НAСТАВНИ ПРОГРАМtrivavitasoviclebarnik.edu.rs/dokumenta/skolski dokum… · Web viewУ школи поседујемо следећа наставна средства

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ШКОЛСКУ 2014/2015.ГОДИНУ

адреса школе: 1. новембар 221, Лаћарак 22221

тел. о22/670112Е-mail: [email protected]

директора школе: Наташа Зец

тел./факс:022/670585

Септембaр 2014.године

Основна школа“Трива Витасовић Лебарник“Лаћарак ШКОЛСКИ ПРОГРАМ

На основу члана 69. Закона о основама система образовања и васпитања Школски одбор је на састанку одржаном 29.08.2014. год. усвојио

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД

1. УВОДНИ ДЕО

Школски програм основне школе „ Трива Витасовић Лебарник“ у Лаћарку за пети, шести, седми и осми разред припремио стручни актив којег је именовало Наставничко веће на седници која је одржана 20.06.2014.

Чланови стручног актива :Српски језикМилинковић Јасна- професор српског језикаКузмиминац Јелена – професор српског језикаШулаја Мирјана – професор српског језикаДимитријевић Тамара- – професор српског језика

Енглески језикЦвијетић Јасна – професор енглеског језика и књижевностиРадовић Нада – професор енглеског и италијанског језика

Италијански језикКевиљ Даниела – професор италијанског језика и књижевностиМаријана Тинтор- професор италијанског језика и књижевностиНада Радовић – професор енглеског и италијанског језика

Руски језикСавић Владанка – професор руског језика и књижевности

Ликовна култура, Цртање, сликање и вајање Вољанек Јелена- наставник ликовне културеАлмажан Соња- наставник ликовне културеЖунић Љубица - наставник ликовне културе

Музичка култураОрловић Александра - дипломирани музички педагог

ИсторијаАдамовић Драгана – професор историјеМиловановић –Дудук Биљана– професор историје

ГeографијаМилекшић Сања – професор географијеПешић Горан – професор географије

1


Биологија Обрадовић Мирела – професор биологијеСуботић Душанка – професор биологијеМилаковић Владица- професор биологије

МатематикаИгњатовић Дарко – професор математикеВулин Бранкица- професор математикеДејан Предић –инжењер информатикеДураћ Горан- инжењер шумарства

Физика и хемија:Стокановић Љиљана- професор физике и основе технике за основну школу Шуљманац Евица- наставник физике и хемије

Техничко образовањеСлађана Алинчић Ђукић – професор техничког образовања и машинстваНадовеза Слободан – професор техничког образовања

Физичко васпитање и Изборни спортКовачевић Гавра – професор физичког васпитањаМилошевић Никола – професор физичког васпитањаДураћ Дамир – професор физичког васпитања

Информатика и рачунарствоДејан Предић –инжењер информатике

Грађанско васпитањеСања Милекшић – професор географијеАдамовић Драгана – професор историјеПешић Горан – професор географијеМилошевић Никола – професор физичког васпитањаОрловић Александра - дипломирани музички педагогСавић Владанка – професор руског језика и књижевности

Верска настава ( Православни катихизис )Клинцов Драгана - Професор теологије

Свакодневни живот у прошлости:Милекшић Сања – професор географијеМиловановић –Дудук Билјана– професор историје

Стручни сарадници:Ђурђица Стојаковић – дипломирани педагогJасмина Цвијановић – дипломирани психолог

Одељењске старешине петих разреда су V-1 Јасна ЦвјетићV-2 Орловић АлександраV-3 Савић ВладанкаV-4 Надовеза Слободан

2


Одељењске старешине шестог разреда су: VI-1 Стокановић ЉиљанаVI-2 Кевиљ ДанијелаVI-3 Душанка СуботићVI-4 Милинковић Јасна

Одељењске старешине седмих разреда су: VII-1 Игњатовић ДаркоVII-2 Вулин Бранкица VII-3 Радовић Нада VII-4 Димитријевић Тамара

Одељењске старешине осмих разреда су: VIII-1 Пешић ГоранVIII-2 Адамовић ДраганаVIII-3 Милекшић СањаVIII-4 Милошевић Никола

Основе за програмирање рада за школску 2014/2015.годину представљају следећи документи:

Закон о основама система образовања и васпитања (Сл. гласник РС бр. 72/2009, 52/2011, 55/13.))

Закон о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (Службени гласник РС, бр. 52/2011) Закон о основном образовању и васпитању („ Сл. Гласник РС“ , бр. 55/2013.)

Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану и програму основног образовања и васпитања (Службени гласник РС, Просветни гласник бр. 59/10, 72/09)

Правилник о општим стандардима постигнућа – обавезни стандарди за крај обавезног образовања(Сл. гласник РС бр. 72/2009)

Правилник о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања (Просветни гласник РС бр.6/07)

Правилник о наставном програму за шести разред основног образовања и васпитања (Просветни гласник РС бр. 05/08)

Правилник о наставном програму за седми разред основног образовања и васпитања (Просветни гласник РС бр. 06/09)

Правилник о наставном програму за осми разред основног образовања и васпитања (Сл. гласник РС бр. 72/09; Просветни гласник 02/10.)

Анализа извештаја о раду школе за претходну школску годину Услова рада у школи Образовне потребе ученика, родитеља, локалне заједнице

Овим школским програмом, као и сваким другим, обезбећује се остваривање наставних планова и програма и потреба ученика и родитља, школе и јединице локалне самоуправе.

3


ШКОЛА И ЊЕНА ОКОЛИНА

Основна школа «Трива Витасовић Лебарник» изграђена је средствима самодоприноса мештана Лаћарка 1979. године. Школа је лоцирана у центру села. Има 22 учионице, од којих је 18 специјализовано за предметну наставу, а 8 за ученике разредне наставе. Фискултурна сала има површину од 840 квадратних метара, 2 свлачионице и 3 кабинета. Школска кухиња испуњава све хигијенско техничке услове. Школа има мокри чвор у згради, а грејање је плинско. Школа поседује библиотеку са 9000 књига.

У школи поседујемо следећа наставна средства за извођење васпитно-образовног рада:1. Кинопројектор 12. Епидијаскоп 43. Дијапројектор 54. Графоскоп 155. Пројектор за филмове 36. Апарат за израду слика 27. Музички центар 18. Појачало са звучницима 19. Хармоника 110. ТВ у боји 611. ТВ центар 112. Графичке пресе 113. Компјутери 1614. ДВД плејер 115. Видео- бим 1

Иако је већина ђачких родитеља оптерећена социјалним проблемима, према школи и својој деци имају врло одговоран и коректан однос. На реону школе лоциран је Дом културе, те су ученици упућени на коришћење културних и спортских садржаја у центру села. Школа броји 763 ученика од првог до осмог разреда. Мада на почетку сваке школске године упише нам се од 10 - 20 нових ученика од пртог до осмог разреда. Ове школске године имамо 32 одељења. Од петог до осмог разреда школа броји 382 ученика. Укупан број ученика у петом разреду је 98 који су распоређени у четири одељења, у а шестом 94 ученика и распоређени су у четири одељења, у седмом има 91 ученика распоређени у четири одељења, а у осмом 99 ученика. У школи имамо ученика који се образују по ИОП-у и то два ученика у шестом разреду и једног ученика у седмом разреду. Када је у питању наставни кадар који ће радити , треба нагласити да се ради о перспективном кадру, код кога постоји пријемчивост за иновације, примене савремене образовне технологије, што је добрим делом резултат стручног усавршавања и ентузијазма, којима се у школи придаје велики значај.

4


СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА

Сврха програма образовања:- Квалитетно образовање и васпитање, које омогућава стицање језичке, математичке, научне, уметничке, културне, здравствене, еколошке и информатичке писмености, неопходне за живот у савременом и сложеном друштву.- Развијање знања, вештина, ставова и вредности које оспособљавају ученика да успешно задовољава сопствене потребе и интересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва.

Циљеви и задаци програма образовања су:- стицање знања о језику, књижевности и медијима релевантним за будуће образовање и професионални развој;- оспособљавање ученика да користи стандардни матерњи језик, ефикасно комуницира у усменом и писаном облику у различите сврхе;- оспособљавање ученика да комуницирају у усменом и писаном облику на теме из свакодневног живота на страном језику;- развијање свести о значају вишејезичности у савременој вишекултурној заједници;- разумевање повезаности различитих научних дисциплина;- разумевање и сналажење у садашњости и повезаности друштвених појава и процеса у простору и времену (Србија, Европа, свет);- прихватање и уважавање другог/друге без обзира на националну, верску, родну и друге разлике;- разумевање појава, процеса и односа у природи на основу знања физичких, хемијских и биолошких закона, модела и теорија;- правилно формирање математичких појмова и стицање основних математичких знања и вештина;- стицање способности за уочавање, формулисање, анализирање и решавање проблема;- овладавање информационо-комуникационим технологијама;- развијање вештина и техника уметничког изражавања;- познавање различитих техника, стилова и медија уметничког изражавања;- познавање вредности сопственог културног наслеђа и повезаности са другим културама и традицијама:- развијање одговорног односа према сопственом здрављу и здрављу других.

Садржаји за обавезни, обавезни изборни и изборни део програма приложени су у оквиру глобалних планова рада за пети, шести, седми и осми разред за школску 2013/2014.годину, а на основу Правилника о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети, шести, седми и осми разред основног образовања и васпитања (Просветни гласник РС бр.6/07; 05/08;6/09.) , (Сл. Гласник РС, бр.72/09.) и (Службени гласник РС, бр. 52/2011)

5


НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД

Ред.бр.А.ОБАВЕЗНИНАСТАВНИПРЕДМЕТИ

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год.1. Српски језик 5 180 4 144 4 144 4 1362. Енглески језик 2 72 2 72 2 72 2 683. Математика 4 144 4 144 4 144 4 1364. Ликовна култура 2 72 1 36 1 36 1 345. Музичка култура 2 72 1 36 1 36 1 346. Историја 1 36 2 72 2 72 2 687. Географија 1 36 2 72 2 72 2 688. Биологија 2 72 2 72 2 72 2 689. Техничко образовање 2 72 2 72 2 72 2 6810. Физичко васпитање 2 72 2 72 2 72 2 6811. Физика 2 72 2 72 2 6812. Хемија 2 72 2 68Укупно: А 23 828 24 864 26 936 26 884

Ред.број

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ПЕТИ РАЗРЕД

ШЕСТИ РАЗРЕД

СЕДМИ РАЗРЕД

ОСМИ РАЗРЕД

Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год.

1.Верска настава или Граћанско васпитање

1 36 1 36 1 36 1 34

2. Италијански језик или руски језик

2 72 2 72 2 72 2 68

3. Физичко васпитање- изборни спорт

1 36 1 36 1 36 1 34

Укупно: Б 4 144 4 144 4 144 4 136

Укупно:

А+Б

27 972 28 1008 30 1080 30 1020

Ред.број В. ИЗБОРНИ ПЕТИ ШЕСТИ СЕДМИ ОСМИ

6


НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ РАЗРЕД РАЗРЕД РАЗРЕД РАЗРЕД

Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год. Нед. Год.1. Цртање, сликање и

вајање1 36 1 36 1 36 1 34

2. Информатика и рачунарство

1 36 1 36 1 36 1 34

3. Свакодневни живот у прошлости

1 36 1 36 1 36 1 34

4. Чувари природе 1 36 1 36 1 36 1 345. Матерњи језик са

елементима националне културе

2 72 2 72 2 72 2 68

Укупно В 12

3672

12

3672

12

3672

12

3468

Укупно: А+Б+В

2831

10081116

2932

10441152

3134

11161224

3133

10541122

Облици образовно-васпитног рада којима се остварују обавезни, обавезни изборни и изборни наставни предмети су редовна, допунска( 1 час недељно) и додатна настава ( 1 час недељно); као и час одељењског старешине( 1 час недељно), Слободне активности- друштвене,спортске и културне активности ( 1-2 часа недељно) и екскурзије ученика ( до 2 дана годишње).

Школски програм 5-8 разреда садржи програме: 1. допунске и додатне наставе,

2. испити

1. организовање предметне наставе у четвртом разреду

2. похваљивње и награђивање ученика

3. културних активности школе

4. школског спорта и спортских активности

5. заштите од насиља, злостављања и занемаривања и програми превенције других облика ризичног понашања

6. слободних активности ученика

7. професионалне оријентације

8. здравствена заштита9. социјалне заштите

10. заштите животне средине

11. сарадње са локалном самоуправом

7


12. сарадње са породицом

13. излета, екскурзија и наставе у природи

14. рада школске библиотеке

15. начин остваривања других области развојног плана школе који утичу на образовно-васпитни рад

16. безебедност и здравље на раду.

17. Прилози Школском програму: ИОП

ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ, ДОДАТНЕ И ПРИПРЕМНЕ НАСТАВЕ

Поред редовне наставе, која се организује полудневно у школи се организује допунска, додатна и припремна настава.

Допунска наставаЦиљ допунске наставе је да пружи помоћ ученицима којима је потребна помоћ у

савладавњу програма и у учењу. Идентификација ученика за допунску наставу биће извршена по завршетку првог квартала, јер је то једина васпитно-образовна активност која се планира уназад, што значи да је потребно поново обрадити оне садржаје који ученици нису успешно савладали.

Садржаји програма допунске наставе биће усклађени са потребама ученика и у зависности од наставног плана и програма одговарајућег предмета.

Начин остваривања програмаЧасови допунске наставе биће организовани током наставне године, а у складу

са Правилником о школском календару за основне школе за школску 2013/2014 годину, који доноси Покрајински секретаријат за образовање и културу, часови допунске наставе за ученике који су показали недовољан успех из одређених предмета биће организовани и у току трајања зимског распуста.

Додатна наставаЦиљ додатне наставе је да се омогући ученицима од четвртог до осмог разреда

да у складу са својим посебним интересовањима и склоностима развију своје способности и прошире знања.

Садржаји програма додатне наставе биће усклађени са потребама ученика и у зависности од наставног плана и програма одговарајућег предмета.

Начин остваривања програмаЧасови додатне наставе биће организовани током наставне године, а у складу са

Правилником о календару школских такмичења и смотри ученика.

Припремна настава Циљ припремне наставе је да пружи помоћ ученицима у савладавњу програма како за полагање поправног и разредног испита, исто тако и за плагање и завршног испита на крају осмог разреда. Садржаји програма припремне наставе биће усклађени са потребама ученика и у зависности од наставног плана и програма одговарајућег предмета, као и захтевима који су прописани завршни испит. Начин остваривања програма. За ученике упућене на разредни и поправни испит, школа ће организовати припремну наставу . Припремна настава ће бити

8


организована пре почетка испитног рока, у трајању од најмање пет радних дана са по два часа дневно за сваки предмет. Школа ће организовати припрему ученика за полагање завршног испита током другог полугодишта осмог разреда, а десет дана пре полагања испита најмање два часа дневно по предмету. Тим за завршни испит у сарадњи са одељењским старешинама осмака ће направити распоред припремане наставе за ученике што ће бити истакнуто на огласној табли Школе.

ИСПИТИРазредни испитРазредни испит полаже ученик који није оцењен из једног или више наставних предмета.Ученик може бити неоцењен из наставног предмета уколико није похађао наставу више од трећине укупног годишњег броја часова тог предмета и уколико се оцењивањем утврди да није достигао образовне стандарде на основном нивоу. Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из једног или два наставна предмета, или не приступи полагању разредног испита једног или два наставна предмета, полаже поправни испит.Ученик који на разредном испиту добије недовољну оцену из више од два наставна предмета, или који не приступи полагању разредног испита из више од два наставна предмета понавља разред, у складу са Законом.

Поправни испитПоправни испит полажу ученици од четвртог до осмог разреда који на крају другог полугодишта имају до две недовољне закључне бројчане оцене из наставних предмета.Ученик од четвртог до седмог разреда полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик осмог разреда у јунском и августовском испитном року.Ученик од четвртог до седмог разреда који на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене и ученик који не положи поправни испит или не приступи полагању поправног испита понавља разред. Ученик осмог разреда који има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит не понавља разред, већ завршава започето образовање и васпитање у истој школи полагањем испита из предмета из којег има недовољну оцену, у складу са Законом.

Испит из страног језикаПошто имамо ученике који су дошли ове школске године у нашу школу ( 5-8 разреда) полагаће испит из страног језика који нису изучавали у школи.Испит из страног језика који нису изучавали у предходној школи полагаће се по прописаном наставном програму за одређени разред.Школа издаје ученику уверење о положеном испиту.

Завршни испитНакон завршеног осмог разреда ученик полаже завршни испит.Ученик полаже завршни испит по програму завршног испита за школску годину у којој је завршио осми разред, писаним путем - решавањем тестова.

9


Полагањем завршног испита ученик стиче право на упис у средњу школу, у складу са Законом и законом који уређује област средњег образовања и васпитања.Регуларност завршног испита обезбеђује директор.Резултати завршног испита служиће школи за утврђивање квалитета рада наставника и школе, ослонац су за развојно планирање и унапређивање свеукупног рада школе и служе Министарству за процену стања и напретка образовања у Републици Србији. Организацију завршног испита , услове под којима се спроводи, састав и процедуру рада комисија и друга питања везана за полагање завршног испита прописује министар.

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ

Школа ће за ученике четвртог разреда организовати часове предметне наставе ради упознавања ученика са предметним наставницима који ће реализовати наставу у петом разреду.

Часови предметне наставе планирају се на основу наставног програма за четврти разред основног образовања и васпитања, у сарадњи учитеља и одговарајућих наставника предметне наставе. Часове предметне наставе за ученике четвртог разреда реализоваће сви наставници предметне наставе два пута у току школске године, односно једанпут у току полугодишта.

ПОХВАЉИВАЊЕ И НАГРАЂИВАЊЕ УЧЕНИКА

Ученик који се истиче у учењу и владању похваљује се или награђују. Општим актом школе одређују се услови и начин за додељивање похвала и награда, као и за избор ученика генерације.У току школовања ученику се додељује диплома или награда за изузетан општи успех, односно диплома за изузетан успех из појединих наставних предмета и изузетног постигнућа у било којој области рада школе.

Успех ученика оцењује се и на испиту.

У школи се полажу поправни, разредни, завршни испит, испит из страног језика и други испити.

Испити из става 2. овог члана, осим завршног испита, полажу се пред испитном комисијом од три члана од којих су најмање два стручна за предмет.

Испитну комисију образује директор школе.

Ако школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет ангажује се стручно лице из друге школе.

Начин и време полагања разредних, поправних испита, испита из страног језика и других испита уређује се општим актом школе.

10


ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ

Циљ организације културних активности у школи је развој стваралачких способности, креативности, естетске перцепције и укуса, као и изражавање на језицима различитих уметности.

Садржај културних активности школе: прослава дана школе, почетка и краја школске године и завршетка основношколског образовања и васпитања, прославе школских и државних празника, приредбе, представе, изложбе, концерте, такмичења и смотре, посете установама културе, заједничке активности школе и јединице локалне самоуправе и друге активности које доприносе проширењу утицаја школе на васпитање ученика и културном развоју окружења школе.

Начин остваривања програмаПрограм културних активности школе остварује се организацијом изложби,

приредби, прослава, концерата, смотри, ... Реализатори културних активности најчешће су ученици, Дечји савез и Ученички парламент. У реализацији Програма културних активности, значајна погодност за нашу школу је то што су нам у близини све важнe установе културе као што су библиотека, позориште, музеј, галерија, установа за неговање културе ,,Срем“, а са којима остварујемо добру сарадњу. Ученици који желе да се баве програмима културе и истраживањима изван школе укључују се у разне активности клубова, удружења, сликарских колонија, музичких удружења, интересних група и других организационих форми које код толентованих ученика помажу да се оствари посебна склоност ка уметности или уметничком стваралаштву.

ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ

Циљ програма школског спорта и спортских активности јесте развој и практиковање здравог начина живота, свести о важности сопственог здравља и безбедности, потребе неговања и развоја физичких способности.

Садржаји програма школског спорта и спортских активности су: садржаји програма изборног предмета – изабрани спорт, учешће ученика у свим видовима спортских такмичења у различитим спортским дисциплинама, учешће у различитим активностима - традиционални турнир у организацији Ученичког парламента, спортска такмичења поводом обележавања Дечје недеље, Дана школе, Дан изазова, полигон спретности, Куп толеранције, Светосавски куп, крос РТС-а, општински крос, уличне трке, „Трка за срећније детињство“, „Nestle“ лига, хуманитарне акције, рекреативне спортске активности, и слично.

Начин остваривања програмаШкола остварује програм школског спорта у оквиру наставних и ваннаставних активности организованих у школи, као и ван школе у сарадњи са објектима и субјектима локалне заједнице. У сарадњи са локалном самоуравом организује недељу школског спорта једном у току полугодишта. Недеља школског спорта обухвата такмичења свих ученика у спортским дисциплинама прилагођеним узрасту и могућностима ученика.

Пошто велику важност придајемо промоцији различитих спортова, подстичемо ученике да се укључују у различите спортске клубове (рукометне, веслачке, гимнастичарске) у којима у оквиру свог слободног времена тренирају спортске дисциплине за које су посебно заинтересовани, а које у школи не реализујемо. Школа подржава спортске клубове који промовишу здрав начин живота и доприносе развоју физичких способности и исправних вредносних ставова код младих.

11


ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА И ПРОГРАМИ ПРЕВЕНЦИЈЕ ДРУГИХ ОБЛИКА

РИЗИЧНОГ ПОНАШАЊА

Циљ програма заштите ученика од насиља, злостављања и занемаривања, као и програма превенције других облика ризичног понашања јесте унапређивање квалитета живота ученика применом мера превенције за стварање безбедне средине за живот и рад ученика и мера интервенције у ситуацијама када се јавља насиље, злостављање и занемаривање у установама, развој способности комуницирања, дијалога, осећања солидарности, и слично.

Садржаји програма: упознавање свих заинтресованих актера школског живота и рада са Посебним протоколом о заштити деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања, Дечја права – радионице за ученике од 1 до 8 разреда, Предавање на тему „Препознавање и заштита од насиља“ за ученике од 3 до 8 разреда, „Заштита деце од занемаривања, злоупотребе и злостављања“ - радионица за ученике од 4 до 8 разреда, израда плаката о поступцима и начинима поступања када приметимо насиље, обележавање међународног дана детета, турнири ,,Играј фер“- спортски, шаховски,интерни и између школа, ,,Тајни пријатељ“- игра, Школски пано за графите, хуманитарне акције, ...Начин остваривања програмаПрограм се остварују кроз различите наставне и слободне активности са ученицима, запосленима, родитељима, односно старатељима у сарадњи са јединицом локалне самоуправе, у складу са утврђеним потребама. У остваривање програма укључују се и физичка и правна лица са територије јединице локалне самоуправе, установе у области културе и спорта, вршњачки посредници, као и лица обучена за превенцију и интервенцију у случају насиља, злостављања и занемаривања и других облика ризичног понашања. Програм заштите ученика од насиља биће реализован у току школске године кроз активности на часовима одељењског старешине, наставе изборних предмета, друштвено-културних и хуманитарних активности, кроз рад Ученичког парламента школе, ученичких организација, и слично, а у складу са Акционим планом за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања који је донет од стране Тима за заштиту.

ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ

Циљ програма слободних активности школе јесте јачање образовно-васпитне делатности школе, подстицање индивидуалних склоности и интересовања, садржајно и целисходно коришћење слободног времена, као и богаћење друштвеног живота и разоноде ученика, развијање и неговање другарства и пријатељства.

Садржаји програма су слободне активности које се организују у области науке, технике, културе, уметности, медија и спорта. Школа посебну пажњу посвећује формирању музичке и драмске групе ученика, школског листа, фолклора и спортских секција. Школа за ученике, у оквиру својих капацитета, бесплатно организује спортске секције.

Начин остваривања програмаУ слободне активности укључују се ученици 1-8 разреда, с тим да се стални

облици слободних активности организују за ученике 4-8 разреда. За ученике 1-3

12


разреда слободне активности ће се организовати као повремене интересне активности у оквиру одељења. На тај начин ученици ће моћи да се опробају у разноврсним садржајима и активностима и да стичу прва искуства о добровољном организовању тих активности. Значи, слободне активности ће на овом узрасту имати интегративни и информативни карактер.

У складу са интересовањима ученика и кадровско - материјалним условима за ученике 1-8 разреда организоваћемо неке од следећих слободне активности: културно- уметничка (литерарна, рецитаторска, новинарска, драмска и ликовна секција), природно-математичка (математичка секција, млади физичари, млади хемичари, млади биолози, еколошка секција), друштвено-језичка (историјска, географска, лингвистичка секција, љубитељи страних језика) и спортско-рекреативне активности (атлетика, гимнастика, кошарка, фудбал и одбојка).

ПРОГРАМ ПРОФИСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ

Циљ програма професионалне оријентације јесте оспособљавање ученика за доношење ваљаних одлука о избору даљег образовања и занимања, сопственог развоја и будућег живота. Школа у сарадњи са установaма за професионалну оријентацију помаже родитељима, односно старатељима и ученицима у избору средње школе и занимања, према склоностима и способностима ученика и у том циљу прати њихов развој и информише их о карактеру и условима рада појединих занимања.

Садржаји програмаРади праћења индивидуалних склоности ученика и пружања помоћи ученицима и њиховим родитељима, односно старатељима у избору средње школе и занимања, школа формира тим за професионалну оријентацију, у чијем саставу су стручни сарадници и наставници. Тим за професионалну оријентацију реализује програм професионалне оријентације за ученике седмог и осмог разреда. Садржаји програма се остварују кроз пет модула:

- Самоспознаја – препознавање сопствених потенцијала, спремност за постигнућа и склоности преко одговарајућег осмишљавања наставе и учења,

- Информисање о занимањима и каријери – припрема расположивих информација о занимањима на структурисан начин или информација које тек треба развити, да би се омогућила информисана одлука о избору занимања,

- Упознавање са путевима образовања – мрежом школа – упознавање путева образовања и каријере који воде ка остварењу жељеног занимања,

- Реални сусрети са светом рада – преко анкетирања представника занимања, стручне праксе у предузећима и распитивања у предузећима спровођењем теста реалности за жељено занимање, реални сусрети са светом рада и опробавање у појединим занимањима,

- Доношење одлуке о избору школе и занимања – самостално, промишљено и одговорно доношење одлуке о избору школе или занимања.Начин остваривања програмаПрограм профисионалне оријентације за све ученике школе реализоваће се кроз

часове редовне наставе, часове одељењског старешине, ваннаставне активности, извођењем излета, екскурзија и наставе у природи, учешћем у раду објеката и субјеката

13


локалне заједнице, а у складу са планом професионалне оријентације датим у Годишњем плану рада школе. Посебан начин остваривања овог програма биће примењиван у раду са ученицима седмог и осмог разреда кроз реализацију радионица и вођење портфолија ученика, а према програму пројекта од националног значаја „Професионална оријентација у Србији“, подржаном од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ

Циљеви програма здравствене заштите јесу стицање знања, формирање ставова и понашања ученика у вези са здрављем и здравим начином живота и развојем хуманизације односа међу људима, унапређење хигијенских и радних услова у школи и елиминисање утицаја који штетно делују на здравље, остваривање активног односа и узајамне сарадње школе, породице и заједнице на развоју, заштити и унапређењу здравља ученика.

Садржаји програма: изграђивање самопоштовања, здрава исхрана, брига о телу, физичка активност и здравље, бити здрав, безбедно понашање, односи са другима, хумани односи међу половима, правилно коришћење здравствених служби, улога за здравље заједнице. Циљне групе ученика – 1-8 разреда.

Начин остваривања програмаПрограм ће се остваривати кроз часове редовне наставе, часове одељењског

старешине, ваннаставне активности, извођењем излета, екскурзија и наставе у природи, сарадњом са здравственим установама у спровођењу здравствене заштите ученика, посебно у обављању лекарских прегледа деце која полазе у први разред, спровођењу редовних систематских лекарских прегледа и вакцинација, у складу са законом, а у складу са планом здравствене заштите датим у Годишњем плану рада школе.

ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

Циљ програма социјалне заштите ученика јесте брига о ученицима из осетљивих друштвених група, оптимално укључивање ових ученика у вршњачки колектив и рад школе, остваривање подршке у учењу и развој њихових капацитета, социјалних вештина, самосталности и мотивације за учење.

Садржаји програмаПрограм социјалне заштите обухвата организацију активности чији су циљеви

хуманитарног карактера. Школа остварује сарадњу са службом социјалне заштите посебно када су у питању ученици из ризичних средина, када се ради о деци из непотпуних породица, разведених бракова, породица алкохоличара, или болесних родитеља. Програм социјалне заштите омогућава не само социјални третман ученика већ и материјално помаже породици да превазиђе финансијске тешкоће.

Начин остваривања програмаПрограм социјалне заштите остварује се кроз акције – сакупљање школског

прибора, одеће, обуће, уџбеника, играчака, средстава за личну хигијену, организација дружења, прославе рођендана, спортских активности, волонтирање, учешће у активностима надлежних установа које брину о социјалној заштити, посебно ученика из осетљивих друштвених група, на основу програма социјалне заштите.

14


ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Циљ програма заштите животне средине јесте развој еколошке свести, стицање знања, формирање навика и умења које ће ученици примењивати у очувању природе и заштити животне средине, еколошке етике и заштите животиња, организовано учествовање у еколошким истраживањима и конкретним акцијама заштите и унапређења животне средине, као и очување природних ресурса, односно упознавање са коришћењем и рационалном употребом тих ресурса у области енергетике.

Садржаји програма: екологија, значај озелењавање, заштита и уређење природне и радне средине, фитоцентолошка истраживања, загађивање воде, ваздуха, земљишта и хране, унапређивање животне средине и познавање основних појмова из екологије, учешће у раду Покрета горана на нивоу града, као и у Друштву за заштиту животиња.

Начин остваривања програмаПрограм заштите животне средине реализоваће се кроз часове редовне наставе и

ваннаставних активности, радом секције „Млади биолози“, излетима у градски парк, Бару Засавицу, реку Саву, преко трибина, округлих столова, вечери питања и одговора, паноа, учешћем на еколошком квизу, излети у Национални парк Фрушка Гора, екскурзије ученика, израда литерарних и ликовних радова, учешће на конкурсима, изложбама, фотографисањем, прикупљањем материјала. Школа доприноси заштити животне средине остваривањем програма заштите животне средине – локалним еколошким акцијама, заједничким активностима школе, родитеља, односно старатеља и јединице локалне самоуправе у анализи стања животне средине и акција за заштиту животне средине.

ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ

Циљ програма сарадње са локалном самоуправом јесте остваривање унапређења рада школе, развијања способности за улогу одговорног грађанина, за живот у демократски уређеном и хуманом друштву заснованом на поштовању људских и грађанских права, као и основних вредности правде, истине, слободе, поштења и личне одговорности.

Садржај програма – унапређење рада школе, остваривање задатака развојног планирања школе, побољшање материјалних ресурса школе, анализа стања у школи, израда стратегије за превазилажење евентуалних уочених проблема у функционисању школе, реализација облика стручног усавршавања, реализација програма конкурса, хуманитарних акција чији је покретач локална самоуправа, и слично.

Начин остваривања програмаПрограм сарадње са локалном самоуправом школа остварује пратећи и

укључујући се у дешавања на територији јединице локалне самоуправе - заједно са њеним представницима планира садржај и начин сарадње, нарочито о питањима од којих зависи развитак школе.

ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ

15


Циљ програма сарадње са породицом јесте неговање партнерских односа са родитељима, односно старатељима ученика, заснованих на принципима међусобног разумевања, поштовања и поверења, као и унапређење рада школе.

Садржаји програма Програм сарадње са породицом обухвата информисање родитеља о здрављу,

психо-физичком и социјалном развоју ученика, о резултатима учења и понашања ученика, као и о наставним, ваннаставним и ваншколским активностима, о условима живота у школи и друштвеној средини, сазнањима из области дечјег развоја, организације школског и породичног живота и савременим достигнућима из области науке и технике која имају видан утицај на васпитање младих генерација. Родитељи треба да познају психички и физички развој детета, као и дејство различитих фактора на развој и васпитање детета.

Начин остваривања програмаПрограм сарадње са породицом остварује се кроз индивидуалне контакте,

групне састанке, родитељске састанке, предавања, трибине, учешћем родитеља у раду Савета родитеља, тимова и актива, информисањем о успеху и напредовању ученика, учешћем у анкетирању, саветовању, укључивању у наставне, и остале активности школе и консултовање у доношењу одлука око безбедносних, наставних, организационих и финансијских питања, с циљем унапређивања квалитета образовања и васпитања, као и обезбеђивања свеобухватности и трајности васпитно-образовних утицаја. Програм сарадње са породицом обухвата и организацију отвореног дана школе сваког месеца, када родитељи, односно старатељи могу да присуствују образовно-васпитном раду. Ради праћења успешности програма сарадње са породицом, школа, на крају сваког полугодишта, организује анкетирање родитеља, односно старатеља, у погледу њиховог задовољства програмом сарадње са породицом и у погледу њихових сугестија за наредно полугодиште. Мишљење родитеља, односно старатеља, добијено као резултат анкетирања, узима се у обзир у поступку вредновања квалитета рада школе.

ПРОГРАМ ИЗЛЕТА, ЕКСКУРЗИЈА И НАСТАВЕ У ПРИРОДЕ

Циљ излета, екскурзија и наставе у природи, као облика образовно-васпитног рада јесте да допринесе остваривању циљева и задатака образовања и васпитања, циљева изадатака наставних предмета, као и непосредно упознавање с појавама и односима у природној и друштвеној средини, с културним, историјским и духовним наслеђем и привредним достигнућима.

Садржаји програмаУ складу са наставним програмом, на екскурзијама се могу реализовати следећи

програмски садржаји:ПРВИ циклус

- Уочавање облика рељефа и површинских вода у околини и природно-географских одлика Србије;

- Посматрање карактеристичних биљака и животиња;- Посете заштићеним природним подручјима;- Упознавање с прошлошћу и културном баштином завичаја и отаџбине;- Развијање способности оријентације у простору и времену;- Обилазак разних типова пољопривредних површина и сточарских фарми;- Обилазак привредних друштава и јавних предузећа.

ДРУГИ циклус- Посете које омогућавају упознавање са природним лепотама, природно-

географским и друштвено-географским одликама Србије;16


- Обилазак праисторијских, античких, средњовековних, нововековних и локалитета савремног доба;

- Обилазак Београда, престонице Србије;- Обилазак установа културе у Србији;- Обилазак привредних друштава и јавних предузећа.

Начин реализацијеУ избору програмских садржаја и маршрута екскурзија, као и њиховог трајања

потребно је узети у обзир захтеве наставних програма свих предмета које ученици изучавају у тој школској години, циљеве и задатке екскурзије, узраст ученика и њихове психофизичке способности.

У стручној припреми екскурзија учествују сви наставници који треба пажљиво да се упознају са маршутом екскурзије и могућностима које она пружа. У избору дестинација активно учествују и родитељи ученика. Комисије за екскурзије биће формиране по потреби у складу са планом организације екскурзија, излета и наставе у природи. Чланови комисије ће бити: стручни сарадник, руководилац одељењског већа, члан Савета родитеља и члан Школског одбора школе. Задаци комисије за екскурзије: избор дестинација за екскурзије, избор најповољније понуде, односно туристичке агенције која ће реализовати екскурзију, анализа извештаја са екскурзије.

Наставничко веће школе верификује избор дестинација за екскурзију, бира стручног вођу пута који сачињава оперативни план рада за сваки дан екскурзије. Ученици и родитељи ученика се пре поласка на екскурзију упознају са планом и програмом екскурзије.

Реализација програма екскурзије мора бити прилагођена узрасту и психо-физичким карактеристикама ученика, а посебно се мора водити рачуна о безбедности ученика и развијању самосталности и личне одговорности.

ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ

Циљ програма рада библиотеке јесте да код ученика развоја навике читања и коришћења библиотечких услуга, као и да ученике оспособљава да користе информације у свим облицима и на свим медијима и омогући им да овладају вештинама потребним за целоживтно учење.

Садржај програмаПрикупљање, обрада, давање на коришћење ученицима, наставницима и

стручним сарадницима библиотечко - информационе грађе (књиге, серијске публикације, стручни часописи, дечја штампа, уџбеници, приручници, и слично).

Начин реализације програма Увођење ученика у библиотеку, стварање навика служења књигом; Осамостаљивање ученика у служењу књигом; Развијање љубави према литератури и потребе за дружењем с књигом; Коришћење различитих облика мотивисања ученика за читање; Упознавање ученика са могућностима учења и интелектуалног рада у библиотеци; Формирање навика за рационално коришћење радног места; Набавка библиотечког фонда – инвентарисање, обрада, класификација и

каталогизација књига; Систематско информисање о новим издањима, стручним часописима; Припремање тематских изложби у вези са појединим ауторима, акцијама,

јубилејима, ...; Учествовање у организацији и реализацији културне делатности школе; Сарадња са секцијама; Организовање књижевних сусрета и трибина;

17


Организовање литерарних конкурса и учешће у њима; Сарадња с наставницима српског језика; Праћење и проучавање наставних планова и програма; Вођење школског летописа; Руковођење медијатеком и развој љубави ученика према медијима; Стручна обрада фонда медијатеке; Предлог система набавке АВ средстава; Вођење евиденције о коришћењу материјално-техничких средстава.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ОБЛАСТИ РАЗВОЈНОГ ПЛАНА ШКОЛЕ који утичу на образовно-васпитни рад

Циљ развојног планирања јесте стратешко планирање развоја установе са издвајањем приоритета у остваривању образовно-васпитног рада.

Школски развојни план садржи: план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности и друга питања од значаја за развој школе.

Садржаји Школског развојног плана који је усвојен за период од 2014.г. – 2019.г., а који нису обухваћени Школским програмом су:

- Промоција школе и школских активности;- Побољшање квалитета наставе опремањем учионица савременим наставним

средствима и фискултурне сале, као и летње учионице.Начин реализације

- Сарадња с медијима и информисање медија о активностима школе;- Формиран школски тим за израду и ажурирање веб-сајта школе и промовисање

школе;- Организација активности за прикупљање финансијских средстава;- Учешће у пројектима.

ПРОГРАМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Циљ програма јесте оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад стицањем теоријских и практичних знања из области безбедности и здравља на раду.

Садржај програмаПри оспособљавању за безедан и здрав рад запослени се мора упознати са:

- Организацијом и функционисањем безбедности и здраваља на раду у Школи.- Организацијом рада Школе.- Опасностима које угрожавају безбедност при раду, а посебно на рдном месту. - Правима и обавезама у вези са применом прописаних мера и последицама које

могу настати због непридржавања прописаних мера безбедности и здравља на раду.

- Употребом одговарајућих средстава и опреме личне заштите правилним и наменским коришћењем и одржавањем истих. Начин реализације

Теоријским и практичним оспособљавањем запослених за безбедан и здрав рад приликом заснивања радног односа, променом радног места и приликом увођења нове

18


или променом постојеће опреме и уређаја за рад. Редовно се врши провера оспособљености запослених за безбедан и здрав рад.

ПРИЛОЗИ ШКОЛСКОМ ПРОГРАМУ

ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАНОВИ Циљ индивидуалног образовног плана јесте постизање оптималног развоја ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно-васпитних потреба. У складу са чланом 77. Закона о основама система образовања и васпитања (Сл.гл. РС – 72/2009, 52/2011 и 55/2013), за дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа ће обезбедити отклањање физичких и комуникацијских препрека и донети индивидуални образовни план. Индивидуални образовни план у школи доноси Педагошки колегијум на предлог Стручног тима за инклузивно образовање, односно Тима за пружање додатне подршке ученицима, а родитељ, односно старатељ, даје сагласност за спровођење индивидуалног образовног плана. Индивидуални образовни планови ученика налазе се у прилогу код стручних сарадника школе. Број у овој школској години од 1-4 разреда 7 ученика; а од 5-8 разреда 3 ученика се образује по индивидуалоном образовном плану. Два ученика у првом разреду су послата на интерресорну Комисију и чекамо њихово мишљење.

НАСТАВНИХ ПЛАНОВА И ПРОГРАМА

Начин остваривања прописаних наставних планова и програма биће у складу са Правилником о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети, шести, седми и осми разред основног образовања и васпитања( Просветни гласник РС бр. 6/09.;бр.2/10. Просветни гласник РС бр.6/07; 05/08;6/09.) и (Сл. Гласник РС, бр.72/09.), ( Службени гласник РС, бр. 52/2011), и реализоваће се на основу датих препорука.

19


ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ПЕТИ

РАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ

20


А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

СРПСКИ ЈЕЗИК

Укупно часова : 180Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.Задаци наставе српског језика:-развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;-описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског

књижевног језика;-поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;-упознавање језичких појава и појмова, овладавање номативном граматиком и

стилским могућностима српског језика;-оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима

његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама ( улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);-уочавање разлика између месног говора и књижевног језика;-развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;-развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и

писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;-увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и

читања у себи ( доживљајног, усмереног, истраживачког) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима) ;

-оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

-упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;

-поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске,месне);

- поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;-поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање

сценских остварења (позориште,филм);-усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске

уметности;-упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног

идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

21


-развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

22


-навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;-подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;-подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);-васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;-развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН СРПСКИ ЈЕЗИК

редн

и бр

ој

обла

сти

област

број часова основни ниво средњи ниво напредни ниво

обра

да

друг

ити

пови

укуп

но Ученик: Ученик: Ученик:

1. Вештина читања и разумевања прочитаног

13 11 24

СЈ.1

.1.1

.

- разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи

СЈ.2

.1.4

. - разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи С

Ј.3.1

.1. проналази, издваја и

упоређује информације из два дужа текста сложеније структуре или више њих (према датим критеријумима)

СЈ.1

.1.4

.-разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор)

СЈ.1

.1.6

. - разликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

СЈ.2

.1.5

. - проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)

СЈ.3

.1.2

. - издваја кључне речи и резимира текст

23


СЈ.1

.1.7

.

- повезује информације и идеје изнете у тексту, уочава јасно исказане односе (временски след, средство – циљ, узрок – последица и сл.) и изводи закључак заснован на једноставнијем тексту

СЈ.2

.1.6

. - разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима С

Ј.3.1

.3. - издваја из текста аргументе

у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

2. Писано изражавање 8 28 36С

Ј.1.2

.1.

- зна и користи оба писма (ћирилицу и латиницу)

СЈ.2

.2.1

. - саставља експозиторни, наративни и дескриптивни текст, који је целовит и кохерентан С

Ј.3.2

.1. - организује текст у логичне и

правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста

СЈ.1

.2.2

.

- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу

СЈ.1

.2.3

.- саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)

СЈ.2

.2.3

.

- пише резиме краћег и/или једноставнијег текста

СЈ.3

.2.4

.

- пише резиме дужег и/или сложенијег текста

СЈ.1

.2.4

.

- уме да преприча текст

СЈ.2

.2.5

.

СЈ.3

.2.5

.

24


- зна правописну норму и примењује је у већини случајева

- зна и доследно примењује правописну норму

СЈ.1

.2.8

. - примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима

3. Граматика, лексика, народни и књижевни

језик

35 45 80

СЈ.1

.3.1

- зна особине и врсте гласова; дели речи на слогове у једноставнијим примерима; примењује књижевнојезичку норму у вези са гласовним променама

СЈ.2

.3.1

.

- одређује место акцента у речи; зна основна правила акценатске норме С

Ј.3.3

.1.

- дели речи на слогове у сложенијим случајевима

СЈ.1

.3.3

.

- одређује место реченичног акцента у једноставнијим примерима

СЈ.2

.3.3

. - познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи

СЈ.3

.3.3

.

- зна и у свом говору примењује акценатску норму

СЈ.1

.3.4

.- препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези са облицима речи

СЈ.3

.3.4

. - познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

СЈ.1

.3.8

. - одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима С

Ј.2.3

.6.

- одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

СЈ.3

.3.6

.

- познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминолгију у вези са њима)

СЈ.1

.3.9

. - правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

СЈ.2

.3.1

0. - зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима,

25


текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава

СЈ.1

.3.1

0 - правилно употребљава глаголске облике (осим перфекта)

СЈ.3

.3.8

.

- зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

СЈ-

1.3.

13.

- препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)

СЈ.2

.3.1

1.

- одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (сложенији примери)

СЈ.1

.3.1

4.

- зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексу свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима

СЈ.3

.3.7

.

- уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њихвог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла

СЈ.1

.3.1

5.

- одређује значења непознатих речи и израза на основу њиховог састава и/или контекста у коме су употребљени (једноставни случајеви)

26


4. Књижевност 32 8 40

СЈ.1

.4.1

.

- повезује наслове прочитаних књижевних дела са именима аутора тих дела С

Ј.2.4

.1. - повезује дело из обавезне

лектире са временом у којем је настало и са временом које се узима за оквир приповедања

СЈ.3

.4.4

.

- проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту

СЈ.1

.4.2

. - разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) С

Ј.2.4

.2.

- повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

СЈ.3

.4.5

.

- одређује и именује врсту стиха и строфе

СЈ.1

.4.3

.

- разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму С

Ј.2.4

.5.

препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

СЈ.3

.4.7

.

- изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

СЈ.1

.4.6

. - препознаје постојање стилских фигура у књижевноуметничком тексту (епитет, поређење, ономатопеја)

СЈ.2

.4.6

.

- одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

СЈ.1

.4.7

. - уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик

СЈ.2

.4.7

.

- разликује облике казивања у књижевноуметничком тексту: приповедање, описивање, монолог/унутрашњи монолог, дијалог

СЈ.3

.4.8

. - повезује књижевноуметничке текстове с другим текстовима који се обрађују у настави

СЈ.2

.4.8

.

- уочава разлику између препричавања и анализе дела

Укупно часова 88 92 180

27


СТРАНИ ЈЕЗИК

Циљ наставе српског језика у основном образовању заснива се на потребама ученика које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте:развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.Током основног образовања, ученик треба да усвоји знања из страног језика која ће му омогућити да се у јединственој усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.Општи стандардиКроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопсвеног језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.Задаци на нивоу језичких вештинаРазумевање говораУченик разуме и реагује на краћи усмени текст у вези са темама предвиђеним наставним програмом, што подразумева и оне теме које су обрађене предходних година учења страног језика.Разумевање писаног текстаУченик чита са разумевањем кратке писане и илустроване текстове у вези са темама предвиђеним наставним програмом. Усмено изражавање Ученик самостално усмено изражава садржаје у вези са темама предвиђеним наставним програмом.Писано изражавањеУченик у писаној форми изражава краће садржаје у вези са темама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.Интеракција Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.Знања о језику Ученик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај личног залагања у процесу учења страногјезика.

28

Основна школа“Трива Витасовић Лебарник“Лаћарак ШКОЛСКИ ПРОГРАМЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ БРОЈ ЧАСОВА 1.ШКОЛА 16 2.ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ 9 3.ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ 10 4.ПРАЗНИЦИ 8 5.МИЈ ДОМ 6 6.ИСХРАНА 7 7 ОДЕЋА 6 8.ОКРУЖЕЊЕ 6 9.ОСТАЛО 4УКУПНО ЧАСОВА 72

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња,боја,

бројева, итд.(у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/ групној активности8. Изражавање допадања/ недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10. Именовање активности (у вези са темама)11. Исказивање просторних односа и величина 12. Давање и тражење информација о себи и другима13. Тражење и давање обавештења14. Описивање лица и предмета15. Изрицање забране и реаговање на забрану16. Изражавање припадања и поседовања17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику18. Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/ неслагања20. Исказивање извињења и оправдања

29


МАТЕМАТИКА

УКУПНО ЧАСОВА: 144

Циљ и задациЦиљ наставе математике у основној школи јесте: да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и зависности у животу и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, за успешно настављање математичког образовања и за самообртазовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестрном развитку личности ученика.Задаци наставе математике јесу:- да ученици стичу знања неопходна за разумевање квантитативних и

просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;

- да ученици стичу основну математичку културу потребну за откривање улоге и примене математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;

- да развија ученикову способност посматрања, опажања и логичког, критичког, стваралачког и апстрактног мишљења;

- да развија културне, радне, етичке и естетске навике учениока, као и математичку радозналост у осматрању и извучавању природних појава;

- да ученици стичу способност изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику;

- да ученици усвоје основне чињенице о скуповима, релацијама и пресликавањима;

- да ученици савладају основне операције с природним, целим, реционалним и реалним бројевима, као и основне законе тих операција;

- да ученици упознају најважније равне и просторне геометријске фигуре и њихове узајамне односе;

- да оспособи ученике за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;

- да ученицима омогући разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;

- да изграђује позитивне особине ученикове личности, као што су: истинољубивост, упорност, систематичност, уредност, тачност, одговорност, смисао за самостални рад;

- да ученици стичу навике умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

Ученике треба оспособити:-да формирају и графички приказују скупове и њихове подскупове, изводе скуповне операције и правилно употребљавају одређене знакове.-препознају геометријске фигуре:права (нормалне и паралелне), дуж, полуправа, раван, кружница, круг и друго), као и неке односе међу њима.-упознају углове уз трансверзалу паралелних правих,углове са паралелним и нормалним крацима,суплементне и комплементне углове.

30

Основна школа“Трива Витасовић Лебарник“Лаћарак ШКОЛСКИ ПРОГРАМ-упознају дељивост и основна правила дељивости природних бројева ,одређују најмањи заједнички садржалац и највећи заједнички делилац,као и примена дељивости у конкретним проблемским ситуацијама-схвате појам разломака ,записивање разломка на разне начине , упоређују разломке, илуструју на бројевној правој, стекну знање у извођењу основних операција са разломцима,да примене бројеве и бројевне изразе у конкретним проблемским ситуацијама.-могу да читају, састављају и израчунавају мање сложене бројевне изразе.Умеју да реше једноставније једначине и неједначине у вези са разломцима.-упознају осу симетрију и њена својства,као и да умеју да изводе конструкције симетрале дужи,симетрале угла и нормале на дату праву кроз дату тачку.

Редни број Наставна тема Укупан број

часоваБрој часова

обрадеБрој часова

вежбе1. СКУПОВИ 16 7 92. СКУПОВИ ТАЧАКА 12 5 73. ДЕЉИВОСТ БРОЈЕВА 12 5 74. УГАО 20 8 125. РАЗЛОМЦИ 62 26 366. ОСНА СИМЕТРИЈА 14 5 9

7. ПИСМЕНИ ЗАДАЦИ СА ИСПРАВКАМА 8 4 4

Садржаји програма

Број часова

Активности у образовно васпитном раду

Начини и поступци

остваривања рада

Циљеви и задаци садржаја програма

Ученика Наставника

Скупови 16 (7+9)

-уочава

-именује

-повезује

-уређује

-презентује-усмерава ученика-подстиче на размишљање-развија код ученика аналитичко,синтетичко, индуктивно,дедуктивно мишљење

-фронтални

-индивидуални

-групни

-рад у пару

-формирање појма скупа, подскупа, кардинал скупа, правилна употреба симбола-схватање смисла речи и, или, неки, сваки-извођење скуповних операција

Скупови тачака

12 (5+7)

-разликује-именује-открива релације и изражава их-упоређујe-уочава

-презентује-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање

-фронтални


-групни

-рад у пару

-схватање геометријских фигура као скуп тачака(дуж, права, полуправа, раван, кружница, круг)-уочавање њихових међусобних односа-препознавање и правилно цртање

Дељивост бројева

12 (5+7)

-уочавазакључујепроверава

-презентује-усмерава ученика

-фронтални


-групни

-рад у пару

-уочавање дељивост бројева са остатком и без остатка-тумачење једначине а=b·g+r-увођење појма делилац и садржалац-прости и сложени

31


-утиче на развој свести ученика о значају и примени математике при решавању проблема из свакодневног живота

бројеви-одређивање НЗС и НЗД-растављање сложених бројева на просте чиниоце-примена дељивости у конкретним проблемским ситуацијама

Угао 20 (8+12)

-уочава-именује-разликује-упоређује-открива релације-изражава их

-презентује-усмерава ученика-развија код ученика аналитичко,синтетичко,индуктивно,дедуктивно мишљење

-фронтални


-групни

-рад у пару

-формирање појма угла као геометријске фигуре-уочавање односа централног угла и одговарајућег лука и тетиве-преношење углова и упоређивање-мерење углова-операције са угловима у мерама-суплементни и комплементни углови

Разломци 62 (26+36)

-уочава-именује-открива релације-упоређујезакључује

-презентује-подстиче ученика на увиђање, закључивање, упоређивање-утиче на развој тачности,прецизности,одговорности,уредности -фронтални

-индивидуални-групни-рад у пару

-стварање појма разломка као количника два броја-скраћивање, проширивање и упоређивање разломака-приказивање на бројној прави-основне операције са разломцима-примена бројевних израза у конкретним проблемима

Осна симетрија

14 (5+9)

-уочавање-разликује-упоређује-проверава

-презентује-усмерава ученика-утиче на развој свести ученика о значају и примени математике у свакодневном животу

-фронтални


-групни

-рад у пару

-стварање осне симетрије као релације-препознавање осносиметричних фигура и одређивање осе симетрије-цртање осносиметричних фигура-конструкција симетрале дужи, симетрале угла и нормале

Писмени задаци

8 (4+4) -индивидуални

-сагледати како су ученици савладали пређени пограм

32


ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ

ОБЛАСТ НАСТАВНА ТЕМА ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО

1.СКУПОВИ

БРОЈЕВИ И ОПЕРАЦИЈЕ СА

ЊИМА,АЛГЕБРА И ФУНКЦИЈЕ

2.ДЕЉИВОСТ

БРОЈЕВА

1.1.5. дели са остатком једноцифреним бројем и зна када је један број дељив другим

2.1.3. уме да примени основна правила дељивости са 2, 3, 5, 9 и декадним јединицама;

3.1.2. оперише са појмом дељивости у проблемским ситуацијама;

3.РАЗЛОМЦИ

1.1.1. уме да прочита и запише различите врсте бројева (природне, целе, рационалне);1.1.2. преводи децимални запис броја у разломак и обратно;1.1.3. пореди по величини бројеве истог записа, помажући се сликом кад је то потребно;1.1.4. изврши једну основну рачунску операцију са бројевима истог записа, помажући се сликом кад је то потребно (у случају сабирања и одузимања разломака само са истим имениоцем); рачуна, на пример 1/5 од n, где је n дати природан број;

2.1.1. упореди по величини разломке записане у различитим облицима;2.1.2. одреди супротан број, реципрочну вредност и апсолутну вредност броја; израчуна вредност једноставнијег израза са више рачунских операција различитог приоритета, укључујући ослобађање од заграда, са бројевима истог записа;2.1.4. користи бројеве и бројевне изразе у једноставним реалним ситуацијама;2.2.5. користи једначине у једноставним текстуалним задацима;

3.1.1. уме да одреди вредност сложенијег бројевног израза;3.1.3. уме да користи бројеве и бројевне изразе у реалним ситуацијама;3.2.5. користи једначине и неједначине решавајући и сложеније текстуалне задатке.

ГЕОМЕТРИЈА И МЕРЕЊЕ

4.СКУПОВИ ТАЧАКА

1.3.1. влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван (уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује паралелне и нормалне праве);

33


1.3.3 влада појмовима: круг, кружна линија (издваја њихове основне елементе, уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор);

5.УГАО

1.3.1. влада појмовима: дуж,полуправа, права, раван 'и угао(уочава њихове моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи прибор; разликује неке врсте углова и паралелне и нормалне праве);1.4.1. користи одговарајуће јединице за мерење дужине, површине, запремине, масе,времена и углова;1.4.2. претвори веће јединице дужине,масе и времена у мање;1.4.3. користи различите апоене новца;1.4.4. при мерењу одабере одговарајућу мерну јединицу; заокружује величине исказане датом мером;

2.3.1. одреди суплементне и комплементне углове, упoредне и унакрсне углове; рачуна са њима ако су изражени у целим степенима;2.4.1. пореди величине које су изражене различитим мерним јединицама за дужину и масу;2.4.3. уме да дату величину искаже приближном вредношћу;

3.3.1. рачуна са угловима укључујући и претварање угаоних мера; закључује користећи особине паралелних и нормалних правих, укључујући углове на трансверзали;3.4.1 по потреби претвара јединице мере, рачунајући са њима;3.4.2. процени и заокружи дате податке и рачуна са таквим приближним вредностима; изражава оцену грешке (нпр. мање од 1 динар, 1cm,1 g);

6.ОСНА

СИМЕТРИЈА

1.3.6. интуитивно схвата појам подударних фигура (кретањем до преклапања);

2.3.6. уочи осносиметричне фигуре и уме да одреди осу симетрије(нпр. паралелност и једнакост страница паралелограма);

34


ЛИКОВНА КУЛТУРА

УКУПНО ЧАСОВА: 72Циљ и задациЦиљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да се подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета. Задаци:- развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената: линије, облика, боја;- стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације користе различите технике исредства и да упознају њихова

визуелна и лковна својства;- развој способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основу за увођење у визуелно

мишљење;- развијање осетљивости за ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу;- пдстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја,

изложби, , као и чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;- стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвених појава;- омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима

израженим и у делима рзличитих подручја уметности;- развијање способности за препознавање традиционалне, модерне, савемене уметности

5 разред 1. основни ниво 2. средњи ниво 3. напредни ниво наставна средстваоблик рада

Визуелне уметности 1.Медији материјали и технике визуелних уметности

Цртање

ЛК.1.1.1. Разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметностиЛК.1.1.2. Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.

ЛК.2.1.1. Упознаје и користи у свом раду основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметностиЛК 2.1.2. Образлаже свој

ЛК 3.1.1. Познаје и користи различите изражајне могућности класиних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.ЛК 3.1.2. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику поступак) помоћу којих

Оловка, боје,темпере,акварел,фломастери,папир у боји,туш и перо,туш и четкица, И

ндив

идуа

лни

рад

евен

туал

но у

па

рови

ма

или

груп

ама

Сликање

Вајање

35


ЛК.1.1.3. Описује свој рад и радове других.(нпр исказује утисак)

рад и радове других нпр наводи садржај тему карактеристике технике...

ће на најбољи начин реализовати своју одабрану идеју.

књиге из ликовне културе и историје уметности. Разни материјали из свакодневног живота,репродукције чувених уметника,успешни ђачки радови,разни вајарски материјали: глина, сапун, дрво, картон, мека жица, фолије, сипорекс и сл.

(по

избо

ру у

чени

ка) -

мог

ућ и

рад

на

веће

м ф

орм

ату.

Графика

Примењена уметност

Визуелно споразумевање; реализује се кроз:

Слободно ритмичко компоновање - 12 часова

2.Елементи принципи и садржаји (теме, мотиви идеје ...) визуелних уметности

Линија - 20 часова

ЛК.1.2.3. Описује свој рад и радове других (нпр исказује утисак)

ЛК.2.2.1. Одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт. ЛК 2.2.2. Образлаже свој рад и радове других (нпр наводи садржај тему карактеристике технике...)

ЛК 3.2.1. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идејуЛК 3.2.2. Изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат.ЛК 3.2.3. Користи тачне термине (нпр текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове другихЛК 3.2.4. Уочава међусобну повезаност елемента, принципа и садржаја на свом раду и радовима других.

Облик - 20 Часова

Орнамент - 8 часова

Светлински објекти и колаж - 4 часа

3. Улога, развој и различитост визуелних уметности.

36


Визуелно споразумевање - 4 часа

ЛК. 1.3.1 Описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља култура и периода.ЛК 1.3.2. Зна да наведе различита занимања за која су потребна знања и вештине стечене учењем у визуелним уметностима (костимограф, дизајнер, архитекта)ЛК 1.3.3. Познаје места и изворе где може да прошири своја знања везана за визуелне уметности (нпр музеј, галерија, атеље, уметничка радионица ...)ЛК 1.3.4. Зна примере визуелних уметности у свакодневном животу

ЛК 2.3.1. Лоцира одабрана уметничка дела у историски и друштвени контекст.

ЛК 3.3.1 Анализира одабрана уметника дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...)ЛК 3.3.2. Описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметностиЛК 3.3.3. Користи друга места и изворе (библиотека, Интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметностиЛК 3.3.4. Разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других обасти живота.Преобликовање

употребних предмета - 4 часа

37


МУЗИЧКА КУЛТУРА

УКУПНО ЧАСОВА: 72Циљ и задациОпшти циљ музичке културе је развијање интересовања за музичку уметност и упознавање музичке традиције и културе свога и других и других народа. осетљивости и креативности;Остали циљеви и задаци- оспособљавање за разумевање могућности музичког изражавања;- развијање осетљивости за музичке вредности;- неговање способности извођења музике (певање/свирање);- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за

разумевање музичких порука;- подстицање стваралачког ангажовања у свим музичким активностима

(извођење, слушање, истраживање и стварање музике)- развијање критичког мишљења ;- упознавање основа музичке писмености и изражајних средства музичке

уметности;- упознавање занимања музичке струке.Оперативни задаци:

Ученици треба да:- певају песме по слуху;- обраде просте и сложене тактове;- усвајају нове елементе музичке писмености;- свирају на дечјим музичким инструментима;- изводе дечје, народне и уметничке игре;- импровизују мелодије на задани текст;- упознају звуке нових инструмената;- слушају вредна дела уметничке и народне музике.

ОБЛАСТ 1: ЗНАЊЕ И РАЗУМЕВАЊЕ

Основниниво

Средњиниво

Напредниниво

Ученик познаје основне елементе музичке писмености и контекст музичког догађаја.

Ученик препознаје везу између музичких елемената и музичког израза .

Ученик зна и разуме сложеније елементе музичке писмености и њихову изражајну и естетску примену.

Елементимузичке

писмености


Средњи

Ученик познаје основне карактеристике музичких инструмената, гласова, њихову поделу и разликује вокалне, инструменталне и вокално-инструменталне саставе

Ученик повезује специфичне карактеристике

Инструменти,гласови

и састави

38


ниво


музичких инструмената са музичким изразом

Ученик зна историјат, литературу, извођаче и специфичне карактеристике музичких инструмената и састава што повезује са естетском применом.

Основни Ниво

СредњиНиво

Ученик познаје основне карактеристике музике одређених епоха и опште појмове музичко-сценске и концертне музике.

Ученик познаје најзначајнија дела и представнике стилских епоха; разуме појмове апсолутне и програмске музике, структуру одређених облика музичко-сценске и концертне музике.

Епохе;Музичко-сценска и концертна музика


Ученик повезује структуралну и драматуршку димензију музичког дела са естетском применом и историјским контекстом.

Основни ниво



Ученик познаје основне појмове одређених музичких жанрова.

Ученик разуме специфичне карактеристике жанра, структуралне и драматуршке елементе жанровских примера и њихову естетску функцију.

Ученик повезује драматуршке и структуралне елементе са естетском применом и доводи у везу са духом времена.Познаје најзначајније светске и националне представнике.

Жанрови


Средњи ниво

Напредни ниво

Ученик познаје основне појмове народног стваралаштва, контекст настанка српске народне музике, музичке карактеристике и специфичне саставе. Ученик познаје основне појмове српске духовне музике(Осмогласник) и основне карактеристике фолклорне музике других народа.

Ученик повезује изражајне елементе народне музике са контекстом њиховог настанка. Препознаје различите видове српског музичког фолклора по географским карактеристикама.

Ученик разликује старију и новију музичку традицију, аутентичну фолклорну музику од ''новокомпоноване'' на основу повезивања музичких, текстуалних, извођачких, социјалних и историјских карактеристика.

Народна музика

39


ОБЛАСТ 2: СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ




Ученик препознаје основна темпа,динамику, врсту такта, форму и карактер слушаног дела.

Ученик може да опише карактеристике ритмичке и мелодијске компоненте на основу слушања.Такође може да опише карактер слушаног примера као резултат садејства опажених музичких компонената.

Ученик повезује опажени карактер слушаног примера са естетском димензијом композиције.

Музичка писменост




Ученик препознаје инструменталне групе, појединачне инструменте и врсте гласова. Разликује инструменталне и вокалне саставе.

Ученик препознаје карактеристичне технике свирања и певања

Ученик повезује опажене карактеристике инструмената извођачког састава са њиховом естетском применом


и састави


Ученик препознаје стилску припадност слушаног примера.Може да одреди слушни пример као музичко-сценско или концертно дело.Препознаје везу музичког садржаја примера са ванмузичким програмом и препознаје карактеристике српске музичко-сценске и концертне музике.




Ученик препознаје структуралне елементе слушаног дела.

Ученик препознаје драмску функцију структуралних елемената и специфичних музичких карактеристика слушаног дела.



Ученик може да одреди припадност слушаног примера одређеном жанру уметничке музике (дечја,духовна,џез,филмска,популарна,конкретна или електронска)

Ученик препознаје основне карактеристике жанра(извођачки састав,садржај,начин извођења) и основне карактеристике најзначајнијих дела српске музике.

Жанрови

40



Ученик повезује изражајне карактеристике композиција у оквиру наведених жанрова са историјско-стилским периодом. Препознаје међусобне утицаје жанрова и може да их одреди.




Ученик у слушним примерима разликује народно од уметничког музичког стваралаштва.Препознаје основне карактеристике српске народне духовне музике и фолклорне музике других народа.

Ученик препознаје основне карактеристике српске народне музике(обичаје у оквиру којих се музика изводи, извођачке саставе, народне инструменте, народне игре)

Ученик разликује српску ритуалну и забавну народну музику, као и изворну народну музику од ''новокомпоноване''. Препознаје карактеристике српске народне музике у уметничкој музици.


ОБЛАСТ 3: МУЗИЧКО ИЗВОЂЕЊЕ


Напредни

ниво

Ученик може да пева или свира музички пример од 16 тактова уз тактирање у С-дур лествици у којој се користе: основне ритмичке вредности, основна темпа, тонске висине од малог g до е2. Ученик може да пева или свира једноставне дечје, народне и популарне песме.

Ученик може да изведе певањем или свирањем песму или музички пример који садржи разноврсне елементе музичке писмености и да пева у двогласу укључујући и канон. Може да пева или свира одломак из дела различитих жанрова уметничке музике. Зна да пева одломак из неког дела музичко-сценске и концертне музике, као и музику различитих типова српске фолклорне баштине.

Основемузичке




Ученик може да свира песму или музички пример од 16 тактова који садржи елементе основне музичке писмености на неком од Орфових инструмената или на мелодици, фрули, блок флаути.Ученик зна да свира неко дело из српске фолклорне баштине.

Ученик зна да свира један или више инструмената и може да изведе одређене специфичности свирања, да прати другог ученика или да свира у мањем саставу у оквирима наставе

Музички инструменти

41




Ученик може да пева у хору или свира у оркестру једноставне песме различитих жанрова. Може да изведе игру по избору (народну или класичну) и учествује у школским приредбама.

Ученик може да пева у хору и/или свира у оркестру сложеније композиције различитих жанрова. Ученик зна да изведе основне класичне и српске народне игре.

Музички жанрови

ОБЛАСТ 4: МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВА



Ученик може да осмисли ритмичку пратњу за један инструмент песме коју зна. Ученик може да ствара мелодију од понуђених мотива,комбиновањем.

Ученик може да осмисли ритмичку пратњу за више инструмената песме коју зна и може да је запише и одсвира. Може да осмисли мању музичку целину, да је запише и одсвира. Ученик може активно да учествује у импровизовању и компоновању мање музичке целине са наставником.





Ученик може да направи инструмент од предмета из свог окружења, из групе ударачких, трзалачких, дувачких и гудачких инструмената.

Ученик може да направи или нацрта модел задатог инструмента из било које групе инструмената.



Ученик може да одабере, од понуђених, одговарајући музички пример за задати историјско-стилски период, за задати драмски оквир( филмска сцена, религиозни текст и сл.). Ученик уме да импровизује певањем или свирањем одређену мелодију у духу популарне музике.



Ученик може да осмисли музичку игру на основу песме различитих жанрова.Може да компонује одговарајућу мелодију на дати текст духовне тематике, одређени ритмички модел или мелодију у духу џез и популарне музикеи осмисли одговарајућу музику за сцену. Одређену мелодију из репертоара класичне музике може да варира певањем или свирањем у духу националне, џез, популарне

42


музике.



Ученик може да одабере адекватне примере (од понуђених) дела музичко-сценске и концертне музике за задати историјско-стилски период.

Ученик може да осмисли адекватну музичку нумеру за задату драмску сцену.Може активно да учествује у осмишљавању уметничког догађаја.

Епохе;Музичко-сценска

и концертна музика



Ученик може да одабере (од понуђених) адекватан пример аутентичне народне музике за задати мотив из народног живота. Ученик може да направи или нацрта модел народног инструмента по избору од понуђених предмета из окружења.

Ученик може да одабере адекватне примере за одговарајуће задате догађаје из народног живота(календарски обичаји, географске области,итд.). Ученик може да компонује музику у духу српске народне музике или да импровизује одређену народну мелодију у духу оригиналног начина извођења.


Часови музичке културе су конципирани тако да сваки обухвата понављање, обраду и систематизовање градива

43


ИСТОРИЈА

УКУПНО ЧАСОВА: 36Циљ и задациЦиљ изучавања наставног предмета Историја је културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног , европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика.Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе,разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности које су одредиле развој људског друштва, и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и историју суседних народа и држава.

НАСТАВНА ТЕМА ТИП ЧАСА ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО

ОБР

АД

А

УТВ

РЂИ

ВА

ЊЕ

СИ

СТЕ

МА

ТИЗА

ЦИ

ЈАБР

ОЈ Ч

АС

ОВ

А

ПО

ТЕМ

И

ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

ИС.1.1.

ИСТОРИЈСКОИСТРАЖИВАЊ

Е И ТУМАЧЕЊЕ

ИСТОРИЈЕИС.1.2.


ИС.2.1.





ИС.3.1.




О ИСТОРИЈИ, УВОД У

ИСТОРИЈУ3 1 4

ИС.1.1.1. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.

ИС.1.1.2. ИС.1.2.3. ИС.2.1.4. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.3.СВЕТ

ПРАИСТОРИЈЕ 3 1 1 5 ИС.1.1.3 ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.2. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1. ИС.1.2.3. ИС.3.1.6. ИС.3.2.3.

СТАРИ ВЕК 18 6 3 27

ИС.1.1.4. ИС.1.2.2. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.4. ИС.2.1.6. ИС.2.2.5. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.3. ИС.2.2.3. ИС.3.1.5. ИС.3.2.6.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.6. ИС.2.1.6. ИС.2.2.5.

Укупно 24 8 4 36

44


ГЕОГРАФИЈА

УКУПНО ЧАСОВА : 36Циљ и задаци

Географија је обавезан наставни предмет и изучава се у другом образовном циклусу обавезног образовања и васпитања. Географска знања су значајна компонента опште културе сваког човека. Ученици кроз овај предмет упознају основне објекте, појаве и процесе у простору,њихове узрочно-последичне везе и односе, и на основу тога изграђују сопствено географско мишљење о свом завичају,држави,континенту и свету као целини. Настава географије оспшособљава ученике да користе географску карту, раде на терену и самостално проналазе и анализирају изворе географских информација.Кроз стечена знања ученици ће изграђивати свест о значају заштите свих геосфера као еколошког оквира за живот на Земљи , и формирати одговоран однос према животној средини. Улога географије огледа се и у развијању толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.ЗадациНастава географије треба да допринесе:- стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони; - картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора

информација у процесу учења и истраживања и у свакодневном животу;- стицање знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу

Земље и у непосредном окружењу;- разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском

омотачу;- развоју географског мишљења заснованог на повезаности и међуусловљености

географских појава и процеса у простору и времену;- развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и

других феномена у геопростору;- стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и

уочавању њиховог просторног размештаја;- разумевању утицаја природних и друштвених фактора на развој и размештај

становништва, насеља и привредних делатности;- стицање знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и

државама;- стицање знања о основним географским одликама ваневропских континената и

њихових регија- упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских,

социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету комплем;- стицање знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним

регионалним целинама;- развијању ставова о превентиви,заштити и унапређењу животне средине;- развијању националног,европског и светског идентитета;- стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално

учење и истраживање и њиховој примени у свакодневном животу;- развоју опште културе и образовања ученика.

45


ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА СА ОБРАЗОВНИМ СТАНДАРДИМА ПО НИВОИМА

Редн

и бр

ој

наст

авне

тем

е

НАСТАВНА ТЕМА


ОСНОВНИ НИВО

СРЕДЊИ НИВО

НАПРЕДНИ НИВО

Уку

пно

Обр

ада

Пон

ављ

ање,

утвр

ђива

ње

,пр

овер

а1.

УВОД У ГЕОГРАФИЈУВАСИОНА И ЗЕМЉА

7 4 3

ГЕ 1.2.1.ГЕ 1.2.2.

ГЕ 2.2.1. ГЕ 3.2.1.

2.ГЕОГРАФСКА КАРТА 9 4 5

ГЕ 1.1.1.ГЕ 1.1.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.1.1.

3.ЗЕМЉИНА КРЕТАЊА 4 2 2

ГЕ 1.2.1.ГЕ 1.2.2.ГЕ 1.1.2.

ГЕ 2.2.1.ГЕ 2.1.3.

ГЕ 3.2.1.

4.УНУТРАШЊА ГРАЂА И РЕЉЕФ ЗЕМЉЕ

10 6 4ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.1.4.

ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.1.1.

5.ВАЗДУШНИ ОМОТАЧ ЗЕМЉЕ

6 3 3ГЕ 1.2.3ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.1.3.

ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.1.1.

БИОЛОГИЈА

УКУПНО ЧАСОВА : 36

Циљ наставе биологије у основној школи је да ученици усвајањем образовно-васпитних

садржаја стекну основне појмове о живом свету , његовом историјском развоју и законитостима које у њему владају.Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете инавике, запажања, способности критичког мишљења, објективност и логичко расуђивање, љубав према природи и осећање дужности да чувају и заштите природу, да развијају хигијенске навике и здравствену културу.Задаци наставе биологије су да ученици:- схвате улогу и значај биологије за напредак човечанства одрживог развоја;- разумеју поступност у развоју живог света;- схвате да су жива бића груписана према сродности у пет царстава;- стекну основна знања о грађи и функционисању живих бића;- развију способност повезивања појмова и процеса у живим бићима и природи;

46


- стекну знање о разноврсности и распрострањености живих бића;- схвате узајамне односе живих бића и животне средине, као и динамику кружења

материје и протицања енергије;- развију осећање одговорности према стању животне средине;- схвате степен угрожености биосфере и улогу сваког појединца у њеној заштити и

унапређивању;

- упознају грађу и функционисање човечијег организма- стекну неопходне хигијенске навике за очување сопственог здравља и здравља

других људи;- схвате да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева

поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима;- користе методе посматрања, мерења и експеримената;- приликом избора будућег занимања имају јасне појмове и представе о

занимањима везаним за биологију, што ће омогућити квалитетно усмеравање.- знају царство гљива и њихове основне карактеристике.

Годишњи програм биологијеПети разред

Наставне теме

Обр

ада

ново

г гр

адив

аП

онав

љањ

е и

Веж

ба

Про

вера

Уку

пно

Оперативни задаци Ученици треба да:

Област и карактеристична знања и вештине

Стандарди који се могуприменити

1. Увод 3 1 2 - 6 - схвате улогу појам биологије као науке значајне занапредак човечанства и одрживог развоја;- буду оспособљени за руковање једноставнимлабораторијским прибором; лупом или микроскопом;- умеју да израде једноставне привремене препарате;

- зна карактеристике живе и неживе природе;

БИ.1.1.1.БИ.1.1.2. БИ.2.1.1.БИ.3.1.1. БИ.3.1.2.

2.Особине живих бића и разноврсност живог света

7 4 1 - 12 - упознају основну јединицу грађе живих бића;- упознају разноврсност живих бића;

- зна карактеристике живе и неживе природе;- уочава сличности и разлике у изгледу и понашањубиљака и животиња;

БИ.1.1.1. БИ.1.1.2. БИ.2.1.1.БИ.3.1.1. БИ.3.1.2.БИ.1.1.3. БИ.2.1.2. БИ.3.1.3

47


3. Царство гљива

4. Царствобиљака - грађаи животнипроцесибиљака

4

15

1

7

1

7

-

2

6

31

одређене теме (садржаји програма) – вируси, бактерије,једноћелијске алге, гљиве и праживотиње се приказујуинформативно, а излагање тема се може

конципиратикао скраћене верзија по узору на наредне теме илитему праживотиња из шестог разреда;- упознају царство гљива и њихове основнекарактеристике;-схвате појам ботанике као научне области биологије;- упознају и знају да објасне основну спољашњу грађувегетативних биљних органа;- знају да објасне грађу и улогу цвета, плода и семена;- схвате процес и начине опрашивања и оплођења

уочава сличности и разлике у изгледу и понашањубиљака и животиња;- уочава просторну и временску променљивост живогсвета;- зна да организми имају

карактеристичну грађу којаомогућава одвијање различитих функција неопходнихза одржавање живота;- познаје основне животне процесе и њихову улогу уостваривању одговарајућег понашања јединке;- разуме да организми функционишу као независнаеуравнотежене целине у сталној интеракцији саоколином;- разуме да се врста одржава репродукцијом, а давишећелијски организми расту деобама и повећањемвеличине ћелија (разлику између митозе и мејозе);

БИ.1.1.3. БИ.2.1.2. БИ.3.1.3.БИ.1.1.5. БИ.2.1.4. БИ.3.1.5.БИ.1.2.1. БИ.1.2.2. БИ.1.2.3.БИ.2.2.1. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3.

БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.БИ.1.2.4. БИ.1.2.5. БИ.1.2.6.БИ.2.2.4. БИ.2.2.5. БИ.2.2.6.БИ.3.2.4. БИ.3.2.5. БИ.1.2.7. БИ.2.2.7. БИ.2.2.8.БИ.2.2.9. БИ.3.2.6.БИ.1.3.1. БИ.1.3.2. БИ.2.3.1БИ.2.3.2.

5.Разноврсностбиљака, значаји заштита

9 5 2 1 17 упознају царство биљака и најзначајније групе;- упознају основне елементе заштите и степен угрожености

уочава потребу за класификовањем живог света збогњегове велике разноликости;- зна да организми имају карактеристичну грађу којаомогућава одвијање

БИ.1.1.4. БИ.2.1.3. БИ.3.1.4.БИ.1.2.1. БИ.1.2.2. БИ.1.2.3.БИ.2.2.1. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3.БИ.3.2.1.

48


биљака делатностима човека у природи;- развијају интересовање за проширивање знања уодговарајућим институцијама (ботаничка башта,природњачки музеј, библиотеке);

различитих функција неопходнихза одржавање живота;- познаје и разуме основне законитости и принципе уекологији;- разуме утицај човека на биосферу (заштита животнесредине) ;- познаје принципе правилне исхране и разуме њихов значај;

БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.БИ.1.4.3. БИ.2.4.3. БИ.2.4.4.БИ.1.4.6. БИ.1.4.7. БИ.1.4.8.БИ.2.4.8. БИ.2.4.9.- БИ.1.5.6.БИ.2.5.2. БИ.2.5.3

Свега 38 18 13

3 72

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

УКУПНО ЧАСОВА : 72

Циљ и задациЦиљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошкимразвијеним окружењем, кроз стицањеосновне техничке и информатичке писмености,развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина и културе рада.Остали циљеви и задаци предмета су да ученици:- стекну основно техничко и информатичко васпитање и образовање;- стичу основна техничко- технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се за

њихову примену у учењу, раду и свскодневном животу;- схвате законитости природних и техничких наука;- сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија(ИЦТ),

сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота;- упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених

корисничких програма и стекну навике да их користи у свакодневним активностима;- науче употребу рачунара са готовим програмимаза обраду текста, за графичке

приказе, интерфејс и интернет;- развијају стваралачко и критичко мишљење;- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје

према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност;- развију психомоторне способности;- усвоје предпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим

облицима друштвено корисног рада;- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима

технике и управљања технолошким процесима;- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака;- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски раде; - комуницирају на језику технике( техничка термихологија, цртеж);- стекну знања за коричћење мерних инструмената;

49


- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел, макету или средство;

- препознају елементе ( компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике, електронике и да их компонују у јединственије функционалне целине( графички и кроз моделе, макете или предмете);

- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија;- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу;- прилагоде динамичке конструкције( моделе ) енергетском извору;- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе), израде

или примене јединственији програм за управљање преко рачунара;- упознају економске, социјалне, техничко-технолошке,еколошке и етичке аспекте

рада и производње и њихов значај за развој друштва;- примењују мере и средства за личну заштиту при раду;- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређивање животног окружења;- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања

правилно одаберу своје будућу професију и др.

Оперативни задациУченици треба да :- се упознају са техником, техничким достигнућима и значајем техничког и

информатичког образовања;- се упознају са програмом техничког и информатичког образовања;- се упознају са организацијом рада у кабинету за техничко и информатичко

образовање и мерама заштите;- упзнају пут од идеје до рализације; - упознају прибор за техничко цртање и развију вештину његовог коришћења;- упознају основне елементе техничког цртања:формат, врсте линија, приказивање

предмета(скица, цртеж), котирање и размеру;- науче приказивање своје идеје помоћу скице и техничког цртежа;- науче да нацртају једноставан технички цртеж помоћу рачунара;- науче да реализују своју идеју уз примену конструкторских комплета и готових

елемената;- науче како се врши избор материјала за реализацију своје идеје, као и редослед

операција и алата при обликовању материјала;- науче да изводе једноставније статичке и динамичке моделе и макете од делова из

конструкторског комплета и готових елемената, према одговарајућим упуствима и својим идејама;

- науче самостално да израде једноставније предмете по својој идеји помоћу одговарајућег прибора и алата, применом основних радних операција од лако обрадивих материјала и готових елемената;

- знају називе и функције основних и допунских уређаја рачунара;- науче да укључе рачунар и знају функције тастатуре, упознају неке могућности

употребе рачунара са готовим програмима;- упознају врсте и карактеристична својства лако обрадивих материјала: дрво,

картон, кожа, пластичне масе;- упознају основне принципе механичке обраде материјала;

50


- науче правилно да користе прибор и алат за механичку обраду материјала;- науче да разраде технолошки поступак;- се упознају са значајем, врстама и основним изворима енергије;- упознају могућности коришћења енергије сунца, ветра и воде;- се навикавају на штедњу енергије;- стекну представу о четири основна вида саобраћаја: друмски,железнички,водни и

ваздушни;- стекну знање о начинима регулисања друмског саобраћаја;- упознају основна правила и прописе кретања пешака и бицикла у јавном

саобраћају;- упознају хоризонталну, вертикалну и светлосну сигнализацију у саобраћају;

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

УВОД ГРАФИЧКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ 8 ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 16ОД ИДЕЈЕ ДО РАЛИЗАЦИЈЕ 8МАТЕРИЈАЛИ И ТЕХНОЛОГИЈЕ 12ЕНЕРГЕТИКА 4КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИ 12САОБРАЋАЈ УКУПНО ЧАСОВА 72

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ УКУПНО ЧАСОВА : 72

Циљ и задациЦиљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима , у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима,доприносе интегралном развоју личности ученика (когнитивном,афективном,моторичком), развоју моторичких способности,стицању,усавршавању и примени моторичких умења,навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.Задаци наставе физичког васпитања су :- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;- развој и усавршавање моторичких способности ;- стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког

васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања

дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;- формирање морално вољних квалитета личности;- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним

условима живота и рада.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Програмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:- развијање физичких способности;- усвајање моторичких знања, умења и навика;- теоријско образовање.

51


5.разред Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво Наставна средства И реквизити

Облици рада и методе рада

Корелација

Везбе обликовања

6 часова

ФВ.1.1.24Уценик правилно изводи најмање један комплекс В.О и приказује везбе за поједине делове тела. ФВ.1.1.25. Зна утицај И знацај В.О за организам,познаје поделу В.О и

2.1.22. Уценик правилно изводи висе комплекса В.О са И без реквизита2.1.23.Зна принципе састављања и дозирање оптерец.

3.1.20.Уценик саставља,правилно изводи и показује слозене комплексе В.О3.1.21.Саставља И дозира оптерецење

Палице,лоптице ,сведска клупа. ,рипстол

Фронтални,групни и у паровимаМетода демонстрације,

Атлетика

10 часова

1.1.3.Уценик правилно трци варијантама технике трцања и мери резултат1.1.4.Зна терминологију И знацај трцања1.1.5.Уценик правилно скаце у даљ згрцном техником1.1.7.Уценик правилно скаце увис техником маказице1.1.9.Уценик правилно баца куглу из места И мери дузину хица1.1.10.Зна правила за такмицење

2.1.3.Уценик правилно изводи варијанту технике стаф.трцања2.1.4.правилна техника “увинуце”2.1.5.правилно скаце увис ледјном техником2.1.6.правилно баца куглу ледјном техником2.1.7.уценик зна правила такмицења

3.1.4.Уценик уцествује на такмицењу у атлетском петобоју3.1.5.Зна атлетска правила неопходна за такм.у петобоју

Стартни блокови,палице за стафету,струњаце,јама са песком,конструкција за скок увис.кугла,

Групни,индивидуалн

Метода демонстрације,метода зиве реци

Вежбе на справама и тлу

12 часова

1.1.11.Уценик правилно изводи везбу на тлу1.1.19.Зна називе везби1.1.12.Уценик правилно изводи згрцку или разноску уз помоц1.1.13.Уценик правилно изводи везбу на греди

2.1.9.Уценик правилно изводи слозеније везбе на тлу2.1.10.Правилно изводи згрцку2.1.11.Уценица правилно изводи комбинације везби на греди2.1.17.Зна називе везби,цување и помагање,пруза прву помоц

3.1.6.Уценик правилно изводи везбе и комбин.везби на тлу3.1.7.Правилно изводи згрцку и разноску са изразитијим фазама лета3.1.8.Уценица правилно изводи комбинацију везби на греди3.1.15.Зна мере сигурности ,цување И помагање

Струњаце,козлиц,греда ниска,греда такмицарска.

Групни,индивидуални

Метода демонстрације,

Сп.игре рукомет, фудбал

1.1.1.Уценик игра спортску игру примењујуци основе технике,познаје правила и сарадјује са цлановима екипе1.1.2.Зна функцију сп.

21.1.Уценик игра спортску игру примењујуци виси ниво технике ,веци број правила;виси степен сарадње са цлановима екипе

3.1.1.Уценик игра спортску игру примењујуци слозене елементе технике.испуњ

Рукометне,косаркаске,одбојкаске,фудбалске лопте,медицинке,мали И велики

ГРупни,у паровима,индивидуални

52


32 часа игре,осн.појмове,основне принципе тренинга1.1.1.Уценик на основном нивоу игра фудбал примењујуци основну технику,познаје неопходна правила И сарадјује са цлановима екипе

2.1..2.Зна функције спортске игре,веци број правила,знацај и.принципе тренинга,утицај тренинга

ава тактицке задатке,уцествује у орган. Утакмице И суди3.1.2.Зна тактику игре,систем такмицења,

голови,косеви,конструкц.за одбојку,мреза

Метода демонстрације,зиве реци,

Ритмика и Плес

6 часова

1.1.20.Уценик се успесно креце у ритму и темпу музицке пратње у простору основ.облицима кретања1.1.21.Уценица правилно изводи основне везбе из ритмицке гимн.

1.1.26.Уценик игра стони теннис примењујуци основне технике

2.1.18.Уценик повезује просторно И временски елементе у целину,изводи најмање један децији плес2.1.19.Влада основном терминологијом,разликује плесове2.1.24.Уценик игра стони теннис користеци виси ниво технике удараца И повезује их са кретањем2.1.25.Зна функцију И знацај стоног тениса И,познаје веци број правила

3.1.16.Уценик успесно моторицки И у ритму И темпу реализује одабрани плес,влада основама тренинга3.1.17.Зна терминологију плесова И систен такмицења3.1.22.Уценик игра стони теннис И повезује слозене елементе у целину,формира концепцију игре,уцествује на сколском такмицењу

ЦД плејер,лопте,вијаце,струњаце.траке,рекети, сто за стони тенис

ГРупни,у паровима

Пливање

6 часова

1.1.23.Уценик пливаи постује правила самоспасавања у базену

2.1.21.Уценик плива једном од техника спортског пливања,поседује вестину самопомоци у води и безбедног понасања

3.1.19.Уценик зна да плива две технике спортског пливања И такмици се

Базен, Групни,у паровима,индивидуални

Метода зиве реци, метода демонстрације

УКУПНО: 72

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ВЕРСКА НАСТАВА

УКУПНО ЧАСОВА:3653


Циљ и задациЦиљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство

традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слбодно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета.Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнуча човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:- развија отвореност и однос према Богу, другачијим и савршеном односу на нас, као

и отвореност и однос према другим личностима , према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посебно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској судбини, оживоту у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевинубожију и за себе;

- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остварењу сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИСЦиљеви и задаци Циљ наставе православнок катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уживајући две димензије: историјски хришћански живот ( историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот( будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, лтургијсој, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у вема отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење ( литургијско, као и подвижничко икуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националнуприпадност и верско образовање. Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота( однос с Богом, са светом, с другим људима и са самим собом). Задаци наставе православног катихизиса ( веронауке) јесу да код ученика:- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног

изражавња човекове слободе;

54


- развије спсобност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;

- изгради свет о томе да бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи од слободе човека и његове заједнице с Богом;

- развија способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кага је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМА1. Припрема света за долазак Сина Божијег у свет2. Стари завет између Бога и света кроз изабрани народ3. Аврам, радоначелник јеврејског народа, праслика Христа као главе цркве4. Мојсијев закон као припрема и водич ка Христу5. Старозаветни мотиви у православној иконографија

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕУКУПНО ЧАСОВА:36

Циљ и задациОпшти циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу

школе и локалне заједнице, проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.Задаци:- подстицање и оспособљававањеза активно учешће у животу школе развијањем

вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;- упознавање школских правила и процедура;- разумевања функционисања органа управљања школе и стручних тела- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање,

аргументовање ставова и изражавање мишљења;- обучавање техникама групног рада;- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и

делања.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА 6САГЛЕДАВЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА 4ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ 1САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ 8АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА- ПЛАН АКЦИЈЕ 12ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ 1 ОСВРТ НА НАУЧЕНО- ЕВАЛУАЦИЈА 4 УКУПНО ЧАСОВА: 36


Прва година учења 72 часа годишње

55


ЦиљЦиљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама

ученика,које се остварују овладавањем комуникативних вештина и развијањем способности и метода учења страног језика.Циљ наставе страног језика,стога, је: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика,његових хуманистичких,моралних и естетских ставова,стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другох странох језика на различите начине и у свим околностима које живот створи.Учење другог страног језика,ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог страног језика, поспешује стицање вишејезичке и вишекултурне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења.Општи стандарди Кроз наставу страних језика, ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученикразвија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика. Поред тога, ученик уочава значај личног залагања у процесу учења страног језика.Посебни стандардиРазумевање говораУченик разуме једноставну усмену поруку исказану савременим језиком, не дужу од две до три минуте; и то на нивоу селективног разумевања( проналажење трањене информације). Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука ( монолог, краћи разговор, кратка информација).Разумевање писаног текстаУченик чита са разумевањем кратке ( највише до 50 речи) писане и илустроване текстове у вези са познатим темама.Усмено изражавање У оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај,садржај разговора или наративног текста, самостално или уз помоћ наставника.Писмено изражавањеУ оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик пише кратке поруке (до 30 речи).ИнтеракцијаУченик остварује комуникацију и разумевање са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама. Знања о језикуПрепознаје основне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције.Оперативни задаци на нивоу језичких вештина Разумевање говора На крају петог разреда, ученик треба да:- препознаје страни језик који учи међу другим страним језицима;- препознаје гласове у говорном ланцу, нарочито оне којих у матерњем језику нема;

56


- разуме оне изразе које наставник употребљава током часа да би дао упуства за рад и друго;

- разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до пет реченица, које исказује природним темпом наставник, други ученици или их чује преко звучног

- материјала, акоји садрже искључиво језичку грађу обрађену током петог разреда;- разуме једноставне дечије песме и бројалице у вези са обрађеном тематиком.Разумевање писаног текстаУченик треба да:- упозна и, када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи и

гласног читања;- упозна основна правила графије и ортографије;- разуме упуства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима;- разуме смисао краткихписаних порука и илустрованих текстова о познатим темама

(око 50 речи). Усмено изражавањаУченик треба да :- разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи,

поштује ритам и интонацију при сопственом говору и читању;- ступи у дијалог и у оквиру четири – пет реплика, постављањем и одговарањем на

питања, води разговор у оквирима комуникативних функција и лексике обрађених током петог разреда;

- монолошки, без предходне припреме али уз помоћ питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише ситуацију, слику и лице, предмет, односно животињу;

- интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитације.ИнтеракцијаУченик треба да:- реагује вербално или невербално на упуства и постављање питања;- поставља једноставна питања;- иражава допадање или недопадање;- учествује у заједничким активностима на часу ( у пару, у групи, итд.); - тржи разјашњење када нешто не разуме.Писмено изражавањеУченик треба да:- упзна основна правила графије, ортографије и интерпункције у оквиру усмено

стечених језичких знања;- допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике или другог

визуелног подстицаја;- допуњава честитку;- пише личне податке (име, презиме и адресу);- кратко одговори на једноставна питања ( ко, шта, где ) која се односе на обрађене

теме, ситуације у разреду или њега лично.Знања о језику- препознаје шта је ново научио;- схвата значај познавања језика;- увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем

првог страног језика;- користи језик у складу са новоом формалности комуникативне ситуације (нпр.

форме учтивости);- разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима.

57


ТЕМАТСКЕ ЦЕЛИНЕ БРОЈ ЧАСОВА 1.ШКОЛА 16 2.ЈА И МОЈИ ДРУГОВИ 9 3.ПОРОДИЦА И БЛИСКО ОКРУЖЕЊЕ 10 4.ПРАЗНИЦИ 8 5.МИЈ ДОМ 6 6.ИСХРАНА 7 7 ОДЕЋА 6 8.ОКРУЖЕЊЕ 6 9.ОСТАЛО 4УКУПНО ЧАСОВА 72

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња,боја,

бројева, итд.(у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/ групној активности8. Изражавање допадања/ недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10. Именовање активности (у вези са темама)11. Исказивање просторних односа и величина 12. Давање и тражење информација о себи и другима13. Тражење и давање обавештења14. Описивање лица и предмета15. Изрицање забране и реаговање на забрану16. Изражавање припадања и поседовања17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику18. Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/ неслагања20. Исказивање извињења и оправдања

Ученицима је дата могућност да одаберу један срани језик, а понуђена су им два: италијански и руски. На основу анкетирања ученика и њихових родитеља бирани други страни језик као обавезни изборни наставни предмет је италијански у три одељења а само јадно одељење руски.

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

Ученици треба да разумеју и користе:

1. Именице - vlastite i zajedničke, odgovarajući rod, broj, sa determinativom: Siдnora/Siдnor Rossi, Maria, Anna, Federica, Giovanni, Riccardo, Belдrado, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, дli Appennini; i miei дenitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri fiдli, questo studente, questa raдazza, quell’amico, quella casa.

58


2. Одређени члан испред датума: Oggi e il 31 gennaio; ispred imena dana: La domenica non studio.

3. Партитивни члан: Ho comprato un’etto di prosciutto. Voдlio delle mele. Non manдio pane.

4. Заменице за директни и индиректни објекат: Marco e Ana sono tuoi amici? Non, non li conosco. Il libro? Scusi, lo porto domani. E tu Marco, hai scritto a tua sorella? No, non le ho scritto, non ho avuto tempo.

5. Придеве - одговарајући род, број, место, поређење: un raдazzo дrande, una raдazza дrande, le persone simpatiche, un piore rosso, Giovanna e piu alta della sua sorella, noi siamo meno veloci di voi. Giorдio e il piu дrande chiacchierone di noi tutti.

6. Бројеве: основне преко 1000, редне до 20: E’ un libro di cento paдine! Abito al settimo piano. Faccio la quinta.

7. Питања: Puoi venire a casa mia domani? Conosci la mia cuдina? Che cosa aspettate? Dove andate? A che ora tornate a casa? E quando torni? Abiti qui? C’e qui il tuo indirizzo? Perché? Chi torna domani?

8. Негацију: Io non manдio frutta. Tu non lo vedi domani.

9. Заповедни начин: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me.

10. Кондиcионал глагола потере и волере: Vorrei un дelato alla frutta, per piacere. Potresti portarmi domani il tuo quaderno di matematica ?

11. Глаголска времена:

- Пресенте Индицативо фреквентних глагола, рачунајући и повратне (alzarsi, lavarsi) и безличних глагола (piovere, nevicare);

- Passato prossimo i Imperfetto - грађење и контрастирање употребе: Dormivo quando e tornato Marco. L’ho conosciuto al mare, tanti anni fa, quando avevo appena cinque anni!

- Futuro: Raдazzi, domani andremo tutti insieme a teatro. Giulia tornera fra quattro mesi.

12. Предлоге и сажете чланове: Vivo a Kraдujevac, in Serbia; in luдlio andiamo in vacanza a Belдrado; ieri siamo andati allo Zoo; ritorni dalla scuola a quest’ora ? E’ in macchina, ariva a casa fra poco. Non faremo tardi al cinema, lo spettacolo inizia alle otto, ci aspetteranno a casa di Marco, ci andiamo tutti a piedi.

13. Прилоге за време, место, начин, количину: prima, dopo, oддi, domani, sempre, qui, li, la, davanti, dietro, bene, male, poco, molto, tanro, troppo, piu, meno.

14. Везнике e, o, ma.

РУСКИ ЈЕЗИК

Ученици треба да разумеју и користе: 59


Релацију слово - глас и разликовање гласова и слова у руском језику; основна обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ž, ш, ч, щ, л; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних и безвучних сугласника; изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника; изговор гласова у групама чт, сч, зч, сш, зш, стн, здн. Основне типове изјавне и упитне интонационе конструкције.

Слагање субјекта (именица) и простог глаголског предиката (лични глаголски облик): Вова читает. Миша читал. Маша читала.

Глагол у функцији простог глаголског предиката - презент глагола прве и друге коњугације, перфекат : я читаю, ты читаешь, ял юблю, ты любишь, он говорил, она писала, они рассказывали...

Именице у функцији именског дела предиката: Я ученица. Мама - врач.

Облике личних заменица у функцији субјекта: Меня зовут Аня. Мне одиннадцать лет.

6) Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет.

Слагање именица и придевских речи: красный свет, Новый год, зеленая доска, большая елка, вкусное яблоко, синее пальто.

Исказивање питања: Кто он? Что тут? А дом? И двор ваш?

Исказивање посесивности: У меняе сть...У меня нет...

Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два.

Какое сегодня число? Первое февраля.

Исказивање просторних односа (правац и место): куда, где, когда; к врачу, на улицу, в автобус; у парты, на кухне, в городе; налево, направо, прято.

Исказивање императивности (2. лице једнине и множине): читай, читайте; скажи, скажите; по знакомьтесь!

Конструкције с основним глаголима кретања: Я иду в школу. Куда идет этот автобус? Ты едешь на автобусе. Куда едут Миша и Саша?

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ИЗАБРАНИ СПОРТ

УКУПНО ЧАСОВА: 36.Циљ и задаци

Циљ физичког васпитања – изборни спорт је да се разноврсним и систематским спортским обучавањем и вежбањем доприносе остваривањуциља физичког васпитања као

60


интегралног дела васпитно – образовног система у целини, а да се, при том, задовоље индивидуалне потребе ученика, његова радозналост и жеља за достигнућима у изабраном спорту.Општи оперативни задаци:- задовољење примарних мотива ученика, посебно потребе за кретањем, игром и

такмичењем;- подстицање потребе ученика за личном афирмацијом, групном индентификацијом

као доприносом за бржу социјализацију личности;- развијање потребе за стваралаштвом у смеру спортско – техничких и тактичких

достигнућа и доживљавању личног ученика у изабраној спортској грани;- примена стеченог знања у систему школских спортских такмичења;- развој и усавршавање моторичких способности;- формирање морално – вољних квалитета личности.Посебни оперативни задаци:- развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације и

прецизности изабране спортске гране;- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом и

изабране спортске гране;- примена стечених спортско техничких и тактичких знања и умења изабраног

спорта у сложеним условима ( кроз игру и такмичења );- усвајање етичких вредности: поштовање партнера – противника, правила

такмичења и фер плеја.ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДАЦиљ физичког васпитања – изабраног спорта остварује се путем следећих организационих облика рада:- часови физичког васпитања – изабрани спорт,- спортског такмичења.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАПрограмски садржаји усмерени су на:- развијање физичких способности специфичних за изборни спорт;

- усвајање моторичких знања, умења и навика изабраног спорта; - теоријско образовање из области изабраног спорта.

В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ

ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ КОЈИ СУ ПОНУЂЕНИ УЧЕНИЦИМА : 1. Информатика и рачунарство

2. Цртање, сликање и вајање 3. Свакодневни живот у прошлости 4. Украјински језик са елементима националне културе

На основу анкетирања ученика петих разреда и њихових родитеља, бирани предмети су:

1. Информатика и рачунарство2. Цртање, сликање и вајање 3. Свакодневни живот у прошлости

61


ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО

Циљ изадациЦиљ образовно – васпитног рада изборног предмета је да се ученици оспособе за

самостално коришћење рачунара.Задаци образовно – васпитног рада ;- упознавање ученикаса применом рачунара у различитим областима људске

делатности;- развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;- подстицање креативног рада на рачунарима;- оспособљавање за рад на рачунару.Оперативни задаци:- упознавање ученика са графичким радним окружењем оперативног система;- упознавање ученика са организацијом дискова, датотека и директоријума;- упознавање ученика са подешавањем околне за рад на српском језику;- упознавање ученика са инсталацијом додатних уређаја и програма;- упознавање ученика са радом програма за обраду текста;- упознавање ученика са основним програмима за рад у мултимедији;- оспособљавање ученика за самостално коришћење рачунарских програма.


ОПЕРТИВАНИ СИСТЕМ 14 ЧАСОВАРАД СА ТЕКСТОМ 14 ЧАСОВАУВОД У МУЛТИМЕДИЈУ 8 ЧАСОВАУКУПНО 36 ЧАСОВА

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕЦиљ

васпитно-образовног рада овог изборног предмета јесте да додатно подстиче развој и практичних и теоријских знања ученика која су важна за њихово слободно, спонтано и креативно комбиновање ликовних елемената у области: цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности и визуелних комуникација, а у циљу развоја њиховог креативног мишљења.

Ова изборна настава такође: омогућава и подстиче развој учениковог спонтаног и креативног

мишљења у областима ликовне културе; омогућава и подстиче ученике на савладавање технолошких поступака

ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума; мотивише ученике на упознавање основних елемената и закономерности

ликовног језика; развија способности и веће осетљивости ученика за опажање квалитета

свих ликовних елемената: линија, облика, боја;

62


ствара услове да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да креативним изражавањем боље упознају њихова визуелна и ликовна својства;

развија способности ученика за визуелно памћење, за повезивање опажених информација као основе увођења у креативно визуелно мишљење;

развија већу осетљивост за ликовне и визуелне вредности које се стичу у настави, а примењују у раду и животу;

развија моторичке способности ученика и навике за лепо писање; континуирано подстиче и прати интересовања за посећивањем музеја,

изложби и јача потребе код ученика за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

ствара услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;

омогућава разумевање позитивног емоционалног става према вредностима израженим у делима различитих подручја уметности;

развија способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.


ЦРТАЊЕ (12)Врсте и својства линије (2)Стварање различитих вредности линија.Цртање, цртачки материјали, меке оловке, креде, перо, трска, разни цртачки

материјали.Линија као средство за стварање различитих квалитета површина (2)Перцепција, стварање различитих вредности квалитета површина.Цртање, цртачки материјали, меке оловке, креде, перо, трска, разни

цртачки материјали.Естетско процењивање (1)Односи величина (2)Перцепција, опажање ритма линија, боја, облика.Цртање, цртачки материјали, меке оловке, креде, перо, трска, разни

цртачки материјали.Лепо писање са калиграфијом (2)Перцепција, опажање ритма линија, боја, облика.Цртање, цртачки материјали, обичне оловке са ознаком "Б" пљоснато

заоштрене оловке, метално перо, туш и перо и пенкало, разни цртачки материјали.Компоновање више ритмичких целина у простору (2) Перцепција, опажање ритма линија, боја, облика. Цртање, сликање и вајање.Естетско процењивање (1)СЛИКАЊЕ (12)Својства сликарских материјала и подлога (2)Перцепција.Сликање и цртање разним сликарским и цртачким материјалима.Ритмичко компоновање боја и облика (2)Перцепција, опажање ритма линија, боја, обликаСликање, цртање и вајање, одговарајућа средства и материјали. Коришћење разних материјала за

63


компоновање (2) Перцепција.Сликање, цртање и колаж; одговарајућа средства и материјали.Визуелно споразумевање (2)Перцепција линија, боја и облика.Сликање, цртање и вајање; одговарајућа средства и материјали.Временски и просторни низови (цртани филм, стрип) (2+1)Аперцепција, перцепција - асоцијације у низу покретне слике; боје, мрље, цртежи,облици.Сликање, цртање и вајање; одговарајућа средства и материјали.Сликање, естетско процењивање (1)

ВАЈАЊЕ (12)Вајање, врсте вајарског материјала (4)Перцепција и аперцепција, стварање различитих вредности форме (конвексно,конкавно; отворено, затворено) и чврсти материјали.Вајање, глина, гипс и остала одговарајућа средства и чврсти материјали.Везивање тродимензионалних облика у простору (2)Перцепција и аперцепција.Вајање, глина, керамичка глина и остала одговарајућа средства и материјали.Слободно компоновање (2)Перцепција и аперцепција.Вајање, глина, керамичка глина, гипс и остала одговарајућа средства и материјали.Обликовање употребних премета (ситна пластика, накит) ( 2+1)Аперцепција, перцепција.Вајање, глина, керамичка глина, пластелин, гипс и остала одговарајућа средства и материјали.Вајање, естетска анализа (1).

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ Циљ

изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе иоспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости,боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету иукорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамикекултурних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог", да бисопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене исложене садашњости.

Задаципредмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с

различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици,исхрана, образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд, уоче њиховуусловљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овогизборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементимасвакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља иЕвропе у целини, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознајуразличитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу насавремено доба у којем ученик живи.

64


Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.Оперативни задаци: разумевање појма свакодневни живот; разумевање појма прошлост; разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости; усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости; идентификовање актуелних дечјих игара (врсте и њихова функција); упознавање с дечјим играма у прошлости (врсте и њихова функција); идентификовање сличности и разлика између игара некад и сад; разумевање значаја игре у развоју појединца и друштва; упознавање са свакодневним животом људи у праисторији; упознавање са свакодневним животом народа Старог истока; упознавање са свакодневним животом старих Грка; упознавање са свакодневним животом старих Римљана; подстицање ученика на самостални истраживачки рад; развијање способности повезивања знања из различитих области; подстицање креативности. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА УВОД Прошлост (појам прошлости). Време (хронологија, оријентација у времену). Значај проучавања прошлости. Појам свакодневног живота (односи у породици, исхрана, становање, одевање, школовање, лечење, производња, забава, разлика између политичке историје и историје свакодневног живота...). Значај проучавања свакодневног живота у прошлости (прошлост не припада само владарима, војсковођама и државницима, већ и обичним људима, којима се можемо приближити једино истраживањем њихове свакодневице). ИГРЕ У ПРОШЛОСТИ Појам и феномен игре (место и улога игре у развоју појединца и друштва). Играчке (врсте и значај).Дечје игре у садашњости (карактеристике и функције). Дечје игре у прошлости (врсте и функција - од нашег времена до праисторије). Традиционалне игре у Србији (Жмурке, Скакање у џаковима, Труле кобиле, Јањине, Ћушкање, Клис или Пинцике, Потезање конопца, Бацање камена с рамена, Рвање, Ходање на штулама, Дери-гаће, Сардине, Мотање, Тутумиш, Штапоња, Шуге, Радибаба, Цар говедар, Јелечкиње, барјачкиње, Дајем ти талир, Елем, белем, цедило, Стари чика, Газда и пчеле, Пошто, секо, млеко, Коларићу, панићу, Ринге, ринге, раја...). Играчке у прошлости (врсте и функција - од нашег времена до праисторије). Дечје игре и игре одраслих (сличности и разлике). Олимпијске игре у античкој Грчкој (основ спортских игара савременог доба). СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРАИСТОРИЈИ И СТАРОМ ВЕКУ Свакодневни живот људи у праисторији Свакодневни живот праисторијских заједница (археолошки локалитети, утицај појаве риболова, земљорадње, сточарства и коришћења метала на промене у

65


свакодневном животу). Начин исхране и одевања у праисторији (врсте хране, њена припрема и чување, одевни материјали, алатке...). Становање у праисторији (насеља и стамбени објекти: пећине, земунице, надземни објекти, сојенице...). Употребни предмети и накит (оруђе, оружје, посуђе, намештај, огњишта, пећи, начин обраде, умеће израде...). Изуми (ватра, једро, точак, удица, лук и стрела...). Веровања (загробни живот, култ предака и плодности и култни предмети: жртвеници, ритони, зооморфне и антропоморфне фигурине...). Најзанимљивији археолошки налази и локалитети (Оци - ледени човек, Пазирик - човек с тетоважама, Костјенки - куће од кљова мамута, Сунгир - покојник прекривен перлама, мегалити, Стоунхенџ, архитектура на Лепенском виру, фигурине из Винче, организација насеља у Чатал Хијуку...). Свакодневни живот народа Старог истока Начин исхране у старом Египту и Месопотамији (сакупљање и припремање намирница, лов и риболов, јеловник, земљорадња, виноградарство, пића). Одевање у старом Египту и Месопотамији (материјали, сировине и начини обраде, накит, бојење, шминка и лична хигијена). Становање у старом Египту и Месопотамији (грађевински материјали, начин градње, оруђа за рад, изглед објеката и организација простора). Породични односи у старом Египту и Месопотамији (положај мушкарца, жене и детета). Образовање у старом Египту и Месопотамији (писмо, техника писања, школе...). Обавезе становништва (порез, присилни рад - изградња путева, канала за наводњавање, насипа, утврђења, храмова, пирамида...). Друштвени живот у старом Египту и Месопотамији (игре на табли - сенет, плес уз музику, музички инструменти - флаута, харфа, удараљке, фрула, систрум...). Употребни предмети у старом Египту и Месопотамији (оруђе, оружје ратника, посуђе, кућни инвентар, печати, новац, техника и умеће израде). Лечење (болести и лековите биљке). Путовања и трговина код народа Старог истока. Изуми у старом Египту и Месопотамији (сунчани и водени часовник, стакло, систем за наводњавање, шадуф...).Веровања у старом Египту и Месопотамији (загробни живот, балсамовање, хороскопи, астрологија, ритуални обреди и предмети). Најзанимљивији археолошки налази и локалитети (Тутанкамонова гробница и њен инвентар, бродови поред пирамида, краљевска гробница у Уру, библиотека у Ниниви...). Свакодневни живот старих Грка Начин исхране старих Грка (експлоатација природних ресурса, узгајање биљака и животиња, припремање и чување хране, јеловник...). Одевање код старих Грка (материјали - лан и овчија вуна, начин обраде и бојење, накит, парфеми...). Становање у старој Грчкој (материјали од којих се градило, зидови од ћерпича, кровови покривени глиненим цреповима, прозори с дрвеним капцима...).Породични односи у старој Грчкој (положај мушкарца, жене и детета, свадбени обичаји, однос према старијима...). Образовање у старој Грчкој (школовање дечака - улога граматиста, китариста,

66


софиста, педотриба, значај физичке културе и музике, абакус, спартанско васпитање...). Друштвени живот у старој Грчкој (игра котабос, трке двоколица, гозбе, хетере, позоришта...). Употребни предмети у старој Грчкој (оруђе, посуђе, оружје ратника, новац, занати...). Путовања и трговина. Медицина и наука у старој Грчкој (болести и лечење, Хипократ са Коса...). Веровања старих Грка (пророчишта, загробни живот, подземни свет...). Најзанимљивији археолошки налази и локалитети (атински Акропољ, Делфи, Ефес, Микена...). Свакодневни живот старих Римљана Начин исхране у старом Риму (експлоатација природних ресурса, узгајање биљака и животиња, припремање и чување хране, јеловник...). Одевање у старом Риму (материјали, тога, пурпурна боја - боја царевог одела, козметика, фризуре, лична хигијена, латрине…). Становање у старом Риму (грађевински материјал, начин градње, изглед објеката и организација простора, инсуле, аквадукти, купатила…). Породични односи у старом Риму (положај мушкарца, жене и детета, свадбени обичаји, адопција - усвајање као прилика за социјалну афирмацију, слављење рођендана оца породице у част његовог духа заштитника - генија). Образовање у старом Риму (школовање дечака - улога ,,дојкиње", ,,педагога" и ,,граматичара", значај беседништва...). Друштвени живот у старом Риму (забава, гозбе, позориште, колске трке, борбе гладијатора, плес, музика, музички инструменти...). Употребни предмети и накит (оруђе, оружје, новац, прстење, наруквице, огрлице...). Римска војска (легије и опрема легионара). Путовања и трговина (изградња путева, поморска трговина...). Веровања и ритуални обреди у старом Риму (свештеници и свештенице, приношење жртве боговима, као и кућним божанствима - ларима и пенатима, ношење хране на гробље, апотеоза...). Лечење у старом Риму (медицински инструменти и лековито биље - жалфија, рузмарин, слачица, морач, бели лук...)Најзанимљивији археолошки налази и локалитети (Сирмијум, Сингидунум, Наисус, Виминацијум - војни логор, Гамзиград - царска палата, Трајанов мост, римски Форум, Колосеум, Картагина, Помпеји...).

УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ

72 часа годишњеУченици треба да:- негују усмено изражавање и усвоје око 300 нових речи и израза, као и користе

одабране реченичне моделе за исказивање збивања у садашњости, будућности и прошлост;

- да се споразумевају у репликама и постављањем питања;- коректно гласно читају текстове познате садржине са разумевањем смисла целине. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Изговор,читање и писање67


У петом разреду ученици треба да:- науче систем обележавања мекоће сугласника помоћу я, ю, є, ь, і ;- усвоје правилан начин изговора ненаглашених самогласника;- уоче начин изговора глаголских наставака -ся, -ться.Неопходно је неговати правилан изговор гласова у већим целинама уз одговарајућу интонацију целине.Именице:Обнављање падешких облика именица које су усвојени у претходним разредима -номинатив, акузатив и локатив (једнина).Заменице:Личне и присвојне заменице. Показне заменице. Упитне заменице.Придеви:Обнављање усвојених падешких облика придева (номинатив, акузатив, локатив). Уочавање падешких наставака именица у генитиву, дативу и инструменталу једнине и множине. Указивање на слагање придева и именица.Бројеви:Облици броја один. Збирни бројеви.Глаголи:Презент глагола (I и II промена). Перфекат глагола са основом на самогласник и најефективнији облици са основом на сугласник.Прилози:Употреба најчешћих прилога са означавањем места, времена и начина.Предлози:Најчешћи предлози у предвиђеним моделима: З (социјатив), ПРО (објект), У/В(место, припадање идруго).Реченични моделиРазвијање говорних навика путем усвајања синтаксичких модела следеће уопштене садржине.Потврдна реченицаПородица: обавезе у породици; догађаји и прославе. Школа: спортска такмичења, ваннаставне активности. Свакодневни живот: куповина (одећа, обућа, поклони). Култура: културне знаменитости Украјине.Рад на књижевном текстуОсобине поезије као књижевне врсте. Блискост поезије и народне песме, Појам песничке стопе. Анализа поетског текста (Максим Рильський "Слов’ ям України").Народни симболи у песништву (Андрій Малишко "Пісня про рушник", Борис Олійник).

68


Саопштавање о радњи или стањуУ садашњости и прошлости

Информација о лицу (предмету)Обухваћеном радњом

Олег дивиться телевитор.Ми дивилисљ виставу.

Микола малює річку.Оля малює дерева.

Информација о месту радње Учень пише в зошиті.Ніна гуляє в парку.

Информација о лицу, о којем се говори Ми вчимо українську мову.Вчителька росповіла цікаву пригоду.Таєа читає про космос.

Перед новим будинком посадили

Информација о квалитету лица или предметаИсказивање припадности

дерева.Це мій олівець.Це його зошит.Це мамина сукня.

Информација о поседовању У мене є брат.У брата нова іграшка.

Информација о годинама живота Мені дев’ять рокив.Брату чотири роки.Дівчинці три рочки.

Исказивање заповести, жеље, молбе Повторєйте разом!

Комуникативне јединице

Тематика

69

ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

1. Упознавање ученика са распоредом и календаром рада

2. Акција прикупљања књига и школског прибора за социјално угрожене ученике

3. Избор руководства одељења

4. Како треба да се учи

5. Обележавање дечије недеље

6. Тв емисија коју радо гледам

7. Девојчице и дечаци-сличности и разлике

8. Како се понашамо у школи и на јавним местима

9. Колико смо се упознали

10. Оговарање и трачеви

11. Колико изостајемо са наставе

12. Које славе славимо

13. Односи у разреду

14. Оправдани и неоправдани изостанци

15. Дружење ван школе

16. У сусрет распусту и празницима

17. Како смо провели зимски распуст

18. Поправљање лоших оцена

19. Свети Сава-Школска слава

20. Ја имам таленат

21. Хигијена косе

22. Пријатељство

23. Да ли се волимо и постујемо

24. У сусрет дану жена

25. Успех ученика на општинским такмичењима

26. Односи са родитељма

27. Хуманитарна акција-одећа,обућа,школски прибор

28. Дан школе -4.4.2013

29. Како спречити и зауставити вредјање медју ученицима

30. Израда плаката-„Како видимо себе“

31. Колико познајемо се

32. Хигијена уста

33. Како да поправимо оцене

34. Припрема пред дводневну екскурзију

35. Утисци после екскурзије

36. Како да поправимо оцене

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ШЕСТИ



СРПСКИ ЈЕЗИК144 часа годишње

Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.Задаци наставе српског језика:

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика,- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком

и стилским могућностима српског језика,- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим

видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

- уочавање разлике између месног говора и књижевног језика;- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво

усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања и читања у себи (доживљајног, изражајног, интерпретативног, истраживачког; читање с разумевањем, логичко читање) у складу са врстом текста (књижевним и осталим текстовима);

- оспособљавање за читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом, способности да се њомњ ученици самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељенске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

- усвајање основних функционалних појмова и теоријских појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање часописа за децу и емисија за децу на радију и телевизији;

- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

ГЛОБАЛНИ ПЛАН ЗА СРПСКИ ЈЕЗИКре

дни

број

об

ласт

и

област


обра

да

друг

ити

пови

укуп


1.Вештина читања и

разумевања прочитаног

9 10 19С

Ј.1.1

.1.

- разуме текст (ћирилични и латинични) који чита наглас и у себи С

Ј.2.1

.1.

- чита у себи, с прецизним унапред постављеним задацима

- увежбава брзо читање у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текстаС

Ј.1.1

.2.

- разликује уметнички и неуметнички текст

СЈ.1

.1.4

.

- разликује делове текста (поднаслов, поглавље, предговор, поговор)

СЈ.1

.1.4

.

- разликује делове текста (наслов, основни текст, пасус, садржај) С

Ј.2.1

.3.

- препознаје различите функционалне стилове на једноставнијим примерима

СЈ.1

.1.7

.

- повезује информације изнете у једноставнијем тексту

СЈ.1

.1.6

.

разликује битно од небитног, главно од споредног С

Ј.3.1

.2.

- издваја кључне речи и резиме текста

- казује напамет делове текста у прози или стиху (лирске песме, одломке из епске поезије, да чита по улогама)

2. Писано изражавање 9 11 20

СЈ.1

.2.1

.

- зна и користи оба писма

СЈ.2

.2.1

.

- уме да саставља наративни и дескриптивни текст

- зна да користи елементе композиционе форме (увод, ток радње, распоред главних и споредних мотива, место и обим кулминације у излагању, завршетак)

СЈ.1

.2.2

.

- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу С

Ј.2.2

.2.

- саставља извештај, вест, новински чланак

- зна да уочи хронолошко и ретроспективно излагање

СЈ.

1.2.

3.

- саставља једноставан наративни и дескриптивни текст и организује целине (увод, средишњи и завршни део текста)

СЈ.2

.2.5

.

- зна правописну норму и примењује у већини случајева

- зна да утврди статичне и динамичне мотиве

СЈ.1

.2.4

.


- зна да разликује ентеријер, пејзаж, екстеријер

СЈ.3

.2.5

.

- примењује правописну норму


језик

34 36 70- разликује самогласнике и сугласнике

СЈ.2

.3.2

.

- препознаје гласовне промене (у једној речи до две гласовне промене) С

Ј.3.3

.1.

- дели реч на слогове у сложенијим случајевима

СЈ.1

.3.1

.

- дели реч на слогове у једноставнијим примерима

СЈ.2

.3.4

.

- зна да разликује у грађењу речи основу и наставке, као и породицу речи

СЈ.3

.3.2

.

- познаје гласовне промене, зна да их именује и објасни

СЈ.1

.3.5

. - разликује просте речи од твореница

СЈ.3

.3.6

. - познаје главна значења глаголских облика, употребу и грађење

- зна да у речима уочи постојање неке гласовне промене

- да препознаје глаголске облике

СЈ.3

.3.4

.

- познаје подврсте речи

- зна да разликује садашњост, прошлост и будућност везано за глаголске облике

- бележи локализме и позајмљенице

4. Књижевност 28 20 48С

Ј.1.4

.2. - разликује типове

књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) С

Ј.2.4

.2.

- препознаје род и врсту књижевноуметничког дела

- анализира лирску песму (осећање, мотив, песничке слике)

СЈ.1

.4.3

.

- разликује књижевне родове (лирика, епика, драма) С

Ј.2.4

.4.

- разликује књижевнонаучне врсте: биографију, дневник, путопис, аутобиографију С

Ј.3.4

.7.

- изражава свој став о конкретном делу и образлаже га

СЈ.1

.4.4

.

- делимично познаје врсте стиха (бар десетерац)

СЈ.2

.4.6

.

- одређује мотиве, идеју, композицију, карактеристике лика С

Ј.3.4

.5.

- одређује врсту стиха и римеС

Ј.1.4

.5.

- разликује облике казивања (нарација, дескрипција, дијалог, монолог)

СЈ.1

.4.7

. - уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, лик, место и време радње

СЈ.2

.4.5

. препознаје стилске фигуре (персонификација, хипербола, градација, контраст) С

Ј.3.4

.4.

- све одређене стилске фигуре изналази у делу- препознаје стилске фигуре

(епитет, поређење, ономатопеја)



ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК72 часа годишње

Заједнички део програмаЦиљ наставе страног језика у основном образовању заснива се на потребама

ученика које се остварују овладавањем комуникативнним вештинама и развијањем способности и метода учења страног језика.Циљ наставе страног језика у основном образовању стога јесте: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односас према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања, ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.СтандардиРазумевање говораУченик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.Разумевање писаног текстаУченик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.Усмено изражавањеУченик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са темама предвиђеним неставним програмом.Писано изражавањеУченик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.ИнтеракцијаУченик остварује комуникацију и са саговорницима размењује информације у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.МедијацијаУ комуникативним контекстима који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и циљног језика (Л2) преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у складу са потребама комуникације.Знања о језикуУченик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај развијања лучних стратегија учења страног језика.Оперативни задаци по језичким вештинама

Оперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају. Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.

ЛИКОВНА КУЛТУРА36 часa годишње

Циљ и задациЦиљ васпитно-образовног рада у настави ликовне културе јесте да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у скалду са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.Задаци

- развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената- стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају

њихова визуелна и ликовна својства- развијање способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно

мишљење- развијање осетљивости за ликовне и везуелне вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу- развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање- подстицање интересовања и стварање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и

естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде- стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве- омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим у делима различитих подручја

уметности- развијање способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.



Сликање

ЛК.1.1.1. Разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и

ЛК.2.1.1. Упознаје и користи у свом раду основне изражајне

ЛК 3.1.1. Познаје и користи различите изражајне

Оловка, боје,

Инд

ивид

уал

технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметностиЛК.1.1.2. Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.ЛК.1.1.3. Описује свој рад и радове других.(нпр исказује утисак)

могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметностиЛК 2.1.2. Образлаже свој рад и радове других нпр наводи садржај тему карактеристике технике...

могућности класиних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.ЛК 3.1.2. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју одабрану идеју.

темпере,акварел,фломастери,папир у боји,туш и перо,туш и четкица,књиге из ликовне културе и историје уметности. Разни материјали из свакодневног живота,репродукције чувених уметника,успешни ђачки радови,разни вајарски материјали: глина, сапун, дрво, картон, мека жица, фолије, сипорекс и сл.

ни р

ад е

вент

уалн

о у

паро

вим

а ил

и гр

упам

а (п

о из

бору

уче

ника

) - м

огућ

и р

ад н

а ве

ћем

фор

мат

у.

Цртање

Вајање


ГрафикаВизуелно споразумевање; реализује се кроз:Слободно ритмичко компоновање


Спонтани ритам бојених мрља линија светлине 4-часа



ЛК 3.2.1. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идејуЛК 3.2.2. Изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би


постигао одређени ефекат.ЛК 3.2.3. Користи тачне термине (нпр текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове другихЛК 3.2.4. Уочава међусобну повезаност елемента, принципа и садржаја на свом раду и радовима других.

Текстура - 6 часова

Светлина - 8 часова


Боја - 12 часова



ЛК 3.3.1 Анализира одабрана уметника дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...)ЛК 3.3.2. Описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметностиЛК 3.3.3. Користи друга места и изворе (библиотека, Интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметностиЛК 3.3.4. Разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других обасти живота.

Свет уобразиље у ликовним делима - 3 часа

МУЗИЧКА КУЛТУРА 36 часa годишње

Циљ и задациЦиљ:

- развијање интересовања за музичку културу- развијање музикалности и креативности- неговање смисла за заједничко музицирање у свим облицима васпитно-

образовног рада са ученицима- упознавање музичке традиције и културе свога и других народа.

Задаци- неговање способности извођења музике (певање/свирање)- стицање навике слушања музике, подстицање доживљаја и

оспособљавање за разумевање музике- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење,

слушање, истраживање и стварање музике)- упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке

уметности- припремање програма за културну и јавну делатнност школе- упознавање занимања музичке струке














Ученик повезује специфичне карактеристике музичких инструмената са музичким изразом



и састави














Жанрови























и састави










Ученик може да одреди припадност слушаног примера одређеном жанру уметничке музике (дечја,духовна,џез,филмска,популарна,конкретна или електронска) Жанрови
















Ученик може да изведе певањем или свирањем песму или музички пример који садржи разноврсне елементе музичке писмености и да пева у двогласу укључујући и канон. Може да пева или свира одломак из дела различитих жанрова уметничке музике. Зна да пева одломак



из неког дела музичко-сценске и концертне музике, као и музику различитих типова српске фолклорне баштине.











ОБЛАСТ 4: МУЗИЧКО СТВАРАЛАШТВО




Ученик може да осмисли ритмичку пратњу за више инструмената песме коју зна и може да је запише и одсвира. Може да осмисли мању музичку целину, да је запише и одсвира. Ученик може активно да учествује у импровизовању и



компоновању мање музичке целине са наставником.










Ученик може да осмисли музичку игру на основу песме различитих жанрова.Може да компонује одговарајућу мелодију на дати текст духовне тематике, одређени ритмички модел или мелодију у духу џез и популарне музикеи осмисли одговарајућу музику за сцену. Одређену мелодију из репертоара класичне музике може да варира певањем или свирањем у духу националне, џез, популарне музике.












Часови музичке културе су конципирани тако да сваки обухвата понављање, обраду и систематизовање градива.

ИСТОРИЈА 72 часа годишње

Циљ и задациЦиљ изучавања наставног предмета историја је културни развој и хуманистичко образовање ученика. Циљ наставе историје је и да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и историју суседних народа и држава.Оперативни задаци:

- разумевање појма «средњи век» и основних одлика тог историјског периода;- разумевање основних одлика феудалног друштва- стицање знања о најзначајнијим државама средњевековне Европе- стицање знања о српским средњевековним државама- стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и

националној историји- разумевање улоге религије у друштву средњег века- упознавање културног наслеђа Срба у средњем веку- коришћење историјских карата за период средњег века- подстицање ученика на коришћење историјских извора- развијање критичког односа према историјским изворима.


УВОДОсновне одлике средњег века (појам «средњи век», хронолошки и просторни оквири, светске цивилизације у периоду средњег века).Основни историјски извори за историју средњег века (писани – повеље, писма, записи, натписи, хронике, летописи, житија светих, биографије владара...;жматеријални - предметиЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕВелика сеоба народа и Франачка држава (германске државе на територији Западног римског царства, христијанизација Германа, Карло Велики, улога Викинга).Хришћанска црква (црквена организација, монаштво, манастири као средишта раносредњевековне културе и писмености, процеси покрштавања, Велики раскол и његове последице).Византија до дванаестог века (грчко и римско наслеђе, Константин Велики, оснивање Цариграда, Јустинијан први и покушаји обнове Римског царства, успон царства у доба Македонске династије и у доба Комнина, привредни, културни и верски утицај на суседне народе – Бугаре, Србе, Русе...).Исламски свет у раном средњем веку (Мухамед – појава исламске религије, настајање муслиманске државе у Арабији и арапска освајања, особеност државног и друштвеног уређења, распад јединствене државе, арапско-исламска култура и њен утицај на културу народа Европе).Настанак феудалног друштва (формирање феудалне структуре – витезови и кметови, пирамидална хијерархија власти, вазални односи, рурално друштво).СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУСловени и њихово насељавање Балканског полуострва (живот Старих Словена у прапостојбини, словеначки обичаји и веровања, узроци и правци сеобе, насељавање Балканског полуострва).Јужни Словени према староседеоцима и суседима (Авари, Франачка и Византија, однос према староседеоцима, формирање племенских савеза, насељавање Бугара и Мађара и настанак њихових држава, Прво бугарско царство, Самуилова држава).Срби од седмог до дванаестог века (досељавање Срба и Хрвата, српске земље, Србија између Византије и Бугарске, успон и пад Дукље).Покрштавање Срба и других Јужних Словена и њихова рана култура (зачеци христијанизације, значај мисије Ћирила и Методија и њихових ученика, почеци писмености, карактер ране средњовековне културе код Срба и других Јужних Словена).ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУРазвој и структура феудалних држава (средњовековне монархије – примери Француске, Енглеске и немачке, однос државе и цркве).Крсташки ратови (ходочашћа – света места, најзначајнији походи и најпознатији учесници – Ричард Лавово Срце, Саладин, Фридрих Барбароса, Луј 14. Свети; витешки редови, улога Млетачке републике у четвртом крсташком походу, судари и сусрети цивилизација).Постанак и развој средњевековних градова (привредни напредак у доба развијеног феудализма, развитак градова, занатства и трговине, зачеци робне привреде, борба градова за самоуправу, градови као културна и просветна средишта).Свакодневни живот у средњем веку (владар, двор и дворски живот, свакодневни живот на селу и граду, положај жене у средњем веку).

Опште одлике средњевековне културе (верски карактер културе, културне области, школе и универзитети, проналасци, опште одлике уметности и књижевности).СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУСрбија у XII и почетком XIII века (Рашка између Византије и Угарске, борба за осамостаљивање државе – Стефан Немања, Стефан Првовенчани, аутокефалност српске цркве – свети Сава).Успон српске државе у 13. и почетком 14. века и византија Палеолога (привредни развој – Урош Први, ширење државе – Милутин, Стефан Дечански и битка код Велбужда, значај Дубровника у привредном и културном животу српских земаља).Српско царство (Душанова освајања, успостављање патријаршије и прoглашење царства, уређење државе).Друштво у држави Немањића (подела друштва, друштвени слојеви и односи, везе српске и властеле околних држава – повезивање по друштвеној хоризонтали).Крај српског царства (слабљење царства у време цара Уроша, обласни господари и њихови сукоби).Постанак и развој средњовековне босанске државе (Кулин бан, борба са Угарском, Црква босанска, успон и проглашење краљевства – Твртко први).Средњовековна култура Срба (језик и писмо, значај Мирослављевог јеванђеља, књижевност – свети Сава, Теодосије, монахиња Јефимија...; најзначајније задужбине, хералдика, правни споменици – Светосавски номоканон и Душанов законик и њихов историјски значај).СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊАТурци Османлије и њихова освајања на Балкану (друштвено и државно уређење османске државе, немоћ Византије, Србије и Бугарске, битка на Марици, личност краља Марка).Моравска Србија и њена улога у борби против Османлија (кнез Лазар, бој на Косову, косовска легенда – историјски и легендарни ликови Вука Бранковића и Милоша Обилића).Држава српских деспота и околне земље (кнегиња Милица, кнез и деспот Стефан Лазаревић, односи према Османском царству и Угарској, деспот Ђурађ Бранковић и слабљење Србије, пад Цариграда и пропаст Византије, пад Смедерева, сеобе Срба у Угарску, слабљење и пад Босне, Зета за време Балшића и Црнојевића, личности Влада Цепеша Дракуле и Ђурађа Кастриота Скендербега и њихов отпор Османлијама).

ГЛОБАЛНИ ПЛАН ЗА ИСТОРИЈУ


ОБР

АДА

УТВР

ЂИВА

ЊЕ

СИСТ

ЕМАТ

ИЗА

ЦИ

ЈА

БРО

Ј ЧАС

ОВА

ПО

ТЕМ

И

ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ ИС.1.1.

ИСТОРИЈСКОИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ








УВОД 2 2 1 5

ИС.1.1.1. ИС.1.2.4. ИС.2.1.1 ИС.2.2.2. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.2. ИС.1.2.5. ИС.2.1.3. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.6. ИС.2.1.6. ИС.3.1.4. ИС.3.2.5.ИС.1.1.9. ИС.3.1.6.

ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕУ РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 6 6 1 13

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.3. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.6. ИС.3.1.4. ИС.3.2.5.ИС.1.1.10. ИС.3.1.6.

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕУ РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 4 6 1 11

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.7. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.3.1.4. ИС.1.1.9. ИС.2.1.5. ИС.3.1.6.

ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 6 6 1 13

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.5. ИС.3.2.4.ИС.1.1.9. ИС.1.2.7. ИС.2.1.6. ИС.2.2.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.5.ИС.1.1.10. ИС.1.2.8. ИС.3.2.7.

СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕУ ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 10 10 1 21

ИС.1.1.7. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.1.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.9. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.5..ИС.1.1.10. ИС.1.2.4. ИС.2.1.5. ИС.2.2.4. ИС.3.1.4. ИС.3.2.6.

СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО 3 5 1 9 ИС.1.1.7. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.3. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.

ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ

ОСВАЈАЊА

ИС.1.1.8. ИС.1.2.2. ИС.2.1.2. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.3. ИС.2.1.4. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.1.2.4. ИС.2.1.5. ИС.3.1.5. ИС.3.2.6. ИС.1.2.7. ИС.2.1.6. ИС.3.1.6. ИС.3.2.7. ИС.1.2.8.

укупно 31 35 6 72

ГЕОГРАФИЈА 72 часа годишње

Циљ и задациЦиљ наставе географије је усвајање знања о природногеографским и друштвеногеографским објектима, појавама и процесимаи њиховим међусобним везама и односима у геопростору. Настава географије треба да допринесе стварању реалне и исправне слике о свету као целини и месту и улози наше државе у свету.Задаци наставе географије су вишеструки. Њиховим остваривањем ученици се оспособљавају да стичу и развијају знања и разумевања, умења и ставове према светским и националним вредностима и постигнућима.

Настава географије треба да допринесе:- стицању знања о основним објектима, појавама и процесима у васиони;- картографском описмењавању, употреби географских карата и других извора информација у процесу учења и истраживања и у

свакодневном животу;- стицању знања о објектима, појавама и процесима у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу;- разумевању узрочно-последичне повезаности појава и процеса у географском омотачу;- развијању географског мишљења заснованог на повезаностии међуусловљености географских појава и процеса у простору и

времену;- развијању естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем прородних и других феномена у геопростору;- стицању знања о основним појмовима о становништву, насељима и привреди и уочавању њиховог просторног размештаја;- разумевању утицаја прородних и друштвених фактора на развој и размештај становништва, насеља и привредних делатности;- стицању знања о основним географским одликама Европе, њеним регијама и државама;- стицању знања о основним географским одликама ваневропских континената и њихових регија;

- упознавању улоге и значаја међународних организација за решавање економских, социјалних, културних и хуманитарних проблема у савременом свету;

- стицању знања о основним географским одликама Републике Србије и њеним регионалним целинама;

- развијању ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине;- развијању толеранције, националног, европског, и светског идентитета;- стицању знања, развијању вештина и ставова из географије кроз самостално

учење и истраживање и њиховој примени у свакодневном животу;- развијању опште културе и образовања ученика.

ГЕОГРАФИЈА

НАСТАВНА ТЕМА ОСНОВНИ НИВО

СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО

ВОДЕ НА ЗЕМЉИ ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.1.4.

ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.1.1.

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.2.3

ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.1.4.

ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.1.1.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА

ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.3.1.ГЕ 2.3.2.ГЕ 2.1.3.

ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.1.1.

ГЕОГРАФСКА СРЕДИНА И ЉУДСКЕ ДЕЛАТНОСТИ

ГЕ 1.3.2. ГЕ 2.1.3. ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.1.1.

ОПШТИ ГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ЕВРОПЕ

ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

ЈУЖНА ЕВРОПА ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

СРЕДЊА ЕВРОПА ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

ЗАПАДНА ЕВРОПА ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

СЕВЕРНА ЕВРОПА ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

ИСТОЧНА ЕВРОПА ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.2.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.3.1.

ФИЗИКА 72 часа годишње

Циљ наставе физике јесте да ученици упознају природне појаве и основне природне законе, да стекну основну научну писменост, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци наставе физике су:-развијање функционалне писмености-упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици-разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона-развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем

истраживања-подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања,

самосталности и критичког мишљења-развијање вештине јасног и прецизног изражавања-развијање логичког и апстрактног мишљења-разумевање смисла и метода остваривања експеримената и значаја мерења-решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја-развијање способности за примену знања из физике-уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање

свести о потреби заштите, обнове и унапређења животне средине-развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи-развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој

професионалној орјентацији. Оперативни задаци су, ученик треба да-кроз већи број занимљивих и атрактивних демонстрационих огледа који

манифестују појаве из различитих области физике, схвати како физика истражује природу и да је материјални свет погодан за истраживање и постављање бројних питања

-уме да рукује мерилима и инструментима за мерењње одговарајућих физичких величина (метарска трака, лењир са милиметарском поделом, хронометар, мензура, вага, динамометар)

-само упозна појам грешке и значај релативне гречке, а да зна чта је апсолутна гречка и како настаје гречка при очитавању скала мерних инструмената

-користи јединице Међународног система јединица (SI) за одговарајуће физичке величине

-усвоји основне представе о механичком кретању и зна величине које карактеришу равномерно праволинијско кретање и средњу брзину као карактеристику променљивог кретања

-на основу појава узајамног деловања тела схвати силу као меру узајамног деловања тела која се одређује интензитетом, правцем и смером

-усвоји појам масе и тежине и зна разлику између њих -уме да одреди густину чврстих тела и густину течности мерењем њене масе и

запремине-усвоји појам притиска, схвати преношење спољног притиска кроз течности и

гасове и разуме Паскалов закон.


УВОДФизика као природна наука и методе којима се она служи, огледи

КРЕТАЊЕКретање у свакодневном животу, релативност кретања. Појмови и величине којима се описује кретање. Подела кретања према облику путање и брзини тела. Зависност пређеног пута од времена код равномерног праволинијског кретања. Променљиво праволинијско кретање. Средња брзина. Систематизација. Огледи.

СИЛАУзајамно деловање два тела у непосредном додиру и последице таквог деловања. Узајамно деловање два тела која нису у непосредном додиру. Сила као мера узајамног деловања два тела, правац и смер деловања. Процена интензитета силе.

МЕРЕЊЕОсновне и изведене физичке величине и њихове јединице. Међународни систем мера. Мерење дужине, запремине и времена. Појам средње вредности мерене величине и грешке при мерењу. Мерни инструменти. Огледи.

МАСА И ГУСТИНАИнертност тела. Закон инерције. Маса тела на основу појма о инертности и о узајамном деловању тела. Маса и тежина као различити појмови. Мерење масе тела вагом. Густина тела. Одређивање густине чврстих тела. Одређивање густине течности мерењем њене масе и запремине.Систематизација. Огледи. Вежбе.

ПРИТИСАКПритисак чврстих тела. Притисак у мирној течности. Хидростатички притисак. Спојени судови. Атмосферски притисак. Торичелијев оглед. Зависност атмосферског притиска од надморске висине. Барометри. Преношење спољњег притиска кроз течности и гасове у затвореним судовима. Паскалов закон и његова примена. Систематизација. Огледи. Вежбе.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДАНаставна

темаБрој часова Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

обрада други типови

лаборат. вежбе

укупно

1. УВОД 1 1 0 2 / / /

2. КРЕТАЊЕ 6 8 0 14

1.2.

1.

препознаје врсту кретања према облику путање 2.

2.2.

зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују

3.4.

1.

уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система

2.4.

1.

уме да користи важније изведене јединице SI система и зна њихове ознаке

1.2.

2.

разликује равномерно и неравномерно кретање 2.

4.3.

зна да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу

3.7.

1.

уме да донесе релевантан закључак на основу резултата мерења

2.6.

1.

разуме и примењује основне математичке формулације, односе и законитости у физици

1.2.

3.

уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време ако су му познате друге две величине

2.6.

2.

препознаје векторске физичке величине

3.7.

2.

уме да препозна питање на које можемо да одговоримо посматрањем или експериментом

1.4.

3.

користи основне јединице за дужину и време

2.6.

3.

уме да користи и интерпретира табеларни графички приказ зависности физичких величина

1.4.

4.

препознаје јединице за брзину

2.7.

1.

уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења

Наставна тема

Број часова Основни ниво Средњи ниво Напредни нивообрада други

типовилаборат.

вежбеукупно

3. СИЛА 5 8 0 131.

1.1.

уме да препозна гравитациону силу и силу трења које делују на тела која мирују или се крећу равномерно

2.1.

1.

уме да препозна еластичну силу и особине инерције

3.7.

1.


2.1.

2.

зна особине гравитационе и еластичне силе

препознаје привлачно, односно, одбојно деловање између два тела код магнета и наелектрисаних тела

2.4.

1.

уме да користи важније изведене јединице за силу

2.4.

3.

уме да користи префиксе и претвара јединице

уме да препозна

питање на које можемо да одговоримо посматрањем или

1.1.

2.

3.7.

2.

експериментом

2.6.

1.

разуме и примењује основне математичке формулације, односе и законитости у физици

1.4.

1.

уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока 2.

6.2.

препознаје векторске физичке величине

2.6.

3.

уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физ. величина



типови

лаборат.

вежбе

укупно

4. МЕРЕЊЕ 7 5 4 16

1.4.

1.уме да чита мерну скалу и одређује вредност најмањег подеока 2.

4.1.

уме да користи важније изведене јединице за силу

3.4.

1.


1.4.

2.

препознаје мерила и инструменте за мерење неких основних физичких величина

2.4.

2.

уме да препозна дозвољене јединице мере изван SI система (литар или тону)

1.4.

3.

зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време

2.4.

3.

уме да користи префиксе и претвара јединице

3.4.

3.

зна шта је грешка мерења

1.4.

5. зна основна правила мерења

2.4.

4. зна када мерење понављамо више пута

3.7.

1.


1.4.

6.

зна да мери дужину, масу, запремину, температуру и време

2.6.

1.

разуме и примењује основне математичке формулације односа и законитости у физици

1.7.

1.

поседује мануелне способности потребне за рад у лабораторији

2.6.

3.


3.

7.2.


1.7.

2.

уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији 2.

7.3.

уме да реализује експеримент по упутству





5. МАСА И ГУСТИНА

4 9 2 15

1.4.

1.

уме да чита мерну скалу и одређује вредност најмањег подеока

2.1.

1.

уме да препозна инерцију као појаву услед промене брзине

3.4.

1


1.4.

3.

зна да користи основне јединице за дужину, масу, запремину, температуру и време

2.1.

5.

разуме и примењује појам густине

1.4.

5

зна основна правила мерења

2.4.

1


3.4.

3.

зна шта је грешка мерења

1.4.

6

зна да мери дужину масу, запремину, температуру и време

2.4.

3.

уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физ.величина из једне јединице у другу

3.7.

1.


1.7.

1.


2.6.

1


1.7.

2.уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији 2.

7.1.

уме табеларно и графички да прикаже резултате посматања или мерења

3

.7.2

.


2.7.

2

уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата

Наставна тема Број часова Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

обрада други типови

лаборат. вежбе

Укупно

6. ПРИТИСАК 4 7 1 12

1.1.

3.

разуме принцип спојених судова

2.1.

6.

зна да хидростатички притисак зависи од висине стуба течности

3.1.

3.

зна шта је притисак чврстих тела и од чега зависи

1.4.

2.

уме да препозна уређаје за мерење притиска

2.4.

1.

уме да користи важније изведене јединице SI система за притисак и зна њихове ознаке

3.1.

4.

разуме и примењује концепт притиска у течностима

1.4.

3.

уме да користи основне јединице за притисак

2.4.

3.

уме да користи префиксе и зна да претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу

3.4.

1.


1.7.

1.


2.6.

1.


3.7.

1.


1.7.

2.

уме да се придржава основних правила понашања у лабораторији

2.7.

2.

уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата

3.7.

2.


МАТЕМАТИКА144 часа годишње

Циљ и задациЦиљ наставе математике у основној школи јесте да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, да представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.Задаци наставе математике јесу:

- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу

- стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима чевекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад

- развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења

- развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости

- стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику

- усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима- савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним

бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција- упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела и

разумевање њихових узајамних односа- оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским

конструкцијама- припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и

техничких наука- изграђивање позитивних особина ученикове личности као што су:

систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад

- стицање навика и умешност у коришћењу разноврсних извора знања.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАЦели бројевиПојам негативног броја. Скуп целих бројева. Цели бројеви на бројевној правој. Супротан број. Апсолутна вредност целог броја. Упоређивање целих бројева. Основне рачунске операције.Рационални бројевиСкуп рационалних бројева. Приказивање рационалних бројева на бројевној правој. Уређеност скупа. Рачунске операције у скупу рационалних бројева и њихова својства. Изрази с рационалним бројевима. Једначине и неједначине упознатих облика – решавање и примена. Проценат и примене.ТроугаоТроугао; однос страница, врсте троуглова према страницама. Углови троугла, збир углова, врсте троуглова према угловима. Однос између страница и углова троугла. Конструкције неких углова. Подударност троуглова. Основна правила о подуддарности троуглова; закључивање о једнакости аналогних елемената. Основне конструкције

троуглова. Описна кружна линија око троугла и уписана у њега, висина и тежишна дуж. Четири значајне тачке у троуглу и њихова конструкција.ЧетвороугаоЧетвороугао; врсте четвороуглова (квадрат, правоугаоник, паралелограм, ромб, трапез, делтоид); углови четвороугла. Паралелограм, својства: појам централне симетрије. Врсте паралелограма; правоугли паралелограми. Конструкције паралелограма. Трапез, Својства, средња линија; врсте трапеза, једнакокраки трапез. Основне конструкције трапеза.Површина четвороугла и троуглаПојам површине фигуре – површина правоугаоника. Једнакост површина фигура. Површина паралелограма, троугла, трапеза. Површина четвороугла с нормалним дијагоналама.

Годисњи план рада - математика за 6. разред основне сколе са образованим стандардима

Редни бр наставне

теме

Назив наставне

теме

број цасова

Основни ниво Средњи ниво Напредни нивоза обраду

за друге

типове ук

1 Цели бројеви 9 15 24

МА.1.1.6. користи целе бројеве И једноставне изразе са њима помазуци се

визуелним представама

МА.2.1.4. користи

бројеве И бројевне изразе у

једноставним реалним

ситуацијама

МА.3.1.3. користи бројеве И слозеније бројевне изразе у

реалним ситуацијама

2 Троугао 13 17 30

МА.1.3.2 Влада појмом троугао,уоцава нијхое моделе у реалним ситуацијама, уме

да га нацрта користеци прибор, уценик разликује основне врсте троуглова, зна

основне елементе трпугла И уме да израцуна обим И поврсину троугла на

основу елемената који непосредно фигурису у датом задатку

МА.2.3.2 Одреди однос

углова И страница у

троуглу, збир углова у троуглу

Ма.3.3.2. користи основна својства троугла, рацуна

њихове обиме И поврсине на основу елемената који нису непосредно дати у

формулацији задатка, уме да их конструисе

3 Рационални бројеви 17 28 45

МА.1.3.2 Влада појмом троугао,уоцава њихое моделе у реалним ситуацијама, уме

да га нацрта користеци прибор, уценик разликује основне врсте троуглова, зна

основне елементе трпугла И уме да израцуна обим И поврсину троугла на

основу елемената који непосредно фигурису у датом задатку

МА.2.3.2 Одреди однос

углова И страница у

троуглу, збир углова у троуглу

Ма.3.3.2. користи основна својства троугла, рацуна

њихове обиме И поврсине на основу елемената који нису непосредно дати у


4 Цетвороугао 8 12 20 МА.1.3.2. Влада појмом цетвороугао, уоцава њохове моделе у реалним

ситуацијама И уме да их нацрта користеци прибор; уценик разликује основне врсте

цетворооугла ,зна основне елементе И уме да израцуна поврсину на основу елемената који непосрдно фигурису у датом задатку

МА.2.3.2 Одреди збир страница у

цетвороуглу И да ресава

задатке користеци

Питагорину теорему

МА. 3.3.2. Користи основна својства цетвороугла, рацуна

њихове обиме И поврсине на основу елемената који нису обавезно непосредно

дати у формулацији задатка; уме да их конструисе

5Поврсина троугла И

цетвороугла7 9 16

МА.1.3.2 Влада појмом троугао и цетвороугао ,уоцава нијхое моделе у реалним ситуацијама, уме да их нацрта

користеци прибор, уценик разликује основне врсте троуглова, зна основне елементе трпугла И

цетвороугла , уме да израцуна обим И поврсину троугла и цетвороугла на основу елемената који непосредно

фигурису у датом задатку

МА.2.3.2 Одреди

однос углова И страница у троуглу, збир

углова у троуглу И да ресава задтке

користеци Питагорину

теорему

Ма.3.3.2. користи основна својства троугла И

цетвороугла, рацуна њихове обиме И поврсине на основу

елемената који нису непосредно дати у


6 Писмени задатак

8

7 Заврсни цас 1 1

58 86 144

БИОЛОГИЈА72 часа годишње

Циљ и задациЦиљ наставе биологије јесте да ученици усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о животном простору, начину живота, основној грађи, разноврсности и значају животињског света.Задаци наставе биологије су:

- развијање љубави према природи и осећања дужности да је очувају за себе и будуће генерације

- развијање основне научне писмености, логичког расуђивања, објективности и критичког мишљења

- упознавање спољашње и основне унутрашње грађе праживотиња- упознавање спољашње и основне унутрашње грађе живитиња- поступно и систематично упознавање разноврсности животињског света- развијање одговорног односа према животињама- разумевање еволутивног развоја живог света- развијање хигијенских навика и здравствене културе.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН

Шести разредНаставне теме

Обр

ада

ново

г П

онав

ља

ње

и

Веж

ба

Про

вера

Сис

тем

атиз

ациј

аУ

купн

о

Оперативни задаци Ученици треба да:



1. Увод: 2 1 - - - 3 упознају основне појмове о природном системуживотиња и еволутивном развоју главних група;

уочава потребу за класификовањем живог светазбог његове велике разноликости;- разуме основе теорије еволуције и схвата њен значају формирању савременог биолошког мишљења;

БИ.1.1.4. БИ.2.1.3. БИ.3.1.4.- БИ.1.3.8. БИ.1.3.9.

2.Праживотиње

3. Царствоживотиња

5

29

1

13

1

3

2

2

-

1

9

48

упознају животни простор, начин живота, грађу,разноврсност и значај праживотиња;- упознају животни простор, начин

уочава сличности и разлике у изгледу и понашањубиљака и животиња;- уочава потребу за класификовањем живог светазбог његове велике разноликости;- уочава

БИ.1.1.3. БИ.2.1.2. БИ.3.1.3.- БИ.1.1.5. БИ.2.1.4. БИ.3.1.5.- БИ.1.1.5. БИ.2.1.4. БИ.3.1.5.- БИ.1.2.1. БИ.1.2.2. БИ.1.2.3.БИ.2.2.1. БИ.2.2.2.

живота, спољашњуграђу и основе унутрашње грађе, разноврсност изначај сунђера, дупљара, црва, мекушаца, зглавкараи бодљокожаца;- схвате улогу инсеката у природи;- упознају болести које изазивају или преносеживотиње, начин преношења и превенцију;- упознају жвотни простор, начин живота, грађу,разноврсност и значај риба, водоземаца, гмизаваца,птица и сисара;- схвате значај бриге о потомству птица и сисара;

просторну и временску променљивост живогсвета;- зна да организми имају карактеристичну грађукоја омогућава одвијање различитих функцијанеопходних за одржавање живота;- познаје основне животне процесе и њихову улогу уостваривању одговарајућег понашања јединке;- разуме да организми функционишу као независнауравнотежене целина у сталној интеракцији саоколином;- разуме да се врста одржава репродукцијом, а давишећелијски организми расту деобама и повећањемвеличине ћелија (разлику између митозе и мејозе);- познаје и разуме основне законитости и принципе уекологији;- познаје основне хигијенске мере и разуме зашто супотребне

БИ.2.2.3.БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.- БИ.1.2.4. БИ.1.2.5. БИ.1.2.6.БИ.2.2.4. БИ.2.2.5. БИ.2.2.6.- БИ.1.2.7. БИ.2.2.7. БИ.2.2.8.БИ.2.2.9. БИ.3.2.6.- БИ.1.3.1. БИ.1.3.2. БИ.2.3.1.БИ.2.3.2.- БИ.1.4.3. БИ.2.4.3. БИ.2.4.4.- БИ.1.5.1. БИ.1.5.2. БИ.1.5.3.БИ.1.5.4. БИ.1.5.5

4. Угрожености заштитаживотиња

3 2 1 - - 6 схвате значај одговорног односа према животињама

разуме утицај човека на биосферу (заштитаживотне средине)

БИ.1.4.6. БИ.1.4.7. БИ.1.4.8.БИ.2.4.8. БИ.2.4.9

5 Увод у еволуцијуживог света

3 2 - - 1 6 зна основне научне чињенице о току и развојуживота на Земљи и етапе земљине историје;- зна да живот на Земљи има историју са којом семожемо упознати на основу фосилних записа;

разуме основе теорије еволуције и схвата њен значају формирању савременог биолошког мишљења;

БИ.1.3.8. БИ.1.3.9. БИ.1.3.10.БИ.2.3.5. БИ.2.3.6. БИ.3.3.5

Свега 42 19 5 4 2 72

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ 72 часа годишње

Циљ и задациЦиљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се ученици упознају са техничко-технолошким развијеним окружењем, кроз стицање основне техничке информатичке писмености, развојем техничког мишљења, техничке културе, радних вештина културе рада.Остали циљеви и задаци предмета су да ученици:- стекну основно техничко и информатичко и информатичко васпитање и образовање,- стичу основна техничко-технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу,- схвате законитости природних и техничких наука,- сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИЦТ), сазнају улоге ИЦТ у различитим струкама и сферама живота,- упознају рад на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стекну навике да их користи у свакодневним активностима,- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет,- развијају стваралачко и критичко мишљење,- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност,- развијају психомоторне способности,- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада,- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима,- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака,- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад,

- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж),- на основу физичких, хемијских, маханичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел, макету или средство,- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, амшинства, електротехнике, електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе, макете или предмете),- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија,- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу,- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору,- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе), израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара,- упознају економске, социјалне, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва,- примењују мере и средства за личну заштиту при раду,- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења,- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију и др.Оперативни задациУченици треба да:- упознају врсте грађевинских објеката и њихове намене,- упознају технике грађења,- упознају карактеристике грађевинског техничког цртања и основне грађевинске симболе,- науче да читају и користе једноставније грађевинске цртеже – документацију за изградњу, адаптацију и уређење стана, одговарајуће проспекте,- науче да користе готове једноставне софтверске алате за цртање,- науче како се користи ЦД-ром, флеш меморија и штампач,- упознају основне врсте, карактеристике и примену грађевинских материјала,- стичу навике за рационално коришћење материјала и енергије,- стичу и развијају културу становања у савременим условима,- упознају функционисање кућне инсталације (водоводне, топлотне и канализационе),- стекну представу о функционисању и организацији саобраћаја у саобраћајним објектима,- стекну знања о примени и битним карактеристикама грађевинских машина,- упознају основне процесе у пољопривредној производњи,- науче да примењују једноставније техничке цртеже у пројектовању модела или макета према сопственом избору: грађевинских или саобраћајних објеката; грађевинских или пољопривредних машина и уређаја; детаља из уређивања стана и др.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУВОД У АРХИТЕКТУРУ И ГРАЂЕВИНАРСТВОИсторија архитектуре (стилови градње: грчки, римски, етрурски, ренесансни...). Врсте грађевинских објеката (високоградња, нискоградња, хидроградња). Конструктивни елементи грађевинског објекта (темељ, зид, стуб, међуспратна конструкција, кров степенице). Системи градње у грађевинарству.ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУПоступци и фазе у реализацији грађевинских објеката, техничка документација (појам, врсте и примена пројеката). Технички цртеж као основ за израду пројеката – размера, котирање, симболи и ознаке у грађевинарству. Графичко представљање предмета – објеката прибором.

ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕПрограм за једноставно цртање. Рад са ЦД-ом и флеш меморијом. Снимање цртежа. Рад са штампачем. Коришћење интернета.

ГРАЂЕВИНСКИ МАТЕРИЈАЛИПодела и врсте грађевинских материјала. Природни грађевински материјали – својства и примена. Вештачки грађевински материјали – својства и примена.ЕНЕРГЕТИКАЕнергетика у грађевинарству. Мере за рационално коришћење топлотне енергије у грађевинарству: топлотна изолација зграде, коришћење сунчеве енергије.ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ГРАЂЕВИНАРСТВУАлати и машине у грађевинарству. Мере заштите при извођењу објекатаСАОБРАЋАЈНИН СИСТЕМИГрађевински објекти у саобраћају: ауто-путеви, железничке станице, луке, аеродроми.КУЛТУРА СТАНОВАЊАЕтика становања (понашање станара у стану, стамбеној згради, На улици и на другим јавним местима). Израда плана стана. Предлог за његово уређење. Уређење екстеријера и ентеријера.КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ – МОДУЛИСамостални рад на сопственом пројекту. Израда техничке документације, избор материјала, обрада материјала, састављање делова, облагање површина и површинска заштита. Израда модела разних машина и уређаја у грађевинарству из конструкторских комплета. Израда макете стана на основу плана и предлог за његово уређење. Моделовање машина и уређаја у пољопривредној производњи. Поправке на кућним инсталацијама и санитарним уређајима. Могућност рада на рачунару.ТЕХНИЧКА СРЕДСТВА У ПОЉОПРИВРЕДИОрганизација рада и примена савремених средстава у пољопривредној производњи. Техничка средства у пољопривреди. Машине и уређаји у пољопривредној производњи. Моделовање машина и уређаја у пољопривредној производњи.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ 72 часа годишње

Циљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.Општи опертивни задаци:- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела;- развој и усавршавање моторичких способности;- стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усајање;

- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;- формирање морално-вољних квалитета личности;- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима жживота и рада;- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.

Посебни оперативни задаци:- усмерени развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;- усмерено стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;- примена стечених занња, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.)- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећењем и сл.- естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности- усвајање етичких вредности и подстицање вољниих особина ученика.ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДАЦиљ физичког васпитања остварује се путем следећих организационих облика рада:- часова физичког васпитања- корективно-педагошког рада- слободних активности- кросева- логоровања- зимовања- спортских активности од значаја за друштвену средину- школских и других друштвених активности школе на плану физичке културе.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАПрограмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:- развијање физичких способности- усвајање моторичких знања, умења и навика- теоријско образовање.1. Развијање физичких способностиНа овим часовима као и на другим организационим облицима рада, посвећује се пажња:- развијању физичких способности брзине, снаге, издржљивости и гипкости – у припремнном делу часа у оквиру вежби одликовања или у другим деловима часа путем оних облика рада и метода рада који полазе од индивидуалних могућности ученика и примерени су деци школског узраста и специфичним материјалним и просторним условима рада у којима се настава физичког васпитања изводи- учвршћивању правилног држања тела.2. Усвајање моторичких знања, умења и навикаАтлетика

1. Усавршавање технике спринтерског трчања (рад ногу и руку, положај трупа и главе). Техника ниског старта и стартног убрзања. Трчање деоница до 50 м.

2. Штафетно трчање – измена штафете у различитим формама (парови, четворке и др.) и при различитим брзинама кретања (ходање и трчање).

3. Трчање на средњим дистанцама и кроса (ученице 1000 м, ученици 1200м)4. Скок у даљ – варијанта технике «увинуће»5. Скок у вис – прекорачна («маказе») техника6. Бацање лоптице од 200гр. Бацање кугле (из места и залета и са реквизитима

тежине до 3кг).Вежбе на справама и тлу

1. Тло2. Прескок3. Греда4. Паралелни разбој

5. Вратило6. Двовисински разбој7. Кругови8. Коњ с хватаљкама

Кошарка1. Основни ставови у нападу2. Техника пивотирања3. Хватање и додавање лопте4. Дриблинг5. Кретање у одбрани6. Шутирање7. Повезивање нападачких елемената у акционе целине8. Кретање без лопте у нападу9. Игра 1 на 1 са и без лопте10. Контранапад11. позициони напад и одбрана

Ритмичка гимнастика, плес и народне игреОсмице вијачом у бочној и хоризонталној равни. Котрљање лопте по телу. Вртење обруча око руке спојено са бацањем и хватањем. Краћи састави вијачом и лоптом укључивањем новонаучених кретања. Плесни кораци: валцеров корак без и са окретом. Народне игре: друга варијанта игре Моравац и повезивање са претходном варијантом, Коло води Васа и једна игра из краја у којем се налази школа.3. Теоријско образовањеТеоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину процеса вежбања и законитости развоја младог организма, као и стицање хигијенских навика како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба да се оствари. Садржаји се реализују на редовним часовима и на ванчасовним и ваншколским активностима уз практичан рад и за то се не предвиђају посебни часови. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу ученика.




Вежбе обл

6 часова.


2.1.22. Уценик правилно изводи висе комплекса В.О са И без реквизита2.1.23.Зна принципе састављања И дозирање оптерец.



Фронтални,групни И у паровима


Атлетика

12 часова

1.1.3.Уценик правилно трци варијантама технике трцања и мери резултат1.1.4.Зна терминологију И знацај трцања

1.1.5.Уценик правилно скаце у даљ згрцном техником1.1.7.Уценик правилно скаце увис техником маказице1.1.9.Уценик правилно баца куглу из места И мери дузину хица1.1.10.Зна правила за такмицење

2.1.3.Уценик правилно изводи варијанту технике стаф.трцања2.1.4.правилна техника “увинуце”

2.1.5.правилно скаце увис ледјном техником2.1.6.правилно баца куглу ледјном техником2.1.7.уценик зна правила такмицења






12 часова

1.1.11.Уценик правилно изводи везбу на тлу1.1.19.Зна називе везби1.1.12.Уценик правилно изводи згрцку или разноску уз помоц1.1.13.Уценик правилно изводи везбу на греди


3.1.6.Уценик правилно изводи везбе И комбин.везби на тлу3.1.7.Правилно изводи згрцку и разноску са изразитијим фазама лета3.1.8.Уценица правилно изводи комбинацију везби на греди3.1.15.Зна мере сигурности ,цување И помагање




Сп.игре кошарка, фудбал

32 часа

1.1.1.Уценик игра спортску игру примењујуци основе технике,познаје правила и сарадјује са цлановима екипе1.1.2.Зна функцију сп. игре,осн.појмове,основне принципе тренинга1.1.1.Ученик на основном нивоу игра фудбал примењујуци основну технику,познаје неопходна правила И сарадјује са цлановима екипе

21.1.Уценик игра спортску игру примењујуци виси ниво технике ,веци број правила;виси степен сарадње са цлановима екипе2.1..2.Зна функције спортске игре,веци број правила,знацај и.принципе тренинга,утицај тренинга

3.1.1.Уценик игра спортску игру примењујуци слозене елементе технике.испуњава тактицке задатке,уцествује у орган. Утакмице И суди3.1.2.Зна тактику игре,систем такмицења,

Рукометне,косаркаске,одбојкаске,фудбалске лопте,медицинке,мали И велики голови,косеви,конструкц.за одбојку,мреза



Ритмика,плес

4 часа

1.1.20.Ученик се успесно креце у ритму и темпу музицке пратње у простору основ.облицима кретања1.1.21.Ученица правилно изводи основне везбе из ритмицке гимн.

1.1.26.Ученик игра стони теннис примењујуци основне технике





Пливање

6 часова

1.1.23.Ученик пливаи постује правила самоспасавања у базену

2.1.21.Уценик плива једном од техника спортског пливања,поседује вестину самопомоци у води и безбедног понасања

3.1.19.Уценик зна да плива две технике спортског пливања И такмици се

Базен, Групни,у паровима,индивидуалниМетода зиве реци, метода демонстрације

УКУПНО: 72


ВЕРСКА НАСТАВАЦиљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно

искуство традиционалних цркава и елигијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске уаједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, ако и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:- развија отвореност и однос према Богу, другачијим и савршеним односом у

односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, ако и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину Божју и за себе

- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом

- изради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима

- изради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС36 часа годишње

Оперативни задаци:Ученици треба да:

- уоче да је слобода кључни елемент у разумевању Тајне Христове- науче да се слобода поистовећује са личношћу, односно да се личност

поистовећује с љубављу према другој личности- запазе разлику између приказивања живота Христовог у православној

иконографији и западној ренесансној уметности.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУвод

Тајна Христова – Јединство Бога и човека (литургија као тајна Христова)Рођење Христово «Од Духа Свјетога и Марије Дјеве» (улога слободе Марије Дјеве у рођењу Спаситеља: Девичанство Богородице)Христос је син Божји који је постао човек, нови Адам, да би сјединио створену природу с Богом.Улога Бога у спасењу света (свет не може да постоји без заједнице с Богом, али Бог не врши насиље над човеком)Улога човека у спасењу света (слобода човека је пресудна за спасење света, осврт на првог Адама и његову улогу у спасењу света, однос човека према природи)Христово страдање и васкрсењеХристов живот у православној иконографији.

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ36 часова годишње

Циљ и задациОпшти циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице проширивањем знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.Оперативни задаци:

- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу локалне заједнице

- разумевање функционисања нивоа органа власти- упознавање мера власти- упознавањње права и одговорности грађана на нивоу заједнице- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање,

аргументовање ставова и изражавање мишљења- обучавање за тимски начин рада- развијање способности критичког расуђивања и одговорног одлучивања и

делања.

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМАУвод у програм: представљање циљева, задатака и садржаја програма и упознавање ученика са начином рада. Упознавање са најзначајнијим појмовима из програма. Мере и решења: проучавање уводног текста, размена мишљења, уочавање проблема у заједници, предлози могућих решења одређених проблема. Правила и захтеви тимског рада: упознавање са карактеристикама и правилима тимског рада. Упознавање са корацима кроз које се реализује програм. Студија одељења: упознавање ученика са израдом разредне студије, начином прикупљањња материјала и прилога за презентацију и документацију за четири дела студије.ПРВИ КОРАК – УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИУочавање проблема у друштвеној заједници: ученици кроз дискусију идентификују честе проблеме заједнице и у групама попуњавају «Упитник за уочавање и анализу проблема». Подела ученика у групе за прикупљање података о појединим проблемима и упућивање у начин коришћења «Упитника за прикупљање података». Прикупљање података: разговор са родиттељима, наставницима и другим члановима заједнице, коришћење штампаних извора и

информација из медија, извештавање и дискусија о прикупљеним подацима сваке групе.ДРУГИ КОРАК – ИЗБОР ПРОБЛЕМАПроцењивање прикупљених података, дискусија о проблемима и избор заједничког проблема.ТРЕЋИ КОРАК – САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУИдентификовање извора информација: упознавање са изворима подаатака. Упознавање са техникама и поступцима прикупљања информација. Подела на истраживачке тимове и припрема потребних материјала. Сакупљање података о изабраном проблему. Разговор о прикупљеним подацима.ЧЕТВРТИ КОРАК – ИЗРАДА СТУДИЈЕПодела ученика на четири студијске групе. Разврставање и класификација ссакупљених материјала према захтевима делова студије. Критеријуми за израду студије. Израда студије. Припрема за јавну презентацију.ПЕТИ КОРАК – ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕЈавно представљање разредне студије.ШЕСТИ КОРАК – ОСВРТ НА НАУЧЕНОРазговор о томе шта су ученици и како научили. Израда кратког писаног осврта на наученокао део документације.


Друга година учења72 часа годишње

Учење другог страног језика, ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог страног језика, поспешује стицање вишејезичке и вишекултуралне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења.СтандардиРазумевање говораУченик разуме једноставну усмену поруку исказану савременим језиком, не дужу од две до три минуте. Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука.Разумевање писаног текстаУћеник чита са разумевањем краће писане или илустроване текстове у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.Усмено изражавањеУ оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста, самостално или уз помоћ наставника.Писмено изражавањеУ оквиру програмом предвиђђене језичке грађе, ученик пише поруке и кратке текстове.

Интеракција

Ученик остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.Знања о језикуПрепознаје осноовне принципе граматичке и социолингвистичке компетенције.Оперативни задааци на нивоу језичких вештинаРазумевање говораНа крају шестог разреда ученик треба да:

- разуме изразе које наставник употребљава током часа да би дао упутства за рад и друго

- разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до осам реченица, које наставник исказује природним темпом, други ученици, или их чује преко звучног материјала, а који садрже искључиво језичку грађу обрађену током петог и шестог разреда

- разуме једноставне песме у вези са обрађеном тематиком- разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са

личним искуством и са активностима на часу.Разумевање писаног текстаУченик треба да:

- упозна и када је у питању позната језичка грађа, савлда технике читања у себи и гласног читања

- даље упознаје правила графије и ортографије

- разуме упутства за израду вежбања у уџбенику и радним листовима- разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим

темама- издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком

особом или догађајем.

Усмено изражавањеУченик треба да:

- разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању

- ступи у дијалог и у оквиру шест – седам реплика, постављањем и одговарањем на питања, води разговор у оквирима комуникативних уфнкција и лексике обрађених током петог и шестог разреда

- монолошки, без претходне припреме, али уз наставников подстицај, у десетак реченица представи себе или другога, уз помоћ питања саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију

- интерпретира кратке, тематски прилагођене песме и рецитације.ИнтеракцијаУченик треба да:

- реагује вербално или невербално на упутства и постављена питања у вези са конкретном ситуацијом

- поставља једноставна питања и одговара на њих- изражава допадање или недопадање- учествује у комуникацији на часужтражи разјашњења када нешто не

разуме.Писмено изражавање

Ученик треба да:- даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције - допуњава и пише речи и кратке реченице на основу датог модела, слике или

другог визуелног подстицаја- пише пригодне честитке, порууке и електронска писма користећи модел- пише своје личне податке и податке других особа- одговори на једноставна питања која се односе на обрађене теме, ситуације

у разреду или њега лично- прави спискове с различитим наменама

Знања о језику- препознаје шта је ново научио- схвата значај познавања језика- увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених

учењем првог страног језика- користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације- разуме везу између сопственог зачагања и постигнућа у језичким

активностима.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

1. Именице –властите и заједничке, одговарајући род и број.2. Члан – облици одређеног и неодређеног члана, основна употреба. Слагање

члана са именицом и придевом. Члан сппојен са одређеним предлозима. Одређени члан испред датума.Партитивни члан. Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство.Положај члана и предлога уз неодрађен придев.

3. Заменице – личне заменице у служби субјекта. Наглашене личне заменице у служби објекта. Наглашене личне заменице у слижби директног објекта. Присвојне заменице. Показне заменице. Упитне заменице.

4. Придеви – описни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви, неодређен придев. Компаратив. Присвојни придеви. Показни придеви. Назив боја. Главни бројеви.

5. Предлози – прости. Употреба.6. Глаголи – садашње време трију конјугација. Садашње време модалниих

глагола. Императив. Повратни глаголи. Перфект. Кондиционал презента. Футур правилних глагола.

7. Прилози – потврдни, одречни, основни, упитни.8. Речце9. Везници10. Реченица – проста и проширена у потврдном и у одричном облику.

Субјекат и предикат и један од додатака. Упитна реченица. Ред речи у реченици. Структуре везане за свакодневне ситуације у разреду.

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК

( друга година учења)72 часа годишње

1. Именице

Властите именице и заједничке, одговарајући род и број: Maria, Giovanni, Belдrado, Roma, Siдnor Rossi, Siдnora Rossi, i miei дenitori, il nostro paese, questa casa итд.2. ЧланОблици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.Одређени члан испред датума: Oддi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељиAbbiamo lezioni di linдua italiana il lunedì e il дiovedì.Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (С'è un libro: Ci sono dei libri).Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.Партитивни члан. Manдio delle mele. Изостављање у негацији. Non manдio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d'acqua minerale.3. ЗаменицеЛичне заменице у служби субјекта: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби објекта: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби директног објекта complemento oддetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, leПрисвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Показне заменице (questo, quello).Упитне заменице chi? и che?/ che cosa?4. ПридевиОписни придеви, слагање придева и именице у роду и броју. Описни придеви buonoи bello; неодређени придев tutto.Компарација придева, компаратив: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci divoi.Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.

Показни придеви: questo, quello.Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20)5. ПредлозиПрости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi),a (Vado a дiocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a дiocare con дli amici.).6. ГлаголиСадашње време (Presente Indicativo) трију конјугација. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.Императив (Imperativo), заповедни начин, без облика за треће лице множине).Повратни глаголи.Употреба глагола piacere.

Перфект (Passato Prossimo) - само одређени број најфреквентнијих глагола: Ho finito. Ho dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leддere i titoli in italiano.Кондиционал презента (Condizionale Presente) глагола potere и volere: Vorrei un chilo di mele, per favore! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano?Футур правилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.7. ПрилозиПотврдни, одређени (si, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, дiùУпитни прилози: quando?, come?, perché? dove?Речце8. Речца ci (с прилошком вредношћу).9. Везници: e, o, ma.10. Реченица:Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.Субјекат и предикат и један од додатака. Примери: Marco leддe, Marco leддe un libro. Il libro è sul tavolo.Упитна реченица:с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом(Leддete? Scrivete bene?);с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом (Non leддete? Non scrivete?).Ред речи у реченици.Структуре везане за свакодневне ситуације у разредуChi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavaдna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavaдna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in дruppo/ in coppia! Scrivete la data!Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa'la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla conseдna! Daдli/dalle il tuo libro! Daдli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a paдina... Voдliamo дiocare? Giochiamo? Che дioco volete fare? Con che cosa volete дiocare? Chi ha vinto? Vince/Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!


( друга година учења) 72 часа годишње


1. Обележја сугласничког и самогласничког система руског језика: изговор гласова који се бележе словима ж, ш, ч, щ, л; писање самогласничких слова после сугласника к, г, х, ж, ш, ч, щ; изговор и бележење парних тврдих и меких, звучних

и безвучних сугласника; изговор гласова у групама чт, чн; сч, зч; сш, зш; тся, ться; стн, здн, вств. Начини бележења гласа ј (Сва наведена обележја требало би усвојити рецептивно).

Типови упитне интонационе конструкције (рецептивно и продуктивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и сложеног глаголског предиката: Олег начинает рисовать. Я умею играть на гитаре. (рецептивно и продуктивно)

3. Основни појмови о употреби глаголског вида: Мальчик всю ночь читал книгу, и на конец ее прочитал. (рецептивно)

4. Употреба облика простог и сложеног будућег времена: Я напишу тебе. Что ты сегодня будешь делать? (рецептивно)

5. Употреба садашњег и прошлог времена глагола петь, пить, мыть, у функцији предиката: Аня прекрасно поет. Миша пил сок. Ты моешь руки перед едой? (рецептивно и продуктивно)

6. Слагање броја и именице: один дом, два (три, четыре) дома, пять домов; одна парта, две (три, четыре) парты, пять парт; один год, два (три, четыре) года, пять лет (рецептивно).

7. Исказивање посесивности: мой (твой, наш, ваш) дом, моя (твоя, наша, ваша) мама (рецептивно и продуктивно); тетрадь Ани, мамина блузка (рецептивно); его (ее, их) дом (рецептивно).

8. Исказивање временских односа: Который час? Ровно час; пять минут второго; половина второго; без пяти два. (рецептивно).

9. Исказивање допадања и недопадања: я люблю... я не люблю...; мне нравится... мне не нравится...(рецептивно).

10. Исказивање просторних односа: на столе, над столом, под столом, за столом. (рецептивно ).

11. Конструкције са основним глаголима кретања: Я иду домой. Вова каждый день ходит в школу. Мы едем на машине за город. Мы часто ездим на море. (рецептивно)

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ИЗАБРАНИ СПОРТ36 часова годишње

Циљ предмета физичко васпитање – изабрани спорт је да ученици задовоље своја интересовања, потребе за стицањем знања, способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима).Општи оперативни задаци:Не разликују се од основних општих задатака физичког васпитања.

Посебни оперативни задаци:

- развој и одржавање специфичних моторичких способности- учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта- пружање неопходних знања из изабраног спорта и њихова примена у пракси- учење и усавршавање основне тактике изабраног спорта и њена примена у пракси- обавезна реализација такмичења на одељенском и разредном нивоу- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем- стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту- подстицање стваралаштва ученика у спорту.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДАОсновни облик рада је школски час.САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

- развијање моторичких способности ученика- спортско-техничко образовање ученика- индивидуална и колективна тактика изабраног спорта- теоријско образовање- правила изабраног спорта- организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.


ИЗБОРНИ ПРЕДМЕТИ КОЈИ СУ ПОНУЂЕНИ УЧЕНИЦИМА :

1. Свакодневни живот у прошлости2. Цртање, сликање и вајање

3. Информатика и рачунарство 4. Украјински језик са елементима националне културе

На основу анкетирања ученика шестих разреда и њихових родитеља, бирани предмети су:

1. Свакодневни живот у прошлости 2. Информатика и рачунарство

3. Цртање, сликање и вајање 4. Украјински језик са елементима националне културе

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ

36 часова годишње

Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе

у контексту "другог" да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.

Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, игре, забава, становање, одевање… уоче њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Европе и Средоземља, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према тој грађи и другим остацима прошлих времена.

Оперативни задаци:

- разумевање појма свакодневни живот;

- разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости;

- усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости;

- упознавање са улогом и значајем грбова и застава;

- упознавање са улогом и значајем грбова и застава у прошлости српског народа;

- упознавање са свакодневним животом у средњем веку;

- упознавање са свакодневним животом српског народа у средњем веку;

- подстицање ученика на самостални истраживачки рад;

- развијање способности повезивања знања из различитих области.


УВОД

Појам свакодневног живота (уочавање разлике између политичке историје и историје свакодневног живота и указивање на основне тематске области истраживања - исхрана, становање, одевање, школовање, односи у породици и локалној заједници, лечење, религиозност и веровања обичних људи, забава, такмичарске игре...).

Значај проучавања свакодневног живота у прошлости (прошлост не припада само владарима, војсковођама и државницима, већ и обичним људима, у историјским

изворима углавном анонимним, којима се можемо приближити једино истраживањем њихове свакодневице).

ГРБОВИ И ЗАСТАВЕ НЕКАД И САД

Појам грба и заставе као симбола и хералдике као науке о грбовима (основни елементи: застава - једнобојна или вишебојна тканина на заставном копљу или стегу; грб - штит са грбовном сликом изнад кога је шлем или круна).

Улога и значај грбова и застава у садашњости (као симбола државе, нације, владара, војске, града, установе, предузећа, политичке организације, спортског друштва...).

Улога и значај грбова и застава у прошлости (појава грбова у XИИ веку - породични грбови на штитовима као начин распознавања витезова на турнирима и у ратним походима; грбови на заставама, новцу, печатима, поштанским маркама, споменицима, шлемовима...; најчешћи хералдички симболи - крст, орао, лав, змај, јелен, коњ, лик свеца, кула, љиљан, месечев срп...; вексилум - застава римских царева, лабарум - застава Константина Великог са знаком крста и грчким почетним словима имена Исуса Христа, значај освајања и губитка заставе у рату, значење беле заставе у рату...).

Грбови и заставе у прошлости српског народа (порекло српског грба и заставе, значење четири оцила, најчешћи хералдички симболи на грбовима српских нововековних и средњовековних династија и властелинских породица - двоглави бели орао Немањића, Лазаревића, Карађорђевића, Обреновића и Петровића-Његоша, лав Бранковића и Петровића-Његоша, вук Балшића, љиљани Котроманића...).

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Свакодневни животу средњовековној Европи

Начин исхране у средњем веку (сакупљање и припремање намирница, лов и риболов, јеловник, начини чувања хране, земљорадња, виноградарство, пића).

Одевање у средњем веку (материјали, сировине и начини обраде, накит, бојење, шминка и лична хигијена).

Породични односи у средњем веку (положај мушкарца, жене и детета, утицај обичајног права).

Становање у средњем веку (грађевински материјали, начин градње, оруђа за рад, изглед објеката и организација простора, осветљење, украшавање простора - таписерије, разлика између села и града).

Живот у средњовековном граду (примери Цариграда, Венеције, Фиренце, Париза, Лондона...; хигијенски услови, опасност од епидемија...).

Средњовековни замак (у миру и за време опсаде, одбрана замка: јарак, покретни мостови, прстенови одбране, стражарнице на капијама, поливање нападача врелим уљем и водом…).

Живот у средњовековном селу (обавезе становништва, положај зависног сељака - работника, порез, присилни рад - изградња путева, насипа, утврђења...).

Властелин на свом имању (лов - обука соколова, однос са работницима).

Образовање (писмо, техника писања, школе...).

Живот у средњовековном манастиру (свакодневица организована према литургијским часовима и молитвама, основни послови монаха...).

Војска (израда и изглед војничке опреме: оружје - мач, копље, борбена секира, праћка, лук и стрела, самострел, топуз, млат, "грчка ватра"...; оклоп - панцирна кошуља, шлем, визир, рамени оклоп, оклопне рукавице, оклоп колена, коњски оклоп…; штитови, опсадне справе - катапулти, овнови, опсадне куле...).

Витешка каријера (пут племићких синова од пажа и штитоноше до витеза, свечано проглашење за витеза, витешки закони части).

Витешки турнири и друге такмичарске игре (увежбавање ратничких вештина, мегдани, ношење знамења неке госпе као начин показивања наклоности, перјанице-челенке на шлемовима...).

Друштвени живот (игре, плес уз музику, музички инструменти, позориште, трубадури, властеоске гозбе: жонглери, путујући свирачи и забављачи...).

Употребни предмети (техника и умеће израде - оруђе, посуђе, кућни инвентар, печати, новац...).

Страхови средњовековног становништва (од смака света, природних непогода, болести, непознатог, другачијег и другог - странаца, припадника друге професије, пола, вероисповести, митских бића - вештица, вампира, вукодлака, духова...).

Лечење (заразне болести, појава куге - "црна смрт", начини здравствене заштите и превентиве, лекови и лековито биље).

Путовање и трговина (ходочашћа - света места, мисионари, путујући трговци, значајни сајмови).

Свакодневни живот у српским земљама средњег века

Начин исхране (припремање хране, кућно посуђе, реконструкција могућег јеловника...).

Одевање (материјали и тканине, склавина - основна гардероба Јужних Словена, разлика у одевању међу припадницима различитих друштвених група, накит, преодевање у одећу супротног пола и у животињске коже у време поклада и карневала...).

Становање (грађевински материјали, начин градње, изглед објеката и организација простора куће, хигијена куће...).

Лечење (лична хигијена, технике лечења, различити мелеми, лековито биље, манастирске болнице - Хиландар, Студеница...; чудесна исцељења, враџбине...).

Животни циклус (рођење, крштење, брак, свадба, смрт, сахрана).

Српска средњовековна породица (положај мушкарца, жене и детета у породици и локалној заједници).

Образовање (ширење основне писмености у локалним срединама - парохијски свештеник као учитељ писања и читања, манастири као центри писмености и високог образовања, значај Хиландара).

Друштвени живот (основни празници заједнице, различити облици забавних активности, гозба, плес - коло, игра, панађури, црквене славе, сабори, глумци, жонглери, музика, музички инструменти, народне песме дугог стиха - бугарштице, витешке игре, коњичке трке, борбе животиња...).

Насеља (основни типови насеља - село, трг, град, рударско насеље; примери Котора, Новог Брда, Скопља, Призрена, Београда, Смедерева...).

Живот на селу (основни ритмови аграрне производње, основна обележја средњовековне земљорадње, виноградарства и сточарства, пољопривредни алати - рало, плуг, срп, коса, мотика, млинови, чување и складиштење хране - житне јаме и сл.).

Војска (начин ратовања, војна техника, значај утврђења и кула).

Путовање и трговина (ковање новца и његов значај, основни правци трговачких путева: правци Морава - Вардар и Дрина - Полимље, поморске везе - односи са Котором и Дубровником и другим приморским градовима).

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Програм за шести разред је концепцијски постављен да представља смисаону целину која истовремено отвара могућности за даљи развој и надоградњу садржаја у програмима овог предмета за седми и осми разред, а ослања се на садржаје из петог разреда. Састоји се из три тематске целине.

Прва целина се може одредити као базична, јер сви програми за овај предмет од петог до осмог разреда њоме започињу. Садржаји у оквиру ове теме намењени су прецизнијем одређивању појма свакодневни живот, као и објашњавању значаја проучавања свакодневног живота људи у прошлости.

Друга је фокусирана на само један садржај свакодневног живота. У шестом разреду та тема је Грбови и заставе некад и сад, која се обрађује полазећи од садашњости која је ученицима позната ка све даљој прошлости.

Трећа тематска целина се бави различитим аспектима свакодневног живота у одређеном временском периоду. У шестом разреду то је средњи век, чиме се обезбеђује веза са проучавањем историјских догађаја у оквиру обавезног предмета историја.

Поделом на поменуте тематске целине, ученицима је омогућено да се у било ком разреду опредељују за овај изборни предмет по први пут, а да пропуштени програм(и) не представљају озбиљнију препреку. Они ученици који изаберу да током читавог другог циклуса основног образовања и васпитања похађају овај предмет овладаће најважнијим појмовима и појавама, које чине свакодневицу људи у распону од праисторије до савременог доба, а са садржајима четири теме (по једна за сваки разред) биће детаљније упознати.

Иако је цео програм окренут прошлости, неопходно је да се током рада са ученицима врши стална компарација са савременим добом, чиме се потенцира схватање континуитета у развоју људи и друштва. Садржаји се, такође, обрађују и кроз димензију локално - глобално, где ученици имају прилику да свој завичај боље проуче у односу на задату епоху.

У садржају програма дате су основне тематске целине, а наставник има слободу да креира коначну верзију програма за сваку групу са којом ради, уважавајући интересовања ученика и циљеве и задатке предмета. Почетни часови, кад се ученици међусобно боље упознају јер најчешће припадају различитим одељењима, погодни су да се разговара и о избору садржаја. Наводећи интересантне историјске чињенице или питања (како су у прошлости људи поправљали зубе, како су знали колико је сати...?), наставник побуђује ученичку радозналост и мотивише их да се определе за неке од понуђених садржаја. Одговорност наставника је да, затим, те садржаје уобличи у конкретне наставне теме, које ће бити обрађиване на часовима.

Тако добијени материјал основ је за даљи рад наставника, планирање активности и припрему за час. Пожељно је да наставник постигне да планиране активности имају дефинисану структуру, коју одликују флексибилност и адаптибилност. У припремној фази наставник треба да прикупи довољан број информација о садржајима на којима ће радити са ученицима, али ће коначни обим информација бити одређен ученичким потребама и могућностима да их припреме и приме. Наставник је тај који не дозвољава да доминира претерана фактографија, а настоји да се постигне функционалност знања и повезаност чињеница у смисаоне целине. Он на различите начине подстиче осамостаљивање ученика у прикупљању и сређивању историјских података, усмерава их на различите изворе информација и подучава их како да се према њима критички односе. На тај начин се негује истраживачки дух и љубав према науци и подстиче мишљење засновано на провереним чињеницама и аргументима.

Основни приступ у раду јесте интердисциплинарност и савлађивање нових и непознатих чињеница помоћу оних блиских и познатих. У оквиру овог предмета постоје велике могућности за интеграцију школског и ваншколског знања ученика, за излазак из оквира школских уџбеника и учионице, укључивање родитеља и

суграђана који поседују знања, колекције, књиге, филмове и друго што може да помогне у реализацији програма.

Наставник свакој наставној јединици приступа као посебном образовном и дидактичком проблему за који заједно са ученицима проналази одговарајућа решења. Увек треба тежити комбиновању различитих метода рада (кратка предавања, гледање филмова, читање књига, дискусије, анализа писаних извора и слика, посете археолошким и историјским локалитетима, прављење употребних предмета из прошлости...).

Посебно је прикладно организовати ученике у тимове, где се централни задатак решава тако што свако има свој појединачни радни задатак и улогу у тиму.

У извођењу наставе активност ученика је најважнија, без обзира на изабране методе рада. Наставникова је улога да организује наставу, пружи помоћ ученицима у раду (од давања информација до упућивања на изворе информација) и да подстиче интересовање ученика за предмет. У току свих активности треба охрабривати размену информација, како између ученика и наставника, тако и између самих ученика.

Квалитет наставе унапредиће употреба различитих наставних средстава као што су: илустрације, документарни и играни видео и дигитални материјали, археолошки материјал или копије налаза, посете културно-историјским споменицима, компјутерске игрице које се заснивају на реконструкцији друштва из прошлости и др.

Домаћи задаци имају своје оправдано место у реализацији овог програма. Уколико се добро поставе, неће додатно оптеретити ученике нити код њих изазвати одбојност. Разлог за увођење домаћих задатака не произилази из малог фонда часова и обимног градива, већ из самог циља предмета. Домаћи задаци ће у великој мери допринети да се ученици осамостале у истраживачким активностима и прикупљању података, посебно када се ускладе с интересовањима ученика (не треба сви ученици да имају исти домаћи задатак). Многе домаће задатке ученици могу радити у пару или мањој групи, уз помоћ породице, за време распуста, што су недовољно искоришћени модалитети у раду с ученицима.

Као и код других изборних предмета где оцена не утиче на школски успех, оцењивање добија нешто другачију димензију. За овај предмет класично писмено и усмено испитивање знања није погодно. Свака активност је прилика да се ученик оцени. Наставник прати целокупни рад ученика и награђују све његове аспекте. Поред стеченог знања о свакодневном животу људи у прошлости, наставник треба да награди и учешће и посвећеност активностима независно од постигнућа. Оцена је одраз индивидуалног напредовања детета и подстицај за његов даљи развој.

Како је садржај предмета повезан са свим областима живота (исхрана, одевање, образовање, лечење, производња, забава...), ученици имају прилику да савлађивањем програма овог предмета добију бројне информације значајне за свој будући професионални развој. Наставник треба да има у виду и овај аспект предмета и, уколико код неког ученика препозна посебно интересовање за одређене садржаје, треба да му укаже којом професијом би се могао бавити, односно у којој средњој школи се стичу знања и звања за одређену област.

Да би се задаци наставе што потпуније остварили, требало би да постоји корелација с другим обавезним и изборним наставним предметима као што су историја, географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, цртање, сликање и вајање, шах, верска настава, грађанско васпитање... Ученици који су у првом циклусу основног образовања и васпитања обрадили програме изборног предмета народна традиција могу бити драгоцени помагачи наставнику јер по начину рада, а делимично и по садржају, постоји сродност између ова два предмета.

На крају школске године, као могућност да се систематизује и рекапитулира усвојено знање, може се организовати изложба/приредба којом би ученици показали стечено знање, као и материјале и предмете које су прикупили изучавајући овај изборни предмет. Овакве изложбе/приредбе захтевају од наставника да планира часове на крају школске године за њихову припрему.

Посебни захтеви

ГРБОВИ И ЗАСТАВЕ НЕКАД И САД

Кроз обраду ове тематске целине ученици треба да се упознају са појмом застава и грбова, њиховом функцијом и варијететима у којима су се појављивали до нашег времена. Проучавање ове теме може да започне анализом застава и грбова из садашњости, који су ученицима познати и доступни.

Грбови, чији се настанак, у савременом смислу, везује за XИИ век, имају своје корене у човековој исконској потреби да употребне предмете обележава и украшава. Изучавањем грбова може се много сазнати о неком историјском периоду на одређеном простору јер је језик хералдике врло прецизан.

Проучавајући заставе ученици треба да сазнају да су оне биле у неком облику у употреби и код народа старог века и да су током целокупне досадашње историје опстајале са истом наменом - да изразе припадање или да пренесу одређени сигнал или поруку.

Ученици могу и сами прегледом застава из прошлости и садашњости да идентификују који су се симболи често користили и са којом намером (лавови и орлови као одраз снаге, мачеви као израз борбености, крст као одраз верских уверења...). За анализу је интересантна и застава Олимпијских игара са симболиком пет укрштених кругова, као и заставе које носе симболе из биљног света као што је јапанска царска застава са цветом хризантеме, канадска са листом јавора, или застава Уједињених нација са маслиновом гранчицом као симболом мира.

У складу са наведеним Начином остваривања програма фаворизује се истраживачки, самостални рад ученика, али је и сваки други начин рада добар ако доприноси разумевању наставних садржаја и помаже у трагању за одговорима на питања: зашто се у свакој земљи скрнављење државне заставе сматра за преступ, зашто су на свим државним установама грб и застава, зашто на великим такмичењима победници шире заставе своје земље, зашто се на сахранама људи који су нечим задужили земљу њихови ковчези обмотавају заставом...

Посебну пажњу треба посветити анализи српских застава и грбова кроз историју када се ученици могу упознати и са њиховом симболиком и значењем.

Ученици шестог разреда, код којих се природно све чешће појављују питања самоспознаје (Ко сам ја? Коме припадам? Ко су моји преци...?), улазе у фазу развоја која их води ка финализацији формирања идентитета и интегритета. Прича о заставама и грбовима може позитивно допринети том аспекту развоја, наравно, уколико почива на принципу поштовања сопствених, али и туђих знамења.

Ученици рад на овој теми могу употпунити креирањем грба који би на неки начин изразио групу окупљену око овог изборног предмета. То би допринело јачању кохезије у групи, што је вредан успутни добитак изучавања овог предмета. Ученицима, такође, може бити атрактивна активност на осмишљавању заставе за неку хипотетичку државу, а од радова се може направити изложба.

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Наставни садржаји препоручени у овој теми дају могућност ученицима да стекну јаснију слику о средњем веку. Највећи део прошлости припада обичним људима, који су нам по много чему веома блиски. Тај "обичан" и углавном "безимени" свет појединаца и локалних заједница (сагледаних као опозиција центру) чини заправо историју света, коју класична историја, политички и догађајно усмерена, представља само кроз историју држава, владара и владајућих елита. Упознавањем са свакодневицом у средњем веку, као и у било којој другој историјској епохи, ученицима ће се указати бројне сличности и разлике с данашњим временом.

Уочавање сличности и разлика има два основна циља. Прво, ученицима ће се апстрактност историјске науке о историјским процесима и давно ишчезлим државама и културама приближити кроз "конкретизацију" прошлости у појави свакодневице обичних људи прошлих времена. Тиме се код ученика ствара свест да је прошлост некада била нечија садашњост, као што и наша свакодневица веома брзо постаје прошлост. Друго, у дијалогу са различитим и другим, ученици ће моћи да потпуније сагледају непосредно окружење и друштво у коме живе, као и себе саме. На тај начин, доћи ће до проширивања стечених знања, а у исто време процес формирања свести о самом себи и околном свету биће употпуњен сазнањем о развоју и усавршавању културних одлика различитих заједница, које најчешће одговарају променама њихових друштвено-економских система. Тиме би требало да се код ученика подстакне развој вештине посматрања, употребе компаративности и критичког сагледавања његовог сопственог окружења и садашњице.

ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО 36 часова годишње

Циљ и задациЦиљ образовно-васпитног рада изборног програма је да се ученици оспособе за коришћење рачунара.Задаци образовно-васпитног рада:

- упознавање основних појмова из информатике и рачунарства- развијање интересовања за промену рачунара у свакодневном животу и

раду- подстицање креативног рада са рачунаром

- оспособљавање за рад на рачунару

Оперативни задаци:- упознавање ученика са радом са табелама у програму за обраду текста- упознавање ученика са применом рачунара у области информација и

комуникација- упознавање ученика са основним елементима програма за графику и

анимацију- упознавање ученика са основним елементима програмирања- упознавање ученика са различитим образовним софтверима.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАРАД СА ТЕКСТОМРад са табелама (креирање табела, унос текста, форматирање, рад са текстом у табели, кретање по табели, уметање редова и колона, брисање редова и колона, спајање и дељење ћелија, ширина и висина редова и колона). Оквири и сенчења табеле. Уметање табела у стране са текстом и сликама. Уметање заглавља и подножја страна, броја стране, датума и времена. Прелом стране. Позадина стране. Подешавање формата папира и маргина. Преглед пре штампања. Штампање.

ИНТЕРНЕТПојам глобалне и локалне рачунарске мреже. Повезивање на Интернет. Рад са основним услугама Интернета. Претраживање интернета.Преузимање текста и слика са Интернета. Понашање на мрежи и заштита личних података. Сигурност на Интернету.ГРАФИКАИзвори дигиталних слика (цртање, сликање екрана, скенирање, фотографисање, преузимање са Интернета). Обрада слика. Типови записа дигиталних слика. Конверзија иизмеђу формата. Припрема слика за штампу, екрански приказ и објављивање на Интернет странама.

АНИМАЦИЈАОснове анимације. Израда једноставне анимације.ИЗБОРНИ МОДУЛИОдабрана поглавља из програмирања или интерактивне графике.Програмирање Увод у програмирање. Типови података и декларисање променљивих. Основне команде програмског језика. Демонстрација могућности програмског језика.Интерактивна графикаУпознавање ученика са програмима за рад са графиком и њихова употреба у реализацији и савладавању градива других предмета (математика, физика, техничко и информатичко образовање).

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ36 часова годишње

Циљ и задаци:Циљ васпитно-образовног рада овог изборног предмета јесте да додатно подстиче развој и практичних и теоријских знања ученика која су важна за њихово слободно, спонтано и креативно комбиновање ликовних елемената у области:

цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности и визуелних комуникација, а у циљу развоја њиховог креативног мишљења.

Ова изборна настава такође:омогућава и подстиче развој учениковог спонтаног и креативног

мишљења у областима ликовне културе;омогућава и подстиче ученике на савладавање технолошких поступака

ликовног рада у оквиру одређених средстава и медијума;мотивише ученике на упознавање основних елемената и закономерности

ликовног језика;развија способности и веће осетљивости ученика за опажање

квалитета свих ликовних елемената: линија, облика, боја;ствара услове да ученици на часовима у процесу реализације садржаја

користе различите технике и средства и да креативним изражавањем боље упознају њихова визуелна и ликовна својства;



развија моторичке способности ученика и навике за лепо писање;континуирано подстиче и прати интересовања за посећивањем музеја,




развија способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.Оперативни задаци

Ученици треба да:- развијају ликовно-естетски сензибилитет за спонтани ритам бојених

мрља, линија, текстуру, светлину, боју и чулну осетљивост и осећајност за визуелно споразумевање и свет уобразиље у ликовним делима;

- покажу интересе и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости света облика: светло-тамно, облик-боја, простор, композиција;

- посматрају и естетски доживљавају дела ликовних уметности;- развијају љубав према ликовном наслеђу;- се оспособе за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у

природно- друштвено научна подручја и тако развију интересовање за оплемењивање и заштиту природе и смисао за унапређивање културе живљења;

- развијају свест да ће знања користити у даљој професионалној оријентацији унапређивању опште културе.- развијају стваралачки однос према околини и веће компетенције

визуелног мишљења;- развијају осетљивост за проблеме у коришћењу ликовно-техничких средстава.Структура: 1. Садржаји програма2. Креативност3. Медијуми

САДРЖАЈ ПРОГРАМА

ЦРТАЊЕТачка, линија и смер (3)Перцепција и аперцепцијаЦртање, цртачки материјали, обичне оловке, метално перо, туш и перо и пенкало,

разни цртачки материјалиСлободан ритам маса и волумена, бојених мрља, линија, светлина (2)Перцепција и аперцепцијаКомбиновани, цртање, сликање, одговарајућа средства и материјали Компоновање основних тродимензионалних облика (3) ПерцепцијаЦртање, цртачки материјали, обичне оловке са оловке, метално перо,

туш и перо и пенкало, разни цртачки материјали.Компоновање више ритмичких целина у простору (употребни предмети) (3)Перцепција и аперцепцијаЦртање, цртачки материјали, метално перо, туш, перо и пенкало,

разни цртачки материјалиЕстетско процењивање (1)Хроматски и ахроматски скуп (2)Перцепција и аперцепција

СЛИКАЊЕСликање, одговарајућа средства и сликарски материјалиИнтензивне (јарке, чисте) боје и боје ослабљеног интензитета (замућене боје) (2)Перцепција и аперцепцијаСликање, одговарајућа средства и сликарски материјалиТопле и хладне боје (2)Перцепција и аперцепцијаСликање, одговарајућа средства и сликарски материјалиВизуелно споразумевање (3)Стварање и декодирање визуелне шифреЦртање, сликање, одговарајућа средства и материјалиПантомима, говор тела (1)Перцепција и аперцепцијаФотографија, филм и остала одговарајућа средстваАмбијент - сценски простор (1)Перцепција и аперцепцијаФотографија, филм и одговарајућа средства.Амбијент - сценски простор (1)Естетска анализаВАЈАЊЕ Тактилне вредности површине и облика (2) Перцепција и аперцепцијаВајање, одговарајућа средства и вајарски материјалиЧврста и мека форма (2)Перцепција и аперцепцијаВајање, одговарајућа средства и вајарски материјали Моделовање геометријских и неправилних форми (2) ПерцепцијаВајање, одговарајућа средства и вајарски материјали

Конвексна и конкавна форма (2)Перцепција и аперцепцијаЦртање, сликање, вајање и одговарајућа средства и материјалиОдноси маса и волумена (2)ПерцепцијаВајање, одговарајућа средства и вајарски материјалиЕстетска анализа (2)


72 часа годишњеМетою навчання української мови у п'ятому класі є: вивчання української літературної мови, ознайомлення з українською літературою, опанування учнями мови для усного і письмового висловлювання, збагачення словникового запасу новими словами і виразами, навчання мови до рівня вільного висловлювання своїх думок стосовно повсякденного життя, оволодіння методикою написання творів на вільну тему, ознайомлення із звичаями та традиціями українського народу. Оперативні завдання В кінці шостого класу учні повинні: - правильно і плавно та з розумінням читати відомі та невідомі тексти; - дотримуватись правил пунктуації при читанні; - дотримуватись правил правопису на письмі; - чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів; - висловлювати свої думки стосовно повсякденного життя; - зрозуміти прочитане і зробити усний та письмовий висновок прочитаного тексту; - збагатити свій словниковий запас і засвоїти близько 300 нових слів та виразів; - висловлювати свої думки використовуючи реченнєві моделі у минулому, теперішньому і майбутньому часі; - правильно виділяти головну думку в рамках засвоєної теми; - розпізнавати відомі структури тексту; - поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему; - збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу. УКРАЇНСЬКИЙ ПРАВОПИС Повторення вивченого в 5 класі. Фонетика: Вимова приголосних - уподібнення за м'якістю: пісня, освітній, для, сміх та ін. Уподібнення за місцем творення - шиплячі ж, ч, ш перед фрикативними с'і ц': намажся, діжці, не мучся, дочці, ховаєшся, дошці та фрикативні з і с перед шиплячими ж і

ш: з жалю, з шести, зшити та ін. Подвоєння приголосних: сумління, подружжя, піддошшя, розрісся та спрощення груп приголосних: стн, здн, слн, рдц, скн, стклн, нтств і ін.Уподібнення за способом творення - зімкненого д перед фрикативними з і с та африкати ц і дз: відзимувати, підсісти, над цим, віддзекалення; а також зімкненого т перед фрикативним с: багатство, сміється.

Іменник: Повторення відмінювання іменників засвоєне в попередніх класах. Називний, знахідний та місцевий відмінки (множина). Закінчення іменників у родовому, давальному та місцевому відмінках множини. Займенник: Питальні, неозначені та заперечні займенники. Відмінювання займкнниківю Дієслово: Рід дієслів. Дієслова І і ІІ дієвідміни. Імператив парадигми. Теперішній час. Минулий час. Майбутній час. Прислівник: Вживання прислівника у ролі присудка. Речення: Інформація про особу (предмет), про яку йде мова. Мою сестру звати Віра. Їй десять років. У неї пишне чорне волосся і карі очи. Інформація про якісні ознаки особи чи предмета Роман веселої вдачі. Перед новим будинком посадили дерево. Наказовий спосіб (наказ, бажання, прохання) Роскажи про свою подорож! Заперечні речення: Без протиставлення. З протиставленням. Ні, це не наша вулиця. Це не книжка, а зошит. Ніні не дев'ять, а десять років. Комунікативні одиниці: З Новим роком! Зі святом Вас! Вітаю тебе з днем народження! Спасибі за привітання. Дуже приємно. Мені подобається.

ЛІТЕРАТУРА 1. Література стосовно пір року. 2. Українські народні казки. 3. Казки народів світу. 4. Байки. 5. Українські народні пісні. 6.Обрядові пісні (Миколая, Різдво, Новий рік, Великдень) 7. Тематичні вірші та пісні (День народження, дружба) 8. Твори українських письменників. 9. Леся Українка "Мрії" 10. Павло Тичина "Гаї шумлять"

11. Борис Грінченко "Олеся" 12. Тематична література. 13. Літопис "Слово о полку Ігоревім" 14. Легенди. Читання Правильне і плавне читання з розумінням прочитаного відомого та невідомого тексту. Виразне читання різних літературних жанрів. Правильне читання драматургічного тесту. Виразне читання невідомого тексту з дотриманням правил пунктуації. Аналіз тексту Аналіз літературних творів та усної народної творчості. Поділ текстів на частини. Вибір найцікавішої частини тексту. Висловлювання своєї думки про прочитане та дискусії на базі прочитаного. Виділення головних героїв та другорядних дійових осіб. Характеристика головних дійових осіб. Опис природи у тексті. Пряме та переносне значення слів. Аналіз поезії (тема, ідея). Виділення та пояснення виразів, слів та діалогів в тексті стосовно поведінки головних героїв, драматичних ситуацій і їхніх причин та наслідків. Аналіз частин тексту на базі головної думки тексту. Літературні терміни Діалог, портрет, головний герой і дійові особи, вірш, стовпчик, план твору, головна думка, висновок. Розповідь, казка, байка, басна, легенда, літопис. КУЛЬТУРА МОВЛЕННЯ Розмовна мова Розповідь про різні випадки та пригоди. Складання розповіді на задану тему на вибір учня або викладача. Опис природи. Опис з використанням запропонованих слів. Водження дискусії на задану тему. Розмова про улюблену книгу, фільм, телепередачу. Закінчення розповіді з заданим початком. Розмови на актуальні теми, що цікавлять дітей. Розмови з використанням тематичних слів.

Переказ тексту. Опис поодиноких предметів, осіб, природи та природних явищ. Вправи для збагачення словникового запасу слів. Короткі розмови на теми з повсякденного життя. Письмо Письмовий переказ цікавих пригод з особистого життя учнів. Опис поодиноких предметів, осіб, природи.Диктант, самодиктант. Правильне написання різних граматичних форм слів вжитих у тексті. Складання творів з дотриманням головних елементів (вступ, головна частина, кінцівка).

Вправи складання простих поширених речень. Вправи перетворення простих коротких речень в поширені. Вправи правильного вживання правил пунктуації. Виконання домашніх завдань і їхня перевірка на уроці. Дві письмові роботи - по одній в кожному шкільному півріччі. Елементи національної культури Весільні обряди та хрестини. Український народний одяг у Воєводині. Географічні поняття (міста України, туристичні центри). Історія формування української нації. Генезис українського народу і досягнення української культури за часів Київської Русі. Вивчання українських пісень. Українські народні ігри. Архітектура - специфічність українських осель, деякі назви старовинних побутових предметів. Презентація народних звичаїв, пісень та ігор на шкільних вечорах в традиційному народному одязі. Історичний контекст доселення українців на терени південної Панонії. Огляд доселень українців в колишню Югославію і сьогоднішню Сербію. ШЛЯХИ ВИКОНАННЯ ПРОГРАМИ Традиційні методи виконання програми з української мови з елементами національної культури представлені у вигляді чітко сформульованих етапів. У сфері літератури запропоновано дві адекватні системи: читання з розумінням тексту і письмо з вживанням правил правопису, засвоєних протягом минулих років навчання. Відповідна презентація цих систем та їхнє засвоєння, разом з тим і розуміння поетичних, прозових чи драматургічних творів, допомагають учням в правильному і логічному спілкуванні українською мовою. В області мови наголос ставиться на вдосконалення спілкування шляхом збагачення словникового запасу, як і використання синонімів та антонімів. Мова учнів повинна грунтуватись на мовних структурах в дусі української мови. Культура мови та письма є від виняткового значення, адже являє собою кістяк будь-

якого якісного спілкування. З цих причин, протягом роботи з учнями велику увагу потрібно приділяти збагаченню лексичного фонду та проширенню семантичного значення слів, плеканню національної культури, звичаїв, історії та культури.

ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ

36 часова годишње1. Упознавање са календаром рада и распоредом часова за нову школску

годину 2. Избор руководства ОЗ и подела задужења.1. Бес и какога савладати - ,,Школа без насиља“2. Дечја права – конвенција о дечјим правима3. Предрасуде и борба против предрасуда4. Анализа успеха – појединца и одељења

5. Болести зависности6. Болести зависности – израда паноа7. Однос – родитељ, дете – конфликт 8. Моја омиљена храна је...“ (у оквиру програма Здрава исхрана)9. Облици насилног понашања- ,,Школа без насиља“10. Ко прља моју учионицу, улицу, мој град? (заштита школске и животне

средине)11. Разговор о систему вредности код ученика12. Припрема и прослава Нове године13. Наш успех на крају првог полугодишта – оцена успешности14. Узроци изостајања ученика15. Прослава школске славе Свети Сава16. Шта ми прија у школи, а шта бих мењао17. Хуманизација односа међу половима18. Мој радни кутак у кући19. Пушење и алкохолизам је штетно за здравље20. Излет, посета, излазак21. Да ли познајем технике учења?22. Оптерећеност ученика – редовна настава и слободне активности23. Зависност успеха од рада и залагања24. Шта и како читати? 25. Како помоћи другу када му је најпотребније- ,,Школа без насиља“26. Лична и општа хигијена 27. Понашање на јавном месту28. Посета позоришту, биоскопу, музеју ....29. Дан школе30. Хуманост и хуманитарни рад31. Анализа успеха и дисциплине на крају трећег класификационог периода32. Слободно време – како га активно и квалитетно провести33. Безбедност у саобраћају34. Учионица добре воље - радионица35. Конфликти и шта са њима - ,,Школа без насиља“36. Сумирање резултата и предлози оцена из владања

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА СЕДМИ



СРПСКИ ЈЕЗИК(4 часа недељно, 144 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине.Задаци наставе српског језика:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитимвидовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца)- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког) - оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста- развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне), поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм)- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из књижевности, позоришне и филмске уметности- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.)- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности- развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАЈЕЗИК ГраматикаВрсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност. Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања). Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни. Безличне реченице. Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат. Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину. Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице. Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).Конгруенција – основни појмови. Слагање придева и глагола са именицом у реченици. Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).Уочавање разлике између кратких акцената. Реченични акценат.Језик Словена у прапостојбини. Сеобе Словена и стварање словенских језика. Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија. Примање писмености код Срба. Старословенска писма: глагољица и ћирилица. Старословенски споменици са српског тла.Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.Правопис:Проверавање, понављање и увежбавање садржаја из претходних разреда различитим облицима диктата и других писмених вежби.Интерпункција у сложеној реченици (запета, тачка и запета).Црта. Заграда. Запета у набрајању скраћеница.

Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).ОртоепијаПроверавање и увежбавање садржаја из претходних разреда (разликовање дугих и кратких акцената, дугоузлазних и дугосилазних акцената). Вежбање у изговарању краткоузлазног и краткосилазног акцента.Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.Тумачење текстаОспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет - без књижевнотеоријских дефиниција). Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста. Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности.Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука.Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела.Књижевнотеоријски појмовиЛирикаФункција мотива у композицији лирске песме.Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.Слободни стих.Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.Песма у прози.ЕпикаФабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.Композиција и мотивација. Епизода.Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.Врсте карактеризације књижевног лика.Унутрашњи монолог.Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.ДрамаДрамска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.Драма у ужем смислу.

Функционални појмовиПодстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално, психолошко, социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано.

ЧитањеУсавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.

ЈЕЗИЧКА КУЛТУРАОсновни облици усменог и писменог изражавањаПодела текстова (и облика изражавања) према основној сврси: излагање (експозиција), опис (дескрипција) и приповедање (нарација) као три од пет главних врста текстова. Технички опис (давање објективних обавештења о томе како нешто изгледа) и сугестивни опис (у уметничком делу). Техничка нарација (упутства, објашњења како нешто функционише) и сугестивна нарација (у уметничком делу).Експозиција: писање обавештења из текућег школског живота; најава догађаја; интервју.Технички и сугестивни опис: описивање неког предмета/објекта из околине, из ентеријера и екстеријера (по сопственом избору) – најпре објективно (технички опис), а затим изражавајући сопствене утиске (сугестивни опис). Бирање појединости у зависности од сврхе описа. Опис лика из околине или књижевног дела – технички или сугестивни опис (по избору), уз вођење рачуна о стилским вредностима описивања.Техничка нарација: сачињавање упутства за обављање неког посла (по сопственом избору).Писање честитке, позивнице, захвалнице, и-мејл порука.Препричавање текста са променом редоследа догађаја (ретроспектива) – по самостално сачињеном плану. Увежбавање сажетог препричавања уз замењивање граматичког лица (у првом и трећем лицу).Причање о стварном или измишљеном догађају уз коришћење приповедања, описивања и дијалога. Анализа одабраних текстова у којима преовлађује говор ликова ради бољег схватања дијалога као облика казивања, преиначавање управног говора у неуправни.

Усмена и писмена вежбањаВежбе на некњижевном тексту: проналажење и издвајање основних информација у тексту. Повезивање информација и идеја изнетих у тексту. Извођење закључка заснованог на тексту. Проналажење, издвајање и упоређивање информација из два краћа текста или више њих.Сажимање текста. Писање резиме (сажетка).Развијање флексибилне брзине читања у себи у зависности од текста.Увођење ученика у информативно читање ради налажења одређених информација (у уџбеницима других предмета, у новинским чланцима, у књизи из лектире, у дописима, огласима, обавештењима и сл.) и упућивање ученика у читање с оловком у руци (подвлачење, обележавање, записивање и друго).Синтаксичке вежбе: вежбе у употреби различитих падежа (предлошко- падежних конструкција) за исто значење (падежна синонимија). Вежбе у употреби одговарајућих падежних облика (с обзиром на различите дијалекатске основе). Отклањање грешака у конгруенцији.

Лексичке вежбе: исказивање особина предмета (у оквиру описивања), односно исказивање радњи (у оквиру приповедања) одговарајућим придевима и прилозима, односно глаголима. Коришћење стилски неутралних и експресивних речи. Коришћење речника српског језика.Читање и разумевање нелинеарних елемената текста: легенде, табеле.Осам домаћих писмених задатака и њихова анализа на часу.Четири школска писмена задатка, писана ћирилицом (један час за израду и два часа за анализу задатака и писање побољшане верзије састава).

редн

и бр

ој

обла

сти

област


Обр

ада

друг

ити

пови

укуп

но

Ученик: Ученик: Ученик:

1.Вештина читања и

разумевања прочитаног

9 10 19С

Ј.1.1

.4.

-разликује основне делове текста и књиге (наслов, наднаслов, поднаслов, основни текст, поглавље, пасус, фуснота, садржај, предговор, поговор)

СЈ.2

.1.1

.

- чита текст користећи различите стратегије читања: „летимично читање (ради брзог налажења одређених информација); читање „с оловком у руци“ (ради учења, ради извршавања различитих задатака, ради решавања проблема); читање ради уживања С

Ј.3.1

.2.

- издваја кључне речи и резимира текст

СЈ.2

.1.4

. - разликује све делове текста и књиге, укључујући индекс, појмовник и библиографију и уме њима да се користи

СЈ.1

.1.5

. - проналази и издваја основне информације из текста према датим критеријумима

СЈ.2

.1.5

. - проналази, издваја и упоређује информације из два краћа текста или више њих (према датим критеријумима)

СЈ.3

.1.3

. - издваја из текста аргументе у прилог некој тези (ставу) или аргументе против ње; изводи закључке засноване на сложенијем тексту

СЈ.2

.1.6

. - разликује чињеницу од коментара, објективност од пристрасности и пропаганде на једноставним примерима

2. Писано изражавање 9 11 20

СЈ.1

.2.2

.

- саставља разумљиву, граматички исправну реченицу С

Ј.2.2

.1. - саставља експозиторни,

наративни и дескриптивни текст, који је целовит и кохерентан С

Ј.3.2

.1. - организује текст у логичне и

правилно распоређене пасусе; одређује прикладан наслов тексту и поднаслове деловима текста

СЈ.1

.2.3

.

- саставља једноставан експозиторни, наративни и дескриптивни текст и уме да га организује у смисаоне целине (уводни, средишњи и завршни део текста)

СЈ.2

.2.3

.

- пише резиме краћег и/или једноставнијег текста

СЈ.3

.2.4

.

- пише резиме дужег и/или сложенијег текста

СЈ.1

.2.4

.


СЈ.2

.2.5

.

- зна правописну норму и примењује је у већини случајева С

Ј.3.2

.5.

- зна и доследно примењује правописну норму

СЈ.1

.2.8

. - примењује правописну норму (из сваке правописне области) у једноставним примерима


језик

34 36 70

СЈ.1

.3.4

.

- препознаје врсте речи; зна основне граматичке категорије променљивих речи; примењује књижевнојезичку норму у вези са облицима речи

СЈ.2

.3.3

. - познаје врсте речи; препознаје подврсте речи; уме да одреди облик променљиве речи

СЈ.3

.3.4

. - познаје подврсте речи; користи терминологију у вези са врстама и подврстама речи и њиховим граматичким категоријама

СЈ.1

.3.6

. - препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску реченицу и комуникативну реченицу)

СЈ.2

.3.5

.

- препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)

СЈ.1

.3.7

. - . разликује основне врсте независних реченица (обавештајне, упитне, заповедне) С

Ј.3.3

.5. - познаје и именује подврсте

синтаксичких јединица (врсте синтагми, независних и зависних предикатских реченица)

СЈ.1

.3.8

. - одређује реченичне и синтагматске чланове у типичним (школским) примерима С

Ј.2.3

.6.

- одређује реченичне и синтагматске чланове у сложенијим примерима

СЈ.3

.3.6

. - познаје главна значења падежа и главна значења глаголских облика (уме да их објасни и зна терминолгију у вези са њима)

СЈ.1

.3.9

.

- правилно употребљава падеже у реченици и синтагми

СЈ.2

.3.7

.

- препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици

СЈ.1

.3.1

0

- правилно употребљава глаголске облике (осим перфекта)

СЈ.3

.3.8

.

- зна значења речи и фразеологизама у научнопопуларним текстовима, намењеним младима, и правилно их употребљава

СЈ-

1.3.

13.

- препознаје различита значења вишезначних речи које се употребљавају у контексту свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.)

СЈ.2

.3.8

.

- препознаје главна значења и функције глаголских облика

СЈ.1

.3.1

4.

- зна значења речи и фразеологизама који се употребљавају у контексу свакодневне комуникације (у кући, школи и сл.), као и оних који се често јављају у школским текстовима (у уџбеницима

СЈ.2

.3.1

0.

- зна значења речи и фразеологизама који се јављају у школским текстовима (у уџбеницима, текстовима из лектире и сл.), као и литерарним и медијским текстовима намењеним младима, и правилно их употребљава

СЈ.3

.3.7

.

- уме да одреди значења непознатих речи и израза на основу њихвог састава, контекста у коме су употребљени, или на основу њиховог порекла


СЈ.1

.4.2

. - разликује типове књижевног стваралаштва (усмена и ауторска књижевност) С

Ј.2.4

.2.

- повезује наслов дела из обавезне лектире и род, врсту и лик из дела; препознаје род и врсту књижевноуметничког дела на основу одломака, ликова, карактеристичних ситуација

СЈ.3

.4.4

.

- проналази и именује стилске фигуре; одређује функцију стилских фигура у тексту

СЈ.1

.4.3

.

- разликује основне књижевне родове: лирику, епику и драму С

Ј.2.4

.5.

препознаје и разликује одређене (тражене) стилске фигуре у књижевноуметничком тексту (персонификација, хипербола, градација, метафора, контраст)

СЈ.3

.4.5

.

- одређује и именује врсту стиха и строфе

СЈ.1

.4.7

. - уочава битне елементе књижевноуметничког текста: мотив, тему, фабулу, време и место радње, лик

СЈ.2

.4.6

.

- одређује мотиве, идеје, композицију, форму, карактеристике лика (психолошке, социолошке, етичке) и њихову међусобну повезаност

СЈ.3

.4.7

.

- изражава свој став о конкретном делу и аргументовано га образлаже

СЈ.2

.4.8

.

- уочава разлику између препричавања и анализе дела


СТРАНИ ЈЕЗИК(2 часа недељно, 72 часа годишње)

(седма година учења)

Заједнички део програмаЦиљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.Задаци наставе страног језика у основном образовању стога јесу:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе страног језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе страног језика буду у пуној мери реализовани- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,- стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.- ученик треба да усвоји основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,- ученик треба да усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или другог страног језика.Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

СтандардиРазумевање говораУченик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.Разумевање писаног текстаУченик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.Усмено изражавањеУченик самостално усмено изражава ситуације и комуникативне функције у вези са темама предвиђеним наставним програмом.Писано изражавањеУченик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.ИнтеракцијаУченик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.

МедијацијаУ комуникативним контекстима, који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и циљног језика (Л2), преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми) у складу са потребама комуникације.Знања о језикуУченик препознаје принципе граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај развијања личних стратегија учења страног језика.

Оперативни задаци по језичким вештинамаОперативни задаци по језичким вештинама се постепено проширују и усложњавају. Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.Разумевање говораУченик треба да:- разуме краће дијалоге (до15 реплика / питања и одговора), приче, друге врсте текстова и песме о темама предвиђеним наставним програмом, које чује уживо, или са аудио-визуелних записа- разуме општи садржај и издвоји кључне информације из краћих аутентичних текстова из свакодневног живота после 1-2 слушања (обавештења са разгласа на станици, аеродрому, у супермаркету или у школи)- разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са личним искуством и са активностима на часу (позив на групну активност, заповест, упутство, догађај из непосредне прошлости, планови за блиску будућност, свакодневне активности, жеље и избори, итд.)- разуме краће рекламе, радио и ТВ емисије о темама предвиђеним наставним програмом.Разумевање писаног текстаУченик треба да:- разуме краће текстове (до 200 речи), који садрже већи проценат познатих језичких елемената, интернационализама, структуралних и лексичких, а чији садржај је у складу са развојним и сазнајним карактеристикама, искуством и интересовањима ученика- разуме и адекватно интерпретира садржај илустрованих текстова (стрипове, ТВ програм, биоскопски програм, ред вожње, информације на јавним местима итд.) користећи језичке елементе предвиђене наставним програмом- проналази и издваја предвидљиве информације у текстовима из свакодневног окружења (писма, краћи новински чланци, упутства о употреби, огласи, плакати, каталози)- може да изведе закључак о могућем значењу непознатих речи ослањајући се на општи смисао текста са темом из свакодневног живота- разуме краће текстове у вези са градивом других предмета, ослањајући сена општи смисао текста и предходно стечена знања.Усмено изражавањеУченик треба да:- усклађује интонацију, ритам и висину гласа са сопственом комуникативном намером и са степеном формалности говорне ситуације- поред информација о себи и свом окружењу описује или извештава у неколико реченица о догађајима и активностима (познату радњу или ситуацију) у садашњости, прошлости и будућности, користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре)- препричава и интерпретира у неколико реченица садржај писаних, илустрованих и усмених текстова на теме предвиђене наставним програмом као и на теме из других

наставних предмета користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре)- у неколико реченица изражава своја осећања, мишљење и ставове аргументујући их (допадање, недопадање, противљење, итд.), користећи познате језичке елементе (лексику и морфосинтаксичке структуре)- једноставним речима описује лица, догађаје, ситуације и предмете из окружења и упоређује их са другима из области свог интересовања као и из одређених садржаја других наставним предмета.ИнтеракцијаУченик треба да:- у стварним и симулираним говорним ситуацијама са саговорницима размењује исказе у вези с контекстом учионице, као и о свим осталим темама предвиђеним наставним програмом (укључујући и размену мишљења и ставова према стварима, појавама из домена њиховог интересовања, свакодневног живота и живота младих, користећи познате морфосинтаксичке структуре и лексику) - учествује у комуникацији и поштује социокултурне норме комуникације (тражи реч, не прекида саговорника, пажљиво слуша друге, итд)- да одговори на ограничен број непосредних питања која се надовезују уз могућност да му се понове и пружи помоћ при формулисању одговора.Писмено изражавањеУченик треба да:- пише реченице и краће текстове (до 100 речи) чију кохерентност и кохезију постиже користећи познате језичке елементе у вези са познатим писаним текстом или визуелним подстицајем- записује кључне информације и препричава оно што је видео, доживео, чуо или прочитао- користи писани код за изражавање сопствених потреба и интересовања (шаље личне поруке, честитке, користи електронску пошту, пише лична писма и сл.)- у кратким формалним писмима (обавештење професорима, суседима, тренеру) примењује облике обраћања, молбе, поздрава и захваљивања- записује планове, задатке и друге захтеве који му се усмено саопштавају.МедијацијаУ ситуацији када посредује између особа (вршњака и одраслих) које не могу да се споразумеју, ученик треба да:- усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на матерњи- писмено преноси једноставне поруке и објашњења- препричава садржај краћег текста, аудио или визуелног записа и краће интеракције- започиње краћи разговор о познатим темама., одржава континуитет и завршава га.Доживљај и разумевање књижевног текста- може да изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту (песма, скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања (цртежи, моделирање, глума)- препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи.Знања о језику и стратегије учењаУченик треба да:- препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом (на пример: препознаје и користи глаголске облике који изражавају садашњост, прошлост и будућност, употребљава прилоге и придеве)- поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине (на пример: познаје и употребљава везнике за координацију)

- користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме учтивости)- разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима- уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страног језика који учи- разуме значај употребе интернационализама- примењује компезационе стратегије и то тако што:1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме;2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући неког ко добро зна (друга, наставника, итд)3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на наслове и поднаслове у писаним текстовима 4. обраћа пажњу на разне невербалне елементе (гестови, мимика, итд. У усменим текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писменим текстовима)5. размишља да ли одређена реч коју не разуме личи на неку која постоји у матерњем језику6. тражи значење у речнику7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате (нпр. аутомобил уместо возило)8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом / мимиком9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција, инференција и позитивни трансфер).

Теме и ситуације по доменима употребе језикаПриватно- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње (изласци, договори, преузимање одговорности у договореној ситуацији)- договор и узајамно поштовање међу члановима породице као и према другим особама- изражавање обавезе, забране, недостатака- вршњачка комуникација и људска права (толеранција– интеркултурна, интеретничка и интеррасна)

Јавно- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (описивање времена, прогноза, загађивање/заштита човекове околине)- традиција и обичаји у културама земаља чији се језик учи (карневал...)- оброци (савети о хигијени у кухињи, развијање свести о правилној исхрани)- стамбена насеља – како станујемо (предности живота у селу и у граду)- споменици и знаменитости у великим градовима (у земљама чији се језик учи)- знаменити људи и њихова дела (у земљама чији се језик учи)

Образовно- тематске целине и повезаност садржаја са другим предметима- сналажење у раду с компјутером- употреба информација из медија и јачање медијске писмености- образовни систем у другим земљама

КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ

1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности8. Изражавање допадања/недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10.Именовање активности (у вези са темама)11.Исказивање просторних односа и величина (Идем,долазим из..,Лево,десно,горе)12.Давање и тражење информација о себи и другима13.Тражење и давање обавештења14.Описивање лица и предмета15.Изрицање забране и реаговање на забрану16.Изражавање припадања и поседовања17.Тражење и давање обавештења о времену на часовнику18.Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања20.Исказивање извињења и оправдања

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАСви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на експлицитном познавању граматичких правила.

EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

Ученици треба да разумеју и користе:1. Именице – рецептивно и продуктивноа) Бројиве и небројиве именице: rain, water, money, time, food,б) Сложенице: make-up, tracksuit, sewatshirtв) Именице изведене од глагола, најчешћи суфикси: -ation, -ment, -y- Бројиве и небројиве именице уз детерминаторе some, any, no, a lot of- Именице уз постмодификаторе: the man in / the woman with- Именице као директни и индиректни објекат: He дave John the book. He дave the book to John.2. Члана) Pазлика у употреби одређеног и неодређеног члана- у ширем контексту: My brother is a football player and he is the captain of the school football team.- првопоменути, други пут поменут He lives in a biд house. The house is new.- познат из контекста This is a nice house – the дarden is biд.- у именичкој фрази са именицом коју прати постмодификатор The man in a blue sweatshirt.б) Нулти члан:- у изразима: in hospital, in bed, at home, at school, by plane, by taxi, have breakfast

3. Придеви – рецептивно и продуктивноа) Придеви са наставцима -ed и -inд (interestinд – interested).б) Описни придеви, придеви за исказивање става, мишљења и емоцијав) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (danдer – danдerous, beauty – beutiful, west – western, comfort – comfortable, health – healthy, expense - expensive)г) Најчешћи негативни префикси (known – unknown, happy - unhappy)д) Придеви као делови предиката,најфреквентије колокације: дood at bad at, interested inђ) Неправилно поређење little, far – I дet less money now. Is it much farther/further to дo?4. Заменице – рецептивно и продуктивноа) Неодређене заменице somebody, somethinд, somewhere, everybody, everythinд ,everywhere, nobody, nothinд, nowhere, anybody, anythinд, anywhereб) one, ones, another, another one,в) Односне заменице: за лица - who, whom, whose, that, what за ствари – which,whose, that, what (The man who is here is our teacher. Take the cup which is on the table.)5. Детерминатори some, any, no, much, many, a lot of, a little /little, a few /few, a bit6. Предлози – рецептивно и продуктивно:а) Различита значења најфреквентијих предлога у контрасту: from, in, of, to at, on, inб) правац кретања: into, off, on, throuдh, alonд, past, over, left, riдht, around, down,в) позиција у простору: between, insiдe, in the middle of, next to, outside, around7. Глаголи:а) разлика између The Present Simple Tense и The Present Continuous Tense.б) разлика између Тhe Simple Past Tense и The Past Continuous Tense, употребавремена у прошлом наративув) Употреба used to - за прошлу навику, поступак I used to play tennis when I was younдer.г) pазлика између The Present Perfect и The Simple Past Tenseд) Hачини изражавања будућности (The Future Simple, BE GOING TO, The Present Continuous Tense)ђ) Модални глаголи- can, can't, could- have to, don't have to, had to- should, shouldn't- will – понуда – I'll do that for you.- would – значење жеље - Would you like to дo to the cinema toniдnt?- need’t - значење необавезности – You needn’ do it riдht now.- must – значење обавезе – Must you дo home now?е) Предвиђање и спекулације (It can happen ... it will happen ... it could happen)ж) Први и други кондиционалз) Изражавање допадања и недопадања (like, hate, love, mind, prefer, I'd rather,I'd like, I can’t stand)и) Пасив само the Present Simple и the Past Simple TenseEnдlish is spoken here. He was elected president.ј) Индиректни говор: наредбе, молбе и саветик) Препозиционални глаголи дet toдether, дet on, дet into, дet down; фразални глаголи put on, put off, dress up, take offл) Изрази и конструкције: дood to do, looks interestinд, sounds OK, let /makesomebody do somethinд8. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)а) за време: yesterday, last week/year, aдo; tomorrow.б) за место и правац кретања: beside, by, upstairs/ downstairs; to.в) за начин (well).

г) за учесталост, са посебним нагласком на позицију ове врсте прилога у реченици: every day, often, once, twice, three times, sometimes, often, usually.д) Поређење прилога (рецептивно): I play basketball more often than football.Неправилно поређење прилога: well/badly; little/much; far He can speak French better than German. I can work best in the morninд. You must eat more. I’m dead tired. I can’t walk any farther/further.ђ) Место прилога у реченици. She дoes to school by bus. Last niдht he played the piano at the school concert.9. БројевиПрости бројеви 10000, редни бројеви до 100.10. Упитне реченице (и рецептивно и продуктивно):а) How + придев; How much –how manyб) Грађење питања са препозиционим глаголима (Who is she lookinд at? Who are you waitinд for?)в) Question tags: …isn’t he? …haven’t we?11. Везнициa) because, so, so that, too, for example, like, while, althouдh, either ... or, neither ....nor, both …end, not only … but alsoб) Везници и везнички изрази у прошлом наративу: one day, suddenly, in the end, then, after, before, durinд, later, whenв) Конективи actually, luckily, however, also, as well

ЛИКОВНА КУЛТУРА(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да подстиче и развија учениково стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци образовно- васповног рада у настави ликовне културе састојe се у стварању разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе ликовне културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета ликовна култура буду у пуној мери реализовани развијању ученикове способности за:- коришћење свих ликовних елемената- ликовни стваралачки рад- коришћење различитих материјалa и медијума- усвајање естетских критеријума за креативно мишљење- доживљавање ликовних уметничких дела у оквиру културне баштине за прeпознавање савремених кретања у уметности свог и другог народа- визуелну перцепцију и аперцепцију- критичко мишљење- оплемењивање животног радног простора-активно стваралачко деловање у културном и уметничком животу средине

- активно естетско унапређивање своје околине и очување природе и баштине завичаја и домовине- неговање укупних људских достигнућа- будућа занимања, професионалну оријентацију- еманципацију личности ученика- културу рада.

7 разред 1. основни ниво 2. средњи ниво 3. напредни ниво наставна средства облик рада



ЛК.1.1.1. Разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметностиЛК.1.1.2. Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.ЛК.1.1.3. Описује свој рад и радове других.(нпр исказује утисак)

ЛК.2.1.1. Упознаје и користи у свом раду основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметностиЛК 2.1.2. Образлаже свој рад и радове других нпр наводи садржај тему карактеристике технике...

ЛК 3.1.1. Познаје и користи различите изражајне могућности класиних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.ЛК 3.1.2. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју одабрану идеју.

Оловка, боје,темпере,акварел,фломастери,папир у боји,туш и перо,туш и четкица,књиге из ликовне културе и историје уметности. Разни материјали из свакодневног живота,репродукције чувених уметника,успешни ђачки радови,разни вајарски материјали: глина, сапун, дрво, картон, мека жица, фолије, сипорекс и сл.

Инд

ивид

уалн

и ра

д ев

енту

ално

у п

аров

има

или

груп

ама

(по

избо

ру

учен

ика)

- м

огућ

и р

ад н

а ве

ћем

фор

мат

у.

Цртање

Сликање

Вајање

ГрафикаВизуелно споразумевање; реализује се кроз:

Арабеска - 4 часа


Пропорција - 8 часова



ЛК 3.2.1. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идејуЛК 3.2.2. Изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне елементе и принципе да би постигао одређени ефекат.ЛК 3.2.3. Користи тачне термине (нпр текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове другихЛК 3.2.4. Уочава међусобну повезаност елемента, принципа и садржаја на свом раду и радовима других.

Композиција и простор - 20 часова

Обједињавање покрета игре звука - 4 часа


ЛК. 1.3.1 Описује разлике које уочава на уметничким радовима из различитих земаља култура и периода.ЛК 1.3.2. Зна да наведе различита занимања за која су потребна знања и вештине стечене учењем у визуелним


ЛК 3.3.1 Анализира одабрана уметника дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...)ЛК 3.3.2. Описује потребна

уметностима (костимограф, дизајнер, архитекта)ЛК 1.3.3. Познаје места и изворе где може да прошири своја знања везана за визуелне уметности (нпр музеј, галерија, атеље, уметничка радионица ...)ЛК 1.3.4. Зна примере визуелних уметности у свакодневном животу

знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметностиЛК 3.3.3. Користи друга места и изворе (библиотека, Интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметностиЛК 3.3.4. Разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других обасти живота.

МУЗИЧКА КУЛТУРА(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да:- упознавају музичке културе кроз обраду тема повезаних са музиком различитих епоха- развију музикалност и креативност- неговују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе јесу:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе буду у пуној мери реализовани- стицање знања о музици различитих епоха- развијање способности извођења музике (певање/свирање)- развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музике- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике)- даље упознавање основа музичке писмености и изражајних средстава музичке уметности;- стварање одељенских ансамбала.

Оперативни задаци су:- певање и свирање, по слуху и из нотног текста; песме и теме из познатих композиција- упознавање музикe праисторије, античке епохе, средњег века, ренесансе, барока и класицизма кроз сагледавање друштвене функције музике, видова музицирања, карактеристичних жанрова, облика и инструмената епохе, као и најистакнутијих стваралачких личности- утврђивање појмова из основа музичке писмености- обрада мелодијског мола, обрада акорада на главним ступњевима, појам каденце- обрада мешовитих тактова (7/8, 5/8 – на примерима народних песама)- утврђивање и обрада појмова мелодија, ритам, метар, темпо, динамика, хармонија, полифонија, хомофонија, фактура.

САДРЖАЈ ПРОГРАМАУпознавање музике различитих епоха и извођење музикеПраисторијаОбрада следећих тема: порекло и улога музике у првобитном друштву; изражајна средства музике – примери мелодија и ритмова; настанак првих инструмената (удараљки, дувачких, жичаних).Певање и свирање примера у комбинацији са покретом. Обрада појма импровизација.Античка епоха Музика првих цивилизација – Месопотамија, Египат, Индија и Кина (појмови класног раслојавања и професионалне музике, функција музике у друштву). Упознавање пенататонике кроз извођење примера и упознавање специфичног инструментарија.Античка Грчка – музика и мит, инструменти и видови музицирања (дитирамб и грчка трагедија, хорско певање, концертна надметања).

Средњи векМузика и хришћанство. Музичка основа хришћанске музике. Појава осмогласника и грегоријанског корала. Њихова даља музичка надоградња и развој црквених музичких облика у уметничке. Видови извођења вокалне музике: солистичко, хорско, антифоно и респонзоријално певање, канон. Појава оргуља у Европи. Инструменти у световном музицирању: дувачки, жичани, удараљке. Улога плеса. Облици црквеног певања код православних народа: литургија и њени делови, врсте црквених песама: химна, тропар, стихира, ирмос. Развој средњовековне музике на Западу: рађање вишегласја. Миса.Извођење примера.РенесансаСветовна и духовна музика. Појмови хомофоније и полифоније. Облици: мадригал, шансон, миса, мотет.БарокРазвој инструмената (породица виолина, породице дрвених и лимених дувачких инструмената, инструменти с диркама). Рођење опере. Клаудио Монтеверди. Облици вокално-инструменталне музике (ораторијум, кантата, пасија). Инструментална музика: солистичко, камерно и оркестарско музицирање. Облици: свита, концерт, фуга. Антонио Вивалди, Јохан Себастијан Бах и Георг Фридрих Хендл.Слушање и извођење једноставних музичких примера. Примери двогласног извођења.КласицизамПојам сонате и симфоније. Жанрови класичне музике: опера, црквени жанрови, симфонијска, концертантна, камерна (посебно гудачки квартет), солистичка музика. Клавир. Јозеф Хајдн, Волфганг Амадеус Моцарт и Лудвиг ван Бетовен.Слушање и извођење једноставних музичких примера.Музика на тлу СрбијеПраисторијска налазишта и антички споменици на тлу Србије. Народна музика и обичаји. Развој црквене музике од XII до XVIII века (утицаји византијске музике и стварање српске црквене музике, духовни центри у турском периоду, развој музике после Велике сеобе).Основе музичке писмености- Обнављање и обрада нових појмова из музичке писмености: мелодијски мол, акорди на главним ступњевима (на примеру Це-дура), каденца, мешовити тактови.Стварање музике- Подстицање музичке креативности кроз импровизацију на доступним инструментима.- Стварање дечјих композиција.

















и састави















Жанрови


Ученик познаје основне појмове народног стваралаштва, контекст настанка српске народне музике, музичке карактеристике и специфичне саставе. Ученик познаје основне појмове српске духовне музике(Осмогласник) и



основне карактеристике фолклорне музике других народа.



















и састави


Ученик препознаје стилску припадност слушаног примера.Може да одреди слушни пример као музичко-сценско или концертно дело.Препознаје везу музичког садржаја примера


и концертна

са ванмузичким програмом и препознаје карактеристике српске музичко-сценске и концертне музике.

музика











Жанрови






















Ученик може да пева у хору или свира у оркестру једноставне песме различитих жанрова. Може да изведе игру по избору (народну или класичну) и учествује у школским приредбама.Ученик може да пева у хору и/или свира у оркестру сложеније композиције различитих жанрова. Ученик зна да изведе основне класичне и српске народне игре.































ИСТОРИЈА(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка

реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).


ОБР

АДА

УТВР

ЂИВА

ЊЕ

СИСТ

ЕМАТ

ИЗА

ЦИ

ЈА

БРО

Ј ЧАС

ОВА

ПО

ТЕМ

И


ИС.1.1.




ИС.2.1.




ИС.3.1.



УСПОН ЕВРОПЕ 7 3 1 11

ИС.1.1.2. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.5. ИС.1.2.2. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.5.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.6. ИС.3.1.4. ИС.1.1.9. ИС.1.2.7. ИС.3.1.5. ИС.1.1.10. ИС.1.2.8. ИС.3.1.6.

СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ

ВЛАШЋУ (XVI-XVIII ВЕКА)

7 7 1 15

ИС.1.1.2. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.7. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.9. ИС.2.1.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.3.1.6.

ДОБА РЕВОЛУЦИЈА 10 7 1 18

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.9. ИС.2.1.6. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.6.

НОВОВЕКОВНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА10 10 2 22

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.7. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.5. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.9. ИС.2.1.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.5.ИС.1.1.10. ИС.3.1.5. ИС.3.1.6.

СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМВЛАШЋУ

ОД КРАЈА XVIII ВЕКА ДО 70-их ГОДИНА XIX

ВЕКА

2 2 2 6

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.7. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.3. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.2.1.4. ИС.3.1.4. ИС.3.2.5. ИС.2.1.5. ИС.3.1.5. ИС.3.1.6.

укупно 36 29 7 72

ГЕОГРАФИЈА(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ и задаци

Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају и разумеју географске објекте, појаве, процесе и законитости у простору, њихове узрочно-последичне везе и односе, развију географску писменост и географски начин мишљења, свести и одговорног односа према свом завичају, држави, континенту и свету као целини и толерантног става према различитим народима, њиховим културама и начину живота.

Задаци наставе географије су:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери реализовани- упознавање и разумевање појава и процеса у географском омотачу Земље и у непосредном окружењу- картографско описмењавање за употребу географских карата у стицању знања и у свакодневном животу- упознавање основних географских одлика Европе, осталих континената и развијених држава света- упознавање основних географских одлика своје државе и држава у непосредном окружењу, њихових асоцијација и интеграција- упознавање комплементарности и регионалних разлика савременог света- развијање естетских опажања и осећања проучавањем и упознавањем природних и других феномена у геопростору- изграђивање и развијање ставова о превентиви, заштити и унапређивању животне средине- развијање националног, европског и светског идентитета- развијање толеранције, постојања и припадности мултиетничком, мултијезичком, мултикултурном ... свету- развијање опште културе и образовања- оспособљавање за самостално учење и проналажење информација.


ОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО

ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА АЗИЈЕ

ГЕ 1.4.2ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.3.2.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.3.1.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА АФРИКЕ

ГЕ 1.4.2ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.3.2.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.3.1.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА СЕВЕРНЕ АМЕРИКЕ

ГЕ 1.4.2ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.3.2.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.3.1.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА ЈУЖНЕ АМЕРИКЕ

ГЕ 1.4.2ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.3.2.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.3.1.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

ГЕОГРАФСКА ОБЕЛЕЖЈА АУСТРАЛИЈЕ И ОКЕАНИЈЕ

ГЕ 1.4.2ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.3.2.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.3.1.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.3.2.

ГЕОГРСКА ОБЕЛЕЖЈА ПОЛАРНИХ ОБЛАСТИ

ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.ГЕ 3.2.2

СВЕТ КАО ЦЕЛИНА

ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.3.2.

ГЕ 3.4.3.ГЕ 3.1.1.

ФИЗИКА (2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају природне појаве и основне законе природе, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци наставе физике су-стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физике сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе физике буду у пуној мери реализовани-развијање функционалне писмености-упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици-разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона-развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем истраживања-подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и критичког мишљења-развијање вештине јасног и прецизног изражавања-развијање логичког и апстрактног мишљења-разумевање смисла и метода остваривања експеримената и значаја мерења-решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја-развијање способности за примену знања из физике-уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите, обнове и унапређења животне средине-развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи-развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној орјентацији.

Оперативни задаци су, ученик треба да-разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу ( време, маса, температура, рад, енергија) од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убрзање, сила)-користи на нивоу примене основне законе механике – Њутнови закони

-стекне појам о гравитацији и разликује силу теже од тежине тела (безтежинско стање)-упозна силу трења-разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију енергије у рад и обрнуто-користи на нивоу примене законе одржања (масе, енергије)-прави разлику између температуре и топлоте-зме да рукује мерним инструментима-користи јединице Међународфног система ( SI) за одговарајуђе физичке величине.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА ФИЗИКА

Наставна тема Број часова Основни ниво Средњи ниво Напредни нивообрада други



1.СИЛА И КРЕТАЊЕ

8 15 2 251.

2.1. уме да препозна врсту

кретања према облику путање 2.

2.1. уме да препозна

убрзано кретање

3.2.

1

уме да примени односе између физичких величина код равномерно променљивог праволинијског кретања

1.2.

2.

уме да препозна равномерно кретање

2.2.

2.

зна шта је механичко кретање и које га физичке величие описују

1.2.

3.уме да израчуна средњу брзину, пређени пут или протекло време, ако су му познате друге две величине

2.4.

1.


1.4.

2.

уме да препозна мерила и инструменте за мерење дужине и времена

2.4.

3.

уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физ. Величина

уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће

3.4.

1.3.

4.1.

јединице SI система

1.4.

3.

зна да користи основне јединице за дужину, масу, температуру и време

2.6.

1.

разуме и примењује директну и обрнуту пропорционалност

1.4.

4. уме да препозна јединицу за брзину

2.6.

2. уме да препозна векторске величине

3.7.

1.


1.4.

5. зна основна правила мерања

2.6.

3. уме да користи табеларни и графички приказ физ. величина

1.4.

6.

зна да мери дужину и време

2.7.

1.

уме табелабно и графичи да прикаже резултате посматрања или мерења

1.7.

1.

поседује мануелне способности за рад у лабораторији

2.7.

2.

уме да врши једноставна уопштавања и систематизацију резултата 3.

7.2.


1.7.

2. придржава се основних правила понашања у лаб. 2.

7.3. реализује експеримет

по упутству





2.1.

2. зна особине гравитационе силе

уме да примени односе између физичких величина које описују слободан пад и вертикални хитац2.


убрзано кретање

2. КРЕТАЊЕ ТЕЛА ПОД ДЕЈСТВОМ

СИЛЕ ТЕЖЕ

4 6 2 12 1.2.

1.

уме да препозна врсту кретања према облику путање 2.

2.2.

зна шта је механичко кретање и које га физичке величине описују

3.4.

1.


1.4.

1

уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока

2.4.

1


1.4.

4.

уме да препозна јединице за брзину и убрзање

2.4.

3.

уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физ.вел. из једне јединице у другу

3.4.

3.

зна шта је грешка мерања

1.4.

5.


2.6.

1.


3.7.

1.


1.7.

1.

поседује основне способности за рад у лабораторији

2.6.

3.

уме да користи и интерпретира табеларни и графички приказ зависности физ. Величина

1.7.

2.

придржава се правила понашања у лабораторији

2.7.

2.


7.2.



типовилаборатвежбе

укупно

3. РАВНОТЕЖА ТЕЛА

4 6 1 11

1.1.

1.


2.1.

1.

уме да препозна силу потиска, њен правац и смер

3.1.

1.

разуме и примењује услове равнотеже полуге

1.4.

3.

зна да користи основне јединице за дужину, запремину, масу, температуру и време 2.

1.2.

зна основне особине силе потиска

3.1.

2.

зна какав је однос сила које делују на тело које мирује или се равномерно креће

1.4.

5.


2.1.

3.

уме да препозна када је полуга у стању равнотеже

3.1.

4.

разуме и примењује концепт притиска у флуидима

1.4.

6.

зна да мери дужину, масу, запремину, температуру и време

2.1.

4.

разуме како односи сила утичу на врсту кретања

3.4.

1.


1.7.

1.


2.1.

5.

разуме и примењује концепт густине и на основу података густине средине и тела закључује да ли тело плив, лебди или тоне

3.7.

1.


1.7.

2.


2.

7.3.

реализује експеримент по упутству

3.7.

2.




укупно

4. МЕХАНИЧКИ РАД И

ЕНЕРГИЈА СНАГА

5 7 2 14

1.1.

1.


2.4.

1.


3.4.

1.


1.4.

3.


4.3.

уме да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу

3.5.

1.

разуме да се укупна механичка енергија при слободном паду одржава

1.4.

5.


2.5.

1.

зна да кинетичка и потенцијална енергија зависе од брзине, односно од висине на којој се тело налази

3.7.

1.


1.4.

6. зна да мери дужину, масу, запремину, температуру и време 2.


појмове рада и снаге

1.7.

1.


2.6.

1.

разуме и примесује основне математичке формулације односа и законитости у физици

3.7.

2.


1.7.

2.


2.7.

3.

реализује експеримент по упутству



укупно1.

4.2.

уме да препозна мерила и инструменте за мерење дужине, масе, запремине, температуре и времена

2.4.

1.

уме да користи важније изведене јединице SI система и зна њихове ознаке 3.

4.1.


5. ТОПЛОТНЕ ПОЈАВЕ

5 3 2 10

1.4.

3.


4.3.


3.5.

2.

уме да препозна карактеристичне процесе и термине који описују промене агрегатних стања

1.5.

1.

зна да агрегатно стање тела зависи од његове температуре

2.5.

4.

зна да унутрашња енергија зависи од температуре

3.7.

1.


1.5.

2.

уме да препозна да се механичким радом може мењати температура тела 2.

5.5.

зна да запремина тела зависи од температуре

1.7.

1.

поседује основне мануелне способности за рад у лабораторији

2.6.

1.


3.7.

2.


1.7.

2.

придржава се основних правила понашања у лабораторији

2

.7.3

. реализује експеримент по упутству

МАТЕМАТИКА(4 часа недељно, 144 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици

стекну базичну jeзичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву; да оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе, да представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање; као и да доприносе развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

Задаци наставе математике јесу:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике буду у пуној мери реализовани- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу- стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима човекове делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад- развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења- развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости- стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику- усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима- савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција- упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових узајамних односа-оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама- припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука- изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад- стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.

Годишњи план рада - математика за 7. разред основне сколе са образованим стандардима Редни

бр наставне теме

Назив наставне теме

број цасова

Основни ниво Средњи ниво Напредни нивоза обраду

за друге

типове ук

1 Реални бројеви 7 7 14

МА.1.1.1 Уценик уме да записе И процита разлиците врсте бројева (природне, целе ,рационалне, ирационалне )

МА.2.2.2. Оперисе са степенима И зна ста је

квадратни корен

МА.3.2.2 користи особине степена И квадратног короне

2 Питагорина теорема 6 10 16

МА.1.3.2. Влада појмовима троугао цетвороугао, квадрат И

правоугаоник ,уме да израцуна непознату страницу троугла

примењујуци питагорину теорему

МА.2.3.2 Одреди однос углова И

страница у троуглу промењујуци


МА.3.3.2 рацуна њихове обиме И поврсину преко

Питагорине теореме на основу елемената који нису непосредно дати у формулацији

задатка

3 Степеновање 5 8 13МА.1.2.2 израцуна степен датог броја,

зна основне операције са степенима

МА.2.2.2. Оперисе са степенима И зна ста је

квадратни корен

МА.3.2.2 користи особине степена И квадратног корене

4 Многоугао 6 7 13МА. 1.3.1 Влада појмом многоугао, уоцава њихове моделе у реалним

ситуацијама, уме да их нацрта користеци пробор

МА.2.3.2 Одреди збир углова многоугла

МА.3.3.1. Конструкција

многоугла, обим И поврсина многоугла

5 Полиноми 13 18 31 МА.1.2.3. Сабира, одузима, мнози мономе

МА.2.2.3. Сабира И одузима полиноме, уме да помнози два

бинома И да квадрира бином

МА. 3.2.3 Зна И промењује формуле за

разлику квадрата И квадрат бинома;

увезбано трансформисе

алгебарске изразе И своди их на

наједноставнији облик

6

Зависне велицине И

њихово графицко

представљање

7 12 19

МА.1.2.4 Одреди вредност функције дате таблицом ,формулом или

графицки представљене

МА.2.2.4 Уоци зваисност медју

променљивим, зна да графицки

интерпретира функцију, као И њена својства; везује за та

својства појам директне

пропоционалности, И одредјује непознати

цлан пропорције

МА.3.2.4 Разликује директно И обрнуто

пропоционалне велицине И то

изразава одговарајуцим

записом; зна линеарну функцију И графицки

инерпретира њена својства

7 Круг 6 9 15

МА.1.3.3. влада појмом круг, крузна линија

(издваја њихове основне

елементе, уме да их нацрта користеци

прибор, уме да израцуна обим

И поврсину круга датог

полупрецника

МА.2.3.3. користи формуле за обим И поврсину круга И

крузног прстена

МА. 3.3.3 одреди централни И периферијски угао, рацуна

поврсину исецка, као И дузину крузног лука

8 Слицност 5 6 11

МА. 1.3.6. Интуитивно схвата појам слицности

МА.2.3.6. Одреди слицне фигуре, користи слицност И

везује је са карактеристицним својствима фигура

МА.3.3.6. Примени слицност троуглова, повезујуци тако

разна својства геометријских објеката

9 Писмени задаци

8

55 81 144

БИОЛОГИЈАУКУПНО ЧАСОВА: 72

Циљ и задациЦиљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садржаја стекну основна знања о грађи и функционисању човечијег организма, развијају здравствену културу, хигијенске навике и схвате значај репродуктивног здравља. Изучавањем биологије код ученика треба развијати одговарајуће квалитете живота, навике, запажања, способности критичког мишљења, објективно и логичко расуђивање као и хумане односе међу половима.

Задаци наставе биологије су:-стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије. сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани- разумевање улоге и значаја биологије за развој и напредак човечанства- развијање свести о властитом пореклу и положају у природи- разумевање еволутивног положаја човека- упознавање грађе и функционисања организма, усвајање одређених хигијенских навика, стеицање одговорности за лично здравље и здравље других људи- схватање да је полност саставни део живота и да човекова полност подразумева поштовање норми понашања које обезбеђују хумане односе међу људима- стицање радних навика и способности за самостално посматрање и истраживање.

Седми разредНаставне теме

Обр

ада

ново

г П

онав

ља

ње

и

Веж

ба

Про

вера

Сис

тем

атиз

ациј

аУ

купн

о

Оперативни задаци Ученици треба да



1.Порекло иразвој људскеврсте

3 1 - - - 4 науче основне податке о развоју људске врсте, етапеу развоју савременог човека и еволутивни положајчовека данас

разуме основе теорије еволуције и схватањен значај у формирању савременог биолошкогмишљења;

БИ.1.3.8. БИ.1.3.9. БИ.1.3.10.БИ.2.3.5. БИ.2.3.6. БИ.3.3.5.БИ.3.3.6

2. Грађа човечјегтела

33 12 11 3 - 59 стекну знања о грађи ћелија и ткива и повезаносторгана и органских система у организам као целину;- упознају

уочава потребу за класификовањем живог светазбог његове велике разноликости;- зна да организми имају карактеристичну грађу

БИ.1.1.4. БИ.2.1.3. БИ.3.1.4.БИ.1.2.1. БИ.1.2.2. БИ.1.2.3.БИ.2.2.1. БИ.2.2.2. БИ.2.2.3.БИ.3.2.1.

основну грађу и улогу коже;- упознају облик и грађу костију и мишића;- упознају грађу и функцију: нервног система и чула;жлезада са унутрашњим лучењем ( и њиховуповезаност са нервним системом); система органа заварење, дисање, циркулацију, излучивање (и њиховзначај за промет материја);- науче грађу и функционисање система органа заразмножавање, фазе у полном сазревању човека ибиолошку регулацију процеса везаних за пол;- упознају најчешћа обољења и повреде органскихсистема човека;- науче основна правила пружања прве помоћи;- развијају неопходне хигијенске навике;

која омогућава одвијање различитих функцијанеопходних за одржавање живота;- познаје основне животне процесе и њихову улогу уостваривању одговарајућег понашања јединке;- разуме да организми функционишу као независнауравнотежене целина у сталној интеракцији саоколином;- разуме да се врста одржава репродукцијом, ада вишећелијски организми расту деобама иповећањем величине ћелија (разлику измеђумитозе и мејозе);- зна да основни ћелијски процеси зависе од генаи разуме да се особине наслеђују комбиновањемгенетичког материјала предака;- разуме основе теорије еволуције и схвата њензначај у формирању савременог биолошкогмишљења;- познаје основне хигијенске мере и разуме зашто супотребне;- познаје принципе правилне исхране и разуме њиховзначај;- познаје принципе вођења здравог живота и

БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.БИ.1.2.4. БИ.1.2.5. БИ.1.2.6.БИ.2.2.4. БИ.2.2.5. БИ.2.2.6.БИ.3.2.4. БИ.3.2.5. БИ.1.2.7. БИ.2.2.7. БИ.2.2.8.БИ.2.2.9. БИ.3.2.6. БИ.3.2.7.БИ.3.2.8.-БИ.1.3.1. БИ.1.3.2. БИ.2.3.1.БИ.2.3.2. БИ.3.3.1. БИ.3.3.2.- БИ.1.3.3. БИ.1.3.4. БИ.1.3.5.БИ.1.3.6. БИ.1.3.7. БИ.2.3.3.БИ.2.3.4. БИ.3.3.3. БИ.3.3.4.- БИ.1.3.8. БИ.1.3.9. БИ.2.3.5.БИ.2.3.6.- БИ.1.5.1. БИ.1.5.4. БИ.1.5.5.БИ.2.5.1. БИ.3.5.1. БИ.3.5.2.- БИ.1.5.6. БИ.2.5.2. БИ.2.5.3.БИ.3.5.3. БИ.3.5.4. БИ.3.5.5.- БИ.1.5.7. БИ.1.5.8. БИ.1.5.9.БИ.2.5.4. БИ.3.5.6

разумезначај поштовања ових принципа

3.Репродуктивноздравље

5 2 - 1 1 9 схвате значај здравствене културе и репродуктивногздравља;- схвате значај и улогу породице у развоју, опстанку,напретку људског друштва, као и последице њеногнарушавања;

препознаје карактеристична понашања људи иразуме узроке њиховог настанка

БИ.1.5.10. БИ.1.5.11. БИ.1.5.12.БИ.1.5.13. БИ.2.5.5. БИ.3.5.7.БИ.3.5.8.

Свега 41 15 11 4 1 72

ХЕМИЈА(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку

и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и:- развијање функционалне хемијске писмености- разумевање промена и појава у природи на основу знања хемијских појмова, теорија, модела и закона- развијање способности комуницирања коришћењем хемијских термина, хемијских симбола, формула и једначина- развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања- развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема- развијање логичког и апстрактног мишљења и критичког става у мишљењу- развијање способности за тражење и коришћење релевантних информација у различитим изворима (уџбеник, научно-популарни чланци, Интернет)- развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу- развијање радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног става према учењу хемије- развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији.

Задаци наставе хемије јесу:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери реализовани- омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије и научни метод којим се у хемији долази до сазнања

- омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште

- оспособљавање ученика да се користе хемијским језиком: да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина- стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, развијати при том аналитичко мишљење и критички став у мишљењу- стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама- оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема- стварање ситауција у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу- омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских промена и његову практичну примену.

Глобална структура годишњег програмаХЕМИЈА

Ред.бр. Назив наставне теме/целине

Увод

Обр

ада

Пон

ављ

ање

веж

бањ

еут

врђи

вањ

е

Сис

тем

а-ти

заци

ја

Ева

луац

ија

сам

оева

л.

Укуп

но

Стандарди

1 ХЕМИЈА И ЊЕН ЗНАЧАЈ 1 2 3ХЕ.1.1.9. ХЕ.1.1.10. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

2 ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ПОЈМОВИ

5 7 1 1 14

ХЕ.1.1.1. ХЕ.1.1.2. ХЕ.1.1.3. ХЕ.1.1.8. ХЕ.1.1.11. ХЕ.1.1.12. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.2. ХЕ.2.1.7. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.1. ХЕ.3.1.2. ХЕ.3.1.3. ХЕ.3.1.7. ХЕ.3.1.8. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

3 СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - АТОМ И СТРУКТУРА АТОМА

6 8 1 1 16ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.4. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

4СТРУКТУРА СУПСТАНЦЕ - ОСНОВНЕ ЧЕСТИЦЕ КОЈЕ ИЗГРАЂУЈУ СУПСТАНЦЕ: АТОМИ, МОЛЕКУЛИ, ЈОНИ

6 7 1 1 15

ХЕ.1.1.4. ХЕ.1.1.5. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.3. ХЕ.3.1.4. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

5 ХОМОГЕНЕ СМЕШЕ – РАСТВОРИ

4 5 9

ХЕ.1.1.7. ХЕ.1.1.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.1. ХЕ.2.1.3. ХЕ.2.1.5. ХЕ.2.1.6. ХЕ.2.1.9. ХЕ.2.1.10. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.5. ХЕ.3.1.8. ХЕ.3.1.9. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

6 ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА

6 7 1 1 15

ХЕ.1.1.6. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.1.8. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.1.8. ХЕ.3.1.9. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

Свега 28 36 4 4 72


(2 часа недељно, 72 часа годишње)Циљ и задаци

Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем, развију техничко мишљење, техничку културу, радне вештине и културу рада.

наставе техничког и информатичког образовања су- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани- стицање основног техничког и информатичког образовања и васпитања- стицање основних техничко-технолошких знања, умења, вештина и оспособљавање ученика за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу- схватање законитости природних и техничких наука- сазнавање основног концепта информационо-комуникационих технологија (ICT), улоге ICT у различитим струкама и сферама живота,- као и оспособљавање ученика да- раде на једном од оперативних система и неколико најчешће коришћених корисничких програма и стицање навике да их ученик користи у свакодневним активностима- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет- развијају стваралачко и критичко мишљење- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопстевеном плану рада и афирмишу креативност и оригиналност- развијају психомоторне способности- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртеж)- стекну знања за коришћење мерних инструмената- на основу физичких, хемијских, механичких и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал за модел, макету или средство- препознају елементе (компоненте) из области грађевинарства, машинства, електротехнике, електронике и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе, макете или предмете)- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија- препознају природне ресурсе и њихову ограниченост у коришћењу- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)

- израде или примене једноставнији програм за управљављање преко рачунара- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва- примењују мере и средства за личну заштиту при раду- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију и др.

Оперативни задациУченици треба да:- комуницирају на језику технике (користе стручну терминологију и израђују технички цртеж-основним прибором и рачунаром)- користе рачунар у прикупљању информација као и у њиховој обради и презентацији- служе мерним инструментима за мерење дужине, углова, масе, силе;- на основу физичких, хемијских и технолошких својстава одаберу одговарајући материјал (метал, легуру, неметал и погонски материјал) за модел или употребно средство- препознају елементе (компоненте) из области машинства и да их компонују у једноставније функционалне целине (графички и кроз моделе или употребне предмете)- примењују одговарајуће поступке обраде материјала кроз алгоритам- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија- правилно употребљавају стандардни прибор, алат и машине при обликовању елемената за моделе и употребна средства- одређују адекватне везе између елемената (завртањ, закивак, ...)- препознају природне ресурсе, њихову ограниченост у коришћењу- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском претварачу- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе)- одаберу једноставнији програм за управљање рачунаром- примењују мере и средства за личну заштиту при раду- знају мере заштите и потребе за обнову и унапређивање животног окружења- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања и знања, правилно одаберу своју будућу професију.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУВОД У МАШИНСКУ ТЕХНИКУ (2)Појaм и задаци машина и механизама: трансформација материје и енергије, пренос и трансформација оптерећења и кретања.ТЕХНИЧКО ЦРТАЊЕ У МАШИНСТВУ (8)Техничка документација у машинству. Ортогонална пројекција. Котирање, пресеци и упрошћавање, просторно приказивање. Од идеје до реализације.ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (14)Цртање коришћењем рачунара и израда презентације. Интерфејс-систем веза са рачунаром. Управљање моделима помоћу рачунара. Рад са конструкторима на бази интерфејс-технологије.МАТЕРИЈАЛИ (2)Машински материјали: метали, легуре, композити, неметали, погонски материјали. Својства метала и легура (испитивање тврдоће, чврстоће и др.).МЕРЕЊЕ И КОНТРОЛА (2)Мерење и мерна средства: дужине, угла, масе и момента. Размеравање и обележавање на металу. Појам контроле.

ТЕХНОЛОГИЈА ОБРАДЕ МАТЕРИЈАЛА (4)Принципи обраде метала са и без скидања струготине. Спајање металних делова. Мере заштите на раду.МАШИНЕ И МЕХАНИЗМИ (16)Основни појмови и принципи рада машина и механизама. Елементи машина и механизама: елементи за везу, елементи за пренос снаге и кретања, специјални елементи. Производне машине: принцип рада, састав, коришћење. Машине спољашњег (бицикл, аутомобил, железничка возила, бродови, авиони и др.) и унутрашњег (транспортери, дизалице и др.) транспорта: принцип рада, састав, коришћење.РОБОТИКА (2)Појам робота. Врсте робота, намена, конструкција (механика, погон и уптављање). Моделирање робота из конструкторских комплета и коришћење интерфејса.ЕНЕРГЕТИКА (6)Извори, коришћење и трансформација енергије. Погонске машине-мотори: хидраулични, пнеуматски, топлотни (цилиндри, турбине, парне машине и турбине, двотактни бензински мотори, четворотактни бензински мотори, дизел мотори и остали мотори).КОНСТРУКТОРСКО МОДЕЛОВАЊЕ-МОДУЛИ (16)Конструкторско моделовање-самосталан рад на сопственом пројекту према алгоритму: дефинисање задатка, решење извора енергије, избор кретних, преносних и извршних механизама, решење управљања, компоновања конструкције или модела, провера испуњености еколошких и ергономских захтева, израда техничке документације. Моделовање производних машина, саобраћајних средстава, транспортних машина и уређаја и др.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ СЕДМИ РАЗРЕД(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Циљ и задациЦиљ физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким

активностима, повезаним са осталим васпитно – образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Општи оперативни задаци су:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани- подстицање раста, развоја и утицање на правилно држање тела- развој и усавршавање моторичких способности- стицање моторичких умења, која су као садржаји утврђени програмом физичког- васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања- дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја- формирање морално-вољних квалитета личности- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у- свакодневним условима живота и рада

- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити- природе и човекове средине.Посебни оперативни задаци:- усмерени развој основних моторичких способности: брзине, снаге, издржљивости, гипкости и координације- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.)- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл- естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДАЦиљ физичког васпитања остварује се путем следећих организационихоблика рада:1. часови физичког васпитања;2. корективно-педагошки рад;3. слободне активности;4. активности у природи ( кросеви, логоровања и зимовања)5. курсни облици рада5.1. спортских активности од значаја за друштвену средину;6. школских и других спортских такмичења;7. приредби и других друштвених активности школе

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАПрограмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:- развијање физичких способности;- усвајање моторичких знања, умења и навика;- теоријско образовање.I. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИНа свим часовима као и на другим организационим облицима рада, посвећује се пажња:- развијању физичких способности: брзине, снаге, издржљивости и гипкости – у припремном делу часа у оквиру вежби обликовања или у другим деловима часа путем оних облика и метода рада који полазе од индивидуалних могућности ученика и примерени су деци школског узраста и специфичним материјалним и просторним условима рада у којима се настава физичког васпитања изводи;- учвршћивању правилног држања тела.II. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА АТЛЕТИКА1. Техника спринтерског трчања – полувисоки старт и трчање у кривини. Трчање деоница до 60m. Штафетно трчање (4 x 60m).2. Трчање на средњим дистанцама (800m). Припрема за крос.3. Скок у даљ – варијанта технике „увинуће“.4. Скок у вис – прекорачна („маказе“) техника. Леђна техника „флоп“ (под условом да постоје одговарајући услови).5. Бацање кугле: леђна техника; „кружна“ варијанта технике (за напредније) .Организовати међуодељенска такмичења у атлетском вишебоју (четворобој: 60m, скок увис).ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

Тло (ученици и ученице)1) Поновити вежбе и комбинације из шестог разреда; 2) став на шакама (став у упору); 3) мост из лежања на леђима (ученици и ученице) и мост заклоном и усклон (ученице); 4) предножењем премет странце упором са окретом за 1800 до става на једној нози, другом заножити.Саставити комбинацију вежби из акробатике и ритмике (различити начини ходања и трчања, плесни кораци, поскоци и скокови, окрети на две и једној нози, равнотеже, замаси и таласи).Програм за напредније (ученике и ученице)1) Став на шакама, колут напред; 2) залетом премет странце упором са окретом за 1800 до става на једној нози и припремне вежбе за рондат.Прескок ( ученици и ученице)1) Поновити садржаје прескока из шестог разреда; 2) коњ у ширину висине 110cm (уз квалитетну даску висина коња 120cm): згрчка и разношка – усавршавање фазе првог и фазе другог лета; 3) уколико школа има услове: скокови са трамбулине: пружени увис, предножно згрчени, предножно разножни.За напредније (ученике и ученице)Коњ у ширину, висина за ученице 120cm, за ученике 125 – 130cm: згрчка, разношка и сколонка, припремне вежбе за прескоке са заножењем.Греда ( ученице)1) Поновити вежбе и комбинације из шестог разреда; 2) комбинација вежби (чеоно према греди): из места или залетом наскок у упор одножно, окрет за 900 упор клечећи на одножној нози, заножити слободном ногом (вага у упору клечећем – „мала вага“); клек и спојено искораком заножне усправ, одручити; лагано трчање на прстима, ходање докорацима; скок суножним одскоком и доскоком на једну ногу; саскок пруженим телом са окретом за 900 или 1800.За напредније (ученице)1) Вежбе: наскоци (у упор чучећи; у упор предњи одножно; сед „амазон“), различити начини ходања, „галоп“; „дечији“ поскоци, „мачији“ скок, окрети за 180° на једној нози); саскоци (згрчено, предножно разножни, са окретом 360°). 2) Комбинација вежби најмање 2 дужине греде.Вратило1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) вратило доскочно: њихање у вису предњем са повећавањем амплитуде, у зањиху саскок; 3) вратило дохватно: из упора предњег саскок подметно; 4) вратило дочелно: упор предњи премах одножно десно, премах одножно лево – нагласити упор стражњи.За напредније (ученике)Узмак из виса стојећег, ковртљај назад у упору, саскок из упора предњег замахом (зањихом) до става на тлу.Двовисински разбој (или: вежбе извести на вратилу, посебно у упору и у вису (ученице)):1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација: лицем према н/п – суножним одскоком наскок у упор предњи, премах одножно десном, премаходножно левом – нагласити упор стражњи, прехват на в/п, предњих и спојено саскок у предњиху.За напредније (ученице)Двовисински разбој (вратило): узмак из виса стојећег, ковртљај назад у упору, саскок замахом ногама уназад (зањихом) до става на тлу.Паралелни разбој: (ученици)

1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација (из положаја бочно): наскок у упор, предњих у зањих, предњихом предношка са окретом (1800) према притки до става на тлу.За напредније ( ученици)Комбинација (из положаја бочно): наскок у упор и спојено предњих и задњих у упору; предњихом упор седећи разножно пред рукама, прехват кроз узручење до упора седећег за рукама, заножењем сножити; из потпора предњихом упор до седа разножно, њихање у потпору; саскок: предњихом предношка са окретом (1800) или зањихом заношка.Коњ са хватаљкама (ученици)1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) комбинација: из упора предњег на хватаљкама, премах одножно десном напред ван, премах одножно десном назад и спојено премах одножно левом напред ван, премах одножно левом назад, саскок назад или провлаком ногу између хватаљки саскок напред.За напредније ( ученици):Метања: премаси одножно у сва три упора: предњи, јашући, стражњи, коло одножно, саскок: одбочка премахом одножно из упора јашућег, заношка (или одбочка) из упора јашућег ван.КруговиДохватни кругови ( ученици и ученице)1) Поновити вежбе из шестог разреда; 2) из виса стојећег згибом вис узнето, вис стрмоглави, вис узнето, саскок кроз згиб у вису предњем (уз помоћ).Доскочни кругови (ученици):Комбинација: из замаха предњихом вис узнето, вис стрмоглави издржај, вис узнето, вис стражњи и сп. саскок (уз помоћ).За напредније (ученици и ученице):Предвиђене комбинације извести без помоћи.На свим справама комбинације вежби из шестог разреда допунити вежбама из седмог разреда, диференцирано према способностима ученика.Организовати међуодељењска такмичења према програму стручног већа.ОДБОЈКАОдигравање лопте прстима- Основни положај тела, руку и шака при одигравању лопте прстима.- Игра преко мреже у три контакта – прстима.Одигравање лопте „чекићем“.- Основни положај тела, руку и шака при одигравању лопте „ чекићем“.- Игра преко мреже у три контакта – прстима и „чекићем“.СервисШколски сервис- Основни положај тела, руку и шака при извођењу доњег сервиса.- Игра преко мреже у три контакта – прстима и „чекићем“, с тим што надигравање почиње доњим сервисом.„Лелујави „ сервис.- Основни положај тела, руку и шака при извођењу „лелујавог“ сервиса.- Игра преко мреже у три контакта – прстима и „чекићем“, с тим што надигравање почиње „лелујавим“ сервисом.Смечирање- Ударац по лопти за извођење смеча без мреже.- Ударац по лопти за извођење смеча на мрежи, али без скока.- Залет и наскок за смеч.

- Техника смеча у целини.- Игра преко мреже у три контакта – прстима и „чекићем“, с тим што надигравање почиње „лелујавим“ сервисом, а у игри се користи и смечирање, као саставни део одбојкашке игре.Блокирање- Основни положај тела, руку и шака при извођењу блокирања.- Учење корака у припремној фази блокирања (докорак, прекорак, укрштени корак и трчање поред мреже).- Контакт шаке и лопте.- Јединачни блок.- Групни блок (двојни и тројни).- Игра преко мреже у три контакта – уз примену свих елемената одбојкашке игре.Игра- Елементи одбојкашке игре – фаза игре I (игра почиње сервисом, а наставља се блоком и одбраном и контранападом).- Елементи одбојкашке игре – фаза игре II (игра почиње пријемом сервиса, а наставља се дизањем лопте за напад и нападом).- Игра са задатком 1:1, 2:2, 3:3, 4:4 и комбинације 3:2, 4:2.Организовати одељенска и међуодељенска такмичења са применомосновних правила.РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕЕстетско обликовање покрета трупа вежбама за кичмени стуб и карлицу. Даље усавршавати естетско обликовање покрета ногу и руку. Поновити елементе рада са вијачом; обавезни састав са вијачом.Обруч: поновити вежбе и повезати бацања и хватања са издржајима у суножном успону, корацима у успону и истезањем тела, са поскоцима и скоковима, вртењем; котрљање по тлу повезати са окретом за време котрљања или галопом и скоком; вртење обруча на тлу око уздужне осе и за време вртења окрет или издржај.Вијача : поновити елементе из предходних разреда и повезати у комбинације.Плес: полка, врањанка и једна игра из краја у којој се школа налази.Минимални образовни захтеви (провера)Атлетика: четворобој: 60m, скок увис, скок удаљ, бацање кугле .Вежбе на справама и тлуВежбе на тлу: предножењем премет странце упором са окретом за 1800 до става на једној нози, другом заножити.Прескок: згрчка (отварање у фази другом лета и сигурност доскок).Вратило доскочно – виша притка разбоја: њихање у вису предњем са повећавњем амплитуде, у зањиху саскокВратило дочелно - нижа притка разбоја: упор предњи, премах одножно десном, премах одножно левом – нагласити упор стражњи.Греда (ученице): из места или залетом наскок у упор одножно; окрет за 900 - упор клечећи на одножној нози, заножити слободном ногом (вага у упору клечећем – „мала вага“); клек и спојено искораком заножне усправ.Паралелни разбој (ученици): упор, предњих, зањих, предњихом предношка са окретом (1800) према притки до става на тлу.Одбојка – игра са задатком.Ритмичка гимнастика и плес:- за ученице: обавезни састав са обручем,- за ученике: комплекс вежби обликовања,- за ученице и за ученике: једно коло уз музичку пратњу.

III. ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕТеоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину процеса вежбања, законитости развоја младог организма, стицање хигијенских навика као и потребу да брига о властитим физичким способностима буде саставни део живота у процесу одрастања и касније, како би схватили крајњи циљ који физичким васпитањем треба остварити. Садржаји се реализују на редовним часовима и на ванчасовним и ваншколским активностима уз практичан рад и за то се не предвиђају посебничасови. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу ученика.2. КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАДКорективно-педагошки рад организује се са ученицима смањених физичких способности, ослабљеног здравља, са телесним деформитетима и лошим држањем тела и то:- са ученицима смањених физичких способности ради се на савладавању програмских садржаја, у складу са прописаним програмом, али и њиховим индивидуалним могућностима, као и на развијању физичких способности, углавном гипкости, снаге, брзине и издржљивости;- са ученицима ослабљеног здравља рад се организује у сарадњи са лекаром- специјалистом, који одређује врсту вежбе и степен оптерећења;- са ученицима који имају лоше држање тела или деформитете рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром-физијатром који утврђује врсту и степен одступања од нормалног држања тела и лакших случајева телесних деформитета и, с тим у вези, вежбе које треба применити; тежи случајеви телесних деформитета се третирају у специјализованим здравственим установама.Сви ученици, који се упућују на корективно-педагошки рад, према посебном програму вежбају на редовним часовима и најмање једанпут недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм, који је примерен здравственом стању ученика, сачињавају наставник и лекар-специјалиста. На тај начин практично нема ученика који су ослобођени наставе физичког васпитања, већ се њихово вежбање прилагођава индивидуалним могућностима.3. СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИРад се одвија у спортским секцијама које се формирају према интересовању, способностима и полу ученика. Наставник сачињава посебан програм, узимајући притом у обзир материјалне и просторне услове рада, узрасне карактеристике и способности ученика, као и такмичарски програм за школску популацију.4. АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИИз фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у природи и курсне облике рада:Обавезни програм:- два кроса - јесењи и пролећни (дужину стазе одређује стручно веће)- зимовање – организује се за време зимског распуста: обука смучања, клизања, краћи излети на смучкама или санкама.5. КУРСНИ ОБЛИЦИ РАДАИз фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у природи и курсне облике рада:Програм курсних облика сматра се интегралним делом обавезног наставног програма. С обзиром на то да се за њихову реализацију траже специфични материјални услови, ову наставу треба организовати на посебан начин: на часовима у распореду редовне

наставе, у другим објектима, у супротној смени од редовне наставе (пливање) и на другим објектима, а у за то планиране дане.

5.1. СПОРТСКА АКТИВНОСТ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ДРУШТВЕНУ СРЕДИНУИз укупног фонда часова за заједнички програмски садржај школа може да, као курсни облик рада, планира 12 часова за ону спортску активност која није обухваћена овим заједничким програмом, а за коју средина у којој школа ради има интересовања (стони тенис, борилачки спортови, веслање и кајакарење и друго).6. ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊАШкола организује и спроводи спортска такмичења као интегрални део процеса физичког васпитања, према плану стручног већа обавезна унутаршколска и међуодељењска такмичења у:- гимнастици (у зимском периоду)- атлетици (у пролећном периоду)- најмање у једној спортској игри (у току године).Стручно веће сачињава план и програм унутар-школских и спортских такмичења ученика Србије, као могући део плана рада школе, на почетку школске године и спроводи га током целе године, у складу са материјалним и просторним условима рада.План и програм ванчасовних и ваншколских активности се, на предлог стручног већа, усваја као део годишњег програма рада школе.7. ПРИРЕДБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕМноштво разноврсних садржаја, који се путем физичког васпитања реализују, могу бити изванредни део програма, који се припремају поводом обележавања важних догађаја у школи и окружењу.




Везбе обликовања

4 часа


2.1.22. Уценик правилно изводи висе комплекса В.О са И без реквизита2.1.23.Зна принципе састављања И дозирање оптерец.





Атлетика

14 часова

1.1.3.Уценик правилно трци варијантама технике трцања и мери резултат1.1.4.Зна терминологију И знацај трцања1.1.5.Уценик правилно скаце у даљ згрцном техником1.1.7.Уценик правилно скаце увис техником маказице1.1.9.Уценик правилно баца куглу из места И мери дузину хица1.1.10.Зна правила за такмицење

2.1.3.Уценик правилно изводи варијанту технике стаф.трцања2.1.4.правилна техника “увинуце”2.1.5.правилно скаце увис ледјном техником2.1.6.правилно баца куглу ледјном техником2.1.7.уценик зна правила такмицења






12 часова

1.1.11.Ученик правилно изводи везбу на тлу1.1.19.Зна називе везби1.1.12.Ученик правилно изводи згрцку или разноску уз помоћ1.1.13.Уценик правилно изводи везбу на греди


3.1.6.Уценик правилно изводи везбе И комбин.везби на тлу3.1.7.Правилно изводи згрцку и разноску са изразитијим фазама лета3.1.8.Уценица правилно изводи комбинацију везби на греди3.1.15.Зна мере сигурности ,цување И помагање




Сп.игре одбојка ,фудбал

32 часа

1.1.1.Ученик игра спортску игру примењујуци основе технике,познаје правила и сарадјује са цлановима екипе1.1.2.Зна функцију сп. игре,осн.појмове,основне принципе тренинга1.1.1.Ученик на основном нивоу игра фудбал примењујуци основну технику,познаје неопходна правила И сарадјује са цлановима екипе

21.1.Уценик игра спортску игру примењујуци виси ниво технике ,веци број правила;виси степен сарадње са цлановима екипе2.1..2.Зна функције спортске игре,веци број правила,знацај и.принципе тренинга,утицај тренинга





Стони теннис

4 часа







Пливање

6 часова

1.1.23.Ученик пливаи постује правила самоспасавања у базену

2.1.21.Ученик плива једном од техника спортског пливања,поседује вестину самопомоци у води и безбедног понашања

3.1.19.Ученик зна да плива две технике спортског пливања И такмици се

Базен, Групни,у паровима,индивидуални


УКУПНО:72


ВЕРСКА НАСТАВА(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задациЦиљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно

искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:- развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам; - развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину божју и за себе;- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА)Циљ и задаци

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање. Све то се остварује како на информативно-сазнајном, тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).

Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу, али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;-развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.

Оперативни задациУченици треба да:- запазе да природа не постоји без личности;- науче да личност у Богу претходи природи у онтолошком смислу;-уоче да у стварном свету људска природа претходи човеку као личности у онтолошком смислу- запазе да се код створених бића, тј. код људи слобода може изразити и као негација, што није случај у Богу;- запазе да је слобода Божија онтолошка, тј, да се изражава само као љубав према другој личности;- запазе разлику између иконографског приказивања Св. Tројице у православној и римокатоличкој традицији.САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУВОДУпознавање ученика са садржајима програма и начином рада.БОГ У КОГА ХРИШЋАНИ ВЕРУЈУ ЈЕСТЕ СВ. ТРОЈИЦА: ОТАЦ, СИН И СВЕТИ ДУХ (БОГОСЛУЖБЕНА , БИБЛИЈСКА И СВЕТООТАЧКА СВЕДОЧАНСТВА)Бог је Света Тројица.Библијска и светоотачка сведочанства о Богу као Светој Тројици.Богослужбена сведочанства о Богу као Светој Тројици (крштење, евхаристија).Бог је Света Тројица (Отац, Син и Дух Свети су три вечне, конкретне личности).Света Тројица је један Бог (нераздељивост Божанске природе и несливеност Божанских личности).УЗРОК БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА ЈЕ ОТАЦ (БИБЛИЈСКА, ЕВХАРИСТИЈСКА, СВЕТООТАЧКА И ДРУГА СВЕДОЧАНСТВА)Љубав као израз слободе.Слобода се изражава као љубав.Бог Отац изражава своје слободно постојање као љубав према Сину и Светоме Духу.Личност може постојати само у слободном односу љубави према другој личности.Имена Свете Тројице показују да су то имена за однос.ХРИШЋАНСКА ОНТОЛОГИЈА (БИЋЕ КАО ЗАЈЕДНИЦА СЛОБОДЕ)Постојање као заједница слободе.АНТРОПОЛОШКЕ ПОСЛЕДИЦЕ ВЕРЕ У СВ. ТРОЈИЦУАнтрополошке последице вере у Свету Тројицу.КРОЗ ЛИТУРГИЈУ СЕ ПРОЈАВЉУЈЕ СВ. ТРОЈИЦА (ОТАЦ ПРИМА ЛИТУРГИЈСКИ ПРИНОС, СИН, ИСУС ХРИСТОС ПРИНОСИ, А СВ. ДУХ САБИРА СВЕ ОКО ХРИСТА И СЈЕДИЊУЈЕ С ЊИМ)Пројављивање Свете Тројице кроз Литургију.

Пројављивање нашег истинског постојања у будућности кроз Литургију.Крштење и Литургија као практично исповедање вере у Свету Тројицу.СВ. ТРОЈИЦА У ПРАВОСЛАВНОЈ ИКОНОГРАФИЈИСвета Тројица у православној иконографији (са скретањем пажње ученицима и на погрешно приказивање).Света Тројица у православној иконографији (са истицањем икона из српске баштине).

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задациЦиљ наставе грађанског васпитања јесте да ученици стекну сазнања,

формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за компетентан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву. Задатак наставе грађанског васпитања јесте стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани.

Оперативни задаци:Ученици треба да:- разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт- схвате историјски развој грађанских права и слобода- се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина- разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву- разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра- се упознају са начинима развијања грађанске одговорности- разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција- буду подстицани да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама;- разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници- разумеју неопходност постојања власти- се упознају са концептом ограничене власти- се упознају са институцијом Ђачког парламента.


УВОД (2)Поглед уназад – подсећање на садржаје програма грађанског васпитања за 5. и 6. разред (права и одговорности на нивоу школе/локалне заједнице; активно учешће у животу школе/локалне заједнице; школска правила и процедуре, мере власти). (1)Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада. (1)ГРАЂАНИН (19)Грађанин и политика у прошлости - порекло речи политика и грађанин, историјски контекст развоја грађанских права и слобода, Декларација о праву човека и грађанина (1789. г).(1)Грађанин и политика у садашњости – појмови политика и грађанин у савременом друштву. Универзална декларација о људским правима (1948. г.). (1)Одговоран и активан грађанин – знања, вештине, особине, вредности и понашање одговорног и активног грађанина. (2)

Дете као грађанин – Конвенција о правима детета као полазиште за одређивање места и улоге детата као грађанина. Деца и одрасли као грађани – сличности и разлике. (2)Породица, школа, локална заједница, држава - заједнице у којима живимо. (1)Права - права појединца и опште добро. (1)Одговорност – индивидуалнa (моралне вредности) и грађанскa (информисаност, поштовање закона, бирачко право - право да бира и да буде биран, учешће у организацијама које се залажу за општу добробит, покретање иницијатива...). Начини развијања грађанске одговорности: институционални и ванинституционални. (3)Волонтерски покрет - појам и значај волонтерског покрета. Вредности на којима почива волонтаризам (солидарност, емпатија, алтруизам...). Избор волонтерских акција и израда плана за њихово извођење. (3)Извођење волонтерске акције. (3)Анализа успешности волонтерске акције. (2)ДРЖАВА И ВЛАСТ (7)Држава - појам и историјски контекст развоја државе. (2)Власт - неопходност постојања власти; ограничена/неограничена власт; владавина појединца/владавина закона; демократија, устав (Устав Србије и права детета, Конвенција о дечијим правима); нивои власти (локални, покрајински и републички) и подела власти (законодавна, извршна и судска). (5)ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И ИНИЦИЈАТИВА (5)Ђачки парламент – место и улога ђачког парламента по одредбама Закона о основама система образовања и васпитања. Начин функционисања ђачког парламента. (2)Иницијатива – избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да се о њој расправља у Ђачком парламенту (ако у школи не постоји Ђачки парламент, иницијатива може да се односи на његово оснивање). (3)ЗАВРШНИ ДЕО (3)Речник - израда речника кључних појмова са којима су се ученици упознали на часовима грађанског васпитања током школске године. (2)Шта носим са собом - размена ученичких искустава о активностима реализованим на часовима грађанског васпитања и процена корисности и употребљивости стечених знања и вештина за свакодневни живот. (1)

СТРАНИ ЈЕЗИКТрећа година учења - СЕДМИ РАЗРЕД

(2 часа недељно, 72 часа годишње)

ЦиљЦиљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну

jeзичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.Задаци наставе страног језика су:- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе страног језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе страног језика буду у пуној мери реализовани

- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,- стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика.- усвајање основних знања из страног језика која ће ученику омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља,- усвајање норми вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи,- оспособљавање ученика да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или других страних језика на различите начине и у свим околностима које живот створи.Учење другог страног језика, ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог страног језика, поспешује стицање вишјезичке и вишекултурне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења.Кроз наставу страних језика ученик богати себе упознајући другог, стиче свест о знaчају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика. Поред тога, ученик уочава значај личног залагања у процесу учења страног језика.СтандардиРазумевање говораУченик разуме једноставну усмену поруку исказану савременим језиком, не дужу од 4 до 5 минута; и то на нивоу глобалног разумевања (основно обавештење из поруке), на нивоу селективног разумевања (проналажење тражене информације). Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука (монолог, краћи разговор, кратка информација).Разумевање писаног текстаУченик чита са разумевањем краће писане и илустроване текстове у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.Усмено изражавањеУ оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста, самостално или уз помоћ наставника.Писмено изражавањеУ оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик пише поруке и кратке текстове.ИнтеракцијаУченик остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.Знања о језикуПрепознаје основне принципе граматичке и социолонгвистичке компетенције.Оперативни задаци на нивоу језичких вештинаРазумевање говораНа крају седмог разреда, ученик треба да:- разуме изразе и упутства које наставник употребљава и прати обична и краћа обавештења;

- разуме кратке дијалоге и монолошка излагања до 12 реченица, које наставник исказује природним темпом, други ученици или их чује преко звучног материјала, а који садрже познату језичку грађу обрађену током петог, шестог и седмог разреда;- разуме једноставне песме у вези са обрађеном тематиком;- разуме и реагује на одговарајући начин на кратке усмене поруке у вези са личним искуством и интересовањима са активностима на часу.Разумевање писаног текстаУченик треба да:- упозна и, када је у питању позната језичка грађа, савлада технике читања у себи;- даље упознаје правила графије и ортографије;- разуме смисао краћих писаних порука и илустрованих текстова о познатим темама (огласи,плакати са већим бројем учесталих израза и интернационализама око 100 речи);- издваја основне информације из краћег прилагођеног текста у вези са неком особом или догађајем (ко, шта, где, када...);- наслути садржај неког информативног текста ако је праћен визуелним додатком.Усмено изражавањеУченик треба да:- разговетно изговара гласове, посебно оне које наш језик не познаје, акцентује речи, поштује ритам и интонацију при спонтаном говору и читању;- ступи у дијалог и у оквиру десет реплика, постављањем и одговарањем на питања, води разговор у оквирима комуникативних функција и лексике обрађених током петог, шестог и седмог разреда;- монолошки, без претходне припреме, али уз наставников подстицај, у десетак реченица представи себе или другога, саопшти садржај дијалога или наративног текста, или опише слику, лице, предмет, животињу и ситуацију.ИнтеракцијаУченик треба да:- реагује вербално или невербално на упутсва и постављена питања у вези са конкретном ситуацијом;- поставља једноставна питања и одговара на њих;- изражава допадање или недопадање; нуди и прихвата понуду, позив или извињење;- учествује у комуникацији на часу (у пару, у групи, итд.);- тражи разјашњења када нешто не разуме;- остварује једноставну интеракцију уз стално понављање и поновно формулисање исказа и врши корекције.Писмено изражавањеУченик треба да:- даље упознаје правила графије, ортографије и интерпункције;- пише реченице и краће текстове на основу датог модела, слике или другог визуелног подстицаја (биографије, краће описе догађаја из свакодневног живота);- пише пригодне честитке, поруке и електронска писма користећи модел;- одговори на једноставна питања (ко, шта, где) која се односе на обрађене теме, ситуације у разреду или њега лично;-прави спискове с различитим наменама (куповина, прославе рођендана, обавезе у току дана..).Знања о језику- препознаје шта је ново научио;- схвата значај познавања језика;

- увиђа могућности позитивног трансфера знања и стратегија стечених учењем првог страног језика;- користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр.форме учтивости);-разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима.

Теме и ситуације по доменима употребе језикаПриватно- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње- дневне обавезе- обавезе у кући, уређење простора у којем живи (куповина животних намирница, подела посла...)- здравствена заштитаЈавно- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње)- знаменитости у културама земаља чији се језик учи- оброци ( здрава исхрана)- становање (блок, насеље, кућа, град. село)- куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)- временске прилике- изласци (слободно време)Образовно- предмети, распоред часова, недељна оптерећеност- слободне активности (посете, спортски дани, хуманитарне акцијеКОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ1. Представљање себе и других2. Поздрављање3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама)4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди5. Постављање и одговарање на питања6. Молбе и изрази захвалности7. Примање и давање позива за учешће у игри/групној активности8. Изражавање допадања/недопадања9. Изражавање физичких сензација и потреба10. Именовање активности (у вези са темама)11.Исказивање просторних односа и величина (Идем, долазим из..., Лево, десно, горе...)12. Давање и тражење информација о себи и другима13. Тражење и давање обавештења14. Описивање лица и предмета15. Изрицање забране и реаговање на забрану16. Изражавање припадања и поседовања17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику18. Скретање пажње19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања20. Исказивање извињења и оправдањаСАДРЖАЈИ ПРОГРАМАСви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу

употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на експлицитном познавању граматичких правила.

ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК1. ИменицеВластите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Maria, Giovanni, Belgrado, Roma, Signor Rossi, Signora Rossi, i miei genitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, gli Appennini; i miei genitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri figli, questo studente, questa ragazza, quell’amico, quella casa, итд.2. ЧланОблици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su и con.Одређени члан испред датума: Oggi è il 25 novembre. Испред имена дана у недељи Abbiamo lezioni di lingua italiana il linedì e il giovedì.Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава, презимена.Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (C’è un libro: Ci sono dei libri).Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).Положај члана и предлога уз неодређени придев tutto.Партитивни члан. Mangio delle mele. Изостављање у негацији. Non mangio pane. Употреба предлога di уз изразе који изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.3. ЗаменицеЛичне заменице у служби субјекта: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби објекта: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби директног објекта complemento oggetto: mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, leНенаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Показне заменице (questo, quello). Упитне заменице chi? и che?/ che cosa?4. ПридевиОписни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви buono и bello; неодређени придев tutto.Компарација придева, компаратив: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi.Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба члана уз присвојне придеве.Показни придеви: questo, quello.Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.5. ПредлозиПрости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro.

Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a giocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a giocare con gli amici.), da Vengo da Belgrado. Andiamo dai nonni.6. ГлаголиСадашње време (Presente Indicativo) трију конјугација. Садашње време неправилних глагола: essere, avere, andare, fare, bere, venire, stare, uscire, dire.Садашње време модалних глагола volere, dovere, potere, sapere.Императив (Imperativo), заповедни начин, без облика за треће лице множине). Заповедни начин, за сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Prego Signora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favoreПовратни глаголи.Употреба глагола piacere.Перфект (Passato Prossimo) – само одређени број најфреквентнијих глагола:Ho finito. Ho dimenticato il mio quaderno. Sono andato da mia nonna. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leggere i titoli in italiano.Кондиционал презента (Condizionale Presente) глагола potere и volere: Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?Футур правилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.Хипотетички период: Реална погодбена реченица Se fa bel tempo vado in gita. Se farà bel tempo andrò in gita.7. ПрилозиПотврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto, poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, giùУпитни прилози: quando?, come?, perché? dove?8. РечцеРечца ci (с прилошком вредношћу), ne.9. Везници: e, o, ma, se.10. Реченица:Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.Упитна реченица:-с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом (Leggete? Scrivete bene?);-с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитноминтонацијом (Non leggete? Non scrivete?).Ред речи у реченици.Структуре везане за свакодневне ситуације у разредуChi è assente. Presenti tutti? Cancella la lavagna, per favore! Vieni qua/qui! Vieni alla lavagna! Va' al tuo posto! Ascoltate la cassetta! Ascoltate bene! Attenzione! (Fate) silenzio! Lavorate in gruppo/ in coppia! Scrivete la data!Ascoltate e ripetete! Siete pronti? Fa' la domanda a Pietro! Domanda a Pietro! Rispondi! Apri/Chiudi la finestra/ porta Ascoltate bene! Attenti alla consegna! Dagli/dalle il tuo libro! Dagli/dalle la penna! Prendi il tuo libro! Apri a pagina... Vogliamo giocare? Giochiamo? Che gioco volete fare? Con che cosa volete giocare? Chi ha vinto? Vince/ Ha vinto... Cantiamo? Cantiamo tutti insieme!



1. Изговор и бележење акцентованих и редукованих самогласника о и а (рецептивно). Изговор и бележење сугласничких група - асимилација сугласника по звучности (рецептивно). Појам фонетске речи (рецептивно).

Основни типови интонационих конструкција у оквиру сложене реченице (рецептивно).

2. Слагање субјекта (именица, заменица) и именског предиката: Я уверена (уверен) в том, что… Я согласна (согласен). Это новое пальто.

3. Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система глаголских времена: Анна (Вова) читает… вчера читала Вера (вчера читал Дима)... завтра будет читать Мила (Толя)...я прочитала (я прочитал)... я прочитаю...ты прочитаешь (рецептивно).

4. Употреба садашњег и прошлог времена глагола бежать, бегать, плыть, плавать, лететь, летать.

5. Исказивање заповести: Читай (читайте) вслух! Давайте повторим! Сядьте! Смотри не опоздай! По газонам не ходить!

6. Исказивање негације: Ученик пишет не карандашом, а ручкой. Нет, она не придет. Никого (ничего) не вижу. Ни о ком (чем) не думаю (рецептивно).

7. Исказивање начина вршења радње: хорошо учиться, писать по-русски..; рассказать своими словами, написать без ошибок.

8. Исказивање временских односа: сейчас, теперь, всегда, никогда; в среду, в сентябре, в 2008 году (рецептивно).

9. Исказивање места и правца: сидеть дома, идти домой; в чем, во что; за чем, за что; быть у врача, прийти от врача; идти по городу (улице).

10. Употреба глагола кретања идти, ходить у пренесеним значењима: снег идет; часы идут; костюм тебе идет; идет! (рецептивно)



1. Информатика и рачунарство 2. Цртање, сликање и вајање 3. Свакодневни живот у прошлости 4. Украјински са елементима националне културе

На основу анкетирања ученика седмих разреда и њихових родитеља, бирани предмети су:

1. Информатика и рачунарство2. . Свакодневни живот у прошлости4. Украјински са елементима националне културе

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ

(1 час недељно, 36 часова годишње)


Циљ наставе изборног предмета свакодневни живот у прошлости јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да прошире знања из области опште културе, да се оспособе кроз упознавање са начином живота људи у прошлости боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да сагледају себе у контексту "другог" да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.

Задаци наставе изборног предмета свакодневни живот у прошлости су стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе овог изборног предмета сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета) буду у пуној мери реализовани

Кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, игре, забава, становање, одевање… ученици уочавају њихову условљеност историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Европе и света, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију представу о прошлим временима, да овладају елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према тој грађи и другим остацима прошлих времена.

Оперативни задаци

Ученици треба да: - разумеју појам свакодневни живот

- разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости

- усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости

- усвоје и прошире знања о улози новца и банака у свакодневном животу људи некад и сад

- употпуне знања о историји српског новца

- стекну знања о свакодневном животу у новом веку

- стекну знања о свакодневном животу Срба у новом веку

- развијају истраживачку радозналост

- развијају способност повезивања знања из различитих области.

САДРЖАЈИ ПРОГРАМАУВОД

Појам свакодневног живота (уочавање разлике између политичке историје и историје свакодневног живота и указивање на основне тематске области истраживања - исхрана, становање, одевање, образовање, односи у породици и локалној заједници, лечење, религиозност и веровања обичних људи, забава, такмичарске игре...).

Значај проучавања свакодневног живота у прошлости (прошлост не припада само владарима, војсковођама и државницима, већ и обичним људима, којима се можемо приближити једино истраживањем њихове свакодневице).

НОВАЦ И БАНКЕ НЕКАД И САД

Појмови нумизматика, новац и банка (нумизматика као наука о постанку, развоју и употреби кованог новца; новац као специфична роба, мера вредности, платежно средство и као једно од обележја самосталности државе; банка као предузеће које тргује новцем).

Новац и банке у садашњости (сврха и значај постојања новца и банака; појмови - штедња, трезор, кредит, камата, деоница, инфлација, дефлација; фалсификовања новца, савремено потрошачко друштво у коме је новац највиша вредност…).

Новац и банке у прошлости (историјат новца и банака - од старог века до данас: од плаћања у натури до кованог, папирног, "пластичног" и "електронског" новца и од малих мењачница у Старој Грчкој и Риму, преко ренесансних банака, до модерних мултинационалних финансијских институција; материјали од којих је израђиван новац, историјски феномен "кварења" новца; ликови и различити симболи на кованом и папирном новцу...).

Новац у Србији некад и сад (историјат новца од средњег века до данас: перпер, динар, дукат, грош, акча–аспра, талир, форинта, марка; динар као званична валута модерне

Србије; мотиви на новчаницама; настанак и развој Народне банке као прве финансијске институције у Србији).

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У НОВОМ ВЕКУ

Свакодневни живот у Европи и свету од краја XV до краја XIX века

Начин исхране (сакупљање и припремање намирница, употреба источњачких зачина, јеловник, понашање за столом, прибор за јело, начини чувања хране и њено конзервирање, пиће, конзумирање кафе, чаја и дувана...).

Одевање (материјали и начини обраде, појава шиваће машине, стилови у одевању, модне куће, свакодневна и свечана одећа, накит, фризуре, перике, шминка, парфеми, лична хигијена...).

Породични односи (традиционални и модерни погледи на породицу, положај детета; промене настале после Француске револуције).

Становање у доба ренесансе и барока (грађевински материјали, начин градње, оруђа за рад, изглед објеката и организација простора - палата, дворана, ложница, студио, кабинет, оџаклија; осветљење, грејање, украшавање стамбеног простора - слике, портрети чланова породице; кућни инвентар; разлика у начину становања између села и града и између богатих и сиромашних).

Становање у индустријско доба (врсте објеката и организација простора; осветљење - гас и струја; грејање, кућни инвентар; украшавање стамбеног простора - слике, портрети чланова породице, фотографије).

Живот у ренесансном и барокном граду (просторно и урбано планирање, примери Венеције, Фиренце, Напуља, Мадрида, Париза, Лондона, Антверпена, Амстердама...).

Живот у граду индустријског доба (просторно и урбано планирање, нове улице - појава булевара; настанак индустријских четврти, радничка насеља и предграђа; боемске четврти; појава модерне инфраструктуре - водовод, канализација, метро; примери Париза, Лондона, Берлина, Њујорка).

Живот на селу (основни ритмови аграрне производње, организација радног дана...).

Образовање и васпитање (школе и универзитети, улога цркве и државе - појава световног и обавезног образовања; појава штампарства и ширење писмености, појава школских уџбеника, забрањене књиге, појава легата и задужбина; положај ученика - награђивање и кажњавање, одевање ученика).

Верски живот (обележја свакодневног живота припадника различитих верских конфесија - сличности и разлике између католика, протестаната, православаца, муслимана, Јевреја; појава атеизма).

Војска (израда и изглед војничке опреме: мачеви, копља, ватрено оружје - од примитивних пушака аркебуза и мускета до разорне артиљерије; увођење стајаће

војске, развој модерне војне стратегије и тактике - појава генералштаба, увођење униформи и војних одликовања; војно образовање).

Класична музика и класично позориште (музички инструменти - клавир, оргуље, виолина, флаута, гитара; позориште у доба Шекспира и Молијера, настанак опере)

Доколица и забавни живот (игре, плес уз музику, балови, маскирање, улични забављачи, путујућа позоришта, коцкање...).

Комуникације у индустријско доба (развој поштанског, телеграфског и железничког саобраћаја; појава телефона, пароброд, новине и новинарство).

Путовање и туризам (откривање нових дестинација, гостионице и хотели, бање).

Однос према другом и различитом (према странцима, припадницима друге професије, пола, вероисповести, политичког уверења; прогон вештица).

Страхови становништва (од смака света, помрачења сунца и месеца, комета, природних непогода, глади, болести, митских бића - вампира, вукодлака, духова...).

Лечење (болнице, начини здравствене заштите и превентиве, хуманитарне организације - Црвени крст; лекови и лековито биље, апотеке, заразне болести, болести морнара, хигијенски услови, епидемије, карантини...).

Свакодневни живот Срба од краја XВ до краја XИX века

Начин исхране (реконструкција могућег јеловника - двор, град, село; припремање хране, посни и мрсни циклуси, утицаји других кухиња на карактер исхране; пиће, конзумирање кафе и дувана).

Одевање (материјали и тканине - чоја, крзно, кожа, лан, свила; накит, разлика у одевању код Срба у Хабзбуршком и Турском царству, као и код припадника различитих друштвених група; црна одећа монаха и плава одећа свештеника у Карловачкој митрополији; средњоевропски узори у облачењу српског грађанског сталежа у Хабзбуршкој монархији; забрана хришћанима у Турској да носе зелену и скарлетну боју одеће, као и беле турбане како би се разликовали од муслимана; грађанско одело, униформе државних чиновника, лекара, цариника, професора Лицеја и гимназија у обновљеној Србији; народна ношња у Србији - опанци, шарене чарапе, гаће од платна, чакшире од чоје, везене кошуље, гуњ, шубара, фес, јелек, прегача, зубун...).

Становање (грађевински материјали, начин градње, изглед објеката и организација простора; разлике у становању код Срба у Хабзбуршком и Турском царству: дворци, градске куће, конаци, сеоске куће - брвнаре, чатмаре, бондручаре, кућери - преносне куће; дворови владара - вожда Карађорђа, кнеза Милоша, кнеза Михаила, кнеза Александра, владике Петра ИИ, књаза Данила, књаза Николе; украшавање стамбеног простора - намештај, иконе, портрети чланова породице, српских владара и црквених великодостојника, фотографије; уређење дворишта).

Живот у граду (основни типови градских насеља - варошица, варош и град; оријентални и европски утицаји; примери Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца...).

Трговина и занатство (еснафи, занати - турски и немачки називи за занатлије: ћурчија, терзија, абаџија, болтаџија, папуџија, мумџија, туфегџија, кујунџија, чаругџија, шлосер, тишлер, шустер, шнајдер...).

Живот на селу (основни ритмови аграрне производње; основна обележја земљорадње, виноградарства и сточарства; задруга, моба, позајмица; пољопривредна оруђа, млинови, ветрењаче, чување и складиштење хране).

Породица (обичаји животног циклуса - рођење, свадба, смрт, сахрана; положај мушкарца, жене и детета у породици и локалној заједници, живот у ужој и широј породици - задруга и инокосна породица).

Друштвени живот (основни празници заједнице - верски и државни; породични празници - крсна слава; радни и нерадни дани; улога кафана, крчми и механа; различити облици забавних активности: на селу - коло, прела, посела, панађури; у граду - балови, соареи, излети, књижевне дружине и читалишта, позориште...).

Однос према другом и различитом (према странцима, припадницима друге професије, пола, вероисповести, политичког уверења; гостопримство).

Образовање (ширење основне писмености у локалним срединама - парохијски свештеник као учитељ писања и читања, манастири као центри писмености и образовања; оснивање световних школа - гимназија и Велика школа; један дан у школи; школска слава; одевање ученика; школовање женске деце; слање ђака на школовање у иностранство).

Војска (оружје устаника, начин ратовања устаничке војске - значај шанчева и утврђења; пешадија, коњица, артиљерија; војна организација за време кнеза Михаила и кнеза Милана - оружје, униформе и одликовања; порекло шајкаче, војно образовање).

Лечење (начини здравствене заштите и превентиве, хуманитарне организације - Црвени крст; лекови и лековито биље, апотеке, заразне болести, хигијенски услови, епидемије, карантини; прве болнице и први Срби лекари у јужној Угарској у XВИИИ веку, отварање болница у Србији у време кнеза Милоша; надрилекарство, враџбине...).

Комуникације (писмо, пошта, телеграф; путеви, новине и новинарство, поклоничка путовања - хаџилуци).


Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација

препоручених од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Програм за седми разред је концепцијски постављен да представља смисаону целину која истовремено отвара могућности за даљи развој и надоградњу садржаја у програмима овог предмета за осми разреда, а ослања се на садржаје из петог и шестог разреда. Састоји се из три тематске целине.

Прва целина се може одредити као базична јер сви програми за овај предмет, од петог до осмог разреда, њоме започињу. Садржаји у оквиру ове теме намењени су прецизнијем одређивању појма свакодневни живот, као и објашњавању значаја проучавања свакодневног живота људи у прошлости.

Друга је фокусирана на само један садржај свакодневног живота. У седмом разреду та тема је Новац и банке некад и сад, која се обрађује полазећи од садашњости која је ученицима позната ка све даљој прошлости.

Трећа тематска целина се бави различитим аспектима свакодневног живота у одређеном временском периоду. У седмом разреду то је нови век, чиме се обезбеђује веза са проучавањем историјских догађаја у оквиру обавезног предмета историја.

Поделом на поменуте тематске целине, ученицима је омогућено да се у било ком разреду опредељују за овај изборни предмет по први пут, а да пропуштени програм(и) не представљају озбиљнију препреку. Они ученици који изаберу да током читавог другог циклуса основног образовања и васпитања похађају овај предмет овладаће најважнијим појмовима и појавама, које чине свакодневицу људи у распону од праисторије до савременог доба, а са садржајима четири теме (по једна за сваки разред) биће детаљније упознати.

Иако је цео програм окренут прошлости, неопходно је да се током рада са ученицима врши стална компарација са савременим добом, чиме се потенцира схватање континуитета у развоју људи и друштва. Садржаји се, такође, обрађују и кроз димензију локално - глобално, где ученици имају прилику да свој завичај боље проуче у односу на задату епоху.

У садржају програма дате су основне тематске целине, а наставник има слободу да креира коначну верзију програма за сваку групу са којом ради, уважавајући интересовања ученика и циљеве и задатке предмета. Почетни часови, кад се ученици међусобно боље упознају јер најчешће припадају различитим одељењима, погодни су да се разговара и о избору садржаја. Наводећи интересантне историјске чињенице или питања (како су у прошлости људи поправљали зубе, како су знали колико је сати...?), наставник побуђује ученичку радозналост и мотивише их да се определе за неке од понуђених садржаја. Одговорност наставника је да, затим, те садржаје уобличи у конкретне наставне теме, које ће бити обрађиване на часовима.

Тако добијени материјал основ је за даљи рад наставника, планирање активности и припрему за час. Пожељно је да наставник постигне да планиране активности имају дефинисану структуру, коју одликују флексибилност и адаптибилност. У припремној фази наставник треба да прикупи довољан број информација о садржајима на којима ће радити са ученицима, али ће коначни обим информација бити одређен ученичким

потребама и могућностима да их припреме и приме. Наставник је тај који не дозвољава да доминира претерана фактографија, а настоји да се постигне функционалност знања и повезаност чињеница у смисаоне целине. Он на различите начине подстиче осамостаљивање ученика у прикупљању и сређивању историјских података, усмерава их на различите изворе информација и подучава их како да се према њима критички односе. На тај начин се негује истраживачки дух и љубав према науци и подстиче мишљење засновано на провереним чињеницама и аргументима.

Основни приступ у раду јесте интердисциплинарност и савлађивање нових и непознатих чињеница помоћу оних блиских и познатих. У оквиру овог предмета постоје велике могућности за интеграцију школског и ваншколског знања ученика, за излазак из оквира школских уџбеника и учионице, укључивање родитеља и суграђана који поседују знања, колекције, књиге, филмове и друго што може да помогне у реализацији програма.

Наставник свакој наставној јединици приступа као посебном образовном и дидактичком проблему за који заједно са ученицима проналази одговарајућа решења.

Увек треба тежити комбиновању различитих метода рада (кратка предавања, гледање филмова, читање књига, дискусије, анализа писаних извора и слика, посете археолошким и историјским локалитетима, прављење употребних предмета из прошлости...). Посебно је прикладно организовати ученике у тимове, где се централни задатак решава тако што свако има свој појединачни радни задатак и улогу у тиму.

У извођењу наставе активност ученика је најважнија, без обзира на изабране методе рада. Наставникова је улога да организује наставу, пружи помоћ ученицима у раду (од давања информација до упућивања на изворе информација) и да подстиче интересовање ученика за предмет. У току свих активности треба охрабривати размену информација, како између ученика и наставника, тако и између самих ученика.

Квалитет наставе унапредиће употреба различитих наставних средстава као што су: илустрације, документарни и играни видео и дигитални материјали, археолошки материјал или копије налаза, посете културно-историјским споменицима, компјутерске игрице које се заснивају на реконструкцији друштва из прошлости и др.

Домаћи задаци имају своје оправдано место у реализацији овог програма. Уколико се добро поставе, неће додатно оптеретити ученике нити код њих изазвати одбојност. Разлог за увођење домаћих задатака не произилази из малог фонда часова и обимног градива, већ из самог циља предмета. Домаћи задаци ће у великој мери допринети да се ученици осамостале у истраживачким активностима и прикупљању података, посебно када се ускладе с интересовањима ученика (не треба сви ученици да имају исти домаћи задатак). Многе домаће задатке ученици могу радити у пару или мањој групи, уз помоћ породице, за време распуста, што су недовољно искоришћени модалитети у раду с ученицима.

Као и код других изборних предмета где оцена не утиче на школски успех, оцењивање добија нешто другачију димензију. За овај предмет класично писмено и усмено испитивање знања није погодно. Свака активност је прилика да се ученик оцени. Наставник прати целокупни рад ученика и награђују све његове аспекте. Поред стеченог знања о свакодневном животу људи у прошлости, наставник треба да награди

и учешће и посвећеност активностима независно од постигнућа. Оцена је одраз индивидуалног напредовања детета и подстицај за његов даљи развој.

Како је садржај предмета повезан са свим областима живота (исхрана, одевање, образовање, лечење, производња, забава...), ученици имају прилику да савлађивањем програма овог предмета добију бројне информације значајне за свој будући професионални развој. Наставник треба да има у виду и овај аспект предмета и, уколико код неког ученика препозна посебно интересовање за одређене садржаје, треба да му укаже којом професијом би се могао бавити, односно у којој средњој школи се стичу знања и звања за одређену област.

Да би се задаци наставе што потпуније остварили, требало би да постоји корелација с другим обавезним и изборним наставним предметима као што су историја, географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, цртање, сликање и вајање, шах, верска настава, грађанско васпитање...

На крају школске године, као могућност да се систематизује и рекапитулира усвојено знање, може се организовати изложба/приредба којом би ученици показали стечено знање, као и материјале и предмете које су прикупили изучавајући овај изборни предмет. Овакве изложбе/приредбе захтевају од наставника да планира часове на крају школске године за њихову припрему.


Новац и банке некад и сад

Кроз обраду ове тематске целине ученици ће се упознати са улогом и значајем новца и банака у животу људи и развоју свих друштава до данас. Активности треба тако организовати да ученици схвате психолошки и социјални аспект новца и његову позитивну и негативну улогу.

Проучавање ове теме може да започне анализом новца који је сада у употреби, разговором о смислу постојања бројних банака које се баве прометом новца и о појавама као што су инфлација, штедња, кредити, фалсификовање новца...

Уколико ученици имају интересовања, могу се организовати дебатне групе које би нападале и браниле постојање новца (како би се живело без њега - за и против) и које би упоређивале место и улогу новца у прошлости и садашњости... Циљ је да ученици схвате зашто је новац одувек био један од главних "организатора" друштва.

Важно је указати на материјале који су се користили за израду новца (посебно кованог) и на естетски аспект новца. Ученици могу и сами прегледом изабраног новца из прошлости и садашњости (у ту сврху могу се користити прави новац, али и фотографије) да идентификују симболе који су се користили и да покушају да тумаче њихово значење. Део активности се може посветити и личностима приказаним на новцу и идентификовати по чему су они познати, односно зашто су заслужили такву почаст (владари, војсковође, научници, уметници...).

Посебну пажњу треба посветити анализи српског новца кроз историју.

Нумизматичка вредност збирки старог новца може се појаснити ученицима организовањем посете установама које поседују такве збирке у локалној средини или у Београду (Народни музеј, Народна банка Србије). Ученици могу донети стари новац који имају у својим кућама и припремити причу о његовој старости, пореклу, изгледу, вредности...

Ученицима могу бити интересантне теме о функцији новца на народној ношњи неких земаља, или о томе како се новац чувао кад није било банака, како су изгледали новчаници и чиме су се украшавали (мушки и женски новчаници, врећице за новац...). Могуће је и анализирати називе које новац има у различитим деловима света, или открити порекло речи динар и у којим се све земљама он користи. Ученицима, такође, може бити атрактивна активност на осмишљавању новца за неку хипотетичку државу, а од радова се може направити изложба.

Свакодневни живот у новом веку

Наставни садржаји препоручени у овој теми дају могућност ученицима да стекну јаснију слику о периоду новог века. Највећи део прошлости припада обичним људима, који су нам по много чему веома блиски. Тај "обичан" и углавном "безимени" свет појединаца и локалних заједница (сагледаних као опозиција центру) чини заправо историју света, коју класична историја, политички и догађајно усмерена, представља само кроз историју држава, владара и владајућих елита. Упознавањем са људском свакодневицом у новом веку, као и у било којој другој историјској епохи, ученицима ће се указати бројне сличности и разлике с данашњим временом.

Уочавање сличности и разлика има два основна циља. Прво, ученицима ће се апстрактност историјске науке о историјским процесима и ишчезлим државама и културама приближити кроз "конкретизацију" прошлости у појави свакодневице обичних људи прошлих времена. Тиме се код ученика ствара свест да је прошлост некада била нечија садашњост, као што и наша свакодневица веома брзо постаје прошлост. Друго, у дијалогу са различитим и другим, ученици ће моћи да потпуније сагледају непосредно окружење и друштво у коме живе, као и себе саме.

На тај начин, доћи ће до проширивања стечених знања, а у исто време процес формирања свести о самом себи и околном свету биће употпуњен сазнањем о развоју и усавршавању културних одлика различитих заједница, које најчешће одговарају променама њихових друштвено-економских система. Тиме би требало да се код ученика подстакне развој вештине посматрања, употребе компаративности и критичког сагледавања његовог сопственог окружења и садашњице.


(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и

дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у примени рачунара у свакодневном животу.

Задаци наставе информатике и рачунарства су:

-стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе информатике и рачунарства сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе информатике и рачунарства буду у пуној мери реализовани

- упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;

- развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;

- подстицање креативног рада са рачунаром;

- оспособљавање за рад на рачунару.


Ученици треба да се:

- оспособе за примену рачунара у области информација и комуникација; - упознају са опасностима на Интернету и начинима заштите од њих;

- упознају са основама програма за снимање и обраду звука;

- упознају са основама програма за снимање и обраду видео записа;

- оспособе за израду мултимедијалних презентација;

- оспособе за писање једноставних програма;

- упознају са основама програма за цртање и графички дизајн;

- упознају са образовним софтвером.


ИНТЕРНЕТ (6)

Појам електронске комуникације и препоруке за безбедно понашање на Интернету. Електронска пошта. Појам дискусије и коментара на Интернету, инстант порука, блога, форума, видео-конференције, електронског учења и учења на даљину. Дигитална библиотека.

ОБРАДА ЗВУКА (4)

Формати звучних записа. Конверзија између различитих формата. Снимање и обрада гласа и других звукова. Практичан рад на снимању и обради звука.

ОБРАДА ВИДЕО ЗАПИСА (6)

Снимање видео записа. Обрада видео секвенци. Примена визуелних ефеката. Монтажа видео, звучних, графичких и текстуалних материјала у целину. Самостална израда филма. Формати и конверзија.

ИЗРАДА ПРЕЗЕНТАЦИЈА (10)

Појам и структура презентације. Рад са слајдовима. Дизајн и готови шаблони. Рад са текстом, сликама и објектима. Постављање ефеката. Повезивање слајдова унутар презентације. Повезивање са спољним садржајима и веб страницама. Самостална израда презентације. Препоруке за успешну презентацију.

ИЗБОРНИ МОДУЛ (10)

Одабрана поглавља из програмирања или графичког обликовања садржаја.

Програмирање (10)

Низови. Петље и друге контролне структуре. Потпрограми, процедуре и функције.

Цртање и графички дизајн (10)

Рад са алатима за цртање. Рад са бојама и текстурама. Специјални ефекти. Преглед пре штампања. Прилагођавање цртежа за екрански приказ, штампу и објављивање на Интернету. Практичан рад.


Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних) метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних проблемских ситуација препоручених од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о критеријумима на основу којих су оцењивани.

Предмет има статус изборног. Анкетирање ученика врши се на почетку сваке школске године. Ако се ученици определе за овај предмет, похађају га до краја текуће школске године. Анкетирање ученика за следећу школску годину може се извршити и на крају текуће школске године. Оцена из предмета је бројчана и не улази у просек.

Од пријављених ученика на нивоу разреда, потребно је формирати групе од 15 до 20 ученика.

Препоручује се да на по једном рачунару буде највише два ученика.

Ученички рачунари треба да имају звучнике или слушалице са микрофоном (због обраде мултимедијалних садржаја) а пожељна је и веб камера.

У учионици од техничке опреме треба да се налази и један рачунар за наставника, успостављена веза са Интернетом, скенер, штампач и звучници. Препоручује се да сви рачунари у учионици буду умрежени и да учионица има рачунарски пројектор.

Програмске садржаје треба остваривати првенствено кроз вежбе и практичан рад на рачунару. У циљу што бољег усвајања знања препорука је да ученици имају по један час вежби сваке недеље или да се реализује двочас сваке друге недеље.

С обзиром да ученици не морају похађати предмет у сва четири разреда, неки садржаји се морају тематски понављати и провлачити кроз више разреда да би се предвиђене теме што боље савладале. Ту се пре свега мисли на теме које се тичу Интернета, а затим на креирање и обраду мултимедијалних садржаја, као и на њихово уклапање у функционалну целину кроз пројектне задатке.

Тежиште рада, код прве наставне теме Интернет, треба да буде на разним врстама електронске комуникације као и правилима безбедног понашања у оквиру такве комуникације. Објаснити појам електронске комуникације и навести примере комуникације између људи преко рачунара, мобилне телефоније и других електронских уређаја и опреме. Дискутовати са ученицима о томе колико су овакви облици комуникације заступљени у њиховом свакодневном животу и колико утичу на њих. Тражити од ученика да размишљају о добрим и лошим странама тих утицаја. Извући заједничке закључке о томе колико нам је важан и користан Интернет и којих се правила понашања треба придржавати да би смо заштитили приватност, личне податке као и рачунар и осталу техничку опрему. Највећи део часова, од предвиђених, посветити практичном раду са електронском поштом. Детаљно образложити структуру електронске поруке, начине креирања, чувања, брисања, читања и одговарања на примљену електронску пошту, са нагласком на наредбе Аттацх, Реплy, Форwард. Обрадити теме као што су: коришћење готових програма за рад са електронском поштом, коришћење веб поште, прављење и коришћење адресара. Уколико постоје техничке могућности у школи, пружити прилику свим ученицима да уз помоћ наставника, креирају своју, бесплатну е-маил адресу и размене писане поруке. У оквиру практичних вежби укључити захтеве да се уз писану поруку пошаљу и додатна документа као што су слике, текстуална или звучна документа. Вежбати начине одговарања на већ добијену електронску поруку, начине прослеђивања непромењене поруке даље, рад са адресаром и листом контаката.

Уколико школа нема конекцију на Интернет, у оффлине режиму показати све могуће детаље око рада са електронском поштом.

Поред рада са електронском поштом, посебну пажњу посветити разјашњавању појмова као што су дискусије и коментари на Интернету, појму блога и форума и начинима рада са њима, појму видео-конференције, електронског учења и учења на даљину,

појму инстант порука и ћаскања на Интернету. Уколико постоји могућност, демонстрирати поступак рада са телекомуникационом опремом за успостављање видео-конференције. Скренути пажњу ученицима на велику ризницу знања на Интернету и како да препознају тачне и поуздане изворе информација. Разјаснити појам ауторских права и скренути пажњу на начине дељења дигиталних материјала, односно начине преузимања туђих материјала и постављање својих на Интернет.

У оквиру сваког појма који се обрађује, инсистирати на писаним и неписаним правилима понашања у току наведених начина комуникације. Упутити ученике да питају родитеље и наставнике за савет у случају да нису сами у стању да одлуче да ли је нека активност на Интернету безбедна или не.

Код теме Обрада звука ученицима представити формате звучних записа, издвојити оне који се најчешће користе и истаћи њихове предности и недостатке у поређењу са другима. Демонстрирати рад на обради звука у неком од доступних програма (нпр. Аудацитy, Wиндоwс Медиа Енцодер, Адобе Аудитион, Соунд Форге, Нуендо...). Посебну пажњу посветити целинама као што су: конверзија између различитих формата, снимање и обрада гласа (и других звукова) и монтажа аудио записа (од већ постојећих музичких нумера). Оставити времена да се ученици практично упознају са алатима за рад и испробају сегменте рада у програму: конверзија, снимање, монтажа и обрада звука.

Тему Обрада видео записа започети снимањем видео записа. За снимање видео секвенци користити дигиталне фотоапарате и мобилне телефоне. Уколико школа поседује неку врсту камере, омогућити ученицима да практично раде са њом. Снимљене материјале увозити у програм за обраду видео секвенци (на пример Wиндоwс Мовие Макер и други). Показати основне алате за одсецање, брисање, позиционирање, копирање, премештање, постављање на временску линију видео секвенци ради финалне монтаже. На видео секвенце применити визуелне ефекте, додати звук и текст. Задатак за вежбу може бити самостална израда малог филма на тему по избору. Објаснити начин чувања и запамћивања пројектног фајла, као и начин самосталне израде филма. Истаћи формате видео записа које програм нуди.

Дискутовати са ученицима о квалитету видео записа у односу на формат видео записа. Обавезно показати начине конверзије између различитих видео формата (нпр. Wиндоwс Мовие Макер, Wиндоwс Медиа Енцодер, Супер Енцодер и други).

Израда презентација је тема која се наслања на претходно обрађене садржаје у оквиру петог, шестог и седмог разреда, као што су: увод у мултимедију у петом разреду, рад са текстом у петом и шестом разреду, графика и анимација у шестом разреду и обрада звука и видео записа у седмом разреду. Да би се ученици обучили да израђују квалитетне мултимедијалне презентације, неопходно је обучити их да прво умеју да припреме материјале за рад. С обзиром да је предмет изборни и бира се сваке године изнова, неопходно је прво направити преглед колико садржаја су ученици имали прилике да усвоје. Уколико неки ученици нису похађали предмет у свим ранијим разредима, препоручује се да се неки неопходни делови у вези са обрадом текста, графике и анимације укратко понове.

Следећа етапа у обради ове теме би требало да буде дефинисање појма презентације и упознавање са њеном типичном структуром кроз приказивање добро урађених

примера. Ученике упознати са карактеристикама успешне презентације и критеријумима за њено оцењивање. Такође, ученицима скренути пажњу на поштовање препорука приликом самосталне израде презентације. Препоруке обухватају: однос боја на слајдовима, количине текста, слика, анимација, графикона и других видео садржаја, као и уклопљеност звукова у целину. Посебну пажњу скренути на начин повезивања слајдова унутар презентације. Анализирати са ученицима показане примере са освртом на позитивне карактеристике и евентуалне негативне карактеристике презентација. Посебан акценат треба ставити на врсте презентација и разјаснити да се презентације могу правити као подршка предавачу или као програмирани материјал који се даје ученицима за самостално учење.

Конкретан рад на изради самосталне презентације са ученицима започети одабиром тема које ће бити обрађиване и презентоване у току преосталих часова. Након тога представити радно окружење програма и кренути на рад са слајдовима (уметање новог, брисање, промена распореда, копирање, премештање, прегледање). После креирања основне структуре презентације показати могућности програма за визуелно обликовање појединачних слајдова и примену готових, дизајнираних шаблона. Кроз рад са текстом поновити најважније законитости обраде текста. У раду са сликама поновити укратко све о типовима записа дигиталних слика и конверзији између формата. Показати како се слике умећу на слајд или у позадину и како се могу обрађивати. Наставити са уметањем других графичких објеката као што су дијаграми, табеле, готови облици, анимације и други графички елементи (цлип арт, wорд арт...). По један час посветити раду са звуком и раду са видео записима. Објаснити појам објекта у презентацији и обрадити постављање ефеката на објекте као и на саме слајдове. Након тога показати начине помоћу којих се могу повезати слајдови унутар презентације као и начине повезивања слајдова са спољним садржајима и веб страницама. Завршити израду самосталне презентације преко демонстрације могућности програма да се презентација сачува у другом формату. Након тога дати препоруке за успешну презентацију. Скренути пажњу на подешавање времена излагања, начин излагања као и на техничке предуслове које треба испунити да би презентација била оцењена као успешна.

У оквиру последње тематске целине пружа се могућност наставницима и ученицима који су заинтересовани за наставу Програмирања да наставе са изучавањем неког од актуелних програмских језика са којим су се сусрели у ВИ разреду (Ц#, Јава или Висуал Басиц). При реализацији ове тематске целине ученике треба упознати са следећим концептима:

1. Низови - појам и употреба низова. Обрадити учитавање низа бројева са тастатуре и његово исписивање на екрану.

2. Разне врсте петљи, попут Фор и Wхиле. Наредбе за контролу петљи, Бреак и Цонтинуе. Обрадити пример учитавања низа оцена, све док се не учита број мањи од један или већи од пет.

3. Наредбе за контролу тока, попут Сwитцх, која омогућава вишеструки услов. Обрадити пример у којем се на основу учитаног редног броја од 1 до 12 исписује назив месеца.

4. Потпрограми, реализовани као процедуре, функције или методи, у зависности од одабраног програмског језика. Обрадити примере потпрограма за сортирање низа бројева, проналажење највећег и најмањег елемента у низу и за рачунање просечне оцене на основу унетог низа оцена.

5. Уколико је то могуће, обрадити неки од претходних примера у графичком окружењу, тј. развити програм који за унос и испис података користи екранске форме (прозоре), тастатуру и миш.

Ученицима који су тек у седмом разреду изабрали информатику и рачунарство као изборни предмет, тематску област Програмирање реализовати по наставном плану и програму за ВИ разред, а теме предвиђене за ВИИ разред урадити у обиму колико је то могуће.

За ученике који не желе да се баве програмирањем, понуђене су занимљиве наставне теме из области Цртање и графички дизајн. Ова тема је посвећена изради дводимензионалних графичких решења за различите потребе као што су часописи, рекламни панои, постери, позивнице, визит карте и друго. Подсетити ученике на разлику између векторске и битмапиране графике. Детаљно објаснити рад са алатима за цртање (цртање, брисање, уметање текста и графичких елемената, промена димензија и положаја на позадини, копирање, премештање, промена редоследа). У оквиру рада са бојама и текстурама показати како се може утицати на обликовање нацртаних елемената. У складу са могућностима програма показати алате за примену специјалних ефеката на деловима цртежа. Скренути пажњу ученицима на обавезно прегледање материјала пре штампања. Прилагођавању цртежа за екрански приказ, штампу и објављивање на Интернету треба посветити довољно времена да ученици разумеју како се може утицати на квалитет израђеног материјала према потреби. Кроз практичан рад применити научено и израдити конкретне материјале. За обраду ове наставне теме препоручују се програми као што су Цорел Драw, Адобе Иллустратор, Инк Сцапе, и други.

Број часова који је предвиђен за сваку наставну област је оријентациони. Наставнику се оставља слобода да га коригује у извесној мери (2 до 3 часа по теми) уколико му је то потребно ради квалитетнијег савладавања програмских садржаја.

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ(1 час недељно, 36 часова годишње)

Циљ и задаци:Циљ васпитно-образовног рада овог изборног предмета јесте да додатно

подстиче развој и практичних и теоријских знања ученика која су важна за њихово слободно, спонтано и креативно комбиновање ликовних елемената у области: цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности и визуелних комуникација, а у циљу развоја њиховог креативног мишљења.




ликовног језика;развија способности и веће осетљивости ученика за опажање квалитета

свих ликовних елемената: линија, облика, боја;ствара услове да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе

различите технике и средства и да креативним изражавањем боље упознају њихова визуелна и ликовна својства;







развија способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.Оперативни задаци

Ученици треба да:- проширују искуства у ликовном изражавању и развију ликовно-естетски

сензибилитет за: арабеску, пропорције, композицију и простор, обједињавање покрета игре и звука, фотографију и перформанс

- упознају основне елементе ликовне организације и припреме се за самостално и колективно преобликовање одређеног простора

- се оспособе да повезују ликовни рад с литерарним сценским изразом, звуком и покретом

- упознају вредности споменика културе и своју културну баштину.

СТРУКТУРА:1. Садржаји програма2. Креативност3. Медијуми

САДРЖАЈИ

ПРОГРАМА ЦРТАЊЕ (8+3+1)Пропорције.Перцепција.Цртање - природни угљени штапићи, оловке с меким графитним улошком, папири...Пропорције - вежбање и естетска анализа. Компоновање величина у простору. Перцепција.Цртање - природни угљени штапићи, оловке с меким графитним улошком, папири...Компоновање и степеновање облика у простору.Перцепција - аперцепција.

Цртање; одговарајућа средства и материјали.Арабеска.Перцепција - аперцепција.Цртање, сликање, одговарајућа средства и материјали.Арабеска вежбање. Eстетска анализа. СЛИКАЊЕ (8+3+1)Равнотежа облика и боје у просторуПерцепција - аперцепцијаЦртање, сликање - одговарајућа средства и материјали Контраст, светлина, површина и облика у одрећеном простору Перцепција - аперцепцијаЦртање, сликање; одговарајућа средства и материјали. Сродност ликовних вредности у одређеном простору. Перцепција - аперцепција.Цртање, сликање - одговарајућа средства и материјали.ВАЈАЊЕ(10+2+1)Обликовање маса и волумена додавањем и одузимањем.Перцепција - аперцепција.Вајање; одговарајућа средства и материјали.Орнаменти (трдимензионални)Перцепција- аперцепција.Вајање - одговарајућа средства и материјали. Вајарски материјали ,одливање(негатив, позитив) Перцепција - аперцепција.Вајање - гипс и одговарајућа средства и материјали.Перформанс.Перцепција аперцепција. Одговарајућа средства и материјали. Естетска анализа.


(2 часа недељно, 72 часа годишње)

Оперативні завданняВ кінці сьомого класу учні повинні:- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові близько 3000

нових слів та виразів;- правильно вимовляти і використовувати в розмовній мові відповідні моделі

речень в теперішньому, майбутньому і минулому часах як в усній, так і в письмовій формі в залежності від теми;

- добре оволодіти технікою переказу змісту тексту в рамках відповідної тематики;- писати короткі твори спираючись на пройдені теми у вигляді вправ;

- дотримуватись правил пунктуації при читанні;- дотримуватись правил правопису на письмі;- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;- правильно виділяти головну думку в рамках засвоєної теми;- розпізнавати відомі структури тексту;- поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему;- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.ЗМІСТ ПРОГРАМИ

Вимова, читання, письмо У сьомому класі потрібно систематизувати вже вивчений матеріал з фонетикиукраїнської мови згідно орфографічних та орфоепічних правил. Разом з тим учні повинні оволодіти інтонацією стверджувальних, питальних та заперечних речень. Засвоїти вимову голосного и, приголосного г та дієслівних закінчень - ся, - ться; засвоїти вживання букви г; розрізняти вимову прийменників і відокремлювати їх від слів, з якими вони вживаються, і правильно наголошувати слова, напр. мене, у мене.

Іменник: Основні групи іменників усіх трьох родів у множині та однині.Займенник: Вказівні займенники: цей, стільки. Означальні та неозначені

прикметникові займенники: весь, самий, кожний, інший, будь-який, чийсь.Прикметник: Головні розряди якісних прикметників у всіх відмінках у функції

означення.Числівник: Числівники до 1000 (без відмінювання). Порядкові числівники

до 100 (без відмінювання).Власне кількісні числівники тисяча і мільйон.Дієслово: Інфінітив з допоміжними дієсловами треба, потрібно, можна, не

можна. Теперішній час дієслів: пити, їсти, жити, хотіти. Розпізнавання видів дієслів і висловлювання в простому майбутньому часі. Найчастіше вживані зворотні дієслова в теперішньому і минулому часі.

Прислівник: Вживання кількісних прислівників: багато, мало, немало, чимало,

декілька.Прийменник: Найчастіше вживані прийменники і особливості вживання з

відмінками: ДЛЯ, БЕЗ, З, ДО + родовий відмінок; У (В) + знахідний відмінок; З + орудний відмінок.

Види реченьРозвиток мовлення шляхом засвоєння синтаксичних моделів наступних видів.Ствердні реченняІнформація про початок та Ми починаємо вчитися.кінець дії. Учень закінчив роботу.Інформація про можливість, Ви можете це зробити. бажання і намір виконання Саша хоче малювати. дії. Діти пішли купатися.Інформація про мету Ми пішли до театру.пересування. До школи приїхали актори.Інформація про особу, на Підручники привезли для учнів.яку скерована дія.Інформація про мету дії Він купив книжку сестрі.Заперечні реченняЗ протиставленням Ніна не йде до школи. Вона йдене до школи, а в

бібліотеку. Комунікативні одиниці Пішли... Поїхали...Він захворів. Йому погано.ТемиСім’я: висловлювання про родинні зв’язки, родовідне дерево.Школа: товаришування та навчання в школі.Повсякденне спілкування: висловлювання про місцезнаходження, перебування у невідомому місті.Культура: український танець, обряди та звичаї, різноманітність жанрів.Робота над літературним текстомНародні пісні: колядки, щедрівки, веснянки, жниварські, історичні. Поняттягіперболи і персоніфікації. Поетичні особливості та значення народних пісень.Народні пісні обрядово-родинного циклу: весільні та поминальні.Народні байки. Поняття народних смішинок.

ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ(1 час недељно, 36 часова годишње)

ПЛАНИРАНИ САДРЖАЈВРЕМЕ

РЕАЛИЗАЦИЈЕ

НОСИОЦИ ПОСЛА

- Усвајање плана рада Одељенског већа- Упознавање са бројним стањем у одељењима( број одсељених, број досељених и премештених ученика)- Договор о одржавању родитељских састанака - Договор о уџбеницима и прибору који ће ученици користити- Усклађивање недељног распореда часова- Утврђивање распореда писмених задатака и других писмених провера знања из свих предмета- Евидентирање ученика за рад у допунској, додатној настави, слободним активностима и секцијама- Организовање родитељског састанка- Извођење дводневне екскурзије на Сребрно језеро, која је у VI raзреду одложена због ванредне ситуације- Укључивање ученика у прославу Дечје недеље

Септембар - Октобар Сви чланови већа

- Анализа успеха и дисциплине ученика на крају првог тромесечја- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе- Идентификација ученика који слабије напредују у раду и утврђивање мера за побољшање успеха- Идентификација надарених ученика и утврђивање мера за њихову афирмацију- Организовање родитељског састанка поводом тромесечја

НовембарСви чланови већа

Педагог

- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе, слободних активности, секција и други активности ученика- Анализа успеха и дисциплине ученика на крају првог полугодишта- Учешће у организацији прославе Св. Саве

Децембар - Јануар

Сви чланови већаПедагог

- Спровођење мера за побољшање успеха ученика који доста изостају са наставе због болести или из других разлога- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе, слободних активности, секција и други активности ученика- Организовање родитељског састанка поводом тромесечја- Одређивање комплета уџбеника за наредну школску годину за све предмете

Фебруар - Март Сви чланови већа

- Анализа успеха и дисциплине ученика на крају трећег класификационог периода- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе, слободних активности, секција и други активности ученика- Учешће у организацији Дана школе - Припреме за извођење екскурзије

Април Сви чланови већаПедагог

- Извођење дводневне екскурзије- Организовање родитељског састанка- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе, слободних активности, секција и други активности ученика

Мај Сви чланови већа

- Анализа успеха и дисциплине ученика на крају школске године- Реализација часова редовне, допунске и додатне наставе,слободних активности, секција и други активности ученика- Сумирање резултата ученика на такмичењима и предлагање похвала и награда успешним ученицима- Утврђивање ученика за полагање поправних и разредних испита, као и датума њиховог одржавања- Подношење извештаја о изведеним посетама и излетима

ЈунСви чланови већа

Педагог

- Анализа успеха ученика након поправних и разредних испита- Одређивање дестинације и времена извођења екскурзије и других посета за наредну школску годину- Предлог плана рада за наредну годину и избор руководиоца већа- Анализа успеха ученика након поправних и разредних испита

Август Сви чланови већа

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ОСМИ



СРПСКИ ЈЕЗИК

(4 часа недељно, 136 часова годишње)


Циљ наставе српског језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају основним законитостима српског књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе се да тумаче књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и светске баштине и савремене уметности.

Задаци наставе српског језика:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе српског језика сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе српског језика буду у пуној мери реализовани;

- развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;

- описмењавање ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда српског књижевног језика;

- поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;

- упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима српског језика;

- оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца, саговорника и читаоца);

- развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;

- развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;

- увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи (доживљајног, усмереног, истраживачког);

- оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање књижевноуметничких дела разних жанрова;

- упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих енциклопедија и часописа за децу;

- поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко процењивање прочитаног текста;

- развијање потребе за књигом, способности да се ученици њоме самостално служе као извором сазнања; навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање начином вођења дневника о прочитаним књигама;

- поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења (позориште, филм);

- усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;

- упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;

- развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;

- навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;

- подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;

- подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка, рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);

- васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других моралних вредности;

- развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН ЗА СРПСКИ ЈЕЗИКре

дни

број

об

ласт

и

Област


обра

да

друг

ити

пови

укуп


1. Вештина читања и разумевања прочитаног

8 9 17

СЈ.1

.1.1

.

- разуме текст који чита наглас и у себи

СЈ.2

.1.1

.

- користи различите технике читања (летимично, с оловком у руци, читање с уживањем

СЈ.3

.1.1

. - проналази, издваја и упоређује информације из два дужа текста

СЈ.1

.1.2

.

- разликује уметнички и неуметнички текст С

Ј.2.1

.2. - препознаје врсте

неуметничких текстова (расправе, рекламе, излагања) С

Ј.3.1

.2.

- издваја кључне речи и резимира

СЈ.1

.1.4

.- разликује основне делове текста и књиге (наслов, поднаслов, садржај, предговор, поговор)

СЈ.2

.1.4

.

- разликује све делове текста и књиге

СЈ.3

.1.3

.

- издваја из текста аргументе у прилог некој тези или против ње

СЈ.1

.1.6

.

- разликује у тексту битно од небитног, главно од споредног

СЈ.2

.1.6

.

- разликује чињенице од коментара, објективност од пристрасности

СЈ.1

.1.7

. - повезује информације изнете у једноставнијем тексту. С

Ј.2.1

.7. - проналази, издваја и

упоређује информације из два краћа текста

редн

и бр

ој

обла

сти

Област


обра

да

друг

ити

пови

укуп

но

Ученик: Ученик: Ученик:

2. Писано изражавање 10 20 30С

Ј.1.2

.1.

- зна и користи оба писма

СЈ.2

.2.2

.

- уме да састави вест, реферат, извештај

СЈ.3

.2.2

.

- саставља аргументовани текст

СЈ.1

.2.2

. - саставља разумљиву, граматички исправну

реченицу СЈ.3

.2.3

.

- пише приказ, репортажу и расправу

СЈ.1

.2.4

.


СЈ.2

.2.3

.

- пише резиме краћег текста

СЈ.3

.2.4

.

- пише резиме дужег текста

СЈ.1

.2.6

.

- влада основним жанровима писане

комуникације (саставља писмо,

попуњава различите обрасце и

формуларе...).

СЈ.2

.2.4

.

- зна особине говорног и писаног језика

СЈ.3

.2.5

. - зна доследно да примењује правописну норму

СЈ.1

.2.8

. примењује правописну норму у једноставним

примерима СЈ.2

.2.5

. - примењује правописну норму у

већини случајева


језик

22 27 49

СЈ.1

.3.1

. - дели речи на слогове у једноставнијим примерима С

Ј. 2.

3.1.

- зна основна правила акценатске норме С

Ј.3.3

.1.

- дели речи на слогове у сложенијим примерима

СЈ.1

.3.1

. - разликује самогласнике и сугласнике С

Ј.2.3

.2.

- препознаје гласовне промене С

Ј.3.3

.2.

- објашњава и именује гласовну промену

СЈ.1

.3.5

.

- разликује просте речи од твореница С

Ј.2.3

.4.

- разликује основне начине грађења речи (извођење, слагање, комбиновање, претварање)

СЈ.3

.3.3

. - зна и у свом говору примењује акценатску норму

СЈ.1

.3.6

.

- препознаје синтаксичке јединице (реч, синтагму, предикатску и комуникативну реченицу)

СЈ.2

.3.7

.

- препознаје главна значења падежа у синтагми и реченици

СЈ.3

.3.4

.

- препознаје подврсте речи (врсте именица, заменица, придева)

СЈ.1

.3.7

. - разликује независне реченице по комуникативној функцији

СЈ.2

.3.8

. - препознаје главна значења глаголских облика

СЈ.3

.3.5

.

- препознаје подврсте синтаксичких јединица (врсте синтагми: именску, придевску, прилошку и глаголску; врсте предикатских реченица – зависних и независних)

СЈ.1

.3.9

.

- правилно употребљава падеже С

Ј.2.3

.11.

- одређује значења непознатих речи и израза на основу контекста

СЈ.3

.10. - правилно употребљава

глаголске облике

СЈ.2

.3.1

.

- одређује место акцента у речи С

Ј.3.3

.6. - уме да објасни значење

падежа и глаголских облика

СЈ.1

.3.1

2.

- препознаје основне лексичке појаве (једнозначност, вишезначност)

СЈ.1

.3.1

7. - зна основне податке о развоју књижевног језика код Срба

СЈ.1

.3.1

7.- разликује појмове књижевног и народног језика


СЈ.1

.4.1

. - повезује наслове прочитаних дела са ауторима С

Ј.2.4

.3. - разликује лирско-

епске врсте (поема, балада)

СЈ.3

.4.1

.

наводи наслов дела, аутора, род и врсту на основу одломака, ликова, карактеристичних тема и мотива

СЈ.1

.4.2

. - разликује народну од уметничке књижевности С

Ј.2.4

.4.

- смешта дело у књижевни род и врсту

СЈ.1

.4.3

. - разликује основне књижевне родове (лирику, епику и драму) С

Ј.2.4

.4. - разликује

књижевнонаучне врсте (биографију, дневник, путопис...)

СЈ.3

.4.2

. - издваја основне одлике књижевних родова и врста у конкретном тексту

СЈ.1

.4.4

.

- препознаје врсте стиха и да ли је римован С

Ј.2.4

.5. - одређује једноставније

стилске фигуре (епитет, ономатопеју, градацију, хиперболу)

СЈ.1

.4.6

.

- пропознаје постојање стилских фигура С

Ј.2.4

.7.

- разликује форме и начин приповедања

СЈ.3

.4.5

.

- именује врсту строфе и стиха

СЈ.1

.4.7

.

- уочава битне елементе књижевног текста (мотив, тему, фабулу, време и место радње, ликове)

СЈ.2

.4.8

. - уочава разлике између препричавања и анализе


СТРАНИ ЈЕЗИК(осма година учења)


Заједнички део програма

Циљ

Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.

Задаци наставе страног језика у основном образовању и васпитању јесу:

- развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова,

- стицање позитивног односа према сопственом језику и културном наслеђу, као и према другим језицима и културама, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији,

- стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика,

- унапређивање знања из страног језика, која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писменој комуникацији споразумева са људима из других земаља,

- усвајање норми вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који се учи,

- подстицање на даље учење истог или другог страног језика, било самостално или на вишем нивоу образовања.

У процесу учења страних језика ученик богати себе и, упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика.

Стандарди

Разумевање говора

Ученик разуме и реагује на усмени текст у вези са темама1, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.

Разумевање писаног текста

Ученик чита са разумевањем писане и илустроване текстове у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом.

Усмено изражавање

Ученик се усмено изражава, приступа различитим комуникативним ситуацијама и остварује комуникативне функције у вези са темама предвиђеним наставним програмом.

Писмено изражавање

Ученик се у писаној форми изражава у вези са темама и ситуацијама и комуникативним функцијама, предвиђеним наставним програмом, поштујући правила писаног кода.


Ученик остварује комуникацију и са саговорником размењује информације у вези са темама, ситуацијама и комуникативним функцијама предвиђеним наставним програмом, поштујући социокултурне норме интеракције.

Медијација

У комуникативним контекстима, који укључују говорнике учениковог првог језика (Л1) и циљног језика (Л2), преноси и преводи кратке поруке (у усменој и писаној форми), у складу са потребама комуникације.

Знања о језику2

Ученик препознаје принципе језика, односно граматичке и социолингвистичке компетенције уочавајући значај развијања личних стратегија учења страног језика.

_______________1 Теме предвиђене наставним програмом обухватају и оне теме које су обрађене током претходних година учења страног језика.2 Под знањем о језику подразумева се функционално знање, односно способност ученика да језичке структуре правилно употреби у датом комуникативној ситуацији.

Оперативни задаци по језичким вештинама

Оперативни задаци по језичким вештинама постепено се проширују и усложњавају. Истовремено се континуирано примењују и оперативни задаци из претходних разреда.


Ученик треба да:

- глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева комуникативне ситуације) разуме различите усмене текстове (дијалоге, монологе, песме и друго) о темама

предвиђеним наставним програмом у трајању од 3 до 5 минута (у зависности од степена познавања теме и контекста), које чује уживо или са аудио визуелних записа.

а) Разуме и реагује на одговарајући начин на усмене поруке у вези са активностима на часу (говор наставника и другова, аудио и визуелни материјали у настави);

б) Разуме рекламе, радио и ТВ емисије блиске интересовањима ученика или значајне за младе, као и о темама образовног карактера из популарне науке;

в) Разуме усмене текстове које исказују говорници различитих стандардних варијетета о темама из свакодневног живота ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања.



- разуме глобално, детаљно и селективно (у зависности од захтева комуникативне ситуације и личних потреба) различите писане текстове (писма, новинске чланке, јасна илустрована упутства, огласе, прилагођене књижевне текстове, текстове у вези са градивом других наставних предмета и слично) о темама из свакодневног живота и популарне науке, ближег и даљег учениковог окружења, а које се односе на узрасно специфична интересовања и чија дужина зависи од чињенице у коликој мери ученик познаје дату тему и контекст.

Увиђајући намеру аутора текста и контекста у којем је текст настао (емоционални и друго), ученик чита:

а) да би се информисао;

б) да би пратио упутства;

в) ради задовољства.



- прилагођавајући свој говор комуникативној ситуацији, у временском трајању од два до три минута, на структурисани начин:

а) говори о себи и свом окружењу, о догађајима и активностима у школи и изван ње;

б) изрази своје утиске, осећања и аргументовано мишљење и ставове у вези са темама које су програмом предвиђене.



- поштујући социокултурне норме комуникације, са саговорницима размењује информације, мишљења и ставове о темама из свакодневног живота, блиске његовом интересовању или из популарне науке и култур- започиње и води разговор о познатим темама, одржава његов континуитет и завршава га.


Ученик треба да пише:

- структурисане и кохерентне текстове дужине од 140 до 160 речи у којима, користећи познату лексику и морфосинтаксичке структуре, описује догађаје и лична искуства,

- поруке и писма (у електронској и традиционалној форми) различитог садржаја (захваљивање, позивање, извињење, тражење и давање информација).

Медијација

У ситуацији када посредује између особа (вршњака и одраслих) које не могу да се споразумеју, ученик треба да:

- усмено преноси суштину поруке са матерњег на циљни језик и са циљног на матерњи,

- писмено преноси поруке и објашњења,

- препричава садржај писаног или усменог текста.

Доживљај и разумевање књижевног текста

Ученик може да:

- изрази утиске и осећања о кратком прилагођеном књижевном тексту и тексту из области књижевности за младе (песма, скраћена верзија приче, музичка песма), користећи вербална и невербална средства изражавања (цртежи, моделирање, глума),

- препознаје у тексту елементе културе земаља чији језик учи,

- увиђа сличности и разлике са матичном и осталим културама.

Знања о језику и стратегије учења3


• препознаје и користи граматичке садржаје предвиђене наставним програмом,

• поштује основна правила смисленог повезивања реченица у шире целине,

• користи језик у складу са нивоом формалности комуникативне ситуације (нпр. форме учтивости),

• разуме везу између сопственог залагања и постигнућа у језичким активностима,

• уочава сличности и разлике између матерњег и страног језика и страних језика које учи,

• разуме значај употребе интернационализама,

• примењује компензационе стратегије и то тако што:

1. усмерава пажњу, пре свега, на оно што разуме,

2. покушава да одгонетне значење на основу контекста и проверава питајући неког ко добро зна (друга, наставника итд),

3. обраћа пажњу на речи / изразе који се више пута понављају, као и на наслове и поднаслове у писаним текстовима,

4. обраћа пажњу на невербалне елементе (гестови, мимика итд. у усменим текстовима; илустрације и други визуелни елементи у писаним текстовима),

5. размишљајући утврђује сличности и доводи у везу стране речи које не разуме са речима у српском језику,

6. тражи значење у речнику,

7. покушава да употреби познату реч приближног значења уместо непознате (нпр. аутомобил уместо возило),

8. покушава да замени или допуни исказ или део исказа адекватним гестом / мимиком,

9. уз помоћ наставника континуирано ради на усвајању и примени општих стратегија учења (генерализација, индукција, дедукција, инференција и позитивни трансфер).

_______________3 Под знањем о језику подразумева се функционално знање, односно способност ученика да језичке структуре правилно употреби у датој комуникативној ситуацији.

Теме и ситуације по доменима употребе језика

Приватно Јавно Образовно

- заједничке активности и интересовања у школи и изван ње (изласци, договори, преузимање одговорности у договореној ситуацији);- договор и узајамно поштовање међу члановима породице, као и према другим особама;- изражавање обавезе, забране, недостатака;

- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (описивање времена, прогноза, загађивање/заштита човекове околине);- традиција и обичаји у културама земаља чији се језик учи;- однос према здрављу (развијање свести о здравом начину живота);

- тематске целине и повезаност садржаја са другим предметима;- сналажење у раду с компјутером- употреба информација из медија и јачање медијске писмености;- образовни систем у другим земљама- професионална

- вршњачка комуникација и људска права (толеранција, разумевање, хуманост);- професионална оријентација (жеље и реалне могућности у вези са даљим школовањем и усавршавањем)

- становање - како станујемо (предности живота у селу и у граду);- знаменитости, интересантна места и дешавања у већим градовима (у земљама чији се језик учи);- знаменити људи и популарне личности, њихова делатност (у земљама чији се језик учи)

оријентација (могућности даљег школовања)


1. Представљање себе и других

2. Поздрављање

3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева итд. (у вези са темама)

4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

5. Постављање и одговарање на питања

6. Молбе и изрази захвалности

7. Примање и упућивање позива за учешће у игри/групној активности

8. Изражавање допадања/недопадања,

9. Изражавање физичких сензација и потреба

10. Именовање активности (у вези са темама)

11. Исказивање просторних односа, релација и величина (идем, долазим из..., лево, десно, горе, доле...)

12. Давање и тражење информација о себи и другима

13. Тражење и давање обавештења

14. Описивање лица и предмета

15. Изрицање забране и реаговање на забрану

16. Изражавање припадања и поседовања

17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику

18. Скретање пажње

19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања

20. Исказивање извињења и оправдања


Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења, осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на експлицитном познавању граматичких правила.

Напомена:

У осмом разреду наставнику се препоручује да врши честе систематизације граматичких садржаја, чије је усвајање и учење било предвиђено у претходним разредима. Обим нових садржаја који се уводе у осмом разреду, као и степен њиховог продубљивања, зависи, првенствено, од нивоа савладаности претходно обрађиваних граматичких садржаја, али и од когнитивног стила ученика.

ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК


1. Именице - рецептивно и продуктивно

а) Сложенице: доwнтоwн, wатерфалл, нетwорк, мастерпиеце, фоотпринт, фиреwорк

б) Колокације: цитy центре, глобал wорминг, хеарт аттацк, цлимате цханге, бранд наме

в) Суфиксе за грађење именица од глагола и придева (-ион, -итy, -атион, -мент, -енце, -y, -несс, -ер, -ор)

2. Придеви - рецептивно и продуктивно

а) Сложени придеви (бреатхтакинг, хард-wоркинг, топ-qуалитy, wелл-офф, парт-тиме, фресхwатер)

б) Суфикси за грађење придева од именица и глагола (-иве, -фул, -лесс, -инг, -ед, -ент, -оус, иоус, -ал, -иве)

в) Негативни префикси (ун-, ин-, ил-)

3. Предлози - рецептивно и продуктивно:

а) После придева: афраид оф, кеен он, аллергиц то

б) После глагола: апологизе фор, паy фор, агрее wитх, аргуе wитх, цомплаин абоут, усе ас, арриве ат, белонг то, агрее он, белиеве ин, цонсист оф, суффер фром

в) У изразима: бy цханце, фор агес, фор а момент, ин троубле, офф тхе цоаст, он тхе радио, фаце то фаце, он тхе мове

4. Глаголи:

а) Тхе Паст Перфецт Тенсе

б) Индиректни говор: искази и питања

в) Пасив

- Тхе Пресент Симпле, тхе Паст Симпле Тенсе, тхе Пресент Перфецт Тенсе, тхе Футуре Тенсе - продуктивно и рецептивно

- Пасив уз модалне глаголе, пасив уз глагол гет (гет интервиеwед) само рецептивно

г) Тхе Футуре Цонтинуоус Тенсе - рецептивно

д) Модални глаголи

- Модалност у прошлости (хад то, wас абле то, схоулд хаве доне)

- Спекулисање о садашњим догађајима (рецептивно и продуктивно)

Хе маy бе … Хе мигхт бе … Хе цан'т бе …

- Спекулисање о прошлим догађајима (рецептивно) Хе маy хаве беен...

е) Први и други кондиционал (обнављање), трећи кондиционал (рецептивно)

з) Препозиционални и фразални глаголи: гет доwн то, гет он wитх, фалл ин лове wитх, кееп ин тоуцх wитх, ханг ароунд

5. Прилози и прилошке одредбе (и рецептивно и продуктивно)

а) интензификатори: еxтремелy, qуите, ратхер

6. Бројеви

Велики бројеви (миллион, биллион), читање децимала (оне поинт севен) и разломака (а халф, а тхирд), давање бројчаних процена (неарлy 80%, овер а халф) и поређења (тwице, тхрее тимес ас манy /ас муцх)

7. Везници

а) синце, фор, афтер, бефоре, со… тхат, суцх а … тхат, бецаусе, бецаусе оф, ас, алтхоугх, деспите, ин цасе, ин ордер тхат

б) ас wелл ас, апарт фром, инстеад оф

8. Реченичне конструкције:

- И'д ратхер, И'д ратхер нот

- То хаве /гет сометхинг доне

- Лоок лике, бе лике

- Афтер /бефоре + -инг

- Хавинг доне …

- Дидн'т yоу … Хавен'т yоу …

9. Идиоматски изрази

- сафе анд соунд, спиттинг имаге

- бе а лигхт слеепер, хеавy мусиц, хеавy раин

ЛИКОВНА КУЛТУРА

(1 час недељно, 34 часа годишње)


Циљ наставе ликовне културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје,

као и да подстиче и развија ученичко стваралачко мишљење и деловање у складу са демократским опредељењем друштва и карактером овог наставног предмета.

Задаци:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе ликовне културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе предмета ликовна култура буду у пуној мери реализовани.

- развијање способности ученика за опажање квалитета свих ликовних елемената;

- стварање услова да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе различите технике и средства и да упознају њихова визуелна и ликовна својства;

- развијање способности ученика за визуелно памћење и повезивање опажених информација као основе за увођење у визуелно мишљење;

- развијање смисла за естетске ликовне и визуелне вредности, које се стичу у настави, а примењују у раду и животу;

- развијање моторичких способности ученика и навике за лепо писање;

- подстицање интересовања стварање и неговање потребе код ученика за посећивањем музеја, изложби, као и за чување културних добара и естетског изгледа средине у којој ученици живе и раде;

- стварање услова да се упознавањем ликовних уметности боље разумеју природне законитости и друштвене појаве;

- омогућавање разумевања и позитивног емоционалног става према вредностима израженим и у делима различитих подручја визуелних уметности;



Цртање

ЛК.1.1.1. Разликује и користи (у свом раду) основне медије, материјале и технике (цртање, сликање, вајање) визуелних уметностиЛК.1.1.2. Изводи дводимензионалне и тродимензионалне радове.ЛК.1.1.3. Описује свој рад и радове других.(нпр исказује утисак)

ЛК.2.1.1. Упознаје и користи у свом раду основне изражајне могућности класичних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметностиЛК 2.1.2. Образлаже свој рад и радове других нпр наводи садржај тему карактеристике технике...

ЛК 3.1.1. Познаје и користи различите изражајне могућности класиних и савремених медија, техника и материјала визуелних уметности.ЛК 3.1.2. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју одабрану идеју.

Оловка, боје,темпере,акварел,фломастери,папир у боји,туш и перо,туш и четкица,књиге из ликовне културе и историје уметности. Разни материјали из свакодневног живота,репродукције чувених уметника,успешни ђачки радови,разни вајарски материјали: глина, сапун, дрво, картон, мека жица, фолије, сипорекс и сл.

Инд

ивид

уалн

и ра

д ев

енту

ално

у п

аров

има

или

груп

ама

(по

избо

ру

учен

ика)

- м

огућ

и р

ад н

а ве

ћем

фор

мат

у.

Сликање

Визуелно споразумевање

Вајање


Реализује се кроз:

Слободно компоновање - 4 часа


Визуелна метафорика - 4 часа


ЛК.2.2.1. Одабира адекватан садржај да би представио неку идеју или концепт. ЛК 2.2.2. Образлаже свој рад и радове других (нпр наводи садржај тему

ЛК 3.2.1. Одабира адекватна средства (медиј, материјал, технику, поступак) помоћу којих ће на најбољи начин реализовати своју идејуЛК 3.2.2. Изводи радове са одређеном намером користећи основне визуелне

Контраст , хармонија, јединство 16- часова

карактеристике технике...) елементе и принципе да би постигао одређени ефекат.ЛК 3.2.3. Користи тачне термине (нпр текстура, ритам, облик...) из визуелних уметности (примерене узрасту и садржају) када образлаже свој рад и радове другихЛК 3.2.4. Уочава међусобну повезаност елемента, принципа и садржаја на свом раду и радовима других.

Слободно компоновање и фантастика 6 часова





ЛК 3.3.1 Анализира одабрана уметника дела у односу на време настанка и према културној припадности (описује основне карактеристике, намеру уметника...)ЛК 3.3.2. Описује потребна знања и вештине који су неопходни у занимањима везаним за визуелне уметностиЛК 3.3.3. Користи друга места и изворе (библиотека, Интернет...) да би проширио своја знања из визуелних уметностиЛК 3.3.4. Разуме међусобну повезаност и утицај уметности и других обасти живота.

МУЗИЧКА КУЛТУРА



Циљ наставе музичке културе јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну уметничку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да

- упознају музичке културе путем обраде тема повезаних са музиком различитих епоха;

- развију музикалност и креативност;

- негују смисао за заједничко и индивидуално музицирање у свим облицима васпитно-образовног рада са ученицима.

Задаци наставе музичке културе су следећи:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе музичке културе сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе музичке културе буду у пуној мери реализовани;

- стицање знања о музици различитих епоха;

- стицање знања о музици различитих епоха;

- развијање способности извођења музике (певање/свирање);

- развијање навике слушања музике, подстицање доживљаја и оспособљавање за разумевање музике;

- подстицање креативности у свим музичким активностима (извођење, слушање, истраживање и стварање музике);

- даље упознавање изражајних средстава музичке уметности;

- оформити и неговати рад школског ансамбла.'

















и састави














Жанрови























и састави














Жанрови



Напредни

ниво






























Напредни

ниво











Епохе;Музичко-сценска и концертна

музика









ИСТОРИЈА


Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање историјске свести и хуманистичко образовање ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовних стандарда за крај обавезног образовања


ТИП ЧАСАОСНОВНИ НИВО СРЕДЊИ НИВО НАПРЕДНИ НИВО

ОБР

АД

А

УТВ

РЂИ

ВА

ЊЕ

СИ

СТЕ

МА

ТИЗА

ЦИ

ЈАБР

ОЈ Ч

АС

ОВ

А

ПО

ТЕМ

И










СВЕТ У ДРУГОЈ 4 2 6 ИС.1.1.2. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.

ПОЛОВИНИ XIX ВЕКА

И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

ИС.1.1.6. ИС.1.2.3. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.9. ИС.1.2.5. ИС.2.1.6. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.7.

СРБИЈА, ЦРНА ГОРА И СРБИ У ХАБЗБУРШКОМ И ОСМАНСКОМ

ЦАРСТВУ ОД БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА ДО

ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

7 5 1 13

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.7. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.4. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.2.1.5. ИС.2.2.5. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.1.2.6. ИС.2.1.6. ИС.3.1.6. ИС.3.2.6. ИС.1.2.7. ИС.3.2.7. ИС.1.2.8.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ И

РЕВОЛУЦИЈЕУ РУСИЈИ И

ЕВРОПИ

3 2 5

ИС.1.1.6. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.2. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.3. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.2.1.4. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.1.2.7. ИС.2.1.6. ИС.3.1.6. ИС.3.2.6. ИС.1.2.8. ИС.3.2.7.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ

СВЕТСКОМ РАТУ3 2 5

ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИУС.1.1.7. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.ИС.1.1.9. ИС.1.2.5. ИС.2.1.5. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.1.2.7. ИС.2.1.6. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.1.2.8. ИС.3.1.6. ИС.3.2.6. ИС.3.2.7.

СВЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГСВЕТСКОГ РАТА

4 2 1 7ИС.1.1.5. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.1. ИС.3.2.1.ИС.1.1.6. ИС.1.2.2. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.2.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.3.

ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.6. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.1.2.7. ИС.3.1.6. ИС.3.2.6. ИС.1.2.8. ИС.3.2.7.

ЈУГОСЛОВЕНСКА КРАЉЕВИНА 4 3 1 8

ИС.1.1.7. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.2. ИС.3.2.1.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.5. ИС.3.1.5. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.1.2.7. ИС.2.1.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.4. ИС.1.2.8. ИС.2.1.6. ИС.3.2.5. ИС.3.2.6. ИС.3.2.7.

ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ-ТОТАЛНИ

РАТ3 2 1 6

ИС.1.1.6. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.2. ИУС.3.2.1.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.3. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.2.1.6. ИС.3.1.5. ИС.3.2.4. ИС.3.1.6. ИС.3.2.5. ИС.3.2.7.

ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ

СВЕТСКОМРАТУ

4 3 1 8

ИС.1.1.7. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.2. ИС.3.2.1.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.2. ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.5. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.1.2.7. ИС.2.1.5. ИС.2.2.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.4. ИС.1.2.8. ИС.3.2.5. ИС.3.2.6. ИС.3.2.7.

СВЕТ ПОСЛЕ ДРУГОГ

СВЕТСКОГ РАТА2 2 4

ИС.1.1.6. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.2. ИС.3.1.2. ИС.3.2.1.ИС.1.1.8. ИС.1.2.3. ИС.2.1.3. ИС.2.2.4. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.4. ИС.2.1.4. ИС.2.2.5. ИС.3.1.4. ИС.3.2.4.ИС.1.1.10. ИС.1.2.5. ИС.2.1.6. ИС.3.1.5. ИС.3.2.5. ИС.1.2.7. ИС.1.3.6. ИС.3.2.6.

ИС.1.2.8. ИС.3.2.7.

ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛЕ ДРУГОГ

СВЕТСКОГ РАТА3 1 2 6

ИС.1.1.6. ИС.1.2.1. ИС.2.1.1. ИС.2.2.1. ИС.3.1.2. ИС.3.2.1.ИС.1.1.7. ИС.1.2.2. ИС.2.1.2 ИС.2.2.2. ИС.3.1.3. ИС.3.2.2.ИС.1.1.9. ИС.1.2.3. ИС.2.1.4. ИС.2.2.4. ИС.3.1.4. ИС.3.2.3.ИС.1.1.10. ИС.1.2.4. ИС.2.1.5. ИС.2.2.5. ИС.3.1.5. ИС.3.2.4. ИС.1.2.5. ИС.3.1.6. ИС.3.2.5. ИС.1.2.7. ИС.3.2.6. ИС.1.2.8. ИС.3.2.7.

укупно 37 24 7 68

ГЕОГРАФИЈА (2 часа недељно, 68 часова годишње)

Циљ наставе географије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да ученицима пружи знања и објашњења о савременим географским појавама, објектима и процесима на територији Републике Србије. Ослањајући се на претходно стечена знања и умења ученика, настава географије ће им омогућити разумевање основних физичко-географских одлика наше земље и упознавање сложених друштвено-економских процеса и промена, како у нашој држави, тако и на Балканском полуострву, Европи и свету као целини.

Задаци наставе географије су стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе географије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе географије буду у пуној мери реализовани. Њихово остваривање допринеће оспособљавању и развијању знања, вештина, ставова и вредности који су неопходни за развој хумане, хармоничне и интеркултурно усмерене личности, способне да се сналази у сложеним условима друштва у трансформацији и да допринесе развоју своје заједнице као одговоран грађанин.

Редн

и бр

ој

наст

авне

тем

е



ОСНОВНИ НИВО

СРЕДЊИ НИВО

НАПРЕДНИ НИВО

Уку

пно

Обр

ада

Пон

ављ

ање,

ут

врђи

вањ

е, п

рове

ра

1.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА СРБИЈЕ

3 2 1

ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.4.1.

ГЕ 2.1.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 1.4.1.

ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.1.1.

2.

ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СРБИЈЕ 29 17 12

ГЕ 1.4.1.ГЕ 1.2.3.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.4.1.ГЕ 2.2.2.ГЕ 2.1.4.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.2.2.ГЕ 3.1.1.

3.

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА СРБИЈЕ 10 6 4

ГЕ 1.3.1ГЕ 1.4.1.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.3.1.ГЕ 2.4.1.ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.1.4.

ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.1.1.

4.

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

16 11 5

ГЕ 1.3.2.ГЕ 1.4.1.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.1.3.ГЕ 2.4.1.

ГЕ 3.3.2.ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.1.1.

5.

ЗАВИЧАЈНА ГЕОГРАФИЈА

4 3 1

ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.4.1.ГЕ 1.1.3.ГЕ 1.3.2.ГЕ 1.2.3.

ГЕ 2.3.1.ГЕ 2.4.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.2.2.

ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.1.1.

6.

СРБИ ВАН ГРАНИЦА СРБИЈЕ 3 2 1

ГЕ 1.3.1.ГЕ 1.4.1.ГЕ 1.1.3.

ГЕ 2.3.1.ГЕ 2.4.1.ГЕ 2.1.2.ГЕ 2.1.3.

ГЕ 3.3.1.ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.1.1.

7.

СРБИЈА У САВРЕМЕНИМ ИНТЕГРАЦИЈСКИМ ПРОЦЕСИМА

3 1 2

ГЕ 1.4.2.ГЕ 1.4.1.ГЕ

1.1.3.

ГЕ 2.3.2.ГЕ 2.1.2.

ГЕ 3.4.1.ГЕ 3.4.3.

ФИЗИКА


Циљ наставе физике јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да упознају природне појаве и основне законе природе, да се оспособе за уочавање и распознавање физичких појава у свакодневном животу и за активно стицање знања о физичким појавама кроз истраживање, да оформе основу научног метода и да се усмере према примени физичких закона у свакодневном животу и раду.

Задаци наставе физике су-стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физике сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе физике буду у пуној мери реализовани-развијање функционалне писмености-упознавање основних начина мишљења и расуђивања у физици-разумевање појава, процеса и односа у природи на основу физичких закона-развијање способности за активно стицање знања о физичким појавама путем истраживања-подстицање радозналости, способности рационалног расуђивања, самосталности и критичког мишљења-развијање вештине јасног и прецизног изражавања-развијање логичког и апстрактног мишљења-разумевање смисла и метода остваривања експеримената и значаја мерења-решавање једноставних проблема и задатака у оквиру наставних садржаја-развијање способности за примену знања из физике-уочавање и разумевање повезаности физичких појава и екологије и развијање свести о потреби заштите, обнове и унапређења

животне средине-развијање радних навика и склоности ка изучавању наука о природи-развијање свести о сопственим знањима, способностима и даљој професионалној орјентацији.Оперативни задаци су, ученик треба да-разликује физичке величине које су одређене само бројном вредношћу ( време, маса, температура, рад, енергија, количина

наелектрисања, електрични напон и струја) од оних које су дефинисане интензитетом, правцем и смером (брзина, убрзање, сила, јачина електричног и магнетног поља....)

-уме да слаже и разлаже силу-разликује различите врсте кретања ( транслаторно, осцилаторно, таласно) и да зна њихове карактеристике-зна основне карактеристике звука и светлости-зна да је брзина светлости у вакуму највећа постојећа брзина у природи-разуме да је рад силе једнак промени енергије и на нивоу примене користи трансформацију енергије у рад и обрнуто-примењује законе одржања (масе, енергије, количине наелектрисања)-зна услове за настанак струје и Омов закон-прави разлику између температуре и топлоте-уме да рукује мерним инструментима-користи јединице Међународфног система ( SI) за одговарајуђе физичке величине.

ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА


типови

лабор.вежбе

укупно

1.ОСЦИЛАТОРНО И

ТАЛАСНО КРЕТАЊЕ

3 5 1 9

1.1.

1.

уме да препозна врсту кретања према облику путање

2.1 уме да препозна еластичну

силу и гравитациону силу

3.2.

2.

уме да примени односе између физичких величина које описују осцилаторно кретање

2.1.

2. зна основне особине гравитационе и еластичне силе

1.2.

1. уме да препознаја равномерно кретање

2.2.

3. уме да препозна основне појмове који описују осцилаторно кретање 3.

2.3. зна како се мењају

положај и брзина при осцилаторном кретању

1.4.

5.

зна основна правила мерања

2.4.

1.


3.2.

4.

зна основне физичке величине које описују таласно кретање

1.4.

6.

зна да мери дужину и време

2.4.

3.


3.2.

5.

уме да препозна основне особине звука и светлости

1.7.

1.

поседује мануелне способности за рад у лабораторији 2.

5.1.

зна да кинетичка и потенцијална енергија зависи од бруине и висине на којој се тело налази

3.4.

1.


1.7.

2.

уме да се придржава основних правила понашања у лаборат.

2.6.

1.

примењује основне математичке формулације односа и законитостин у физици 3.

7.1.


Наставна тема Број часова Основни ниво Средњи ниво Напредни нивообрад

адруги типов

и

лаборатвеж

бе

укупно

2.СВЕТЛОСНЕ ПОЈАВЕ 6 6 2 14


2.6.

1.


3.2.

5.

уме да препозна основне особине звука и светлости

2.6.

3.


3.2.

6.

зна како се прелама и одбија светлост

2.7.

1.

уме табеларно и графички да прикаже резултате посматрања или мерења 3.

4.1.


1.7.

2.


2.7.

2


7.1.


2.7.

3.

уме да реализује експеримент по упутству

3.7.

2.



типови

лаборатвежбе

укупно

3.ЕЛЕКТРИЧНО ПОЉЕ 5 5 0 10

уме да препозна смер деловања магнетне и електростатичке силе

2.3.

1.

зна да разликује електричне проводнике и изолаторе

2.4.

1.


2.4.

3.

зна да користи префиксе и претвара бројне вредности физичких величина из једне јединице у другу

1.1.

2.

2.5.

3.

уме да препозна појмове рада и снаге

2.6.

1.



типовилаборатвеж

бе

укупно

4.ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА 8 8 3 19

1.3.

1.


2.3.

1.

зна да разликује електричне проводнике и изолаторе

3.3.

1.

зна како се везују отпорници и инструменти у електричном колу

2.3.

2. зна називе основних елемената електричног кола

1

.4.1

.уме да чита мерну скалу и зна да одреди вредност најмањег подеока

2.3 уме да препозна редно и

паралелно везане изворе

3.4.

1.

уме да претвара јединице изведених физичких величина у одговарајуће јединице SI система2.

3.4.

уме да израчуна отпор, јачину струје или напон, ако су познате друге две величине

уме да препозна инструменте за мерење јачине струје и напона

2.3. уме да препозна топлотне

ефекте електричне струјеуме да мери јачину струје и напон у електричном колу

2.3.

6 разуме појмове енергије и снаге електричне струје

3.4.

2.

1.4.

3.

зна да користи основне јединице за дужину, запремину, масу, температуру и време

2.4 зна да користи важније

јединице SI система

2.4.

3. уме да користи префиксе и зна да претвара јединице

3.7.

1.

уме да донесе закључак на основу резултата мерења

1.7.

1.

поседује основне способности за рад у лабораторији 2.

5.2. уме да препозна појаве код

којих се ел. енергија троши на мех. рад

2.6.

1. примењује директну и обрнуту пропорционалност

3.7.

2.


1.7.

2.

придржава се правила понашања у лабораторији 2.

7.1. уме табеларно и графички

да прикаже резултате мерења

2.7.

3. реализује експеримент по упутству

Наставна тема Број часова Основни ниво Средњи ниво Напредни нивообрад

адруги типов

и

лаборат.

вежбе

укупно

5.МАГНЕТНО ПОЉЕ

4 2 0 6 1.1.

2.

уме да препозна смер деловања магнетне силе

2.4.

1.


3.7.

2.


1.3.

2.

уме да препозна магнетне ефекте електричне струје

2.4.

3.


зна да користи основне јединице

2.5.

2. уме да препозна ефекте код којих се електрична струја троши на механички рад

1.4.

3.

2.6.

1.


6.ЕЛЕМЕНТИАТОМСКЕ И НУКЛЕАРНЕ

ФИЗИКЕ

5 3 0 8 / / /

7.ФИЗИКА И САВРЕМЕНИ СВЕТ 2 0 0 2 / / /

МАТЕМАТИКА


Циљ наставе математике у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и математичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, као и да:

- оспособи ученике да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама;

- оспособи ученике да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима;

- развије мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје;

- осигура да ученици усвоје елементарна математичка знања која су потребна за схватање појава и законитости у природи и друштву;

- оспособи ученике за примену усвојених математичких знања у решавању разноврсних задатака из животне праксе;

- представља основу за успешно настављање математичког образовања и за самообразовање;

- доприноси развијању менталних способности, формирању научног погледа на свет и свестраном развитку личности ученика.

Задаци наставе математике јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе математике сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе математике буду у пуној мери реализовани;

- нумеричко описмењавање ради успешног бављења било којом професијом и остваривања квалитета живота;

- стицање знања неопходних за разумевање квантитативних и просторних односа и законитости у разним појавама у природи, друштву и свакодневном животу;

- стицање основне математичке културе потребне за сагледавање улоге и примене математике у различитим подручјима људске делатности (математичко моделовање), за успешно настављање образовања и укључивање у рад;

- развијање ученикових способности посматрања, опажања и логичког, критичког, аналитичког и апстрактног мишљења;

- развијање културних, радних, етичких и естетских навика ученика, као и побуђивање математичке радозналости;

- стицање способности изражавања математичким језиком, јасност и прецизност изражавања у писменом и усменом облику;

- усвајање основних чињеница о скуповима, релацијама и пресликавањима;

- савлађивање основних операција с природним, целим, рационалним и реалним бројевима, као и усвајање основних својстава тих операција;

- упознавање најважнијих геометријских објеката: линија, фигура и тела, и разумевање њихових узајамних односа;

- оспособљавање ученика за прецизност у мерењу, цртању и геометријским конструкцијама;

- припрема ученика за разумевање одговарајућих садржаја природних и техничких наука;

- изграђивање позитивних особина ученикове личности, као што су: систематичност, упорност, тачност, уредност, објективност, самоконтрола и смисао за самостални рад;

- стицање навика и умешности у коришћењу разноврсних извора знања.'

Редн

и бр

ој

наст

авне

тем

е

Назив наставне теме В

реме

ре

ализ

ациј

е Број часова основни ниво средњи ниво напредни ниво

за о

брад

у

за д

руге

ти

пове

укуп

но

Ученик: Ученик уме да: Ученик уме да:

1. Сличност троуглова IX 3 5 8

МА

.1.3

.2.

- влада појмом троугла;

- уме да нацрта троугао користећи

прибор;- разликује основневрсте троуглова, зна

основне елементе троугла

МА

.2.3

.2.

- решава задатке користећи

Питагорину теорему МА

.3.3

.1.

- закључује користећи особине паралелних

правих

МА

.1.3

.6.

интуитивно схватапојам сличних

фигура МА

.2.3

.6. користи слочност

везује је са карактеристичнимсвојствима фигура М

А.3

.3.6 - примени сличност

троуглова, повезујући тако разна својства

геометријских објеката

2. Тачка, права и раван

IXX

66

12

МА

.1.3

.1.

- влада појмовима дуж, полуправа, права

и раван- уочава њихове

моделе у реалним ситуацијама и уме да их нацрта користећи

прибор;- разликује разликује неке врсте углова и

паралелне и нормалне праве

МА

.2.3

.2.

- да решава задатке користећи


МА

.3.3

.1.

- закључујекористећи особине

паралелних инормалних правих,

МА

.1.3

.2. - уме да израчуна

непознату страницу правоуглог троугла

примењујућиПитагорину теорему

3.

Линеарне једначине и

неједначине с једном непознатом

X

I

6 12 18

МА

.1.2

.1. - уме да реши

линеарне једначине у којима се непозната

појављује само у једном члану

МА

.2.2

.1.

- реши линеарне једначине

МА

.3.2

.1.

- саставља и решавалинеарне једначине

и неједначине

МА

.2.2

.5. - користи једначине

у једноставнимтекстуалним

задацима МА

.3.2

.5. - користи једначине и

неједначине решавајући и сложеније текстуалне

задатке

4. ПризмаXXI 6 8 14

МА

.1.3

.4.

- влада појмовима коцка и квадар- уочава њихове моделе у реалним ситуацијама,- зна њихове основнеелементе- рачуна њихову површину и запремину

МА

.2.3

.4.

- влада појмом призме; - рачуна површину и запремину призме када су неопходни елементи непосредно дати у задатку

МА

.3.3

.4.

- израчуна површину и запремину призме укључујући случајеве када неопходни елементи нисунепосредно дати

5. ПирамидаXIXII 6 10 16

МА

.1.3

.2.

влада појмовима:троугао, четвороугао,квадрат иправоугаоник(уочава њиховемоделе у реалнимситуацијама и уме даих нацрта користећиприбор; ученикразликује основневрсте троуглова,зна основнеелементе троуглаи уме да израчунаобим и површинутроугла, квадрата иправоугаоника наоснову елеменатакоји непосреднофигуришу у датомзадатку; уме даизрачуна непознатустраницу правоуглогтроугла примењујућиПитагорину теорему)

МА

.2.3

.4.

влада појмовима:- пирамида;- рачуна површину изапремину пирамиде када су неопходни елементи непосредно дати у задатку

МА

.3.3

.4.

- израчуна површину и запремину пирамидеукључујући случајеве када неопходни елементи нисунепосредно дати

6. Линеарна функција

III 5 7 12

МА

.1.2

.4. - уме да одреди

вредност функције дате таблицом илиформулом М

А.2

.2.4

.

- уочи зависностмеђу променљивим,- зна функцијуy=ax и графичкиинтерпретира њенасвојства; М

А.3

.2.4

. - зна линеарну функцију y=ax+b и графичкиинтерпретира њенасвојства

7.

Графичко представљање статистичких

података

II 4 4 8

МА

.1.5

.3.

- податке из табелеприкаже графикономи обрнуто М

А.2

.5.3

.

-обради прикупљенеподатке и представиих табеларно или графички;- представља средњувредност медијаном

МА

.3.5

.3.

- прикупи и обрадиподатке и сам састави дијаграм илитабелу- црта график којим представља међузависност величина

8.

Системи линеарних

једначина с две непознате

IIIII 6 6 12

МА

.1.2

.1. - уме да реши

линеарне једначине у којима се непознатапојављује само у једном члану М

А.2

.2.1

.

- реши системелинеарних једначинаса две непознате

МА

.3.2

.1. - саставља и решава

системе линеарнихједначина са двенепознате

МА

.3.2

.5. - користи системе

једначина решавајући и сложеније текстуалне задатке

9. Ваљак IVV 4 6 10

МА

.1.3

.5.

- влада појмом ваљака- уочава моделе ваљка у реалним ситуацијама- зна његове основнеелементе

МА

.2.3

.5.

- израчуна површинуи запремину ваљка када су неопходни елементи непосредно дати узадатку

МА

.3.3

.5.

- израчуна површинуи запремину ваљка,укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати

10. Купа V 4 8 12

МА

.1.3

.5.

- влада појмом купе- уочава моделе купе у реалним ситуацијама- зна њене основнеелементе

МА

.2.3

.5.

- израчуна површинуи запремину купе када су неопходни елементи непосредно дати узадатку

МА

.3.3

.5.

- израчуна површинуи запремину купе,укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати

11. Лопта VVI 3 3 6

МА

.1.3

.5.

- влада појмом лопте- уочава моделе лопте у реалним ситуацијама- зна њене основнеелементе

МА

.2.3

.5. - израчуна површину

и запремину лопте када су неопходни елементи непосредно дати узадатку М

А.3

.3.5

.

- израчуна површинуи запремину лопте,укључујући случајеве када неопходни елементи нису непосредно дати

Писмени задаци

XXIIIIIVI

0 8 8


БИОЛОГИЈА



Циљ наставе биологије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да усвајањем образовно-васпитних садржаја развијају знања, вештине и умења из области екологије и заштите животне средине, уз примену концепта одрживог развоја.

Задаци наставе биологије су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе биологије. сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе биологије буду у пуној мери реализовани,

- упознавање еколошких појмова,

- образовање за животну средину,

- развијање потреба и могућности личног ангажовања у заштити животне средине,

- усвајање и примена принципа одрживости, етичности и права будућих генерација на очувану животну средину.'

Осми разред

Наставне теме

Обр

ада

ново

г гр

адив

аП

онав

љањ

е и

ут

врђи

вањ

еВ

ежба

Про

вера

Уку

пно

Оперативни задаци Ученици треба да



1. Увод 5 1 - - 6 - упознају појам еколошке разносврсности и њен значај заопстанак и еволуцију живота на Земљи;- науче и схвате нивое организације живог света у природи;- упознају предмет истраживања екологије и њен значај;- упознају компоненте животне средине

уочава просторну и временску променљивостживог света- разуме основе теорије еволуције и схвата њензначај у формирању савременог биолошкогмишљења- зна и разуме опше еколошке појмове

БИ.1.1.5. БИ.2.1.4. БИ.3.1.5.-БИ.1.3.8. БИ.1.3.9. БИ.1.3.10.БИ.2.3.5. БИ.2.3.6.- БИ.1.4.1. БИ.1.4.2. БИ.2.4.1.БИ.2.4.2 БИ.3.4.1

2. Екологијаи животнасредина

10 1 - 1 12 упознају еколошке факторе и њихов значај за живи свет;- схвате основне односе исхране и повезаност живих бића уланцима исхране;- схвате узајамне односе

зна да организми имају грађу која омогућаваодвијање функција неопходних за одржавањеживота- познаје основне животне процесе и њиховуулогу у остваривању

БИ.3.2.1. БИ.3.2.2. БИ.3.2.3.- БИ.1.2.5. БИ.3.2.4.- БИ.1.2.7. БИ.2.2.8.- БИ.1.4.3. БИ.2.4.3. БИ.2.4.4.БИ.3.4.2. БИ.3.4.3. БИ.3.4.4.

живих бића и животне средине идинамику односа материја и енергије;- схвате значај еколошке равнотеже за одржавање екосистема;- упознају основне типове екосистема и животне услове уњима;

одговарајућег понашањајединке- разуме да организми функционишу каонезависне целине у сталној интеракцији саоколином- познаје и разуме основне законитости ипринципе у екологији- уочава разноликост екосистема на Земљи

- БИ.1.4.4. БИ.2.4.5. БИ.2.4.6.БИ.2.4.7. БИ.3.4.5.

3.Угрожавање, заштита иунапређење екосистема– животне средине

4. Глобалне последицезагађивања животнесредине

5. Животна средина иодрживи развој

6 Животна средина,здравље и култураживљења

12

5

5

3

1

1

1

9

4

1

3

1

1

1

1

1

18

8

10

14

- стекну знања у вези са изворима и последицамаугрожавања животне средине – екосистема;- упознају глобалне последице загађивања животнесредине;- упознају појам и концепцију одрживог развоја;- разумеју улогу и значај личног ангажовања узаштити животне средине;- упознају природне ресурсе, њихову ограниченост изначај рационалног коришћења;- изграде ставове, развијају знања и умења неопходназа заштиту животне средине;

разуме утицај човека на биосферу (заштитаживотне средине)- разуме да организми функционишу каонезависне целине у сталној интеракцији саоколином- познаје основне хигијенске мере и разумезашто су потребне- познаје принципе вођења здравог живота иразуме значај поштовања ових принципа

БИ.1.4.5. БИ.1.4.6. БИ.1.4.7.БИ.1.4.8. БИ.2.4.8. БИ.2.4.9.БИ.3.4.6. БИ.3.4.7. БИ.3.4.8- БИ.3.2.6. БИ.3.2.7. БИ.3.2.8.- БИ.1.5.1. БИ.1.5.3. БИ.1.5.4.БИ.2.5.1. БИ.3.5.1.- БИ.1.5.7. БИ.2.5.4.

- развијају еколошку, здравствену и културуЖивљења

Свега 40 14 9 5 68

ХЕМИЈА


Циљ наставе хемије јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку и научну писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и

- развијање функционалне хемијске писмености;

- разумевање промена и појава у природи на основу стечених знања о хемијским појмовима, теоријама, моделима и законима;

- оспособљавање ученика за комуницирање коришћењем хемијских термина, хемијских симбола, формула и једначина;

- развијање способности за извођење једноставних хемијских истраживања;

- развијање способности за решавање теоријских и експерименталних проблема;

- развијање логичког, апстрактног и критичког мишљења;

- осамостаљивање ученика за тражење и коришћење релевантних информација у различитим изворима (уџбеник, научнопопуларни чланци, Интернет);

- развијање свести о важности одговорног односа према животној средини, одговарајућег и рационалног коришћења и одлагања различитих супстанци у свакодневном животу;

- подстицање ученичке радозналости, потребе за сазнавањем о својствима супстанци у окружењу и позитивног односа према учењу хемије;

- развијање свести о сопственим знањима и способностима и даљој професионалној оријентацији.

Задаци наставе хемије јесу:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе хемије сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе хемије буду у пуној мери реализовани;

- омогућавање ученицима да разумеју предмет изучавања хемије;

- омогућавање ученицима да сагледају значај хемије у свакодневном животу, за развој различитих технологија и развој друштва уопште;

- омогућавање ученицима да разумеју научни метод којим се у хемији долази до сазнања;

- оспособљавање ученика да користе језик хемије као науке: да знају хемијску терминологију и да разумеју квалитативно и квантитативно значење хемијских симбола, формула и једначина;

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици до сазнања о својствима супстанци и њиховим променама долазити на основу демонстрационих огледа или огледа које самостално изводе, и развијати при том аналитичко и критичко мишљење;

- стварање наставних ситуација у којима ће ученици развијати експерименталне вештине, правилно и безбедно, по себе и друге, руковати лабораторијским прибором, посуђем и супстанцама;

- оспособљавање ученика за извођење једноставних истраживања;

- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати теоријско знање и експериментално искуство за решавање теоријских и експерименталних проблема;

- стварање ситуација у којима ће ученици примењивати знање хемије за тумачење појава и промена у реалном окружењу;

- омогућавање ученицима да кроз једноставна израчунавања разумеју квантитативни аспект хемијских промена и његову практичну примену.

Глобална структура годишњег програма ХЕМИЈА

Ред.бр. Назив наставне теме/целине

Увод

Обр

ада

Пон

ављ

ање

веж

бањ

еут

врђи

вањ

е

Сис

тем

атиз

ациј

а

Ева

луац

. сам

оева

л.

Укуп

но

Стандарди

1 НЕМЕТАЛИ,ОКСИДИ НЕМЕТАЛА И КИСЕЛИНЕ 6 5 1 1 13

ХЕ.1.2.1. ХЕ.1.2.3. ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6. ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.2.1. ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.2.3. ХЕ.2.2.4. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.1. ХЕ.3.2.2. ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

2 МЕТАЛИ,ОКСИДИ МЕТАЛА И ХИДРОКСИДИ (БАЗЕ) 4 3 1

8ХЕ.1.2.1. ХЕ.1.2.3. ХЕ.1.2.2. ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6. ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.2.1. ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.2.3. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.1. ХЕ.3.2.2. ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

3 СОЛИ 3 1 1 5ХЕ.1.2.5. ХЕ.1.2.6. ХЕ.1.2.9. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.2.1. ХЕ.2.2.2. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.2.5. ХЕ.3.2.6. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

4

ЕЛЕКТРОЛИТИЧКА ДИСОЦИЈАЦИЈА КИСЕЛИНА,ХИДРОКСИДА И СОЛИ

1 2 3 ХЕ.1.2.8. ХЕ.1.2.10. ХЕ.3.2.3. ХЕ.3.2.4. ХЕ.3.2.6.

5 УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ 1 1 2

6 УГЉОВОДОНИЦИ 7 4 1 12ХЕ.1.3.1. ХЕ.1.3.2. ХЕ.1.3.3. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.3.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.3.1. ХЕ.3.3.2. ХЕ.3.3.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

7 ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА КИСЕОНИКОМ 5 3 1 9

ХЕ.1.3.1. ХЕ.1.3.2. ХЕ.1.3.3. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.3.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.3.1. ХЕ.3.3.2. ХЕ.3.3.3. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

8 БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА

7 4 1 12ХЕ.1.4.1. ХЕ.1.4.2. ХЕ.1.6.1. ХЕ.1.6.2. ХЕ.2.4.1. ХЕ.2.6.1. ХЕ.2.6.2. ХЕ.2.6.3. ХЕ.3.4.1. ХЕ.3.4.2. ХЕ.3.6.1. ХЕ.3.6.2. ХЕ.3.6.3. ХЕ.3.6.4.

9 ХЕМИЈА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 2 1 1 4 ХЕ.1.5.1.

Свега 1 37 22 7 1 68



Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку, техничку и информатичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да се ученици упознају са техничко-технолошки развијеним окружењем, стекну основну техничку и информатичку писменост, развију техничко мишљење, техничку културу рада.

Задаци предмета су стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада наставе техничког и информатичког образовања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе техничког и информатичког образовања буду у пуној мери реализовани, као и да ученици:

- стекну основно техничко и информатичко образовање и васпитање,

- стекну основна техничко-технолошка знања, умења, вештине и оспособљавају се за њихову примену у учењу, раду и свакодневном животу,

- сазнају основни концепт информационо-комуникационих технологија (ИКТ),

- сазнају улоге ИКТ у различитим струкама и сферама живота,

- упознају рад на рачунару,

- науче употребу рачунара са готовим програмима за обраду текста, за графичке приказе, интерфејс и интернет,

- развијају стваралачко и критичко мишљење,

- развијају способност практичног стварања, односно да реализују сопствене идеје према сопственом плану рада и афирмишу креативност и оригиналност,

- развијају психомоторне способности,

- усвоје претпоставке за свесну примену науке у техници, технологији и другим облицима друштвено корисног рада,

- савладавају основне принципе руковања различитим средствима рада, објектима технике и управљања технолошким процесима,

- развијају прецизност у раду, упорност и истрајност приликом решавања задатака,

- стичу радне навике и оспособљавају се за сарадњу и тимски рад,

- комуницирају на језику технике (техничка терминологија, цртежи),

- стекну знања за коришћење мерних инструмената,

- разумеју технолошке процесе и производе различитих технологија,

- препознају ограниченост природних ресурса,

- прилагоде динамичке конструкције (моделе) енергетском извору,

- одаберу оптимални систем управљања за динамичке конструкције (моделе),

- израде или примене једноставнији програм за управљање преко рачунара,

- упознају економске, техничко-технолошке, еколошке и етичке аспекте рада и производње и њихов значај на развој друштва,

- примењују мере и средства за личну заштиту при раду,

- знају мере заштите и потребу за обнову и унапређење животног окружења,

- на основу знања о врстама делатности и сагледавања својих интересовања правилно одаберу своју будућу професију.


ИНФОРМАТИЧКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ (16)

Практична примена рачунара. Рачунарске мреже. Коришћење интернета - приступ светској рачунарској мрежи (www), електронска пошта.

Управљање помоћу персоналних рачунара са окружењем. Примена рачунара коришћењем интерфејс технологије - управљање моделима.

Коришћење претходно савладаних програма за обраду текста, података, табела, графика, припремати презентације у различитим областима.

Израда техничке документација у електротехници коришћењем одабраних програма.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКИ МАТЕРИЈАЛИ И ИНСТАЛАЦИЈЕ (10)

Електроинсталациони материјали и прибор - својства и примена (проводници, суперпроводници, изолатори, прекидачи, утикачи, сијалична грла, осигурачи, грејна тела, термостати).

Кућне електричне инсталације.

Опасности и заштита од струјног удара.

ЕЛЕКТРИЧНЕ МАШИНЕ И УРЕЂАЈИ (14)

Производња, трансформација и пренос електричне енергије.

Алтернативни извори електричне енергије.

Електротехнички апарати и уређаји у домаћинству.

ДИГИТАЛНА ЕЛЕКТРОНИКА (12)

Основи аналогне и дигиталне технологије.

Основни електронски елементи.

Структура рачунара: матична плоча, процесор, меморија, интерфејс, модем.

Електронски уређаји у домаћинству.

Телекомуникације и аудиовизуелна средства: мобилна телефонија, ГПС системи, интернет и кабловска телевизија.

ОД ИДЕЈЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ - МОДУЛИ (16)

Практична израда електричних кола - експеримент - истраживање од конструкторског материјала и симулација коришћењем рачунарског софтвера према склоностима ученика. Практични примери управљања помоћу рачунара. Моделовање електричних машина и уређаја, аутоматских система и робота.

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ОСМИ РАЗРЕД


Циљ наставе физичког васпитања јесте да разноврсним и систематским моторичким активностима, повезаним са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада.

Општи оперативни задаци:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе физичког васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе физичког васпитања буду у пуној мери реализовани;

- подстицање раста, развоја ученика и утицање на правилно држање тела;

- развој и усавршавање моторичких способности;

- стицање моторичких умења која су као садржаји утврђени програмом физичког васпитања и стицање теоријских знања неопходних за њихово усвајање;

- усвајање знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања, дефинисаног циљем овог васпитно-образовног подручја;

- формирање морално-вољних квалитета личности;

- оспособљавање ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада;

- стицање и развијање свести о потреби здравља, чувања здравља и заштити природе и човекове средине.


- развој основних моторичких способности, првенствено брзине и координације;

- стицање и усавршавање моторичких умења и навика предвиђених програмом физичког васпитања;

- примена стечених знања, умења и навика у сложенијим условима (кроз игру, такмичење и сл.);

- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем, групним поистовећивањем и сл.;

- естетско изражавање покретом и кретањима и доживљавање естетских вредности;

- усвајање етичких вредности и подстицање вољних особина ученика.

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Циљ наставе физичког васпитања остварује се путем следећих организационих облика рада:

- часови физичког васпитања;

- корективно-педагошки рад;

- слободне активности ученика;

- кросеви;

- логоровања;

- зимовања;

- спортске активности од значаја за друштвену средину;

- школска и друга спортска такмичења;

- приредби и друге друштвене активности школе на плану физичке културе.


Програмски садржаји овог васпитно-образовног подручја усмерени су на:

- развијање физичких способности;

- усвајање моторичких знања, умења и навика;

- теоријско образовање.

И. РАЗВИЈАЊЕ ФИЗИЧКИХ СПОСОБНОСТИ

На свим часовима као и на другим организационим облицима рада, посвећује се пажња:

- развијању физичких способности: брзине, снаге, издржљивости и гипкости - у припремном делу часа у оквиру вежби обликовања или у другим деловима часа путем оних облика и метода рада који полазе од индивидуалних могућности ученика и примерени су деци школског узраста и специфичним материјалним и просторним условима рада у којима се настава физичког васпитања изводи;

- учвршћивању правилног држања тела.

ИИ. УСВАЈАЊЕ МОТОРИЧКИХ ЗНАЊА, УМЕЊА И НАВИКА

АТЛЕТИКА

1. Спринтерско трчање - 60 м.

2. Штафетно трчање - 4 x 60 м.

3. Трчање на средњим дистанцама и кроса (ученице 800 м, ученици 1500 м).

4. Скок у даљ - Корачна техника.

5. Скок у вис - "Леђна" варијанта.

6. Бацање кугле - "Кружна" варијанта технике (коришћење кугли тежине 3 кг и 4 кг).

ВЕЖБЕ НА СПРАВАМА И ТЛУ

Вежбе на тлу

- ученице и ученици:

1. Поновити вежбе из седмог разреда; 2. комбинација вежби која садржи: варијанту колута напред и колута назад, став на шакама - издражај уз помоћ; премет странце упором и вежбе из ритмике (плесни корак, скок, окрет, равнотежу),

- за напредније ученике и ученице:

комбинација вежби превиђена за све ученике и ученице садржи теже варијанте колутова и став на шакама, колут напред.

Прескок: ученице и ученици (козлић и коњ, 110 или 120 цм)

- ученици и ученице:

1. поновити садржаје прескока из седмог разреда; 2. коњ у ширину висине 110 цм (уз квалитетну даску висина коња 120 цм): згрчка и разношка - удаљавањем даске од справе усавршавање фазе првог и фазе другог лета; 3. уколико школа има услове - скокови са трамбулине: поновити скокове из седмог разреда, скокови са окретом око уздужне осе тела,

- за напредније ученике и ученице:

коњ у ширину, ученице 120 цм, ученици 125-130 цм: згрчка, разношка и сколонка, припремне вежбе за прескоке са заножењем и прескоци са заножењем,

Греда

- ученице:

1. Поновити вежбе и комбинације из седмог разреда; 2. наскок: чеоно према греди: из места или залетом наскок премахом одножно у упор јашући; окрет за 90° грчењем ногу стопала поставити иза греде и прећи у упор чучећи; чучањ одручити; усправ; 3. комбиновати различите начине ходања, плесних корака, поскока, окрета за 180° и равнотежа); 4. саскоци пружено и згрчено,

- за напредније (ученице):

програм за све ученице усавршити: после наскока у упор чучећи прећи замахом ногама у заножење, а сва остала кретања и саскоке извести у тежој варијанти.

Вратило

- ученици

1. поновити вежбе из седмог разреда;

дохватно вратило:

2. суножним одскоком узмак у упор предњи, спадом назад саскок подметно

доскочно вратило:

3. њихање у вису предњем, у предњиху саскок са окретом за 1800 до става на тлу

- за напредније ученике:

комбинација вежби: узмак из виса стојећег, ковртљај назад у упору, спадом назад саскок подметно

Двовисински разбој (или вежбе извести на вратилу, посебно у упору и у вису)

- ученице:

1. Поновити вежбе из седмог разреда;

2. вис предњи, лицем према нижој притци: одгуривањем једне ноге о н/п, зањих предњих до н/п, зањих и спојено саскок у зањиху;

3. залетом и суножним одскоком наскок у упор предњи,

- за напредније ученице:

Комбинација вежби: залетом и суножним одскоком наскок у упор предњи, ковртљај назад у упору, премах одножно десном, премах одножно левом до упра стражњег, саскок саседом,

Паралелни разбој

- ученици


2. Комбинација (из положаја бочно): наскок у упор и спојено предњих, зањих, предњихом до седа разножно пред рукама; кроз узручење прехват до седа разножно за рукама, заножењем сножити, њихање у упору и сп. саскок предношка,


комбинација: њих у потпору; предњихом упор до седа разножно; упор за рукама и спојено колут напред до седа разножно

Кругови:

- ученици


дохватни кругови

2. Из замаха предњихом вис узнето, вис стрмоглаво, вис узнето, вис стражњи - саскок (уз помоћ);

3. Из виса предњег вучењем вис узнето, вис стрмоглаво - издржај, вис узнето, отварањем вис предњи и спојено саскок (уз помоћ).


предвиђене комбинације извести без помоћи.

Коњ са хватаљкама

- ученици:


2. Комбинација: из упора предњег на хватаљкама премах одножно десном до упора јашућег; њих у упору јашућем, премах одножно левом до упора стражњег; премах одножно десном назад до упора јашућег, премах одножно левом назад и сп саскок;


Наскок у упор предњи; премах одножно десном напред; премах одножно левом напред, премах одножно десном назад до упора јашућег; њих у упору са изразитијим преношењем тежине са руке на руку и спојено премахом одножно десне саскок са окретом за 90° улево.

РИТМИЧКА ГИМНАСТИКА, ПЛЕС И НАРОДНЕ ИГРЕ

Естетско обликовање трупа вежбама за кичмени стуб и карлицу. Даље усавршавати естетско обликовање покрета ногу и руку.

Савладану технику рада вијачом користити у појединим фазама часа: ритмички састав лоптом уз разноврсније коришћење простора (већи број различитих формација): ритмички састав обручем; ритмичко ударање чуњевима један о други и о под: мали кругови чуњевима (вертикални и хоризонтални). Плесови: валцер, танго, један савремени плес (актуелан у датом тренутку) и једна игра из краја у којој се школа налази.

Спортске игре

Усавршити једну спортску игру која је обрађивана у неком од претходних разреда, коју ученици и наставници заједно одаберу према склоностима и потребама ученика.

Минимални образовни захтеви (провера)

1. Атлетика

- вишебој - петобој: 60 м, скок у даљ, скок у вис, бацање кугле, трчање

ученице 1 200 м / ученици 1 500 м

2. Вежбе на тлу: ученице и ученици:

- став на шакама, издржај (уз малу помоћ)

Прескок: ученице и ученици:

- згрчка са изразитијим фазама лета

Греда: ученице

- наскок: чеоно према греди: из места или залетом наскок премахом одножно у упор

- јашући; окрет за 90° грчењем ногу стопала поставити иза греде и прећи у упор

- чучећи; чучањ одручити; усправ, ходање у успону до краја греде; саскок пруженим телом, бочно.

Вратило: ученици

- суножним одскоком узмак у упор предњи, спадом назад саскок подметно

Двовисински разбој, нижа притка вратила: ученице

- залетом и суножним одскоком наскок у упор предњи

Паралелни разбој: ученици

- на почетку разбоја: њих у упору, предњихом до седа разножно за рукама; саседом

- сножити и зањихом саскок.

Кругови: ученици

- згибом вис узнето, издржај; отварањем кроз вис предњи саскок (уз помоћ).

Коњ са хватаљкама: ученици

- из упора предњег премах одножно десном до упора јашућег; њих у упору

- јашућем и спојено премах одножно левом до упора стражњег

3. Спортске игре (игра, одабране игре).

4. Ритмичка гимнастика плес и народне игре:

ученици: комплекс вежби обликовања (лични састав);

ученице: састав са обручем (лични састав);

ученици и ученице: једно коло уз музичку пратњу;

плесови: валцер, танго, један савремени плес (актуелни у датом тренутку).

ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Теоријско образовање подразумева стицање одређених знања путем којих ће ученици упознати суштину процеса вежбања и законитости развоја младог организама, као и стицање хигијенских навика како би схватили крајњи циљ који се остварује наставом физичког васпитања.. Садржаји се реализују на редовним часовима и на ванчасовним и ваншколским активностима, уз практични рад за који нису предвиђени посебни часови. Наставник одређује теме сходно узрасном и образовном нивоу ученика.

КОРЕКТИВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

Корективно-педагошки рад организује се са ученицима смањених физичких способности, ослабљеног здравља, са телесним деформитетима и лошим држањем тела и то:

- ради савладавања програмских садржаја, у складу са прописаним програмом, али и са њиховим индивидуалним могућностима, као и развијања физичких способности, углавном гипкости, снаге, брзине и издржљивости;

- за ученике ослабљеног здравља рад се организује у сарадњи са лекаром-специјалистом, који одређује врсту вежбе и степен оптерећења;

- који имају лоше држање тела или деформитете рад спроводи наставник у сарадњи са лекаром-физијатром који утврђује врсту и степен одступања од нормалног држања тела и лакших случајева телесних деформитета и, с тим у вези, вежбе које треба применити; тежи случајеви телесних деформитета се третирају у специјализованим здравственим установама.

Сви ученици, који се упућују на корективно-педагошки рад, према посебном програму вежбају на редовним часовима и најмање једанпут недељно на часовима корективно-педагошког рада. Програм, који је примерен здравственом стању ученика, сачињавају наставник и лекар-специјалиста.

СЛОБОДНЕ АКТИВНОСТИ

Рад се одвија у спортским секцијама које се формирају према интересовању, способностима и полу ученика. Наставник израђује посебан програм, узимајући при том у обзир материјалне и просторне услове рада, узрасне карактеристике и способности ученика, као и такмичарски програм за школску популацију.

АКТИВНОСТИ У ПРИРОДИ

Из фонда радних дана, предвиђених заједничким планом, школа организује активности у природи и курсне облике рада:

обавезни програм:

- два кроса - јесењи и пролећни (дужину стазе одређује стручно веће);

- зимовање - организује се за време зимског распуста: обука смучања, клизања, краћи излети на смучкама или санкама

КУРСНИ ОБЛИЦИ РАДА

Програм курсних облика сматра се интегралним делом обавезног наставног програма. С обзиром на то да се за њихову реализацију специфични материјални услови, ову наставу потребни организовати на посебан начин: на часовима у распореду редовне наставе, у другим објектима, у супротној смени од редовне наставе (пливање) и на другим објектима, а у за то планиране дане.

СПОРТСКА АКТИВНОСТ ОД ЗНАЧАЈА ЗА ДРУШТВЕНУ СРЕДИНУ

Из укупног фонда часова за заједнички програмски садржај школа може да, као курсни облик рада, планира 12 часова за ону спортску активност која није обухваћена овим заједничким програмом, а за коју средина у којој школа ради има услове и интересовања (стони тенис, борилачки спортови, веслање и кајакарење и друго).

ШКОЛСКА И ДРУГА ТАКМИЧЕЊА

Школа организује и спроводи спортска такмичења као интегрални део процеса наставе физичког васпитања, према плану стручног већа и то:

Обавезна унутаршколска и међуодељењска такмичења у:

- гимнастици (у зимском периоду),

- атлетици (у пролећном периоду),

- најмање у једној спортској игри (у току године).

Стручно веће сачињава план и програм унутаршколских и међуодељењских спортских такмичења ученика Србије, као могући део плана рада школе, на почетку школске године и спроводи га током целе године, у складу са материјалним и просторним условима рада.

План и програм ванчасовних и ваншколских активности се, на предлог стручног већа, усваја као део годишњег програма рада школе.


И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА

- Програмска концепција физичког васпитања у основној школи заснива се на јединству наставних, ванчасовних и ваншколских организационих облика рада, као основне претпоставке за остваривање циља наставе физичког васпитања.

- Програм наставе физичког васпитања претпоставља да се кроз развијање физичких способности и стицање мноштва разноврсних знања и умења, ученици оспособљавају за задовољавање индивидуалних потреба и склоности, у крајњем, за коришћење физичког вежбања у свакодневном животу. Из тих разлога, у програму су прецизирани оперативни задаци с обзиром на пол и узраст ученика, а програм се остварује кроз следеће етапе: утврђивање стања; одређивање радних задатака за појединце и групе ученика; утврђивање средстава и метода за остваривање радних задатака; остваривање васпитних задатака; праћење и вредновање ефеката рада; оцењивање.

- Програмски задаци остварују се, осим на редовним часовима, и кроз ванчасовне и ваншколске организационе облике рада, као што су: излет, крос, курсни облици, слободне активности, такмичења, корективно-педагошки рад, дани спорта, приредбе и јавни наступи.

- Да би настава физичког васпитања била примерена индивидуалним разликама ученика, који се узимају као критеријум у диференцираном приступу, наставник ће сваког ученика

или групе ученика, усмеравати на смањене или проширене садржаје, који су предвиђени наставним планом и програмом, у часовној ванчасовној и ваншколској организацији рада.

- У реализацији програма полази од чињенице да се циљ наставе физичког васпитања не може остварити без активног и свесног учешћа ученика у наставним и другим облицима рада, те се предвиђа стицање одређених теоријских знања, која омогућавају ученику да схвати законитости процеса на којима се заснива физичко вежбање. Теоријско образовање требало би да буде усклађено са нивоом интелектуалне зрелости и знањима које су ученици стекли у другим наставним предметима. За обраду појединих тема не предвиђају се посебни часови, већ се користе разне могућности да се у току вежбања ученицима пружају потребне информације у вези са конкретним задатком.

- Ученицима који, услед ослабљеног здравља, смањених физичких или функционалних способности, лошег држања тела и телесних деформитета не могу да прате обавезни програм, обезбеђен је и корективно-педагошки рад, који се реализује у сарадњи са одговарајућом здравственом установом.

- Програмски садржаји односе се на оне вежбе и моторичке активности које чине основу за стицање трајних навика за вежбање и за које школа има највише услова да из реализује (природни облици кретања, вежбе обликовања, атлетика, вежбе на тлу и справама, ритмичка гимнастика, игре). Како су за остваривање постављеног циља погодне и оне моторичке активности које нису обухваћене обавезним програмом, предвиђају се курсни облици наставе. То су скијање, пливање, клизање, веслање, као и оне активности за које је заинтересована средина у којој школа живи и ради.

- Ради остваривања постављених програмских задатака, одређеним законским регулативима прецизира се обавеза школе да обезбеди све просторне и материјалне услове за успешно остваривање веома сложених друштвених интереса у школском физичком васпитању.

ОРГАНИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Процес наставе физичког васпитања усмерен је на:

- развијање физичких способности,

- усвајање моторичких знања, умења и навика,

- теоријско образовање.

Ове компоненте чине јединствен и веома сложен процес наставе физичког васпитања, а у пракси сви ти задаци прожимају се и повезују са ситуацијама које настају у току рада.

У циљу развијања физичких способности - гипкости, снаге, брзине, издржљивости, окретности и прецизности на свим часовима, ванчасовним и ваншколским облицима рада, спроводи се низ поступака (метода) и облика рада путем којих се постижу оптималне вредности ових способности, као основе за успешно стицање моторичких знања, умења, навика и формирања правилног држања тела.

Програм за развијање физичких способности сачињава наставник. Овај програм се изводи путем вежби обликовања, фронтално, најчешће у припремном делу часа. У току рада

наставник постепено усмерава ученике на самостално извођење вежби како би његова пажња била усмерена на исправљање грешака. У овом делу часа могу се, такође, користити и вежбе које, као делови биомеханичке структуре основног задатка на главном делу часа, служе за обуку и увежбавање конкретног програмског задатка. Ученицима, који из здравствених разлога изводе посебно одабране вежбе, потребно је обезбедити место за вежбање у овом делу часа. Затим, програм реализовати у функцији развијања, пре свега, гипкости, снаге, брзине и издржљивости. Најпогодније методе за школско физичко васпитање прилагођене из спортског тренинга су: метода екстензивног и интензивног рада и метода трајног рада. Наставник, за сваког ученика, сачињава радни картон, са програмом вежби и индивидуалним оптерећењем за сваку вежбу.

Наставник може да користи и друге методе које су познате у теорији и пракси.

Програмске садржаје, где је то потребно, реализовати одвојено према полу. Акценат се ставља на оне моторичке активности којима се најуспешније може супротставити последицама свакодневне хипокинезије и на оне које су у нашој средини најразвијеније и за које има интересовања у појединим срединама.

У програму су дати само кључни програмски садржаји, али не и већи избор вежби помоћу којих се остварује. То је учињено да би наставник физичког васпитања могао слободно и креативно да изналази ефикасна решења и бира вежбе помоћу којих ће ток физичког вежбања да прилагођава индивидуалним могућностима ученика (диференцирани приступ) и просторним и материјалним условима рада.

Програмом се предвиђају активности које су значајне за средину у којој школа живи и ради (стони тенис, веслање, борилачки спортови и друге). Ове активности се сматрају интегралним делом обавезног наставног програма и, с обзиром на то да су за њихову реализацију потребни специфични материјални услови, ова настава се организује на посебан начин: на часовима у распореду редовне наставе (стони тенис, борилачки спортови....) у другим објектима, али у супротној смени од редовне наставе.

Од организационих облика рада који доприносе усвајању умења и навика, значајних за свакодневни живот, програм се реализује у ванчасовној и ваншколској организацији рада и предвиђа:

- упућивање ученика на самостално вежбање;

- корективно-педагошки рад;

- слободне активности ученика;

- кросеве;

- зимовања;

- ТАКМИЧЕЊА.

8.разред Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Наставна средства И



реквизитиВежбе обликов

4 часа.

ФВ.1.1.24Ученик правилно изводи најмање један комплекс В.О и приказује везбе за поједине делове тела. ФВ.1.1.25. Зна утицај И знацај В.О за организам,познаје поделу В.О и

2.1.22. Ученик правилно изводи висе комплекса В.О са И без реквизита2.1.23.Зна принципе састављања И дозирање оптерец.





Атлетика

14 часова

1.1.3.Ученик правилно трци варијантама технике трцања и мери резултат1.1.4.Зна терминологију И знацај трцања1.1.5.Ученик правилно скаце у даљ згрцном техником1.1.7.Ученик правилно скаце увис техником маказице1.1.9.Ученик правилно баца куглу из места И мери дузину хица1.1.10.Зна правила за такмицење

2.1.3.Ученик правилно изводи варијанту технике стаф.трцања2.1.4.правилна техника “увинуце”2.1.5.правилно скаце увис ледјном техником2.1.6.правилно баца куглу ледјном техником2.1.7.уценик зна правила такмицења






12 часова

1.1.11.Ученик правилно изводи везбу на тлу1.1.19.Зна називе везби1.1.12.Ученик правилно изводи згрцку или разноску уз помоц1.1.13.Ученик правилно изводи везбу на греди

2.1.9.Ученик правилно изводи слозеније везбе на тлу2.1.10.Правилно изводи згрцку2.1.11.Ученица правилно изводи комбинације везби на греди2.1.17.Зна називе везби,чување и помагање,пруза прву помоц

3.1.6.Уценик правилно изводи везбе И комбин.везби на тлу3.1.7.Правилно изводи згрцку и разноску са изразитијим фазама лета3.1.8.Уценица правилно изводи комбинацију везби на греди3.1.15.Зна мере




сигурности ,цување И помагање

Сп.игре рукомет, кошарка ,одбојка,фудбал

32 часа

1.1.1.Ученик игра спортску игру примењујуци основе технике,познаје правила и сарадјује са цлановима екипе1.1.2.Зна функцију сп. игре,осн.појмове,основне принципе тренинга1.1.1.Ученик на основном нивоу игра фудбал примењујуци основну технику,познаје неопходна правила И сарадјује са цлановима екипе

21.1.Ученик игра спортску игру примењујуци виси ниво технике ,веци број правила;виси степен сарадње са цлановима екипе2.1..2.Зна функције спортске игре,веци број правила,знацај и.принципе тренинга,утицај тренинга





Стони теннис

4 часа



2.1.18.Ученик повезује просторно И временски елементе у целину,изводи најмање један децији плес2.1.19.Влада основном терминологијом,разликује плесове2.1.24.Ученик игра стони теннис користеци виси ниво технике удараца И повезује их са кретањем2.1.25.Зна функцију И знацај стоног тениса И,познаје веци број правила




Пливање 1.1.23.Ученик пливаи постује правила

2.1.21.Ученик плива једном од

3.1.19.Уценик зна да

Базен, Групни,у паровима,инд

6 часова

самоспасавања у базену

техника спортског пливања,поседује вестину самопомоци у води и безбедног понасања

плива две технике спортског пливања И такмици се

ивидуални


УКУПНО:72


ВЕРСКА НАСТАВА


Циљ верске наставе јесте да се њоме посведоче садржај вере и духовно искуство традиционалних цркава и религијских заједница које живе и делују на нашем животном простору, да се ученицима пружи целовит религијски поглед на свет и живот и да им се омогући слободно усвајање духовних и животних вредности цркве или заједнице којој историјски припадају, односно чување и неговање сопственог верског и културног идентитета. Ученици треба да упознају веру и духовне вредности сопствене, историјски дате цркве или верске заједнице у отвореном и толерантном дијалогу, уз уважавање других религијских искустава и филозофских погледа, као и научних сазнања и свих позитивних искустава и достигнућа човечанства.

Задаци верске наставе су да код ученика:

- развија отвореност и однос према Богу, другачијем и савршеном у односу на нас, као и отвореност и однос према другим личностима, према људима као ближњима, а тиме се буди и развија свест о заједници са Богом и са људима и посредно се сузбија екстремни индивидуализам и егоцентризам;

- развија способност за постављање питања о целини и коначном смислу постојања човека и света, о људској слободи, о животу у заједници, о феномену смрти, о односу са природом која нас окружује, као и о сопственој одговорности за друге, за свет као творевину божју и за себе;

- развија тежњу ка одговорном обликовању заједничког живота са другим људима из сопственог народа и сопствене цркве или верске заједнице, као и са људима, народима, верским заједницама и културама другачијим од сопствене, ка изналажењу равнотеже између заједнице и властите личности и ка остваривању сусрета са светом, са природом, и пре и после свега, са Богом;

- изгради способност за дубље разумевање и вредновање културе и цивилизације у којој живе, историје човечанства и људског стваралаштва у науци и другим областима;

- изгради свест и уверење да свет и живот имају вечни смисао, као и способност за разумевање и преиспитивање сопственог односа према Богу, људима и природи.

ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС (ВЕРОНАУКА)

Циљ наставе православног катихизиса (веронауке) у основном образовању и васпитању јесте да пружи целовит православни поглед на свет и живот, уважавајући две димензије: историјски хришћански живот (историјску реалност Цркве) и есхатолошки живот (будућу димензију идеалног). То значи да ученици систематски упознају православну веру у њеној доктринарној, литургијској, социјалној и мисионарској димензији, при чему се хришћанско виђење живота и постојања света излаже у веома отвореном, толерантном дијалогу са осталим наукама и теоријама о свету, којим се настоји показати да хришћанско виђење (литургијско, као и подвижничко искуство Православне цркве) обухвата сва позитивна искуства људи, без обзира на њихову националну припадност и верско образовање.

Све то остварује се како на информативно-сазнајном тако и на доживљајном и делатном плану, уз настојање да се доктринарне поставке спроведу у свим сегментима живота (однос с Богом, са светом, с другим људима и са собом).

Задаци наставе православног катихизиса (веронауке) јесу да код ученика:

- развије способност уочавања да су грех и зло у свету последица погрешног изражавања човекове слободе;

- развије способност уочавања да Бог поштује човекову слободу али да не одустаје да свет доведе у вечно постојање;

- изгради свест о томе да Бог воли човека и свет и да их никад не напушта, али вечни живот зависи и од слободе човека и његове заједнице с Богом;

- развије способност спознавања да Бог није одустао од првобитног циља због кога је створио свет, а то је да се свет сједини с Њим посредством човека и да тако живи вечно;

- развије способност уочавања сличности у структури старозаветне и новозаветне цркве.


Учење о личности на основу православне триадологије.

Разлика између природе и личности у Богу.

Онтолошке последице православне триадологије по човека и створени свет (личност као носилац постојања природе).

Човек као личност (личност као заједница).

Сједињење тварне и нетварне природе у једној личности Христовој (Халкидонски, Четврти Васељенски. сабор и његове одлуке).

Обожење створене природе у Христовој личности (личност као носилац постојања природе може имати више природа у себи).

Црква као Тело Христово (литургијска пројава Цркве).

Будуће Царство Божије као узрок Цркве (последњи догађај Царства Божијег даје истинитост историјским догађајима).

Светост и Царство Божије у православној иконографији.


Циљ наставе православног катихизиса у осмом разреду јесте рекапитулација целокупног градива из претходних разреда с посебним истицањем следећих елемената:

- да је метафизичко начело постојања Бог, односно да истинско биће треба тражити у Богу који је Св. Тројица;

- да је онтолошко начело на основу православног учења о Богу као Св. Тројици личност, а не природа;

- да је личност заједница слободе са другом личношћу;

- да је човек створен као личност и да је позван да постоји на начин на који постоји Св. Тројица ако жели да превазиђе ограничења своје природе, што се остварује у Христу, односно у Литургији.

Схватање човека као личности, односно као апсолутног и непоновљивог бића, извире из хришћанске триадологије. До појаве хришћанства, свету није био познат појам човека као личности. Старојелинска философија, ма колико била узвишена, појединачној личности никад није давала онтолошку улогу. Конкретног човека, односно појединачну личност, посматрала је као део општег бића. Личност је била подређена природи. Захваљујући хришћанству, личност је добила онтолошку важност и то је тековина којом се данас служи, не само хришћански свет, већ свет уопште.

Међутим, за хришћане личност није индивидуа. Једна личност једнако је ниједна личност. Личност извире из заједнице слободе са другом личношћу. Истовремено, личност није део природе, већ је носилац постојања целокупне природе. (Да бисмо ово показали, треба се позвати на искуство љубави према једној личности и искуство губитка те личности. Кад заволимо једног човека, онда у том искуству откривамо да је он апсолутно и непоновљиво биће, личност. Кад изгубимо личност коју волимо и за коју смо везани, онда као да се за нас са њом губи читав свет. Пример како мајка гледа на губитак свога детета, а како гледају други на тај исти догађај, може послужити као средство за боље објашњење ове проблематике. Мајка гледа на своје дете као на личност, зато што га неизмерно воли, и због тога је његова смрт за њу ненадокнадив губитак, док је за оне који нису остварили никакву личну заједницу са дететом оно индивидуа, тј. оно је само део људске врсте и зато његов губитак другачије виде, односно у догађају смрти не виде никакав губитак, него само природан процес).

Теме Учење о личности на основу православне трилогије и Разлика између природе и личности у Богу реализовати у контексту триадологије, како је изложена код православних отаца: Василија Великог, Григорија Богослова и других. Као помоћну литературу за разумевање овог учења, треба узети чланке Ј. Зизиуласа, Допринос Кападокије хришћанској мисли у Православна Теологија, Београд, 1995; и Од маске до личности, Београд, 1989. и сл.

У контексту излагања Божијег постојања, а касније и постојања људи, треба посебну пажњу обратити на разлику између природе и личности у Богу, односно у човеку. Природа је нешто опште, заједничко свим личностима. Личност је начин постојања природе. Природа указује на то да нешто јесте, да нешто постоји, док личност указује на то како нешто јесте, односно на који начин то нешто постоји. Својства Божанске природе су нествореност, бесмртност, неограниченост, недељивост, док су створеност, индивидуализам, растављеност, састављеност, смртност својства створене природе. Али, од личности зависи на који ће начин постојати природа и да ли ће превазићи своју детерминисаност. Тако, на пример, Бог је по својој природи бестелесан, нестрадалан, али је ипак ради нас и нашег спасења, постао човек и страдао. Из овога произлази да је личност носилац постојања природе. Природа без личности не постоји.

Тема Човек као личност треба да буде логичан закључак да је и човек личност због тога што је створен као икона Божија. Човек је створен по икони Божијој, а то значи да је створен као личност. Слика Божија у човеку тиче се тога како човек постоји, а не онога што он јесте. Зато и поред тога што је природа човекова, будући створена, ограничена, односно смртна, од личности човека, од његове слободе, зависи да ли ће он превазићи ограничења своје природе и на крају смрт, или неће. Ако човек жели да превазиђе ограничености своје природе, онда он треба да постоји на начин на који постоји Бог. Човек је позван на подвиг, тј. да постоји не на основу закона природе, већ на начин слободан од њих. Тај начин постојања, на основу којега човек постаје Бог, остварује се Крштењем у Литургији и као Литургија.

Теме Сједињење тварне и нетварне природе у једној личности Христовој и Обожење створене природе у Христовој личности треба реализовати у контексту дефиниције ове проблематике на 4. Васељенском сабору уз следеће објашњење: личност може бити носилац постојања више природа. На пример, човек као личност има у себи многе природе, воду, ваздух, минерале, материјалну природу, духовну, али све те природе постоје у свакој од конкретних личности на посебан начин, не престајући да буду то што јесу по природи. Такође, после оваплоћења, Син Божији има поред Божанске и људску природу. Међутим, људска природа у Христу постоји сада на божански начин, не престајући да буде људска природа, односно људска природа у Христу је превазишла своје ограничености, тј. обожила се захваљујући личности Сина Божијег.

Тему Црква као Тело Христово треба реализовати на основу објашњења које о томе даје ап. Павле у 1.Кор.12. После оваплоћења створена природа је уипостазирана у Христову личност, односно постала је тело Христово, Христова природа. Будући да створена људска природа не постоји мимо конкретних личности, процес њеног узимања од стране Сина Божијег - Христа претпоставља заједницу људских личности са Сином Божијим - Христом. Овај процес почиње Христовим оваплоћењем и наставља се Духом Светим кроз крштење у Литургији. Зато је Црква Тело Христово, јер је Христова личност носилац постојања створене природе која постоји као заједница многих у Христу, тј. као литургијска заједница која је преко њеног начелника Христа у заједници с Богом Оцем.

Тему Будуће Царство као узрок Цркве треба обрадити на основу објашњења које о овоме даје Св. Максим Исповедник (РГ 4, 157). Бог је створио свет и људе са жељом да се сједине са Њим преко једног човека, што указује на Тајну Христову, односно на Литургију, како би постојали вечно. Дакле, будуће Царство је узрок стварања и постојања света и људи. На тај начин Св. Максим указује да узрок постојања света није у прошлости, као што су о томе говорили грчки философи, већ у будућности, у будућем догађају који се још увек није збио, али који се остварује кроз историју. Тиме се мења поглед на историју у односу на јелинистичко схватање историје, која за Јелине значи вечно кружење, вечно понављање истог. Хришћанска историја има почетак и крај, циљ. Крај, односно циљ историје, јесте узрок њеног почетка. Тачније речено, литургијско постојање Цркве јесте иконично постојање Царства Божијег у историји, које је истовремено и дар Божији и историјски догађај који остварују људи. (Као помоћну литературу за реализацију ове теме треба користити студију: Ј. Зизијулас, Евхаристија и Царство Божије). Приказујући човека и природу као слободне у односу на законе природе (на пример, на иконама светлост не оставља сенке, ап. Павле се приказује у сцени силаска Св. Духа на апостоле, иако је он после овог догађаја постао хришћанин итд.), православна иконографија жели да их прикаже како ће они изгледати у будућем Царству Божијем. (За реализацију ове теме треба користити студију: С. Склирис, Од портрета до иконе, у "Беседи", Нови Сад 1993.)

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ


Циљ предмета је да ученици стекну знања, формирају ставове, развију вештине и усвоје вредности које су претпоставка за успешан, одговоран и ангажован живот у демократском друштву.

Задаци:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани;

- разумевање концепта универзалности права детета;

- стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету;

- подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права детета;

- упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса детета;

- упознавање са местом, улогом и значајем међународних организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце;

- упознавање са местом, улогом и значајем институција и организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце у Србији;

- упознавање са националним законодавним оквиром чији је циљ заштита интереса деце;

- разумевање места, улоге и одговорности државе, друштва, породице и детета у унапређивању положаја деце у једном друштву;

- идентификовање особина, знања и вештина код деце које су значајне за њихову активну улогу у унапређивању положаја деце у друштву;

- разумевање улоге и значаја медија у савременом друштву;

- унапређивање вештина критичког разматрања информација добијених преко различитих медија;

- упознавање са улогом медија у креирању слике детета у друштву.


1. УВОД (2 часа)

Поглед уназад - подсећање на садржаје програма грађанског васпитања за 5, 6. и 7. разред (права и одговорности на нивоу школе/локалне заједнице и друштва; активно учешће у животу школе/локалне заједнице и друштва). (1 час)

Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада. (1 час)

2. ДЕЦА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ (18 часова)

Положај деце у савременом друштву (5 часова)

Положај детета у друштву - место, улога и одговорност државе, друштва, породице и детета.

Универзалност људских права и права детета, повезаност дечијих потреба са правима детета.

Чиниоци који утичу на оствареност дечијих права - економски развој, социјални и политички амбијент, традиција, култура... Примери злоупотребе права детета - трговина децом, деца војници, дечја порнографија, злоупотреба дечјег рада, деца бескућници, насиље над децом... Примери који показују начине којима се обезбеђују услови за остваривање најбољег интереса деце - једнаке могућности за све (у образовању, здравственој заштити...), законска регулатива која забрањује телесно кажњавање деце, учешће деце у активностима које су од значаја за њих и друштво...

Међународне организације које се баве унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса (1 час)

Улога и значај организација као што су Уницеф, Унеско, Међународни комитет Црвеног крста, Саве тхе цхилдрен…

Положај деце у Србији (8 часова)

Анализа положаја деце у Србији (примери успешне заштите интереса деце и примери из којих се види да заштита није остварена).

Институционални оквир - установе које се баве унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса и одговарајућа законска регулатива у областима: социјалне заштите, безбедности, образовања, слободног времена, активног учешћа, запошљавања, заштите животне средине.

Националне и локалне организације које се баве питањима деце и организације у којима деца узимају учешће (Пријатељи деце Србије, Центар за права детета, Наша Србија, Црвени крст Србије...).

Компетенције деце значајне за укључивање у активности које доприносе побољшању положаја деце у друштву (2 часа)

Особине, знања и вештине детета које су од значаја за преузимање активне улоге у друштву (осетљивост за проблеме других, добра информисаност, отвореност за нове идеје, тимски рад, иницијативност, самопоуздање, аргументовано изношење ставова....).

Активности за унапређивање положаја деце у Србији (2 часа)

Разматрање предлога ученика о могућим активностима друштва које би имале за циљ унапређење положаја деце у Србији и упућивање иницијатива и одабраних предлога одговарајућим установама.

3. МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ (11 часова)

Медији у савременом друштву (2 часа)

Место, улога и значај медија.

Разумевање и тумачење медијских порука (4 часа)

Медији као извор информација; злоупотреба информација, изобиље информација, селекција информација, веродостојност информација.

Утицај тачке гледишта на објективност информација.

Деца и медији (5 часа)

Улога медија у стварању слике о положају деце у једном друштву и начини на који се она приказују (деца као жртве, деца и образовање, деца и слободно време, деца са посебним потребама...).

Учешће деце у медијима - могућности и начини.

Анализа одабраног домаћег медија (ТВ, радио, интернет, дневне или недељне новине...) са циљем да се утврди како се у њему, колико често и на који начин, приказују деца.

Разматрање предлога ученика који имају за циљ садржајније, веродостојније и у већем обиму представљање деце и њихових проблема у анализираном медију.

4. ЗАВРШНИ ДЕО (3 часа)

Шта носим са собом (3 часа)

Размена ученичких искустава о активностима реализованим на часовима грађанског васпитања у току осмог разреда и целокупног другог циклуса. Процена корисности и употребљивости стечених знања и вештина за свакодневни живот.


Програм осмог разреда наставља развојни правац предмета грађанско васпитање у другом циклусу основне школе са фокусом на положај детета у савременом друштву. Реализацијом програма овог предмета у 5, 6. и 7. разреду ученицима је пружена могућност да разумеју своје место и улогу у друштву и да се оснаже у томе да активно учествују у друштвеном животу заједница којима припадају. Та знања и искуства се овим програмом проширују, чиме се стварају услови да ученици још боље разумеју проблематику у вези са положајем деце, како на локалном тако и на глобалном нивоу. Сложени захтеви који произилазе из програма су примерени ученицима завршног разреда основне школе јер су они у стању да успешно анализирају узрочно-последичне везе, праве поређења, доносе закључке и имају критички однос према појавама у друштву.

За разумевање програмских садржаја неопходно је поћи од базичних појмова као што су потребе детета и права детета. Са овим појмовима, као и са Конвенцијом о правима детета ученици су се већ упознали.

Међутим, потребно је још једном указати на те садржаје јер Конвенција, где се као четири основна принципа наводе недискриминација, најбољи интереси детета, право на живот и развој и партиципација, најбоље одражава циљ који се жели постићи у друштву када је у питању положај детета. Примери успешне заштите интереса деце и примери злоупотребе права детета у свету и Србији пружају могућност да ученици стекну знања о узроцима различитог степена остварености права детета, али и да изграђују критички однос према негативним појавама.

Права детета су препознате потребе детета, а највећу одговорност и обавезу да се та права што доследније и свестраније остварују има држава која је потписала и ратификовала Конвенцију. Држава са својим органима и надлежним службама гарантује да ће се та права и уживати. Зато је потребно да ученици разумеју значај и неопходност институционалног оквира, односно да се упознају са различитим установама (локалним, националним и међународним), и законском регулативом која је у вези са положајем детета у друштву. Ова тематика је изузетно сложена и зато је важно правилно одмерити обим чињеница и њихову функцију у наставном процесу. Како су закони и остала документа писана језиком који је ученицима далек и неразумљив, довољно је да се ученици упознају са њиховим постојањем, облашћу коју уређују и разлозима за њихово доношење. Србија је последњих година усвојила више стратешких докумената, закона и подзакона против злостављања деце, експлоатације деце, трговине људима и дискриминације, као и докумената о правима деце с инвалидитетом. Усвојени су и

Посебни протокол о поступању полицијских службеника у заштити малолетних лица од злостављања и занемаривања, Посебни протокол за заштиту деце у установама социјалне заштите од злостављања и занемаривања, Посебни протокол за заштиту деце и ученика од насиља, злостављања и занемаривања у образовно-васпитним установама. Ова документа, а у припреми неких од њих учествовала су и деца са својим предлозима и примедбама, показују да држава Србија ствара услове за унапређење положаја деце и остварење њихових права.

Институционални оквир, иако важан, није довољан да обезбеди добар положај деце у једном друштву. Стога ученицима треба указати на значај који има тзв. социјални амбијент којим се стварају услови да оно што је прокламовано на државном нивоу буде и остварено, односно примењено. За стварање подстицајног социјалног амбијента од изузетне је важности да сви друштвени актери (породица, медији, организације цивилног друштва...) својим деловањем доприносе заштити интереса детета и унапређењу његовог положаја.

Кроз реализацију програма ученици треба да створе јасну слику о сопственом месту и значају у активностима чији је циљ унапређивање положаја детета у друштву. Зато је неопходно да стекну потребна знања и вештине које ће им омогућити преузимање иницијативе у различитим активностима. Благовременим упознавањем са правима која им припадају самим рођењем и која им се гарантују Конвенцијом, деца имају веће шансе да се развијају у одговорне особе које ће знати да поштују и туђа права и да се боре за што доследније остваривање својих. У складу са тим, програм предвиђа да ученици сами припремају предлоге могућих активности друштва којима се може унапредити положај деце у Србији. Да ти ученички предлози не би остали само у оквиру одељења, могу се проследити одговарајућим установама, користећи технике и процедуре са којима су се ученици упознали у 6. разреду.

Обрађујући наставне садржаје из тематске целине која се бави медијима, ученици треба да схвате њихову улогу у савременом свету, а посебно у креирању слике детета у једном друштву и осетљивости тог друштва за поштовање дечијих права.

Ученике треба упознати са чињеницом да медији имају моћ да се различите теме и проблеми учине видљивим и да се, захваљујући њиховом утицају, покрене решавање тих проблема. За анализу медија, која је предвиђена програмом, могу се изабрати и национални и локални медији. Како у Србији постоји велики број локалних медија ученицима се може указати на предности при њиховој анализи (локални медији често поред општих садржаја обрађују и оне из локалне заједнице, који су ученицима ближи и разумљивији). На основу анализе могуће је припремити предлоге за садржајније и веродостојније представљање деце и њихових проблема, који се, затим, могу доставити тим медијима. Кроз такве активности ученици имају прилику да јачају своје вештине критичког разматрања информација, што је потребна вештина за живот у свету кога карактерише изобиље информација.

Начини и методе реализације програма су исти они који су већ коришћени у оквиру овог предмета. Кроз изборни предмет грађанско васпитање и даље се негује и развија процес сазнавања кроз активно учење, односно кроз пуну партиципацију ученика, учење од других и заједно са другима, као и учење за живот уз коришћење искуства ученика. У складу са развојним карактеристикама ученика осмог разреда све чешће се могу користити сложенији начини рада као што су дискусија, аргументовање, дебата, анализа случаја и поређење. Неки од садржаја посебно су погодни за рад у малим групама или

паровима (нпр. тематски садржаји о установама и законској регулативи у Србији у различитим областима, анализа медија...).

Као и при реализацији претходних програма овог предмета, наставник је извор знања, организатор и водитељ ученичких активности, као и особа која даје повратну информацију. Ученици осмог разреда су у великој мери овладали начином рада који подразумева лични ангажман, сарадњу и активности ван учионице, тако да се наставља учење кроз партнерски однос између њих и наставника.

Током реализације програма треба имати у виду да се тиме завршава образовање из грађанског васпитања у основној школи. Размена искустава ученика и евалуација наставе предмета у целини са становишта шта су научили и како процењују употребљивост стечених знања и вештина за свакодневни живот, предвиђени су за реализацију у завршном делу програма. Међутим, то није довољно, већ је потребно да се током свих часова врши повезивање и "умрежавање" кључних појмова грађанског васпитања као што су права, слободе, одговорности, демократија, поштовање итд. са садржајем који се обрађује овим програмом. Циљ целокупног програма грађанског васпитања у основној школи је да се код ученика постигну промене на нивоу знања, вештина, ставова, вредности као претпоставке за целовит развој личности и за успешан, одговоран и ангажован живот у савременом грађанском друштву у духу поштовања људских права и основних слобо.


Четврта година учења


Циљ наставе страног језика јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну језичку писменост и да напредују ка реализацији одговарајућих Стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и да овладају комуникативним вештинама и развију способности и методе учења страног језика.

Задаци наставе страног језика у основном образовању и васпитању су: развијање сазнајних и интелектуалних способности ученика, његових хуманистичких, моралних и естетских ставова, стицање позитивног односа према другим језицима и културама, као и према сопственом језику и културном наслеђу, уз уважавање различитости и навикавање на отвореност у комуникацији, стицање свести и сазнања о функционисању страног и матерњег језика. Током основног образовања и васпитања, ученик стиче, усваја и унапређује основна знања из страног језика која ће му омогућити да се у једноставној усменој и писаној комуникацији споразумева са људима из других земаља, усвоји норме вербалне и невербалне комуникације у складу са специфичностима језика који учи, као и да настави, на вишем нивоу образовања и самостално, учење истог или других страних језика на различите начине и у свим околностима које живот створи.

Учење другог страног језика, ослањајући се на искуства и знања стечена учењем првог страног језика, поспешује стицање вишејезичке и вишекултурне компетенције и развијање свести о језичком богатству ужег и ширег окружења.

У процесу учења наставу страних језика ученик богати себе и упознајући другог, стиче свест о значају сопственог језика и културе у контакту са другим језицима и културама. Ученик развија радозналост, истраживачки дух и отвореност према комуникацији са говорницима других језика. Поред тога, ученик уочава значај личног залагања у процесу учења страног језика.

Стандарди


Ученик разуме једноставну усмену поруку исказану савременим језиком, не дужу од 4 до 5 минута; и то на нивоу глобалног разумевања (основно обавештење из поруке), на нивоу селективног разумевања (проналажење тражене информације). Разумевање треба да се односи на различите врсте усмених порука (монолог, краћи разговор, кратка информација).


Ученик чита са разумевањем краће писане и илустроване текстове у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама


У оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик је у стању да искаже једноставну усмену поруку, исприча лични доживљај, садржај разговора или наративног текста, самостално или уз помоћ наставника.


У оквиру програмом предвиђене језичке грађе, ученик пише поруке и кратке текстове.


Ученик остварује комуникацију и размењује са саговорницима кратке информације у вези са познатим темама, садржајима и комуникативним функцијама.

Знања о језику

Препознаје основне принципе језика, односно граматичке и социолингвистичке компетенције.

Теме и ситуације по доменима употребе језика

Приватно Јавно Образовно

- заједничке активности и интересовања у школи и ван ње- дневне обавезе- обавезе у кући, уређење простора у којем живи (куповина животних намирница, подела посла...)- здравствена заштита

- развијање позитивног односа према животној средини и другим живим бићима (кућни љубимци, незбринуте животиње)- знаменитости у културама земаља чији се језик учи- оброци (здрава исхрана)- становање (блок, насеље, кућа, град. село)- куповина (обраћање и учтиве форме обраћања)- временске прилике- изласци (слободно време)

- предмети, распоред часова, недељна оптерећеност- слободне активности (посете, спортски дани, хуманитарне акције)


1. Представљање себе и других

2. Поздрављање

3. Идентификација и именовање особа, објеката, делова тела, животиња, боја, бројева, итд. (у вези са темама)

4. Разумевање и давање једноставних упутстава и команди

5. Постављање и одговарање на питања

6. Молбе и изрази захвалности

7. Примање и упућивање позива за учешће у игри/групној активности

8. Изражавање допадања/недопадања

9. Изражавање физичких сензација и потреба

10. Именовање активности (у вези са темама)

11. Исказивање просторних односа, релација и величина (идем, долазим из..., лево, десно, горе, доле...)

12. Давање и тражење информација о себи и другима

13. Тражење и давање обавештења

14. Описивање лица и предмета

15. Изрицање забране и реаговање на забрану

16. Изражавање припадања и поседовања

17. Тражење и давање обавештења о времену на часовнику

18. Скретање пажње

19. Тражење мишљења и изражавање слагања/неслагања

20. Исказивање извињења и оправдања САДРЖАЈИ ПРОГРАМА

Сви граматички садржаји уводе се са што мање граматичких објашњења осим уколико ученици на њима не инсистирају, а њихово познавање се евалуира и оцењује на основу употребе у одговарајућем комуникативном контексту, без инсистирања на експлицитном познавању граматичких правила.

Напомена:

У осмом разреду наставнику се препоручује да врши честе систематизације граматичких садржаја, чије је усвајање и учење било предвиђено у претходним разредима. Обим нових садржаја који се уводе у осмом разреду, као и степен њиховог продубљивања, зависи, првенствено, од нивоа савладаности претходно обрађиваних граматичких садржаја, али и од когнитивног стила ученика.

Италијански језик

(четврта година учења)1. Именице

Властите именице и заједничке, одговарајући род и број са детерминативом: Maria, Giovanni, Belдrado, Roma, Siдnor Rossi, Siдnora Rossi, i miei дenitori, il nostro paese, questa casa, l’Italia, la Serbia, il Tirreno, l’Adriatico, le Alpi, дli Appennini; i miei дenitori, mia madre, ll loro padre, il nostro paese, i vostri fiдli, questo studente, questa raдazza, quell’amico, quella casa, итд.

Системски приказ морфолошких карактеристика.

2. ЧланОблици одређеног и неодређеног члана. Основна употреба.

Слагање одређеног и неодређеног члана са именицом или придевом.

Члан спојен с предлозима di, a, da, in, su i con.

Одређени члан испред датума: Огги è ил 25 novembrе. Испред имена дана у неделји

abbiamo lezioni di linдua italiana il lineдì e il дiovedдì.

Употреба члана уз властита имена, географске појмове, имена градова и држава,презимена.Партитивни члан као суплетивни облик множине неодређеног члана (C’è un libro: Ci sono dei libri).

Употреба члана уз присвојни придев и именице које исказују блиско сродство (Mia sorella si chiama Ada. Domani andiamo a Roma con i nostri nonni).

Положај члана и предлога уз неодређени придев тутто.

Партитивни члан. Manдio delle mele. Изостављање у негацији. Non manдio pane. Употреба предлога ди уз изразе који изражавају одређену количину. Prendo un bicchiere d’acqua minerale.

3. ЗаменицеЛичне заменице у служби субјекта: io, tu, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби објекта: me, te, lui, lei, Lei, noi, voi, loro.Наглашене личне заменице у служби директног објекта complemento oддetto:

mi, ti, lo, la, La, ci, vi, li, leНенаглашене личне заменице у пару: Compro il libro a Luigi. Glielo compro.Присвојне заменице (mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro). Показне заменице (questo,

quello).

alcuni)

Упитне заменице chi? i che?/ che cosa?Неодређене заменице придеви (niente/nulla, nessuno, qualcosa, qualcuno, qualche

Релативне заменице (che, cui, il quale/la quale)4. Придеви

Описни придеви, слагање придева и именице у роду и борју. Описни придеви

buono и bellо; неодређени придев tuttо. Посебне карактеристике придева santo и дrande

Компарација придева: Maria è più alta di Marta. Noi siamo più veloci di voi. Maria e’

la piu’ alta della classe.Апсолутни суперлатив Maria è bellisima.Присвојни придеви: mio, tuo, suo, nostro, vostro, loro. Употреба

члана уз присвојне придеве.Показни придеви: questo, quello.Назив боја, морфолошке особености придева viola, rosa, blu, arancione.

Главни бројеви (преко 1000) и редни (до 20). Редни бројеви.5. Предлози

Прости предлози di, a, da, in, con, su, per, tra, fra и њихова основна употреба.

Предлози dentro, fuori, sotto, sopra, davanti dietro

Употреба предлога di (Marco finisce di fare i compiti. La mamma dice di non fare tardi), a (Vado a дiocare. Sei bravo a pattinare. Usciamo a дiocare con дli amici.), da Venдo da Belдrado. Andiamo dai nonni, in (vado in Italia, vivo nel lazio, ho un cappello in testa)

6. ГлаголиСадашње време (Presente Indicativo)Императив (Imperativo), заповедни начин. Заповедни начин, за

сва лица: Fa’ presto! Non tornare tardi ! Non andate via senza di me. Preдo Siдnora, entri! Mi dia un etto di prosciutto e tre tosette, per favore.

Повратни глаголи.Употреба глагола piacere.

Перфект (Passato Prossimo) Правилних и неправилних глагола: Ho comprato un chilo di pesche. Sono andata alla stazione. Перфект модалних глагола volere, dovere, potere, sapere. Sono dovuto andare dal dentista. Ho potuto leддere i titoli in italiano.

Кондиционал презента (Condizionale Presente): Vorrei un chilo di mele, per favore ! Potresti prestarmi il tuo libro di italiano ?

Футур правилних и неправилних глагола. Noi tormeremo a casa alle cinque.

Имперфекат (Imperfetto): C’era una volta un re e viveva in un castello.

Плусквамперфекат (Trapassato prossimo): Sono arrivato alla stayione quando il treno era дià partito.

Презент конјунктива (Congiuntivo presente): Penso che Maria debba studiare di più.

Прости перфекат (Passato Remoto) tvorba i osnovna upotreba, само рецептивно:

Marco entrò e vide il computer acceso. Ma nella stanza non c’era nessuno.

7. ПрилозиПотврдни, одређни (sì, no). Основни прилози bene, male, molto,

poco, troppo, meno, più и прилошки изрази за одређивање времена (prima, durante, dopo) и простора. a destra, a sinistra, dritto, davanti, dietro, sotto, sopra, su, дiù

Упитни прилози: quando?, come?, perché? dove?

Грађење прилога од придева помоћу суфикса mente

Речце8.Речца ci (с прилошком вредношћу), не

9. Везници: е, о, ма, се.

10. Реченица:Проста и проширена реченица у потврдном и у одричном облику.

Упитна реченица:-с конструкцијом изјавне реченице потврдног облика и упитном интонацијом

(Leддetе? Scrivete benе?);-с конструкцијом изјавне реченице у одричном облику и упитном интонацијом

(Nоn leддetе ? Non Scrivete?).

Ред речи у реченици.

Сложена реченица: употреба везника који уводе зависну реченицу (временску,

узрочну, релативну, хипотетички период)

Хипотетички период: Реална погодбена реченица Се fa bel tempo vano un дita. Се

farà bel tempo andrò un дita.

Иреална погодбена реченица, са имперфектом у протази и аподози: Се faceva bel tempo, andavo un дita.

Руски језик

(четврта година учења)

1) Изговор група ши, жи, ци.Функција меког знака. Систематизација знања о руском гласовном систему, правилима читања и писања.

2) Типови предиката безличних реченица: Мне хочется спать. Ей нужно хорошо отдохнуть.(рецептивно)

3) Исказивање узрока: Ученик ответил хорошо, потому что подготовился к уроку.(рецептивно)

4) Исказивање намере: Я приехала сюда для того, чтобы отдыхать. (рецептивно)

5) Основни појмови о значењу и употреби глаголског вида и система времена глагола

брать-взять, говорить-сказать, класть-положить.

6) Исказивање неодређености: Кто-то пришел. Саша что-то сказал. Позовите кого-

нибудь! Расскажи нам что-нибудь! (рецептивно и продуктивно)

7) Исказивање особине: Сестра красивее брата. Сестра более красива, чем брат.

Брат старше сестры. Брат рисует лучше сестры. Аня самая красивая девушка в классе.(рецептивно и продуктивно)

8) Исказивање временских односа: Я родилась десятого августа девяносто шестого года... (рецептивно и продуктивно)

9) Конструкције са глаголима кретања нести-носить, везти-возить: Вон идет бабушка и несет нам подарки. К нам едет бабушка и везет нам подарки...


Комуникативна настава језик сматра средством комуникације. Примена овог приступа у настави страних језика заснива се на настојањима да се доследно спроводе и примењују следећи ставови:

- циљни језик употребљава се у учионици у добро осмишљеним контекстима од интереса за за ученике, у пријатној и опуштеној атмосфери; говор наставника прилагођен је узрасту и знањима ученика;

- наставник мора бити сигуран да је схваћено значење поруке укључујући њене културолошке и васпитне елементе као и елементе који воде што бољој социјализацији ученика;

- битно је значење језичке поруке;

- наставник и даље ученицима скреће пажњу и упућује их на значај граматичке прецизности исказа;

- знања ученика мере се јасно одређеним релативним критеријумима тачности и зато узор није изворни говорник;

- у циљу унапређивања квалитета и квантитета језичког материјала, настава страног језика заснива се и на социјалној интеракцији; рад у учионици и ван ње спроводи се путем групног или индивидуалног решавања проблема, потрагом за информацијама из различитих извора (интернет, дечији часописи, проспекти и аудио материјал) као и решавањем мање или више сложених задатака у реалним и виртуелним условима са јасно одређеним контекстом, поступком и циљем;

- наставник упућује ученике у законитости усменог и писаног кода и њиховог међусобног односа.

Комуникативно-интерактивни приступ у настави страних језика укључује и следеће:

- усвајање језичког садржаја циљаним и осмишљеним учествовањем у друштвеном чину;

- поимање наставног програма као динамичне, заједнички припремљене и прилагођене листе задатака и активности;

- наставник је ту да омогући приступ и прихватање нових идеја;

- ученици се третирају као одговорни, креативни, активни учесници у друштвеном чину;

- уџбеници постају извори активности и морају бити праћени употребом аутентичних материјала;

- учионица постаје простор који је могуће прилагођавати потребама наставе из дана у дан;

- рад на пројекту као задатку који остварује корелацију са другим предметима и подстиче ученике на студиозни и истраживачки рад;

- за увођење новог лексичког материјала користе се познате граматичке структуре и обрнуто.

Технике (активности)

Током часа се препоручује динамично смењивање техника / активности које не би требало да трају дуже од 15 минута.

1. Слушање и реаговање на команде наставника или са траке (слушај, пиши, повежи, одреди али и активности у вези са радом у учионици: цртај, сеци, боји, отвори/затвори свеску, итд.).

2. Рад у паровима, малим и великим групама (мини-дијалози, игра по улогама, симулације итд.)

3. Мануалне активности (израда паноа, презентација, зидних новина, постера за учионицу или родитеље и сл.)

4. Вежбе слушања (према упутствима наставника или са траке повезати појмове у вежбанки, додати делове слике, допунити информације, селектовати тачне и нетачне исказе, утврдити хронологију и сл.)

5. Игре примерене узрасту

6. Певање у групи

7. Класирање и упоређивање (по количини, облику, боји, годишњим добима, волим/не волим, компарације...)

8. Решавање "текућих проблема" у разреду, тј. договори и мини-пројекти

9. Цртање по диктату, израда сликовног речника

10. "Превођење" исказа у гест и геста у исказ

11. Повезивање звучног материјала са илустрацијом и текстом, повезивање наслова са текстом или пак именовање наслова

12. Заједничко прављење илустрованих и писаних материјала (извештај/дневник са путовања, рекламни плакат, програм приредбе или неке друге манифестације)

13. Разумевање писаног језика:

- уочавање дистинктивних обележја која указују на граматичке специфичности (род, број, глаголско време, лице...)

а. препознавање везе између група слова и гласова

б. одговарање на једноставна питања у вези са текстом, тачно/нетачно, вишеструки избор

ц. извршавање прочитаних упутстава и наредби

14. Увођење дечије књижевности и транспоновање у друге медије: игру, песму, драмски израз, ликовни израз.

15. Писмено изражавање:

- повезивање гласова и групе слова

- замењивање речи цртежом или сликом

- проналажење недостајуће речи (употпуњавање низа, проналажење "уљеза", осмосмерке, укрштене речи, и слично)

- повезивање краћег текста и реченица са сликама/илустрацијама

- попуњавање формулара (пријава за курс, претплату на дечији часопис или сл, налепнице за кофер)

- писање честитки и разгледница

- писање краћих текстова

Елементи који се оцењују не би требало да се разликују од уобичајених активности на часу. Исто тако, оцењивање треба схватити као саставни део процеса наставе и учења, а не као изоловану активност која подиже ниво стреса код ученика. Оцењивањем и евалуацијом треба да се обезбеди напредовање ученика у складу са оперативним задацима и квалитет и ефикасност наставе. Оцењивање се спроводи тако да тежиште буде на провери постигнућа и савладаности ради јачања мотивације, а не на учињеним грешкама. Елементи за проверу и оцењивање:

- разумевање говора,

- разумевање краћег писаног текста,

- усмено изражавање,

- писмено изражавање,

- усвојеност лексичких и синтаксичких садржаја,

- усвојеност граматичких структура,

- правопис,

- залагање ученика на часу

- израда домаћих задатака и пројеката (појединачних, у пару и групи).

Начини провере и утврђивања усвојеног знања морају бити познати ученицима, односно у складу са техникама, типологијом вежби и врстама активности које се примењују на редовним часовима.

Предвиђена су два писмена задатка, по један у сваком полугодишту.

Граматички садржаји у осмом разреду

У претходним разредима основне школе ученици су усвајали страни језик. Учење је на том узрасту било претежно интуитивно: одговарајућим наставним активностима ученици су довођени у ситуацију да слушају страни језик у оквиру одређених, њима блиских и разумљивих ситуација, а затим да научене исказе комбинују да би се усмено и писмено изразили у сличним контекстима.

У петом разреду ученици су почели да уочавају прва језичка правила која су им олакшавала почетно описмењавање на страном језику.

Од петог разреда, паралелно са усвајањем, почиње и учење страног језика; реч је о свесном процесу који посматрањем релевантних језичких (и нејезичких) феномена и размишљањем о њима омогућује уочавање одређених законитости и њихову концептуализацију.

Граматички садржаји предвиђени у претходним разредима дати су, дакле, са двоструким циљем: да би ученици могли да унапреде своју комуникативну компетенцију, али и да би стекли основна знања о језику као сложеном систему. Савладавање граматичких садржаја, стога, није само себи циљ, те се ауторима уџбеника и наставницима предлаже да:

1. охрабрују ученике да посматрањем сами покушавају да открију граматичка правила;

2. откривена граматичка правила прикажу на схематизован начин;

3. у примерима и вежбањима користе што је могуће више познату лексику;

4. примере и вежбања контекстуализују;

5. додатна објашњења - само најнеопходнија - заснују на анализи најчешћих граматичких грешака својих ученика;

6. указују ученицима на неразумевање или неспоразум као могуће последице граматичке непрецизности / нетачности.

Будући да се на овом узрасту граматичка знања проширују (способност ученика да разумеју страни језик и да се изразе њиме умногоме превазилази њихова експлицитна граматичка знања), њихово вредновање требало би предвидети, пре свега, у оквиру формативне евалуације, то јест давањем кратких усмених / писмених вежби којима се проверава способност ученика да примене одређено откривено граматичко правило; исправак је за ученике прилика да га боље разумеју и запамте.

У сумативној евалуацији (на крају полугодишта и школске године), то јест у писменим задацима и приликом провере способности усменог изражавања, не би требало давати граматичка вежбања, већ би граматичку тачност наставник требало да вреднује као један од више елемената којим се оцењују различите рецептивне и продуктивне језичке вештине. Елементи и скала вредновања, усаглашени на нивоу школе, требало би да буду

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ - ИЗАБРАНИ СПОРТ


Циљ наставе изборног предмета физичко васпитање - изабрани спорт јесте да ученици задовоље своја интересовања и потребе за стицањем знања, способности за бављење спортом као интегралним делом физичке културе и настојање да стечена знања примењују у животу (стварање трајне навике за бављење спортом и учешћем на такмичењима).

Општи оперативни задаци:

Општи оперативни задаци се не разликују од основних општих задатка физичког васпитања:

- развој и одржавање моторичких способности ученика;

- учење и усавршавање моторичких форми изабраног спорта;

- стицање теоријских знања у изабраном спорту;

- познавање правила такмичења у изабраном спорту;

- формирање навика за бављење изабраним спортом;

- социјализација ученика кроз изабрани спорт и неговање етичких вредности према учесницима у такмичења;

- откривање даровитих и талентованих ученика за одређени спорт и њихово подстицање да се баве спортом.


- развој и одржавање специфичних моторичких способности (које су нарочито значајне за успешно бављење изабраним спортом);

- учење и усавршавање основних и сложених елемената технике изабраног спорта;

- пружање неопходних знања из изабраног спорта (принципи технике, начин вежбања-тренирања, стицање основних и продубљених тактичких знања, правила такмичења у спорту итд.) и њихова примена у пракси;

- учење и усавршавање основне тактике изабраног спрта и њена примене у пракси;

- обавезна реализација такмичења на одељењском и разредном нивоу;

- задовољавање социјалних потреба за потврђивањем и групним поистовећењем и др.;

- стварање објективних представа ученика о сопственим могућностима за учешће у изабраном спорту;

- подстицање стваралаштва ученика у спорту (у домену технике, тактике и такмичења).

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

Основни организациони облик рада је наставни час.


Програмски садржаји физичког васпитања-изабраног спорта чини следећа структура:

- развијање моторичких споосбности ученика;

- спортско-техничко образовање ученика (обучавање и усавршавање технике);

- индивидуална и колективна тактика изабраног спорта;

- теоријско образовање;

- правила изабраног спорта;

- организовање унутар одељенских и међуодељенских такмичења.

ТЕОРИЈСКО ОБРАЗОВАЊЕ

Теоријско образовање:

- упознавање ученика вредностима изабраног спорта;

- упознавање ученика са основним принципима вежбања у складу са његовим узрастом;

- упознавање ученика са штетним последицама неправилног вежбања и предозирања у изабраном спорту;

- упознавање ученика са етичким вредностима и слабостима спорта;

- упознавање ученика са естетским вредностима спорта.

Минимални образовни захтеви:

Предметни наставници утврђују минималне образовне захтеве, у складу са усвојеним програмом за сваки изабрани спорт. Под тим се подразумева:

- савладаност основне технике и њена примена;

- познавање и примена елементарне тактике;

- познавање и примена правила;

- ангажованост и учешће ученика на такмичењима у изабраном спорту.


Настава физичко васпитање - изабрани спорт обавезан је изборни предмет и реализује се у оквиру редовне наставе са једним часом недељно који се уноси у распоред часова школе. Часови се уписују према редовном распореду часова у рубрику дневника под називом физичко васпитање - изабрани спорт (нпр. атлетика) и посебно се нумеришу.

Сваки ученик је обавезан да се определи за један спорт које му се понуди почетком школске године, а још боље на крају претходног разреда.

Школа ученицима треба да понуди такав избор да њиме буду понуђени најмање два индивидуална и два колективна спорта. Уколико школа има оптималне услове за рад, ученицима се може понудити и више спортова. Прихватају се они спортови за које се определило највише ученика у једном одељењу (цело одељење реализује програм изабраног спорта целе школске године). Избор спорта врши се на нивоу одељења.

Предлог за изабрани спорт даје актив наставника физичког васпитања, у складу са условима рада школе. Предлог мора бити реалан. Предлажу се спортови за које постоје адекватни услови.

Ученици једног одељења у осмом разреду могу изабрати исти спорт који су упражњавали у претходним разредима (В, ВИ, ВИИ) или могу изабрати нови спорт који до тада нису упражњавали.

И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА

Основне карактеристике програму су:

- изборност;

- да служе потребама ученика;

- омогућавање наставницима не само да планирају већ и да програмирају рад у настави у складу са сопственим знањима, искуствима;

- програм у великој мери омогућава креативност наставника;

- програм је у функцији целокупне наставе физичког васпитања ученика.

Предлог спортова који се понуде ученицима као избор.

1. У првом реду, спортови који се у одређеном обиму обрађују кроз наставу физичког васпитања:

- атлетика;

- гимнастика;

- ритмичка гимнастика:

- рукомет;

- кошарка;

- одбојка;

- мали фудбал;

- плес.

2. Спортови који се налазе у програмима такмичења "Савеза за школски спорт и олимпијско васпитање Србије":

- атлетика;

- стрељаштво;

- пливање;

- одбојка;

- кошарка;

- рукомет;

- мали фудбал;

- стони тенис;

- гимнастика.

3. Спортови за које је заинтересована локална средина, односно локална самоуправа.

4. Спортови за које постоје одговарајући природни и материјални ресурси:

- скијање;

- веслање.

5. Спортови са којима су се ученици упознали кроз курсне облике рада.

Дидактичко-методичко упутство за реализацију часова изабране спортске гране (изборног спорта)

- Часове изабране спортске гране потребно је са методичког становишта у што већој мери прилагодити моделу часа физичког васпитања.

- У складу са моторичким формама које карактеришу изабрани спорт и које се примењују у основној фази часа, неопходно је бирати вежбања, како за уводно-припремну тако и завршну фазу часа.

- Тежиште рада у свим изабраним спортовима да је на техници и њеној примени у ситуационим условима.

- Код индивидуалних спортова инсистирати на примени кретања у такмичарским условима. Настојати да се трчи или плива што брже, скаче што више или баца што даље, постиже што више кругова итд.

- Код колективних спортова (спортских игара) форсирати увежбавање технике и тактике највише кроз игру и ситуационе услове приближне условима игре.

- На сваком часу у одређеним временским интервалима спроводити такмичење између екипа.

- У раду на овим часовима неопходно је правити тимове-екипе према способностима.

- На часовима изабраног спорта обавезно је примењивати диференциране облике рада у складу са знањима и способностима ученика. Овакав приступ је обавезан уважавајући структуру ученика који су се определили за одређени спорт (има оних који су се тим спортом већ бавили или се њиме баве и ученика почетника).

- Садржаје рада на часовима програмирају наставници задужени за реализацију предмета физичко васпитање - изабрани спорт у складу са знањима о спортској грани и сагледавањем способности и знања ученика.

- Програмирани садржаји планирају се као и сви остали часови наставе физичког васпитања.

- Оцењивање ученика је у складу са обимом и квалитетом оног наученог садржаја који је за ученике одређен (програм за почетнике и програм за напредније).

- Реализацијом часова физичког васпитања - изабрани спорт пратити и запажати ученике који су посебно талентовани за спорт и упућивати их да се њиме баве и изван школе у клубовима и спортским школама ако то желе или имају интересовања.

- Током рада са ученицима уочавати оне чије се интересовање за одређени спорт не поклапа са њиховим могућностима и истим на крају школске године саветовати за који спорт да се определе у наредној школској години.

ИИ ОРГАНИЗАЦИЈА ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Садржаји наставе физичко васпитање - изабрани спорт могу се реализовати у објектима школе, на одговарајућим вежбалиштима - објектима ван школе, под условом да се налазе у близини школе или да је за ученике организован наменски превоз (спортска хала, базен, отворени терени, клизалиште, скијалиште итд.). Часови се могу организовати у истој смени у оквиру распореда часова са другим предметима или у супротној смени, ако за тим постоји потреба и адекватни услови.

ИИИ ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА

Планирање образовно-васпитног рада спроводе наставници у складу са основним принципима планирања наставе физичког васпитања. Годишњи план рада је обавезни облик наставног планирања из кога проистичу месечни и недељни планови рада.

Сходно уобичајеној пракси, наставници обавезно израђују и припрему за појединачан час. Припрема за час базира се на прихваћеној четвороделној структури часа примереног потребама наставе физичког васпитања.

ИВ ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ

Праћење и вредновање постигнућа ученика

Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно током целе школске године, а на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине. У осмом разреду оцењивање се врши бројчано, на основу остваривања оперативних задатака и минималних образовних захтева:

- стање моторичких способности;

- усвојене здравствено-хигијенске навике;

- достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика у складу са индивидуалним могућностима;

- однос према раду.

1. Праћење и вредновање моторичких способности врши се на основу савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове трансформације под утицајем физичких активности - координација, гипкост, равнотежа, брзина, снага и издржљивост.

2. Усвојеност здравствено-хигијенских навика прати се на основу утврђивања нивоа правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене, а, такође, и на основу усвојености и примене знања из области здравља.

3. Степен савладаности моторних знања и умења спроводи се на основу минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских садржаја.

4. Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.

Оцењивање ученика у оквиру праћења и вредновања наставног процеса, врши се на основу правилника о оцењивању ученика основне школе и на основу савремених дидактичко методичких знања.

Педагошка документација и дидактички материјал

Обавезна педагошка документација је:

Дневник рада, структура и садржај утврђује се на републичком нивоу и одобрава га министар, а наставнику се оставља могућност да га допуни оним материјалом за које има још потребе.

Планови рада: годишњи, по разредима и циклусима, план стручног актива, план ванчасовних и ваншколских активности и праћење њихове реализације.

Писане припреме наставник сачињава за поједине наставне теме које садрже: временску артикулацију остваривања наставне теме (укупан и редни број часова, време реализације), конзистентну дидактичку структуру часова (облике рада, методичке поступке обучавања и увежбавања).

Радни картон: има сваки ученик са програмом садржаја који се вежба, а који сачињава учитељ или предметни наставник и који је прилагођен конкретним условима рада.

Формулари за обраду података за: стање физичких способности, реализацију програмских садржаја у часовној и ванчасовној организацији рада.

Очигледна средства: цртежи, контурограми, видео-траке аранжиране, таблице оријентационих вредности моторичких способности, разноврсна обележавања радних места и други писани материјали који упућују ученике на лакше разумевање и остваривање радних циљева и задатака.



1. Информатика и рачунарство 2. Цртање, сликање и вајање 3. Свакодневни живот у прошлости 4. Украјински са елементима националне културе

На основу анкетирања ученика oсмих разреда и њихових родитеља, бирани предмети су:

1. Информатика и рачунарство 2. Свакодневни живот у прошлости

3. Цртање, сликање и вајање 4. Украјински са елементима националне културе

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ ОСМИ РАЗРЕД


Циљ изучавања предмета свакодневни живот у прошлости јесте проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, упознавањем с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и разноврсности историјских појава и процеса. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике друштвених и културних промена и да науче како да сагледају себе у односу према "другом" како би сопствени идентитет потпуније и целовитије интегрисали у шири контекст разуђене и сложене садашњости.

Задаци предмета су да ученици, посредством наставе, која је усмерена упознавању различитих елемената свакодневног живота, као што су односи у породици, исхрана, образовање, игре, забава, становање, одевање и друго, уоче њихову условљеност историјским догађајима и процесима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с основним елементима свакодневног живота у

прошлости Србије, Европе и света, с намером да се уоче њихови заједнички именитељи и препознају различитости које постоје у датом историјском контексту, као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у проучавању овог предмета, ученици треба да овладају елементарним знањима о прикупљању историјске грађе и да развију критички однос према тој грађи и другим остацима прошлих времена.


Ученици треба да:

- разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости

- усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости

- стекну знања о свакодневном животу у Европи и свету од краја XИX до краја XX века

- стекну знања о свакодневном животу код Срба од краја XИX до краја XX века

- усвоје и прошире знања о улози фотографије, филма, радија и телевизије у свакодневном животу људи некад и сад

- развијају истраживачку радозналост

- развијају способност повезивања знања из различитих области.


УВОД

Појам свакодневног живота (уочавање разлике између политичке историје, друштвене историје и историје свакодневног живота и указивање на основне тематске области истраживања - исхрана, становање, одевање, образовање, односи у породици и локалној заједници, лечење, религиозност и веровања обичних људи, забава, такмичарске игре и др.).

Значај проучавања свакодневног животау прошлости (прошлост не припада само владарима, војсковођама и државницима, већ и обичним људима - женама, мушкарцима и деци, чији живот можемо упознати једино истраживањем њихове свакодневице).

ФОТОГРАФИЈА, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈА НЕКАД И САД

Феномен фотографије, филма, радија и телевизије (као техничка достигнућа, начин уметничког изражавања, средства масовне комуникације, сазнавања и образовања, и као изузетан историјски извор).

Фотографија, филм, радио и телевизија у садашњости (као пратиоци свих видова живота савременог човека - њихова друштвена функција, употреба и злоупотреба; фотографија, филм, радио и телевизија у тржишној утакмици, економској и политичкој пропаганди).

Фотографија, филм, радио и телевизија у прошлости (развој - оптичка сочива, дагеротипија, мокра плоча, фото-апарат, филмска трака, покретне слике, биоскоп, радио таласи, катодна цев, екран...; феномен "тромости ока", прва филмска пројекција 1895 - браћа Лимијер, филмски журнали - филм као извор информација о догађајима; "фабрика снова" у Холивуду - филм као масовна забава и индустрија, "звезде" немог филма - Чарли Чаплин, Бастер Китон, Рудолф Валентино, Глорија Свансон, Лилијен Гиш...; почетак ере звучног филма - Џез певач из 1927. са Ал Џолсоном у насловној улози, појава анимираних филмова - Волт Дизни и његови јунаци; појава колор филмова; филмски трикови, фестивали и награде - Златна палма, Златни лав, Златни медвед, Оскар...; оснивање радио-станица, појава телевизије 1925. године и увођење првих редовних телевизијских програма 1935/36; превласт телевизије над другим медијима у другој половини XX века; примери политичке злоупотребе фотографије, филма, радија и телевизије у XX веку; најзначајнији редитељи - Дејвид Ворк Грифит, Сергеј Ејзенштајн, Луис Буњуел, Чарли Чаплин, Џон Форд, Алфред Хичкок, Федерико Фелини, Џон Хјустон, Орсон Велс, Франсоа Трифо...).

Фотографија, филм, радио и телевизија у Србији некад и сад (делатност дворског фотографа Анастаса Јовановића, породични фото-албуми, прва филмска пројекција у Србији 1896, први српски филмови - Крунисање краља Петра И из 1904. и први играни филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа из 1911. године; биоскопи браће Савић и Светозара Боторића у Београду, најзначајнији и најгледанији филмови, значајни филмски глумци - Илија Станојевић, Добрица Милутиновић, Љубинка Бобић и други; почетак рада прве радио-станице - Радио Београда 1929, јавна демонстрација телевизије на сајму у Београду 1939, тајно праћење програма Радио Лондона за време окупације, оснивање Телевизије Београд 1958, заједничко гледање ТВ програма, постојање само једног телевизијског програма, кућни радио и ТВ апарати као статусни симболи; међународно признати српски редитељи - Александар Петровић, Живојин Павловић, Душан Макавејев, Емир Кустурица, Слободан Шијан, Горан Марковић, Срђан Карановић, Горан Паскаљевић, Срђан Драгојевић...).

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ ОД КРАЈА XИX ДО КРАЈА XX ВЕКА

Свакодневни живот у Европи и свету од краја XИX до краја XX века

Начин исхране (промене у припремању намирница, јеловнику, начину чувања и конзервирања хране; кухињски апарати - електрични шпорет, фрижидер и др; ресторани "брзе хране", пиће - појава газираних безалкохолних пића, конзумирање кафе, чаја, дувана и др.).

Одевање (природни и вештачки материјали и начини обраде, стилови у одевању, култура одевања, модне куће, појава модне индустрије, свакодневна и свечана одећа, џинс као карактеристика одевања младих у читавом свету, накит, фризуре, шминка, парфеми, лична хигијена...).

Породични односи (традиционални и савремени погледи на породицу, положај детета; промене настале после Првог светског рата у односима међу половима, сексуална револуција).

Становање (грађевински материјали, начин градње, развој грађевинске технике, врсте објеката и организација простора; разлика у начину становања између села и града и између богатих и сиромашних; осветљење - гас и струја; грејање, употреба соларне енергије, кућни инвентар, кућни апарати - фен, машина за веш, миксер, усисивач...; украшавање стамбеног простора - слике, портрети чланова породице, фотографије).

Живот у граду (просторно и урбано планирање; индустријске четврти, радничка насеља и предграђа; боемске четврти; појава модерне инфраструктуре - водовод, канализација, метро, проблем загађења, одношење и складиштење отпада; живот у време светских ратова, примери Париза, Лондона, Берлина, Њујорка, Москве, Санкт Петербурга и др.).

Живот на селу (основни ритмови аграрне производње, организација радног дана, примена савремених агротехничких мера и механизације, миграције сеоског становништва у градове).

Образовање и васпитање (школе и универзитети, улога цркве и државе - појава световног и обавезног образовања; ширење писмености, појава школских уџбеника, забрањене књиге, појава легата и задужбина; положај ученика - награђивање и кажњавање, одевање ученика, Скаутски покрет).

Верски живот (обележја свакодневног живота припадника различитих верских конфесија - сличности и разлике у веровањима и обичајима између католика, протестаната, православаца, муслимана, Јевреја; атеизам).

Војска (живот војника у рату и миру, жене у војсци, израда и изглед војне опреме: артиљерија, авијација, подморнице, носачи авиона, аутоматско оружје, торпеда, тенкови, бојни отрови, ракетне јединице, радари, нуклеарно наоружање и др; развој модерне војне стратегије и тактике, униформе и војна одликовања; војно образовање, војници и цивили у тоталном рату).

Забава (биоскопи, игре, плес уз музику, грамофони, магнетофони, ЦД, компјутери, балови, матине, маскирање, улични забављачи, путујућа позоришта; џез, рок и поп музика и др.).

Спорт (модерне Олимпијске игре, аматерски и професионални спорт, најпопуларнији спортови - кошарка, фудбал, тенис, рагби и др.).

Комуникације, путовања и туризам (развој поштанског, телеграфског, телефонског, железничког, аутомобилског и авионског саобраћаја; ауто и авио клубови, новине и новинарство, Интернет, откривање нових дестинација, гостионице и хотели, путничке агенције...).

Односи и стереотипи према другом и различитом (према припадницима друге нације, вероисповести, пола, расе, политичког уверења, професије, према хендикепиранима и оболелима...).

Брига о телу и здрављу - лечење (болнице, начини здравствене заштите и превентиве, развој медицине, рендген зраци, хуманитарне организације - Црвени крст; лекови и лековито биље, апотеке, заразне болести, болести морнара, хигијенски услови, епидемије и др.).

Свакодневни живот код Срба од краја XИX до краја XX века

Начин исхране (реконструкција могућег јеловника - двор, град, село; промене у припремању намирница, начину чувања хране и њеном конзервирању; посни и мрсни циклуси, национална кухиња, утицаји других кухиња на карактер исхране; пиће, конзумирање кафе и дувана).

Одевање (материјали и тканине, разлике у одевању код припадника различитих друштвених група; грађанско одело и униформе; народна ношња у Србији, савремени начин одевања).

Становање (култура становања, грађевински материјали, начин градње, изглед објеката и организација простора; разлике у становању код Срба: дворци, градске куће, конаци, сеоске куће; дворови владара - Милана и Александра Обреновића, Петра и Александра Карађорђевића, Николе Петровића, резиденције Јосипа Броза; украшавање стамбеног простора - намештај, слике, иконе, портрети чланова породице, фотографије; уређење дворишта).

Индустрија, трговина и занатство (индустријализација Србије - пиваре, стакларе, текстилна и аутомобилска индустрија; стари занати).

Живот у граду (основни типови градских насеља - град, варош, варошица, "дивља" насеља; оријентални и европски утицаји; електрификација, јавни градски превоз - фијакери, трамваји, тролејбуси и аутобуси, живот у граду за време окупације: 1915-1918. и 1941-1945. године, примери Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и др.).

Живот на селу (основни ритмови аграрне производње; основна обележја земљорадње, виноградарства и сточарства; задруга, моба, позајмица; пољопривредна оруђа, млинови, ветрењаче, чување и складиштење хране, живот на селу за време окупације: 1915-1918. и 1941-1945. године, миграције сеоског становништва у градове).

Породица (обичаји животног циклуса - рођење, свадба, смрт, сахрана; положај мушкарца, жене и детета у породици и локалној заједници, живот у ужој и широј породици).

Верски живот (православни идентитет, сличности и разлике у веровањима и обичајима између православаца и других вероисповести - католика, муслимана, Јевреја, протестаната; атеизам).

Друштвени живот (основни празници - породични, верски и државни; значај празника, промене празника, промена календара; радни и нерадни дани; улога кафана, барова, "кафића", дискотека; различити облици забавних активности: на селу - коло, прела, посела, сеоске славе; у граду - балови, матинеи, соареи, клубови, излети, књижевне дружине и читалишта, позориште, биоскопи...).

Спорт (оснивање Српског олимпијског клуба 1910, учешће на међународним такмичењима и велики успеси, спортска друштва и клубови - "Соко", "Партизан", "Црвена звезда", "Војводина"...; савремени спорт и спортски живот).

Односи и стереотипи према другом и различитом (према припадницима друге нације, вероисповести, пола, расе, политичког уверења, професије, према хендикепиранима и оболелима...).

Образовање (ширење писмености у локалним срединама, увођење обавезног основног образовања, оснивање музичких и уметничких школа, женских учитељских школа и гимназије, универзитети, један дан у школи, школска слава, одевање ученика, школовање женске деце, школовање у иностранству, оснивање покрета Трезвена младеж, насиље у школи).

Војска (живот војника у рату и миру, жене у војсци, израда и изглед војне опреме; развој војне стратегије и тактике, српске и југословенске војне униформе и одликовања; војно образовање - оснивање војне академије).

Брига о телу и здрављу - лечење (болнице у Србији, начини здравствене заштите и превентиве, хуманитарне организације - Црвени крст; народна и алтернативна медицина, апотеке, заразне болести, хигијенски услови, епидемије...).

Комуникације, путовања и туризам (развој поштанског, телеграфског, телефонског, железничког, аутомобилског и авионског саобраћаја; ауто и авио клубови, новине и новинарство, Интернет, откривање нових дестинација, гостионице и хотели, визни режим као пресецање комуникација...).


Наставни програм за осми разред је концепцијски тако постављен да представља смисаону целину која се ослања на наставне садржаје из петог, шестог и седмог разреда. Састоји се из три тематске целине.

Прва целина се може одредити као базична јер сви програми за овај предмет, од петог до осмог разреда, њоме започињу. Садржаји у оквиру ове теме намењени су прецизнијем одређивању појма свакодневни живот, као и објашњавању значаја проучавања свакодневног живота људи у прошлости.

Друга целина обухвата само један садржај свакодневног живота. У осмом разреду та тема је Фотографија, филм, радио и телевизија некад и сад, која се обрађује полазећи од

садашњости која је ученицима позната ка даљој прошлости, до времена настанка ових медија.

Трећа тематска целина се бави различитим аспектима историје друштва и историје свакодневног живота у одређеном временском периоду. У осмом разреду то је савремено доба (XX век), чиме се обезбеђује веза са проучавањем историјских догађаја у оквиру обавезног предмета историја.

Поделом на поменуте тематске целине, ученицима је омогућено да се у било којем разреду опредељују за овај изборни предмет први пут, а да пропуштени програм(и) не представљају озбиљнију препреку. Они ученици који изаберу да током читавог другог циклуса основног образовања и васпитања изучавају овај предмет, овладаће најважнијим појмовима и појавама које чине свакодневицу живота људи у распону од праисторије до савременог доба, а са садржајима четири теме (по једна за сваки разред) биће детаљније упознати.

Иако је цео програм заснован на сазнањима о прошлости, неопходно је да се током рада са ученицима врши стална компарација са савременим добом, чиме се потенцира схватање континуитета у развоју друштва и богатству садржаја из прошлости. Програмом се, такође, актуелизују односи локално - глобално, при чему ученици имају прилику да свој завичај боље проуче у односу на задату епоху.

У садржају програма дате су основне тематске целине, а наставник има слободу да креира коначну верзију програма за сваку групу са којом ради, уважавајући интересовања ученика и циљеве и задатке предмета. На почетку школске године, кад се ученици међусобно боље упознају јер најчешће припадају различитим одељењима, потребно је у договору са њима извршити избор наставних садржаја. Наводећи интересатне историјске чињенице или питања (како су у прошлости људи поправљали зубе, како су знали колико је сати, на који начин су осветљавали просторије и др.), наставник побуђује ученичку радозналост и мотивише их да се определе за неке од понуђених садржаја.

Улога и одговорност наставника састоје се у томе да те садржаје, затим, уобличи у конкретне наставне теме, које ће бити обрађиване на часовима.

На такав начин одабран наставни садржај, основа је за даљи рад наставника, планирање наставних активности и методичко припремање за час. Пожељно је да наставник тако организује свој рад да планиране активности добију дефинисану структуру, коју одликују флексибилност и адаптибилност. У припремној фази наставник прикупља довољно информација о садржајима који ће бити предмет рада са ученицима, али ће коначни обим информација бити одређен ученичким потребама и могућностима да их припреме и приме. Наставник је тај који не дозвољава да доминира претерана фактографија, а настоји да се постигне функционалност знања и повезаност чињеница у смисаоне целине. Он на различите начине подстиче осамостаљивање ученика у прикупљању и сређивању историјских података, усмерава их на различите изворе информација и подучава их како да се према њима критички односе. На тај начин се негује истраживачки дух и занимање за науку, а подстиче се развој мишљења заснованог на провереним чињеницама и аргументима.

Основни приступ у раду јесте интердисциплинарност и савлађивање нових и непознатих чињеница помоћу оних блиских и познатих. У оквиру овог предмета постоје велике могућности за интеграцију школског и ваншколског знања ученика, за излазак из оквира

школских уџбеника и учионице, укључивање родитеља и суграђана који поседују знања, колекције, књиге, филмове и другу грађу која може да помогне у реализацији програма.

Наставник свакој наставној јединици приступа као посебном образовном и дидактичком проблему за који заједно са ученицима проналази одговарајућа решења. Увек треба тежити комбиновању различитих метода рада (кратка предавања, гледање филмова, читање књига, дискусије, анализа писаних извора, слика и фотографија, посете археолошким и историјским локалитетима, прављење употребних предмета из прошлости...). Посебно је прикладно организовати ученике у тимове, где се централни задатак решава тако што свако има свој појединачни радни задатак и улогу у тиму.

У извођењу наставе самостално истраживање ученика је најважније, без обзира на изабране методе рада. Наставникова је улога да организује наставу, пружи помоћ ученицима у раду (од давања информација до упућивања на изворе информација) и да подстиче интересовање ученика за предмет. У току свих активности треба охрабривати размену информација, како између ученика и наставника, тако и између самих ученика.

Квалитет наставе унапредиће употреба различитих наставних средстава као што су: илустрације, документарни и играни видео и дигитални материјали, археолошки материјал или копије налаза, посете културно-историјским споменицима, компјутерске игре које се заснивају на реконструкцији друштва из прошлости и др.

Домаћи задаци имају своје оправдано место у реализацији овог програма. Уколико се добро поставе, неће додатно оптеретити ученике нити код њих изазвати одбојност. Разлог за увођење домаћих задатака не произилази из малог фонда часова и обимног градива, већ из самог циља предмета. Домаћи задаци ће допринети да се ученици осамостале у истраживачким активностима и прикупљању података, посебно када се ускладе с интересовањима ученика (не треба сви ученици да имају исти домаћи задатак). Многе домаће задатке ученици могу радити у пару или мањој групи, уз помоћ породице, за време распуста, што су недовољно искоришћени модалитети у раду с ученицима.

Као и код других изборних предмета код којих оцена не утиче на школски успех, оцењивање добија нешто другачију педагошку димензију. За овај предмет класично писмено и усмено испитивање знања није погодно. Свака наставна активност је прилика да се ученик оцени. Наставник прати целокупни рад ученика и награђују све његове аспекте. Поред стеченог знања о свакодневном животу људи у прошлости, наставник треба да награди и ученичко ангажовање, учешће и посвећеност активностима независно од постигнућа. Оцена је одраз индивидуалног напредовања ученика и подстицај за његов даљи развој.

Како је садржај предмета повезан са свим областима живота (исхрана, одевање, образовање, лечење, производња, забава...), ученици имају прилику да савлађивањем програма овог предмета добију бројне информације значајне за свој будући професионални развој. Наставник треба да има у виду и овај аспект предмета и, уколико код неког ученика препозна посебно интересовање за одређене садржаје, или их ученик затражи сам, може да му укаже којом професијом би се могао бавити, односно у којој средњој школи се стичу знања и звања за одређену област.

Да би се задаци наставе што потпуније остварили, требало би да постоји корелација с другим обавезним и изборним наставним предметима као што су историја, географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, цртање, сликање и вајање, шах, верска настава, грађанско васпитање...

На крају школске године, као могућност да се систематизује и рекапитулира усвојено знање, може се организовати изложба, приредба или друга пригодна манифестација, на којој би ученици показали стечено знање, материјале, предмете и другу грађу коју су прикупили изучавајући овај изборни предмет. Овакве изложбе/приредбе захтевају од наставника да планира часове на крају школске године за њихову припрему.


Фотографија, филм, радио и телевизија некад и сад

Реализовањем наставних садржаја ове тематске целине ученици ће се упознати са улогом и значајем фотографије, филма, радија и телевизије у животу људи. Наставне активности треба тако организовати да ученици схвате психолошки и социјални аспект ових медија и њихову позитивну и негативну улогу.

Да би разумели тај аспект, од ученика се може тражити да замисле како би се осећали када би им неко одузео све фотографије из њиховог досадашњег живота, уништио снимке прослава њихових рођендана, изгубио снимке њихових родитеља кад су били млади, или како би им изгледао живот када не би имали ни радио, ни телевизор, ни ДВД. На тај начин ће се указати на значај који ови медији, осим на друштвеном плану, имају и за идентитет и интегритет сваког појединца. Ученици ће уочити човекову потребу да задржи и сачува тренутке, посебно оне који су му значајни, да буде брзо информисан о актуелним догађајима, да се забави, превазиђе досаду...

Од старијих чланова породице ученици могу да сазнају како се некада живело кад није свака кућа имала телевизор, радио или фотоапарат. Неопходно је указати на чињеницу да је технолошки развој у последњих неколико деценија XX века омогућио већу доступност ових медија људима, а да је раније то био статусни симбол.

Историју развоја фотографије, филма, радија и телевизије треба обрадити у обиму у којем ученици желе, без великог броја података, користећи претходно стечена знања и са фокусом на разумевање тока технолошког развоја и на то како су веће техничке могућности побуђивале креативност. На основу тога, ученици могу да дају своју пројекцију о потенцијалном правцу даљег развоја медија.

Поред разматрања прошлости и будућности медија, ипак највише пажње треба посветити садашњости. Ученици могу да анализирају медије који су сада у употреби и схвате какву улогу они имају у савременом друштву. Та анализа може бити добра подлога за организовање дебате између две групе, од којих би једна "бранила" медије наводећи колико су значајни за живот човека, а друга би их "нападала" образлажући њихов негативан утицај. Циљ такве дебате је реално сагледавање добрих и лоших страна медија и развијање критичког односа према ономе што медији нуде. У ту сврху, могу се коритити као пример рекламе јер су повезане са свим појмовима ове теме, а има их у великом броју и ученицима су доступне.

Како су фотографија, филм, радио и телевизија као феномени блиски ученицима и свакодневно се са њима сусрећу, постоје велике могућности да се организују различите активности. Ученици могу да направе "кратку историју" своје породице од доступних фотографија с одговарајућим коментарима. Групе ученика могу да припреме сценарио и сниме филм, чији је циљ да се забележи неки тренутак садашњости за који процењују да би био интересантан у будућности. Може се, такође, припремити изложба фотографија са темом из школског живота.

Свакодневи живот од краја XИX до краја XX века

Наставни садржаји препоручени у овој теми дају могућност ученицима да стекну јаснију представу о периоду од краја XИX до краја XX века. Највећи део прошлости припада обичним људима, који су нам по много чему веома блиски. Тај "обичан" и углавном "безимени" свет појединаца и локалних заједница (сагледаних као опозиција центру) чини заправо историју света, коју класична историја, политички и догађајно усмерена, представља само кроз историју држава, владара и владајућих елита. Упознавањем са људском свакодневицом у савременом добу, као и у било којој другој историјској епохи, ученицима ће се указати бројне сличности и разлике с данашњим временом.

Уочавање сличности и разлика има два основна циља. Прво, ученицима ће се апстрактност историјске науке о историјским процесима и ишчезлим државама и културама приближити кроз "конкретизацију" прошлости у појави свакодневице обичних људи прошлих времена. Тиме се код ученика ствара свест да је прошлост некада била нечија садашњост, као што и наша свакодневица веома брзо постаје прошлост. Друго, у дијалогу са различитим и другим, ученици ће моћи да потпуније сагледају непосредно окружење и друштво у којем живе, као и себе саме. На тај начин, доћи ће до проширивања стечених знања, а у исто време процес формирања свести о самом себи и околном свету биће употпуњен сазнањем о развоју и усавршавању културних одлика различитих заједница, које најчешће одговарају променама њихових друштвено-економских система. Тиме би требало да се код ученика подстакне развој вештине посматрања, употребе компаративности и критичког сагледавања њиховог сопственог окружења и садашњице.



Општи циљ наставе информатике и рачунарства јесте да се ученици оспособе за коришћење рачунара и стекну вештине у примени рачунара у свакодневном животу.

Остали циљеви и задаци наставе информатике и рачунарства су:

- упознавање основних појмова из информатике и рачунарства;

- развијање интересовања за примену рачунара у свакодневном животу и раду;

- оспособљавање за рад на рачунару;

- подстицање креативног рада на рачунару.


- упознавање ученика са применом рачунара у области табеларних прорачуна и изради графикона;

- упознавање ученика са фазама израде проблемских задатака на рачунару;

- упознавање ученика са основама језика за израду једноставних презентација на мрежи;

- упознавање ученика са могућностима специјализованих програма за израду презентација на мрежи;

- оспособљавање ученика за самосталну израду пројекта применом рачунарских технологија.


ТАБЕЛАРНИ ПРОРАЧУНИ (10)

Радна свеска и радни лист. Унос података. Форматирање ћелија. Рад са формулама. Коришћење уграђених функција. Рад са графичким објектима. Израда графикона. Штампање.

ИЗБОРНИ МОДУЛИ (10)

Одабрана поглавља из Програмирања или Презентације на мрежи.

Програмирање

Поступци за решавање проблемских задатака. Решавање проблемских задатака.

Презентације на мрежи

Основни елементи језика ХТМЛ. Боја и слика за позадину. Рад са текстом. Рад са сликом. Хиперлинк. Рад са табелама. Специјализовани програми за израду веб страница.

ИЗРАДА САМОСТАЛНОГ ПРОЈЕКТА (14)

Избор теме. Израда плана рада на пројекту. Избор средстава за реализацију пројекта. Израда пројекта. Вредновање пројекта.


Предмет има статус изборног. Анкетирање ученика врши се на почетку сваке школске године. Ако се ученици определе за овај предмет, похађају га до краја текуће школске године. Анкетирање ученика за следећу школску годину може се извршити и на крају текуће школске године.

Од пријављених ученика на нивоу разреда, потребно је формирати групе од 15 до 20 ученика.

Препоручује се да по једном рачунару буде највише два ученика.

Потребно је да ученички рачунари имају звучнике или слушалице са микрофоном (због обраде мултимедијалних садржаја) а пожељна је и камера.

У учионици је неопходно да се налази и један рачунар за наставника, успостављена веза са интернетом, скенер, штампач и звучници. Препоручује се да сви рачунари у учионици буду повезани у мрежу и да учионица има рачунарски пројектор.

Програмске садржаје треба остваривати првенствено кроз вежбе и практичан рад на рачунару. У циљу што бољег усвајања знања, препорука је да ученици имају по један час вежби сваке недеље или да се реализује двочас сваке друге недеље.

С обзиром на то да ученици не морају похађати предмет у сва четири разреда, неки садржаји се морају тематски понављати и провлачити кроз више разреда, како би се предвиђене теме што боље савладале. Ту се, пре свега, мисли на теме које се тичу интернета, а затим на прављење и обраду мултимедијалних садржаја, као и на њихово уклапање у функционалну целину кроз пројектне задатке.

У тематској целини ТАБЕЛАРНИ ПРОРАЧУНИ обрадити теме на следећи начин:

Радна свеска и радни лист. Објаснити радно окружење и основне елементе прозора. Објаснити појмове: радна свеска, радни лист, ћелија, редови, колоне, адреса ћелије. Обрадити кроз вежбу рад у радној свесци (чување, брисање, премештање и копирање, отварање нове и постојеће радне свеске), кретање кроз радни лист (помоћу миша и тастатуре), убацивање новог радног листа, брисање радног листа, промену имена, копирање и померање радних листова. Показати селекцију ћелије, реда, колоне и целог радног листа. Вежбати селекцију суседних и несуседних ћелија, редова и колона. Вежбати промену ширине редова и колона.

Унос података у ћелију. Објаснити који се типови података могу уносити у ћелију. Вежбати унос текстуалних, бројчаних и датумских података, њихово брисање, измену, копирање и премештање.

Форматирање ћелија. Објаснити како се форматом ћелије одређују начини приказа података у облику текста, броја, датума и времена. Вежбати форматирање података (врста, величина, стил и боја слова). Показати како се могу бојити позадина и оквири ћелије.

Рад са формулама. Објаснити појам формуле, начин њеног уноса, концепт повезивања ћелија унутар формула преко адреса ћелија. Вежбати на једноставним примерима.

Коришћење уграђених функција. Објаснити појам функције и начин њеног уноса. Обавезно обрадити основне функције за сабирање, просек, минимум и максимум. Показати могућност "паметног" копирања формула. Вежбати на једноставним примерима. Показати да једна формула може да се састоји од више уграђених операција.

Рад са графичким објектима. Показати могућности рада са готовим графичким објектима, њихово уметање на радни лист и форматирање (слике, дијаграми, готови облици, оквири за текст, украсна слова, симболи и други објекти). Повезати са стеченим знањима.

Израда графикона. Објаснити начин израде графикона на основу унетих података. Показати и препоручити одређене типове графикона. Вежбати израду графикона, измену података и форматирања на израђеном графикону као и уметање графикона на исти и на посебан радни лист.

Штампање. Објаснити поступак прегледања радног листа пре штампе и поступак штампања. Такође, објаснити могућности форматирања страница за штампу, тј. одређивања величине и оријентације папира, као и подешавање маргина. Скренути пажњу на могућности одабира штампача, штампања одређене странице и одређеног броја копија, као и на могућност штампања целе радне свеске.

У тематској целини ИЗБОРНИ МОДУЛ наставити обраду задатака из програмирања или представити ученицима начин израде презентација на мрежи. Теме реализовати на следећи начин:

Програмирање

Препоручује се наставнику да осам часова посвети изради задатака у програмском језику који је изучаван у VI и VII разреду. Задаци за вежбу могу бити неке од следећих тема: сортирање, евиденција присуства, просечна оцена, фискални рачун итд. Препоручује се наставницима да са ученицима ураде неки од следећих примера:

1. Слогови (или класе, зависно од програмског језика) - Груписање сродних података у један тип података. Пример: дефинисати тип слога (класу) који представља ученика и садржи име, презиме, датум рођења, адресу, разред и одељење.

2. Потпрограми - Направити потпрограм (процедуру или метод, зависно од програмског језика) који са тастатуре учитава податке у слог ученика и други потпрограм који исписује податке о ученику на екрану.

3. Низови - Помоћу решења претходних задатака сачинити програм који учитава податке о свим ученицима у одељењу, а затим исписује податке само ученике који су рођени одређеног дана или само за ученике из одређеног места или одељења.

4. Напредне операције са низовима - Сортирати унети низ ученика по презимену или по датуму рођења.

5. Уколико је могуће, обрадити неки од претходних примера у графичком окружењу, тј. развити програм који за унос и приказ података користи прозоре, тастатуру и миша.

Преостала два часа посветити теоријској обради фаза израде проблемских задатака на рачунару. Ова целина ће код ученика заокружити сва знања стечена из програмирања кроз понављање и разјашњавање низа корака који се предузимају приликом решавања проблемских задатака на рачунару. Тиме се код ученика развија способност да сагледају

цео процес израде програма, а да појам програмирања не повезују само са једном његовом фазом (најчешће се појам програмирања повезује са фазом писања програмског кода). Дакле, ученицима објаснити да се процес програмирања или пројектовања софтвера састоји из неколико фаза и сваку од њих растумачити: пројектовање захтева, анализа захтева, прављење модела система (помоћу алгоритма или на неки други начин), дефинисање захтева и њихово записивање, избор софтвера и алата за рад, израда програма (писање програмског кода), дизајн, тестирање решења, анализа грешака, дорада, завршна фаза писања документације у виду техничког упутства. Нагласити да се у реалном времену неке од наведених фаза преплићу и понављају а да је за израду озбиљног софтвера потребно имати читав тим у коме су улоге учесника тачно подељене.

Презентације на мрежи

Обновити са ученицима појмове као што су сервиси интернета, презентације на интернету, мапа и структура презентација на мрежи, појам сајта, преузимање материјала са других презентација, ауторска права на интернету и друго. Израду презентација на мрежи започети радом са језиком ХТМЛ. Објаснити основе језика ХТМЛ. У оквиру наставних јединица које следе направити једоставну презентацију на мрежи.

Обраду језика ХТМЛ и израду једноставне презентације на мрежи поделити на следеће целине:

- Основни елементи језика ХТМЛ (појам тагова са примерима основног костура програма, концепт креирања стране, поглед из веб читача).

- Боја и слика за позадину.

- Рад на тексту (унос текста, измена, брисање, прелазак у нови ред, размак између речи, специјални знаци, центрирање, фонт, величина, боја, стил).

- Рад на слици (уметање слике на страну, промена димензије слике, позиционирање на екрану, постављање и позивање извора слика).

- Хиперлинк (текст, слика, Е-маил).

- Креирање табела (дефинисање табела, редова и колона, спајање редова, спајање колона, оквири за табелу, рад са текстом и сликама).

На крају демонстрирати могућности специјализованих програма за израду презентација на мрежи (МС Публисхер, МС Фронт Паге, Дреамwеавер, Јоомла итд). Причати са ученицима о критеријумима за вредновање веб страница.

Подстицати ученике на критичко вредновање информација доступних на мрежним презентацијама. Причати са ученицима о утврђивању вредности презентације постављањем следећих питања: Да ли је садржај коректан и актуелан? Да ли је садржај презентације у складу са узрастом ученика? Да ли су квалитетни текстуални, графички и мултимедијални елементи (ако постоје)? Да ли постоји препорука неке релевантне установе за коришћење презентације? Да ли је лако кретање (навигација) кроз презентацију? Да ли сви линкови у презентацији функционишу?

Да ли презентација садржи биографију аутора и његову електронску адресу? Да ли је аутор веб презентације познато име у својој области? Да ли постоји линк до посматране презентације са неке презентације у коју већ имамо поверења? Да ли се наводе потпуни библиографски подаци у цитатима, како би се могли пронаћи оригинални извори? Да ли посматрана презентација има обележен датум постављања и датум последњег ажурирања? Да ли је то битна карактеристика квалитетне презентације?

Теме за ИЗРАДУ САМОСТАЛНОГ ПРОЈЕКТА су део садржаја неког предмета који се изучава током школовања или су слободне. Као циљ треба поставити израду пројектног задатка. За реализацију пројектног задатка ученици користе знања стечена у оквиру предмета Информатика и рачунарство. Пројекат може бити реализован индивидуално или у групи до 3 ученика. Уколико се ради у групи, за сваког ученика јасно дефинисати задатке и целине које треба самостално да уради.

Избор теме. Заједно са сваким учеником појединачно, одабрати тему за рад. Препоручити теме из школског програма или слободне теме, као што су: Наша школа, Одељењски ЦД, Стари и ретки занати итд. Дискутовати и анализирати одабрану тему и упутити ученике на потребну литературу. Обновити појам ауторских права и скренути пажњу на начине дељења дигиталних материјала, односно начине преузимања туђих материјала и постављање својих на интернет.

Израда плана рада на пројекту. Објаснити ученицима све фазе израде пројекта појединачно: одређивање задатка пројекта и циљне групе којој је пројекат намењен, истраживање на задату тему, прикупљање података, сортирање и избор најквалитетнијих материјала, обрада материјала на рачунару, одабир форме за приказ пројекта, рад на пројекту, тестирање функционалности пројекта, представљање пројекта циљној групи, евалуација пројекта.

Избор средстава за реализацију пројекта. У односу на одабрану тему разговарати са ученицима и сачинити избор потребних програма и алата за израду пројекта, као што су: дигитални фотоапарат, камера, скенер и други. Избор програма извршити од обрађених у оквиру предмета Информатика и рачунарство.

Израда пројекта. Број часова који је на располагању распоредити тако да се највише часова посвети изради пројекта. Препоручује се од шест до осам часова. Пратити ученике у раду и подстицати их на самосталан рад.

Вредновање пројекта. Приказати и презентовати урађене пројекте одељењу или широј заједници. Коментарисати и анализирати представљене пројекте заједно са ученицима. Разговарати о тешкоћама на које су ученици наилазили током реализације пројекта и на које начине су их превазишли.

Број часова који је предвиђен за сваку наставну област је оријентациони. Наставнику се оставља слобода да га коригује у извесној мери (2 до 3 часа по теми) уколико му је то потребно ради квалитетнијег савладавања програмских садржаја.

ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ (1 час недељно, 34 часа годишње)

Циљ васпитно-образовног рада овог изборног предмета јесте да додатно подстиче развој и практичних и теоријских знања ученика која су важна за њихово слободно, спонтано и креативно комбиновање ликовних елемената у области: цртања, сликања, вајања, графике, примењених уметности и визуелних комуникација, а у циљу развоја њиховог креативног мишљења.




ликовног језика;развија способности и веће осетљивости ученика за опажање квалитета

свих ликовних елемената: линија, облика, боја;ствара услове да ученици на часовима у процесу реализације садржаја користе

различите технике и средства и да креативним изражавањем боље упознају њихова визуелна и ликовна својства;







развија способности за препознавање основних својстава традиционалне, модерне и савремене уметности.


Ученици треба дасе:- оспособе да опажају и представљају: слободне композиције, визуелне метафорике,

контрасте, јединства и доминанте у простору, фантастике;- формирају навике за виши ниво културе рада, квалитет производа, културу

живота и слободног времена;- ликовно-визуелно описмене, развију креативне способности, припремају за

ефикасно и савремено укључивање у рад, односно за различита занимања.Структура: 1. Садржаји програма

2. Креативност3. Медијуми


1.1. СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ (6+2)1.1.1. Енформел....(2)2.1.1. Непосредно преношење динамичног тока мисли у одређеном временском интервалу3.1.1. Сликање, одговарајућа средства и материјали1.1.2. Ритмичко-хармонијска комопзиција чистог односа боје и форме (2)2.1.2. Перцепција – аперцепција3.1.2. Цртање, сликање, вајање, .oдговарајућа средства и материјали1.1.3. Систем низања скупова тачака, линија, боја, облика и волумена према одређеној схеми (2)2.1.3. Комбинаторика унапред датог скупа геометријских бојених површина, пластичних елемената или линеатура3.1.3. Цртање, сликање, вајање, oдговарајућа средства и материјали

1.1.4. Слободно компоновање – вежбање(2)

1.2. ВИЗУЕЛНА МЕТАФОРИКА (4+2)1.2.1. Амблем, површинско обликовање(2)2.2.1. Перцепција и аперцепција3.2.1. Цртање, сликање, вајање, Одговарајућа средства и материјали1.2.2. Амблем, тродимензионално обликовање (2)2.2.2. Перцепција и аперцепција3.2.2. Цртање, сликање, вајање, oдговарајућа средства и материјали1.2.3. Визуелна метафорика вежбање(2)

1.3. КОНТРАСТ, ЈЕДИНСТВО И ДОМИНАНТА У ПРОСТОРУ ( 10+6 )1.3.1. Контраст, јединство и доминанта у простору(10)2.3.1. Опажање и представљање3.3.1. Цртање, сликање, вајање, oдговарајућа средства и материјали1.3.2. Контраст, јединство и доминанта у простору– вежбање (4)

1.4. СЛОБОДНО КОМПОНОВАЊЕ И ФАНТАСТИКА (3+1)1.4.1. Реални облици у нереалним односима (2)2.4.1. Аперцепција (замишљања, подстицање имагинације)3.4.1. Цртање, сликање, вајање.одговарајућа средства и материјали1.4.2. Фотомонтажа (1)2.4.2. Перцепција и аперцепција3.4.2. Одговарајућа средства и материјали1.4.3.Слободно компоновање и фантастика – вежбање (1)



Оперативні завдання

В кінці восьмого класу учні повинні:- правильно і плавно та з розумінням читати відомі та невідомі тексти;- дотримуватись правил пунктуації при читанні;- дотримуватись правил правопису на письмі;- чітко писати писаними літерами під час диктантів та самодиктантів;- висловлювати свої думки стосовно повсякденного життя;- зрозуміти прочитане і зробити усний та письмовий висновок

прочитаного тексту;- правильно вимовляти і вживати в розмові близько 300 нових слів та виразів;- висловлювати свої думки використовуючи реченнєві моделі у минулому,

теперішньому і майбутньому часі;- опанувати технікою переказу текста в рамках засвоєної теми;- розпізнавати відомі структури тексту;- поступово опановувати методикою написання творів на вільну тему;- збагачувати знання про звичаї та традиції українського народу.

ЗМІСТ ПРОГРАМИУКРАЇНСЬКИЙ ПРАВОПИС Вимова, читання, письмо:У восьмому класі потрібно систематизувати вже вивчений матеріал з морфологіїукраїнської мови і засвоїти дереваційні способи української мови, а також найвживаніші моделі словотворення. Потрібно наводити учнів, щоб вони самі вбачали відмінності між українським і сербським словотворенням з метою запобігання дереваційних кальок. Засвоєння правила написання частки не з прикметниками, прислівниками і дієслівними прикметниками.

Повторення вивченого в 5 класі.Іменник: Основні словотворчі моделі і способи творення іменників. Прикметник: Основні словотворчі моделі і способи творення прикметників. Числівник: Основні словотворчі моделі і способи творення числівників.Дієслово: Основні словотворчі моделі і способи творення дієслів.

Прислівник: Основні словотворчі моделі і способи творення прислівників.

Прийменник: Похідні (вторинні) прийменники та прийменникові конструкції у значенні прийменника.

Моделі реченьРозвиток усного мовлення шляхом засвоєння синтаксичних моделів наступногозагального змісту.

Стверджувальне речення

Інформація про мету дії Ми пішли до театру.

До школи приїхали актори. Інформація про призначення Він купив книжку сестрі. Інформація про спосіб дії Ми пішли гуртом до кінотеатру. Інформація про ступінь інтенсивності Це надзвичайно цікава книжка.Інформація про причину Учень не прийшов до школи

через хворобу.

ТематикаСім’я: займання, професії.Школа: шкільні гуртки і захоплення учнів.Повсякденна інтеракція: в ресторані, під час відпочинку, національні страви.Культура: період романтизму в українській культурі, реалізм та модернізм в українській літературі наприкінці ІХ – на початку ХХ століття.

Робота над літературним текстомЗакріплення знань про поезію і прозу як літературних видів. Характеристики українськоїпоезії періоду романтизму (Микола Костомаров, Левко Боровиковський, Маркіян Шашкевич та ін.). Життя і праця Тараса Шевченка, Івана Франка, Михайла Коцюбинського, Лесі Українки, Василя Стефаника.

Аналіз текстуАналіз літературних творів та усної народної творчості.Поділ текстів на частини. Вибір найцікавішої частини тексту. Висловлювання своєї думки про прочитане та дискусії на базі прочитаного.Виділення головних героїв та другорядних дійових осіб. Характеристика головних дійових осіб.Опис природи у тексті.

Пряме та переносне значення слів.Аналіз поезії (тема, ідея).Виділення та пояснення виразів, слів та діалогів в тексті стосовно поведінки головних героїв, драматичних ситуацій і їхніх причин та наслідків.Аналіз частин тексту на базі головної думки тексту.КУЛЬТУРА МОВЛЕННЯ Розмовна моваРозповідь про різні випадки та пригоди.Складання розповіді на задану тему на вибір учня або викладача. Опис природи. Опис з використанням запропонованих слів. Водження дискусії на задану тему.Розмова про улюблену книгу, фільм, телепередачу.Закінчення розповіді з заданим початком.Розмови на актуальні теми, що цікавлять дітей. Розмови з використанням тематичних слів.Переказ тексту.Опис поодиноких предметів, осіб, природи та природних явищ.Вправи для збагачення словникового запасу слів.Короткі розмови на теми з повсякденного життя.

ПисьмоПисьмовий переказ цікавих пригод з особистого життя учнів.Опис поодиноких предметів, осіб, природи.Диктант, самодиктант.Правильне написання різних граматичних форм слів вжитих у тексті.Складання творів з дотриманням головних елементів (вступ, головна частина, кінцівка). Вправи складання простих поширених речень. Вправи перетворення простих коротких речень в поширені.Вправи правильного вживання правил пунктуації.Виконання домашніх завдань і їхня перевірка на уроці.

Елементи національної культуриУкраїнський народний одяг.Географічні поняття ( міста України, туристичні центри).Історія формування української нації. Вивчання українських пісень. Українські народні ігри.Архітектура – специфічність української архітектури, деякі назви старовинних побутових предметів.Презентація народних звичаїв, пісень та ігор на шкільних вечорах в традиційномународному одязі.Історичний контекст доселення українців на терени південної Панонії.

Огляд доселень українців в колишню Югославію і сьогоднішню Сербію.

ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕСЕПТЕМБАР

1. Упознавање ученика са кућним редом2. Избор руководства одељеннске заједнице3. Припреме за екскурзију4. Владање ученика-упознавање са новим законом

ОКТОБАР5. Дечја недеља6. Упознавање са конвенцијом о дечјим правима7. Анализа екскурзије (шта смо видели, научили и како смо се понашали)8. Социјални притисак вршњака и проблеми понашања

НОВЕМБАР9. Анализа успеха и дисциплие за први класификациони период10. Унапређење успеха у настави и других активности (мотивација за учење)11. Дан деце 20.11. међународни ,,Дан детета,,12. Понашање ученика на часу

ДЕЦЕМБАР13. Светски Дан борбе против сиде (млади и сида)14. какви су ми планови у новој календарској год и шта ћу предузети да их

реализујем15. Компјутерска зависност16. Анализа успеха и дисциплине за други класификациони период

ЈАНУАР17. Обележавање Дана Светог Саве18. Радионица посвећена професионалној оријентацији

ФЕБРУАР19. Превенција насиља20. Како решити сукобе21. Рад ученичког парламента22. Ризично понашање у дечијем узрасту

МАРТ23. Култура поклањања (кад, коме, шта, како)24. Радионица из професионалне радионице25. Утицај информатичке технологије на здравље деце школског узраста26. Култура одевања

АПРИЛ27. Светски Дан здравља28. Анализа успеха и дисциплине за трећи класификациони период29. прослава Дана школе30. Радионица – професионална оријентација – Даље школовање

МАЈ31. Здравствено васпитање и унапређење32. Припреме за матуру33. Дан борбе против пушења34. Осврт уназад. Весео одељенски час!

УЧЕНИЦИ ОСМИХ РАЗРЕДА ће полагати завршни испит ради ће тест из српског језика, математике и комбиновани. Сви ученици су обавезни да изађу на завршни испит да би добили уверење о завршеној основној школи.

САДРЖАЈ

ШКОЛСКИ ПРОГРАМ РАДА ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД....1 УВОДНИ ДЕО......................................................................................................................1ШКОЛА И ЊЕНА ОКОЛИНА...........................................................................................4СВРХА, ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ШКОЛСКОГ ПРОГРАМА............................................5НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ПЕТИ, ШЕСТИ, СЕДМИ И ОСМИ РАЗРЕД...........................6Школски програм 5-8 разреда садржи програме:..............................................................7ПРОГРАМ ДОПУНСКЕ, ДОДАТНЕ И ПРИПРЕМНЕ НАСТАВЕ................................8ИСПИТИ................................................................................................................................9

Разредни испит........................................................................................................................9Поправни испит......................................................................................................................9Испит из страног језика.........................................................................................................9Завршни испит........................................................................................................................9

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПРЕДМЕТНЕ НАСТАВЕ У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ.....................10ПОХВАЉИВАЊЕ И НАГРАЂИВАЊЕ УЧЕНИКА.......................................................10ПРОГРАМ КУЛТУРНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ......................................................10ПРОГРАМ ШКОЛСКОГ СПОРТА И СПОРТСКИХ АКТИВНОСТИ.........................11ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ОД НАСИЉА, ЗЛОСТАВЉАЊА И ЗАНЕМАРИВАЊА И ПРОГРАМИ ПРЕВЕНЦИЈЕ ДРУГИХ ОБЛИКА РИЗИЧНОГ ПОНАШАЊА.............11ПРОГРАМ СЛОБОДНИХ АКТИВНОСТИ ШКОЛЕ......................................................12ПРОГРАМ ПРОФИСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ.......................................................13ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ..........................................................................13ПРОГРАМ СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ...............................................................................14ПРОГРАМ ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ...............................................................14ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ЛОКАЛНОМ САМОУПРАВОМ........................................15ПРОГРАМ САРАДЊЕ СА ПОРОДИЦОМ......................................................................15ПРОГРАМ ИЗЛЕТА, ЕКСКУРЗИЈА И НАСТАВЕ У ПРИРОДЕ................................16ПРОГРАМ РАДА ШКОЛСКЕ БИБЛИОТЕКЕ...............................................................17НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ДРУГИХ ОБЛАСТИ РАЗВОЈНОГ ПЛАНА ШКОЛЕ који утичу на образовно-васпитни рад.....................................................................................18ПРОГРАМ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ....................................................18

ПРИЛОЗИ ШКОЛСКОМ ПРОГРАМУ...........................................................................19ИНДИВИДУАЛНИ ОБРАЗОВНИ ПЛАНОВИ...............................................................19

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ПЕТИРАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ......................................................................20

А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.......................................................................21СРПСКИ ЈЕЗИК..................................................................................................................21СТРАНИ ЈЕЗИК..................................................................................................................27МАТЕМАТИКА..................................................................................................................29ЛИКОВНА КУЛТУРА.......................................................................................................34МУЗИЧКА КУЛТУРА.......................................................................................................37ИСТОРИЈА..........................................................................................................................43ГЕОГРАФИЈА.....................................................................................................................44БИОЛОГИЈА.......................................................................................................................45ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ.....................................................48ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ................................................................................................50

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ..................................................53ВЕРСКА НАСТАВА...........................................................................................................53ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС.......................................................................................53ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ............................................................................................54СТРАНИ ЈЕЗИКПрва година учења..............................................................................................................55ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК.....................................................................................................57РУСКИ ЈЕЗИК.....................................................................................................................59ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ИЗАБРАНИ СПОРТ..........................................................60

В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.........................................................................60ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО.............................................................................61ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ..............................................................................61СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ..................................................................63УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ.......67ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ...............................................................................69

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ШЕСТИРАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ..................................................................70

А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.......................................................................71СРПСКИ ЈЕЗИК..................................................................................................................71СТРАНИ ЈЕЗИК..................................................................................................................75ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК.............................................................................................................75ЛИКОВНА КУЛТУРА.......................................................................................................76МУЗИЧКА КУЛТУРА.......................................................................................................79ИСТОРИЈА..........................................................................................................................85ГЕОГРАФИЈА.....................................................................................................................89ФИЗИКА..............................................................................................................................91МАТЕМАТИКА................................................................................................................100БИОЛОГИЈА.....................................................................................................................104ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ....................................................106ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ...............................................................................................108

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ................................................113ВЕРСКА НАСТАВА.........................................................................................................113ПРАВОСЛАВНИ КАТИХИЗИС.....................................................................................113ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ..........................................................................................114СТРАНИ ЈЕЗИКДруга година учења..........................................................................................................115ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК( друга година учења).......................................................................................................118РУСКИ ЈЕЗИК( друга година учења).......................................................................................................120ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ – ИЗАБРАНИ СПОРТ........................................................121

В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.......................................................................121СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ................................................................122ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО...........................................................................130ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ............................................................................131УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ..................133ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ........................................................................137

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА СЕДМИРАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ....................................................................139

А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.....................................................................140СРПСКИ ЈЕЗИК................................................................................................................140СТРАНИ ЈЕЗИК................................................................................................................149EНГЛЕСКИ ЈЕЗИК...........................................................................................................153ЛИКОВНА КУЛТУРА.....................................................................................................155МУЗИЧКА КУЛТУРА.....................................................................................................159ИСТОРИЈА........................................................................................................................167ГЕОГРАФИЈА...................................................................................................................169ФИЗИКА............................................................................................................................171МАТЕМАТИКА................................................................................................................179БИОЛОГИЈА.....................................................................................................................183ХЕМИЈА............................................................................................................................185ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ....................................................188ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ СЕДМИ РАЗРЕД................................................................190

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ................................................198 ВЕРСКА НАСТАВА.........................................................................................................198

ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ..........................................................................................200СТРАНИ ЈЕЗИК................................................................................................................201ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК...................................................................................................205РУСКИ ЈЕЗИК...................................................................................................................206

В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.......................................................................207СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ................................................................208ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО...........................................................................216ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ............................................................................222УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ.................224ЧАС ОДЕЉЕЊСКОГ СТАРЕШИНЕ.............................................................................225

ГЛОБАЛНИ ПЛАН НАСТАВНИХ САДРЖАЈА ЗА ОСМИРАЗРЕД ШКОЛСКЕ 2014/2015. ГОДИНЕ....................................................................227

А. ОБАВЕЗНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ.....................................................................228СРПСКИ ЈЕЗИК................................................................................................................228СТРАНИ ЈЕЗИК................................................................................................................235ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК...........................................................................................................241ЛИКОВНА КУЛТУРА.....................................................................................................243МУЗИЧКА КУЛТУРА.....................................................................................................247ИСТОРИЈА........................................................................................................................254ГЕОГРАФИЈА...................................................................................................................257ФИЗИКА............................................................................................................................259МАТЕМАТИКА................................................................................................................266БИОЛОГИЈА.....................................................................................................................273ХЕМИЈА............................................................................................................................277ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ....................................................280ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ОСМИ РАЗРЕД...................................................................282

Б. ОБАВЕЗНИ ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ................................................295ВЕРСКА НАСТАВА.........................................................................................................295ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ..........................................................................................299СТРАНИ ЈЕЗИК................................................................................................................305Италијански језик(четврта година учења).....................................................................................................307Руски језик(четврта година учења).....................................................................................................310ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ - ИЗАБРАНИ СПОРТ.........................................................315В. ИЗБОРНИ НАСТАВНИ ПРЕДМЕТИ........................................................................322СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ ОСМИ РАЗРЕД....................................322ИНФОРМАТИКА И РАЧУНАРСТВО...........................................................................331ЦРТАЊЕ, СЛИКАЊЕ И ВАЈАЊЕ..................................................................................337УКРАЈИНСКИ ЈЕЗИК СА ЕЛЕМЕНТИМА НАЦИОНАЛНЕ КУЛТУРЕ.................339ПРОГРАМ РАДА ОДЕЉЕНСКОГ СТАРЕШИНЕ.......................................................342

У Лаћарку Председник Школског одбора _______________________ _________________________

Documents

НAСТАВНИ ПРОГРАМtrivavitasoviclebarnik.edu.rs/dokumenta/skolski dokum… · Web viewУ школи поседујемо следећа наставна средства