SAVREMENA DEFINICIJA INTELEKTUALNE

OMETENOSTI AAIDD (2002. GODINE)

Gotovo sve definicije ističu ova tri kriterijuma za određivanje IO

intelektualni deficit

socijalna inkompetencija

razvojni period u kome stanje nastaje

Definicija:

Mentalna retardacija je ometenost koju karakterišu značajna ograničenja, kako u

intelektualnom funkcionisanju tako i u adaptivnom ponašanju, što se ispoljava u

konceptualnim, socijalnim i praktičnim adaptivnim veštinama. Ova ometenost nastaje pre

osamnaeste godine života.

Multidimenzionalni pristup podrazumeva sagledavanje osoba sa IO kroz sledećih pet

dimenzija:

1. intelektualne sposobnosti

2. adaptivno ponašanje (konceptualne, socijalne i praktične veštine)

3. participacija, interakcije i socijalne uloge

4. zdravlje (fizičko zdravlje, mentalno zdravlje i etiološki faktori)

5. kontekst (sredina i kultura)

I dimenzija: intelektualne sposobnosti

U kontekstu AAIDD definicije treba imati u vidu da:

ograničenja u intelektualnom funkcionisanju treba posmatrati u svetlu ostale četiri

dimenzije;

merenje inteligencije može imati različiti značaj, što zavisi od toga da li se koristi u

svrhu postavljanja dijagnoze ili u svrhu klasifikacije;

iako daleko od savršenog, intelektualno funkcionisanje je još uvek najbolje iskazano

IQ-om dobijenim adekvatnim instrumentima procene.

II dimenzija: adaptivno ponašanje

Adaptivno ponašanje predstavlja skup konceptualnih, socijalnih i praktičnih veština kojima

ljudi ovladavaju kako bi se bolje snalazili u aktivnostima svakodnevnog života. Kod osoba sa

IO, ograničenja u jednoj oblasti mogu da budu praćena relativno očuvanim sposobnostima u

nekoj drugoj oblasti. Ove “slabosti” i “snage” u adaptivnim veštinama treba dovesti u vezu sa

kulturološkim faktorima tipičnim za tu osobu i njene vršnjačke grupe, kao i sa potrebom

određene osobe za individualizovanom podrškom.

Konceptualne veštine

-Govor (receptivan i ekspresivan)

-Čitanje i pisanje

-Pojam o novcu

-Samousmeravanje

Praktične veštine

Aktivnosti svakodnevnog života (ishrana, kretanje, higijena, oblačenje)

Instrumentalne aktivnosti svakodnevnog života (priprema obroka, održavanje stana,

transport, uzimanje lekova, upravljanje novcem, upotreba telefona)

Okupacione veštine

Održavanje bezbednog okruženja

III dimenzija: participacija, interakcije i socijalne uloge

Ovi elementi zavise od mogućnosti koje se pružaju osobi sa IO. Radi se, zapravo, o

uključivanju individue u stvarne životne situacije u kojima ina realizuje određene zadatke.

Participacija označava nivo tog uključenja, uključujući i reakciju društvene zajednice na nivo

funkcionisanje određene osobe. Nedostatak participacije i interakcija može da onemogući ili

umanji dostupnost službama ili sredstvima kojima zajednica raspolaže.

IV dimenzija: zdravlje (fizičko zdravlje, mentalno zdravlje i etiološki činioci)

Svetska zdravstvena organizacija definiše zdravlje kao stanje kompletnog fizičkog,

mentalnog i socijalnog blagostanja.

Fizičko zdravlje

Kod osoba sa IO zdravstveno stanje može bitno da ugrozi njihovu socijalnu adaptaciju. S

druge strane, ima i onih osoba koje su, uprkos izraženom intelektualnom deficitu, veoma

zdrave, što im omogućava nesmetano preuzimanje pojedinih socijalnih uloga u oblasti rada,

rekreacije i slobodnih aktivnosti. Ako je IO praćena cerebralnom paralizom ili epileptičnim

napadima, takva stanja bitno utiču na mogućnost kretanja, ishrane, na socijalnu participaciju

i sl.

Mentalno zdravlje

U populaciji osoba sa IO česta je pojava psihijatrijskih oboljenja. Neretko se dešava da se na

osnovnu IO superponira psihijatrijska bolest ili se ove dve pojave javljaju istovremeno. Kada

govorimo o dualnoj dijagnozi, obično mislimo na istovremeno postojanje IO i mentalne

bolesti.

Etiološki činioci

Etiologija je konceptualizovana kao multifaktorski konstrukt sastavljen od četiri kategorije

riziko-faktora:

biomedicinski

socijalni

bihejvioralni i

edukacioni

koji interaguju tokom vremena, kako u životu pojedinca, tako i u životima čitavih generacija.

V dimenzija: kontekst (sredinski i kulturološki)

Kontekst omogućava da se IO sagleda iz ekološke perspektive koja uključuje tri različita

nivoa:

osobu sa IO, njenu porodicu i one koji se o njoj brinu (mikrosistem)

komšije, lokalnu zajednicu i organizacije koje obezbeđuju edukaciju i habilitaciju

(mezosistem)

sveobuhvatne celine kao što su kultura, društvo, šire populacije, država ili socio-

politički uticaji (makrosistem ili megasistem)