Embed Size (px)
Citation preview
8 METODE UKLANJANJA OTPADA
Postupak uklanjanja otpada se može definisati kao način postupanja sa otpadom na način na koji će štetne i opasne materije u otpadu biti termičkom, biološkom ili fizičko hemijskom metodom biti minimizovane i stabilizovane do te mere da se mogu, ako nije moguće njihovo materijalno ili energetsko iskorišćavanje odlagati (deponovati) na način koji ne ugrožava zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Slika 8.1 Metode uklanjanja otpada [5.12]
8.1 Spaljivanje otpada
Posle deponovanja spaljivanje je najstarija metoda uklanjanja otpada. Spaljivanje je najradikalnija i sa higijenske tačke gledišta najefikasnija metoda uklanjanja otpada. Prednost spaljivanja je osim higijenskog stanovišta i smanjenje zapremine (na jednu četvrtinu) i težine otpada (na polovinu) u zavisnosti od vrste otpada. U prednosti spaljivanja otpada u zadnje vreme spada i energetsko iskorišćenje otpada koje je sve rasprostranjenije. Sam proces spaljivanja je dosta složen, sastoji se od više reakcija.
U nedostatke spaljivanja se ubrajaju veliki operativni troškovi, i emisije koje nastaju. (njihovo prečišćavanje je jako skupo u odnosu na deponovanje).
8.1.1 Tehnologije termičke prerade otpada
U razloge za biranje termičke obrade otpada (spaljivanje, piroliza) spadaju aspekt higijene, i smanjenja zapremine (jako bitan aspekt) i težine otpada. Program upravljanja otpadom u SR 2006-2010 nalaže povećanje udela energetskog iskorišćenja otpada u odnosu na spaljivanje otpada.
Postrojenja za spaljivanje otpada
Sva postrojenja i procesi koji se primenjuju u razvijenim zemljama moraju ispunjavati zahteve najboljih dostupnih tehmologija (Best Available Technologies Economicaly Viable-BATEV ili BAT). BAT se odnosi na svaki korak manipulacije s
METODE UKLANjANjA OTPADA
Spaljivanje Deponovanje Ostale metode
otpadom kod postrojenja za spaljivanje otpada, uključujući prijem, preradu, spaljivanje, dobijanje energije, prečišćavanje otpadnih gasova itd. Postrojenja za spaljivanje otpada koja zadovoljavaju kriterijume BAT ispunjavaju zahteve Direktive Evropske unije 2000/76. Kod primene ovih propisa emisije koje se ispuštaju u vazduh ne smeju da prekorače 0,2% od težine otpada koji se spaljuje. Postrojenja za spaljivanje otpada (prema BAT) mogu iskoristiti čak 80% energetske vrednosti otpada. Ostaci od spaljivanja čine manje od 1/10 od prvobitne zapremine otpada a 30-40% prvobitne težine. Veći deo ovih ostataka, oko 92% čini šljaka, koja može da se iskoristi u graditeljstvu ili izgradnji puteva. Ako se šljaka iskoristi ostaje samo oko 8% ostataka, najviše pepeo, ovi ostaci se moraju odlagati kao opasan otpad.
Spaljivanje otpada ima i svoju negativnu stranu a to je veliko zagađivanje vazduha. Ranije je prioritetni cilj ovih postrojenja bila minimizacija količine otpada koji se deponuje, bez obzira na zagađenje životne sredine koje pritom nastaje. Sada je situacija malo drugačija, velika pažnja se posvećuje negativnim uticajima postrojenja za spaljivanje otpada na životnu sredinu, posebno zagađivanju vazduha (nastaju dioksini koji su uzročnici kancera...). Ipak postrojenja koja ispunjavaju BAT kriterijume imaju višestepeno prečišćavanje emisija u vazduh i ispunjavaju sva data ograničenja za emisije. Zahtevi BAT tehnologija obuhavtaju i higijenu radne sredine, preventivne mere za slučaj incidenta i automatizaciju procesa (manipulacija, merenje, regulacija, zapisi, arhiviranje podataka). Znači radi se o kompleksnom pogledu na sistem tehnologije manipulacije i spaljivanja otpada.
Postrojenja za spaljivanje otpada se mogu podeliti prema različitim kriterijumima, naprimer prema tehnici koju koriste:
Spaljivanje u sloju na rešetki
Spaljivanje u rotacionim pećima
Spaljivanje u koliskovim pećima
Spaljivanje u etažnim pećima
Spaljivanje u fluidizovanom sloju
Spaljivanje u cementarama
Proces spaljivanja materija ja jako složen, sastoji se od više reakcija (slika 8.2). Pod dejstvom toplote čvrst otpad se isušuje, gasifikuje i razlaže. Nastali produkti reaguju sa kiseonikom i zapaljuju se tj, nastaje sagorevanje čime se povećava temperatura u komori. Oslobođena toplota izaziva sekundarnu pirolizu ostatka čvrstog materijala, ili dolazi do njegove oksidacije zato što sadrži više ugljenika. Nastaje tinjanje.
Slika 8.2 Šema procesa spaljivanja [6.25]
Piroliza čvrstog otpada
Piroliza je proces termičkog razlaganja čvrstog otpada bez (ili sa ograničenim) prisustvom kiseonika. Piroliza je endotermna reakcija, kod koje se organski otpad razlaže na jednostavnije sastojke (CO2, H2O, C, CO, CH4…). Pirolizom na niskim temperaturama (oko 500°C) nastaju primarni produkti raspada, pre svega pirolitička ulja i deht, koje se često menjaju na koks i gasove.
Kod viših temperatura (550-800°C) razlaganje se odvija intenzivnije, nastaju gasovi sa većom toplotnom moći, manje ulja i deht. Materije koje sadrže celulozu, kao naprimer pair, otpad od drveta, iz baste…se teoretski u procesu pirolize mogu razlagati na sledeći način.
3 (C2H10O5) → 8 H2O + C6H8O + 2CO + CO2 + CH4+ H2 + 7 C
Nastajanje produkata
Sušenje
Akumulacija toplote
Gasifikacija
Čvrst otpad
Zapaljenje
Gornje plamenom
Čvrst ostatak
Tinjanje
Pepeo/šljaka
Toplota
O2
Kod temperatura od 800 do 1100 °C produkti pirolize su gasovi sa manjom toplotnom moći. Produkti pirolize se uglavnom koriste kao gorivo za grejanje. Koks od pirolize se koristi za proizvodnju aktivnog uglja. Značajan problem je voda, zato što za razliku od sagorevanja gde voda isparava, kod pirolize na 1t komunalnog otpada nastaje 300l izrazito zagađene vode.
Postrojenje se sastoji od uređaja za dopremanja otpada u komoru za spaljivanje. U komori na temperaturi od 300-800°C nastaje gas koji se vodi u komoru za dogrevanje, gde se spaljuje na temperaturi od 1000-1300°C. Vreme zadržavanja je minimalno 2 sekunde za koje dolazi do razlaganja i jako stabilnih jedinjenje (javljaju se kod otpada od plastike). Gasovi se kroz razmenjivač toplote dalje odvode u dimnjak.
Tabela 8.1 poređenje parametara spaljivanja i pirolize [6.3] [7.5]
Sagorevanje Pirolizaoksidacija, reakcija sa kiseonikom termičko razlaganje, bez kiseonikatemperatura spaljivanja: 800-1000°C temperatura spaljivanja: 500-1000°CProdukti Produkti Čvrst ostatak gas Čvrst ostatak gasC CO2, CO,
CH4, CnOm
C CO2, CO, CH4, CnOm
- H2, H2O, CH4, CnOm
- H2, H2O, CH4, CnOm
jedinjenja sumpora H2S sulfidi SO2, SO3
NH4CL HCL hloridi HClreduk.metali - oksidi metala -egzotermna reakcija endotermna reakcijaosetljivost na promenu sastava otpada mala osetljivost na promenu sastava
otpadačvrst otpad čvrst otpad i muljni otpad
8.1.2. Postrojenja za spaljivanje otpada
Postrojenja za spaljivanje otpada s obzirom na vrste otpada koji se spaljuje možemo podeliti na :
Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada,
Postrojenja za spaljivanje industrijskog otpada,
Postrojenja za spaljivanje otpada iz medicinskih ustanova,
Postrojenja namenjena za spaljivanje mešanog otpada.
Tabela 8.2 broj postrojenja za spaljivanje mešanog otpada u SR, 31.12.2004 [ SIŽP]
Okrug
Broj postrojenja
komunalni otpad
industrijski otpad
medicinski otpad
mešani otpad
Bratislava 1 3 1 1
Tranava - - 2 -
Trenčin - 2 6 2
Nitra - 1 6 -
Žilina - 4 2 -
Banska Bystrica - 2 3 1
Prešovo - 1 1 -
Košice 1 - - -
Zajedno 2 13 21 4Izvor: SIŽP, [8.5]
Slika 8.3 Postrojenje za spaljivanje otpada OLO
Postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada
U postrojenja za spaljivanje komunalnog otpada sa kapacitetom većim od 1000t/godina u Slovačkoj spadaju samo postrojenje u Bratislavi i u Košicama [4.5].
U Bratislavi to je postrojenje, firma OLO. Ciljom rekonstrukcije izvršene 2003 godine je bilo ispunjenje zahteva za ograničenja emisija. 2004 godine je u postrojenju
spaljeno oko 130 000t komunalnog otpada iz područja Bratislave. Od nastale šljake (oko 26,6% od težine spaljenog otpada tj. 34 000t) je magnetnom separacijom dobijeno oko 2300t metala u 2004 godini.
U Košicama radi se o postrojenju KOSIT, a.s. To je postrojenja sa linijom prečišćavanje gasova. Energetsko iskorišćavanje komunalnog otpada se primenjuje samo u Bratsilavi.
Postrojenje za spaljivanje komunalnog otpada u Bratislavi ispunjava sve zahteve koji su stupili na snagu 27.12.2005, pretpostavlja se da će i postrojenje u Košicama da ispuni ove zahteve.
Slika 8.4 Lokalizacija postrojenja za spaljivanje otpad u SR
Postrojenja za spaljivanje industrijskog otpada
Industrijski otpad se spaljuje u 13 postrojenja koja su na niskom tehničkom nivou, što uzrokuje zagađivanje vazduha.
Postrojenje sa većim kapacitetom je SLOVNAFT, a.s., Bratislava, DUSLO, a.s. Šalja i PETROCHEMA, a.s., Dubova. Navedene organizacije koriste postrojenje samo za sopstvene potrebe. Samo kod SLOVNAFT-a je instalirana etažna peć za spaljivanje mulja iz ČOV. Navedena postrojenja će biti rekonstruisana zato što ne ispunjavaju odgovarajuće zahteve.
Dozvolu za spaljivanje otpada sa sadržajem polihlorovanih bifenila (PCB) ima organizacija FECUPRAL, s.r.o., Velky Šariš sa kapacitetom od 1000t godišnje.
Postrojenja za spaljivanje otpada iz medicinskih ustanova
Postoji 21 postrojenje za spaljivanje otpada iz medicinskih ustanova, ali ovaj broj se smanjuje. Približno jedna trećina (8) će biti rekonstruisana a ostala postrojenja će biti zatvorena zbog neispunjavanja dozvoljenih granica emisija. Odgovarajuću tehničku opremljenost imaju tri postrojenja (Nitra, Martin, Bojnice), a samo dva postrojenja ispunjavaju ograničenja za emisiju (Nitra i Bojnice).
Od 21 postrojenja za spaljivanje otpada iz medicinskih ustanova zahteve važeće posle 27.12.2005 ne ispunjava 19 postrojenja, od kojih 7 postrojenja su zatvorena od 28.12.2005
Postrojenja namenjena na spaljivanje mešanog otpada
Otpad kao alternativni izvor energije koriste 3 postrojenja za spaljivanje otpada, ustvari fabrike cementa: HOLCIM Slovačka, a.s., Rohožnik, POVAŽSKA CEMENTAREN, a.s., Ladce i MAGNEZITOVE ZAVODY, a.s., Jelšava.
Za spaljivanje otpada koristi cementara u Rohožniku više metoda, u koje spada i korišćenje prerađenog otpada kao alternativno gorivo (koje prerađuje Ecorec Slovačka, s.r.o). Cementare imaju interes povećanja količine spaljivanog otpada, što u situaciji posle 2006 godine kad neće biti moguće spaljivanje otpada bez prečišćavanja vazduha u datim granicama emisije, može delimično rešiti nastalu situaciju (cementare već moraju imati kompletan sistem za prečišćavanje gasova).
Od pet postrojenja za spaljivanje mešanog otpada zahteve posle 27.12.2005 ispunjava samo jedno postrojenje (HOLCIM, a.s. Rohožnik), dok kod dva postrojenja postoji pretpostavka da će ispunjavati ove zahteve. Od dva postrojenja koja ne ispunjavaju zahteve jedno će biti zatvoreno.
8.1.3. Količine otpada koji se spaljuje
Situacija spaljivanja otpada u SR nije zadovoljavajuća, zbog velikih količina otpada koji se odlaže na deponije. Udeo spaljivanja otpada u odnosu na celokupnu količinu nastalog otpada je prikazan u tabeli 8.3, udeo spaljenog komunalnog otpada u odnosu na nastalu količinu je prikazan u tabeli 8.4, a udeo spaljenog industrijskog otpada u odnosu na nastao otpad je prikazan u tabeli 8.5.
Tabela 8.3 Udeo spaljivanja otpada od 2000 do 2004 godine[ SAŽP 4.5]
Godina 2000 2001 2002 2003 2004
Količina spaljenog otpada (mil.t)
0,59 0,55 0,62 0,7 0,46
Udeo od celokupne količine otpada (%)
3,6 3,5 3,9 4 4,8
Slika 8.5 Udeo spaljivaja otpada u sistemu postupanja s otpadima u periodu
2000-2004
Tabela 8.4 Udeo spaljivanja komunalnog otpada u odnosu na celokupnu količinu otpada [ SAŽP 4.5]
Godina 2000 2001 2002 2003 2004
Količina spaljenog komunalnog otpada (mil.t)
0,2 0,08 0,06 0,07 0,07
Udeo od celokupne količine otpada (%)
1,24 0,55 0,44 0,4 0,43
Izvor: SAŽP, [4.5]
Obr. 8.6 Udeo spaljivanja komunalnog otpada
Tabela 8.5 Udeo spaljivanja industrijskog otpada u odnosu na celokupnu količinu otpada [ SAŽP 4.5]
Godina 2000 2001 2002 2003 2004
Količina spaljenog otpada (mil.t)
0,6 0,9 1,2 0,43 0,43
Udeo od celokupne količine otpada (%)
4,4 5,45 8,58 8,3 7,58
Obr. 8.7 Podiel spaľovania priemyselných odpadov
Od celokupne količine nastalog otpada u SR se spaljuje oko 4% otpada. Relevantna procena moguće količine otpada za spaljivanje treba da se izračuna u odnosu na opasan otpad koji je moguće tretirati spaljivanjem (što ne znači da ne postoji ni jedna druga alternativna metoda tretmana otpada).
8.2 Odlaganje (deponovanje) otpada
Deponovanje je najstarija metoda postupanja sa otpadom, najjednostavnija i najjeftinija. Kao deponije su se u prošlosti koristile peščane banje, predeli sa močvarom, površine koje nisu mogle da se koriste u poljoprivredne svrhe itd. Ovakve divlje deponije, koje ugrožavaju životnu sredinu, su izvorom hemijske i biološke kontaminacije površinskih i podzemnih voda, a samim tim ugrožavaju i zdravlje stanovništva [8.4]. I danas deponije su neizbežne u sistemu upravljanja otpadom.
8.2.1 Deponije otpada
Prema [2.5] se deponije otpada dele na:
a) Deponije inertnog otpada: inertni otpad je otpad, kod kojeg ne dolazi do značajnim fizičko hemijskih ili bioloških promena, ne raspušta se, ne gori, hemijski ne reaguje, ne podleže biološkom raspadu i ne deluje štetno na druge materije s kojima dolazi u kontakt na način koji bi ugrozio zdravlje ljudi ili zagađenje vazduha.
b) Deponije neopasnog otpada: neopasan otpad nema ni jednu opasnu karakteristiku.
c) Deponije opasnog otpada.
Prema obliku, vrsti i načinu odlaganja otpada [5.13] možemo deponije podeliti na:
Deponije sa pregradama (monodeponije)-odlaganje neorganskog otpada iste vrste u pojedine sekcije. Deponija mora biti vodonepropusna.
Deponije komunalnog otpada - moraju biti vodonepropusne a deponijski gas koji nastaje se mora sakupljati i po pravilu iskorišćavati.
Deponije kod kojih se koristi prirodni nagib, na taj način nasipanje (glinovito zemljište i folija) deponije je na dnu kao i sa strana deponije. U slučaju nagiba većeg od 1:2 može biti na mestu nagiba izvršeno jednostavno tiesnenie.
Stručna istraživanja su pokazala da se kod ljudi koji žive u krugu od 3km od deponije javlja povećan broj oboljenja od raka, leukemije i
urođenih poremećaja kod dece. 2005 godine je u Slovačkoj postojalo 162 deponije otpada od kojih 12 opasnog otpad a 18 inertnog otpada.
Nasipne deponije - dno deponije je obključeno prirodnim ili veštačkim nasipama od stabilnog materijala a širina vrha nasipa je minimalno 2m. Donje zaptivanje deponije se stavlja na unutrašnjoj strani ka vrhu nasipa.
8.2.2 Građenje deponija
Glavni kriterijum za klasifikaciju lokaliteta za deponiju je stepen propustljivosti terena [5.13]. Stepen propustljivosti terena određuje propustljivost (filtracija) kf, koja je definisana kao brzina toka vode u sredini u m/s. Zemljišta sa velikom propusnošću imaju vrednost propustljivosti kf,≥10-2, dok je kod podloge sa malom propusnošću (napr.glinovito zemljište) kf≤10-8.
Obr. 8.8 Tvary skládok
Dno deponije i njene bočne strane čini geološka barijera debljine i propusnosti prema sledećim zahtevima [2.5]:
a) Deponije inertnog otpada:
kf≤1,0*10-7, debljina ≥ 1m,
b) Deponije neopasnog otpada:
kf≤1,0*10-9, debljina ≥ 1m,
c) Deponije opasnog otpada:
kf≤1,0*10-9, debljina ≥ 5m.
Građenje deponije počinje pripremom terena, izravnjavanje terena, i uređenje dna deponije, posle pravljenja odgovarajućih oblika i za deponovanje [5.13][7.5]. Površina gornjeg dela stabilizovana zhutnenim na odgovarajuću visinsku kotu se zove osnovna špara. Visinsko uređenje terena je često prilagođeno nagibu, najniži deo se obično nalazi u uglu deponije. Oranica se deponuje za rekultivaciju, višak zemlje služi za građenje nasipa. Na osnovnoj špari je izgrađeno mineralno tesnenie deponije.
Mineralno tesnenie deponije je veštački izgrađena barijera, koja se sastoji od jedne ili više vrsta glinovitog materijala. Prema vrsti deponije se mineralne tiesnenie sastoji od više vrsta, debljine najviše 20cm, dok gornja vrsta ne sme da sadrži delove sa oštrim uglovima. Od prirodnih materijala sa malom propusnošću odgovaraju samo glinasti materijali. U slučaju da ne postoji glinasto zemljište koriste se i primese, posebno praškasto vodeno staklo.
Deopniju treba graditi po vrstama debljine oko 20cm. Za vreme mrazeva i kiše nije izvodljivo. Do trenutka pokladky tesniacih pasov se površina slojeva vlaži ili štiti sa folijom.
Dno deponije mora biti, posebno kod deponija velikih površina, profilisano na taj način da omogući pravilni sistem drenaže tj. odvodnjavanja, kao i odvođenja deponijskog gasa, slika 8.9.
Slika 8.9 Poprečni presek deponije (na slici levo prikaz odvođenja vode a na slici desno odvođenje vazduha)
Kontrole treba vršiti na svakom završenom sloju, pre stavljanja folije. Na zadnju vrstu se stavlja polietilenski sloj velike gustine (PE-HD) sa debljinom od 2,5mm, slika 8.10.
Slika 8.10 Građenje deponije
8.2.3 Stanje i broj deponija
U Slovačkoj je 31.12.2005 bilo 162 deponija sa zvaničnom dozvolom, tabela 8.6.
Tabela 8.6 broj deponija u Slovačkoj republici prema okruzima [SAŽP]
OkrugBroj deponija
opasnog otpada neopasnog otpada inertnog otpada
Bratislava 2 6 2
Tranava 2 19 2
Trenčin 1 15 3
Nitra 2 21 2
Žilina 1 16 3
Banska Bystrica 1 21 2
Prešovo 1 22 1
Košice 3 12 3
Zajedno 12 132 18Izvor: SAŽP, [4.5]
0
5
10
15
20
25
BratislavaTrnava Trencin
Nitra _ilina
B.BystricaPre_ovo Ko_ice
Deponije opasnog otpada
Deponije otpada koji nije opasan
Deponije inertnog otpada
Slika 8.11 Broj deponija u Slovačkoj
8.2.4 Količine deponovanog otpada
Razvoj u oblasti deponovanja otpada u SR od 2000 do 2004 godine je prikazan u tabeli 8.7.
Tabela 8.7 Deponovanje otpada od 2000 do 2004 godine[SAŽP 4.5]
Godina 2000 2001 2002 2003 2004
Količina deponovanog otpada [mil.t] 3,8 3,7 3,3 3,3 4,6
Udeo u celokup. kol. nastalog otpada [%]
komunalni otpad [mil.t]
24,1 23,3 24,3 17,4 48,3
1,4 1,1 1,2 1,2 1,2
Udeo u celokupnoj količini nastalog komunalnog otpada [%]
85 89,1 87,6 78,5 86
Slika 8.12 Deponije u SR
Obr. 8.13 Vývoj v oblasti skládkovania odpadov
Iz tabele 8.7 proizilazi da je udeo deponovanog otpada gledano na duži vremenski period na približno istom nivou. 2004 godine se javlja blagi porast, koji je pre svega povezan sa deponovanjem ostalih otpada (osim komunalnog). 2004 godine je bilo deponovano oko 47,5% otpada kategorije O. Udeo deponovanog otpada kategorije N je oko 27%. Dominantan je komunalni otpad. U navedenoj godini je deponovano oko 80% od nastalog komunalnog otpada. Potreba za deponovanjem tako velike količine komunalnog otpada je uzrokovana:
Visokim udelom mešanog komunalnog otpada zbog nedovoljne separacije otpada,
Malim udelom komunalnog otpada koji se spaljuje (a ima veliki udeo organskog ugljenika tj.lako gori).
Prema podacima objavljenih od strane postrojenja za spaljivanje OLO, a.s., 2004 godine je od ukupno spaljenog komunalnog otpada (128 532t) nastalo 34140t šljake, radilo se o komunalnom otpadu iz kog je pre spaljivanja separatisano 1180t papira i 309t plastike. Spaljivanjem se dakle količina otpada za deponovanje smanjila za 26%. Od šljake se dobilo 2294t metala. Pošto se u Slovačkoj republici komunalni otpad spaljuje samo u Bratislavi i Košicama u ostalim gradovima se deponuju velike količine otpada, koji bi mogao da se iskoristi bilo sa materijalne ili energetske strane.
2004 godine je na deponiji komunalnog otpada Kudelnik I i II U Spišskej Novej Vsi od strane TETRASYSTEM-u, s.r.o., uvedeno po prvi put u Slovačkoj sakupljanje deponijskog gasa.
8.3 Tretman otpada sa drugim metodama
U ove metode spadaju biološka prerada, fizičko hemijska prerada, metoda D9 je namenjena za opasan otpad. U tabeli 8.8 su navedene metode tretmana otpada.
Tabela 8.8 Tretman otpada u 2004 godini
Šifra metode
Zajedno [t]
Opasan otpad [t]
Ostali otpad [t]
D01 Odlaganje (deponovanje) na površinu zemlje ili u zemlju
4 587 991 117 121 4 470 869
D02 Tretman procesima koji se odigravaju u zemljištu (biodgradacija)
45 193 18 140 27 052
D03 Dubinsko injektiranje (napr.u rudnike soli)
22 16 6
D04 Odlaganje u površinske rezervoare (u jame, ribnjak...)
163 637 2 406 161 231
D05 Specijalno izgrađene deponije 1 437 1 129 308
D06 Ispuštanje i bacanje u vodni prijemnik (osim mora i okeana)
2 745 41 2 704
D08 Biološki tretman 86 137 10 916 75 220
D09 Fizičko hemijski tretman 80 885 69 780 11 105
D10 Spaljivanje na kopnu 76 078 48 744 27 333
D11 Spaljivanje na moru 21 0,04 21
D12 Trajno odlaganje 26 26
D13 Mešanje 6 624 115 6 509
D14 Odlaganjem u ambalažu do tretiranja sa nekom od metoda D1 do D14
751 724 27
D15 Odlaganjem do tretiranja sa nekom od navedenih metoda od D1 do D14 (osim privremenog odlaganja na mestu nastanka)
20 932 9 534 11 397
Zajedno 5 072 486 278 698 4 793 787Izvor: SAŽP, [4.5]
8.4 Preporučenena pitanja i zadaci
1. Zneškodňovanie odpadov, základné metódy zneškodňovania odpadov.2. Spaľovanie odpadov, technológie, výhody/nevýhody.3. Rozdelenie spaľovní, stav na Slovensku, tendencie pri termickom
zneškodňovaní odpadov.4. Skládkovanie odpadov, druhy skládok, požiadavky na technické
zabezpečenie skládok, budovanie skládok.5. Stav skládok na Slovensku, tendencie pri skládkovaní odpadov.6. Zneškodňovanie odpadov inými metódami.
8.5 Literatura
[8.1] BADIDA, M. – MAJERNÍK, M. - ŠEBO, D. – HODOLIČ, J.: Strojárska výroba
a životné prostredie. [Monografia]. ISBN 80-7099-695-1. Košice 2001, 253 s.
[8.2] GALLOVIČ, P.: Stratégia a trendy odpadového hospodárstva na roky2006-2010. In. Technika ochrany prostredia - TOP 2006. [Zborník]ISBN 80-227-2436-X. Častá Papiernička, 28-30 jún 2006, s. III.1-III.6.
[8.3] CHRIAŠTEĽ, L.: Recyklácia odpadov. [Skriptum] ISBN 80-227-1403-8. Katedra chemických strojov a zariadení SjF STU v Bratislave.ES STU, 2000, 102 s.
[8.4] TÖLGYESSY, J. – PIATRIK,M.: Zneškodňovanie a zužitkovanie tuhých odpadov. ES STU, Bratislava 1988. 154 s.
Spisak korišćenih web stranica
[8.5] Slovenská inšpekcia
