AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2002./ · PDF fileCRNI VRH KOPAONIK SJENICA ZAJECAR BE^EJ 59 mm 90 mm 126 mm 47 mm 65 mm 139 mm 136 mm 80 mm ... prose~ne sume padavina za ovaj

REPUBLIKA SRBIJA REPUBLI^KI HIDROMETEOROLO[KI ZAVOD

ODEQEWE ZA AGROMETEOROLOGIJU Beograd, Kneza Vi{eslava 66, tel./faks: 011/542-687;

homepage: www.hidmet.sr.gov.yu, e-mail:[email protected]

AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2002./ 2003. GODINI

NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE

Beograd, oktobar 2003.

1

Republi~ki hidrometeorolo{ki zavod Odeqewe za agrometeorologiju

SOMBOR

NOVI SAD

S.MITROVICA

KIKINDA

ZREWANIN

LOZNICA

VAQEVO

BEOGRAD

S.PALANKA

V.GRADI[TE

]UPRIJA

PE]

PRIZREN

VRAWE

PALI]

VR[AC

LESKOVAC

PO@EGA

KRU[EVAC

NEGOTIN

NI[

ZLATIBOR

CRNI VRH

KOPAONIK

SJENICA

ZAJECAR

BEÊJ

59 mm

90 mm

126 mm

47 mm

65 mm

139 mm

136 mm

80 mm

89 mm

66 mm

92 mm

67 mm

68 mm

74 mm

28 mm

68 mm

58 mm

89 mm

55 mm

105 mm

50 mm

95 mm

85 mm

88 mm

50 mm

95 mm

68 mm

42 mm

88 mm

75 % 100 % 125 % 150 % 200 % 250 %

AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2002./ 2003. GODINI NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE

1. UVOD Velika odstupawa najzna~ajnijih meteorolo{kih elemenata od prose~nih vrednosti karakterisala su period oktobar 2002. - septembar 2003. godine na teritoriji Republike Srbije. Klimatske anomalije, posebno one vezane za termi~ki reìm i reìm padavina, negativno su uticale na rast, razvi}e i stawe ve}ine poqoprivrednih kultura. Prinosi ozimih i jarih ìtarica u mnogim poqoprivrednim podru~jima bili su prepolovqeni. Me|u najzna~ajnijim uzrocima velikog podba~aja prinosa ìtarica bili su nepovoqni meteorolo{ki uslovi, posebno ekstremna prole}na su{a. Su{a i ekstremno visoka temperatura vazduha su zna~ajno umawili i rod jagodi~astog vo}a, posebno maline - va`nog izvoznog artikla. Tako|e, rast i razvi}e prole}nih useva: {e}erne repe, soje, kukuruza i suncokreta su se u ve}em delu Republike odvijali u nepovoqnim uslovima vla`nosti. Umawewe roda kukuruza u 2003. godini proceweno je na pribli`no 30%. Rod {e}erne repe, na kojoj su zna~ajne {tete prouzrokovali i prole}ni mrazevi, umawen je za oko 20%. Sa druge strane, agrometeorolo{ki uslovi bili su povoqni vi{egodi{we drvenaste kulture. To se posebno odnosi na vinovu lozu - ostvareni su visoki prinosi i dobar kvalitet roda. 2. JESEN 2002. GODINE Ka{wewe setve ozime p{enice zbog ~estih i obilnih padavina tokom oktobra. U oktobru 2002. godine zabeleèn je zna~ajan suficit padavina. U ve}ini poqoprivrednih podru~ja koli~ine padavina bile su pribli`no dva puta ve}e od prose~nih vrednosti za ovaj mesec (Slika 1). Od po~etka druge dekade, kada su padavine bile najintenzivnije, do{lo je do pogor{awa zemqi{nih uslova za obavqawe radova u poqu. Zbog ~estih padavina i prevla`nog zemqi{ta, berba kukuruza, va|ewe {e}erne repe i setva ozimica do kraja meseca oteàno su se odvijali ili su odlagani. Ne{to povoqniji uslovi za obavqawe poqskih radova bili su na severu Vojvodine i u delovima jugoisto~ne Srbije gde je bilo mawe padavina. Toplotni uslovi, iako promenqivi, bili su uglavnom povoqni za klijawe, nicawe i daqe razvi}e zasejanih ozimih useva. Tako|e, zasejani usevi su bili u potpunosti obezbe|eni vlagom. Me|utim, zbog ka{wewa u osloba|awu zemqi{ta za setvu i wegovoj pripremi, do kraja meseca je mali procenat povr{ina predvi|en za setvu ozime p{enice bio zasejan.

Slika 1. Ukupna koli~ina padavina u oktobru 2002. godine na teritoriji

Republike Srbije data u mm i procentu prose~ne sume padavina za ovaj mesec u

periodu 1971-2000. godina

2


U novembru, veoma toplo vreme i poboq{awe uslova za radove u poqu. Temperatura vazduha je do po~etka druge dekade novembra imala vi{e-mawe uobi~ajene vrednosti za to doba godine. Nakon toga do{lo je do naglog i izuzetno velikog porasta temperature vazduha. Do kraja druge dekade toplotni uslovi su vi{e odgovarali letwim mesecima nego poznoj jeseni. Maksimalne dnevne temperature vazduha su u poqoprivrednim podru~jima uglavnom iznosile od 20° do 25°C, a u pojedinim mestima su zabeleène temperature i do 28°C. Jutarwe temperature vazduha su tako|e bile izuzetno visoke, u ju`nom Banatu, zapadnoj Srbiji i [umadiji prema{ivale su 17°C. Sredwa dnevna temperatura vazduha ve}inom je imala vrednosti 15° do 18°C, a ponegde je dostizala 20°-21°C. Tokom tre}e dekade temperatura vazduha je bila u postepenom padu, ali je i daqe bilo relativno toplo vreme. Odstupawe sredwe mese~ne temperature vazduha od vi{egodi{weg proseka bilo je ekstremno veliko i iznosilo je +4° do +5°C. Toplo vreme tokom ve}eg dela novembra bilo je od posebnog zna~aja za kasnije zasejanu ozimu p{enicu, koja je delimi~no nadoknadila zaostatak u razvi}u uslovqen kasnom setvom. Sa druge strane, visoka temperatura vazduha nije bila povoqna za vi{egodi{we drvenaste kulture (vo}ke i vinovu lozu). Do{lo je do bubrewa cvetnih pupoqaka, pa je ~ak postojala opasnost da otpo~ne cvetawe vo}aka. Postepena normalizacija toplotnih uslova tokom posledwe sedmice novembra pogodovala je svim poqoprivre-dnim kulturama, omogu}iv{i po~etak wihove pripreme za zimsko mirovawe. Nakon ki{ovitog oktobra, obilnijih padavina bilo je i po~etkom novembra, pa je u ve}em delu Republike zemqi{te bilo jako raskva{eno do kraja prve dekade novembra. Od sredine meseca, veoma visoka temperatura vazduha, poja~an ju`ni i jugoisto~ni vetar su prosu{ili povr{inski sloj zemqi{ta. Po{to do kraja novembra nije bilo zna~ajnih padavina, uslovi za obavqawe radova u poqu su bili vrlo dobri. To je omogu}ilo da se zavr{e berba kukuruza i va|ewe {e}erne repe, obavi priprema zemqi{ta i setva ozime p{enice, kao i da se nesmetano obavqaju radovi u vo}wacima i vinogradima.Ukupna koli~ina padavina u novembru 2002. bila je mawa od vi{egodi{weg proseka. Deficit padavina ve}i od 50% zabeleèn je na severu Vojvodine i delovima isto~ne i ju`ne Srbije. 3. USLOVI PREZIMQAVAWA U ZIMSKOM PERIODU 2002/2003. GODINE

Zimsko mirovawe poqoprivrednih kultura otpo~elo je krajem prve dekade decembra. Po~etkom meseca bilo je relativno toplo. Naglim zahla|ewem od 7. decembra otpo~elo je zimsko mirovawe svih ozimih i prezimquju}ih kultura. Temperatura vazduha se spustila daleko ispod 0ºC. Naglo je opala i temperatura zemqi{ta, pa na parcelama koje su najkasnije zasejane, ozima p{enica nije uspela da iznikne. Tokom naredne tri nedeqe vrednosti sredwih dnevnih temperatura vazduha su uglavnom bile negativne, bilo je ledenih dana i jakih mrazeva. Mrazevi su bili najja~i 20. i 21. decembra, ali je veoma hladno bilo i od 10. do 12. decembra. Minimalna temperatura vazduha se spu{tala ispod -10°C, a u pojedinim mestima i ispod -15°C. Pri tlu su zabeleèni jo{ ja~i mrazevi. Do sredine meseca bila je golomrazica, pa je bilo o{te}ewa nadzemnih organa ozimica, jo{ nedovoqno pripremqenih za niske temperature. Od 17. decembra do{lo je do formirawa sne`nog pokriva~a, koji je u ve}ini proizvodnih podru~ja imao dovoqnu visinu da u potpunosti za{titi ozime useve i prezimquju}e zeqaste kulture. Krajem meseca je otoplilo, pa su poqoprivredne kulture nastavile zimsko mirovawe u daleko povoqnijim uslovima. U decembru je zabeleèno negativno odstupawe sredwe mese~ne temperature, ali ono uglavnom nije bilo ve}e od jedan stepen po apsolutnoj vrednosti. Odstupawe je bilo ve}e u isto~noj Srbiji, tamo je iznosilo oko -3°C. Ukupne koli~ine padavina u decembru bile su u ve}em delu Republike bliske prose~nim vrednostima. U Negotinskoj Krajini i delu jugoisto~ne Srbije su prose~ne koli~ine padavina vi{e nego dvostruko prema{ene, a na zapadu Vojvodine zabeleèn je deficit padavina. U drugoj polovini meseca, zbog prisustva

3


-26

-28 -28

-25

-26

-26

-27 -24 -22

-19 -26

-23

-13

-24

-22

-22 -24

-18

-16

-10

-9

-11

-15

-19

-11

PALI]

SOMBOR

BEÊJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

-24

-26 -24

-22

-25

-23

-25 -22 -22

-14 -18

-19

-12

-20

-15

-17 -21

-15

-15

-9

-9

-11

-11

-16

-10

sne`nog pokriva~a i pre-vla`nog zemqi{ta u ve}ini podru~ja uslovi za obavqawe radova u poqu nisu bili povoqni. Sne`ni pokriva~ je za{tito ozime useve od jakih mrazeva sredinom januara. Toplotni uslovi tokom ve}eg dela januara 2003. omogu}avali su normalno proticawe zimskog mirovawa poqoprivrednih kultura. Ekstremno niske temperature vazduha zabeleène su samo u prvoj polovini druge dekade. Najhladnije je bilo na severu Republike, gde je tokom druge dekade zabeleèn niz od sedam uzastopnih ledenih dana. Trinaestog januara su minimalne temperature bile izuzetno niske i to posebno u Vojvodini, ve}inom od -20° do -25°C. Pri tlu je ponegde zabeleèno i -28°C (Slika 2). Ozimice su bile u potpunosti za{ti}ene sne`nim pokriva~em. U zemqi{tu je uglavnom bilo samo slabih mrazeva. Me|utim, niske temperature izazvale su o{te}ewa na vinovoj lozi i osetqivijim vrstama vo}aka, posebno na jednogodi{wim lastarima i izdancima. Temperature vazduha ispod -20°C zabeleène su i narednog dana, 14. janura, u pojedinim mestima centralne i ju`ne Srbije. U tre}oj dekadi januara bilo je relativno toplo, do{lo je do postepenog otapawa sne`nog pokriva~a. Januar 2003. godine karakterisale su ~este i obilne padavine u obliku ki{e, susneìce i snega, {to se posebno odnosi na prvu polovinu meseca. Krajem prve dekade ki{a jakog intenziteta padala je na jugu Srbije, pa je bilo buji~nih poplava koje su prouzrokovale {tete na poqoprivrednim kulturama. Od 6. januara po~elo je formirawe sne`nog pokriva~a, prvo na severu Republike. Po~etkom druge dekade wegova visina u poqoprivrednim podru~jima iznosila je 10-30cm. U januaru je skoro svuda zabeleèn suficit padavina, koji je bio najve}i na jugu Srbije, gde su prose~ne sume padavina prema{ene dva do tri puta. Usled prevla`nog zemqi{ta i prisustva sne`nog pokriva~a uslovi za obavqawe zimskih radova u poqu (duboka obrada zemqi{ta, kao i rezidba, |ubrewe i osnovna obrada zemqi{ta u vo}wacima) se uglavnom nisu ni obavqali.

Veoma hladno vreme i neprekidno mirovawe poqoprivrednih kultura u februaru. Po~etkom februara 2002. ponovo je do{lo do zahla|ewa. Temperatura vazduha je do kraja meseca skoro neprekidno imala znatno mawu vrednost od vi{egodi{weg proseka za februar. Zabeleèn je veliki broj ledenih dana. Jaki mrazevi su bili ~esti, posebno na severu zemqe. Tamo je, me|utim, ozime ìtarice i prezimquju}e zeqaste kulture {titio sne`ni pokriva~. U zemqi{tu, na dubini od 5cm, temperatura se uglavnom nije spu{tala ispod -5°C, pa vitalni organi biqaka nisu bili ugroèni. Najhladnije je bilo sredinom februara, kada su na severu Vojvodine zabeleène temperature do -19°C (pri tlu do -22°C). Do o{te}ewa

Slika 2. Minimalna dnevna temperatura vazduha (°C) zabeleèna

13. januara 2003. godine na visini od 2 m (gore) i 5 cm iznad tla (dole)

4


PALI]

SOMBOR

BEÊJ

B.KARLOVAC

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAGUJEVAC

KRAQEVO

PO@EGA ]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

DIMITROVGRAD

NI[

LESKOVAC

VRAWE

ZLATIBOR

KOPAONIK SJENICA

CRNI VRH

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

50 %

75 %

100 %

125 %

150 %

175 %

nadzemnih organa ozimica do{lo je samo ponegde, na lokalitetima na kojima sne`ni pokriva~ nije imao dovoqnu visinu da u potpunosti za{titi biqke. Sne`nog pokriva~a nije bilo u delovima ju`ne, isto~ne i centralne Srbije, ali u ovim podru~jima nisu zabeleène toliko niske temperature da bi usevi bili ozbiqnije ugroèni. Posledwih dana u mesecu do{lo je do osetnijeg porasta dnevne temperature vazduha, ali je i daqe bilo jutarwih mrazeva umerenog intenziteta. Naizmeni~no topqewe snega i leda tokom dana i zamrzavawe vode tokom no}i u ovom periodu nije bilo povoqno za zeqaste kulture. Ledena kora koja se stvarala na povr{ini zemqi{ta mogla je da prouzrokuje mehani~ka o{te}ewa na biqkama. Negativno odstupawe sredwe mese~ne temperature od dugogodi{weg proseka bilo je izuzetno veliko, ve}inom je iznosilo -4° do -5°C, a na severu Vojvodine ~ak -6° do -7°C. Do kraja meseca sve poqoprivredne kulture su bile u stawu zimskog mirovawa. Sne`ne padavine bile su ~este tokom prve dekade februara, dok je u drugoj i tre}oj dekadi bilo uglavnom suvo vreme. Usled prisustva sne`nog pokriva~a i zamrznutog zemqi{ta uslovi za obavqawe duboke obrade zemqi{ta i drugih zimskih radova u poqu, kao i u prethodnim zimskim mesecima nisu bili povoqni. U ve}em delu zemqe u februaru je zabeleèn deficit padavina. Najmawe padavina bilo je u ju`nom Banatu i delovima ju`ne Srbije, svega 5-15mm. Koli~ine padavina bile su ne{to ve}e od prose~nih vrednosti na severu Vojvodine i u jugozapadnoj Srbiji. Ukoliko se u celini posmatraju koli~ine padavina zabeleène u zimskom periodu na teritoriji Srbije u periodu decembar 2002.- februar 2003.godine (Slika 3) moè se zakqu~iti da su najve}e zalihe zimske vlage u zemqi{tu formirane na jugu Srbije, na severoistoku Vojvodine i u Negotinskoj Krajini. 3. PROLE]E I RANO LETO 2003. GODINE Ekstremno veliki deficit padavina i veoma promenqivi toplotni uslovi u martu. Mart su karakterisali promenqivi toplotni uslovi. Nakon prve dekade u kojoj se toplotni uslovi mogu okarakterisati kao normalni za po~etak marta, do{lo je do zahla|ewa koje je potrajalo do posledwe sedmice u mesecu, kada je usledio nagli porast temperature vazduha. Tako|e, dnevni hod temperature vazduha je bio veoma izraèn, pa je zabeleèn veliki broj dana sa jutarwim mrazevima. Najja~i mrazevi zabeleèni su 22. i 23. marta, kada se temperatura vazduha u pojedinim mestima spustila ispod -10°C, a pri tlu ~ak i do -17°C. Jaki mrazevi nisu bili povoqni za ozime useve, kod kojih se krajem perioda mirovawa smawuje otpornost na niske temperature. Do aktivirawa razvi}a ozimica (bokorewe, ukorewavawe

Slika 3. Koli~ina padavina u periodu decembar 2002. - februar 2003. godine, izraèna kao procenat vi{egodi{we

prose~ne vrednosti

5


-7

-14 -7

-8

-10

-7

-11 -12 -10

-6 -10

-11

-8

-12

-10

-9 -11

-10

-8

-9

-8

-8

-12

-11

-7

PALI]

SOMBOR

BEÊJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

-4

-5 -7

-5

-6

-5

-6 -5 -8

-3 -5

-7

-5

-8

-6

-6 -9

-8

-6

-5

-6

-7

-6

-6

-7

pove}awe lisne mase) do{lo je tek krajem meseca. Tada je porasla temperatura i povr{in-skog sloja zemqi{ta, pa su se, znatno kasnije no {to je to uobi~ajeno, stekli uslovi za setvu jarih ìtarica i {e}erne repe. Mart je bio ekstremno su{an. Ukupna koli~ina padavina u ve}em delu Republike nije prema{ila 20% prose~nih vrednosti, u mnogim mestima zabele-èno je svega par litara vodenog taloga po kvadratnom metru. Nedostatak padavina one-mogu}avao je da |ubrivo dospe do korenovog sistema ozimica nakon prihrawivawa, a krajem marta nepovoqno stawe vla`nosti povr{inskog sloja zemqi{ta oteàvalo je pripremu zemqi{ta za prole}nu setvu, kao i klijawe i nicawe tek zasejanih prole}nih useva. Jaki prole}ni mrazevi u aprilu. Tokom ve}eg dela aprila toplotni uslovi bili su povoqni za rast i razvi}e poqoprivrednih kultura, ali je jako zahla|ewe u periodu od 7. do 9. aprila izazvalo zna~ajne {tete u poqoprivredi. Pri temperaturama od -5° do -9°C na visini od 2 metra, a pri tlu od -6° do -14°C (Slika 4), u mnogim podru~jima do{lo je do izmrzavawa ponika {e}erne repe i povrtarskih kultura, bilo je o{te}ewa na ozimim i jarim ìtima, kao i na cvetnim pupoqcima vo}aka pred otvarawem. [teta na vo}kama, me|utim, nije bila ve}eg obima zahvaquju}i ~iwenici da faza cvetawa jo{ nije bila otpo~ela. Krajem meseca, temperatura vazduha je naglo porasla.Posledweg dana aprila maksimalna dnevna temperatura vazduha prema{ila je 30°C u ve}em delu Republike. U pojedinim mestima prema{ene su najve}e do sada zabeleène vrednosti temperature u ovom mesecu. Prostorna raspodela koli~ine padavina u aprilu na teritoriji Srbije bila je veoma neravnomerna. U ve}ini podru~ja zabeleèn je deficit padavina, koji je bio najve}i u Vojvodini i zapadnoj Srbiji. Sve nepovoqnije vodno stawe zemqi{ta oteàvalo je ovde setvu i nicawe prole}nih ratarskih kultura. Sa druge strane, na istoku i jugoistoku Republike, koli~ine padavina su prema{ile dugogogodi{wi prosek za 50 do 100%, pa su tu uslovi vla`nosti bili povoqni. Izuzetno toplo vreme i deficit padavina u periodu maj-jun. Ekstremno velika pozitivna odstupawa sredwih mese~nih temperatura od odgovaraju}ih vi{egodi{wih vrednosti karakterisala su maj i jun (Slika 5). Broj tropskih dana je bio izuzetno veliki (Slika 6), a temperatura vazduha je prema{ivala i 35°C. Ovakvi toplotni uslovi imali su za posledicu ubrzano proticawe generativnih faza razvi}a kod ozimih i jarih ìtarica. @etva je otpo~ela i zavr{ena neuobi~ajeno rano. Ubrzano razvi}e je, uz uticaj drugih {tetnih faktora (nedostatak vlage u zemqi{tu, ka{wewe sa setvom usled

Slika 4. Minimalna dnevna temperatura vazduha (°C) zabeleèna

9. aprila 2003. godine na visini od 2 m (gore) i 5 cm iznad tla (dole)

6


142%

29%

103%

34%54

%

25%13

%

70%

137%

115%

23%

151%

59%

16%

60% 72%

40%

97%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep

Kol

i~in

a pa

davi

na (

%)

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

Ods

tupa

we

tem

pera

ture

vaz

duha

(o C)

Koli~ina padavina (Vojvodina) Koli~ina padavina (C . Srbija)Odstupawe temp. vazduha (Srbija)

13

15 13

17

13

13

13 12 14

16 16

15

16

16

16

14 7

17

18

10

12

7

19

16

14

PALI]

SOMBOR

BEÊJ

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAQEVO

PO@EGA

]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

NI[

LESKOVAC

VRAWE

CRNI VRH

KOPAONIK SJENICA

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

8

12 11

8

10

8

9 6 10

10 10

8

7

11

11

8 7

12

11

7

7

6

12

11

9

~estih i obilnih padavina, produèn period zimskog mirovawa, jaki zimski i prole}ni mrazevi) doprinelo velikom umawewu prinosa ovih kultura ( za bezmalo 50%). U prvoj i drugoj dekadi maja bilo je suvo vreme, pa su vremenski uslovi pogodovali obavqawu radova u poqu. Me|utim, do{lo je do pogor{awa stawa vla`nosti zemqi{ta u ve}ini podru~ja. Usevi glavnih prole}nih kultura (suncokret, soja, kukuruz) su oteàno nicali, pa je ~ak do{lo i do zastoja u razvi}u. Nedostatak vlage u zemqi{tu, mala relativna vla`nost vazduha i visoka temperatura ometali su i cvetawe, oplodwu i razvoj plodova jagodi~astog vo}a (posebno jagode i maline), pa je rod ovih kultura zna~ajno podbacio. Povrtarske kulture zahtevale su stalno navodwavawe. Uslovi vla`nosti bili su povoqni samo na istoku i jugoistoku Srbije. Su{a nije pogodovala {irewu biqnih bolesti. Izuzetak je ja~a pojava bakteriozne plamewa~e (E.amylovora) na jabu~astom vo}u. U ovakvim uslovima, ve}u {tetu usevima pri~inile su {teto~ine: ìtni bauqar, ìtna pijavica, a posebno rutava buba i pivac na p{enici u fazi cvetawa. Obilnije padavine u tre}oj dekadi maja popravile su i izvesnoj meri vodno stawe povr{inskih slojeva zemqi{ta i omogu}ile daqi rast i razvi}e useva. Me|utim, prostorna raspodela padavina bila je neujedna~ena, dosta sli~na onoj za mesec april. Na severu i zapadu Republike, padavine od 20 do 40 mm su usevimaobezbedile neophodnu vlagu samo za kra}e vreme.

Slika 5. Mese~ne koli~ine padavina (u procentima prose~nih suma) za teritorije Vojvodine i Centralne Srbije i odstupawe sredwe mese~ne

temperature vazduha od vi{egodi{we prose~ne vrednosti za celu teritoriju Srbije u periodu januar-septembar 2003. godine.

Slika 6. Broj tropskih dana (Tmax > 30°C) zabeleèn u maju (gore) i junu

2003. godine (dole)

7


PALI]

SOMBOR

BEÊJ

B.KARLOVAC

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAGUJEVAC

KRAQEVO

PO@EGA ]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

DIMITROVGRAD

NI[

LESKOVAC

VRAWE

ZLATIBOR

KOPAONIK SJENICA

CRNI VRH

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

25 %

50 %

75 %

100 %

125 %

140 %

PALI]

SOMBOR

BEÊJ

B.KARLOVAC

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAGUJEVAC

KRAQEVO

PO@EGA ]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

DIMITROVGRAD

NI[

LESKOVAC

VRAWE

ZLATIBOR

KOPAONIK SJENICA

CRNI VRH

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

-2.33

-1.64

-1.28

-0.94

-0.52

0.52

0.94

U ve}em delu Vojvodine i delovima ju`ne Srbije ukupna koli~ina padavina u maju nije dostigla polovinu prose~nih suma padavina. Na krajwem istoku i jugoistoku Republike je bilo znatno vi{e padavina. îtav prole}ni period (mart-maj) 2003. godine karakterisao je zna~ajan deficit padavina. U ve}ini zna~ajnijih poqoprivrednih podru~ja, koli~ina padavina iznosila je svega 25-50% prose~nih vrednosti (Slika 7). U junu su padavine bile relativno ~este, ali ne i obilne, ve}inom u obliku kratkotrajnih lokalnih pqukova. Ukupne koli~ine su bile daleko mawe od vi{egodi{weg proseka. U Vojvodini,ju`noj Srbiji, Negotinskoj i Timo~koj Krajini deficit padavina iznosio je 50 - 75%. Tokom juna, uslovi vla`nosti se nisu poboq{ali, a na jugu Srbije su se ~ak zna~ajno pogor{ali u odnosu na prole}ni period.

Malo pove}ana vla`nost Normalno Su{no Umerena su{a Jaka su{a Ekstremna su{a Izuzetna su{a

Slika 7. Koli~ina padavina u periodu mart-maj 2003.

godine, izraèna kao procenat vi{egodi{we

prose~ne vrednosti

Na osnovu vrednosti standardizovanog indeksa padavina, koji se smatra vrlo dobrim pokazateqem uslova vla`nosti, moè se zakqu~iti da je period april-juni u ve}em delu Republike bio izrazito su{an (Slika 8). Su{a je u Vojvodini i ZapadnojSrbiji bila ekstremna, a u pojedinim delovima ovih podru~ja uslovi vla`nosti su bili ~ak izuzetno nepovoqni.

Slika 8. Klasifikacija uslova vla`nosti u periodu april-jun

2003. na osnovu vrednosti tromese~nog standardizovanog

indeksa padavina (SPI)

8


-3

-2

-1

0

1

2

3

71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 00 01 02 03

Kikinda Vaqevo V.Gradi{te Vrawe

Intenzitet su{e u posmatranom tromese~nom periodu bio je ve}i od onog zabeleènog u istom periodu u tako|e veoma su{nim 1990., 1993. i 2000. godini. Na slici 9 predstavqene su, kao ilustracija ove ~iwenice, vrednosti standardizovanog tromese~nog indeksa padavina (april-juni) za ~etiri mesta u Srbiji u periodu 1971-2003. godina. 3. LETO 2003. GODINE Poboq{awe vodnih i toplotnih uslova u julu. Po~etkom jula je bilo suvo i veoma toplo vreme. Od sredine prve dekade do{lo je do normalizacije toplotnih uslova. Vrednosti temperature vazduha su se pribliìle vi{egodi{wim prose~nim vrednostima, {to je bila i karakteristika ve}eg dela meseca. Ekstremno visoke temperature, preko 35°C, osim na po~etku meseca, zabeleène su samo u pojedinim danima tokom tre}e dekade i to uglavnom na jugu Srbije. Poboq{awe toplotnih uslova bilo je od posebnog zna~aja za prole}ne ratarske kulture koje su dvadesetak dana ranije no {to je to uobi~ajeno u{le u kriti~ne - generativne faze razvi}a. Tako|e, ono je dobro do{lo i ve}ini vo}nih vrsta, po{to u to vreme dolazi do diferencirawa cvetnih pupoqaka, kada visoka temperatura i su{a mogu naru{iti formirawe roda za narednu godinu. Tokom jula je u vi{e navrata bilo obilnijih padavina, pa je do{lo i do pove}awa vla`nosti zemqi{ta. Od sredine meseca uslovi vla`nosti zna~ajno su se poboq{ali i u Vojvodini, gde su u duèm vremenskom periodu bili vrlo nepovoqni. Ovo poboq{awe, kao i razlike u obezbe|enosti prole}nih useva vodom koje su tokom vegetacionog perioda postojale izme|u pojedinih podru~ja uo~qivi su sa slika 10 i 11. U mnogim proizvodnim regionima padavine nisu bile toliko obilne da bi formirane zalihe zemqi{ne vlage mogle duè vreme da potraju. U letwem periodu {teto~ine i biqne bolesti nisu u ve}oj meri ugroàvale poqoprivredne kulture. Najve}e {tete je prouzrokovala pamukova sovica na kukuruzu i suncokretu, a na pojedinim lokalitetima u Vojvodini pojavilo se crvenilo kukuruza. Ukupna koli~ina padavina u julu bila je ve}inom bliska dugogodi{wem proseku, a u nekim delovima centralne Srbije i Vojvodine i ve}a od ove vrednosti. Zna~ajniji deficit padavina zabeleèn je samo na jugoistoku i krajwem severozapadu Republike. Tokom jula bilo je i vremenskih nepogoda sa olujnim vetrom i gradom koje su nanele {tetu poqoprivrednim kulturama. Najve}e {tete zabeleène su u zapadnim i centralnim podru~jima Srbije.

Slika 9. Vrednosti standardizovanog tromese~nog indeksa padavina za period april-juni za sve godine u nizu 1971-2003. godina.

9


0

10

20

30

40

50

60

70

80

Apr Maj Jun Jul Avg Apr Maj Jun Jul Avg Apr Maj Jun Jul Avg

P, P

E, E

T (m

m)

-8

-7

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

X

PE ET P X

LOZNICA KRU[EVACZAJEÂR

X= -1 do -2 Blaga su{aX= -2 do -3 Umerena su{aX= -3 do -4 O{tra su{aX= < -4 Ekstremna su{a

0

10

20

30

40

50

60

70

Apr Maj Jun Jul Avg Apr Maj Jun Jul Avg Apr Maj Jun Jul Avg

P, P

E, E

T (m

m)

-7

-6

-5

-4

-3

-2

-1

0

X

PE ET P X

SOMBOR KIKINDA SR. MITROVICA

Slika 11. Dekadne vrednosti potencijalne evapotranspiracija (PE) i evapotranspiracije (ET) useva {e}erne repe, koli~ine padavina (P)

i Palmerovog indeksa su{e (X).

Slika 10. Dekadne vrednosti potencijalne evapotranspiracija (PE) i evapotranspiracije (ET) useva kukuruza, koli~ine padavina (P)

i Palmerovog indeksa su{e (X).

10


PALI]

SOMBOR

BEÊJ

B.KARLOVAC

NOVI SAD

KIKINDA

ZREWANIN

VR[AC S.MITROVICA

BEOGRAD

LOZNICA

VAQEVO

V.GRADI[TE

S.PALANKA

KRAGUJEVAC

KRAQEVO

PO@EGA ]UPRIJA

KRU[EVAC

NEGOTIN

ZAJEÂR

DIMITROVGRAD

NI[

LESKOVAC

VRAWE

ZLATIBOR

KOPAONIK SJENICA

CRNI VRH

PE]

PRIZREN

PRI[TINA

30 %

50 %

75 %

90 %

U avgustu je ponovo pove}an intenzitet su{e. Od po~etka avgusta nastupio je period veoma toplog i uglavnom suvog vremena. Maksimalne dnevne temperature vazduha su na celoj teritoriji Republike skoro neprekidno bile ve}e od 30°C, a tokom druge i tre}e dekade dostizale su vrednosti od 37-39°C. U nekim mestima na jugoistoku Srbije zabeleèna je temperatura od 40°C. U avgustu, u ve}em delu Republike zabeleèn je zna~ajan deficit padavina, {to je karakteristika i letweg perioda 2003. posmatranog u celini (Slika 12). Tokom meseca je povremeno bilo lokalnih pquskova, ali su oni samo ponegde mogli da uti~u na vla`nost zemqi{ta. U mnogim mestima bilo je mawe od 10mm vodenog taloga, a na krajwem severoistoku Republike padavina uop{te nije bilo. U ve}ini podru~ja do{lo je do naglog pogor{awa uslova vla`nosti. Nedostatak vlage i ekstremno visoka temperatura vazduha nisu pogodovali prole}nim ratarskim kulturama. Nalivawe zrna kod kukuruza i soje, sinteza uqa kod suncokreta i {e}era kod {e}erne repe bili su ometeni. Ve} sredinom meseca na usevima u pojedinim podru~jima bili su veoma uo~qivi znaci nedostatka vlage (npr. su{ewe dowih listova kod kukuruza). Po{to su su{a i vru}ine potrajali do kraja meseca, zrewe je proticalo ubrzano, a negativne posledice na prinosima ratarskih kultura su se uve}avale. Najmawe {tete od pozno-letwe su{e bilo je kod suncokreta, koji je rano u{ao u zavr{ne faze razvi}a u kojima ova kultura nema posebno izraène potrebe za vodom. Proceweno je, me|utim, da su nepovoqni vremenski uslovi tokom ve}eg dela vegetacionog perioda umawili rod kukuruza za pribli`no 30%, a {e}erne repe za 20%. Uslovi za zrewe vo}a, gro`|a i povr}a tokom avgusta bili su vrlo dobri, berba se nesmetano odvijala. Me|utim, isu{enost povr{inskog sloja zemqi{ta nije omogu}avala wegovu pripremu za ranu jesewu setvu. Normalizacija uslova vla`nosti u septembru. Sredwa mese~na temperatura vazduha u septembru 2003. imala je na teritoriji Srbije vrednosti vrlo bliske vi{egodi{wem proseku za ovaj mesec. Maksimalne dnevne temperature vazduha su u poqoprivrednim podru~jima ve}inom imale vrednosti izme|u 20° i 25°C. Po~etkom tre}e dekade u nekim mestima temperatura vazduha prema{ila je 30°C. Sa druge strane, po~etkom druge i sredinom tre}e dekade zabeleèna su ja~a, ali kratkotrajna zahla|ewa. Toplotni uslovi su bili povoqni za procese dozrevawa prole}nih useva, vo}a i gro`|a. Tokom prve polovine druge dekade u skoro svim proizvodnim podru~jima zabeleèno je vi{e desetina milimetara vodenog taloga, ~ime je zna~ajno poboq{ano vodno stawe zemqi{ta i okon~ana dugotrajna

Slika 12. Koli~ina padavina u periodu jun-avgust 2003. godine,

izraèna kao procenat vi{egodi{we prose~ne vrednosti

11


-4

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

O k t N o v D ec Jan F eb M ar A p r M aj Jun Jul A vg S ep

V o jvodi na C . S rb i ja

G ranica ekstrem ne su{ e

poqoprivredna su{a (Slika 13). Po uglavnom suvom vremenu u drugoj polovini meseca nesmetano su obavqani radovi u poqu: ètva suncokreta i soje, va|ewe {e}erne repe, berba kukuruza, dozrelog vo}a i gro`|a, kao i setva useva rane jesewe setve (uqana repica, lucerka, grahorice, ozimi gra{ak). Zasejane kulture imale su veoma dobre toplotne i vodne uslove za klijawe, nicawe i daqe razvi}e. Ukupna koli~ina padavina u septembru bila je ve}a od dugogodi{weg proseka u ve}ini krajeva, a u delovima Banata i Ba~ke i dvostruko ve}a. Me|utim, ove padavine nisu zna~ajnije uticale na stawe prole}nih ratarskih kultura koje su se nalazile u zavr{nim fazama razvi}a, kao ni na klimatske karakteristike vegetacionog perioda 2003. godine u celini. Vegetacioni period 2003. godine karakterisali su nepovoqni uslovi za rast i razvi}e ve}ine poqoprivrednih kultura. To se posebno odnosi na ratarske kulture, ~iji je rod zna~ajno umawen, prvenstveno zbog velikog deficita padavina u periodu april-septembar koji je zabeleèn u ve}ini proizvodnih podru~ja. Izuzetak predstavqa vinova loza kojoj su uslovi tokom vegetacionog perioda 2003. pogodovali, pa su zabeleèni visoki prinosi i dobar kvalitet gro`|a. Tako|e, pojedine vrste vo}aka (naro~ito jabuka i {qiva) dale su dobar rod. Ove kulture imaju dubqi korenov sistemom i lak{e su podnele su{u, mada je kvalitet plodova bio ne{to lo{iji. Vremenske prilike u protekloj proizvodnoj godini ve}inom nisu pogodovale razvi}u i {irewu biqnih bolesti, {teto~ina i korova, pa oni nisu predstavqali zna~ajniju opasnost za poqoprivredne kulture. Zabeleèna je masovna pojava samo pojedinih {teto~ina i korova koji su tolerantni na su{u. Me|utim,ukupno uzev{i, agrometeorolo{ki uslovi u 2003. godini nisu bili nakloweni poqoprivredi. Deficit padavina u periodu vegetacije, ekstremno pozitivno odstupawe temperature vazduha u maju i junu i jaki prole}ni mrazevi prouzrokovali su velike {tete. U Beogradu, oktobra 2003. godine.

Slika 13. Sredwe vrednosti standardizovanog tromese~nog indeksa padavina za teritorije Vojvodine i Centralne Srbije u periodu oktobar

2002.-septembar 2003. godine.

Documents

AGROMETEOROLO[KI USLOVI U PROIZVODNOJ 2002./ · PDF fileCRNI VRH KOPAONIK SJENICA ZAJECAR BE^EJ 59 mm 90 mm 126 mm 47 mm 65 mm 139 mm 136 mm 80 mm ... prose~ne sume padavina za ovaj