Pažnja

Predmetni nastavnik: Prof. Dr. Veronika Išpanović Radojković

Studijski program: Psihologija Univerzitet Singidunum, FMK

Šk god. 2013/14VI semestar, III godina

Definicija pažnje

Pažnja je aktivno ili pasivno fokusiranje svesti na neko iskustvo.

“Pažnja je usmeravanje mentalne aktivnosti na jedan čulni sadržaj, a zanemarivanje ostalih” (Fajgelj, 2012)

Pažnja je brana ili filter koji se nalazi između senzornog ulaza i struktura u kojima se odvijaju kognitivni procesi.

Ona je ključna za odabiranje informacija za svesnu obradu.

Njena funkcija je da spreči preopterećenje kanala i kapaciteta obrade informacija od koga se zahteva da bude istovremeno i veoma selektivan i dovoljno generalizovan.

Nivoi pažnjeDva nivoa pažnje:1. Obezbeđivanje osnovnog nivoa budnosti i aktivnosti:

a) Tonični arousal (dnevne fluktuacije budnosti i aktivnosti)

b) Fazični arousal (trenutna facilitacija performanse – sposobnost sistema da reaguje na relevantan signal višestrukim povećanjem osetljivosti i brzine obrade)

2. Selektivna pažnja:

a) Nevoljna pažnja- događaj ili predmet privlače pažnju bez svesnog voljnog izbora tj bez namere tzv. refleks orijentacije .

b) Voljna pažnja - voljno fokusiranje na neki unutrašnji ili spoljašnji događaj.

Karakteristike pažnje – 1. Budnost (alertnost) –fiziološka svest koja ima

generalizovani karakter i može biti različitog stepena.Za pažnju je neophodna alertnost, ali alertnost nije dovoljna za pažnju:

Budna (alertna) osoba je u stanju da odgovori na svaki stimulus iz sredine. Alertna ali nepažljiva osoba će biti privučena svakim novim stimulusom iz okoline,a pažljiva osoba je u stanju da isključi nevažne stimuluse.

Tenacitet – nivo, intenzitet pažnje. Fokusiranje – usmeravanje pažnje na jedan objekat. Koncentracija – sposobnost održavanja fokusa pažnje. Održavanje - trajanje fokusirane pažnje.

Karakteristike pažnje – 2.

Selektivnost – sposobnost da se od svih mogućih stimulusa odabere jedan.

Deljivost (bifokalnost) – sposobnost istovremenog fokusiranja/praćenja dva ili više stimulusa;

Fleksibilnost - sposobnost brzog prebacivanja pažnje između dva različita “kanala” stimulusa, osobina stimulusa ili zahteva zadatka

Karakteristike pažnje – 3.

Vigilnost – budnost, opreznost, spremnost da se pažnja pomeri sa jednog objekta na drugi ukoliko to okolnosti zahtevaju.

Traganje ( pretraživanje) – nalaženje datog objekta u masi ometajućih materijala, stimulusa.

Kapacitet – broj pojedinačnih informacija koje se mogu zadržati u svesti za veoma kratko vreme.

Otpornost na distrakcije – sposobnost supresije stimulusa koji su irelevantni sa aspekta tekuće aktivnosti.

Neuroanatomske osnove pažnje – 1.

Retikularna formacija (RF) Tonični arousal (donji deo RF)–reguliše prag intenziteta

koji stimulus mora posedovati da bi bio registrovan. Fazički arousal (gornji deo RF) – reguliše sposobnost

sistema da reaguje na relevantan signal višestrukim povećanjem osetljivosti i brzine obrade.

Locus coeruleus – kontrola pažnje, diskriminacija signala i supresija distraktibilnosti

Talamus –obezbeđuje selektivnu pažnju ali da bi informacije prolazile kroz “talamički filtar” RF mora obezbeđivati dovoljno visok arousal.

Gornji kolikuli –orijentacija pogleda prema izvoru interesovanja. Značajni za premeštanje (“shift”) pažnje

Neuroanatomske osnove pažnje – 2.

Parijetalni regioni (PR) desne hemisfere - značajni za usmeravanje pažnje u suprotnu polovinu prostora. Oštećenjem nastaje “unilateralni neglekt” (zanemarivanje suprotne, leve polovine tela, prostora itd).

Prefrontalni regioni (PF) oštećenja dorzolateralnih PF regiona - teškoće koncentracije,

teškoće selekcije, distraktibilnosti i fleksibilnosti pažnje, Oštećenja medijalnih PF regiona – nesposobnost usmeravanja na

ono što je bitno. Osoba se usmerava na irelevantan stimulus.

Limbički sistem – učestvuju u odabiraju stimulusa koji su emocionalno značajni za osobu

Desna hemisfera – kod zdravih osoba aktivnija i efikasnija u kontroli pažnje.

Teorija pažnje (Mesulam)

Kortikalna mreža za kontrolu pažnje nalazi se dominatno u desnoj hemisferi i obuhvata tri mehanizma:

Parijetalnu posteriornu koru – za prostornu distribuciju pažnje,

Dorzolateralnu prefrontalnu koru – za voljnu pažnju (fleksibilnost, deljenje pažnje, vigilnost)

Medijalnu/cingularnu prefrontalnu koru –za

inhibiciju irelevantnih stimulusa.

Ispitivanje pažnje -1.

Selektivna pažnja Pokretljivost (fleksibilnost) pažnje Koncentracija

Ispitivanje pažnje: Ponavljanje brojeva (auditivna pažnja) “A test” – za ispitivanje koncentracije i

fleksibilnosti pažnje

Ispitivanje pažnje -2.

Raspon brojeva (Digit span iz WISCa) 7-6 6-3-8 5-2-9-6 2-7-1-4-9 5-1-8-3-6-2 4-7-8-5-1-9-6 8-3-7-4-1-5-2-9 3-6-4-1-9-8-5-2-7Normalan raspon pažnje: 5-9 (7 +/-2)

Ispitivanje pažnje -3.

Procena složenijih oblika pažnje: Serijsko brojanje unapred od 1 do 20 ili

unazad Serijsko sabiranje po 3 (1+3=4+3=7+3...) Serijsko oduzimanje po 7 ili po 13 od 100

Grafička varijanta zadatka:‚u datom tekstu obeležiti svako slovo “A” (tzv. Cancellation task)

Ispitivanje pažnje -4.

Poremećaji pažnje kod oštećenja mozga -1.

Istorijat: kod osoba koje su preživele epidemični encefalitis (von Economo influenza,1918-1921) zaostalo oštećenje retikularne supstance praćeno izrazitom hiperaktivnošću i distraktibilnošću.

Najčešći uzrok smanjene pažnje i vigilnosti kod bolničkih pacijenata:

difuzna disfunkcija mozga uzrokovana metaboličkim poremećajima, intoksikacijom supstancama, posle hirurških intervencija itd.

obimna kortikalna oštećenja bilo koje etiologije ( atrpfje, multipli infrakti, envefalitis, trauma glave itd)

Ovakve osobe su izuzetno nepažljive i distraktibilne, svaki novi stimulus im brtzo odvlači pažnju, nisu u stanju da isljuče irelevantne stimuluse

Poremećaji pažnje kod oštećenja mozga -2.

Bilateralna oštećenja frontalnog režnja ili limbičkog sistema (Korsakoff-ljev sindrom kod hroničnog alkoholizma):

Indiferentnost, neinteresovanje za okolinu, apatičnost Teškoće prebacivanja sa jednog na drugi odgovor što

rezultira perseveracijom

Oštećenja desne hemisfere imaju jači efekat na pažnju nego oštećenja leve hemisfere:

Jednostrano zanemarivanje ili potpuno poricanje stimulusa koji dolaze iz suprotne polovine prostora, tela

Razvoj pažnje

I mesec –orijentacija/usmeravanje pažnje određeno fizičkim karakteristikama stimulusa;

II -III mesec – novitet stimulusa postaje dominantni faktor koji određuje pažnju deteta;

ZNAČAJ REČI, GOVORA ZA RAZVOJ VOLJNE PAŽNJE 2-4 godina – detetove unutrašnje potrebe i

interesovanja usmeravaju pažnju; 5-6 godina – veća selektivnost pažnje,

smanjena distraktibilnost; Do 10-12 god – postepeno jačanje sposobnosti

održavanja, deljenja i fleksibilnosti pažnje.

Poremećaji pažnje u detinjstvu

Razvojni hiperkinetski sindrom (ADHD)

Poremećaj pažnje bez hiperaktivnosti (ADD) - “primarni poremećaj vigilnosti”

Poremećaji pažnje kod razvojnih diskognitivnih sindroma (razvojne disfazije, dispraksije, disleksije)

Oštećenja pažnje nakon kontuzije mozga

Oštećenja pažnje nakon kontuzije mozga

Najčešća i najdugotrajnija posledica zatvorenih kranio-cerebralnih povreda.

Posledica ozleda moždanog stabla i orbitofrontalne i temporalne kore.

Praćeno 60 dece (8-14 g.) tokom 2 godine nakon zatvorene povrede glave. Oštećenja pažnje prisutna i nakon 2 godine.

POREMEĆAJ PAŽNJE SA HIPERAKTIVNOŠĆU

U DETINJSTVU

Hiperkinetički poremećaj - terminologija

DSM-IVADHD (Attention Deficit Hyperactivity

Disorder) : poremećaj pažnje i hiperaktivnost

ICD (MKB)-10Hiperkinetički poremećaji

Hiperkinetički poremećaj

Osnovni simptomi SLABA PAŽNJA

HIPERAKTIVNOST

IMPULSIVNOSTI

Etiologija hiperkinetičkog poremećaja

Najznačajniji poremećaj u ADHD je poremećaj viših kortikalnih funkcija u prefrontalnom korteksu i sa njim povezanim subkortikalnim strukturama (bazalne ganglije).

Ove više kortikalne funkcije su inhibitorne, imaju ulogu u održavanju budnosti i pažnje, inhibiciji neodgovarajućih akcija i prilagodjavanju strategija odgovora kada su greške načinjene ili se okolnosti menjaju.

Populaciona genetika ADHD

25% bliskih rođaka dece koja imaju hiperkinetski poremećaj ima taj isti poremećaj, dok je ovaj odnos u opštoj populaciji oko 5%,

Braća i sestre dece sa ADHD imaju 2-3 puta veći rizik za ADHD nego braća i sestre dece iz kontrolne grupe.

Blizanačke studije su pokazale značajno višu konkordantnost ADHD za monozigotne (79%) nego dizigotne (32%) blizance što je u skladu sa visokim stepenom nasleđivanja.

Razvojni tok poremećaja

Poremećaj prisutan već u ranom detinjstvu, ali se često ne prepoznaje.

Problemi postaju upadljivi polaskom deteta u školu i sve se više “gomilaju”.

Poremećaj se često nastavlja u adolescenciji i odraslom dobu - ali u promenjenom obliku.

Hiperkinetički poremećaj

Učestalost: 3% do 10% kod školske dece 3 do 4 puta češći kod dečaka Remeti socijalno funkcionisanje i akademsko

postignuće deteta Stigmatizuje dete Obično traje tokom školskog doba, ali se

može produžiti na adolescenciju i odraslo životno doba – uz promenu simptoma

Impulsivnost

Ne može da sačeka red

Ishitren sa odgovorima

Prekida druge

Nameće se drugima

Eksplozivno reaguje

Ćeste svađe sa vršnjacima

Lako zaplače

Hiperaktivnost

Vrpolji se

Napušta klupu

Trči/penje se preterano

Ne može na miru da se igra/radi

Uvek spreman “da krene”

Mnogo priča

Slaba pažnja

Ne pazi

Ne završava zadatke

Ne može da se organizuje

Izbegava dugotrajan napor

Gubi stvari, “zaboravan”

Lako se ometa

Simptomi hiperkinetičkog poremećaja kod deteta školskog uzrasta

Simptomi slabe pažnje -1. Ne uspeva da obrati pažnju na detalje ili

pravi greške usled nepažnje u školskom radu ili drugim aktivnostima

Ima teškoća u održavanju pažnje u zadacima ili igri

Deluje kao da ne sluša kada mu/joj se direktno obraća

Ne prati date instrukcije i ne uspeva da do kraja završi zadatke u školi, obaveze ili poslove (nezavisno od namernog izbegavanja ili nesposobnosti da razume zadatak)

Simptomi slabe pažnje -2. Ima problema u organizovanim zadacima ili

aktivnostima

Izbegava, ne voli ili protiv volje učestvuje u zadacima u kojima se zahteva održavanje pažnje (školski ili domaći zadaci)

Gubi stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti (igračke, školski pribor, olovke, knjige )

Lako se poremeti pažnja spoljašnjim stimulusima

Zaboravlja dnevne aktivnosti

Simptomi hiperaktivnosti Vrpolji se šakama ili stopalima ili se meškolji

na sedištu

Ne može da sedi mirno, napušta stolicu u razredu ili u drugim situacijama kada se očekuje da sedi mirno

Trčkara ili se pentra u situacijama u kojima je to neprihvatljivo

Uvek spreman za akciju ili se ponaša kao da je „uključen u struju“

Simptomi impulsivnosti

Mnogo priča

Daje odgovor i pre nego što je pitanje postavljeno

Ima problem da sačeka svoj red

Prekida ili upada u reč drugome ili se nameće (u komunikaciji ili igri)

Uticaj hiperkinetičkog poremećaja na socijalno funkcionisanje tokom razvoja

Pre škole Adolescencija OdrasliŠkolski period Srednja škola

Problemi u ponašanju

Problemi u ponašanjuNeuspeh u školiProblemi u socijalnim interakcijamaNisko samopoštovanje

•Problemi u školovanju•Problemi u socijalnim interakcijama•Problemi sa samopoštovanjem•Problemi sa zakonom, pušenje i povrede

NeuspehProblemi pri zapošljavanjuNisko samopoštovanjeZloupotreba supstanciPovrede/akcidenti

Problemi na posluSamopoštovanje?Problemi u vezamaPovrede/udesiZloupotreba supstanci