetak kilometara od grada.”
“Kamion za selidbe?”
“Ako nas zaustave, biće nam lakše da se sakrijemo i nameštaju. Vozaĉ
će imati dokumenta u kojima piše da nameštaj nosi iz Fort Vejna u
Ĉarlston u Zapadnoj Virdţiniji. Većina pajkana ne ţeli da se penje pozadi
ako smatraju da su papiri u redu. To bi bilo previše posla za njih.” Skrenuo
je desno i ubrzao korak. “Za otprilike pet ulica trebalo bi da izaĊemo iz
grada, i onda ćemo preseći preko šume.”
“Jedva ĉekam.”
“Tako je sigurnije.”
“Ne prigovaram. Samo hoću da te pitam nešto.”
“A šta to?”
“Ako ćemo već toliko da pešaĉimo, da li konaĉno mogu da izvadim
ovaj kamenĉić iz cipelee?”
Vozaĉ kamiona za selidbe zvao se Ĉak Fondren, i bio je priliĉno
nervozan. “Upadajte “ Otvorio je zadnja vrata kamioni “Već su me jednom
zaustavljali dok sam dolazio, ali to ne znaĉi da je gotovo sa neprilikama.
Popnite se preko tog dušeka, pa otpuzite ispod onog kreveta.”
Ĉim su se Morgan i Aleks popeli u kamion, vrata su se zalupila za
njima.
Mrak.
Morgan je bacio njihove torbe iza kreveta. “DoĊi. Hajde da
'otpuzimo.'“ Popeo se preko dušeka do kreveta, a zatim joj je pruţio ruku i
pomogao da preĊe preko kreveta. Zatim se i sam spustio pored nje.
Biljana1968
Osetila je vibracije dok je kamion kretao sa parkinga, i naslonila se na
zid. Trebalo hi da se sada oseća sigurnije nego onda kada su trĉali kroz
šumu, ali nije. Mrak je bio klaustrofobiĉan i osećala se... bespomoćno.
“Kao da smo zapeĉaćeni u metalnoj kutiji,” tiho je rekao Morgan. “Ali,
kutija nije mrtvaĉki sanduk. Uvek nešto moţeš da preduzmeš.”
Trebalo je da zna da će pogoditi kako se oseća. Kao daje imao šesto
ĉulo. “Šta, na primer?”
Zakikotao se. “Ubij me ako znam. Samo sam hteo da te malo
ohrabrim. Trebalo je da znam da ćeš da me ispituješ.”
Nasmešila se. Zaista se osećala bolje. Njegova iskrenost je uĉinila da
se oseti kao njegov partner; više nije bila sama. “Hoćeš da kaţeš da ne bi
znao šta da uradiš kada bi trebalo da izaĊemo odavde?”
“Ne. Kaţem da bi trebalo da se dobro potrudim, a i da potraţim pomoć
od tebe.” Naslonio se na zid pored nje. “Hajde stoga da se nadamo da se
ništa neće desiti i da malo razmišljamo o neĉemu drugom. Hoćeš da
spavamo?”
Ukoĉila se.
“Ne... nisam ni mislio da ćeš pristati.”
“A pomislio si da je bezbedno da pitaš zato što si znao da ovo nije ni
vreme ni mesto za to.”
“Oh, ne znam. A ne znaš ni ti.” Dohvatio je njenu torbu, izvukao
laptop i dao joj ga. “Hoću da se prisetim celog svog razgovora sa Pauersom
pre nego što je umro. Obuĉen sam da zapamtim detalje, ali hoću ih lepo,
crno na belo.” Otvorio je laptop, i u mraku se pojavila sivkasta svetlost. “Ti
kucaj informacije kako ti ih dajem, reĉ po reĉ. Poĉinjemo.”
Zatvorio je oĉi i rekao: “Prvo što mi je rekao bilo je 'Spasi me... ne daj
da umrem.'“
Sledećih pet minuta Aleks je brzo kucala, povremeno postavljajući
pitanja, ali Morganova memorija je bila zapanjujuća. Svega se sećao, ĉak i
pauza i prekida u razgovoru.
Kada je ućutao, pogledala ga je. “Da li je to sve?”
Napravio je grimasu. “Nije baš mnogo, zar ne?”
Biljana1968
“Pa, više nego što smo imali.” Saĉuvala je dokument. “Znaĉi, zato
idemo u Zapadnu Virdţiniju. Misliš da će se nešto desiti tamo.”
“Ne znam. Pauers je mislio da šta god da se desi, nije ni izbliza tako
vaţno kao Z-3. Rekao je da je sve glupost. Ali Pauersa boli uvo za to. Za
njega je Arapaho bila samo greška.”
“Znaĉi, Zapadna Virdţinija bi mogla da bude drugi Arapaho.”
“A ako je Arapaho bio samo mala greška, onda se pitaš šta će biti pravi
Z-3... “ Zatvorio je oĉi. “Ima još mnogo do Zapadne Virdţinije. Razmisli o
tome. Ventili. Lontana. Z-2...”
Nije nikako mogla da razmišlja o tome. U glavi joj se vrtelo od
informacija i ruţne slike Pauersa koji umire. Zatvorila je kompjuter, i
nestalo je slabe svetlosti koja je dopirala sa ekrana.
Svuda oko njih mrak.
Iznenada je obavila Morganova ruka; privukao je bliţe sebi, tako da
stavi glavu na njegovo rame. “Pssst, nisi sama. Ja sam tu. Nikuda ne
idem.”
To su bile utešne reci, ali nisu bile taĉne. Nije ni bilo vaţno. U tami je
mogla da se pretvara da su taĉne. U tami je mogla da prihvati utehu i
isceljenje.
Na kraju krajeva, u ovo vreme ništa nije stalno. Vatra je dolazila sa
neba, a zemljotresi su cepali tle pod nogama.
A uvek je bila samo reĉ.
“Zatvorili smo sve puteve,” rekao je Jirgens. “I pregledali smo otiske
prstiju u Pauersovoj kući. Morgan je bio tamo, a kladim se da je tu bila i
Gremova. Ispod tela Pauersove ţene smo pronašli noţ. Ali, na njemu nisu
Morganovi otisci prstiju.”
“Nego Ranijevi.”
“Taĉno. Morgan je bio tamo pre ili posle toga.”
“Da je došao pre, onda bi na noţu bili njegovi otisci: on ne bi ostavio
Pauersa u ţivotu. Pitanje je, koliko kasnije je on došao? Da li je Pauers
moţda bio u stanju da nešto oda?” ,.. “Sumnjam u to. Rana je bila-”
Biljana1968
“Ne treba mi tvoja sumnja. Moram da budem siguran.”
“Onda bi vam bolje bilo da pitate Ranija, zar ne mislite tako?”
Naravno da bi to bilo bolje, pomislio je, još samo kada bi mogao da
nekako doĊe do njega. Kao i obiĉno, Rani se nije javljao na telefon. “Hoću,
ĉim stupim u kontakt sa njim.”
Nekoliko trenutaka ćutanja. “Na tremu ispred kuće bilo je krvi. Tamo
nisu mogli da dospeju ni Pauers, ni njegova ţena.”
“Misliš da je Rani ranjen?”
“Policija kaţe da je lokalni doktor, Riĉard Doson, nestao iz bolnice
koja se nalazi par kilometara od Pauersove kuće.
Automobil mu je na parkingu, ali nije došao u svoju smenu.” Ponovo
ćutanje. “Moţda Rani nije tako dobar kao što ste mislili da jeste.”
“A moţda i jeste.” Betvort nije ţeleo da oda Jirgensu sop-stvene
sumnje. “Nije sredio Morgana, ali nas je oslobodio Pauersa. A ni ti se još
uvek nisi resio Morgana.”
“Da ste nas pustili da napravimo zamku, onda ne biste imali ovakve
probleme.”
“Bio mi je potreban Rani za zamku. Trebalo je da nekako uĉinim da mi
duguje uslugu.”
“Verovali ste da će odrţati svoju reĉ?”
“Njegov psihološki profil koji imam ukazuje na to da bi radije pristao
da ga ţivog spale nego što će pogaziti svoju reĉ. To je posledica ispiranja
mozga koje je trpeo u kampovima. I to je posao za koji je obuĉavan
neprekidno, još od svoje ĉetrnaeste godine.”
“Ĉak i ako je spreman na nešto, moţda ipak nije dovoljno vest. Ovaj
posao je zabrljao.”
“Ostavi to već jednom. Ja ću to da utvrdim.” S mukom je obuzdavao
glas. “Ili se moţda ti dobrovoljno prijavljuješ da preuzmeš Ranijevu ulogu
u Z-3?”
“Nikako,” rekao je Jirgens. “Obavestiću vas kada uhvatimo Morgana.”
Prekinuo je vezu.
Biljana1968
Ne, Jirgens nije hteo da uĉestvuje u tome. Betvort ga nije krivio. Samo
je opsesivni luĊak, kakav je bio Rani, mogao da preuzme taj zadatak. Pod
uslovom da Betvort i dalje bude ubeĊen da je on pravi ĉovek za to. Ubistvo
Pauersa nije baš najbolje odraĊeno, a Z-3 mora biti jako dobro odraĊeno.
Precizno i smrtonosno.
Dobro. Moralo je da bude dobro uraĊeno.
Rani je gurnuo telo mladog lekara u rupu koju je iskopao i poĉeo da ga
prekriva zemljom. Lice ga je jako bolelo. Uzeo je sedative koje mu je
doktor dao kada je završio, ali ga je bol podsećao na njegov neuspeh. A na
to ga je nešto moralo podsećati, kako ne bi ponovo napravio istu grešku.
Greške se ne mogu tolerisati. Neopreznost je bila smrtni greh. Sramota
koju je osećao zato što nije sa sigurnošću znao da je Pauers mrtav bila je
neizdrţiva. To se više nikada ne srne dogoditi, i niko ne srne znati za
njegov propust.
Ovo ubistvo je bilo ĉisto i dobro uraĊeno. Niko ga nije video kako
odvodi mladog lekara iz bolnice. Niko nije video smrt. Sada treba da
poravna grob i prekrije ga lišćem.
Taj doktor je bio tako spor. Rani mu je pretio, ali ruke su mu se suviše
tresle da bi poţurio. Sada je bilo kasno da se vrati u Pauersovu kuću, s
nadom da će uhvatiti Morgana. Ali, kada Betvort nekako ne bi saznao za
njegovu sramotu, tada bi mu dao još jednu priliku.
Ignoriši bol. I zasluţio si da te boli.
Zakopaj ga duboko. Poravnaj zemlju. Pokrij je lišćem...
“Napolje,” rekao je Ĉak Fondren dok je otvarao vrata kamiona. “Hoću
da se sklonim odavde.”
“Gde stmo to? Upitala je Aleks dok joj je Morgan pomagao da izaĊe iz
kamiona.
“U Preskotu u Zapadnoj Virdţiniji. To je nekih pedeset kilometara od
Hantingtona.” Vozaĉ je glavom pokazao prema klimavoj kući od
kedrovine. “To je vaše odredište. Reĉeno mi je da vas dovedem ovde.”
Bacio je njihove torbe na zemlju. “Srećno. Ja odoh odavde.”
“Hvala,” rekla je Aleks. Nije mogla da ga krivi zbog toga što je bio
srećan što ih se resio. Mnogo je rizikovao vozeći ih do ovde. Ali, kada je
Gejlen zvao, njegovi ljudi su se uvek spremno odazivali. Ţalosno je
Biljana1968
posmatrala trošnu kućicu dok je kamion odlazio. “Da li si primetio da se
kvalitet našeg smeštaja sve više srozava? Moraš da razgovaraš sa
Gejlenom.”
“Teško je danas naći pomoć.” Krenuo je putem ka kući. “Ja sam liĉno
srećan uvek kada nema odbora za doĉek.” Naglo se ukoĉio, zgrabio je za
ruku i uvukao u ţbunje. “Prerano sam to rekao. Ko li je sad-”
Ugledala je ĉoveka koji je izašao na trem. Odahnula je sa olakšanjem.
“Pa to je Logan. Zar ga ne prepoznaješ?”
“Razgovarao sam sa njim telefonom, ali ga nikada nisam liĉno
upoznao.” Telo mu je i dalje bilo napeto. “A i nisam siguran da mi se
dopada to što je svratio. Izgleda mi priliĉno mraĉno.” Izašao je iz ţbunja.
“Ali, moţda ćemo sada otkriti šta hoće. Sumnjam da je doveo pajkane sa
sobom.” Posmatrao je Logana dok je koraĉao ka njemu. “Kakvo
iznenaĊenje, Logane,” rekao je kada se pribliţio kući. “A ja sam mislio da
ste nas ostavili.”
“To bih hteo da uradim više nego išta drugo.” Logan je skrenuo pogled
na Aleks. “Da li ste dobro? Gejlen je rekao da ste imali neku nesreću?”
“Bolje mi je. Kako je Sara?”
“Jako je besna. Spremna je da se bori sa FBI i sa medijima.” Napravio
je grimasu. “I sa mnom. Naroĉito sa mnom. Kada su javili tu glupost, da
ste povezani sa teroristima, morao sam da joj priznam sve i da je ubedim u
to da ste dobro.” Pogledao je ponovo Morgana. “Mada nisam siguran da je
baš tako.”
“Saĉuvao sam je u ţivotu. To ste i traţili od mene.” Morgan je stao
ispred njega. “Hoćete li sada da stojite tu i pridikujete mi, ili ćete mi
pomoći? Nešto vrlo gadno se dešava.”
“Rekao mi je Gejlen. Pa zašto mislite da sam uopšte došao ovde?
Moramo ovo da resimo, a to nisam mogao da radim na daljinu.” Okrenuo
se na peti i krenuo ka odškrinutim ulaznim vratima. “Biće vam ţao kada
ĉujete da je unutrašnjost ovog svin-jca u još gorem stanju od spoljašnosti.
Ali, uĊite i razgovaraćemo.”
“Betvort?” ponovio je polako Logan. “Pauers je spomenuo Betvorta?”
“Poznajete ga?” upitala je Aleks.
Biljana1968
“Ĉarls Betvort. Kongresmen iz Teksasa. On je ĉlan Kongresa već
petnaest godina.”
“Onda i nije neki upadljivi ĉlan. Ne sećam se da sam ikada ĉula za
njega.”
“Ovih dana više voli da deluje iza scene. Predlaţe neke fine,
neupadljive zakone o oĉuvanju ţivotne sredine i zdravstvu. Pre otprilike
trinaest godina je bio velika nada Demokratske stranke, ali uhvaćen je u
nekom skandalu vezanom za finansiranje kampanje. To što je posle toga
uspeo da izbegne gubitak ugleda, i što je dva puta ponovo izabran, dosta
vam govori o njegovoj harizmi.” Logan je iskrivio usne. “Ali, sa takvom
mrljom u karijeri, stranka ga nikada neće nominovati za predsednika.
Siguran sam da mu to veoma teško pada.”
“Dovoljno teško da smisli i uredi nesreću na brani Arapaho?”
“Ne, ukoliko time nije dobio još nešto osim osvete. Betvort je jako
ambiciozan.”
“Nisu pare u pitanju?”
Logan je odmahnuo glavom. “Mislim da je taj skandal u kampanji bio
više u vezi sa manipulacijom moćnika nego sa novcem. On ima novca od
nafte. Tako je i uspeo da se odrţi na izborima.” Zastao je. “Ne, mora da je
u pitanju ambicija.”
“A sa kakvim ciljem?”
“Nemam pojma. Ali mislim da bi bilo dobro da to otkrijemo.” Ustao
je. “Idem u Vašington da vidim šta mogu tamo da saznam. U pravu ste,
zaista se dešava nešto gadno.” Stegnuo je usne. “A ono što me najviše ljuti
je to što pretnja dolazi upravo iz naše zemlje, od »naših ljudi. Kao da nije
dovoljno što moramo da se bakćemo sa luĊacima izvan granica.”
“Smatrate da su u to umešani Jirgens i neki ljudi iz CIA?” upitao je
Morgan. “Mislio sam da ćete odbaciti tu mogućnost. Aleks je tako
reagovala.”
“Verujem da svako ko je ukljuĉen u ovako moćne igre mora da ima
policiju na svojoj strani. Verujem da je potrebno samo nekoliko kljuĉnih
ljudi da se ceo bataljon povede tamo gde treba. Treba umeti naći kljuĉne
ljude i pridobiti ih za sebe. Vrlo se nelagodno osećam zbog toga što je
Betvort u igri.”
Biljana1968
“Izgleda da znate mnogo o njemu.”
“Bio mi je zanimljiv. Video sam da se ispod svega toga štošta krije.
Video sam ga kako na nekim prijemima uĊe u prostoriju i odmah privuĉe
svakoga sa kim ima kontakt. Kao da ih hipnotizira. Sve je to moţda
proraĉunato, ali nikada tako ne izgleda. Jako je moćan.” Krenuo je ka
vratima. “Ali, ako ćemo pravo, takav je bio i Staljin.” Zastao je dok je
otvarao vrata. “Doneo sam vam kutiju sa namirnicama i nekoliko ćebadi.
Tamo su kod prozora. Gejlen je rekao da će vam trebati.”
“Verovatno ne još dugo. Pauers je rekao da se plan Z-2 već odvija.
Nadam se da ćemo otkriti šta je to pre nego što-” Morgan je slegnuo
ramenima. “Moramo otkriti. Nemamo izbora “
“Nazvaću vas kada nešto otkrijem,- rekao je Logar, ĉuvajte se, Aleks.
Nemojte da se Sara brine.”
“Boţe saĉuvaj da uznemirimo Saru,” promrmljao je Morgan Logan je
klimnuo glavom.
“Baš tako. “ Aleks ga je ispratila do beţ automobila koji je stajao iza
kuće.
Zastao je i pogledao je.
“Recite Sari da sam dobro. Recite joj da će sve biti u redu “
“Sve, mora da bude u redu. Moja glava je u pitanju “ Ispitivaĉki je
posmatrao. “A da li ste vi dobro? Morgan je ĉvršći tip nego sto mi je bio
potreban. Da li je pristojan prema vama?”
Klimnula je glavom. “Oštar je kao ĉelik.”' Pokušala je da se nasmeši.
“Ali, dok je na mojoj strani, nemam ništa protiv toga. I da, pristojan je
prema meni.” Okrenula se i pošla nazad u kuću. Pozdravite mi Saru.”
Malo je oklevao, a zatim rekao: “Morao sam ovako da uĉinim Aleks. I
nije mi zao zbog toga.”
“Nisam ni mislila da jeste. Samo drţite Saru podalje od ovog.”
“To je teško. Sada sam uspeo da je zadrţim kod kuće samo zato što
sam joj rekao da ću joj dopustiti da razgovarate telefonom ĉim se
obezbeĊenje uveri da su linije sigurne. ”
Biljana1968
“Ne dajte joj da razgovara sa mnom. Neću da rizikujem Ne smemo
uvuci Saru u moje nevolje.”
“Mislim da sam joj upravo to rekao. Ali ništa mi nije vredelo.”
Nasmešio se. Stoga pretpostavljam da je bolje da brzo resimo sve ovo, tako
da Sara ne upadne u nevolju.” Seo je u kola i mahnuo joj dok je odlazio.
Zadrhtala je dok je gledala kako svetla njegovog automobila nestaju
iza krvine. Logan joj nije bio prijatelj, ali njegovo prisustvo je bilo utesno.
Zraĉio je pouzdanošću i snagom, i u njegovom prisustvu se bar za kratko
vreme osećala bezbednom
“Nadao sam se da ćeš otići sa njim.”
Okrenula se i videla Morgana na pragu. Odmahnula je glavom. “Mesto
mi je ovde.”
“Malo sutra,” grubo je rekao. “Tebi je mesto u nekoj tvrĊavi, sa
gomilom obzebeĊenja okolo.”
”Ti si unajmljen za to.” Blago se nasmešila. “Sećaš se?” “Svega se
sećam.” Pogled mu je odlutao. “Dovoljno da znam da si hladnokrvno
lagala Logana da sam pristojan prema tebi.”
“Nije trebalo da prisluškuješ..”
“To je jedan od mojih manjih greha. A za ove krupnije već znaš.”
“Pa i bio si pristojan prema meni... relativno. Gejlen mi je jednom
rekao da se prisetim svega Što se desilo nakon brane i da ću uvideti da
verovano i nisi toliko loš koliko sam mislila da jesi.”
“Da. hajde da se prisetimo. Uspavao sam te, kidnapovao, napravio onu
nesreću sa roverom, a onda sam spavao sa tobom.” Osetila je bol “Da li
misliš da je to bilo ruţno? Ja mislim da uopšte nije.”
“Kao da se sve što dotaknem nekako pretvori u nešto ruţno, osim kada
je reĉ o mom poslu. Nisam imao pravo da-” Video je njen izraz lica i
impulsivno zakoraĉio ka njoj, a zatim zastao. “Ne, ni-e bilo ruţno. Bilo je
jako lepo. Bila si-” Ćutao je nekoliko trenutaka, a zatim se nasmejao.
“Nešto si mi velikodušna... sad samo ĉekam završni udarac.”
“Onda ćeš da se naĉekaš. Umorna sam od prepiranja.” Odmahnula je
glavom. “Imala sam dovoljno vremena za razmišljanje u onom kamionu.
Mnogo toga mi se desilo da bih sada mogla da se brinem o ponosu ili egu.
Biljana1968
Moţda imaš mnogo problema, ali ne mogu sada da mislim o njima.”
“Nikada ti nisam ni traţio da misliš o njima.”
“Ali ja nisam kao ti. Ne mogu da se drţim na distanci. Moram da
uronim i poĉnem da plivam i... svidelo mi se to što smo radili. Osećala sam
se tako...”
“Maţenom?”
“ Plašila sam se da to kaţem.” Pogledala ga je u oĉi. “ I rugaj se koliko
hoćeš. Ali, da, osećala sam se maţenom. A nisi mogao da uĉiniš da se tako
osećam da i sam nisi nešto osetio. Nisi baš ĉovek koga bih odabrala za to,
ali jednostano se desilo. I zato sad moram da te dugo i dobro pogledam.”
“Ne bih gledao tako duboko da sam na tvom mestu. Na daljinu
izgledam dobro, ali izbliza sam obiĉno- “
“O, umukni. Ĉini mi se da ni ti sam ne znaš kakav si. ”“Znam taĉno ko
sam i kakav sam.” Nasmešio se. “Nisam heroj. U meni nećeš videti svog
oca. Aleks. ”
“Nikako. Ali moj otac nije bio heroj sve vreme.Nije uspeo da oĉuva
svoj brak. Više je bio dete nego zrela osoba . Ĉak je zaboravio da doĊe na
sveĉanost kad asam dobijala diplomu u školi: otišao nautakmicu Metsa. ”
Progutala je pljuvaĉku. “Ali bio je dobar i neţan i samo je to je bilo
vaţno.Znala sam da će biti kada mi zatreba. ”Prošla je pored njega.“Ne
znam da li si ti dobar i neţan,ali ako si ijedno od ta dva pazi se. Te prve
veĉeri kads i me odbio,uhvatito si me sa spuštenim gardom.Obiĉno se ne
obesbrajumem tako lako. ”
“Aleks... ovo nije-”
“Neću više da razgovaram o tome. Samo sam moreala dase otvorim.
Ne mogu celog ţivota da ţivim u neprilikama, a ovo je jedina stvarnad
kojom imam kontrolu. ” Potapšala ga po ruci dok je prolazila pored njega.
“Ne brini se, siguran si neko vreme.Gde mi je torba? Moram da uzmem
kompjuter . Hoću da odštampam tvoj razgovor sa Paursom i proaĉim ga.”
“Bilo je krajnje vreme da se javiš, Rani.” Rekao je Betvort. “Gde si
bio do sada? ”
Biljana1968
“Morao sam da nešto obavi. Uĉinio samono što ste traţili od mene.
Pauers je mrtav.Nisam našao Morgana. Moraćete da mi pomognete da ga
ponovo naĊem ”
“Moraću, je li?” “pomoći će te mi. Obećali steda ćete mi pomoći.”
“Al to je bilo pre nego što ste upropastili stvar sa Pauersom. ” “Ubio
sam ga. To ste hteli. ”
“Hteo sam ĉisto ubistvo,ez ikakvih propusta. Ali, kako ĉujem, te veĉeri
su u kući bili Morgani Aleks Grem. Da li je Pauers mogao nešto da oda? ”
Rani se iznenada osetio posramljenim i krivim. Betvort nikako e sme da
zna za njegov propust. Već je bio jako blizu odluke da ga otpusti,a bez
njega nije mogaopronaći Morgana. ”
“Ja ne pravim greške. Nije ga video pre nego što sam došao tamo.”
“A kada si otišao, Pauers je bio mrtav?”
“Da, bio je mrtav kada sam otišao.”
“Odliĉno. Mada ne i savršeno. Ali, bar smo u stanju da otklonimo
posledice nastale štete.”
“Recite mi gde je otišao Morgan.”
“To još uvek nismo otkrili. Ali postoje velike šanse da je već kod Z-3.
Verovatno sklapa kockice. Moţda ćeš tamo naleteti na njega.”
“Hoću ga sada.”
“Ali više nije stvar u tome šta ti hoćeš, Rani,” meko je rekao. “Dao
sam ti priliku da ubiješ Morgana. i zabrljao si. Sada moraš da radiš po
mom planu.”
Razbesneo se. “Mogu da ga naĊem i sam.”
“Još uvek ga nisi našao. A više ne mogu da ti dajem odrešene ruke.
Poslao je preopasan. Moraću na njega da pustim Jirgensa i njegove ljude.”
“Ne! Samo će mi smetati. Obećali ste mi Morgana.” Duboko je
uzdahnuo. “Nemojte slati Jirgensa na njega, pa ću saĉekati da se obavi
Z-3.”
“Baš si strpljiv. Ali, ne moraš toliko dugo da ĉekaš.”
“A koliko da ĉekam?”
Biljana1968
“Osam dana. Ako sve bude išlo po planu.” Betvort je dodao: “Ali ne
mogu da tolerišem ovaj manjak komunikacije, Rani. Imamo sve manje
vremena. Ako mi ne budeš odgovarao na pozive, biću prisiljen da ponovo
razmotrim svoju odluku.” Prekinuo je vezu.
Gad. Oduzimao je Ranijevu nezavisnost, ĉineći ga jednom od svojih
lutaka.
Mogao je to da izdrţi. Još samo osam dana.
Još jedan poslić i Betvort će mu dati Morgana.
A onda će srediti i Betvorta.
Ali, moţda neće ni morati da se osloni na Betvorta da bi pronašao
Morgana. Betvort je rekao da je ta ţena još uvek sa njim, a ona je
verovatno lakši plen od njega.
Uzeo je sliku Aleks Grem i njen dosije koji mu je poslao Betvort. Bila
je to osoba mekog srca koja je htela da promeni svet. Saznaće više o njoj, a
onda će moći da predvidi koji će biti sledeći korak. Da li bi Morgan upao u
zamku kada b Rani uhvatio tu ţenu i poĉeo da j e muĉi . rani ne bi naprvio
takvu grešku, ali Morgan je odrastao u slaboj, bolesnoj kulturi i neće moći
da odoli svojim uroĊenim slabostima.
Rani će morati da proveri Prvo će ono najvaţnije.
Pronaći ţenu.
“Izgledaš uzbuĊeno “ Aleks je digla pogledsa laptopa i pogledala
Morgana na pragu. “Još je rano da budem uzbuĊena, ali mislim da sam na
pravom tragu. ”
“Z-2?”
Odmahnula je glavom. “Nemam pojma šta bi Z-2 moglo da bude.
”Protrljala je vrat već je satima sedela savijena nad ovim kompjuterom i
svi mišići su je već bolel.“Ventili. Stalno mislim na one duboke rupe u
podrumu u Ferfaksu. Mora da su nekako povezane sa onim što je Pauers
mrmljao. Kakve vrste ventila postoje? Mehaniĉki, metalni, za
provetravnje... ”
Ponovo je pogledala u ekran. “Ali postoji još jedna vrsta ventila.
Termalni.”
Biljana1968
“Šta je to? ”
“To su pukotine u zemljinoj koripreko kojih toplota i para iz njenog
središta dopiru do površine. Najviše ih ima u okeanima i vulkanskim
oblastima. U sluĉaju vulkana, kroz njih izlaz i istopljene stene u obliku
lave. U središtu zemlje temperatura je skoro pet hiljada celzijusovih
stepeni. ”
Morgan je tiho zazviţdao. “Baš vrelo.”
“Baš moćno. Ali ĉovek nije bio u stanju da to u većoj meri kontroliše.
Tokom istorije smo ponekad koristili prirodnu geotermalnu energiju.
Rimljani, IslanĊani i neka severnoamerićka plemena su je koristili za
kupanje, grejanje ili pripremu hrane, ali su ekspoatisali prirodne
geotermalne ventile. Danas takoĊe postoje fabrike koje koriste tu energiju
za grejanje stanova i okretanju turbina. Grupe za oĉuvanje sredine
naroĉito podstiĉu miogućnost upotrebe geotermalne sile u hlaĊenju i
zagrevanju, pošto je sve i ĉisto, i jeftino.”
“I kakve veze to ima sa branom Arapaho?”
“Ne znam. Još uvek istraţujem. Idi i pusti me da radim. Mislim da ću
saznati nešto.”
“Je l' mogu ja nešto da uradim?”
“Stalno je spominjao Lontanu, zar ne? Izgubili su Lontanu i sve je
pošlo naopako.”
Morgan je klimnuo glavom. “I moţda je na njega mislio kada je rekao
Brazilac. Već sam dao ime Gejlenu da ga proveri.”
“I ja to ovde proveravam. Ako je bio nekako povezan sa Ferfaksom i
Arapahom, onda bi trebalo da ima neke veze i sa ventilima. Ispitaću, pa ću
videti šta ćemo dobiti... “ Namrštila se kada su se na ekranu pojavili
rezultati. “Ništa. Pokušaću preko drugog pretraţivaĉa...”
Morgan ju je pcsmatrao još nekoliko minuta, ali znao je da više nije
bila svesna njegovog prisustva u sobi. Izašao je na trem i seo, posmatrajući
put. Iritiralo ga je to što je ovde njegova uloga bila pasivna. Ţeleo je da
nešto uradi.
Ali, nešto će već doći. Osećao je to.
A dotle će da gleda, i ĉeka... i štiti je.
Biljana1968
“Logan je u gradu,” rekao je Betvort dok je sa Benom Denlijem išao
ka zgradi na Kapitol Hilu. “Raspituje se okolo. Ništa upadljivo, Denli. Ali,
naravno, moramo ga imati na oku. Ono što Logan uradi na površini je
obiĉno samo vrh ledenog brega.”
“Za šta se raspituje?”
“Ne budi nervozan. Pita kako napreduje istraga FBI o Aleks Grem.
Savršeno logiĉno, s obzirom da su ona i njegova ţena dobre prijateljice.”
“On moţda nešto zna.”
Betvort je odmahnuo glavom. “Moţda sumnja. Niko ništa ne zna. A za
sedam dana ionako ništa neće biti vaţno. Zato se smiri i radi svoj posao.
Ovo sam ti rekao samo zato što nisam hteo da ĉuješ od nekog drugog i
poĉneš da paniĉiš.”
“Ne paniĉim. Samo sam zabrinut. Uvek me podcenjuješ. Ja sam taj
koji je pogurao Matanzu. Imam pravo da budem zabrinut. ”
“Naravno da imaš .” Denlijevi prigovori su iznenadili Beatvorta.
“Dobro je da budeš zabrinut . To te drţi u pripravnosti. Previše
samouverenosti nije dobro. Kome je dodeljenoda ide dole i bude kontakt
sa Matanzom? ”
“Mislio sam da ja liĉno odem.”
“Ne trebaćeš mi za Z-3. Pored toga, suviše si poznat. Andreas će
primetiti da te nema i raspitivaće se.”
“Onda ću poslati Ala Lirija. On ie struĉan, a i iznudio je dogovor
izmeĊu Moralesa i Matanze u Ferfaksu. ”
“Pošto je Morales sreĊen, ne bih rekao da to grupi uliva baš mnogo
vere.” “Ne moraju da imaju veru. Dajemo im ono što hoće a oni nama daju
šta mi hoćemo. Ako vam ne trebam, otiĊ ću u sredu na Z-3.”
Betvort je osetio snaţno uzbuĊenje To će se zaista i desiti .Već
godinama to planira, a sada će se, evo, desiti. “Idi. Ako nešto iskrsne,
bićemo u kontaktu.”
“Bolje bi bilo da ništa ne iskrsne. ” To je zvuĉalo kao pretnja. Pa, sa
tim će se pozabaviti kasnije Imao je mnogo naĉma da umiri Denlija. Sada
je trebalo da bude ljubazan sa njim. “Sve ide kako treba, zahvaljujući tebi
ĉudo je šta jedan inteligentan ĉovek moţe da postigne.” Stupo je na ste-
Biljana1968
penice Kaptola. “A sada se nasmeši i mahni mi u znak pozdrava. Potrudi se
da to izgleda bezbriţno. ”
Denlijev pogled je odlutao ka vrhu stepenica gde je Karl Šepard stajao
okruţen kongresmenima. “Šta on radi ovde?”
“Pokušava da u Andreasovo ime preokrene glasove o zakonu o
ţivotnoj sredini. Ali verovatno neće uspeti. Nije on Andreas.”
“Nije, nikako. Ali ĉujem da je dobar posao uredio u poboljšanju
drţavne bezbednosti.”
“To je maĉji kašalj. Svi ovih dana misle samo na bezbednost. Ţivotna
sredina je nešto drugo. Jedino ja mogu doneti preokrete u glasanju. Ali
rukovaću se sa Šepardom i pretvarću se da sam inpresioniran i
polaskanpaţnjom cenjenog podpresednika. Tada ću sa drugim
kongresmenima nestati u pozadini.”
“To je malo verovatno.” Denli se okrenuo pošao ka parkingu.
U pravu je, pomislio je Betvort. Njegova zvezda se tek podizala ka
nebu, i on joj nikako neće dopustiti da nestane
Biljana1968
Jedanaesto poglavlje
“Otkrila sam.” Aleks je bacila papire na sto pred Morgana. “Moţda.”
“Pa, to baš zvuĉi ĉvrsto. ” Morgan je uzeo papire. “Lontana? Fihp
Lontana. Brazilski okeanograf Veoma cenjen u svojoj profesiji. Sve je
radove - pisao je izveštaje o propadnju grebena traţio izgubljene gradove,
crtao mape neistraţenih podvodnih tentorija Jedan od njegovih najdraţih
projekata bila je studija okeanskih termalnih ventila. “
“A zašto je to za nas vaţno?”
“Pre dve godine je napisao rad koji je bio objavljen u Nautilusu. To
je priliĉno nepoznat profesionlni magazin. Zato mi je toliko trebalo da ga
pronaĊem. U njemu je govorio o mogućnost, probijana do samog središta
zemlje i stvaranju ventila koji bi se mogli kontrolisati pomoću soniĉne
tehnologije. Za svaku posebnu bušotnu potrebna je komplikovana
matematiĉka formula, ali bio je siguran da se nalazi na pravom putu. Već je
spremao odgovarajuće aparate. ” Odmahnula je glavom “Bio je toliko
uzbuĊen zbog otkrića neograniĉenog izvora energijene koji bi promenuo
naĉin našeg ţivota.”
“Ili naĉin anše smrti. Nijemu palo na pamet da bi se to moglo
upoterbiti kao i oruţije.”
“Spoenuo je to,ali je o svim lošim stvarima samo površno
govorio,naglašavajući da bi taj izvor mogao da spase planetu.
Neka se Ujedinjene nacije brnu za probleme.”
“A ne brazilska vlada?”
“Oĉito mu brazilsla vlada nije bila baš draga Kada je tek poĉinjao da
radi, pronašao je lokaciju jednog potonulog španskog broda i morao je
pola nagrade koja mu je pripala da upravo vladi. Dosta je napisao o
pravima nalazaĉa i pravima pojedinca Zvuĉi mi pomalo kao ekscentrik. ”
“Ili luĊak?”
“Moţda briljantan ludak.Ali oĉigledno je da ga ostali nauĉnici nisu
ozbiljno shatali. Neko okeanografi su priloţili svoje komentare na njegov
izveštaj. Rekli da to što on predlaţe nemoguće, pošto je središte zemlje
udaljeno skoro šest hiljada kilometara.”
Biljana1968
“Još nešto?”
Odmahnula je glavom. “Ali ako su svi iz njegovog okruţenja ispljuvali
njegov rad, zar nije logiĉno da je okušao sreću negde drugde?”
“Na primer kod Betvorta, koji je poznat kao jedan od vodećih ljudi
kada je reĉ o pitanjima ţivotne sredine? Zato je postavio Lontanu da radi u
laboratorijama u Ferfaksu. Oĉigledno sa uspehom.”
Namrštila se. “Ali Pauers je rekao da su ga izgubili Sve je pošlo
naopako zato što su ga izgubili.”
“Onda mi moramo da ga pronaĊemo. Ako je još ţiv. ” Okrenuo je
Gejlenov broj. “Videću da li nam ove nove informacije mogu pomoći.”
“Sve je to samo nagaĊanje.”
“Ali uklapa se.” Hodao je po tremu dok je Gejlenu davao podatke do
kojih su došli. “Da li si otkrio još nešto o njemu?”
“Nismo naišli na taj izveštaj iz Nautilusa. Znamo da više ne ţivi u
Riju. Radi u Nasauu, na Bahamima. Nismo mogli da stupimo u kontakt sa
njim. Jedan od mojih ljudi upravo putuje tamo.
“Moţda više nije ţiv. Kada je Pauers rekao da su ga izgubih, moţda je
mislio da su morali da ga se reše.”
“Prestani da budeš takav pesimista. Meni ne zvuĉi tako.
“Pa, postoji nešto što bi trebalo da te obraduje. Hoću da mi naĊeš Ala
Lirija i vidiš šta smera.”
“Lirija... oh, tvoj kontakt iz CIA. Šta hoćeš da znaš?”
“Sve. Pa i njegov broj mobilnog.”
“Zašto?”
“Pauers mi nije pomogao koliko sam oĉekivao.”
“Ali Liri će da progovori?”
“O, da. Malo sam ljut na njega nakon što me je prešao posle onoga u
Ferfaksu. Govoriće on.”
“Pošto zna šta si u stanju da uradiš, siguran sam da hoće. Šta bi trebalo
da znam o njemu?”
Biljana1968
“Pametan je, obrazovan i homoseksualac. Još uvek se ne eksponira
mnogo, jer misli da je tako bolje za pozicioznog ĉoveka u CIA. ”
“Opasan?”
“Definitivno je smrtonosan ako je njegova glava u pitanju- ”
“ Onda ćemo tebi prepustiti da ga sateraš u ćošak. ” Gejlen je
promenio temu. “Kako je bilo sa Loganom?”
“Dobro, kao što se i moglo oĉekivati. On je bar u stanju da ţari i pali
oko sebe. Da li si se ĉuo sa njim?”
“Prve noći. Rekao je da ljudi ništa ne govore. Moţda zato što je sve
tako napeto zbog napada na ambasadu, ali kaţe da talno nailazi na zid
ćutanja. “
“Prokletstvo.”
“Opet taj pesimizam. Logan ne voli zidove ćutanja. Ima obiĉaj da
probuši rupe u njima. Rekao je da će ti se javiti ako nešto sazna. Oĉekuj da
ti se javi. “ Zastao je. “Termalni ventili. To baš i nije stvar za zavitlavanje.”
“Ni upola koliko pokušaji da se doĊe do energije iz središta zemlje. Ko
zna šta bi ona mogla da uradi? Sva ta magma.Kako je Elena?”
Gejlen se zakikotao. “Istopljeno stenje te podsetiliu na Elenu?”
“Pa, ima nekih sliĉnosti. Ali stvarno sam hteo da znam mogu li da
raĉunam na tebe ako mi zatrebaš. “
“Moţda. Zašto ne doĊeš i ne pitaš je?”
“Ozbiljan sam. Moţda bi bilo dobro da Aleks dovedem kod tebe. Neće
da ide sa Loganom, ali to je zato što zna da će da podigne zidine oko nje. “
“Neću da dovodim Elenu u opasnost, Morgane.”
“Pitaj nju. Ona zna kako je to beţati i skrivati se.”
Ćutao je. “A Aleks bi došla?”
“Moţda ne odmah. Ali, doći će vreme kada ću ja za nju biti veća
opasnost od Jirgensa ili Betvorta. Neće moći da ostati sa mnom. “
“Pitaću je. Ništa ne obećavam.” Prekinuo je vezu.
Nema obećanja, ali Gejlen bi to uĉinio. Elena je bila drugo Bila je
ĉvrsta, ponašala se zaštitniĉki prema njemu, a Morgana je mrzela iz dna
Biljana1968
duše. Moraće da saĉeka i vidi.
“Lontana se nalazi u Nasauu,” rekao je Aleks kada je ušao u kuću.
“Gejlen je poslao ĉoveka da ga pronaĊe.”
“To je dobro.” Vratila je pogled na kompjuter. “Pitam se da li ću moći
da uĊem na neki drugi sajt i vidim da li-”
“Ne.” Glas mu je bio ĉvrst. “Dovoljno si uradila. Zašto se malo ne
odmoriš?”
“Suviše sam zagrejana sada.”
“Onda ćemo to iskoristiti.” Otišao je do ugla i uzeo njenu torbu. “Ako
ti namestim svu opremu za razvijanje, hoćeš li da uradiš sliku onog ĉoveka
što je istrĉao iz Pauersove kuće?”
“Ali već misliš da znaš koje to, zar ne?”
“Hoću da budem siguran. Hoćeš li uĉiniti to?”
Klimnula je glavom. “Dobro, uzmi opremu.”
“Nisam sigurna da moţeš utvrditi ko je to.” Aleks je brisala ruke
peškirom. “Svuda po licu mu je krv.”
Morgafi je posmatrao sliku. “Znam ko je on.”
Oĉi su joj se suzile dok mu je posmatrala lice. “Rani.”
Klimnuo je glavom. “Ali, u pravu si. Niko drugi ne bi mogao reći koje
to. A tebi bi to moţda bilo potrebno.” Uzeo je svoj blok i brzo poĉeo da
crta na parĉetu papira. “Ovo je Rani.”
Pogledala je crteţ zgodnog mladića veoma tamnih oĉiju, ĉulnih usana i
veoma izmuĉenog lica. “Ovo si nacrtao neverovat-no brzo.”
“Mogao bih da ga nacrtam i u snu. Navikao sam da ga crtam. Moglo bi
se reći da mi je to omiljena tema već duţe vreme.” Nasmešio se. “Ako ne
raĉunamo tebe.”
“Oĉi su mu malo kose. Da li je iz Azije?”
“Pola Amerikanac, pola Korejac.” ;
“Izgleda... izmuĉeno.”
“I jeste.” Uzeo je crteţ. “ Ovo sada nije ispravno. Ĉini mi se da je
ranjen u obraz i u usne. Verovatno sada ima kopĉe.” Prepravio je crteţ.
Biljana1968
“Ovo je verovatno najbliţe što sad mogu da nacrtam. Ako vidiš nekoga ko
ovako izgleda, beţi od njega koliko te noge nose.”
“Da li i ti to radiš?”
Klimnuo je glavom.
“Zato što se plašiš?”
“Da.”
Prouĉavala je njegov izraz lica. “Ne verujem ti.”
“Već dugo mi je za petama. Zašto bih se inaĉe krio od njega?”
“Ti reci meni.” Nasmejala se. “Ali, ti mi nećeš reći, je li tako? Jer, to
bi podrazumevalo smanjivanje distance izmeĊu tebe i mene.” Okrenula se i
otišla do primusa na drugoj strani sobe. “Napraviću sebi malo instant kafe.
Hoćeš li i ti?”
“Valjda.”
Pratio je pogledom dok se kretala po kuhinji. Posle nekoliko minuta
iznenada je rekao: “On ima samo dvadeset dve godine.”
“Ĉula sam da zveĉarke imaju otrov u sebi još od samog roĊenja.”
Dodala mu je solju. “Videla sam šta je uradio Pauersovoj ţeni. Ne mogu
da verujem da ga saţaljevaš.”
“Ne saţaljevam ga. Pretpostavljam da samo saosećam. Pogledam
njega, i vidim sebe. Znam šta će sledeće uraditi, jer bih baš to i ja uradio.”
Buljio je u šolju u svojoj ruci. “Zove se Rani Sin. On je vanbraĉni sin
ameriĉke prostitutke i Ki Ho Sina, severnokorejskog generala.”
Najeţila se. “Severnokorejskog generala koga je trebalo da ubiješ.”
“Generala koga sam ubio.” Prineo je šolju usnama. “Nije mi bilo teško
da prihvatim taj zadatak. Sin je bio veliki protivnik Amerike. Ne samo da
je odgovoran za kršenje ljudskih prava, već je i blizu Pjongjanga vodio
jedan kamp za obuku terorista. Rani je odlazio u kamp od svoje ĉetrneste,
pa skoro do devetnaeste godine. Pre toga je ţiveo u Tokiju sa majkom.
Njoj nije bilo dozvoljeno da se bavi svojim poslom, pošto je bila majka
Sinovog sina, ali nije morala ni mnogo da se bakće sa njim. Oĉigledno je
da je Sin pomoću droge drţao poslušnom, sve dok nije umrla zbog
prekomerne doze, kada je Rani imao petnaest godina. Oĉeve posete su za
njega bile najlepši trenuci, i kada je ovaj odluĉio da ga vrati u Severnu
Biljana1968
Koreju radi obuke, bio je više nego spreman da ide.” Ironiĉno se nasmejao.
“Postao mu je omiljeni uĉenik, a omiljeni uĉenik mora da se dokaţe. Kada
je napunio devetnaest, otac je mislio da bi trebalo da ga vrati u Tokio, da
na tamošnjem ameriĉkom univerzitetu upije malo crveno-belo-plavog
ambijenta pre nego što ga pošalju u Drţave. Dotle se u kampu naslušao
suviše propagande, tako da bi svuda samo štrcao.”
“Propaganda... a terorizam?”
“O, da. Postao je prava mašina za ubijanje. Bio je odliĉan sa
eksplozivima i neverovatan sa puškom. Do šesnaeste godine već je po
zadatku ubio ĉetvoro. Ali, u borbi iz blizine najviše je voleo noţ.”
“Kako si toliko saznao o njemu?”
“Nisam mogao da doĊem do njegovog oca. Bio je suviše dobro
zaštićen. Morao sam da pronaĊem neki drugi naĉin. Otišao sam na
univerzitet u Tokiju gde je Rani studirao i upisao se na isti odsek za
umetnost na koji je i on išao.”
“Umetnost?”
Slegnuo je ramenima. “Voleo je umetnost. Njegov otac je posedovao
jednu od najboljih umetniĉkih kolekcija na Istoku, a ja pretpostavim da je
ţeleo u svemu da oponaša oca. Deĉko je loše slikao, ali on je za sebe
mislio da je super. A to sam mu i ja rekao. Neverovatno je kako se lako
moţe uspostaviti veza kada je utemeljena na egu.”
“A i on je bio impresioniran tvojim radom.”
“Nisam rekao da je sve bilo utemeljeno samo na njegovom egu.”
Slegnuo je ramenima. “Bio je mlad i poletan, podsećao me je na mene
samog kada sam tek stupio u sluţbu. Ma, on je... dopadao mi se.”
“Ali si ga iskoristio.”
Klimnuo je glavom. “Otkrio sam da će Rani otići u Severnu Koreju da
poseti oca. Trebalo je da idu u lov i Rani je bio jako uzbuĊen zbog toga.
Njegov otac bi ponekad organizovao poseban lov na svom imanju u
zemlji.”
“U kom smislu poseban?”
“Lov na politiĉke zatvorenike. Niko bitan. Niko ko bi nekome
nedostajao.”
Biljana1968
Aleks je osetila muku. “Baš divno.”
“Otkrio sam gde i kada će se taĉno naći. Bio sam tamo pre njih, i kada
su došli, pucao sam. Nikada posle toga nisam video Ranija.”
“Boţe.”
“To mi je bio posao.” Glas mu je bio grub. “Morao sam da naĊem
naĉin da doĊem do svoje mete.”
“Ali nisi ubio Ranija.”
“To nije bio moj posao.”
Aleks je odmahnula glavom. “Ne mislim da je to razlog.”
“Misliš da osećam krivicu što sam izdao Ranija?” .
“Moţda donekle. Šta ti misliš?”
“Mislim da sam više bio sebiĉan. Kao što sam rekao, u njemu sam
video sebe. Da sam ubio njega, bilo bi to gotovo kao samoubistvo.”
“Nisi ti kao on.”
“Otkud znaš? I sama kaţeš da ne dopuštam da mi se pribliţiš.”
“Ipak sam ti sve bliţe. Da li je Rani taj ĉovek za koga si rekao da voli
da ubija?”
“Da. Išao sam sa njim u lov par puta, mada ne u lov na njegovu
omiljenu divljaĉ.”
Pijuckala je kafu. “A kako je Rani otkrio da si ti ubio njegovog oca?”
“Pretpostavljam daje Betvort uredio da ga CIA pokupi i kaţe mu da
sam uspeo da se izvuĉem iz zamke koju su napravili. Ovde ga je verovatno
doveo Al Liri; dao mu je dokumenta i misiju. On je savršeno oruţje.
Poseduje veštinu, mrţnju, ali i opsesivnu ţelju da ubije metu.”
“I sada radi za Betvorta.”
“Ali, Rani ne voli da radi ni pod ĉijom kontrolom. Arogantan je,”
Nasmešio se. “Skoro da me je uhvatio par puta. Ali razvio sam instinkt
kada je on u pitanju. Mogu da ga osetim.”
Stresla se. “To nije nešto na šta baš moţemo raĉunati.”
“To je neki put jedina stvar na koju moţemo raĉunati.” Pokazao je
Biljana1968
njegov crteţ. “Dobro ga upamti. On se neće zaustavljati. Neće oklevati.
Neće dopustiti da mu bilo šta stoji na putu.”
“Kao i ti.”
“Kao i ja,” tiho je rekao. “Sada poĉinješ da shvataš.”
“Ali ti ne shvataš. Ne znam kakvim ste to uvrnutim vezama spojeni, ali
mislim da mi to nisi ni objasnio. Moţda podsvesno hoćeš da spaseš tog
nitkova.” .
“Nisam ja misionar, Aleks.”
A nisi ni Rani. Nisi ni isti klinac koji je stupio u sluţbu da bi video
sveta. Nisi ni ĉovek koji je ubio Ki Ho Šina. Promenio si se, evoluirao.”
Podrugljivo se nasmešio. “Toliko si uverena u to.”
“Uverena sam.” Prišla mu je i poloţila glavu na njegove grudi.
Prošaputala je: “Moram da budem.”
Umirio se. “Nemoj to da mi radiš.”
“Ti si prvi poĉeo. Ţivi kao da ti je...”
“Predomislio sam se.”
“Prekasno je za to.”
Stavio joj je ruke na ramena. “Slušaj me. Nije mi ni do ĉega.”
“Pokušavam da to popravim.”
“Prokletstvo, Aleks, hoću da budeš bezbedna.” Glas mu je bio grub.
“Ja nisam bezbedan. Nikada nisam ni bio. Ni po sebe, ni po druge.”
“Svako je odgovaran za svoju sigurnost.” Poljubila ga je u bradu.
“Pusti sad sigurnost. Sve što sada ţelim od tebe je druţenje i seks. Ja ću se
pobrinuti za ostalo.”
“To nije sve što hoćeš od mene. Hoćeš nešto što nikada neću biti.
Hoćeš heroja. To traţiš još otkako ti je otac umro. Zato i pokušavam da-
Ma, pusti.” Obavio je ruke oko nje. “To je greška. Povrediću te.”
Povukla mu je glavu nadole. “Nije ako ostaneš ţiv... “
“Zašto?” Morgan je buljio u mrak. “To je velika greška, Aleks.”
“Nisi tako mislio kada si me pre ubeĊivao kako je odlazak u krevet sa
Biljana1968
tobom najbolja stvar koju mogu da uradim.”
“Ama, ja sam muško. Nije trebalo da me slušaš.”
“Propustila bih dobru zabavu.” Naslonila je glavu na njegovo rame. “A
ionako mi nije mnogo trebalo.”
“Ali ovo nije za stalno. Ovo je samo-”
“Odliĉno. I prestani da me upozoravaš. Za sada mi privremeno i
odgovara.” Naslonila se na lakat i pogledala ga. “Hej, super nam je. Zašto
se ne opustiš i uţivaš?”
“Zato što nisi - povrediću te. Brinuo sam se o tebi i znam kako ranjiva
umeš da budeš. Ne bih voleo da-”
“Postaješ dosadan.” Legla je preko njega. “A meni je već dosadilo da
budem agresivna. To mi nije u prirodi.”
Još nekoliko trenutaka se mrštio na nju, a onda se polako nasmešio.
“Malo sutra ti nije u prirodi. Dosadilo ti je? Kakav izazov. Sad ću ti
pokazati šta je dosadno... “
Sledećeg jutra nazvao ih je Gejlen. “Lontana se nalazi negde usred
Atlantskog okeana.”
“Mrtav?”
“Ne, na svom brodu Poslednji dom. Jedan od mojih ljudi, Kolman,
kaţe da je pre nekoliko meseci došao u Ferfaks pravo iz Nasaua i da je još
istog dana digao sidro. Jako je ţurio i od tada ga niko nije video.”
“Da li ima radio-vezu na brodu?”
“Ima, ali je ne koristi. Rekao bih daje u bekstvu. Ne moţeš da ga kriviš
što je pobegao tako daleko.”
“A šta je sa posadom?”
“Obiĉno ima tri ĉoveka, ali ni o njima nismo uspeli ništa da saznamo.
Bili su sa njim godinama, tako da je malo verovatno da su ga sad
napustili.”
“Zar nema prijatelja, poznanika? Zar niko ništa ne govori?”
“Nismo prvi koji ga traţimo tamo. Ali garantujem da smo bili najfiniji
Biljana1968
od svih. Neke od Lontaninih prijatelja su maltretirali, i sada više ne veruju
nikome.” Zastao je. “Ali Kolman ima jedan trag. Lontana ima usvojeno
dete, ćerku, Melis Nemid. Obiĉno rade zajedno, ali Kolman je ĉuo da se
vratila na njihovo ostrvo u Malim Antilima.”
“Pa onda je Lontana moţda sa njom?”
“Moguće. A ako i nije, ona moţda nešto zna.”
“Da ona zna nešto, Betvort bi je već ubio. Šta god je Kolman bio u
stanju da otkrije, to su pronašli i Betvortovi ljudi.”
“Moţda nije bilo tako jednostavno. Oni ţive na privatnom ostrvu koje
je Lontana kupio od novca koji je dobio kao nagradu za pronalaţenje onog
španskog broda. Teško je doći do onde. Sve je okruţeno stenama, postoji
samo jedan prolaz, a on je zaštićen mreţama.”
“Molim?”
“Njegova ćerka prouĉava i dresira delfine. Trebaju joj mreţe da bi ih
zaštitila od grabljivica iz vode.”
“Humana, baš kao i naši vodeni prijatelji. Lontana nije trebalo da se
mesa u prljave poslove ako nije hteo da ima posla sa grabljivicama.”
Morgan je zastao. “Da li ima telefon?”
“Da, satelitski, ali dobićeš samo govornu poštu.”
“Daj mi broj.” Zapisao je broj na bloku. “Nazvaću je i ostaviću
poruku da mi se javi.”
“Srećno. Reći ću Kolmanu da bude u toku.”
“Kome ćeš ostaviti poruku da ti se javi?” pitala je Aleks kada je
Morgan prekinuo vezu.
“Lontaninoj usvojenoj ćerki, Melis Nemid. Nalazi se na nekom ostrvu
u Antilima i prouĉava delfine.”
“A da li je i ptac moţda sa njom?”
Slegnuo je ramenima. “Ko zna? Ako ga je videla pre nego što se
ukrcao na brod, nakon povratka iz Ferfaksa, onda je moţda sa njom. A
moţda i zna nešto što bi nam moglo koristiti.”
“Daj da je ja pozovem.”
“Zašto?”
Biljana1968
“Od mene se neće uplašiti.”
Nasmešio se. “To vaţi samo za ljude koji te ne poznaju.”
“Pusti me da pokušam.”
“Pih. Mislio sam da ću konaĉno i ja dobiti neki zadatak ovde.” Dodao
joj je telefon i broj. “Samo izvoli. Gejlen je rekao da ćeš dobiti njenu
govornu poštu. Šta ćeš joj reći?”
“Istinu. Ono što se desilo kod brane Arapaho. Ono za šta mislimo da će
se desiti sledeće. Šta drugo mogu da kaţem? Ako joj je stalo, javiće nam
se. Ako nije, onda mi tu ništa ne moţemo.”
“Osim da napadnemo ostrvo i kidnapujemo njene delfine.”
“Nešto ti se osladilo kidnapovanje.” Okrenula je broj. “Mislim da
ćemo to ovoga puta preskoĉiti.”
Ĉetiri sata kasnije Melis Nemid je pozvala Aleks.
Morgan joj je dodao telefon. “Izgleda da joj je ipak stalo - bar se
nadam.”
“Aleks Grem,” rekla je kada je uzela telefon.
“Ne treba kriviti Fila,” rekla je Melis Nemid. “Nije znao šta će oni
uraditi. Nije znao ništa o tome-”
“Fil?”
“Filip Lontana. On nije ništa znao. Niko ga ne moţe kriviti za -
naravno, oni ga mogu okriviti. Niko mu neće verovati. Pokušaće da ga
srede na sve naĉine.” “Da li je on tu sa vama?”
“Sve i da jeste, da li mislite da bih vam to rekla? Otkud da znam da
niste neko koga je Betvort unajmio?”
“Ako ste gledali vesti, onda morate znati da sam ja u bekstvu.”
“Ne gledam vesti. A i vi ste moţda postigli dogovor sa njim.”
“To je taĉno. Ali nisam to uradila, i ako nam ne pomognete, bićete
odgovorni za ono što će se sledeće desiti.”
“Nemojte da pokušavate sa tim izazivanjem osećaja krivice. Samo
ţelim da me svi ostave na miru.
Biljana1968
“Pa to su hteli i svi oni ljudi kod brane Arapaho.”
“Nije on kriv za to.”
Aleks nije ništa postizala ovim. Pokušala je da pronaĊe rupu u oklopu.
“Shvatam zašto ţelite da vas ostave na miru. Vi ste nauĉnik, zar ne?
Prouĉavate delfine?”
“Da.”
“Imam jednu prijateljicu, Saru, koja ima psa obuĉenog za traganje.
Monti je divan. Poneki put mi se ĉini da ga volim više nego ijednog
ĉoveka. Moţda se i vi osećate tako.”
“Da li je ovo moţda trebalo da me razmekša?” Nekoliko trenutaka je
ćutala. “Ako hoćete da još razgovarate sa mnom to neće moći preko
telefona. DoĊite na ostrvo.”
“Nije nam lako da putujemo, kao što moţete i da zamislite Moţda nam
je ĉak i nemoguće.”
“Onda sve zaboravite. Ni meni nije lako. Ne zanimaju me vaši
problemi. Stalo mi je do Fila. A i moram da vas vidim liĉno “
“Ama kako oĉekujete da doĊemo do vas? Ne moţemo da se krećemo
slobodno.”
“DoĊite na ostrvo.” Prekinula je vezu.
“Hoće da odemo kod nje,” rekla je Aleks Morganu. “I mislim da bi
bilo vredno truda. Nije htela da kaţe da li je Lontana tamo, ali stalno ga je
branila. Da li moţemo nekako da odemo do nje, a da nas te uhvate?”
“Riziĉno je.”
“Znam da je riziĉno. Misliš da sam idiot? Moţemo li to, ili ne?”
Razmišljao je o tome. “Ako Gejlen i Logan uklone sve prepreke,
imamo šanse da nekako odemo dole neprimećeni. Ali, i dalje mislim da
smo mnogo sigurniji ovde.”
“A bićemo sigurni i onda kada dignu u vazduh još jednu branu i ubiju
još više ljudi. Odvedi nas tamo. Ako ona zna išta što nam moţe pomoći,
onda je vredno truda.” Ovlaţila je usne. “Da li se sećaš da si mi rekao da
uvek osetiš kada je Rani tu? E, tako i ja sada osćam za Z-2 ili Z-3 ili koji
god: desiće se. Desiće se uskoro.”
Biljana1968
“Priĉaš pogrešnoj osobi. I ja sam uveren u to. Samo sam ti govorilo
mogućim posledicama.” Dodao je: “Pitao sam se, moţda bi trebalo da dole
odem samo ja. Ti bi mogla da se skloniš kod Gejlena i Elene i-”
“Ne.”
Uzdahnuo je. “Tako sam i mislio. Zvaću Gejlena.
Bela kuća
“Ne jedeš “ Andreas se nasmešio svojoj supruzi koja je sedela. sa
druge strane stola. “Fred će se zabrinuti i okriviće mene. On uvek misli da
sam ja kriv kad ti nemaš apetita.”
“To me ne iznenaĊuje. Zašto da i ti ne budeš kriv za to? ”
Polako je spustio viljušku i naslonio se u stolici. “Da li bi htela da mi
objasniš tu opasku?” .
“Ne baš.” Uzela je gutljaj vina. “Moram i ja da imam svoje tajne.
Zašto bismo ih delili? Na kraju krajeva, u braku smo samo jednu deceniju
ili tako nešto.”
Bila je bnlijantna, oštra, i pomislio je da mora biti veoma oprezan. “Da
li hoćeš da ti kaţem koliko smo taĉno u braku? Mogu da ti izraĉunam i
minute.” Gledao ju je pravo u oĉi zato što mi je svaki minut bio jako
dragocen.”
Skrenula je pogled. “Grozan si. Zašto moraš da budeš tako iskren? Nije
fer.”
“Ljuta si na mene. Mogu li da znam zašto?”
“Kada si se kandidovao za predsednika, nisam mislila da će biti ovako.
Znala sam da će biti teško i bila sam spremna na sve. Ali, nisam znala da
će te svi u zemlji posmatrati kao nekog boga. ” Mahnula je rukom.
“Andreas pokaţe prstom, i sevne munja Dotakne dete i glad nestaje.”
“Šta priĉaš to?”
“A šta misliš?” U oĉima su joj se skupljale suze. “Preplašena sam na
smrt. Od jedanaestog septembra ima toliko ljudi kojima mnogo znaĉiš.
Zato je Matanza tako rešena da te ubije. Ako tebe ubiju, zadaće udarac
celoj zemlji.”
Biljana1968
“Kordoba je samo pretio, Ĉelsi. A već su mi pretili mnogo puta.”
“Ali sve ti je bliţe. Da ti se ne pribliţava, ne bi nagovorio Nensi
Šepard da me pozove sa sobom.”
“Molim?”
“Nemoj sluĉajno da se izgovaraš. Znaš vrlo dobro da si joj rekao da me
pozove da ja u Pitsburgu zapoĉnem veliku kampanju Fondacije za
zlostavljanu decu. Zar si mislio da neću provaliti to?”
“Ne, ali sam se nadao da ćeš se bar pretvarati da nisi provalila.”
“Zašto?”
“Zato što bi tako bilo lakše oboma.”
“Ne idem nikuda. Rekla sam joj da naĊe nekog drugog.”
Odmahnuo je glavom. “Ideš u Pitsburg.”
“Neću da te napustim.”
“Ideš.” Nasmešio se. “A ako nećeš, reći ću Nensi Šepard da ja da
zapoĉnem tu kampanju. Ja ću da idem u svaki veći grad severoistoku
zemlje. Ja ću govoriti po raznim konvencijama. Rukovaću se sa ljudima i
ići po-”
“Ne!”
“Odluĉi se. Ili ti, ili ja.”
“Ovde si siguran..”
“Nigde nisam potpuno siguran,Ĉelsi.”
“Dobro, znam to. Šta misliš, zašto se nisam bunila kada si poslao decu
odavde? Ali, ovde si mnogo bezbedniji. Keler moţe da drţi stvari pod
kontrolom sve dok ne napuštaš svoj teren.”
“Ti ili ja.”
“Uţasan si.” Duboko je uzdahnula. Ja.
“Bićeš divna tamo, ljubavi.”
“Da, hoću.” Glas joj je bio drhtav. “I nemoj nikako da dopustiš da te
ubiju su i naprave muĉenikom dok nisam tu. Znaš kako loše izgledam u
crnom.”
Biljana1968
Dvanaesto poglavlje
Preko celog prilaza ostrvu bila je razapeta velika mreţa, od obale do
obale. Išla je par metara iznad površine vode.
“Pa, šta ćemo sada da radimo?” promrmljala je Aleks. “Da iseĉemo
mreţu?”
Morgan je odmahnuo glavom. “Ĉekaćemo.” Ugasio je motor ĉamca.
“Zvala si je i rekla da dolazimo. Sada je ona na potezu.”
“Moţda će potrajati.” Posmatrala je malu kuću od kamenja i drva na
obali. Ovo mesto je baš bilo lepo. Plava voda, zelene planine i tropski
povetarac u drveću. Kao da je uzeto iz neke turistiĉke brošure. “Ne vidim
da nas je iko primetio. Moţda bi trebalo da viĉemo ili pravimo bu- Eno
nekoga.”
Negde pored kuće se pojavila ţena; krenula je ka malom keju. Ili joj se
bar uĉinilo da je to ţena. Nosila je braon kratke pan-talone i majicu, i bila
je bosa. Bila je niska i slabe graĊe. Kosa joj je bila plava i sjajna, kakvu
obiĉno imaju mala deca. Ali nije izgledala krhko kada je uskoĉila u ĉamac
na keju. Zraĉila je snagom i vitalnošću dok im se pribliţavala.
Zastala je na desetak metara sa druge strane mreţe i posma-trala ih.
Izgleda neverovatno, pomislila je Aleks, i nikako ne liĉi na dete. Imala
je dvadeset pet ili šest godina. Velike tamne oĉi i crte lica koje su bile
kombinacija neţnosti i hrabrosti ĉinile su njeno lice zaista izuzetnim. U
hladnom pogledu kojim je posmatrala Aleks definitvno je bilo smelosti.
“Aleks Grem?”
Aleks je klimnula glavom.
“Ne liĉiš mi na sliku koju su pokazali na CNN-u.”
“Uh, nadam se da je tako. Vi ste Melis Nemid?”
Ţena je klimnula glavom.
“Kako znate kako izgledam na CNN-u? Mislim da ste mi rekli da
nikada ne gledate vesti.”
“I ne gledam ih. Ali morala sam da nekako proverim da li ste zaista
ono što ste rekli.”
Biljana1968
“Da li ste zadovoljni?”
“Time što vi jeste Aleks Grem i što ste do guše u nevolji? Da.”
Pogledala je Morgana. “Ali ste moţda u lošem društvu.”
Aleks je odmahnula glavom. “Bila bih u još većoj nevolji da nije bilo
njega. Njemu mogu da verujem.”
“Ah, konaĉno mi veruješ,” promrmljao je Morgan.
“Ja ne verujem ni jednom od vas dvoje.” Melis Nemid je par trenutaka
ćutala a zatim slegnula ramenima. “Ali, nemam baš mnogo izbora.”
Pokrenula je ĉamac i polako prišla mreţi, do mesta koje se nalazilo par
metara od Aleks i Morgana. Savila se preko ĉamca, i trenutak kasnije je
parĉe mreţe široko pet metara palo na površinu vode. “Upalite motor, pa
ga ugasite kad preĊete preko mreţe,” rekla im je.
Morgan je poslušao, i ĉim su se našli sa druge strane mreţe Melis
Nemid ju je vratila na mesto i povukla kanap kojim je mreţu podigla i
postavila da stoji kao i pre. Zatim je okrenula ĉamac i krenula ka obali.
“Pretpostavljam da to znaĉi da treba da je sledimo?” Morgan je upalio
motor. “Verovatno. Kakva topla dobrodošlica. Još bi neko mogao pomisliti
da smo došli bez poziva.”
Melis Nemid je već zavezala svoj ĉamac i pošla ka kući kada su Aleks
i Morgan stigli do keja. Bacila je pogled preko ramena. “Hajde. Nemam
toliko vremena. Imam dosta posla.”
“Izvinite.” Morgan je pomogao Aleks da izaĊe iz ĉamca. “Neće nam
smetati ako poĉnete bez nas.”
Hladno ih je gledala. “Uopšte nije smešno. Ništa nije smešno.”
“Znamo to bolje od vas”. Aleks je gledala u oĉi. “I neće nas zaustaviti
ili uplašiti grubost ili hladnoća. Došli smo sa razlogom, i vi ţelite da nam
date tu informaciju, inaĉe nas ne biste ni primili. Moţemo li sada preći na
stvar, g-Ċice Nemid?”
Trepnula je, a zatim se blago nasmešila. “Moţda vam ipak i verujem...
pomalo. Bar ste iskreni sa mnom. Zovite me Melis.” Okrenula se i širom
otvorila ulazna vrata. “UĊite da popijemo ledeni ĉaj.”
“Mi bismo radije da razgovaramo,” rekao je Morgan dok je za njom
ulazio u kuću. “I hteli bismo da vidimo Filipa Lontanu.”
Biljana1968
“Onda ću morati da vas razoĉaram. Nisam vam ni rekla da je ovde.”
Pošla je ka kuhinji i otvorila friţider. “Dakle, uzmite ledeni ĉaj. Dug je put
nazad do Tobaga.”
“Hvala, rekla je Aleks. Nikako nije htela da odbije tu mirovnu ponudu,
ma kako ona mala bila. “Ako nije ovde, gde je onda?”
“Negde na Azorskim ostrvima, mislim.” Sipala im je ĉaj i stavila ĉaše
na bar ispred Morgana i Aleks. “A moţda i na Kanarskim. U svakom
sluĉaju, ne moţete da stupite u kontakt sa njim. Zaboravite to.”
“Ne moţemo da zaboravimo,” rekao je Morgan “On moţda zna nešto
što mi moramo znati.”
“Ne moţete se videti sa njim,” ponovila je. “Razgovarajte sa mnom.
Rekla sam mu da beţi odavde i skloni se negce. Fil obiĉno ne obraća
mnogo paţnje na ono što govorim, ali ovoga puta će me slušati. Prepao se
u Ferfaksu.”
“Zašto?”
“Šta vi mislite, zašto? Bio je u sve umešan preko glave. Mislio je da će
spasiti svet, a onda je otkrio da su ga lagali. Pravo je ĉudo da se uopšte
izvukao ţiv. Fil je oduvek bio providan i-cao staklo.”
“Otkrio je šta se desilo na brani Arapaho?”
“Ne.” Glas joj je bio oštar. “Niko od nas nije znao da li je ta termalno-
soniĉna aparatura tamo korišćena. Sve dok ti nisi ostavila onu poruku na
telefonu. Fil je samo sumnjao da bi njegove mašine mogle da se upotrebe
kao oruţje, umesto za crpljen-je geotermalne energije.”
“Nauĉnici su rekli da su seizmološki aparat: zabeleţili zemljotres kod
brane Arapaho. Da li je taj zemljotres mogao biti uzrokovan Lontaninim
mašinama?”
Klimnula je glavom. “Teoretski.” Trenutak kasnije je odmahnula
glavom. “Ne, to je reĉ koju Fil koristi kada ne ţeli da se suoĉi sa istinom.
Nego šta, naravno da su mašine mogle da uzrokuju zemljotres. I to tako
jak, da ozbiljno ošteti branu. Neoate pojma koliko mi je puta Fil rekao
kako mora da pazi prilikom razvijanja probnih tehnika.”
“Oĉigledno je da u Ferfaksu nije bio toliko oprezan.”
“Već dugo je bio toliko zadubljen u ispitivanja, da nije mnogo obraćao
Biljana1968
paţnju na ono što se odvijalo oko njega. Nakon nekog vremena
provedenog tamo, postepeno je prestao da veruje Betvortu, Pauersu, i
drugim ljudima koji su se kretali po fabrici. I tako je jedne noći, pre oko tri
neseca, uzeo svoje beleške, uništio prototbove koje je tamo napavio, i
otišao.”
“Ĉudi me da su ga pustili.”
“Bio je pametniji nego što su mislili. Fil je pomalo ekscentrican, a to
mnoge prevari. Smatrali su ja tipiĉnim rasejanim profesorom. Brilijantan.
ili bez zdravog razuma. Na neki naĉin si i bili u pravu. Fil je mek izgubljen
u nikom svom svetu.”
“Ali kladim se da vi niste Zašto ga niste spreĉili da ne ode Betvortu?”
“Te je njegova stvar, njegov ţivot. Obiĉno se ne mešam u-” Slegnua je
ramenima. “ Nije mi rekao. Znao je da neću to odobriti, pa je otputovao a
da me nije ni obavestio. To i nije bilo tako neobiĉio. Fil je uvek odlazio na
svoja putovanja bez mene. Onda bi se pojavio sav uzbuĊen ili tuţan i ostao
sa mnom do sledećeg puta, sledeće avanture. Ĉak nisam ni znala gde je dok
me nije nazvao i rekao mi da se naĊen sa njim u Nasauu i pripremim mu
Poslednji dom. ”
“Pa zašto ste onda ovde?”
“Nisam ga ostavila na cedlu,” rekla je braneći se. “Nikada to ne bih
uĉinila Filu. Ukrcala sam ga na brod i izvela iz luke, ali imala sam ovde
posla. Morala sam da se vratim.”
“Moramo ga videti.”
“Ne, pobegao je od svega. Rekla sam mu da se skriva dok ga ne
obavestim da je siguran. Ostaće da luta po morima i godinama, ako bude
morao.” Stegla je usne. “A moţda će baš to morati i da uradi. Zahvaljujući
onim nitkovima. Ako ga ne ubiju, onda će mu namestiti nešto, zar ne?”
“Verovatno,” rekao je Morgan. “Ali ja bih se kladio na ovo prvo.”
Odmahnula je glavom. “Neću dopustiti da se to desi. Sta mislite, zašto
ste ovde? Ne mogu da se uzdam u vladu. Betvort je tamo isuviše uticajan.
Ne mogu da se uzdam ni u vas, ali vi ste u sosu i trudićete se da se krećete
brzo i sredile Betvorta. Da li je tako? ”
“Jeste.”
Biljana1968
“Neću vas pustiti kod Fib, ali imate mene. Fil mi je ispriĉao
sve što se desilo u Ferfaksu, za sluĉaj da se njemu nešto desi .Šta ţelite
da znate?”
“Šta su Z-2 i Z-3?”
Bledo ih je gledala.
“Dobro, hajde da probamo drugaĉije. Dok su se odvijali eksperimenti,
da li su se koncentrisali na neku posebnu oblast ventilima?”
“Stenovite planine. Rudnici uglja u Zapadnoj Virdţiniji Ventili u
okeanu blizu Baltimora.”
“U okeanu?”
Klimnula je glavom. “To je voema interesovalo Fila. Uvek ga je više
zanimalo sve što je vezano za podvodni svet.”
“Stenovite planine,” ponovila je Aleks. “Brana Arapaho...”
“On nije znao za to,” brzo je rekla Melis. “Kaţem vam, to je, što se
njega tiĉe, bilo samo nauĉno eksperimentisanje. On ne bi povredio-”
“Dobro, dobro.” Morgan je podigao ruku da bi je prekinuo. “Gde su ti
rudnici uglja u Zapadnoj Virdţiniji?”
“Nije znao taĉno. Misli da su negde na jugu. Terali su ga da dosta radi
na proraĉunima za tu oblast.” Iskrivila je usne. “Fil je mislio kako je to
divno što se toliko interesuju za tu siromašnu oblast.”
“Da, Betvort je prava duša od ĉoveka. A šta je sa tim ventilima kod
Baltimora?”
Melis je odmahnula glavom. “Napustili su ih na pola ispitivanja.”
“Zašto? Nisu bili praktiĉni?”
“Fil je za njih mislio da od sva tri najviše obećavaju. Ali Betvort je
rekao da se to ostavi. Da neće imati efekta koliko je hteo. Rekao je Pauersu
da će morati da kontaktira ĉoveka p imenu Morales. Trebalo im je još
pucnjave za lovu.”
“Što znaĉi...?”
“Fil nije imao pojma šta to znaĉi. Ali tada ga je ćela ta °Pel.^ ja već
priliĉno nervirala. Ne dovoljno da bi napustio posao nostavno je prestao da
Biljana1968
se raspravlja i usredsredio se na Virdţiniju.”
“A oni su pozvali Moralesa?”
Klirrrnfirmula je glavom. “Fil ga je video par puta u fabrici, a kas-.. su
jj jn ii i upoznali. Rekao mi je da mu nije baš liĉio na nauĉnika, ,. £a gra <a
se to ionako nije ticalo. Nije morao da radi sa njim. -J6 većinu vremena
provodio sa Pauersom i Betvortom.”
Mocmcrales je tamo bio ĉesto?”
Daiic;a ali je dolazio i odlazio. Mora da je bio neki putujući
“Pa moglo bi se to i tako nazvati,” promrmljao je Morgan.
“U svakom sluĉaju, oĉito je postavljen za glavnog u operaciji
Baltimoo:icr. Filu se to nije dopalo. To za njega nije imalo nikakvog
smisla. ... Nije ţeleo da iko drugi rukuje njegovim mašinama, a Betvorttrrl
kao da je polako predavao Moralesu taj njegov omiljeni projekt.”
“I zašto je odustao?”
“Nije, ne tada. I dalje je bio zainteresovan, a Betvort je oĉito izgubio
poverenje u Moralesa, pošto je nekoliko meseci kasnije ovaj prestao da se
pojavljuje u fabrici.”
“Što je Lontanu ponovo uĉinilo brojem jedan.”
“Morate da shvatite nešto. To nije bila samo profesionalna ljubomora.
Postajalo mu je sve teţe. Sve više se priĉalo o efektima vulkanskih erupcija
i zemljotresa, nego o korišćenju termalne energije. Fil ima veliki ego, ali
bilo mu je stalo do ovog projekta. Nije ţeleo da ga nešto ugrozi.”
Pogledala je u svoju ĉašu. “Ali, jeste bio ugroţen. Još kako.”
“ Kako su uspeli da bez njega naprave sabotaţu kod brane?”
“Ne znam. Rekao je da je poneo sve prototipe osim jednog, a taj jedan
je bio kod Betvorta u Vašingtonu. Ali, mislio je da neće ništa vredeti bez
matematiĉkih proraĉuna koje je odbio da preda timu.”
“Oĉigiedno je da su ih ipak isprobali na brani,” rekao je “Pauers je
rekao da je nešto krenulo naopako. Da su izgubili Lontanu i da je sve pošlo
naopako.”
“A šta je pošlo naopako?” upitala je Aleks.
“Uništili su branu Arapaho.”
Biljana1968
Melis je odmahnula glavom. “Kako ste mogli da oĉekujete da Fil to
zna? Uopšte nije znao kako će ti tipovi koristiti njegovu aparaturu.”
“A on nikada nije ĉuo za Z-2 i Z-V”
“Ne.”
“Nije spominjao nikakva mesta, datume?”
“A koji je to datum?”
“Dvanaesti novembar”
A sada je bio osmi novembar,shvatila je Aleks. Od tog saznanja
postala je napeta.
“Dan D?” upitao je Morgan razmišljajući.
“Ali izgubili su Lotanu, ” rekla je Aleks. “To je moţda sve
poremetilo.”
“A moţda i nije,” ponovo se okrenuo Melis. “Voleo bih da znam više o
tome zašto je Morales bio u Ferfaksu. Da li je Lontana rekao još nešto o
njemu? ”
“Samo to da mu se nije dopadao. Ali, opet, Filip voli da se nadmeće.
Ne bi mu se dopao niko ko mu oduzima projekte. ” Naborala je ĉelo.
“Rekao je da je sluĉajno ĉuo razgovor o nekoj torbi.”
“Morgan.je rekao da je Morales nosio neku torbune veĉeri kada ga je
video.”
Melis je pogledala Morgana. “Videli ste Moralesa? Upoznali ste se?”
“Ne, to je bio samo kraći susret. Ali Aleks je u pravu, jeste nosio neku
torbu.”
Melis je slegla ramenima. “ Pitaću ga kada budemo razgovari sledeći
put.” Pogledala je na sat. “Da li je to sve? Vreme da dam Suzi lek.”
“Da, osim ako se setite još neĉega.” Odmahnula je glavom. “Ili ako
nas pustite da razgovaramo sa Lontanom.”
“Rekla sam vam, niko ne sme da razgovara sa Filom.”
Aleks se nasmešila. “ Baš ga štitite.”
“Neko mora da se brine o njemu. On je dobar ĉovek. Nije on kriv što
veruje da su svi ljudi dobri ka o i on. ”
Biljana1968
“To mi zvuĉi poznato,” rekao je Morgan. “Mislim da znam još nekoga
ko je takav.”
Melis je pogledala Aleks. “Vi? Onda mi vas je ţao. Mnogo manje
patimo ako ne dopustimo sebi da verujemo drugima.”
“Siguran sam da vas to ne muĉi previše,” rekao je Morgan. “Moţemo
li sada da idemo? Gledao sam kako vi to radite, i mislim da ću umeti sam
da spustim mreţu.”
“Ako je ne povezete taĉno kako treba, rizikujete jaĉi strujni udar. Bolje
da ja poĊem sa vama i pustim vas.” Otvorila je friţider i uzela zamotuljak.
“Ĉim se pobrinem za Suzi.” Prešla je preko sobe, otvorila klizna staklena
vrata i izašla na veliku verandu. “Pet minuta.”
“Idemo sa vama,” rekao je Morgan. “Nije da vam ne verujemo. Samo
smatram daje vaša filozofija apsolutno razumna.”
“DoĊite. Svejedno mi je.” Zašla je za ugao.
Pošli su za njom. Sela je na ivicu terase, koja je bila izgraĊena iznad
mora.Spustila je noge u vodu dok je odmotavala paketić koji je uzela iz
friţidera. “Budite tihi. Obiĉno nije mnogo stidljiva, ali ovih dana je
bolesna.” Podigla je glas. “Suzi.”
Ništa.
“Suzi. Prestani da se izmotavaš. Stavila sam lek u ribu.”
Zaĉuo se piskavi zvuk, a zatim je na nekoliko metara od Melis iz vode
iznenada izronila siva glava.
“Ne ti, Pite. Proţdrljivĉe. Idi po Suzi.”
“Gejlen nam je spomenuo da radite sa delfinima,” rekla je Aleks.
“Ne radim, nego im robujem.” rekla je Melis. “A ta nezahvalna
stvorenja neće ni da doĊu kad ih zovem. Suzi!”
Dve bele njuške su se pojavile na oko metar od mesta na komejesedela.
“Bilo je krajnje vreme.” Uzela je jedno parĉe ribe i bacila ga manjem
delfinu. Ţivotinja ga je uhvatila i progutala. “Tako je već bolje.” Drugo
parĉe je bacila drugom delfinu. “Hvala, Pite.”
Delfini su doplivali bliţe i poĉeli da se trljaju o njene noge i ispuštaju
meke zvuke.
Biljana1968
Pomazila je ţenkinu glavu. “I ja tebe volim,” prošaputala je. “Ali
moraćeš da uzimaš taj lek. Nema više sakrivanja, u redu?”
Klimajući glavom, delfin je zacvileo a zatim nestao pod vodom.
Melis je uzdahnula. “Ma, da, naravno. Pazi je, Pite.”
Drugi delfin je otplivao za ţenkom.
Melis ih je pratila pogledom, a njeno lice bilo je meko i zraĉilo je.
Njena pojava je sada bila potpuno drugaĉija od one ĉvrste i grube koju je
pokazala Aleks i Morganu.
“Šta nije u redu sa Suzi?”
“Parazit u organima za varenje. Ništa što ne moţe da se izleĉi.” Melis
je ustala. “Pod uslovom da mogu da je nateram da uzima lek. Ne voli
njegov ukus. Davala sam joj ga sa svim i svaĉim, ali ĉesto mi se uopšte ne
odaziva kada je zovem.”
“A šta onda radite?”
“Uzmem ronilaĉku opremu i krenem za njom.” Prošla je pored njih i
krenula u kuću. “Ĉim stupim u kontakt sa Filom, zvaću vas i reći vam da li
se setio još neĉega.” Osvrnula se preko ramena i oštro im rekla: “Pomogla
sam vam. Sada idite i postarajte se da on bude siguran.”
“Da ste se brinuli samo za Lontanu, ne biste mi se javili,” rekla je
Aleks. “Verujem da shvatate da je više ljudi umešano u ovo. Velik je svet,
Melis.”
“Moj svet nije.” Uskoĉila je u svoj ĉamac. “Moj svet je ovde.” Upalila
je motor. “Idem ispred vas da spustim mreţu.”
“Da li ste potpuno sami na ostrvu?” pitao je Morgan. “To je riziĉno.
Ĉudi me da Betvort nije nekoga poslao ovde.”
“Jeste. Dva ĉamca sa luĊacima. Pustila sam struju u ogradu.”
“Struju?”
“Rekla sam vam da je Fil genije. Napon u mreţi je mali, tek toliki da
otera ajkule i druge grabljivice. Ali mogu da ga pojaĉam.” Nasmešila se.
“Rekla sam im da Fil nije tu, a oni su svejedno pokušali da iseku mreţe i
liĉno provere. Nakon što je njih nekoliko udarila struja, resili su da mi
poveruju. Koliko sam videla, par nedelja su sa nekog broda dvogledom
Biljana1968
posmatrali ostr-vo, ali od skora nema više nikoga.”
“Mogli bi da se vrate.”
“Neka se vrate. Kao što ste primetili, ostrvo je priliĉno nepristupaĉno.”
“Sa mora.”
“A i toliko je puno drveća i vegetacije, da se ĉak ni helikopter ne moţe
spustiti. Pored toga, primetila bih ih na vreme i upotre-bila oruţje. Bila bih
spremna za njih.” Krenula je ka mreţi.
Aleks je posmatrala Melis dok se ova vraćala ka svojoj kući na ostrvu.
Sunce na zalasku je osvetljavalo talase i oblilo zlatnom bojom ţenu i njen
svetli ĉamac. “Lepo...”
“Da, lepa je.”
“Ne, mislim... Naravno da je lepa. Ali, mislila sam na ostrvo, more i
ove delfine. Pitam se kako li je to ţiveti na tom ostrvu i iskljuĉiti se od
svega, kao što je ona uradila.”
“Nas nije mogla da iskljuĉi. Morala je da nas pusti. TakoĊe, morala je
nekako da doĊe do leka za delfina; to joj je sigurno doneo neko spolja.”
“Ali samo zato što je ona tako odluĉila.”
“Ali, da Betvortovi ljudi nisu saznali da je Lontana otplovio na
Poslednjem domu, verovatno bi morala da se suoĉi sa mnogo odluĉnijom
bandom. U tom sluĉaju, ni to ne bi bila stvar njenog izbora. Ideja o
usamljenom ostrvu je lepa, ali retko kada deluje. Uvek se nekako umešaju
civilizacija i osećanja.”
“Volela bih da jednom probam da ţivim tako.”
Odmahnuo je glavom. “Ne bi ti se dopalo. Suviše si vezana za ţivotna
dogaĊanja. Posle mesec dana već bi ti glava bila u torbi negde u pojasu
Gaze, ili bi kopala po nekim ruševinama sa Sarom Logan i njenim psom.”
“Ali ti bi mogao. Mogao bi da stojiš sa strane i posmatraš druge kako
ţive.”
“Naravno da bih.” Bacio je pogled na nju i stisnuo usne. “Razlikujemo
se Aleks. To ti sve vreme govorim.”
Brzo je bacila pogled nazad na ostrvo, da ne bi primetio bol koji je
iznenada osetila. “Mora da izmeĊu Melis i Lontane postoji neki ĉudan
Biljana1968
odnos. Kao da je ona roditelj, a ne on. Oĉigledno je da je ponekad
mesecima ostavlja samu u ovoj nedoĊiji.”
“Ne bih se brinuo za nju. Definitivno nije ţrtva.”
“Nisam ni rekla da se brinem. Samo mi se ne dopada ideja da je bilo
ko toliko izolovan.” Napravila je grimasu. “Nismo baš mnogo saznali, zar
ne? Osim za te rudniie uglja. Koliko rudnika ima u Zapadnoj Virdţiniji?”
“Ne znam, ali bolje bi nam bilo da što pre to otkrijemo.”
Opet je osetila da bi trebalo da poţure. Ĉinilo joj se da napreduju
veoma malim koracima, i opet je imala taj paniĉni osećaj da vreme istiĉe.
“Kao da pokušavamo da sloţimo slagalicu kojoj polovina delova
nedostaje.”
“Ali polako pronalazimo te delove. Znamo daje Betvort unajmio
Lontanu zato što su mislili da će tako sigurno postići svoje ciljeve a da
pritom ne budu otkriveni. MeĊutim, oĉigledno je postojao neki razlog zbog
koga su mislili da tim soniĉnim aparatima u Baltimoru neće postići ţeljeni
efekat. Zato su doveli Moralesa da se pobrine za to, i oĉito su morali da mu
daju i rezervne planove, za sluĉaj da Lontanina tehnologija omane.”
“A kada su dobili šta su h teli, pozvali su tebe da ga se resiš, tako da ne
moţe da priĉa okolo o tome,” rekla je Aleks. “A kada je Lontana otišao i
upropastio njihov lep scenario, morali su da se oslone na Moralesove
prvobitne planove.”
“Vidiš, ipak napredujemo.”
“Baš nam je napredak... Ne znamo ni zašto, ni kada, ni gde. Kao
novinar sam nauĉila da su ta pitanja kljuĉna za svaku priĉu.”
“Pa, znamo ko. Betvort. A ostalo će već doći na mesto.”
Nadala se da će to ostalo na vreme doći na mesto. “Misliš li da je
Lontana tu nevin kao što ona tvrdi?”
“Moţda. Pobegao je pre dogaĊaja kod brane. Da li je imao neke
sumnje? Moguće. Ali Betvort oĉigledno nije mislio da će Lontana sakupiti
dovoljno informacija da postane opasan, inaĉe ga nikada ţivog ne bi pustio
iz Ferfaksa.” Namrštio se. “Ono što me ĉudi je Moralesova umešanost u
baltimorski projekat. Logiĉno bi bilo da je to Z-3. Ali, slika u Moralesovoj
fascikli više je podsećala na soliter nego na morsku luku. A Morales je
trgovao drogom i oruţjem. Betvort mu ne bi poverio ništa što ima veze sa
Biljana1968
tom termalno-soniĉnom aparaturom. Mora da je imao neki drugi posao u
Baltimoru.”
“Koji?”
Odmahnuo je glavom. “Ne znam, a on nam više ne moţe reći. Ali,
moţda moţe neko drugi. Većina trgovaca oruţjem ne radi sama.
Transakcije su suviše komplikovane. Moraju imati partnere ili bar
kontakte.”
“Da li ih je Morales imao?”
“Nisam to detaljnije prouĉavao pre nego što sam ga ubio. To je trebalo
da bude jednostavan poslić. Bez problema.” Uzeo je telefon. “Rekao sam
Gejlenu da ga proveri, ali vreme je da mu kaţemo da su nam obaveštenja
hitno potrebna.” Kada se Gejlen javio, Morgan mu je rekao sve što su
saznali od Melis Nemid. “Prioritet bi trebalo da bude nalaţenje tog rudnika
uglja. Ali ne dopadaju mi se te informacije o Moralesu. Nisam znao da je
bio toliko ukljuĉen u projekat. One slike iz fascikle su moţda samo vrh
ledenog brega.”
“Onda ću videti da li mogu da pronaĊem i ostatak brega.” Gejlen je
nekoliko trenutaka ćutao. “Sredili smo vam odlazak iz Tobaga, ali ne
morate da se vraćate ovde. Mogli biste da ostanete i van zemlje. To bi bilo
bezbednije za vas. Ili bi mogao tu da ostaviš Aleks.”
“Nema šanse. Aleks i ja smo upravo razgovarali o ostrvima i ĉinjenici
da Aleks ne bi mogla da ţivi na ostrvu. Pretpostavljam da ćemo ostati
zajedno.” Prekinuo je vezu i rekao Aleks: “Premda mislim da je u pravu.
Bilo bi mnogo sigurnije ostati u ovom raju. A i prijatnije je nego u onoj
kolibi u Zapadnoj Virdţiniji.”
“Ne bi morao mnogo da me nagovara.”
“Ali je odgovor i dalje ne?”
Ponovo je pogledala ostrvo, koje im se u daljini već gubilo iz vida.
Bila je tako umorna od svega: bilo bi divno pronaći neko takvo mesto i
odmoriti se. Ideja je bila lepa i primamljujuća... i uopšte nije dolazila u
obzir. “Odgovor je ne.”
Gejlen je ponovo pozvao Morgana dok su se prljavim putićem vozili
ka jednom privatnom aerodromu na ostrvu Tobago. “Našao sam Ala
Biljana1968
Lirija.”
“Gde je?”
“U Gvatemala Sitiju.”
“Molim?”
“Otišao je iz Vašingtona pre dva dana i sledili smo ga do Gvatemala
Sitija. U stvari nalazi se u jednom malom gradu juţno odatle. Odseo u
hotelu Rio, mestu ne kome se okupljaju ĉlanovi Metanze. Jedna od
Kordobinih ţena ţivi tamo, a on njenu sobu koristi za malo delikatnije
sastanke. ”
Morgan je osećao kako ga Aleks posmatra, pa se trudio da ioi
onemogući da mu išta proĉita sa lica. “Da li si siguran?”
“Nema sumnje. A i mislim da Liri nije tamo zato što hoće da uhvati
loše momke. Da je to razlog već bi bio mrtav. Sve mi to smrdi. Ideš za
njim?”
“Da.”
“Treba li ti neki prevoz?”
“Naravno.”
“Nećeš da priĉaš sada, je li tako?” rekao je Gejlen “Pozovi me ĉin
budeš mogao. Marko Salazar će te pokupit na aerodmu u Gvatemala Sitiju.
On će ti pomoći, ali stvari ćeš uglvnom morati ti da resiš. Matanza
praktiĉno poseduje ceo grad.” Napravio je pauzu. “A Liri je priliĉno
slobodan. Nije ga bilo tako teško naći koliko je moţda trebalo da bude.
Budi otezan. ”
“Znaš me. ” Prekinuo je vezu.
“Šta se desilo?” pitala je Aleks.
“Logan je još uvek u Vašingtonu, ali ništa nije otkrio Nema druglh
novosti.” Spakovao je telefon. “Eno ga aerodrom Nadam se da će ovaj
vetar prestati. Ĉini mi se da onaj avion sa propelerim ne bi podneo mnogo
udaranja i zanošenja. ”
Don Garver, pilot koji ih je i dovezao iz Majamija smešio im se dok je
otvarao vrata i pomagao im da uĊu. “Da li je put bio dobar. Danas neće
Biljana1968
tako vruće. Premda ćemo moţda imati malo teškoća.”
“Da li bi trebalo da letimo uopište?” pitala je Aleks “Naravno. Ne bih
nikad doveo u opasnost tu slatku glavicu. ” Otišao je u kabinu. “Ali ne
mogu obećati da će se ovo svideti vašem stomaku.”
“Preţivećamo.” Morgan je pomagao Aleks da uĊe u avion i smestio je
u sedište. “Za to sluţe pojasevi. ”
“Govori u svoje ime,” rekla je Aleks. “Ne podnosim baš najbolje
putovanja po ovom vremenu.”
“Obećavam ti da ovoga puta ništa nećeš osetiti.” Morgan joj se
nasmešio. “Veruj mi.”
“To bi bio prvi put.” Uzvratila mu je osmeh. “U poslednje vreme
pokušavaš da me ubediš da ne smem da ti verujem.”
Neţno je stavio svoju ruku na njen vrat. “Niko nikad nije rekao da sam
dosledan.”
“Dobro, pošto ti zaista ver-” Oĉi su joj se raširile. “Šta to rad-”
Opustila se u sedištu.
“Kada se probudiš nećeš mi više verovati. Lepo spavaj.” Poljubio ju je
u ĉelo i okrenuo se Garveru, koji ga je iznenaĊeno gledao. “Odvedi je u
Majami i nemoj da je puštaš iz aviona dok Gejlen ne stigne tamo.”
“Šta si joj to uradio? Udario je?”
“Tako nekako. A kada se probudi biće ljuta kao ris. Da sam na tvom
mestu, potrudio bih se da izaĊem iz ovog nevremena pre nego što doĊe
vreme da se suoĉim sa njom.” Okrenuo se i pošao ka vratipia. “Reci joj da
je moralo ovako. Nisam imao izbora. Gejlen će joj sve objasniti.”
Bela kuća
“Moram da razgovaram sa vama, gospodine predsedniĉe,” rekao je
Keler.
“Ne sada. Kasnim.” Andreas je brzo koraĉao niz hodnik. “Trebalo je
da još pre deset minuta budem na otkrivanju te statue u Pentagonu i-”
Zaustavio se kada je video Kelerovo lice. “Boţe! Šta nije u redu?”
“Plamok Fols. Mislimo da je... uništen.”
Biljana1968
“Rekao si mi da se to više ne moţe dogoditi. Rekao si mi da je
sigurno.”
“U to su me uveravali i FBI i CIA.”
“Uveravanja. Tako mi je dosta uveravanja. Da li je neko povreĊen?”
“Biće vam drago da znate da, zahvaljujući vašim nareĊenjima, naši
ljudi nisu-”
“Da li je neko povreĊen?”
“Naţalost, eksplozija je ugrozila stabilnost okolnog terena.
Trideset ĉetiri rudara su zatrpana. Ne znamo još uvek da H $a mrtvih.”
“Trideset ĉetiri-” Pripala mu je muka, i znao je da se to s;1 ' vidi i na
njegovom licu. Morao je da ode na neko manje jav'1 mesto. Bio je
predsednik. Nije smeo da javno pokazuje stjv: gaĊenje i, što je najvaţnije,
oĉajanje. Bio je simbol. I od toga bio umoran.
Pa, šteta zbog toga. To je bio deo njegovog posla. Odvukao je Kelera
iz hodnika u zelenu sobu. “Sada mi reci šta se to dogodilo.”
Majami, Florida
“Šta se dogodilo?” Aleks je buljila u Gejlena dok joj je pomagao da
izaĊe iz aviona. “I gde je Morgan? Ubiću ga.”
“Ne mogu da kaţem da te krivim zbog toga.” Gejlen je uzeo jenu torbu
i poveo je do automobila koji je bio parkiran pored hangara na privatnom
aerodromu. “Ali, ja sam neduţan u celoj priĉi. Nije mi ni spomenuo da će
te ostaviti sve dok to nije uradio. Nazvao me je tek kada je avion već
poleteo.”
“Ali sumnjao si da bi se tako nešto moglo desiti, zar ne? Šta si mu
rekao kada si ga zvao onda kada smo išli ka aerodromu?”
“Da se Al Liri muva po Gvatemala Sitiju sa Kordobom, glavnim
ĉovekom u Matanzi.”
“Liri... “ morala je da razmisli pre nego što ga se prisetila. On je agent
CIA koji je poslao Morgana u Severnu Koreju.”
Biljana1968
“I ponudio mu posao sa Moralesom. Morgan je traţio od mene da
otkrijem gde je Liri.”
A on joj ništa od toga nije ni spomenuo. Osetila je bes i frustraciju - i
veliki strah. “Otišao je za Lirijem, zar ne?”
“Više nego verovatno.”
“Znaš ti vrlo dobro gde je on.” Glas joj je podrhtavao. “Hoće odgovore
i misli da će mu ih Liri dati. Nema veze što je tamo zajedno sa svim tim
ludim koljaĉima, ubicama i-” Morala je da zastane da bi se pribrala. “I nije
hteo da poĊem sa njim. Mislio Je da ću mu smetati. Nisam tako glupa.
Nikada mu ne bih-” Duboko je uzdahnula. “Rekao je da će me zvati, ali
verovatnije je da će nazvati tebe. Zbog tebe neće osećati krivicu. I zato,
obavesti me kada te bude zvao. Nema više tajni.”
“Dobro. Nikada ne bih protivreĉio dami koja je ljuta kao što si ti.”
Otvorio joj je vrata suvozaĉa. “U meĊuvremenu sam obećao Morganu da
ću te odvesti kod mene dok on-”
“Nikako. Tvoja ţena je trudna. Neću da je izlaţem još većem pritisku
od onog koji već trpi. Moţeš da me vratiš nazad u onu kolibu u Preskotu,
pa ću tamo saĉekati dok-” Ućutala se jer je Gejlenov telefon zazvonio.
Morgan?
Kada se javio na telefon, Gejlen je odmahnuo glavom na njeno
neizreĉeno pitanje.
Razoĉarenje je bilo tako jako, da je na trenutak morala da se okrene od
Gejlena. Šta li je i oĉekivala? Morgan verovatno još nije ni stigao u
Gvatemala Siti.
Gejlen je tiho psovao i ona ga je ponovo pogledala. Lice mu je bilo
smrknutoto,veoma smrknuto.
“Šta je bilo?” pitala je kada je prekinuo vezu. “Tvoja ţena je zvala?”
Klimnuo je glavom. “Ali, dobro je. Samo se pitala da li sam ĉuo za
Plamok Fols.”
“Šta?”
“To je rudnik uglja juţno od Hantingtona u Zapadnoj Virdţiniji. Došlo
je do eksplozije gasa i trideset ĉetiri rudara su zatrpana.”
Biljana1968
Osetila je uţas. “Ne,” prošaputala je.
“Baš tako.”
“Z-2?”
“Mogla bi biti i sluĉajnost.”
“Mislim da nije.” Trideset ĉetiri rudara zarobljena u tami pod zemljom.
“Kakve su šanse da ih izvuku odande?”
“Zavisi koliko je rudnik postao nestabilan i koliko im je vaz-duha
ostalo dole.”
“Trebalo je da budemo brţi. Trebalo je da znamo gde će se desiti.”
“A kako? Samo ste saznali da je moguće da je reĉ o rudnicima. Da li
misliš da si neka proroĉica?”
“Pretpostavaljam da nisam.” Osećala se tupo. Samo su joj ti zatrpani
ljudi bili u glavi. “Zašto? Zašto bi iko to uradio?”
Gejlen je odmahnuo glavom.
“Moram da znam, Gejlene. Nisi bio na brani Arapaho. Svi oni ljudi,
tela. To se ne moţe nastaviti... “ Stisnula je usne da joj ne bi drhtale. “Neću
da dozvolim da se tako nastavi. To mora prestati.”
Gejlen je dodirnuo po ramenu tešeći je. “DoĊi kod mene. Priĉao sam
sa Elenom. Njoj neće smetati.”
Aleks je odmahnula glavom. “Idem u Plamok Fols.”
“To nije dobra ideja. Ako je to sabotaţa, onda će tamo biti svakakvih
tipova iz drţavne bezbednosti. A već smo utvrdili da neki od tih pajkana
nisu tako ĉisti kao što bi trebalo da budu. Verovatno će te oĉekivati.”
“Ne zanima me,” oštro je rekla. “Idem. Ĉak i ako moraš da mi središ
plastiĉnu operaciju da me ne bi prepoznali. Moram da budem tamo.”
Nekoliko trenutaka je posmatrao a onda je klimnuo glavom.
“Dobro. Radi onako kako ti kaţem i nekako ćemo smisliti kako ćeš
otići tamo. Nazvaću Logana i reći mu da će morati da mi pomogne.”
Nasmešio se. “I probaćemo bez plastiĉne operacije. Moţeš da koristiš istu
kamuflaţu kao i pre. Bilo bi šteta staviti to lice pod noţ.”
Biljana1968
Trinaesto poglavlje
Palmok Fols...
Rani je zamišljeno gledao CNN-ov snimak rudnika. Betvort je obavio
dobar posao. Ni na jednoj stanici nije ĉuo da je iko iskazao ikakvu
sumnju.Svi su bili ubeĊeni da je eksploziju izazvao nagomilani gas u
rudniku. Grupe za zaštitu ţivotne sredine i predstavnici sindikata su malo
galamili i bunili se, ali oĉito je da ni u šta nisu sumnjali. Sve što su mogli
da utvrde je to da-
Psi!
UzbuĊeno se uspravio kada je na snimku ugledao spasilaĉke timove i
pse tragaĉe koji su stajali na ulasku u rudnik. To je ĉekao.Gremova je
uglavnom radila zajedno sa spasilaĉkim timovima. Ako je imalo sumnjala
da je Plamok Fols u stvari Z-2,sigurno neće moći da odoli - doći će da
pomaţe.
Pored toga on će se postarati da još nekako namami Aleks Grem
“Kako to misliš u Palmok Folsu si? ” pitao je Logan. “Za ime svea,
Saro, nisi u stanju da sada radiš. Zašto me nisi zvala pre nego što si
otputovala?”
“Pa evo, zovem te sad,” rekla je Sara. “I nemaš prava da ţališ na
manjak komunikacije. Još mi nisi rekao gde je Aleks. ”
“Na sigurnom je. ”
“Malo sutra. Vidi, nisam te zvala da bismo se raspravljali. Imam dosta
posla, i to gadnog. Još uvek neće da nas puste blizu okna. Mnogo je zemlje
odronjeno i sve tek treba da se oĉisti.”
“Onda nemoj da se pribliţavaš suviše. Tvoj tim nije ni trebalo da te
zove.”
“Hej, nisam ja ovde zvezda. Lokalna jedinica je posebno traţila da se
ovde pozove Monti.”
“Molim?”
“Znaš da je Montijev nos najbolji od svih.”
“Da.” Ali nije mu se dopalo to što je bilo posebnih zahteva. Ne sad.
Biljana1968
“Saro,ostani tu. Nemoj da budeš sama, ni na minut.”
Tišina sa druge strane. “Šta hoćeš da kaţeš time?”
“Kaţem da neću da se ni ti ni Monti izdvajate.” Zastao je. “ Ako te
Aleks pozove, nemoj ići da se nalaziš sa njom. Već mi je rekla da ona tebe
neće zvati.”
“A šta ako se predomisli?”
“Nemoj da se sastaješ sa njom.”
“Šta se dogaĊa, Dţone?”
“Samo hoću da ideš kući!” Ali nije htela da se vrati, i morao je da je
upozori. “Nismo sigurni da je Plamok Fols sluĉajnost.”
Ĉuo je njen uzdah. “Još jedna brana Arapaho?”
“Moguće. U svakom sluĉaju moramo da budemo veoma oprezni.”
“Nitkovi.”
“Da. Hoćeš li se vratiti kući?”
“Ne.”
“Hoćeš li onda da se ĉuvaš?”
“Onoliko koliko mi Monti dopusti. Moramo da izvuĉemo one rudare.”
Nekoliko trenutaka je ćutala. “Zašto? Ovo mora da prestane, Dţone.”
“Radim na tome. A i tvoja prijateljica Aleks. Samo se ti usredsredi na
svoj posao. Zvaću te sutra. Volim te.”
“Volim i ja tebe.” Prekinula je vezu.
Kada je spustio slušalicu, Logan je seo nepomiĉno gledajući pred sebe.
Bilo mu je sumnjivo da je neko zvao i traţio bas Montija. Gde je išao
Monti, išla je i Sara. Ako je u pitanju bila zamka, onda je bila delo nekog
ko je jako pametan.
Ponovo je uzeo telefon i pozvao Aleks Grem u njenom malom,
pokretnom domu blizu Hantingtona, koji joj je pronašao Gejlen.
“Sara i Monti su na mestu nesreće,” Aleks je rekla Gejlenu kada je
završila razgovor sa Loganom. “Logan upravo zove spasilaĉke jedinice da
Biljana1968
vidi koje to traţio da baš oni odu tamo. Misli da su ih doveli ovde kao
mamac.”
“Moguće je. Betvort i njegovi ljudi nisu sigurni koliko ti znaš, ali znaju
daje Morgan video Moralesove planove. Ova nesrećaje iste kategorije kao i
nesreća kod brane.” Zastao je. “Da li si sigurna da nećeš da poĊeš kod
mene? Šta ovde moţeš da uĉiniš? Ne moţeš da ideš okolo i kopaš, kao što
si radila kod brane.”
“Ne znam. Ali, evo me ovde, gde je akcija. Ne bih mogla ništa da
uradim ni da sada sedim kod tebe i drţim tvoju ţenu za ruku.”
Gejlen se zakikotao. “Ne znaš kako je to zabavno.” Ustao je.
“Ali, imam nareĊenje od Elene da ostanem kraj tebe ako odbiješ da se
vratiš. A ja uvek slušam dane. Mogu li da nešto uĉinim za tebe?”
Odmahnula je glavom. “Veĉeras ću da se bacim na kompjuter.”
“I šta ćeš da radiš? Da istraţuješ?”
“Ne, pregledaću Pauersove poslednje reĉ. Već sam umorna od njih.
Ali, moţda mi je nešto promaklo. ” Stisnula je usne. “Pokušaću da vidim
da li mogu da shvatim zašto, kada ili gde.”
Ekran kompjutera nestajao je u sivoj izmaglici.
Aleks je protrljala oĉi i pokušala da izoštri pogled. Verovatno bi
trebalo da prekine i malo odspava. U ovom stanju svakako ništa nije
postizala. Radila je ćelu noć, rastjavljala i sastavljala Pauersove reci. Došla
je do pet ili šest moguićih objašnjenja za svaku reĉ koju je rekao. Ništa od
toga nije imtalo smisla.
A moţda je imalo smisla, samo je ona bila suviše umorna da bi ga
uoĉila, nadala se da Morgan ima više srecće sa pronalaţenjem odgovora.
Instinktivno se postidela te misli. Pokcušavala je da ne razmišlja o
Morganu i o ĉinjenici da se još mije javio ni njoj, ni Gejlenu.
Moţda je bio prezauzet. Moţda se našao u situaciji kada bi bilo suviše
opasno da-
Prokletstvo, trebalo je da telefonira. Zar me vidi šta joj radi? Kada se
vrati, ima da ga-
Ako se vrati.
Biljana1968
Vratiće se. Mora da se vrati.
Prestani da misliš o njemu. Usredsredi se na taj ekran.
Morgan je stegao njegovu košulju. “Odgovori mi. Gde je Z-3?
“Ketl...” Pauersovo telo se zgrĉilo, a zatim opustilo. Usta su mu se
otvorila u nemom kriku. Ostala su otvorena dok je iz njega izlazio ţivot.
“Ketl?” Ponovila je Aleks. “Šta mu sad pa to znaĉi?” Moţda ne znaĉi
ništa. Moţda je to samo buncanje ĉoveka na samrti.
Ali rekao je daje Z-2 u Zapadnoj Virdţiniji, a za to nije lagao. Nije
lagao ni za Lontanu.
Rekao je da Z-2 nije vaţan. Ako nije vaţan, zašto su onda zatrpali te
rudare?
“Zapadna... Virdţinija. Nije vaţno... Z-3. Z-3...”
“A Z-3 je vaţno? Ne Z-2?”
“Z-2... Sve su to bu-” U agoniji je pokušavao da ustane. “Neka se nosi,
prokletnik.” Pauersove oĉi su se sijale. “Pusti Z-3.”
Zazvonio joj je telefon.
Morgan?
Skoĉila je. “Halo?”
“Jesi li našla nešto?” pitao je Gejlen.
Osetila je talas razoĉarenja. Potrudila se da se to ne primeti u njenom
glasu. “Ne još. Da li ti se Morgan javljao?”
“Ne, ali sam se ĉuo sa Salazarom. Rekao je da je Morgan sve
isplanirao i da će sutra uveĉe stupiti u kontakt sa Lirijem.”
“Kontakt?”
“Pa, nije upotrebio baš tu reĉ. Rekao je da je Morgan jedan baš oštar
tip i da ne bi hteo da bude u Lirijevoj koţi makar mu i platili za to.”
Morgan je bar bio ţiv. Pretpostavljala je da bi trebalo da bude zahvalna
bar za to. “Mislim da me nisi zvao usred noći samo da bi mi to rekao.”
“Ne, hteo sam da te upozorim. Logan je proverio poziv koji je upućen
Biljana1968
Sari i Montiju. Bio je laţan.”
To je nije iznenadilo. “Baš kao što je i upozorio Saru. A mislim da joj
je to odmah i javio ĉim je saznao.” Protrljala je zadnji deo vrata. “A sad,
ako nemaš ništa protiv, probaću da shvatim zbog ĉega Z-2 nije bio vaţan.
Zašto je bio-” Trgla se u stolici. “Boţe.”
“Aleks?”
“Prekini vezu, Gejlene. Moram da zovem Logana.”
“Zašto?”
“Zvaću te kasnije.” Prekinula je vezu i okrenula Loganov broj. Ruka
joj je bila ledeno hladna dok je stiskala telefon. Slušala je kako zvoni.
Molim te, javi se. Logane, za ime sveta, javi se.
Morgan ju je nazvao u šest ujutru. “Palo mi je na pamet da ćeš moţda
uraditi nešto nepromišljeno samo zato što si ljuta na mene. Zato sam mislio
da te zovem i pustim te da se istreseš.”
Boţe, bio je ţiv. Osetila je veliko olakšanje. “Stalno misliš da ću
reagovati kao idiot,” rekla je drhtavim glasom. “Da li sam ikada tako
reagovala?”
“E, sad si me sredila.”
“Ali to ne znaĉi da neću da te oderem kada te budem videla. Gade,
kako se usuĊuješ da me laţeš?”
“Nisam mogao da te povedem sa sobom.”
“Pa si se igrao Spoka i nokautirao me vulkan-udarcem?”
“U stvari, to je bio tibetanski udarac koji sam nauĉio od jednog
monaha, koji-”
“Ne zanima me. To nije bilo u redu i platićeš mi.” Duboko je
uzdahnula. “Ĉim prestanem da pokušavam da otkrijem gde se nalazi taj
glupi Ketl.”
“Ketl?”
“Sećaš se šta je Pauers rekao na kraju? To mora da je nekakva
topografska formacija. Traţila sam od Logana da pokuša da razgovara sa
predsednikom. On će znati. Ali Logan nikako ne moţe da mu se pribliţi. A
u koga drugog da se uzda kada su izgleda FBI i CIA umešani u-”
Biljana1968
“Polako. Zašto bi predsednik morao da zna za taj Ketl?”
“Bunkeri. Morao bi da zna nešto o bunkerima.”
“Bunkeri?”
“Sećaš se kada je Pauers rekao 'Sve su to bu-'? Mislili smo da je to
nešto nevaţno, da je hteo da kaţe budalaštine. Ali zbog bola nije uspeo da
kaţe. U stvari je pokušavao da kaţe da su sve to bunkeri. Arapaho, Plamok
Fols, i sada taj Ketl.” Ovlaţila je usne. “Odmah posle jedanaestog
septembra svuda su napravljeni bunkeri kako bi ameriĉka vlada mogla da
radi ĉak i kada bi
Vašington bio napadnut. Pošto su najviše bili uplašeni nuklearnih
napada, odluĉeno je da se opreme prostorije pod zemljom.”
“Sećam se da sam ĉuo nešto o bunkeru u Grinbrajeru. Ali on je veĉ
godinama napušten.”
“Ali ne i koncept bunkera. Kada su na konferenciji za štampu postavili
pitanje o tome, sekretar za štampu je nevoljno priznao da postoji više
bunkera. Nijedan zvaniĉnik nije hteo da kaţe nešto više o tome, jer je to
tada bilo osetljivo bezbednosno pitanje. Kasnije se u jednom ĉasopisu
pojavio ĉlanak - intervju sa anonimnim predstavnikom vlade koji je opisao
kako se osoblje u bunkerima menja svakog meseca. Njima nije dozvoljeno
da ĉak i svojim porodicama kaţu gde idu. Sa njima se moglo stupiti u kon-
takt samo preko jedne opšte centrale.Veći deo vremena u bunkerima se
nalazilo najmanje pedesetero ljudi, ali meĊu njima je bilo malo visokih
sluţbenika vlade. Što se njih tiĉe, tamo je išao samo ko je hteo. Bio je
samo jedan ĉlan kabineta koji je morao stalno da bude tamo.”
“A zašto tri bunkera?”
“Moţda ih ima i više. Ali, ne verujem. Trebao im je jedan blizu
zapadne obale u sluĉaju da se predsednik u trenutku napada naĊe u toj
oblasti. Jedan u Zapadnoj Virdţiniji, koji je blizu Vašingtona, ali ne toliko
blizu. Drugi u... ne znam. Baltimor? Oni ventili koje je Melis spomenula
bili su blizu Baltimora.”
“A Baltimor je veoma blizu Vašingtona. Soniĉna manipulacija ventila
u moru mogla bi da direktno ugrozi i Vašington.”
“Boţe.”
“Ali Betvort je hteo više pucnjave za lovu, pa je zvao Moralesa.”
Biljana1968
Morgan je ćutao nekoliko trenutaka. “A šta je Morales mogao da mu da za
više pucnjave za lovu?”
Plašila se da pogaĊa. “Nadam se da ćeš ti otkriti. Da li se sastaješ sa
Lirijem veĉeras?”
“Ako budem imao sreće. Sada imam još više pitanja da mu postavim.”
Zastao je. “Mudro, jako mudro Aleks.”
“Onda je moţda trebalo da me nazoveš ranije.”
“Plašio sam se da ćeš me odrati. Nazvaću te kada završim sa Lirijem.”
l Polako je prekinula vezu. Nije htela da ga ostavi. Moţda nije trebalo
tako da ga napada. Šta ako ga više nikada ne v-
Naravno da je trebalo tako da postupi. Nije bio u pravu. Bio je
dovoljno iskren da to shvati i mogao je da oĉekuje da će-
Tako je ţelela da bude tu.
Zaboravi. Misli na taj Ketl. Misli na bunkere - zašto ih uništavaju?
Više pucnjave za lovu.
Boţe.
“Proverio sam tvoje bunkere, Aleks,” rekao je Logan. “Niko u
Kongresu nije hteo da priĉa o tome, ali sam uspeo da nagovorim jedan
pouzdani izvor. Kada je shvatio da već znam nešto o tome i da su mi samo
potrebne dodatne informacije, otvorio se. Bunker nije bio kod brane
Arapaho, već sa druge strane, tamo gde si ti fotografisala.”
“Paners je rekao da su zabrljali stvar. Da su pogrešili u tehnologiji.”
Osetila je gorĉinu i stisnula usne. “Razneli su branu i zatrpali gradić. Rekla
bih da su stvarno zabrljali. Svi oni ljudi...
“Moj ĉovek nije znao ništa drugo o ostalim bunkerima. Pošto su svi
pod zemljom, rekao je da je siguran da je bunker u Plamok Folsu odmah
pored rudnika. Za lokacije su odabrane priliĉno naseljene oblasti, tako da
dolasci i odlasci kongresmena ne budu toliko primećeni.”
“A Plamok Fols je uţurbani rudarski gradić.”
“I tako su razneli bunker, a usput oštetili i rudnik uglja.”
Biljana1968
“Nema nikakvih informacija o Z-3?”
“Oĉigledno je da svako zna ponešto o svom bunkeru, a o ostalima
ništa. To je dobro za bezbednost. Ţao mi je; raspitivaću se i dalje.”
“Već ste dosta toga otkrili. Bar jedna stvar je pošla u dobrom pravcu.”
“I više od toga. Sara me je zvala i rekla mi da su pronašli rudare.”
“Ţivi su?”
“Bar neki jesu. Ĉuli su lupkanje.”
“Hvala Bogu.” Ćutala je nekoliko trenutaka. “Da li ste došli do
Andreasa?”
“Još ne. Oko njega je ĉeliĉni zid ovih dana. Pokušavaću i dalje Da li
vam je Morgan telefonirao?”
“Jutros. Rekao je da će me zvati kad ponovo bude mogao.”
“Javite mi kada vas bude zvao.”
“U redu.” Ako je bude zvao. Poĉela je da se pita da li će-Prestani da se
pitaš. Prestani da misliš. Morala je da veruje da će je nazvati ĉim bude
mogao. On je morao da radi svoj posao, a ona svoj.
Gledala je u otvoreni atlas pred sobom.
Ĉajnik...
Gvatemala Siti
Morgan je uzeo veliki gutljaj burbona dok je za šankom pos-matrao
vesti na televiziji.
Plamok Fols.
Kamere su snimale lica ljudi koji su se okupili pred ogradom oko ulaza
u rudnik. Bol. Neverica. Strah. Nada.
“To je strašno.” Konobar je odmahnuo glavom. “Ali, dobro je da će se
bar neko od njih izvući. Strašno je biti ţiv zakopan.”
“Da.” Skrenuo je pogled sa televizora. Ovo nije pogodan trenutak da
mu nešto skreće paţnju. Bio je zahvalan zbog toga što se Aleks toliko
trudila da otkrije lokaciju Z-3, da nije bila meĊu ljudima koji su se nalazili
Biljana1968
iza te ograde. Okrenuo se Marku Salazaru. “Siguran si da će Liri biti sam?”
“Pa, neće biti ni sa kim iz Matanze.” Salazar je slegnuo ramenima.
“Kordobi se ne dopadaju homoseksualci. Ovaj bar je stecište
homoseksualaca u Gvatemala Sitiju. Liri je bio ovde sinoć i otišao kući sa
nekim koga je ovde upoznao. Verovatno će se vratiti. Nisam stekao utisak
da je verna osoba.”
“I nije. Sećam se kada smo nekoliko nedelja bili u San Francisku,
posetio je gotovo svako javno kupatilo u gradu.” Ustao je. “ Vreme je da se
malo sklonim. Idem da sednem u onaj separe. Kada on naiĊe, obavesti
me.”
Salazar je odsutno klimnuo glavom, gledajući kako iznose rudare iz
okna.
Deset minuta kasnije u bar je ušao Al Liri.
Morganu nije trebao Salazarov signal da bi znao da je Liri u prostoriji.
Uleteo je na svoj uobiĉajeni, bahati naĉin i odmah poĉeo da razgovara sa
konobarom.
Traţi ljubavnika, pomislio je Morgan. Video je Lirija na delu u
mnogim gradovima po svetu i uvek je bilo isto. Upoznavao se sa
konobarima i davao im do znanja da je slobodan, a onda bi se pridruţio
najprivlaĉnijim muškarcima koji bi se pojavili.
Krenuo je ka Salazaru, shvatio je Morgan. Pomislio je da je to zbog
Salazarovog dobrog izgleda. Liri je blistao, beli zubi su mu se sjajili i bio
je agresivno šarmantan dok je sedao pored Salazara.
Petnaest minuta kasnije Morgan je ustao iz svog separea i krenuo ka
toaletu koji se nalazio iza bara. Bio je prazan, ali nije se znalo koliko će
dugo ostati tako. Otvorio je vrata širom, tako da je mogao da,jjna bar na
oku.
Hajde, Salazar. Zapoĉni šou.
Kao da je ĉuo Morgana, Salazar je ustao sa stolice, dotakao Lirijevu
ruku i rekao mu nešto. Liri i Salazar su ustali i krenuli ka toaletu.
“Dobra je roba,” rekao je Salazar dok je otvarao vrata. “Dovoljno
dobra da te podigne, ali ne utiĉe na-”
Morganova ruka se stegla oko Lirijevog vrata i trgla ga pozadi.
Biljana1968
Liri je poĉeo da se bori za vazduh i bespomoćno krklja.
“Odlazimo odavde,” rekao mu je Morgan tiho. “Vratićemo se i otići do
kola na parkingu. Kada budemo izlazili odavde, moja ruka će biti na tvom
ramenu i vratu. Ako ne budeš tih i fin dok budemo išli, prestaću da budem
neţan prema tebi - daću ti jedan šuto udarac u vrat i ubiti te. Biće gotovo
pre nego što uopšte budeš u stanju da shvatiš šta ti se desilo. Već si video
kako to radim.”
Lirijeve oĉi su se širile od straha dok je pokušavao da progovori.
“Idi upali auto, Salazare.” Morgan je popustio stisak ruke. “Dolazimo
za minut.”
“Morgane.” Lirijev glas je bio hrapav. “Nemoj da me ubiješ. Nisam
ja-”
“Polako. Nije sad vreme.” Ruka mu je skliznula na Lirijevo rame.
“Hajdemo. Salazar nam je pronašao jedno mestašce na kome ćemo moći da
porazgovaramo.”
Biljana1968
Četrnaesto poglavlje
10. novmembar, 20:45
“Denli mi kaţe da si na polcţaju, Rani,” rekao je Betvort.
“Nararavno. Pa dogovorili smo se.”
“ Javo si se na Z-3 sinoć. Ah niko te od tada nije video.”
“ Kada bi ne videli, onda ne bih radio svoj posao, zar ne?
“Hoću da se sutra ponovo javiš Denliju. Moram da budem siguran da
si spreman. Nije da ti ne verujem. “
“Samo mi spremi taj helikopter da me izvuĉe odavde. Ja ću se pobrinu-
nuti za ostalo.”
“ Javi se Denliju sutra ili neće biti helikoptera.”
“Nemojte da blefirate. Hoćete da me izbacite iz svega ovoga isto
koliliko i ja ţelim da izaĊem Kada ću dobiti Morgana?”
“I dalje je slobodan. Ko zna Moţda ćeš naleteti na njega kod Ketla.”
Betvort je prekinuo veru.
A moţda i neću, pomislio je Rani. I dalje je sigurnija bila devojka. Bio
je razoĉaran što se nije pojavila kod rudnika. Vreme je isticalo. Poslednjih
nekolike dana je trĉao tamo-amo izmeĊu rudnik; ia i Z-3 kako bi umirio
Betvorta i Denhja, ali sada su preostala i još samo dva dana.
Ako će dobiti priliku da sredi Morgana, moţda bi trebalo poţurititi stvari.
Uzeo je telefon.
21:05
Ketl.
Aleks je buljila u kartu severoistoka Sjedinjenih Drţava dok nije
gotovo oslepela. Nikakvih topografskih elemenata u ovoj oblasti koji bi se
mogli uklopiti. Nema ni jezera m planina koje bi mogle-
Zaazvonio joj je telefon.
Biljana1968
“Aleks. Sara ovde.” Govorila je veoma brzo. “Priĉaću samo
minut pošto ne znam da li je pronašao naĉin da uĊe u trag pozivima.
Ma, ne znam ni kako je našao moj broj. Mora da je podmiti nekoga iz
spasilaĉkog tima.”
“Ko to?”
“Neko ko se zove Rani Sin. Rekao je da ti verovatno znaš k je on.”
Aleks se ukrutila. “O, da.”
“Vidi, nisam ĉak ni htela da te zovem. Ali, shvatila sam da nemam
pravo. Ja ne bih htela da ţivim u neznanju da sam na tvom mestu.”
“Neznanju o ĉemu?”
“Rekao je da će se desiti nesreća još gora od Plamok Folsa ako je ti ne
zaustaviš. Rekao mi je da ti kaţem da ga ne zanimaju Betvortovi planovi.
Ţeli samo Morgana.”
Šokirala se. “A kako ja mogu da spreĉim tu, kako on kaţe, nesreću?”
“Rekao ti je da ga nazoveš. Dao mi je broj.” Izdiktirala joj je broj i
zatim zastala. “A sada, kada sam ti prenela njegovu poruku, poruĉiću ti i ja
nešto. Nemoj biti luda. Ne moţeš sebe da smatraš odgovornom za
postupke tog tupadţije. Drţi se podalje od njega.”
Ţeli samo Morgana.
“To će biti malo teţe.”
“Prekinuću sada. Neću da rizikujem. Ali odmah ću nazvati Dţona i
reći mu za tog Ranija Šina.”
“Već zna za njega.”
“Ali ne zna da ti priprema klopku,” rekla je Sara tuţno pre nego što je
prekinula vezu.
Sara je bila u pravu. Aleks bi bila glupa da ne shvati da će Rani da
uĉini bilo šta, samo da privuĉe Morgana.
Pa ipak, ako ne pozove Ranija, propustiće priliku da spreĉi još jednu
tragediju i tako moţda pronaĊe rešenje ove sulude zagonetke. Buljila je u
telefonski broj koji je zapisala na margin1 atlasa.
Ţeli samo Morgana,
Biljana1968
Pa, neće ga dobiti. Ona mu to neće dopustiti.
Ali Rani to nije morao da zna. Brzo je okrenula broj koji joj je dala
Sara.
“Kakva nesreća?” pitala je kada se Rani javio.
“ Aleks Grem? Ţudeo sam za tim da vas upoznam, pošto sam ĉuo da
ste veoma bliski sa našim zajedniĉkim prijateljem. Verujem da vam je
Morgan priĉao o meni.”
“Jeste.”
“Tako sam i mislio. Mora da ste intimni.”
“To se vas ne tiĉe.”
“Znam da Morgan nikako ne bi ostao duţe sa vama da niste uspostavili
nekakvu vezu. Malo me je razoĉarao. Kada mi je ubio oca, prouĉio sam
njegov dosije i zadivila me je njegova hladna objektivnost. Hteo sam da,
nakon što ga ubijem, poĉnem da ţivim po uzoru na njega, ali sada više
nisam siguran. Malo ste mi pokvarili njegov imidţ.”
“Baš mi je ţao. Gde je Ketl?”
Zakikotao se. “Znate već toliko? Impresioniran sam.”
“To je Z-3, zar ne? Šta će se tamo desiti?”
“ Šta mislite? ”
“Još jedna brana Arapaho?”
“Ništa tako kataklizmiĉno. Morgan i ja ne uţivamo u masovnim
ubistvima. Ĉuvamo se za specijalne zadatke. Ali verujem da biste ovaj
poslić smatrali pravom katastrofom.”
“A vi mi nećete reći šta je to.”
“Reći ću vam gde je. Pa, neću vam baš reći. Odvešću vas tamo
veĉeras.”
“Videla sam šta ste uradili Pauersovoj ţeni. Mislite da imam poverenja
u vas?”
“Naravno da nemate. Ali vi ste ţena koja ne moţe da se odupre tome
da poleti u pomoć ljudima u patnji. Naći ćete već naĉina da prevaziĊete
svoje sumnje i doĊete.”
Biljana1968
“A vi ćete me iskoristiti da doĊete do Morgana.”
“Ako budem u mogućnosti. Daću mu veću priliku nego što je on dao
mom ocu. Oko Ketla ima osamdeset hektara šume i planina. Daću mu
prednost a onda ću krenuti u lov na njega. To će me Podsetiti na stara
vremena i biće mi lepše nego da ga brzo ubijem. Suviše sam dugo ĉekao da
bih to obavio na brzinu.” Zakikotao se. “A siguran sam da ćete me vi
iskoristiti da pokušate da spasite nJega i metu koju gaĊam preksutra.”
“Gde ste?”
“Blizu Plamok Folsa, ali polazim odavde za dva sata Obavestite me.”
Prekinuo je vezu
Nije mogla to da uradi. Nikako neće zagristi mamac i dovest, Morgana
u opasnost.
Verujem da biste ovaj poslić smatrali pravom katastrofom.
Ĉuvamo se za specijalne zadatke.
Poĉela je da se trese.
Prava katastrofa...
Boţe.
Gvatemala Siti
“Biću jasan. Liri. Trbaju mi odgovori,” rekao je Moragan
“Ne znam o ĉemu govoriš.” Liri je ovlaţio usne. “Ovde sam krišom
poslan. Matanza je napravila haos u Beloj kući i Denli je mislio da bih
mogao da doĊem ovde i pretvaram se da sam prešao na njihovu str-” Liri
se savio od bola kada mu je Morgan stisnuo ţivac na vratu. “ Kaţem ti, ne
znam niš-”
“Znaš.” Morganov glas je bio bezosećajan. “I reći ćeš mi Samo je
pitanje vremena. Sećaš li se onog nitkova iz Al kaide koga smo morali da
traţimo po Indiji? Bio je veoma talentovan. Niko ne muĉi bolje od
fanatika. Sećaš li se kako je onaj marinc koga je bio zartobio izgledao kada
smo ga konaĉno našli? ”
“Da.”
Biljana1968
“A sećaš se šta sam ja uredio kad sam pronašao tu hulju koja ga
drţala? ”
Liri je progutao pljuvaĉku. “Da.”
“Tada sam bio jako besan, ali taj bes nije ni mrvica onoga što sada
osecam prema tebi. Da li si me shvatio? ”
“Nećeš se izvući sa ovim. Kordoba će poslati Matanzu da me naĊu.
Vredan sam im. ”
“Nećeš im biti vredan kada Salazar sredi da otkriju kako si sa svojim,
najnovijim ljubavnikom otputovao na romantiĉan
“Zvaće Denlija. Denli će poslati-” Vrisnuo je kada je Morgan pojaĉao
pritisak. “Prokletniĉe. Rekao sam im da je trebalo da te ubiju odmah posle
Ferfaksa. Ali onaj ludi Denli nije hteo da rizikuje da CIA poĉne da sumnja
u njega.” Zacvileo je u agoniji. “Nosi se. Neću ti ništa reći.”
“Hoćeš, hoćeš,” meko je rekao Morgan. “Veruj mi da hoćeš, Liri.”
22:15
Aleks se odvezla dvadesetak kilometara juţno od Hantingtona pre
nego što je okrenula Ranija. “Razmislila sam i odluĉila da ti dopustim da
mi pokaţeš Z-3.”
“Rekao sam da ću vas odvesti, ne pokazati.”
“Ali time bih bila potpuno u vašoj moći. Bila bih luda kada bih samo i
pomislila da pristanem na to. Hoću li moći da to mesto prepoznam kao
Ketl, kada ga budem videla?”
“Definitino.”
“Onda, kada doĊemo tamo, ja ću otići, a vi ćete pokušati da me ulovite.
Ako me uhvatite, onda imate mamac za Morgana. Znam da je on taj koga
ţelite da lovite, ali ni ja moţda neću biti tako lak plen. Nalazim se na
bezinskoj pumpi na raskrsnici auto-puteva 5 i 22. Koji auto vozite?”
“Tojota 4 raner.”
“Onda, kada vas budem videla, krenuću sa pumpe za vama. Sigurna
sam da ćete se pobrinuti da vas ne prati niko osim mene. Ali, imam pištolj,
i ako pokušate da me povedete pogrešnim putem, bukvalno ili preneseno,
Biljana1968
neću oklevati da pucam na vas.”
“Ĉini se da su takve okolnosti naklonjene vama. Zašto bih ja pristao na
ovakvu pogodbu?”
“Zato što ja nisam profesionalac. Ne umem da tragam za drugima i
ubijam ih. Morgan mi je rekao da ste struĉnjak. Kada doĊemo do Ketla, zar
ne mislite da imate izvesnu prednost nad amaterom kao što sam ja?”
“O, da, siguran sam u to.”
Najeţila se kada je ĉula sa kakvim je samopouzdanjem to rekao. “A
kada me uhvatite, da li mislite da ćete uspeti da me naterate da zovem
Morgana i molim ga da se vrati?”
“Neće mi uopšte mnogo trebati za to”
“ Onda doĊite po mene.”
“Postoji jedan problem. Imam samo jedan da pronaĊem Morgana pre
nego što budem da posvetim drugoj duţnosti.Ova šarada sa vama će mi
oduzeti vremena.”
“Ali sigurni steda ćete me zaĉas uhvatiti, a i rekli ste da je samo
Morgan vaţan.”
Tišina sa druge strane “ A šte se nadate da ćete postići ovime?”
“Nadam se da ću vas ubiti”
Zakikotao se “Plen je postao lovac?”
“Ili se bar nadam da ću dovoljno dugo ţiveti da dam priliku Morganu
da vas obije.”
“To je već malo izglednije.”
“Nazvaću Morgana kada stignemo u Ketl i reći mu gde sam. On neće
reći nikome drugom, jer će se plašiti da ćete me ubiti. ”
Napravila je pauzu. “A on će doći po mene. Zar nije to što ţelite? ”
“Veoma je primamljivo. ” Razmišljao je nekoliko trenuteka. “Pod
jednim uslovom. Dajte mi Morganov broj telefona tako da ja mogu
komunicirati sa njim. Ja ću ga nazvati iz Ketla i reći mu da doĊe. A vi ga
pozovite odmah i recite mu kako se divno ţrtvujete za njega. Nemojte da
mislite da sam tolika budala da ne pomislim da ste moţda stavili odašiljaĉ
na automobil da bi mogli da vam uĊu u tag. Postoji jedna jednostavna
Biljana1968
mašnica koja će detetkovati signal, i ja ću je upotrebiti.”
“Nisam imala vremena da uradim nešto tako komplikovano.”
“Zatim hoću da kad budete kretalisa benzinske pumpe izbacte kroz
prozor pištolj i telefon. Neću rizikovati da pozovete nekoga i kaţite gdese
nalazite kad doĊemo do Z-3. Napraviću krug oko pumpe da bih proverio da
li ste izbacili pištolj i telefon. Ako ih ne naĊem, izgubiću se i onda moţete
sami da traţite Z-3. ”
Bez telefona. Bez pištolja. Kad bi to uradila, bila bi potpuno sama i
izolovana, bez naina da nekoga pozove u pomoć.
Zašto se uopšte ţalila? To je bila samo još jedna u nizu opasnosti u
gotovo samoubilaĉko akciji.
“Nazvaću sada Morgana..” Prekinula je vezu i duboko uzdahnula pre
nego stoje okrenuula broj.
Niko se ne javlja.
A zatim je dobila njegovu govornu poštu.
Ne!
Prekinula je vezu i u oĉaju se naslonila na volan.
Okej, potrudi se da ostaneš hladna. Veĉeras se sastaje sa Lirijem.
Naravno da je iskljuĉio telefon. Kasnije će proveriti svoju govornu poštu.
Kada će moţda biti prekasno.
Pokušala je još jednom.
Govorna pošta.
“Morgane, ovde Aleks.” Pokušala je da umiri glas. “Molim te da me
paţljivo slušaš. Nemam mnogo vremena...“
23:05
Morgan je proverio govornu poštu dok je išao na aerodrom.
“Morgane, ovde Aleks. Molim te da me paţljivo slušaš. Nemam
mnogo vremena.”
Biljana1968
Ukoĉio se. Dok je slušao prvih nekoliko minuta poruke, stiskao je
volan dok mu zglobovi nisu pobeleli.
“Sumnjam da mogu da ga ubijem. Neću imati pištolj. Ako je toliko
dobar kao što kaţe da jeste, verovatno to neću moći. Sve i da nije tako
dobar, i dalje bit imala problema. Zato pretpostavljam da sada treba da se
krećem i da mu se sklanjam sa puta dok ti ne stigneš. Neće biti lako.
Verovatno je mnogo veštiji od mene. Ali ja to mogu da uradim, i uradiću
to. A ako ne stigneš ovde na vreme, naći ću naĉina da se borim.” Neko
vreme je ćutala. “I nemoj sada da me psuješ što sam nas uvukla u ovu
zbrku. Morala sam tako. Rekla sam ti šta je rekao o poslovima za koje ste
specijalizovani. Pa, konaĉno mi je sinulo. Da nisam bila toliko usred-
sreĊena na pronalaţenje Z-3 i spreĉavanje druge nesreće, razmislila bih
malo i o tome zašto si. oni bunkeri uništavani. On će ubiti Andreasa.
Andreas je meta. Doveli su Ranija da to obavi, a u zamenu za to će mu dati
tebe. Ovih dana Andreas je jako dobro ĉjvan - i kako onda da doĊeš do
njega? Tako što napraviš neku resreću koja će ga izvući iz njegove sigurne
Bele kuće i oterati u neki bunker. Ali moraš da se postaraš da ga odvedu u
pravi bunker, tako da moţeš da napraviš zasedu. I zato uništiš ostale
bunkere. Pokušali su da nesreću kod brane predstave kao zemljotres, ali
stvar je dospela u javnost kada sam ja upala u celu piĉu. Matanza im je bila
dobar ţrtveni jarac. A Logan je rekao da misli da su ljudi koji su bili u
bunkerima znali samo za svoj buiker. Niko ne bi mogao da poveţe stvari
osim ljudi koji su znali sve.” Duboko je uzdahnula. “Ali moţemo ih srediti.
Ne mogu da ubiju Andreasa ako zaustavimo Ranija. Imamo samo jedan
dan, Morgane.” Ponovo tišina. “Moraću da bacim telefon, tako daje ovo
poslednji put da te zovem Ali, boriću se. Neću pustiti da me Rani ubije ili
upotrebi. To izbaci sebi iz glave. A i neću reći ništa budalasto, na primer da
te volim.” Glas joj je podrhtavao. “Ali moam da ti kaţem da sam
razmišljala o tome i shvatila da imaš odlke pravog, izuzetnog heroja, i da
moţda neću moći da te pustim. ”
Morgan je zatvorio oĉi kada se poruka završila. Bio je veoma uplašen.
I Aleks je bila uplašena, pa je to ipak nije zaustavilo da juri okolo
pokušavajući da spase svet. Hteo je da je prodrmusa. Nije znala u šta se
upušta kada se spetljala sa Ranijem.
Da, znala je. Zato je i bila prestravljena. A od pomisli da je ona
uplašena i sama bilo mu je muka.
Biljana1968
Saberi se. Od akcije je bio udaljen najmanje ĉetiri sata puta, i morao je
da poĉne da misli i deluje umesto što tu sedi nepomiĉno.
Nazvao je Gejlena. “Dolazim. Salazar je sredio prevoz. Gde je taj
Logan? Pokušao sam da ga zovem ĉim sam završio sa Lirijem.”
“Zauzet je. Ovde je došlo još do nekih problema.”
“To nije ništa u poreĊenju sa onim što će se tek desiti,” rekao je
Morgan. “Nisam siguran koliko nam je sati još ostalo.”
“Ostalo za. šta? Da li je Liri progovorio?”
“Jeste. Znao je tek ponešto. Izgleda da Betvort tako radi, ali i ono šo je
Liri znao je strašno. Trebalo mi je više nego što sam mislio da ga ubedim
da nikakva konjica neće upasti i spasiti ga. Betvort ga je ubedio da će biti
krupna zverka u novom reţimu, kada on doĊe na vlast.”
“Nisi me pitao kakve probleme ovde imamo.” Gejlen je zaćutao. “Ili
moţda već znaš?”
“Znam. Aleks me zvala.”
“Da li je na sigurnom?”
“Za sada.” Nadao se da je u pravu.
“Logan je zvao Aleks pola sata nakon što joj je Sara prenela onu
poruku. Nije se javljala na telefon. Ĉovek koga sam postavio da je
posmatra kaţe mi da je uskoĉila u auto i odvezla se. Izgubio ju je. Nije
htela da je iko sledi. Od tada je traţimo svuda.”
“Ne krivim nikoga od vas. Niste mogli da je zaustavite. Mislim da je ni
ja ne bih zaustavio.”
“Šta se desilo, Dţad?”
“Ništa u ĉemu bi sad mogao da nam pomogneš. Moţda kasnije. M«raš
dosta toga da uradiš u Vašingtonu. Zovi Logana i kaţi mu da je Keler u
redu, da je Liri rekao da je siguran da on nije deo Betvortove grupe. Reci
mu da kaţe Keleru da će prekosutra biti svašta.”
“Andreas i Keler su u Kemp Dejvidu. Andreas radi na bliskoistoĉnom
sporazumu i nikoga ne prima.”
“O, ne.” Još jedna stvar koja je pošla naopako. Da li je bilo sluĉajno to
što se nije moglo doći do predsednika. Moţda neka Betvortova
Biljana1968
manipulacija?
“A šta će se to dogoditi prekosutra?”
“Morales je prodao Betvortu bombu u koferu. Prljavu. Radioaktivnu.”
“Boţe.”
“Eksplodiraće negde u Beloj kući. Liri nije mogao da mi sa sigurnišću
kaţe gde. Rekao je da će Denli to znati. NaĊi tog nitkova i propitaj ga
malo.”
“Ako budemo mogli da ga naĊemo. U poslednjih nekoliko dana ga
nigde nema.” Zastao je. “Kakva je bomba?”
“Mala, ali dovoljno radioaktivna da napravi veliku kontaminaciju.”
“Kako misle da je unesu u Belu kuću?” Ćutao je nekoliko trenutaka.
“Aleks je otkrila gde je Z-3, zar ne? Da li ti znaš?”
“Ne.”
“Ali otkrićeš. Javi mi se obavezno. Moramo da znamo. Ovoga puta
ovo nije samo tvoja igra, Dţad.”
“Onda nekako stupi u kontakt sa Kelerom, ali reci mu da se drţi
podalje od Z-3 dok ti se ja ne javim. To je najbrţi naĉin da Aleks strada.
Ostalo mu je samo malo vremena. Više od dvadeset ĉetiri sata. Ništa se
neće desiti do dvanaestog novembra.” Ali njih neće biti briga za Aleks. Za
tajnu sluţbu niko nije bio vaţan, sve dok se radilo o sigurnosti
predsednika.
Pa, Aleks je bila vaţna. Neka Logan i Gejlen trĉe okolo pokušavajući
da spasu predsednika i ćelu zemlju. Dao im je šansu za to.
A on će poći za Aleks.
Ponovo brdo...
Aleks se saplela.
Videla je kako joj para izlazi iz usta dok se u hladnoj noći borila za
vazduh.
Bacila je pogled preko ramena. Meseĉina je jaka. Moţda će je
proklinjati dok ne svane.
Biljana1968
Još uvek nema Ranija. Prošlo je deset minuta otkako je iskoĉila iz auta
i pobegla u šumu. Zašto nije išao za njom?
A moţda je bio ispred nje.
Ne razmišljaj o tome. Nastavi da trĉiš.
On je moţda dobar, ali niko nije savršen.
Imala je šansu.
Nastavi da trĉiš...
11. novembar, 12:40
Morganov telefon je zazvonio dok je ĉekirao svoj let. “Zdravo,
Morgane,” rekao je Rani. “Da li si oĉekivao moj poziv? I ja sam ovo dugo
ĉekao. Ali sada je skoro sve gotovo.”
“Drago mi je. Dosadilo mi je trĉiš zamnom. Nije bilo baš uzbudljivo.
Mada je to što misliš da moţeš da me nadmašiš priliĉno smešno. Ja sam
tagao za ljudima i ubijao dok si ti bio u pelenama. .
“Nećeš me naljutiti. Ako sam nešto nauĉio od tebe, to je da osećanja
drţim pod kontrolom.”
“Ĉini mi se da u Pauersovoj kući nisi baš uspeo u tome. Onako je
mogao da uradi i tinejdţer-ubica.”
“Bio sam ranjen. Nisam mogao-” Zastao je. ”Neću tebi da se pravdam.
Sada sve imam pod kontrolom. ”
“Nemaš ništa pod kontrolom dok ne uhvatiš Aleks Grem,zar ne?”
“Dao sam joj prednost. Zar nisam velikodušan? Kada je pustimda mi
malo više pobegne, ponadaće se. Oboje znamo kako nada moţe da utiĉe
na plen. Mislim da ću je naći dvadeset minuta nakon poĉetka traganja.
Hoćeš li da ti kaţem šta ću joj uraditi?”
“Ne igraj tu igru sa mnom. Moraćeš prvo da je uhvatiš. Hoćeš li mi
reći gde si, ili ćeš samo tu da mi reţiš kao neki trećerazredni gangster?”
Tišina sa druge strane. “Naravno da ću ti reći. Ĉemu inaĉe sve ovo. A
ona će platiti za tu tvoju ruţnu opasku, Morgane. Hoću to da upamtiš. Iz
Vašingtona kreni putem Beltvej na sever, do deonice 270. Idi onda pedeset
Biljana1968
kilometara do Frederika u Merilendu, a onda autoputem 15 ka severu.
Skreni levo u Metju Parkveju, a onda desno na prvom skretanju. Z-3 se
nalazi tri kilometra dalje, niz put. Sa desne strane videćeš reklamu za
restoran Koper Ketl u Baltimoru. Desetak kilometara od tog znaka videćeš
veliku stenu. Iza nje se nalazi dolina od osamdeset hektara, sa brdašcima i
šumom. Kada ćeš stići?”
“Moţda će mi trebati nekoliko sati. Ali pojaviću se kuda me najmanje
budeš oĉekivao.”
“Nemoj mnogo da se zadrţavaš. Mogao bih da postanem nestrpljiv i
prereţem joj grlo.”
“Ali onda ne bih imao nikakav razlog da nastavim sa lovom. Šta će mi
mrtva ţena?”
“A osveta?”
“Osveta je za fanatike kao što si ti. Siguran sam da si otkrio da sebi ne
dopuštam emotivnost.”
“To sam video kada si ubio mog oca. Da li znaš da nikad nisam imao
prijatelja, i da sam mislio da si mi ti moţda prijatelj Mislio sam da i ti
osećaš isto.”
“Ne, ti si mi samo bio sredstvo za postizanje cilja.”
“Prokletniĉe.” Ranijev glas bio je hrapav od bola. “A upravo to je i
meni ta devojka. Sredstvo za postizanje cilja. A moj cilj je da ubijem tebe,
Morgane. DoĊi i naĊi nas.” Prekinuo je vezu.
Kada ćeš stići?
To pitanje ga je ispunilo frustracijom i strahom. Nikako nije mogao
stići do Z-3 za manje od pet sati. Kako će Aleks izdrţati da tako dugo beţi
od njega? Ona se neće lako predati, što znaĉi da će Rani upotrebiti silu - a
sila bi mogla biti smrtonosna.
Morao je da se smiri i sabere, onako kako je i nauĉio tokom niza
godina u kojima je igrao ovu ruţnu igru.
Ali ovoga puta to nije bila igra. Aleks je bila u pitanju.
Biljana1968
“Rani me je zvao pre deset minuta. Redovno javljanje,” rekao je Denli
Betvortu kada se ovaj javio na telefon. “Glupak je zvuĉao skoro veselo.
Stvarno me ĉudi.”
“I treba da bude veseo. Radi ono što najviše voli,” rekao je Betvort.
“Ali, da li znaš odakle će da puca?”
“Sa vrha one visoke stene.”
“A ti budi tamo da ga odmah posle toga središ. Neću nikakve greške.”
“Uradiću to liĉno. Biće mrtav deset sekundi nakon što puca. Da li se
tamo sve odvija po planu?”
“Kao što smo i oĉekivali. Mislim da se Logan dosta pribliţio, ali kada
se zaletimo, pregazićemo ga.” Ćutao je za trenutak; bilo je vreme da
ponovo bude malo sladak. “Usput, onaj kombi sa tehnikom koji si ostavio
kod Kemp Dejvida dobro radi. Dobro obavljen posao.”
“Hvala.” Denli je oklevao. “Liri mi se danas nije javljao.”
”Da li bi to trebalo da nas zabrine?”
“Ne još. Kordoba je rekao da svako veĉe obilazi barove još otkako je
doputovao tamo. Samo hoću da bude na svom mestu i poštara se da
Matanza ne izlazi iz zemlje.”
“Rekao si mi da se na Lirija moţemo osloniti. Pored toga, Kordoba od
ovoga ima velike koristi. Ne bih se brinuo za to da li će saraĊivati.” Betvort
je bacio pogled na sat. “Pola tri je ujutru, Denli. Da preguramo još ovaj
jedan dan, a onda ćemo ići punom parom napred. Ne mogu da ti opišem
koliko mi je drago što imam jednog tako sposobnog ĉoveka kao što si ti.
Doći ću i ja dole, ali tek sutra. Neću moći da otputujem odavde dok ovde
ne pokrenem stvari. Zovi me ako bude nekih problema.” Spustio je
slušalicu i naslonio se u stolici. Osećao je kako mu se uzbuĊenje kao dobro
vino širi po ćelom telu. Bilo je zanimljivo osećati se ovako svemoćno.
Drugi ljudi bi se na njegovom mestu verovatno osećali nervozno i
uplašeno.
Ali, sa druge strane, drugi ljudi ne bi ni bili u stanju da orga-nizuju
ovako nešto.
Biljana1968
5:05
“Denlija nigde nema,” rekao je Logan. “A ne mogu nikako da priĊem
ni Kemp Dejvidu. Pokušavam već satima. Stalno mi govore da ni Keler ni
predsednik ne primaju pozive.”
“Da li ste pokušali preko Ĉelsi Andreas?”
“Zvao sam u Pitsburg, ali Andreas se postarao da njeno obezbeĊenje
bude ĉvrsto koliko i njegovo. Sa te strane nećemo mnogo postići.”
“Ĉudno,” rekao je Gejlen. “U redu je što Andreas odbija pozive, ali
Keler? Ako odbija pozive, to znaĉi da ignoriše informacije. Tajna sluţba
obiĉno proverava svaku informaciju do koje doĊe. Nakon Kenedijevog
ubistva su još više pristalice takve politike.”
Logan je protrljao slepooĉnice. “Ne znam. Moţda ću kasnije imati više
sreće. Tek je pet ujutru.”
“Za Kelera vreme nije bitno.” Gejlen je krenuo ka vratima. “Mislim da
ću uzeti par ljudi i otići tamo da vidim šta mogu da saznam.”
“Budi oprezan. Ovih dana obezbeĊenje prvo puca, pa posle postavlja
pitanja.”
“Ne brini, ne bih se usudio da budem neoprezan. Elena bi me ubila.”
Zastao je. “Koliko dugo ćete ĉekati pre nego što pozovete pajkane ili
medije?”
“Da li znaš kakvu bi to paniku napravilo? Ljudi bi napravili stampedo i
mnogi bi stradali. To mi je poslednja nada, jedino za sluĉaj da ne moţemo
da dopremo do Andreasa. Morgan je rekao da se do sutra ništa neće desiti.
Moţda i imamo dovoljno vremena.” Napravio je grimasu. “Ako nekako
moţeš da me poveţeš sa Andreasom.”
“Mislim da ću moći. Zvaću vas da vas obavestim.”
Ukloni svoje tragove.
Upotrebi sve što si nauĉila od Morgana.
Uzela je granu i paţljivo obrisala tragove u blatu pre nego što je ušla u
potok. Ako bude išla kroz vodu sledećih par kilometara, moţda će ga na
neko vreme zavarati.
Biljana1968
Kada je zakoraĉila u potok, u patike joj je ušla ledena voda.
Samo nekoliko trenutaka pre toga bila je vruća i zadihana, a sada joj se
ĉinilo da joj led teĉe kroz svaku venu u telu.
Ne obraćaj paţnju na to.
Nastavi.
Još uvek nema Ranija.
Pre deset minuta joj se uĉinilo da je tamo, kod velike stene, ĉula neku
buku, ali verovatno je pogrešila.
Osim ako se nije poigravao sa njom.
To je bilo razmišljanje poraţenog. Neće mu se prepustiti.
Pogledala je na sat. Još uvek je bilo suviše mraĉno da bi nešto mogla
da vidi ispod svih ovih grana. Poslednji put kada je pogledala, bila je u
bekstvu već više od ĉetiri sata. U svojim bolnim mišićima je osećala svaki
minut tog bekstva.
Ali, nije je uhvatio.
Koliko još pre nego što Morgan doĊe?
Moţda previše.
Ne, neće biti previše. Uspeće.
Samo nastavi.
Kombi sa tehnikom je bio parkiran u šumi, najmanje deset kilometara
od Kemp Dejvida.
Gejlen je bacio pogled na svoj meraĉ.
Priliĉno jak da bi dao ovako jak signal na tu daljinu.
“Našli ste nešto?” pitao je Keli.
Gejlen je klimnuo glavom. “Idi nazad u auto i pozovi momke.” Krenuo
je ka šumi. “Videću da li nam neki ĉuvari stoje na putu.”
Biljana1968
5:40
Nebo je poĉelo da se sivi iza velike stene. Dnevno svetio je za Aleks
moglo biti smrtonosno, pomislio je Morgan. ;
Ako je još uvek bila ţiva.
Iskoĉio je iz auta, zgrabio pušku i okvire sa municijom i otrĉao ka
ţbunju. nalazio se pet kilometara juţnije od mesta koje mu je Rani
opisao,ali to nije znaĉilo da ga ovaj negde ne ĉeka u zasedi.
Niko nije pripucao.
Umirio se. Slušao je. Ništa neobiĉno. Udahnuo je vazduh. Nije se
osećao miris sapuna ni znoja.
Krenuo je uz brdo.
“Pokušajte sada,” rekao je Gejlen kada se Logan javio. “Mislim da ĉete
ih sada dobiti. Ovde je bio jedan kombi sa tehnikom, koji je kontrolisao i
nadgledao pozive.”
“Bio?”
Gejlen je pogledao ugljenisano vozilo. “Morao sam da se potrudim da
im ne dam vremena da ikoga uzbune. To ne bi bilo pametno. Pokušajte
ponovo da ih zovete.”
“Prestani da se raspravljaš, Keleru. Moram da vidim Andreasa,” rekao
je Logan. “Odmah.”
“A ja bi trebalo da vam verujem?” pitao je Keler. “Svestan sam toga
ko ste vi i koliki ste doprinos dali predsednikovoj kampanji, ali to sada
ništa ne znaĉi. Vaša ţena je direktno povezana sa Aleks Grem, koju FBI
traţi zbog veza sa Matanzom. Bilo bi suludo poverovati vam.”
“Ne moraš da mi veruješ. Samo radi ono u ĉemu si najbolji i zaštiti
Andreasa - i pošalji timove da otkriju gde se nalazi taj kofer sa bombom.”
“Koji moţda i ne postoji.”
“Ako je i nema, onda moţeš svima reći da je u pitanju bila samo
proba.” Logan je nekoliko trenutaka ćutao. “Ili ćeš radije saĉekati dok ne
eksplodira, a onda smišljati izgovore?”
“Ne bojim se da budem ţrtveni jarac, Logane.” Ne, Logan je imao
Biljana1968
osećaj da je Keler pošteni ĉovek koji pokušava da dobro radi svoj posao.
Što moţda oteţava celu stvar.
“Vidi, znam da trenutno imamo više pitanja nego odgovora. Ali
odgovore moramo da naĊemo brzo.” Nije uspeo da dopre do tvrdoglavca.
Pokušao je na drugi naĉin. “Bilo mi je teško da dobijem jer se desetak
kilometara odatle nalazio jedan kombi tehniĉkim ureĊajima, koji je
presretao i filtrirao vaše pozive.A, zašto bi ga neko postavio tamo?”
“Nije ga niko postavio tamo. Znali bismo za to.” “Ne ako ga je
postavio neko ko je znao kako da zaobiĊe strtraţu. Na primer, Ben Denli.
Ako mi ne veruješ da je kombi bio tamo, pošalji ljude - videće njegove
ostatke. Mislili smo da bi bilo n ajbolje da ga uništimo.”
“Vrlo nasilan potez za jednog miroljubivog biznismena.” “Hoćeš li da
me pustiš da vidim Andreasa ili ne?” Tišina sa druge strane. “Razgovaraću
sa njim. Kada moţete da doĊete ovde?”
“Već sam na putu. Gejlen i ja bi trebalo da za petnaestak minuta a
stignemo do vaše prve kontrolne taĉke.”
Biljana1968
Petnaesto poglavlje
Rani je izgubio trag već treći put.
Trebalo mu je dvadeset minuta da otkrije da je patike natopila blatom,
tako da su formirale velike blatne mrlje u kojima se nije video nikakav
otisak.
Bio je van sebe od besa dok je ispitivao zemljište i traţio nove
znakove. Bila je dobra, a njena fiziĉka izdrţljivost bila je zapanjujuća.
Mislio je da će je do sada već imati i da će sa njom saĉekati Morgana.
Umesto toga je izgubio sate jureći tu glupaĉu.
Duboko je uzdahnuo. Neće to potrajati još dugo. Na osnovu poslednjih
otisaka stopala koje je našao, već se vukla. Bila je umorna, a iscrpljeni plen
uvek pravi greške.
Ali sada je već bio primoran da obrati paţnju i na svoja leĊa. Taj gad
Morgan je sigurno već stigao.
Ako je uopšte i hteo da doĊe. Moţda je pomislio da ta ţena nije vr^dna
rte^ka. Rani bi sigurno tako pomislio. Ali, za ono kratko vreme koliko su
proveli zajedno, otkrio je da Morgan nije prezirao ţene kao on. To je bila
njegova slabost na koju će se osloniti.
Otisak stopala!
Pokušala je da ga izbriše, ali postajala je sve nemarnija.
Brzo je krenuo napred, sav uzbuĊen.
NaĊi ţenu.
Postavi mamac.
Ubij Morgana.
Kemp Dejvid 6:35
Andreas je ćutao nakon što je Logan završio sa priĉom.
“To je suludo, gospodine,” rekao je Keler. “Ideja da je Matanza samo
maska za pokušaj atentata je bizarna. Da bi to izveo, Denli bi morao do
guše da bude ukljuĉen u taj plan.”
Biljana1968
“A Denli je sa mnom već godinama.” Andreas je posmatrao vatru u
kaminu. “Verovao sam mu.”
“Prošlo vreme?”
“Moţda.” Protrljao je zadnji deo vrata. “Ovih dana je teško verovati
bilo kome, a još je teţe ako moraš da prestaneš da veruješ nekome kome si
verovao. Hoću da budem ĉvrst. Ipak, vidim da Betvort podmićuje sve oko
sebe. On je kao zmija u rajskom vrtu. Samo što ovde taj primamljivi plod
nije znanje, nego ambicija. Moj glavni problem je to što ne vidim zašto bi
Betvort hteo da me vidi mrtvog. Nisam se suprotstavio nijednom od
njegovih predloga zakona. Preko mog lesa nikako ne moţe da se kandidu-
je za sledeće izbore. To nema nikakvog smisla, Logane.”
“I nema,” sloţio se Logan. “I voleo bih da ne moram to da priznam.
Samo mogu da vam kaţem ono što sam saznao, a to što sam saznao me
veoma plaši.”
Andreas se divio ĉoveku koji je mogao da prizna da se plaši. Logan mu
se oduvek dopadao. Oklevao je. “Keleru, da li imaš spisak ĉasnih kolega
koje su bile odreĊene da sluţe u Z-3?”
“U mom koferu je, gospodine.” Keler je prišao stolu. “Mislio sam da
biste hteli da ga pogledate.”
“Zašto nakon pucanja brane niste ispraznili bunker u Plamok Folsu?”
pitao je Gejlen.
“Posle dogaĊaja sa branom sam iz bunkera u Arapahou za svaki sluĉaj
izvukao ljude, a u bunkeru kod Plamoka sam prestao da menjam osoblje.
Nadao sam se da je ono što mi je reĉeno bilo istina,” rekao je Andreas. “Da
neće više biti propusta u bezbed-nosti, da se tako nešto više neće desiti. O
bunkerima smo zasebno vodili raĉuna. Ĉinilo nam se nemoguće da bi
Matanza mogla da doĊe do tako dobro skrivanih informacija.” Stisnuo je
usne. “Voleo bih da nismo morali ni da gradimo te bunkere. Ali morali
smo. Vlada je morala da bude sigurna, a bez bunkera bismo upali u
anarhiju. To nikako neću dopustiti tim gadovima.”
“Moţda je trebalo da zatvorite i Z-3.”
“Razgovarali smo o tome,” rekao je Keler. “Ali bar jedan mora da radi
za sluĉaj nuklearnog napada. Odluĉili smo da nikakvo drugo rešenje ne
dolazi u obzir. Poslali smo bezbednosne timove u Z-3 da ispitaju da li
postoji ikakva mogućnost sabotaţe, i pokazalo se da je sve ĉisto.” Otvorio
Biljana1968
je kofer i izvadio dva dokumenta. “Evo ga bunker.” Raširio je na sto prvi
crteţ. Pokazao im je ĉvrsti kameni zid. “IzgraĊen je tako da jednu njegovu
stranu ĉini zid planine. Ĉeliĉna vrata debela metar i po i lift koji vodi
sedam spratova ispod zemlje. Taj bunker je izgraĊen poslednji, i primenili
smo dosta toga što smo nauĉili dok smo gradili Arapaho i Plamok Fols. Što
ne znaĉi da i prva dva bunkera nisu potpuno sigurna. Ali, nova tehnologija
koju smo koristili u Z-3 ga ĉini potpuno neprobojnim. Ĉistina na koju sleće
helikopter nalazi se na otprilike kilometar od bunkera. Helikopter mora da
proĊe ovuda da bi sleteo. Morao bi da leti nisko i bio bi na zemlji pre nego
što bi iko imao priliku da puca.” Dodao je Andreasu drugi list. “A ovo je
spisak osoblja, gospodine. Na vrhu su navedeni dobrovoljci.”
Andreas je iskrivio usne dok je pregledao imena. “Betvort. To me
uopšte ne ĉudi.” Sa lica mu je nestao osmeh. “Ţivot u tim bunkerima nije
baš luksuzan. Koliko sam shvatio, dobrovoljci višeg ranga su se slabo
odazivali. Ali, evo Elsvita, Dţonsona, Kornvola, Votersona. Sve sami
Betvortovi saradnici. Svuda je strpao,svoje igjaĉe. Nolan, Torpal... “
Podigao je pogled. “Šepard? Mislio sam da on u sluĉaju nevolje ide u
Plamok Fols. Raspored je promenjen nakon eksplozije one mine?”
“Ne, nakon brane Arapaho. Z-3 je bio najbolji bunker i sigurniji od
Plamok Folsa.” Keler je zastao za trenutak. “Ali Denli se sloţio da bi
ovako bilo sigurnije za potpredsenika.”
“Zanimljivo.”
“A Šepard mi je jednom predloţio da bi više voleo da bude sklonjen u
naš najjaĉi bunker.” Ponovo je zastao. “Što moţda ništa ne znaĉi,
gospodine.”
“A moţda znaĉi mnogo,” rekao je Logan. “Gde je Šepard sada?”
“Videćemo.” Keler je izvadio telefon.
“To će moţda popuniti prazninu,” rekao je Logan. “Razlog zbog koga
je Betvort moţda skovao ovako riziĉnu zaveru.”
“Ne navaljuj, Logane. Moram malo da razmislim o tome.” Andreas je
pošao ka prozoru. Bila je veoma hladna noć i staklo se zamrzio. I sam se
osećao hladno i prazno. Ne otkriva ĉovek svaki dan da je neko resio da ga
ubije za nešto više od dvadeset ĉetiri sata. “Kaţeš da je taj ĉovek, Morgan,
sada kod Z-3?”
“Tako sam razumeo Gejlena.”
Biljana1968
“I da je dobar u onome što radi?”
“Da, najbolji je,” rekao je Logan. “Ne bi se moglo reći da je timski
igraĉ, ali Gejlen mu veruje.”
“Gospodine predsedniĉe.”
Andreas se okrenuo i video da je Keler završio telefonski razgovor.
“Dakle?”
“Potpredsednik Šepard je sada u Z-3. Njegov je red da nekoliko dana
provede u bunkeru.”
“Da li je to sluĉajnost? Na sigurnom, dovoljno daleko da bi iko
posumnjao u njega.”
“Verujete da je Šepard umešan u zaveru?”
“Ako uopšte i ima nekakve zavere.”
“Šta bi trebalo da uradim da bih vas ubedio?” pitao je Logan. “Nema
mnogo vremena. Ima mnogo stvari koje bi mogle sve da uzbrzaju. Ako
samo otkriju da smo sredili onaj kombi, moţda će odluĉiti da-”
“Rekao sam ti da ne navaljuješ,” rekao je Andreas. “Dobro, Šepard je
mogućnost. U poslednje vreme je ĉesto u ţiţi javnosti, mnoge stvari
obavlja umesto mene i ponaša se agresivnije nego ikada. To ga ne povezuje
nuţno sa-”
“Predlog zakona o drţavnoj bezbednosti,” rekao je Keler iznenada.
“Šta je to?”
“To je predlog zakona koji Šepard pokušava da progura već godinu
dana,” rekao je Andreas. “Sa ciljem da se poveća obezbeĊenje ranjivih
oblasti i infrastrukture koja bi mogla da bude meta sabotaţe ili da strada u
prirodnim nepogodama. To je opšti zakon, ništa hitno, ali posle nesreće na
brani, Šepard je zbog njega u oĉima javnosti ispao veoma mudar.”
“Kao neko ko bi mogao biti dobar predsednik?” pitao je Gejlen. “Vi
ste verovatno najpopularniji predsednik koga smo ikada imali. Šepard bi
morao dobro da se potrudi da vas dostigne. Betvort ne samo da je napunio
Z-3 svojim ljudima i isplanirao kako da uništi ostale bunkere, već je i
njihovo uništenje iskoristio da postavi Šeparda u prvi plan.”
“Logane, kaţeš da bi bomba trebalo da bude prokrijumĉarena u Belu
Biljana1968
kuću.” Andreas je odmahnuo glavom. “To je gotovo nemoguće. Paţljivo
pretresaju svakoga ko ulazi.”
“Svakoga osim vas, predsedniĉe.” Logan se okrenuo ka Keleru. “A ne
biste hteli da uvredite ni potpredsednika, zar ne?”
“Moguće je da je on to uradio,” rekao je Keler obazrivo.
“A ako ju je uneo komad po komad, a Betvort kasnije poslao ĉoveka
da je sastavi... “
“Moguće je da je on bio oruĊe i u druga dva pokušaja atentata,”
promrmljao je Andreas. “To se zove ubaciti ĉoveka da radi iznutra! Ali, i ti
si bio dobar, Keleru. Postarao si se da svaki aspekt mog ţivota bude
nadgledan. Mora da su se uplašili da će biti uhvaćeni, pa su odluĉili da
krenu drugim putem.”
“Verujete nam?” pitao je Logan.
“Kada bi me ubili, Šepard bi postao predsednik,” rekao je Andreas.
“Predsednik ima najveću moć, a Betvort je to godinama ţeleo. Rekao bih
da je Šepard ĉovek koga moţe da kontroliše neko ko jelukav kao Betvort.
Šepard postaje predsednik, okrivljuje Matanzu za ubistvo, zapoĉinje rat
protiv terorizma i dobija podršku ćele javnosti. U meĊuvremenu, iza njega
stoji Betvort, vuĉe konce svojih lutaka u FBI i CIA. Matanza postaje
slavna, Šepard postaje predsednik, Betvort postaje moćan.” Napravio je
grimasu. “A ja postajem mrtav. Ne mogu reći da mi taj scenario zvuĉi
prihvatljivo.”
“To su pretpostavke, gospodine,” rekao je Keler.
“Onda pretpostavljam da bi trebalo da uzmeš taj telefon i okreneš ljude
iz svoje tajne sluţbe koji su zaduţeni za Separdovu zaštitu. Proveri da li je
u poslednjih šest meseci ĉešće kontaktirao sa Betvortom. Hoću odmah
izveštaj o Betvortovim i Šepardovim pozivima. Postavite kombi za
prisluškivanje kod Betvorta, odmah, i poĉnite da pratite njegove
razgovore.”
“Prvo bomba,” rekao je Logan, a zatim uĉtivo dodao: “Gospodine.”
Arogantni gad. Zaista mu se dopadao. “Organizuj pretragu, Keleru. Ali
diskretno. Jako diskretno. Ne ţelimo da taj nitkov nešto posumnja i
zapoĉne akciju pre vremena.” Okrenuo se ka Loganu. “Zadovoljan?”
“Odliĉno. Dobro je biti oprezan.”
Biljana1968
“Drago mi je da odobravaš. Ali, to bih uradio u svakom sluĉaju. Ono
što si mi rekao je moţda ĉista glupost, a svakako neću celu naciju da
uznemiravam sa to malo dokaza koje si mi pruţio. Ljudi su već prošli kroz
tolike muke u protelih nekoliko godina.” Umorno je odmahnuo glavom. “A
ako za ovaj zloĉin budemo morali da uhapsimo Betvorta i Separda, to će za
njih biti još jedna loša vest. Ne treba im sada da još izgube poverenje i u
svoju vladu.”
“A ne treba im ni eksplozija bombe u Beloj kući,” rekao je Logan
suvo.
“Još nešto, gospodine?” pitao je Keler.
“Naravno, reci svojim ljudima na terenu da moju ţenu i decu sklone na
sigurno mesto.” Krenuo je ka vratima. “Odmah.”
Mogla ga je ĉuti iza sebe.
Aleks je skoĉila na drvo i popela se do jednog ĉvora skrivenog u
granama bora. Već je svanulo i zaklon joj je bio preko potreban.
Moli se da ne uznemiriš neku pticu ili ţivotinju i tako otkriješ svoj
poloţaj.
Ne ispuštaj nikakav zvuk.
Nemoj ni da dišeš.
Stajao je taĉno ispod nje.
Ne, otišao je nizbrdo.
Plašila se da sa olakšanjem ispusti vazduh. Ostani ovde još neko
vreme, dok ne budeš sigurna da si ga zavarala.
Prošlo je petnaest minuta.
Dvadeset minuta.
Dvadeset pet.
Sišla je sa drveta.
Rani se nasmešio.
Ţena se okrenula i poĉela da ide nazad ka steni.
Moţda se uspaniĉila i pokušala da pronaĊe put.
Biljana1968
A moţda je pokušavala da naĊe Morgana.
Gde li je on?
U poslednjih sat vremena je sve više osećao bes i frustraciju.
Nije znao da li je biti u stanju da saĉeka Morgana kada uhvati ţenu.
Povredila je njegov ponos, a to nije mogao da toleriše. Trebalo je da joj da
lekciju, i daće joj je. Rasporiće je od stomaka do grla.
Nije ga ĉula ali je znala da je blizu.
Srce joj je tuklo jako i bolno dok je trĉala.
Sada više mema nikakve koristi od toga da bude tiha.
Trĉi.
Tako je umorna...
Nastavi da trĉiš.
Šaka joj see stezala oko grane koju je uzela kada je sišla sa drveta. I
nije bilo neko oruţje, ali postajala je previše umorna. Uskoro neće u mati
izbora i moraće da se suoĉi sa njim.
Ne još. Ta staza koja je vodila ka steni nalazila se pred njom. Morgan
je moţda-
Noge su joj propale u prazno.
Uhvaćena!
Legao je preko nje, stiskajući njeno grlo i usta.
“Pssst.”
Ujela ga je za ruku i pokušala da zamahne granom.
“Aleks, saberi se,” prošaputao je.
Morgan.
Opustila se.
“Da li si dobro?”
“Nisam.” Suze su joj se slivale niz obraze. “Umorna sam, hladno mi je
i uplašena sam, a onaj idiot nikako da odustane. Trebalo ti je dosta
vremena da stigneš.”
Biljana1968
Neţno joj je dodirnuo obraz. “U Gvatemala Sitiju nema supersoniĉnih
aviona. Ţao mi je.”
“I treba da ti bude ţao.” Pokušala je da ustane. “Sklanjaj se sa mene.
Moramo da se sakrijemo. Ne znam koliko je udaljen od mene.”
“Ja znam. Imamo mnogo vremena.” Pustio je da se uspravi, ali ostao je
da kleĉi pored nje, pregledajući je. “Sva si mokra.”
“Morala sam da idem po potocima. Mislila sam da će to ublaţiti moje
mirise. Delovalo je. A moţda on nema tako dobar njuh kao ti.” Poĉeo je
daje privlaĉi u zagrljaj. “Nemoj to da radiš Verovatno sam hladna kao led.
Pokvasiću te. Dobro mi je.”
“I više nego dobro,” rekao je drhtavim glasom. “A ovo je za mene, ne
za tebe.”
Nije se pomerala. Bio je topao i jak, i ţelela je da zauvek ostane u
njegovom zagrljaju. Njegove ruke su se stegle oko nje, ali trenutak kasnije
ga je odgurnula. “Ne, nakon svega kroz šta sam prošla noćas, neću više da
rizikujem. Hoću da ostanemo ţivi.” Nesigurno se podigla na noge.
“Beţimo odavde.”
“Samo što se nisi srušila. Idi na sporedni put i sakrij se tamo. Ja ću
Ranija da navedem da krene ka steni.”
“Zašto?”
“Potreban mi je tamo.”
“Potreban?” Ispitivaĉki ga je gledala. “A zašto ne ovde?”
“Ne sada. Idi i sakrij se u ţbunju.”
“Da, sve trĉim. Ne znam šta će ti, ali ja ću ga tamo odvesti. Do sada
toliko ţudi za tim da me uhvati, da mu verovatno ide voda na usta.” Uzela
je granu i izbrisala njihove tragove na zemlji. “Ti ĉekaj u ţbunju, pa onda
sledi njega.” Bacila je granu i krenula putem. “Ali nemoj da te opet onoliko
ĉekam. Vaţi?”
“Ama, Aleks!”
Nije ga slušala. Bilo je teško ići i ne ostavljati tragove. Popni se na vrh
stene. Mogla je ona to.
Trebalo joj je još pet minuta da stigne do vrha stene, a dotle je već bila
Biljana1968
umorna preko svake mere. Pribliţila se velikoj, oštroj steni i naslonila se na
nju.
Hajde, Rani.
DoĊi po mene. Zagrizi mamac.
Dolazio je.
Osetila je kako joj se svaki mišić u telu napeo kada ga je ugledala na
vrhu puteljka.
Njegov osmeh je zraĉio zadovoljstvom. “Koliko te samo gonim,
glupaĉo.”
“Zato što nisi tako dobar kao Morgan. On bi me uhvatio za petnaest
minuta.”
Osmeh mu je nestao sa lica. “Pogledaj se.” Išao je ka njoj.
“Kako si jadna. Kao ona moja bedna majka. Slaba, kao uostalom i sve
ţene.”
“Nosi se.”
“Kakve smele reci. Misliš li da će ti Morgan priteći u spas?”
Odmahnuo je glavom. “Sama si. Ubio sam ga.”
Ukoĉila se. “Laţeš.”
Odmahnuo je glavom. “Ubio sam ga.” Nalazio se na samo pet metara
od nje, i odjednom se u njegovoj ruci stvorio noţ. “Dakle, nema razloga da
te saĉuvam u ţivotu. Ne mogu ti opisati sa kolikim ću uţivanjem da te
ubijem.”
9.45
“Za ime sveta, Betvorte, sve će da propadne.” Šepardov glas bio je
paniĉan. “Upravo me je zvao Andreas iz Kemp Dejvida i rekao mi da
ostanem tu gde jesam. U ruţiĉnjaku je pronaĊen paketić sa antraksom.
Pozvali su specijalne jedinice da pretraţe celu Belu kuću. Pronaći će je!”
“Smiri se.” Ali, on nije bio miran. Kroz glavu su mu prolazile razne
kombinacije. Potraga za antraksom? Da li je to bila sluĉajnost? “Da li je
neko preuzeo odgovornost?”
“Hamas.”
Biljana1968
“Prekini vezu. Pozvaću da proverim.”
“Ne moraš da proveravaš. Javili su na CNN. Upravo sada gledam.
Aktiviraj tu bombu pre nego što je naĊu.”
“Slušaj, priberi se. Moţemo da sredimo ovo.”
“To je sve tvoja krivica. Znao sam da će izmaći kontroli.”
“Sve što si znao je da si suviše uplašen da se liĉno pobrineš za
Andreasa. I to sam ti sredio. Uĉinio sam te velikim ĉovekom i sada moraš
da budeš ĉvrst. Daj mi Denlija.” Kada se Denli javio, Betvort ga je pitao:
“Šta ti znaš o ovome?”
“Zvao sam Jirgensa ĉim sam ĉuo. Kaţe da je izgleda u pitanju prava
pretnja sa antraksom. Preliminarni izveštaji potvrdili su da je reĉ o
antraksu.”
“Sve mi je to sumnjivo.”
“Pa zašto bi Andreas onda zvao Šeparda? Ma, ko to zna? Moţda-uh!”
“Šta je bilo? ”
“CNN... Neka velika eksplozija. Šepardova kancelarija, ĉini mi se.
Vatra. Dim.”
Betvort je ukljuĉio televizor. Bela kuća se jedva videla od dima. “Nek
sam proklet... “ Odjednom je poĉeo da se smeje. “Glupi nespretnjakoviĉi.
Sami su je aktivirali.” Specijalne jedinice i vatrogasci u kabastim zaštitnim
odelima trĉali su ka Beloj kući. “Denli, za nekoliko minuta će potvrditi da
je bomba radioaktivna. Pozovi Kemp Dejvid i proveri da li će Keler po
proceduri poslati Andreasa u Z-3.”
“Znaĉi, i dalje smo u igri?”
“Neću sada da se zaustavljam. Imamo šansu da izvuĉemo premiju, a
samo kukavice oklevaju. Kada Šepard doĊe na vlast, moći ćemo da
kontrujišemo ćelu istragu. Ako je neko dojavio za bombu, njenim
aktiviranjem su uništeni svi dokazi. Ako je antraks pravi, ojida neka se
Hamas i Matanza raspravljaju oko toga ko je ubio Andreasa. Zbrka nam
samo ide na ruku.” Krenuo je ka vratima. “Ja sada polazim. Ako mi
potvrdite daje Andreas ušao u helikopter j pošao ka Z-3, nastavićemo po
planu. Obavesti Ranija.”
“Stvari su se malo ubrzale,” rekao je Denli preko telefona. “Idi na
Biljana1968
poloţaj, Rani.”
“Na poloţaju sam. Koliko još?”
“Predsednik je napustio Kemp Dejvid pre pet minuta. Znaĉi, još
najviše petnaest minuta.”
“Biću spreman.”
Betvortov helikopter je naišao pet minuta kasnije. Denli ga je doĉekao
i odmahnuo pilotu helikoptera koji se odmah potom udaljio.
“Na putu je.” Denli je pokazao ka steni. “Rani je tamo gore, iza stene.
Evo scenarija. Kada helikopter sleti, vi i Šepard idete napred da se
pozdravite sa predsednikom. Kada Andreas padne, obojica zalegnete.
Ĉekate drugi pucanj - to ću ja pucati u Ranija. Ustajete i trĉite ka
Andreasu. Dirljiva scena za pilota i Kelera.”
“Super. Osim jedne stvari. Hoću da pucaš u mene.”
“Molim?”
“Poĉeću da puzim ka Andreasu u oĉajniĉkom pokušaju da ga spasem.
Ti onda pucaš na mene. Svi će misliti da je to opet Rani. Pucaj u rame ili
ruku. Ništa ozbiljno. Tek toliko da zadobijem simpatije i malo slave.
Trebaće mi kada budem kraj Šeparda, nakon što stupi na poloţaj.”
“Kako vi kaţete.”
“I bolje bi ti bilo da dobro nanišaniš, Denli.” Krenuo je ka ulazu u
bunker. “Sada ću da izvuĉem Šeparda iz te rupe i vidim da li mogu da ga
malo prodrmam. Ti kreni na stenu.”
“Evo ga, dolazi,” promrmljao je Betvort dok je posmatrao helikopter
kako proleće. “Keler upravlja helikopterom. Nemoj da se smeškaš,
Separde. Izgledaj zabrinuto. Pa ovo je ozbiljno nacionalno pitanje.”
“I jesam zabrinut,” procedio je Šepard kroz zube. “Ne volim kada
stvari ne, idu glatko kako bi trebalo.”
“Hoćeš moţda da pobegneš?” pitao je Betvort. “Sad je vreme. Kaţi.
Ko hoće da bude najmoćniji ĉovek na svetu? Moţeš da se vratiš u svoju
pećinu i skrivaš tamo do kraja mandata, a onda da se tiho i neprimetno
povuĉeš.”
“Nisam rekao da hoću da pobegnem. Samo hoću da bude mrtav i da
Biljana1968
svi neprijatni detalji-” Ućutao je, jer su se vrata helikoptera otvorila i na
njima se pojavio Andreas. “Hajde. Daj da završimo sa tim.” Krenuo je ka
helikopteru. “Ovuda, gospodine predsedniĉe. Moramo da vas uvedemo
ovde, na sigurno.”
Andreas je zakoraĉio na zemlju. “Nije trebalo da izlaziš, Šeparde.
Nikad se ne zna šta-”
Pucanj.
Ali Andreas je još uvek na nogama, shvatio je Betvort.
Ranije promašio.
Još jedan pucanj.
Andreas je poĉeo da pada.
Konaĉno.
“Baci se dole,” viknuo je Šepardu. “Predsednik je ubijen.” Zalegao je.
“Keleru, za ime sveta, uradi nešto. Predsednik je-”
Keler se nije ni pomerio da pomogne Andreasu.
A i Šepard se nije pomerao. Potpredsednik se opruţio po zemlji par
metara od njega. Na njegovoj slepooĉnici nalazila se mala okrugla rupa.
Pobesneo je. Rani, taj šupljoglavi... Šta mu je vredeo mrtav
predsednik, kada je i Šepard bio mrtav? Svi njegovi planovi propali zbog-
“Ubij tog glupaka, Denli!” zavrištao je. “Ubij ga odmah!”
Još jedan pucanj.
Osetio je bol u leĊima.
Rekao je Denliju da ga ne povredi. Da ga gaĊa u rame...
Tek toliko da ga napravi herojem...
Bilo mu je hladno. U ustima je osećao ukus krvi.
S nevericom je shvatio da umire. “Ne!”
Logan, Gejlen i Keler su trĉeći iskoĉili iz helikoptera, ali Keler je prvi
stigao do Andreasa. “Da li ste dobro, gospodine? Rekao sam vam da je ovo
suluda ideja. Zašto me niste pustili da radim svoj posao?”
“Zato što mi je dojadilo da sedim po strani i oslanjam se na druge.”
Biljana1968
Andreas je ustao i otresao pantalone. “Da sam do sada bio više ukljuĉen u
dogaĊaje, moţda Betvort ne bi mogao da uništi one bunkere.” Pogledao je
Betvorta i Šeparda. “Mrtvi su?”
Gejlen je kleĉao pored Betvorta i proveravao mu puls. “Jesu.”
Pogledao je ka steni. “Jako loš ugao. Stvarno je dobro pucao.”
“Nisam rekao da ţelim da ih ubije.” Andreas je stisnuo usne. “Zovi mi
Morgana ovde.”
Gejlen je ustao i uzeo telefon. “SiĊi, Dţad. Kao i obiĉno, suviše si
dopustio sebi.” Prekinuo je vezu i okrenuo se ka Andreasu. “Nisam siguran
da će vas poslušati. Moţda će pobeći. Već je i ranije izigravao ţrtvenog
jarca.”
“Rekao si mi to,” rekao je Andreas. “Ali to ne znaĉi da ima prava da
po svojoj volji ubije potpredsednika Sjedinjenih Drţava.” Pogledao je
Šeparda. “I to je pucao prvo na njega. Ako je i trebalo da bude nekog
atentata, onda bih pomislio da je glavna i prva meta Betvort.”
“Siguran sam da je Morgan imao neki razlog,” rekao je Logan. “Nije
on-”
“Ovde sam.” Morgan se spuštao niz stazu. “Prestanite da me branite,
Logane. Mogu da govorim i sam za sebe.”
“Ćuti, Morgane,” Aleks je išla za njim. “Neka te brani. Sada ti treba
sva pomoć koju moţeš da dobiješ.”
Morgan se okrenuo ka Loganu. “Znam da ona ne bi trebalo da bude
ovde. Ali nije htela da se kloni stene.” Stao je pred Andreasa. “Kakvu god
pogodbu da sklopimo, ona mora biti puštena na slobodu.”
“Pogodba? Neću da pregovaram, Morgane.”
“Malo sutra. Kao predsednik, vi ste slika i prilika pregovaraĉa.”
“Naredio sam Gejlenu da ti kaţe da sa te stene eliminišeš mogućeg
atentatora.”
“I Gejlen mi je upravo to i rekao.”
“Nije ti reĉeno da ubiješ Betvorta i Šeparda. Keler je mogao da ih
uhapsi i izvede pred sud. Tako mi to radimo u ovoj zemlji.”
“Ali to nije ono što ste hteli. Niste hteli da ameriĉki narod bude
Biljana1968
razoĉaran svojom vladom. U poslednje vreme ljudi su već dovoljno
propatili. Moţda bi bile potrebne godine suĊenja da ih ubedite, a to bi bilo
stalno sipanje soli na ranu.”
“To si mu ti kazao?” Andreas je upitao Gejlena.
“Pa, moţda sam spomenuo da ste malo neraspoloţeni zbog situacije.”
“Ne, nije mi on kazao,” rekao je Morgan. “To je bila ĉista intuicija s
moje strane. Intuicija je divna stvar. Gejlen mi je rekao kako ste locirali
bombu, deaktivirali je, a zatim napravili laţnu eksploziju u Šepardovoj
kancelariji. E, pa, moja intuicija se zapitala zašto ste to uradili. A onda mi
je Gejlen rekao da ste s laţnom zabrinutošću nazvali Šeparda, kako biste
mogli da snimite šta će on kasnije razgovarati sa Betvortom. Zašto ste hteli
da namamite Betvorta ovde? Zašto niste jednostavno pozvali marince i sve
ih opkolili?”
“Ti, znaĉi, kaţeš da si ubio Šeparda da bi mi pomogao?”
“Nisam ja ubio ni Šeparda, ni Betvorta.” Gledao je Andreasa u oĉi.
“Rani ih je ubio. Utvrdićete da su to meci iz njegove puške. Divno puca,
zar ne?” Nasmešio se. “Ni ja ne bih umeo bolje.”
“Pretpostavljam da je tako,” rekao je Andreas suvo.
“Naravno, Rani se takoĊe javio na telefon kada ga je Denli nazvao i
rekao mu da je spreman da vas sredi. Ali, na nesreću, ubio je i vašeg
ĉoveka iz CIA, Denlija. Njegovo telo ćete naći na steni. Kakva šteta. Ali,
šta moţete oĉekivati kada Matanzini teroristi pošalju svoje unajmljene
ubice? Srećni ste što je Keler uspeo da na vreme otkrije celu zaveru i
izvuĉe vas.”
“A šta je sa Ranijem?”
“Zar ga Keler nije pratio i iznenadio ga s leĊa? Ne znam kako bi
drugaĉije Rani završio sa slomljenim vratom.”
Andreas je pogledao Aleks. “Bili ste tamo?”
“Bila sam tamo.”
“I slaţete se sa Morganovim iskazom?”
Pogledala je Morgana i polako klimnula glavom. “Meci su iz Ranijeve
puške.”
Biljana1968
“A vas dvoje ste tu samo prolazili, pretpostavljam,” rekao je Andreas
sarkastiĉno. “Izgledate kao da vas je izbacila poplava.”
“Tako se i osećam.” Aleks se pribliţila Morganu u znak podrške. “Ali
nikada ne bih prošla kroz sve da mu nisam toliko verovala. I vi mu moţete
verovati, gospodine predsedniĉe.”
“Ne mora da mi veruje,” rekao je Morgan. “Moţe da radi sa mnom šta
hoće. Biću mu na raspolaganju.” Zastao je. “Ali ne i Aleks. Oslobodite je i
neka se obustavi istraga protiv nje. To je dogovor.”
“Nemoj da praviš dogovore u moje ime,” rekla je Aleks. “Kada ćeš to
nauĉiti?”
Morgan ju je ignorisao, netremice gledajući u Andreasa. “Mislim da
moţete da uredite stvari tako da sve ispadne dobro po zemlju. Šepard će
umreti kao muĉenik. Zemlji je takav heroj uvek potreban. Pitajte Aleks.”
Nasmešio se. “A ako to bude potrebno, moţete upotrebiti i mene.”
“Mislila sam da ti je dosta toga da te koriste,” rekla je Aleks. “Neću
pustiti da ti se to desi. Mislim da neće ni on. Zato umukni i pusti ĉoveka da
odluĉi.”
“Hvala,” rekao je Andreas suvo. “Baš lepo što mi pruţate mogućnost
izbora.”
Aleks se nasmešila. “Da se ne uzdam u vas, ne bih vam ni dala
mogućnost. Šta je pravo, pravo je.”
“Mnogo voli da koristi tu frazu,” rekao je Gejlen. “Ali obiĉno je
praćena napadom tvrdoglavosti.
Andreas ju je tiho posmatrao. “To je dobra fraza.” Okrenuo se ka
Keleru. “Idi ponovo na vrh stene i pobrini se da svi dokazi budu tamo.”
“Ponovo?” ponovio je Keler.
Andreas je klimnuo glavom. “Moram da te pohvalim, Keleru. Nisam ni
znao da si i dalje dovoljno sposoban da središ ubicu kao što je Rani. Pravi
si heroj.”
Keler se slabo nasmešio. “Tako su zahtevale okolnosti, gospodine.”
Krenuo je stazom koja je išla ka vrhu stene. “Pobrinuću se da sve bude
kako bi trebalo da bude.”
“Verujem da je Morgan sve već uredio, ali cela oblast će biti detaljno
Biljana1968
pretraţena.” Okrenuo se ka Morganu. “A ti bi trebalo da se neko vreme
drţiš podalje od svega.”
Morgan je klimnuo glavom. “Kako vi kaţete.” Okrenuo se i pošao
stazom. “Ostavio sam pušku tamo kod Ranija. Idem gore po nju i da
proverim da li je Keler dobro shvatio scenario. Odmah se vraćam.”
Aleks ga je posmatrala dok se penjao. Kretao se brzo, pogleda uprtog
na vrh stene.
“Obustavljanje istrage protiv vas će malo potrajati, gospoĊice Grem,”
rekao je Andreas. “Ako ţelimo da ovu zaveru drţimo dalje od oĉiju
javnosti, moraćemo da nastavimo da okrivljujemo Matanzu. Betvort je na
isti naĉin uspeo da vas ocrni. Moraće da proĊe malo vremena dok ne
otkrijemo dokaze da ste nevini. Ali, uĉinićemo to.”
“Ne sumnjam da hoćete. Već smo se sloţili - što je pravo, pravo je.
Dakle, spraćete ljagu i sa Morgana.”
Morgan je već došao do vrha stene. Videla se njegova silueta;
izgledalo je kao da je nagnut, napet i... sam.
Boţe.
“To će već biti malo teţe,” rekao je Andreas. “Njegova prošlost je
malo prljavija. Ali, mi ćemo- Gde ćete?”
Koraĉala je stazom, traţeći Morgana. “Neće se vratiti. Lagao je. Već
su ga mnogo puta prešli da bi poverovao da će- On misli da se već
dogovorio sa vama.”
Nije joj bio nigde na vidiku.
“Morgane, vrati se,” viknula je. “Neću ovo da prihvatim!”
Došla je do vrha stene. Keler je kleĉao pored Ranija, ali Morgana nije
bilo.
“Gde je?” upitala je Kelera. Pokazao joj je glavom ka severnom delu
stene. Potrĉala je ka ivici.
Nije bilo Morgana.
Obavila je ruke oko sebe dok su joj se u oĉima skupljale suze. “Nemoj
to da mi radiš, Morgane. Nije fer!”
Nikakvog odgovora. Nikakvog zvuka. Nigde Morgana.
Biljana1968
Epilog
Trinidad
Njeni koraci se na mekom pesku nisu ĉuli.
Pa ipak, znala je da je svestan njenog prisustva. Nije podizao pogled sa
svog platna, ali mogla je videti kako su mu se mišići na leĊima zategli.
“Nije trebalo da doĊeš, Aleks.”
Nastavila je da koraĉa ka njemu. “Kako si znao da sam ja?”
“Tvoj miris. Nikada ga ne bih zaboravio. Ni kada bih doţiveo sto
pedesetu.”
“Ni ja ne bih zaboravila tvoj miris.” Stala je pored njega. “Mada,
mislim da ga ne bih osetila na daljini većoj od nekoliko metara.”
“Kako si me našla.”
Preko Gejlena. Trebalo mu je izvesno vreme, ali konaĉno te je locirao.
Bilo bi lakše kada se ne bi tako ĉesto selio.”
“Nije trebalo da dolaziš.”
“To si mi već rekao.”
“Treba da ti se ponavlja. Andreas te je oĉistio. Nastavi sa svojim
ţivotom.”
“Nastavila sam. I eto me ovde.”
“Moţda ću dugo morati da ostanem na ovom ostrvu. Andreas mora da
veoma paţljivo resi moj sluĉaj. Postavljaće mu mnoga pitanja. A već smo
diskutovali o tome zašto ovakav ţivot nije za tebe.”
“Pa i nije. Ali sada nemam mnogo izbora. Radi se o tome gde si ti.”
Glas joj je podrhtavao. “A gde si ti, biću i ja. Navikni se na to. Moţda me
sada ne voliš, ali zavolećeš me. Postaraću se za to.”
Nije podizao pogled sa slike. “Nije u tome problem.”
Ukoĉila se. “To je najgluplji ljubavni iskaz koji sam ikada ĉula.
Zasluţujem i bolje.”
“Neću da se vezujem. Idi kući.”
Biljana1968
“Nema šanse.” Uzela ga je za ruku i okrenula ka sebi. “Slušaj me.
Ovde sam, i ovde ću ostati. Neću da se vraćam zato što misliš da bi mi bilo
bolje bez tebe. Pomiri se sa tim. Mogu da ţivim na ostrvu. Mogu da ţivini
u bekstvu. Mogu da ţivim bilo gde, sve dok sam sa tobom. A ako mi ovde
dosadi, uvek mogu da odem i pomognem Melis u spašavanju delfina ili
neĉemu sliĉnom. Sad spusti tu ĉetkicu i idemo negde da vodimo ljubav.
Već je mnogo vremena prošlo.”
Pogledao ju je. “Nećeš da ideš?”
“Ne.”
“Nikada?”
“Zaboravi. Ovde ostajem zauvek. Gotov si, Morgane.” Nasmešio se
dok je bacao ĉetkicu. Zagrlio je “Hvala Bogu.”
![Palle Emil Flygenring · +Susan Henriette Johansen Flygenring12 Sophia Johansen Flygenring2 Louisa Johansen Flygenring3 Ronni Flygenring13 +Liza Bolette Flygenring [Rønne Frederiksen]14](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/5f29d62e5b89c1406f085bec/palle-emil-susan-henriette-johansen-flygenring12-sophia-johansen-flygenring2-louisa.jpg)
