78000 ГЛAВНА СЛУЖБА Република Српска, БиХ ЗА … · ГСР РС провела је ревизију под називом „Стечајни поступци

ГЛAВНА СЛУЖБА ЗА РЕВИЗИЈУ ЈАВНОГ СЕКТОРА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

78000 Бања Лука, Вука Караџића 4 Република Српска, БиХ Тел: +387 (0 ) 51 / 247-408 Факс:+387 (0)51 / 247-497 e-mail: [email protected]

Извјештај ревизије учинка

„СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ“

Број: РУ 002-11

Бања Лука, март 2012. године

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске

Извјештај ревизије учинка РУ 002 -11

САДРЖАЈ

1. УВОД ....................................................................................................................... 1

1.1. Позадина ревизије ............................................................................................ 1

1.2. Сврха ревизије и ревизијска питања ............................................................. 2

1.3. Критериј за процјену ........................................................................................ 2

1.4. Обим ревизије и ограничења .......................................................................... 3

1.5. Извори и методе ревизије ............................................................................... 3

1.6. Структура извјештаја ........................................................................................ 5

2. ОПИС ПРЕДМЕТА РЕВИЗИЈЕ .............................................................................. 6

2.1. Законска регулатива ........................................................................................ 6

2.2. Опис предмета ревизије .................................................................................. 6

2.3. Надлежности, улоге и одговорности институција ....................................... 7

3. НАЛАЗИ .................................................................................................................. 9

3.1. Остварени резултати стечајних поступака ................................................... 9

3.1.1. Резултати стечајних поступака ................................................................ 9

3.1.2. Степен намирења повјерилаца .............................................................. 10

3.2. Општи амбијент у коме се одвија покретање стечајних поступака ........ 13

3.2.1. Платежна неспособност и правовременост покретања стечајних поступака ................................................................................ 13

3.2.2. Покретање стечајних поступака ............................................................. 14

3.2.3. Предујам за вођење претходног/стечајног поступка и некомплетност документације ................................................................ 15

3.3. Трајање и трошкови стечајног поступка ..................................................... 17

3.3.1. Капацитети и ресурси ............................................................................. 17

3.3.2. Вријеме трајања стечајног поступка ...................................................... 18

3.3.3. Карактеристике дијелова поступка који дуго трају ................................ 20

3.3.4. Трошкови стечајног поступка ................................................................. 22

3.4. Улога Владе и надлежних институција у праћењу резултата и унапређењу процеса стечаја ........................................................................ 23

3.4.1. Праћење стечајних поступака ................................................................ 23

3.4.2. Активности Владе РС на ублажавању посљедица стечаја .................. 24

4. ЗАКЉУЧЦИ .......................................................................................................... 26

5. ПРЕПОРУКЕ ......................................................................................................... 29



ПРЕДГОВОР

ISSAI (International Standards of Supreme Audit Institutions)/INTOSAI (International Organisation of Supreme Audit Institutions)1 стандарди ревизије регулишу да ревизија јавног сектора подразумијева двије врсте ревизије: финансијску ревизију и ревизију учинка.

Ревизија учинка према ISSAI стандардима ревизије подразумијева:

ревизију економичности активности јединица – институција које подлијежу ревизији; ревизију ефикасности кориштења људских, материјалних, финансијских и других ресурса укључујући испитивање информационих система, те управљачких и контролних активности код јединица – институција које подлијежу ревизији и ревизију ефективности - успјешности у односу на постављене циљеве јединица – институција које подлијежу ревизији, те ревизију остварених активности у односу на намјераване.

Поред термина ревизија учинка у теорији и пракси ревизије појављују се и други термини као ревизија успјеха - успјешности, ревизија економичности, ефикасности и ефективности (ревизија 3 ''Е''), ревизија перформанси и ревизија вриједности за новац.

Ревизија учинка у јавном сектору је замјена за дјеловање тржишта и тржишних законитости у приватном сектору. У приватном сектору постоји аутоматизам помоћу кога се процјењује успјешност компанија, а то је тржиште и тржишне законитости. Успјешне компаније су оне које су се прилагодиле захтјевима тржишта, те ће моћи опстати на тржишту, док се неуспјешне компаније нису прилагодиле захтјевима тржишта и морају да напусте тржиште или да у циљу прилагођавања захтјевима тржишта изврше промјене у дјелатности, организацији, начину функционисања и управљању расположивим ресурсима. У јавном сектору и на институције јавног сектора не дјелује тржиште и тржишне законитости на начин како дјелује на институције у приватном сектору. Институције јавног сектора у извршавању својих функција утврђених законима могу бити неекономичне, неефикасне и неефективне. Ипак, институције јавног сектора као такве опстају и извршавају повјерене им функције. Примјера ради и најнеуспјешније министарство – владина агенција или јавно предузеће попут поште, електро дистрибутивног или комуналног предузећа ће и даље постојати и извршавати повјерене функције без обзира што не испуњава захтјеве економичности, ефикасности и ефективности. Поставља се питање колико те институције јавног сектора могу тако и на тај начин да функционишу. У тим условима ревизија учинка појављује се као замјена за тржиште и тржишне законитости и представља независно и професионално истраживање које институције или дијелови институција јавног сектора не испуњавају захтјеве економичности, ефикасности и ефективности у извршавању основних функција. Ревизија путем извјештаја о ревизији даје препоруке чијом имплементацијом инстутуције или дијелови институција јавног сектора испуњавају захтјеве економичности, ефикасности и ефективности.

Институције јавног сектора (Влада, министарства, владине агенције, јединице локалне управе, јавна предузећа и други) у извршавању основних функција утврђених законима и другим прописима ангажују расположиве ресурсе (персоналне, материјалне, финансијске и друге).

1 ISSAI - Међународни стандарди врховних ревизорских институција; INTOSAI - Међународна организација

Врховних ревизијских институција.



Институције јавног сектора које извршавају повјерене им функције имају јавну одговорност за свој рад према Парламенту, пореским обвезницима и јавности уопште. Јавна одговорност подразумијева да Парламент, порески обвезници и јавност имају право и потребу да буду информисани о раду институција јавног сектора. Парламент, порески обвезници и јавност испољавају интересовање да ли су ресурси које су институције јавног сектора ангажовале обављајући основне функције, укључујући и ресурс буџетска средства, кориштени уважавајући принципе економичности, ефикасности и ефективности. На овај захтјев Парламента и јавности одговор не може у потпуности да да финансијска ревизија, те је у циљу испуњавања захтјева Парламента и јавности потребна ревизија учинка. Ова ревизија ће независно и професионално утврдити, да ли институције јавног сектора приликом извршавања основних функција задовољавају принципе економичности, ефикасности и ефективности.

Извјештаји о ревизији учинка са препорукама су добра основа за успостављање нове, функциoналније и флексибилније организације, промјене у управљању расположивим ресурсима, квалитетније услуге институција јавног сектора и подизањe јавне одговорности на један виши ниво. У условима када располажемо са оскудним ресурсима и када је евидентан јаз између расположивих ресурса и потреба, а посебно у условима реформи у многим сегментима и структурама јавног сектора ревизија учинка посебно добија на значају.

Ревизија учинка би се најкраће могла дефинисати као независна и професионална активност којом се утврђује да ли институције јавног сектора обављају праве послове и да ли те послове обављају на прави начин. У основи ревизија учинка се бави са два питања:

да ли се обављају прави послови; да ли се послови обављају на прави начин.

Ревизија ефективности даје одговор на питање да ли се обављају прави послови, а ревизија економичности и ефикасности да ли се послови обављају на прави начин.

У провођењу ревизије учинка постоје два приступа: приступ орјентисан на резултате и приступ орјентисан на проблеме.

Приступ оријентисан на резултате у основи тражи одговор на питање који и какви резултати су постигнути и да ли су са тим резултатима остварени постављени циљеви. Овај приступ тражи од ревизора да своје ревизионе активности усмјери на резултат одређене активности и да се тај резултат доведе у релацију са утврђеним нормама (циљеви или регулатива) или критеријима који се утврде на почетку ревизије.

Приступ оријентисан на проблеме у основи тражи одговор да ли постоје проблеми и који су узроци довели до појаве проблема.

Мандат ревизије учинка по правилу је регулисан Законом о ревизији јавног сектора. Правни основ за провођење ревизије учинка садржан је у одредбама Закона о ревизији јавног сектора Републике Српске (у даљем тексту Закон). У одредбама Закона које се односе на надлежности Главне службе за ревизију јавног сектора РС регулисано је да је Главна служба за ревизију јавног сектора РС обавезна да врши:

финансијску ревизију; ревизију учинка; друге специфичне ревизије.

Одредбе Закона у дијелу који се односи на ревизију учинка регулишу сљедеће:



''У погледу економичности, ефикасности и ефективности са којим институција користи ресурсе са циљем испуњавања својих функција, Главна служба за ревизију има право извршити преглед или испитивање одређеног аспекта пословања цијеле или дијела институције, програма или активности чију ревизију Главна служба за ревизију има право да изврши у складу са овим Законом.''

Одредбе Закона које се односе на планирање и приступ ревизији, имплементацију ревизије, овлаштења за прикупљање података и информација и извјештавање о ревизији, примјењују се како на финансијску ревизију тако и на ревизију учинка.



СТЕЧАЈНИ ПОСТУПЦИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске испитаивала је

резултате и ефекте стечајних поступака у Републици Српској. Надлежности и

одговорности за питања стечаја подијељене су у неколико министарстава у

Влади РС и институција јавног сектора.

Ревизија је у овом истраживању анализирала активности министарстава у чијој

су надлежности поједина питања везана за стечај. Пореска управа Републике

Српске, Фонд за пензијско-инвалидско осигурање и Фонд здравственог

осигурања Републике Српске посматрани су са позиција највећих повјерилаца

јавног сектора у стечајним поступцима. Резултати ревизије су приказани у

налазима, закључцима и препорукама овог Извјештаја.

Главна служба за ревизију је у складу са одредбама Закона о ревизији јавног

сектора Републике Српске доставила Нацрт извјештаја на адресе 4

министарства у Влади Републике Српске, Вишем привредном суду и 5 окружних

привредних судова, Пореској управи и фондовима. Поменуте институције

имале су могућност да дају своје коментаре и примједбе на налазе обављене

ревизије, након чега је израђен коначан Извјештај о ревизији учинка "Стечајни

поступци у Републици Српској".

Од 13 институција којима је достављен Нацрт извјештаја, Министарство

финансија Републике Српске је доставило примједбе и коментаре. Будући да

примједбе и коментари нису утицали на налазе, коначан Извјештај није

претрпио значајније измене.

Извјештај је достављен свим институцијама којим се у складу са Законом о

ревизији јавног сектора овакав Извјештај мора и треба упутити. Извјештај је

доступан јавности путем web-site Главне службе за ревизију јавног сектора РС,

www.gsr-rs.org.

Извјештај садржи препоруке упућене институцијама које имају кључне улоге у

функционисању стечаја. Импелементацијом препорука могуће је остварити

циљеве стечајних поступака дефинисане стратешким и законским актима.

Главни ревизор јавног сектора донио је одлуку у форми Пројект плана да се

проведе ова ревизија учинка. Ревизију је провео ревизорски тим у саставу

Ангелика Кос, вођа тима и Младенко Марковић, члан тима.

Замјеник главног ревизора Главни ревизор

Душан Иличић Мр Бошко Чеко



РЕЗИМЕ

ГСР РС провела је ревизију под називом „Стечајни поступци у Републици

Српској“. Циљ ове ревизије био је да прикаже резултате стечајних поступака и

да их доведе у везу са циљевима дефинисаним закоским и стратешким актима.

Два основна циља стечаја су намирење повјерилаца и елиминисање дужника

из привредног живота једне земље да би се ресурси непрофитабилних

предузећа преусмјерили тамо гдје ће бити ефикасно употријебљени.

Стратешким документима Владе РС истицана је потреба за анализом

постојећег стања на основу које би се предложиле мјере за унапређење стечаја

у циљу повећања степена наплате и елиминисања предузећа која немају шансу

на тржишту. Надлежности и одговорности за питања стечаја подијељене су у

неколико министарстава у Влади РС и институција јавног сектора.

Да би умањила негативне посљедице стечајних поступака, Влада РС је

издвајала средства у оквиру Програма за социјално збрињавање радника који

су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације остали без запослења и

куповала предузећа у стечају. У посматраном периоду за те сврхе је издвојено

преко 120 милиона марака.

На основу проведене студије ревизија је дошла до сљедећих налаза:

Структура резултата стечајних поступака и проценат наплате потраживања

показују да стечајни поступци нису испунили дефинисане циљеве. Више од

половине стечајних поступака се закључи због недостатака или недовољности

стечајне масе, тј. без подјеле средстава повјериоцима. Повјериоци у стечајним

поступцима нису наплатили више од 4/5 својих потраживања.

Најчешћи и највећи повјериоци у стечајним поступцима су институције

јавног сектора, радници и јавна предузећа. Институције јавног сектора имају

највећа потраживања, али и најмањи степен наплате. Не постоји јединствен

приступ пријавама потраживања институција јавног сектора.

Стечајни поступци се не покрећу у законом предвиђеним роковима или се

уопште не покрећу. Неправовремено покретање стечајних поступака у вези је

са незаинтересованошћу и повјерилаца и стечајних дужника, непредујмљеним

трошковима претходног поступка и неуређеној документацији за подношење

приједлога за покретање стечајног поступка.

Не постоји јединствен систем праћења платежне неспособности

привредних субјеката. Није дефинисано која институција прати платежну

неспособност привредних субјеката, коме се информације достављају и које се

активности предузимају на основу тих информација.

Вријеме трајања поступка дуже је од законом предвиђених рокова и

опредијељено је правовременошћу покретања, начином закључења и

компликованошћу процедура.

Најдуже су трајали стечајни поступци закључени диобом стечајне масе и

реорганизацијом. Неријешени имовинско правни односи, неуспјешне

лицитације, процедуралне жалбене могућности и пратећи парнични поступци

били су међу главним разлозима продужавања поступка.

Високо учешће трошкова у укупно оствареним приходима у стечају у вези је

са дугим трајањем поступка, висинама накнада и бројем лица ангажованих у

стечајном поступку, те бројем пратећих парничних поступака. Трошкови



стечајног поступка варирају од поступка до поступка и у структури у односу на

укупно остварене приходе су се кретали од око 10% до око 90%.

Влада РС и њене институције не прате и не анализирају ефекте стечајних

поступака, као ни узроке проблема. Поједина министарства и јавне институције

имају парцијалне надлежности у вези са стечајним процесом и није јасно ко је

надлежан за процес у цјелини. Сходно томе, приступају овом проблему

једнострано и немају свеобухватну слику о стању, узроцима и посљедицама

оваквог стања.

Ревизија је на основу налаза закључила да:

Ефекти окончаних стечајних поступака нису у функцији задатих циљева,

намјера и опредјељења законодавца и стратешких докумената Владе РС.

Овакви резултати стечајних поступака имају значајне посљедице на Буџет РС и

финансијску позицију фондова. Буџет РС и фондови по окончаним стечајним

поступцима, у посматраном периоду остали су ускраћени за око 128 милиона

ненаплаћених признатих потраживања.

Дужина платежне неспособности и прекорачења рокова који су са тим у

вези нису у функцији испуњења дефинисаних циљева. Неправовременим

покретањем стечајног поступка пропушта се прилика да се сачувају средства

предузећа, што је предуслов већег степена намирења повјерилаца.

Вријеме трајања поступка није у функцији остварења дефинисаних циљева. Дуготрајност стечајних поступака значајно повећава трошкове поступка. Није вршена анализа постојећих ресурса и капацитета надлежних судова а који би требали бити у вези са ефикасношћу поступка и судских трошкова.

Активности Владе РС и њених институција нису усмјерене на остварење

задатих циљева и на отклањање узрока описаних ефеката. Активности Владе

РС углавном су усмјерене на ублажавање негативних посљедица стечаја.

Након проведене студије, ревизија нуди препоруке како би се испунили

дефинисани циљеви стечајног поступка. С тим у вези препоруке су генералне

природе.

Суштина препорука је у сљедећем:

Потребно је створити друштвени амбијент за остваривање циљева стечајног поступка. Промовисати стечај као механизам за унапређење тржишта, опоравак перспективних и елиминисање непрофитабилних привредних субјеката.

Потребно је уредити систем праћења платежне неспособности привредних субјеката те обезбиједити ефикасну контролу правовремености покретања стечајних поступака.

Трајање стечајног поступка скратити и свести у рокове предвиђене законом те смањити трошкове стечајног поступка како би се поступак учинио ефикаснијим и економичнијим.

Мјере које проводе институције надлежне за стечај требају бити међусобно координисане и засноване на поузданим и свеобухватним информацијама и анализама те узајамној сарадњи.


Извјештај ревизије учинка РУ 002 -11 1

1. УВОД

1.1. Позадина ревизије

Ефикасан и ефективан стечајни процес важан је дио тржишне економије јер обезбјеђује сигурност повјериоцима, бржe враћање блокираних средстава у употребу и опоравак перспективних предузећа са финансијским тешкоћама.

Стечајни поступак се проводи ради групног намирења повјерилаца стечајног дужника уновчењем његове имовине и подјелом прикупљених средстава повјериоцима. Два основна циља стечаја су намирење повјерилаца и елиминисање дужника из привредног живота једне земље да би се ресурси непрофитабилних предузећа преусмјерили тамо гдје ће бити ефикасно употријебљени. Намирење повјерилаца може се извршити и кроз реорганизацију стечајног дужника, ради одржавања његовог пословања.2 У генералне циљеве стечајног поступка спада промовисање финансијске дисциплине тј. обезбјеђење сигурности тржишта и кредитног система, стварање услова за економски раст, прилив инвестиција, те јачање повјерења у институције система.

У периоду од почетка 2008. до средине 2011. године покренуто је око 420 а закључено око 370 стечајних поступака. Укупан број активних предмета на годишњем нивоу кретао се између 450 и 570 предмета у различитим фазама поступка.3

Од доношења Закона о стечајном поступку (у даљем тексту Закон), око 50.000 радника остало је без запослења по овом основу.4 У оквиру Програма за социјално збрињавање радника који су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације остали без запослења, Влада Републике Српске (у даљем тексту Влада РС) је од 2008. до 2010. године издвојила око 55.000.000 КМ.5

Да би умањила негативне посљедице стечајних поступака, односно спријечила продају имовине великих предузећа у бесцијење и оживјела њихове капацитете, Влада РС је купила 22 предузећа у стечају, за шта је из Буџета РС издвојено око 65.000.000 КМ.6

Према истраживању Свјетске банке, степен намирења повјерилаца по окончању стечајних поступака у БиХ је око 30%.7 Према финансијском извјештају Електропривреде РС, на бази одлука о окончању стечајних поступака до краја 2009. године, од укупног износа пријављеног потраживања наплаћено је 10%.8

У пракси су присутни случајеви да су предузећа била платежно неспособна и по неколико година, а да стечајни поступак није покренут. Стечајни поступак је по својој природи и законским прописима, хитан да би се очувала вриjeдност средстава и заштитили интереси повjерилаца који се наплаћују из тих средстава. Истраживање Свјетске банке показује да стечајни поступци у БиХ

2 Члан 2 Закона о стечајном поступку-пречишћен текст, СГ 26/10; Др Владимир Чоловић,

Недељко Милијевић, Стечајни поступак, теоретска разматрања, законски прописи, судска пракса и обрасци за практичну примјену, Бања Лука, 2004, стр. 23. 3 Службени гласници Републике Српске (огласни дио) 2008-2011; Упитник за окружне привредне и

основне судове. 4 Податак Савеза синдиката Републике Српске.

5 Информација о реализацији Основа програма социјалног збрињавања радника 2008-2010,

Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС. 6 Извјештаји о извршењу Буџета РС.

7 Doing business in 2008: Comparing Regulation in 178 Economies, Closing business, A publication of

the World Bank, International Finance Corporation, and Oxford University Press, World Bank, Washington, 2008. 8 Информација о висини и структури ненаплаћених потраживања по рачунима за електричну

енергију, Мјешовити холдинг „Електропривреда РС“, 25.05.2010.



трају у просјеку 3,3 године.9 Према подацима из Службених гласника РС процесуирање појединих стечајних поступака трајало је и до 7 година.

Дуготрајност стечајних поступака значајно повећава трошкове поступка. Према извјештају Свјетске банке, трошкови стечајног поступка у БиХ чине око 10% вриједности стечајне масе. Високи трошкови стечајног поступка негативно утичу на степен намирења повјерилаца.

Стратешким документима10 Владе РС истицана је потреба за анализом постојећег стања на основу које би се предложиле мјере за унапређење стечаја у циљу повећања степена наплате и елиминисања предузећа која немају шансу на тржишту. Извјештаји које су надлежни судови подносили Високом судском тужилачком вијећу БиХ квантитативне су природе.

Имајући у виду напријед наведене индикације, Главна служба за ревизију је одлучила да проведе ревизију учинка која се бави проблемима стечаја, уважавајући циљеве евидентиране документима Владе РС.

1.2. Сврха ревизије и ревизијска питања

Сврха ове ревизије учинка је да прикаже какви су резултати закључених стечајних поступака, да идентификује препреке које утичу на резултате и проблеме у функционисању процеса, те да понуди препоруке које ће бити у функцији испуњења дефинисаних циљева.

Главно питање којим се бави ова ревизија је:

Да ли стечајни процеси испуњавају дефинисане циљеве?

У оквиру главног питања ова ревизија се бави са четири подпитања и то:

1) Какав је однос остварених резултата и дефинисаних циљева стечајних поступака?

2) Како правовременост покретања стечајних поступака утиче на резултате?

3) Како вријеме трајања стечајног поступка и компликованост процедура

утичу на резултате?

4) Шта Влада РС и јавне институције чине да би оствариле задате циљеве и унаприједиле стечајне поступке?

1.3. Критериј за процјену

Обзиром на разноврсност питања на која ревизија треба дати одговор, критерији за оцјену ефективности стечајних процеса и поступака различити су у зависности од ревизијског питања и на који дио истраживања се критерији односе:

циљеви и опредјељења Владе РС дефинисани Законом, као и стратешким документима;

законски рокови покретања стечајних поступака;

законски рокови трајања стечајних поступака;

најбоље праксе идентификоване током ревизије;

постојање и поступање по извјештајима, анализама, праћењима и контролама.

9 Doing business in 2010: Comparing Regulation in 178 Economies, Closing business, A publication of

the World Bank, International Finance Corporation, and Oxford University Press, World Bank, Washington, 2008. 10

Економска политика Републике Српске (2008-2010); Секторска стратегија развоја индустрије Републике Српске за период 2009-2013. година.



1.4. Обим ревизије и ограничења

Ова студија се бавила проблемом остварених резултата стечајних поступака у односу на дефинисане циљеве, те узроцима који су утицали на овакве резултате стечајних поступака. У предстудијском истраживању ревизија је посматрала опште показатеље о стечајним поступцима у Републици Српској, прикупљала податке од надлежних институција, обавила интервјуе са представницима надлежних институција и на тај начин формирала општу слику о стечајним поступцима.

Испитивање је обухватило период од 3 године (2008, 2009, 2010. и предмете који су се рјешавали у првој половини 2011. године, те податке о социјалном збрињавању радника у 2011. години).

Испитивање је извршено на одабраном узорку од 62 предмета у свих пет окружних привредних судова.11 У обзир су узети закључени поступци од јануара 2008. до јуна 2011. године, што подразумијева и предузећа у којима је стечајни поступак покренут прије временских ограничења дефинисаних обимом ревизије. У циљу актуелности, посматрано је 6 активних стечајних поступака који се налазе у различитим фазама поступка. Избор предузећа извршен је према сљедећим критеријима:

облику организовања (АД, ДОО и остало);

структури власништва (државна/приватна);

врсти привредне дјелатности;

броју радника;

сједишту;

времену трајања поступка;

начину закључења.

Ревизија се није бавила анализом рада судова у смислу разматрања квалитета донесених судских одлука и рјешења, као ни описивањем стечајног поступка у цјелини, већ дијелова поступка који су значајно утицали на ефекте. Студија није испитивала узроке лошег пословања који су предузећа довели до стечаја, и није се бавила ефектима проистеклим из стечајних поступака у смислу праћења пословања предузећа која су купила имовину у стечају.

1.5. Извори и методе ревизије

Неопходне информације и подаци за провођење ове ревизије прикупљени су из сљедећих извора:

Министарство правде Републике Српске (у даљем тексту Министарство правде РС);

Министарство индустрије, енергетике и рударства Републике Српске (у даљем тексту Министарство индустрије РС);

Министарство финансија Републике Српске (у даљем тексту Министарство финансија РС);

Виши привредни суд Бањалука;

окружни привредни судови;

основни судови (некадашња привредна одјељења);

Републичко тужилаштво Републике Српске;

11

Педесет два предмета у којима је стечајни поступак закључен диобом, реорганизацијом, због недостатка и недовољности стечајне масе, и једна обустава стечајног поступка, те 10 приједлога за покретање стечајног поступка који су повучени, одбијени или одбачени.



окружна тужилаштва Републике Српске;

Пореска управа Републике Српске (у даљем тексту Пореска управа РС);

Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске (у даљем тексту Фонд ПИО);

Фонд здравственог осигурања Републике Српске (у даљем тексту Фонд ЗО);

Агенција за посредничке информатичке и финансијске услуге (у даљем тексту АПИФ);

Привредна комора Републике Српске;

Савез синдиката Републике Српске;

Удружење стечајних управника Републике Српске.

Потребни подаци и информације прикупљени су примјеном сљедећих метода:

проучавањем законских и подзаконских рјешења која регулишу предметну област;

проучавањем законске и друге регулативе земаља из ближег окружења, која се односи на предметну област;

кориштењем доступних извјештаја, информација и публикација Владе РС и њених министарстава, невладиних и других организација као и међународних организација;12

интервјуима са одговорним лицима у институцијама укљученим у овај процес;

упитницима који су достављени окружним привредним и основним судовима за податке о стечајним поступцима;

прегледом документације тј. прегледом предмета везаних за стечајне поступке из одабраног узорка у окружним привредним судовима и основним судовима – некадашња привредна одјељења;

посматрањем појединих фаза у стечајном поступку.

Ревизија је прикупљала податке слањем упитника Вишем привредном суду Бањалука, окружним привредним судовима, основним судовима - некадашњим привредним одјељењима, Републичком тужилаштву РС и окружним тужилаштвима у Републици Српској.13 Обављена су 23 интервјуа са око 50 лица која се на директан или индиректан начин баве проблематиком стечаја.

Да би се на најбољи могући начин испитали ефекти окончаних стечајних поступака, прикупљени су подаци о пријављеним, признатим и наплаћеним потраживањима највећих повјерилаца из јавног сектора14 за све поступке закључене у периоду од почетка 2008. до средине 2011. године. Прикупљени су подаци о броју регистрованих привредних друштава из Пореске управе РС, затим подаци о броју предузећа која су предала завршне рачуне АПИФ-у, те подаци о броју блокираних рачуна предузећа.15

Прикупљени подаци анализирани су нормативним методама, методама компаративне и структуралне анализе, статистичке анализе, студијама случаја и фокус групама.

12

Прилог број 3. Листа референци. 13

Прилог број 1. Упитници креирани од стране Главне службе за ревизију. 14

Пореска управа Републике Српске, Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, Фонд здравственог осигурања Републике Српске. 15

Прилог бр. 2 Упитник креиран од стране Главне службе за ревизију.



1.6. Структура извјештаја

Овај извјештај ревизије учинка садржи сљедећа поглавља, у којима су представљени:

1 Увод – разлози због којих се Главна служба за ревизију опредијелила да проведе ревизију учинка из области стечајних поступака, тј. значај за друштвену заједницу, затим мотиви и разлози. Потом је представљен методолошки оквир ревизије (ревизијска питања, критерији ревизије, обим и ограничења ревизије, те извори и методе прикупљања података).

2 Опис предмета ревизије - правна регулатива која се односи на предметну област, приказ кључних фаза стечајног поступка на који је указана нарочита пажња у налазима, те улоге, надлежности и одговорности институција који на директан или индиректан начин учествују у овом процесу.

3 Налази - налази који дају одговоре на постављена ревизорска питања и подпитања.

У првом дијелу налаза описани су остварени резултати стечајних поступака. У другом дијелу налаза указано је на узроке оваквих резултата стечајних поступака. У трећем дијелу налаза описано је вријеме трајања и трошкови стечајних поступака, као и капацитети и ресурси надлежних институција ангажованих на овим поступцима. Четврти дио посвећен је мјерама Владе РС и њених министарстава на ублажавању посљедица стечаја, те праћењу и анализи у циљу побољшања постојећег стања.

4 Закључци – закључци који су подржани ревизорским налазима и доказима.

5 Препоруке – дате су препоруке чијом имплементацијом би се могли отклонити недостаци у функционисању стечајних поступака који ће бити у функцији испуњења дефинисаних циљева.

На крају овог извјештаја дати су Прилози који детаљније приказују и појашњавају поједине налазе у Извјештају.



2. ОПИС ПРЕДМЕТА РЕВИЗИЈЕ

2.1. Законска регулатива

Област функционисања стечајних процеса и поступака значајна је за креирање здравог привредног амбијента, и као таква истакнута у документима Народне скупштине Републике Српске, односно Владе РС као што су Економске политике (2008-2010) и Секторска стратегија развоја индустрије Републике Српске за период 2010-2013.

Нови важећи Закон о стечајном поступку ступио је на снагу почетком 2003. године. Поред овог кровног Закона, за стечајни поступак битна су и друга законска и подзаконска акта.16 Закон је доживио четири измјене и допуне које су имале за циљ да јасније дефинишу поједине одредбе и убрзају и олакшају провођење стечајног поступка.

2.2. Опис предмета ревизије

Стечај се најчешће дефинише као стање у коме дужник не може да извршава своје обавезе према повјериоцима и, с друге стране, принудно извршење потраживања свих повјерилаца над имовином дужника, што доводи до губљења правног субјективитета стечајног дужника.17

Главни разлог отварања стечајног поступка је платежна неспособност стечајног дужника. Стечајни дужник је платежно неспособан уколико 60 дана непрекидно не измирује своје обавезе.

Приједлог за покретање стечајног поступка могу поднијети стечајни дужник, у року од 30 дана од дана наступања платежне неспособности, и сваки повјерилац који има правни интерес за провођење стечајног поступка.18 Стечајни дужник који према својим предвиђањима у времену доспјелости неће бити у стању да испуни постојеће обавезе, може поднијети приједлог и због пријетеће платежне неспособности.19

У највећем броју случајева, судском рјешењу о отварању стечајног поступка претходи ликвидациони или претходни поступак. Стечајни поступак се може отворити директно у случају да је већ доказана дужникова платежна неспособност. У том случају приједлог за покретање стечајног поступка подноси ликвидациони управник или повјерилац који има правоснажно рјешење о извршењу над имовином дужника.20

Уколико се у претходном или ликвидационом поступку установи да постоји стечајни разлог и ако је имовина довољна за покриће трошкова поступка, судија доноси рјешење којим се отвара стечајни поступак, именује стечајног управника и заказује испитно и извјештајно рочиште.

Законом је предвиђено да стечајни поступак, у правилу, може трајати годину дана, а у специјалном случају који је дефинисан законом – двије године.

Предујам за вођење претходног поступка користи се за накнаде судских вјештака и привремених стечајних управника, као и трошкове објављивања огласа. Обзиром да Закон не даје смјернице у погледу износа трошкова предујма за вођење претходног поступка, судије одређују износ предујма на

16

Прилог бр. 1 Листа референци. 17

Луција Спировић Јовановић, Трговинско право, Београд 2004, стр. 204. 18

Члан 3 Закона о стечајном поступку – пречишћени текст, СГ 26/10. 19

Члан 6 Закона о стечајном поступку – пречишћени текст, СГ 26/10. 20

.Члан 48 Закона о стечајном поступку – пречишћен текст, СГ 26/10.



основу величине предузећа, броја потребних судских вјештака и вриједности имовине предузећа.21

У трошкове стечајног поступка спадају: судски трошкови стечајног поступка, награде и издаци вјештака, стечајног управника, чланова одбора повјерилаца и други трошкови који се намирују као трошкови стечајног поступка (трошкови адвоката, накнаде запослених/ангажованих лица током трајања стечајног поступка, услуге банака, услуге књиговођа, трошкови објављивања огласа, трошкови ревизије финансијских извјештаја, трошкови архивирања документације итд.).

Стечајна маса обухвата цјелокупну имовину стечајног дужника, као и имовину која се стекне у току стечајног поступка. Повјериоци су сва правна и физичка лица која имају потраживања од стечајног дужника на дан отварања стечајног поступка. Стечајни повјериоци се намирују у складу са исплатним редовима и дијеле на повјериоце вишег, општег и нижег исплатног реда.

У зависности од имовинског стања предузећа у тренутку отварања стечајног поступка, стечај се може окончати продајом имовине и диобом стечајне масе, реорганизацијом предузећа, те закључити због недостатака или недовољности стечајне масе.

Под реорганизацијом се подразумијева намирење повјерилаца на начин и под условима одређеним планом реорганизације. Битан предуслов за реорганизацију предузећа у стечају је да вриједност имовине буде већа од обавеза, али одлука о реорганизацији прије свега зависи и од намјера и циљева повјерилаца.

2.3. Надлежности, улоге и одговорности институција

Влада РС, односно њена министарства имају значајну улогу у креирању стратешких докумената, законске и подзаконске регулативе, те праћењу процеса стечаја. Надлежности и одговорности подијељене су у неколико институција. Министарство правде РС задужено је за законску регулативу у области стечаја, едукацију и лиценцирање стечајних управника.

Министарство индустрије РС осим што прати предузећа, која је у стечају купила Влада РС, у оквиру свог буџета планира средства која служе за уплату предујма предлагачима стечајних поступака који нису у стању да их обезбиједе.

Министарство рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске (у даљем тексту Министарство рада РС) у оквиру својих надлежности задужено је и за социјално збрињавање радника који су у процесу приватизације, стечаја и ликвидације остали без запослења.

Министарство финансија РС у оквиру својих надлежности22 врши надзор над предузећима која је у стечају купила Влада РС.

Министарства у чијој су надлежности предузећа у стечају као и Привредна комора Републике Српске дају сагласност на стечајне планове за предузећа која се реорганизују кроз стечај.

Стечајни поступци су се до маја 2010. године водили у привредним одјељењима основних судова, да би потом прешли у надлежност пет окружних привредних судова и Вишег привредног суда у Бањалуци.

Органи стечајног поступка су: стечајни судија, привремени стечајни управник, стечајни управник, скупштина повјерилаца, привремени одбор повјерилаца и

21

Приједлог измјена Закона о стечајном поступку у Бих и са њима повезаних закона, USAID Bosnia-Herzegovina, децембар 2005, стр. 4. 22

Ресор за правне послове, Одјељење за праћење стечајних поступака.



одбор повјерилаца.

Високо судско тужилачко вијеће БиХ задужено је за именовање стечајних судија по окружним привредним судовима.

Стечајни судија именује стечајног управника. Скупштина повјерилаца формира се сходно износима њихових признатих потраживања.



3. НАЛАЗИ

3.1. Остварени резултати стечајних поступака

У првом дијелу налаза ће бити ријечи о резултатима стечајних поступака, структури пријављених, признатих и наплаћеним потраживања, као и степену наплате потраживања највећих повјерилаца из јавног сектора.

3.1.1. Резултати стечајних поступака

Испитивања показују да у структури закључених стечајних поступака највеће учешће имају поступци који су закључени због недостатка и недовољности стечајне масе. Више од 1/2 окончаних стечајних поступака закључено је на овај начин.

Сваки четврти стечајни поступак закључи се продајом имовине стечајног дужника и диобом новчаних средстава повјериоцима. Тек сваки педесети стечајни поступак оконча се реорганизацијом стечајног дужника. У поменутом периоду кроз стечај је реорганизовано 10 предузећа.23

Графикон бр. 1 – Структура закључених стечајних поступака24

Оваква структура закључених стечајних поступака условљена је чињеницом да се углавном ради о предузећима којима је имовина у потпуности обезвријеђена до отварања стечајног поступка или о друштвима са ограниченом одговорношћу која немају имовину. На основу анализе података из узорка примјетна су значајна одступања када је у питању однос између књиговодствене и процијењене вриједности предузећа, те продајне цијене у стечајним поступцима који су окончани диобом.

Резултате окончаних стечајних поступака ревизија је посматрала кроз показатеље степена наплате потраживања, који указују на ниво заштићености имовине повјерилаца коју им обезбјеђују ови поступци.

23

Период надзора над испуњењем стечајног плана траје двије године, тако да када говоримо о реорганизованим предузећима кроз стечај, можемо говорити само о предузећима у којима је стечај закључен 2008. године. Због наведених ограничења ревизија се није упуштала у детаљнију анализу реорганизованих предузећа кроз стечај. 24

Извор података: Службени гласници РС 2008-2011.

55%

25%

18%

2%

0% 10% 20% 30% 40% 50% 60%

Недостатак/Недовољност

Диоба

Обуставе

Реорганизација



3.1.2. Степен намирења повјерилаца

У стечајним поступцима повјериоци наплаћују мање од 1/5 својих потраживања. Остале 4/5 пријављених потраживања нису наплаћене, већим дијелом због недостатка стечајне масе, а мањим дијелом због непризнавања од стране стечајног управника.

Податке о степену намирења повјерилаца ревизија је анализирала укупно и по структури за три групе повјерилаца (јавни сектор, радници и остало).

На потраживања повјерилаца из јавног сектора односи се око 2/3 укупних потраживања. Потраживања свих других повјерилаца (радници, банке, добављачи и други) чине 1/3 укупних пријављених потраживања.

Графикон бр. 2 – Степен признавања и наплате пријављених и признатих потраживања по групама повјерилаца25

Имајући у виду циљеве стечајног поступка дефинисане Законом, намирење повјерилаца у највећем могућем износу, ревизија је упоређивала степен наплате повјерилаца из јавног сектора у односу на остале групе повјерилаца.

Изражена је варијабилност у степену наплате између различитих група повјерилаца у стечајним поступцима. Најнижи степен наплате и признатих и пријављених потраживања имају повјериоци из јавног сектора. Призна се око 85% а наплати тек око 10% пријављених потраживања унутар јавног сектора. Око 15% пријављених потраживања јавног сектора не призна стечајни управник, што указује на непоуздане и неусаглашене евиденције ових повјерилаца. Остатак пријављеног потраживања се не наплати због непостојања стечајне масе или недовољности стечајне масе.

Радницима се потраживања признају у највећем проценту, јер за њих пријаве потраживања најчећше подноси стечајни управник. Највећи степен наплате признатих потраживања имају радници, јер је око 40% њихових потраживања сврстано у виши исплатни ред.

Повјериоци јавног сектора подносили су пријаве потраживања у свим предузећима у узорку. Повјериоци изван јавног сектора и радници стечајног дужника поднијели су пријаве потраживања у око 60% стечајних поступака из узорка.

Као разлучни повјериоци појављивали су се Пореска управа РС, банке, предузећа и физичка лица. Потраживања излучних повјерилаца нису узета у обзир приликом ових анализа.

25

Извор података: Преглед и анализа предмета из узорка.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Укупно Јавни сектор Радници Остали

84% 83% 92%

83%

21% 14%

36% 32%

18% 11%

33% 26%

Признавања пријављених потраживања

Наплате признатих потраживања

Наплате пријављених потраживања



Анализом прикупљених података из узорка ревизија је утврдила да су Пореска управа РС, Фонд ПИО и Фонд ЗО најзначајнији повјериоци у стечајним поступцима. Њихова потраживања чине више од половине свих пријављених потраживања и готово 80% потраживања јавног сектора. Стога су анализирани подаци о пријављеним, признатим и наплаћеним потраживањима наведених институција по основу свих закључених стечајних поступака у посматраном периоду.

Степен наплате три највећа повјериоца из јавног сектора износи око 10% пријављених потраживања. У поменутом периоду, Буџет РС и фондови по окончаним стечајним поступцима нису наплатили око 128 милиона својих признатих потраживања.26

Укупна пријављена потраживања три највећа повјериоца из јавног сектора по окончаним стечајним поступцима износила су око 200 милиона марака, призната потраживања око 150 милиона, а наплаћена око 20 милиона марака. У структури вриједности пријављених потраживања за јавни сектор највише учествује Пореска управа РС, јер је пријавила око 70% од укупног пријављеног потраживања ова три повјериоца јавног сектора.

Графикон бр. 3 – Пријављена, призната и наплаћена потраживања Пореске управе РС, Фонда ПИО и Фонда ЗО27

Фонд ПИО је самостално и у своје име пријавио потраживања у око 40%, а Фонд ЗО у око 25% закључених стечајних поступака. У пракси је било присутно неколико различитих приступа пријавама потраживања за јавни сектор:

Пореска управа РС, Фонд ПИО и Фонд ЗО одвојено пријављују своја потраживања по основу пореза и доприноса;

Пореска управа РС обједињено подноси пријаве за све порезе и доприносе у своје име и у име фондова;

у пракси је било и одступања од ових приступа, када су и Пореска управа РС и фондови истовремено подносили пријаве за потраживања по основу доприноса.

Због неусклађених евиденција, различитог тумачења законске регулативе, али и неслагања око тога ко би требао да пријављује потраживања за јавни сектор, дешавало се да Пореска управа РС и поједини фондови појединачно пријављују своја потраживања у стечајним поступцима.

26

Извор података: ПУРС, Фонд ПИО, Фонд ЗО, Евиденције пријављених, признатих и наплаћених потраживања по окончаним стечајним поступцима 2008-2011. године. 27

Извор података: ПУРС, Фонд ПИО, Фонд ЗО, Евиденције пријављених, признатих и наплаћених потраживања по окончаним стечајним поступцима 2008-2011. године.

201.208.578

135.042.845

49.684.011

16.481.722

148.655.349

87.984.753

48.969.848

11.700.747

20.586.130

10.716.728

8.128.989

1.740.413

0 50.000.000 100.000.000 150.000.000 200.000.000 250.000.000

Укупно

ПУРС

Фонд ПИО

Фонд ЗО

Наплаћена

Призната

Пријављена



Пореска управа РС појављивала се као једини повјерилац из јавног сектора првенствено код друштава са ограниченом одговорношћу. Фонд ЗО у посматраном периоду углавном је препуштао Пореској управи РС пријаву својих потраживања, премда је присутно незадовољство начином на који је Пореска управа РС заступала интересе овог Фонда. Најчешћи разлози због којих Фонд ПИО није подносио пријаве потраживања у стечајним поступцима су у случајевима када није било пријављених радника, када се у поступцима тражило да се предујме трошкови поступка а није било стечајне масе и када се због ненавођења ЈИБ-а предузећа, поједине фирме нису могле пронаћи у бази података и тако утврдити стање дуга према овом фонду.28

Најчешће је Пореска управа РС пријављивала потраживања и за порезе и за доприносе, а истовремено један или више фондова - за доприносе из своје области. У таквим случајевима стечајни управници углавном су признавали потраживања која су пријавили фондови, а оспоравали потраживања за доприносе које је пријављивала Пореска управа РС. Стечајни управници су оспоравали потраживања Фонду ЗО, јер радници којима нису биле исплаћене плате, нису могли користити здравствене услуге као осигурана лица.

У оквиру повјерилаца из јавног сектора постоји значајно изражена варијабилност у степену признавања и наплате пријављених потраживања. Пријављена потраживања повјерилаца из јавног сектора су се у најмањем проценту признавала Пореској управи РС (око 65%) и Фонду ЗО (око 70%) а Фонду ПИО готово у потпуности (99%). Степен наплате пријављених потраживања унутар јавног сектора кретао се од 8% за Пореску управу РС, 11% за Фонд ЗО и 16% за Фонд ПИО.

Примјетна је изразита пасивност јавних институција и предузећа када је у питању подношење приједлога за покретање стечајног поступка. До 2010. године институције јавног сектора углавном се нису појављивале у улози предлагача покретања стечајних поступака. Пореска управа РС је крајем 2010. године почела са подношењем приједлога за отварање стечајног поступка. Приједлози за покретање стечајних поступака по правилу се подносе на основу приједлога подручних центара Пореске управе РС. Пореска управа РС је у посматраном периоду поднијела 38 приједлога за покретање стечајног поступка. Институције јавног сектора немају дефинисану јасну политику у погледу подношења приједлога за отварање стечајних поступака.

Однос јавних предузећа према подношењу приједлога за покретање стечајног поступка још је пасивнији него код наведених институција јавног сектора. То се најбоље види на примјеру Електропривреде Републике Српске која, и поред значајних потраживања у стечајним поступцима, није подносила приједлоге за покретање стечајног поступка. Према подацима Електропривреде Републике Српске преко 50 милиона конвертибилних марака потраживања односи се на потраживања од предузећа над којима је отворен стечајни поступак. Ова потраживања имају карактер ризичних потраживања, имајући у виду примјер Електрокрајине, која је у 2009. години успјела наплатити мање од 10% својих пријављених потраживања.29 Ови показатељи указују на утицај степена наплате потраживања на финансијску позицију јавних и других предузећа.

28

Фонд ПИО, Образложење на прелиминарне налазе са фокус групе у стечајним поступцима, Број: 3497-3/11, од 04.01.2012. године. 29

Извјештај ревизије учинка: Дистрибутивни губици и потраживања од купаца у електро-енергетском сектору Републике Српске, јануар 2011, стр. 29.



3.2. Општи амбијент у коме се одвија покретање стечајних поступака

У овом дијелу налаза ће бити ријечи о узроцима оваквих резултата стечајних поступака. Осврнућемо се на дужину платежне неспособности привредних субјеката у стечају, платежно неспособне и неактивне привредне субјекте који нису у стечају.

3.2.1. Платежна неспособност и правовременост покретања стечајних поступака

Стечајни поступци се најчешће покрећу након истека законом предвиђеног рока. Око 3/4 окончаних стечајних поступака није покренуто у законском року од 60 дана од настанка платежне неспособности.

Платежна неспособност привредних субјеката из узорка мјери се годинама. Половина стечајних дужника било је платежно неспособно дуже од 2 године, а око 1/3 дуже од 4 године. Дужина платежне неспособности процентуално је приказана на сљедећем графикону.

Графикон бр. 5 – Проценат заступљености предузећа по дужини платежне неспособности30

Вријеме трајања платежне неспособности, у значајној мјери, може се довести у везу са начином закључења стечајних поступака. Тако су стечајни поступци над акционарским друштвима са најдужом платежном неспособношћу закључени због недостатка или недовољности стечајне масе. Карактеристично је да је код акционарских друштава код којих се поступак окончао реорганизацијом, платежна неспособност трајала у просјеку 2 мјесеца, што је у складу са законским рјешењем. Од 20 стечајних поступака из узорка закључених диобом само у једном случају пословна дјелатност стечајног дужника настављена је и након отварања стечајног поступка.

У посматраном периоду видљив је тренд повећања правних лица која су платежно неспособна. Број правних лица којима је барем један рачун блокиран дуже од 60 дана повећао се за око 70%. Број правних лица којима су сви рачуни блокирани дуже од 60 дана се удвостручио. Таквих субјеката је средином 2011. године било преко 3.000.31

У Републици Српској још нису доступне обједињене и цјеловите информације о платежној неспособности привредних субјеката. Није предвиђена могућност да се по службеној дужности предлаже покретање стечајног поступка уколико изостане реакција заинтересованих страна. Ревизији нису представљени

30

Извор података: Преглед и анализа предмета из узорка. 31

АПИФ, Јединствен регистар рачуна пословних субјеката у Републици Српској.

0%

20%

40%

60%

80%

више од 60 дана

више од 1 године




75%

60% 50%

40% 30%



подаци о покретању прекршајних поступака против одговорних лица стечајног дужника за неподношење приједлога за покретање стечајног поступка.

За индикаторе платежне неспособности и неактивности привредних субјеката, између осталих, могу се узети блокирани рачуни или изостанак поднесених финансијских извјештаја АПИФ-у. Број активних рачуна правних лица имао је тенденцију благог смањивања, док се број блокираних рачуна удвостручио.

Ако се узму у обзир подаци о свим евидентираним обвезницима који су предали финансијске извјештаје АПИФ-у, њихов број је растао од 19.000 у 2008. години до 21.000 обвезника у 2010. години. Учешће привредних друштва32 која су предала финансијске извјештаје АПИФ-у, међу евидентираним обвезницима је око 60%. Подаци о броју предатих извјештаја дати су у Прилогу број 4 овог документа.33

Број евидентираних обвезника у оквиру привредних друштава у посматраном периоду растао је од 10.500 до 11.500 (или за 10%), али и број обвезника који нису предавали извјештаје је растао од 2.200 до 2.800 обвезника (или за 25%). Међу евидентираним обвезницима у оквиру привредних друштава који нису предавали финансијске извјештаје АПИФ-у, најмање је акционарских друштава (са учешћем од 17%), а највише оних који су регистровани као остали (око 40%).

3.2.2. Покретање стечајних поступака

У структури подносилаца приједлога за покретање стечајног поступка стечајни дужници учествују скоро са око 1/2. Ликвидациони управници чине око 1/3, док је тек сваки пети предлагач стечајног поступка из реда повјерилаца. На покретање стечаја над платежно неспособним предузећима најрјеђе се одлучују банке.

Графикон бр 6 – Проценат заступљености предлагача при покретању стечајних поступака34

Радници се ријетко појављују као предлагачи јер желе задржати радна мјеста по сваку цијену, надајући се помоћи државе. Остали повјериоци нису заинтересовани за подношење приједлога јер им је у интересу да склопе споразум са менаџментом и наплате своја потраживања прије стечаја, будући да је у стечају мања могућност намирења потраживања у цјелини.

Скоро 1/3 стечајних поступака отворена је директно на приједлог ликвидационог управника. Ту је отварању стечајног поступка претходио ликвидациони поступак. Могућност директног отварања стечајних поступака по основу

32

Акционарска друштва, друштва са ограниченом одговорношћу и остало (ОДП, ЗДП, ЈП, земљорадничке, омладинске, студентске, стамбене и занатске задруге и сл.) 33

АПИФ, Јединствен регистар рачуна пословних субјеката у Републици Српској. 34


46%

33%

15%

6%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Стечајни дужници Ликв. управници Радници Остали повјериоци



извршних рјешења недовољно је искориштена. Иако стечајни дужници преовладавају у структури подносилаца приједлога, ниједан стечајни поступак из узорка није покренут због пријетеће платежне неспособности.

Испитивања показују да око 40% запримљених предмета који стигну у судове као приједлози за покретање стечајног поступка не резултира отварањем стечајног поступка. Број тих премета се повећавао од 54 предмета у 2008. години до 118 у 2010. години, као што је видљиво на Графикону број 7.

Графикон бр. 7 – Однос запримљених приједлога и покренутих стечајних

поступака35

Ревизија је методом случајног одабира на узорку од 10 предмета36 испитала поднесене приједлоге који нису резултирали и отварањем стечајног поступка. Најчешћи разлози нереализованих приједлога:

а) нису (уопште или у предвиђеном року од 15 дана) предујмљени (уплаћени) трошкови вођења претходног поступка;

б) предлагач није отклонио недостатке које је суд наложио рјешењем;

в) предлагач је као повјерилац са стечајним дужником закључио вансудско поравнање;

г) имовина стечајног дужника није била довољна за покриће трошкова поступка (а предујмљена средства за претходни поступак такође нису довољна);

д) министарство у чијој је надлежности дато предузеће, није дало своју сагласност за отварање стечајног поступка.

3.2.3. Предујам за вођење претходног/стечајног поступка и некомплетност документације

Недостатак средстава за уплату предујма често је био разлог нереализованих приједлога за покретање стечајног поступка. Испитивања показују варијабилност трошкова предујма за вођење поступка, који су се кретали у високом распону између 400 и 13.000 КМ.

Просјечна висина предујма коју одређују судови за акционарска друштва била је за око 1.000 КМ већа него просјек који се одређивао за друштва са ограниченом одговорношћу. Уколико се из ликвидационог поступка прелазило у стечајни, и тада је просјечна висина предујма била око 1.000 КМ, а просјечна висина предујма за претходни поступак износила је око 3.000 КМ.

35

Подаци из упитника за судове о запримљеним предметима упоређени су са подацима о отвореним стечајним поступцима из Службеног гласника РС, евиденцијама Пореске управе и Фонда ПИО. 36

Окружни привредни суд у Бањалуци - 6 предмета, Окружни привредни суд у Бијељини - 2 предмета и Окружни привредни суд у Требињу - 2 предмета.

110 101

139

67

164 172

257

98

0

50

100

150

200

250

300

2008 2009 2010 до30.06.2011.

Покренути

Запримљени



Министарство индустрије РС је у Буџету РС у протекле три године планирало 250.000 КМ, за помоћ предузећима за вођење стечајног поступка.37 У посматраном периоду Министарство индустрије РС је уплатило предујам за вођење претходног/стечајног поступка за 19 предузећа у укупном износу од 48.800 КМ.

Министарство индустрије РС нема тачну евиденцију о укупном броју приспјелих захтјева у посматраном периоду. Удовољено је готово свим захтјевима који су имали судско рјешење о уплати предујма. Међутим, рок од 15 дана за уплату предујма, показао се сувише кратким да се проведе процедура, донесе одлука и уплате средства на рачун судова.

Број и врста документације коју су стечајни дужници и повјериоци подносили уз приједлог за отварање стечајног поступка различита је од предмета до предмета и кретала се од 2 до 6 докумената.38 За сва предузећа достављен је и приједлог за отварање стечајног поступка, а у 76 % случајева достављено је и рјешење о регистрацији. Проценат учесталости осталих докумената приказан је у наредној табели.

Табела бр. 1 – Документација за покретање стечајног поступка39

Р. број

Документација за покретање стечајног поступка % учесталости

1 Приједлог за покретање стечајног поступка 100

2 Рјешење о регистрацији 76

3 Потврда банке о стању рачуна 55

4 Документација о дуговима стечајног дужника 55

5 Биланси (финансијски извјештаји) предузећа 52

6 Судска такса 33

Испитивања су показала да је око 40% приједлога за покретање стечајног поступка враћено на допуну/уређење.

Некомплетност/неуређеност документације може се довести у везу са неинформисаношћу предлагача. Не постоје јасне инструкције, упутства која је документација потребна за отварање стечајног поступка, премда је у посљедње вријеме примјећена пракса по судовима да на писарницама стоји листа документације неопходне за подношење приједлога за отварање стечајног поступка.

37

Консолидовани извјештаји о извршењу буџета РС за 2008, 2009. и 2010. годину. 38

Подаци постоје за 33 предузећа, у два списа ревизија није евидентирала приједлог за покретање стечајног поступка, мада је вјероватно да је постојао. 39




3.3. Трајање и трошкови стечајног поступка

У овом дијелу је приказано колико трају стечајни поступци, колики су трошкови стечајног поступка и који дијелови поступка га значајно усложњавају и продужавају, доводећи их у везу са капацитетима и ресурсима надлежних институција које учествују у стечајном поступку.

3.3.1. Капацитети и ресурси

Због своје сложености и комплексности, стечајни поступци захтијевају ангажовање значајних иституционалних ресурса и капацитета.

У РС је од доношења Закона о стечајном поступку лиценцирало 98 стечајних управника.40 Од тога око 10% није било ангажовано на стечајним поступцима у посматраном периоду. У стечајним поступцима примјетна је прилично неуједначена и разнолика пракса избора стечајних управника од стране стечајних судија. Стечајне судије се углавном опредјељују за оне стечајне управнике који су по њиховом мишљењу довољно квалитетни и стручни да одговоре захтјевима конкретног стечајног предмета. Са друге стране, статус стечајних управника који воде ове поступке прилично је различит. Један дио активних стечајних управника има статус пензионера, једном дијелу је ово додатни посао, а један дио је професионално ангажован на стечајним поступцима.

Више од два поступка је, пресјеком стања на крају јуна 2011. године, водио 41 стечајни управник. Три стечајна управника су на дан 30.06.2011. године водила 46 стечајних поступака. Према тврдњама представника Удружења стечајних управника, то су већим дијелом стечајни поступци у којима је извршена главна диоба, али због неријешених имовинско правних односа и парница поступак још увијек траје.

Према подацима из упитника за окружне привредне судове, у посматраном периоду дошло је до шест смјена стечајних управника. Најчешћи разлог смјена био је захтјев стечајних управника за смјеном, а рјеђе је долазило до смјена због сукоба интереса и на захтјев скупштине повјерилаца.

Стечајни поступци су се до маја 2010. године водили у привредним одјељењима основних судова, да би прешли у надлежност пет окружних привредних судова и Вишег привредног суда у Бањалуци. На стечајним поступцима ангажовано је укупно 11 стечајних судија, а систематизацијом радних мјеста предвиђено је 17. Уз стечајне судије, на овим пословима у оквиру пет окружних привредних судова ангажовано је и 18 административних радника.

Едукацију стечајних судија проводи Центар за едукацију судија и тужилаца Републике Српске. У посматраном периоду организовано је 14 едукација на тему стечајних поступака.41 Почетне едукације лица за стицање звања стечајних управника организује Министарство правде РС, а накнадне обуке и едукације за стечајне управнике - Удружење стечајних управника Републике Српске у сарадњи са USAID-ом, Одсјеком за едукацију Министарства правде РС и стечајним судијама.

У посматраном периоду покренуто је око 420 а закључено око 370 стечајних поступака. Укупан број активних предмета на годишњем нивоу кретао се између 450 и 570 предмета у различитим фазама поступка. На графикону је видљив тренд раста запримљених, ријешених и предмета у току. Број запримљених

40

Подаци из Службеног гласника РС 2008-2011. 41

Упитник креиран од стране Главне службе за ревизију.



предмета се у 2010. години увећао за око 30%, број предмета у току се повећао за око 20%, док ријешени предмети биљеже раст од око 15%.42

Графикон бр. 8 – Однос запримљених предмета, предмета у току и ријешених предмета43

3.3.2. Вријеме трајања стечајног поступка

Стечајни поступци у Републици Српској трају између једног дана и седам година. Половина стечајних поступака траје дуже од годину дана. Сваки трећи поступак траје дуже од двије године. Вријеме трајања стечајних поступака је варијабилно и у вези је са начином закључења и обликом организовања предузећа.

Вријеме трајања стечајног поступка подразумијева период од дана доношења рјешења о отварању стечајног поступка у надлежном суду, до судског рјешења о закључењу стечајног поступка.

Када су у питању поступци који су отворени и закључени истог дана ријеч је о претходно вођеним ликвидационим поступцима, у којима је установљен дуг према повјериоцима. У тим случајевима је ликвидациони управник предложио обуставу ликвидационог и отварање стечајног поступка, који се због непостојања имовине закључио истог дана када је отворен.

Графикон бр. 9 – Структура стечајних поступака по времену трајања44

42

Извјештаји Високог судског тужилачког вијећа Босне и Херцеговине, 2008-2010, и Службени гласници Републике Српске (огласни дио) 2008-2011; Упитник за окружне привредне и основне судове. 43


Извор података: Преглед и анализа предмета из узорка

0

100

200

300

400

500

600

2008 2009 2010 до 30.06.2011.

164 171

257

98

453 459

573

466

166 170 197

79

Запримљени предмети

Предмети у току

Сви ријешени

0%

10%

20%

30%

40%

1 дан од 2 дана до 1 године

од 1 до 2 године од двије године и више

15%

35%

15%

35%



При Високом судском и тужилачком савјету БиХ формирана је радна група за утврђивање оптималних рокова стечајног поступка. Ова радна група анализирала је рокове у стечајном поступку, те закључила да би уз поштовање свих рокова, стечајни поступак требао трајати око 27 мјесеци. По мишљењу стечајних управника, стечајни поступци који нису оптерећени тужбама и споровима могли би објективно трајати око 14 мјесеци. По мишљену стечајних судија, рок од једне године, за трајање стечајног поступка је нереалан у случајевима када постоји стечајна маса, односно када се врши диоба стечајне масе повјериоцима.

На основу анализе времена трајања поступка из одабраног узорка, показало се да најдуже трају стечајни поступци закључени реорганизацијом стечајног дужника45 и диобом стечајне масе – око три године, док стечајни поступци закључени због недостатка и недовољности стечајне масе трају најкраће, и то око 7 мјесеци у просјеку. Стечајни поступци најдуже трају над предузећима која су организована као акционарска друштва - око 3 године, а најкраће над друштвима са ограниченом одговорношћу – мање од године дана.

Графикон бр. 10 – Вријеме трајања стечајних поступака према начину

закључења46

Трајање стечајног поступка може се посматрати и у ширем смислу - од подношења приједлога за покретање стечајног поступка до закључења. Уколико посматрамо фазе у стечајним поступцима закљученим само диобом стечајне масе,47 најдуже је трајала фаза од првог испитног рочишта до рочишта за главну диобу, кад се испитују потраживања и продаје имовина стечајног дужника.

45

Не рачунајући период надзора над провођењем стечајног плана, који траје двије године. 46


Узорак од 12 предузећа.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

од 0 до 1 године од 1 до 2 године од 2 годинe и више

85%

38%

12%

15%

63%

88%

Диоба и реорганизација

Недостатак и недовољност



Графикон бр. 11 – Трајање стечајних поступака окончаних диобом по фазама (дани)48

Подаци из узорка упоређени са подацима из Службеног гласника РС дају исте показатеље.

3.3.3. Карактеристике дијелова поступка који дуго трају

Постоји више фактора који утичу на дужину трајања стечајног поступка. Међу најзначајнијим су неријешени имовинско-правни односи, неуспјешне лицитације, процедуралне жалбене могућности и пратећи парнични поступци.

Неријешени имовинско правни односи учесника у стечајном поступку продужавају поступак из разлога што имовина стечајног дужника најчешће није уписана као његово власништво, па је стечајни управник тај који на почетку поступка покреће процедуру укњижења.49

Неуспјешне лицитације и немогућност продаје цјелокупне имовине стечајног дужника значајно продужавају стечајни поступак и онемогућавају намирење повјерилаца.

На дужину стечајног поступка утичу парнични поступци проистекли из стечајног поступка – парнични поступци због оспорених потраживања и побијање правних радњи стечајног дужника, те жалбе/приговори на рјешења о отварању и закључењу стечајног поступка. На основу података из упитника, у 26% случајева повјериоци су покретали парничне поступке на оспорена потраживања, жалбе на судска рјешења о отварању стечајног поступка учествују са 19%, а остале жалбе у овој структури учествују са 55%. Детаљнији приказ могућих жалби у стечајном поступку дат је у Прилогу број 5 овог документа.

Око 17% од укупно покренутих поступака ишло је на другостепено рјешавање у посматраном периоду, а завршавали се у оквиру законског рока од 15 дана од дана пријема списа предмета.50

48 Т1 – од запримања приједлога до покретања претходног, односно ликвидационог поступка;

Т2 – од покретања ликвидационог/претходног поступка до отварања стечајног поступка; Т3 – од отварања стечајног поступка до првог испитног рочишта; Т4 – трајање од првог испитног рочишта до рочишта за главну диобу; Т5 – од рочишта за главну диобу до закључења стечајног поступка; Укупно – од подношења приједлога до доношења рјешења о закључењу. 49

„Према неким процјенама само 30% непокретности у БиХ, укњижено је у земљишне књиге...Радња укњижбе власништва на основу одлука парничних судова траје најмање 1,5 год“, Приједлог измјене закона о стечајном поступку у БиХ и с њима повезаних закона, USAID Bosnia – Herzegovina, децембар 2005, стр. 13. 50

Коментари на прелиминиране налазе за ревизију учинка у стечајним поступцима, Виши

привредни суд Бањалука, јануар 2012. године.

185 82 76

645

212

1200

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Т1 Т2 Т3 Т4 Т5 Укупно



Повјериоци у стечајном поступку покрећу тужбе којим од надлежних судова траже да им се признају потраживања, једино у случају да су сигурни да постоји стечајна маса. Будући да у стечајним поступцима преовлађују они који су закључени због недовољности или недостатака стечајне масе, због немогућности наплате својих потраживања повјериоци се ријетко одлучују на покретање тужби због оспорених потраживања.

Кривични закон Републике Српске предвидио је казне овлаштеном лицу стечајног дужника за злоупотребе лажног стечаја и проузроковање стечаја несавјесним пословањем. У оквиру истог закона предвиђене су казне за повјериоце, чланове одбора повјерилаца и стечајне управнике за злоупотребе у стечајном поступку. Према подацима Републичког тужилаштва РС, подигнута је и потврђена једна оптужница за злоупотребе у стечајном поступку.51

Када говоримо о карактеристикама стечајних поступака закључених диобом, а код којих је вријеме трајања било нешто краће, тада је ријеч о предметима код којих се вријеме платежне неспособности не мјери годинама, гдје није било пуно повјерилаца, није било камата, па самим тим ни пуно тужби на оспорена потраживања, имовина предузећа је у бољем стању, лакша је за продају, а могућност постизања боље продајне цијене је већа.

У Закону о стечајном поступку присутне су дилеме у погледу неких рјешења. Још увијек су присутне нејасноће у тумачењу и провођењу овог Закона.

Иницијативе за промјене Закона о стечајном поступку подносило је Удружење стечајних управника Републике Српске, Савез синдиката Републике Српске и Фонд ПИО. Разговором са свим надлежним институцијама уочене су мањкавости и проблеми око тумачења и провођења Закона:

Начин избора и награђивања стечајних управника нису јасно постављени, нити регулисани подзаконским актима.52 Закон није дефинисао како и на који начин стечајни судија бира/именује стечајног управника са листе лиценцираних стечајних управника Министарства правде РС. Стечајни управници добијају награду коју им одреди суд у зависности од компликованости поступка, облика организовања предузећа у стечају и сл. Ревизији нису презентовани критерији на основу којих се процјењује компликованост поступака. Није заживио институт осигурања стечајних управника.53 Иницијативе Удружења стечајних управника Републике Српске за измјенама закона ишле су у овом правцу.

У Закону није јасно дефинисано који републички орган може покренути стечајни поступак. Ова недореченост пружа могућност повјериоцима из јавног сектора да се сматрају ненадлежним за покретање иницијативе за отварање стечајног поступка.

Законом није прописано шта учинити са имовином стечајних дужника која је толико мала да се не исплати уновчавати. Пракса по овом питању је различита, у неким случајевима се имовина враћа оснивачу или се предаје хуманитарним организацијама.

51

Подигнута је и потврђена једна оптужница за проузроковање стечаја несавјесним пословањем. 52

Правилник о наградама и накнадама стечајних управника и институт осигурања стечајних управника од одговорности, чл. 30 и 243 Закона о стечајном поступку, СГ 26/10. 53

Законом није дефинисано ко плаћа премију, тј. да ли се она плаћа из стечајне масе или из личних средстава стечајног управника.



3.3.4. Трошкови стечајног поступка

Трошкови стечајног поступка у укупним приходима оствареним у стечајном поступку у просјеку учествују са 17%, уз веома високу варијабилност од 10% до 90%, код стечајних поступака закључених диобом стечајне масе.

Трошкови стечајних поступака закључених због недостатка или недовољности стечајне масе у највећој мјери су финансирани уплатама предујма за вођење претходног поступка.

На графикону је приказано учешће трошкова стечајног поступка по предузећима. Генерално се може закључити да се са повећањем укупних прихода процентуално учешће трошкова стечајног поступка смањује.

Графикон бр. 12 – Учешће трошкова стечајног поступка у укупно оствареним приходима54

Висина и структура трошкова у стечају варира од поступка до поступка. Висину и структуру трошкова опредјељује дужина трајања поступка, висина накнада и број лица ангажованих у стечајном поступку, врста, обим и стање имовине стечајног дужника, те број пратећих парничних поступака. У структури трошкова стечајног поступка доминантни су:

трошкови лица ангажованих у стечајном поступку (накнаде стечајним управницима, вјештацима, експертима, члановима одбора повјерилаца, путни трошкови и дневнице);

трошкови вођења парничних поступака (адвокати и судски трошкови);

општи трошкови стечајног поступка (чуварске службе, комисије, оглашавање, таксе, књиговодствене услуге, телефонске услуге, струја, банкарске услуге, поштанске услуге, трошкови ревизије, канцеларијски материјал и израда печата, итд.).

Награде стечајним управницима, у просјеку, чине 1/3 укупних трошкова стечајног поступка. Мјесечне награде стечајним управницима одобрене или одређење рјешењем стечајног судије крећу се од 500 КМ до 1800 КМ.

Награде исплаћене привременим стечајним управницима, односно ликвидационим управницима (када је ликвидациони поступак претходио стечајном), крећу се од 200 до 2500 КМ. Ове награде се исплаћују углавном једнократно без обзира на трајање претходног односно ликвидационог поступка.

54

Прилог број 6 - Извор података: Преглед и анализа предмета из узорка.

89% 85%

37% 42%

18%

38% 46% 41%

25%

42% 35%

21% 26% 19% 20%

26% 18%

12%

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%



3.4. Улога Владе и надлежних институција у праћењу резултата и унапређењу процеса стечаја

3.4.1. Праћење стечајних поступака

Влада РС нема цјеловите анализе о резултатима стечаја и испуњењу задатих циљева дефинисаних стратешким документима, политикама и регулативама. Нема организованог и системског праћења стечајних поступака, па самим тим ни анализа на којима би се заснивало унапређење процеса. Постојећи парцијални подаци и информације нису прилагођени свеобухватном сагледавању функционисања стечаја.

Не постоје јединствени и свеобухватни подаци о степену намирења повјерилаца, структури повјерилаца и губицима по окончаним стечајним поступцима. Не постоји јасан и уједначен став око тога да ли институције јавног сектора треба појединачно да пријављују своја потраживања или би једна институција требало да подноси пријаву за све. Министарства у Влади РС појединачно прате објаве отварања стечајних поступака и сходно томе подносе пријаве потраживања.

Нису успостављени механизми системског праћења и контроле правовремености покретања стечајних поступака. Банке у Републици Српској свакодневно достављају АПИФ-у податке о блокираним рачунима, а у Службеном гласнику мјесечно објављују податке о блокираним рачунима. АПИФ податке о блокираним рачунима доставља Министарству финансија РС. Ови подаци нису прилагођени и не користе се у контексту праћења и контроле правовремености покретања стечајних поступака. Резултат тога је непостојање информација о броју несолвентних привредних субјеката и тенденцијама у овој области.

Надлежности у вези са стечајним поступцима подијељене су на више институција. Министарства су у оквиру својих надлежности и активности извјештавала Владу РС о појединим аспектима стечаја, али су ти извјештаји посматрани појединачно и нису давали обједињену и цјеловиту слику о резултатима, узроцима и посљедицама оваквог стања.

Министарство правде РС је захваљујући мјесечним, тромјесечним, полугодишњим, и годишњих извјештајима окружних привредних судова, извјештавало Владу РС предметима из области стечаја. Министарство правде РС је имало податке о броју запримљених, закључених и предмета у току на годишњем нивоу. Ови извјештаји не садрже квалитативне податке о ефектима стечајних поступака помоћу којих би се могла извршити суштинска анализа стања у области стечаја.

Министарства и јавни фондови посједују одређене податке само о стечајним поступцима у којима се појављују као повјериоци. Извјештаји креирани на основу таквих података, уколико постоје, користе се углавном за интерне потребе самих институција.

Подузимајући мјере за ублажавање посљедица стечаја у виду социјалног збрињавања радника и куповином предузећа у стечају, Влада РС је индиректно била информисана о резултатима стечајних поступака.

Министарство рада РС је, извјештавајући Владу РС о реализацији програма социјалног збрињавања радника, указивало на повећање броја неријешених захтјева и радника који би требали бити обухваћени програмом, те на потребу повећања средстава за ове намјене. Из ових извјештаја произилази да се радницима стечајног дужника и Фонду ПИО не обезбјеђује сигурност наплате потраживања у стечајним поступцима, чиме нису остварени циљеви стечајних поступака, због чега је потребна је интервенција државе.



Министарство индустрије РС је извјештавало Владу РС о стању у предузећима чија је имовина купљена кроз поступак стечаја. Извјештаји не пружају јасан и систематичан приказ о резултатима пословања купљених предузећа нити оцјењују испуњеност задатих циљева.

Влада РС је имала парцијалне информације о проблемима који прате стечајни поступак и о исходима стечајних поступака, те је предузимала мјере на ублажавању негативних посљедица стечаја. Влада РС је преко својих министарстава финансирала уплату предујма за вођење претходног поступка, социјално збрињавање радника и куповала предузећа у стечају.

3.4.2. Активности Владе РС на ублажавању посљедица стечаја

У посматраном периоду Влада РС издвајала је значајна средства како би ублажила негативне посљедице стечајних поступака. За социјално збрињавање радника око 75 милиона марака и за куповину предузећа у стечају око 65 милиона.

За куповину 22 предузећа у стечају Влада РС је издвојила преко 51 милион марака, а за порезе у вези са куповином око 2,5 милиона. У већ купљена предузећа уложено је око 10 милиона марака. На купљеној имовини основано је 11 нових предузећа, а у њих је уложено око 70% укупно уложених средстава у куповини предузећа у стечају. Влада РС је у посматраном периоду продала два предузећа.

Велики број предузећа које је кроз поступак стечаја купила Влада РС је прије покретања стечајног поступка био у дјелимичном власништву Владе РС. У значајном броју предузећа, нарочито код оних гдје су на купљеној имовини предузећа у стечају основана нова предузећа, Влада РС и јавни фондови посједовали су управљачки пакет акција.

Ревизија се није увјерила у постојање јединствене политике и јасних критерија за куповину предузећа у стечају, нити у постојање анализе економске и социјалне оправданости таквих куповина. Намјера Владе РС била је да куповином предузећа у стечају: задржи постојећи број радника, изврши поврат средстава из стечајне масе у Буџет и спријечи спекулативне лицитације, задржи дјелатности и лиценце произвођача, заштити интерес локалних заједница, изврши инвестирање и ревитализацију да би се начинили атрактивним за продају стратешком партнеру.55

Извјештаји Министарства индустрије РС за 2009 и 2010. годину указују да купљена предузећа углавном послују са губитком и да имају проблеме као што су: технолошка застарјелост опреме, неповољна квалификациона и старосна структура запослених радника, опадање броја радника, недостатак обртног капитала, изналажење тржишта набаве и продаје, те отежано враћање на тржиште након дугогодишњег одсуствовања са истог. Проблеми у пословању купљених предузећа указују да Влада РС није остварила планиране циљеве зацртане куповином.

Народна скупштина Републике Српске и Влада РС су, усвајајући Основе програма социјалног збрињавања радника који су процесом приватизације, стечаја и ликвидације предузећа остати без посла, препознали проблем и подузимали мјере на ублажавању посљедица оваквих ефеката стечајних поступака. Ова средства намијењена су Фонду ПИО за уплату доприноса за пензијско-инвалидско осигурање у циљу повезивања пензионог стажа радницима стечајног дужника и Заводу за запошљавање Републике Српске на име остваривања права за случај незапослености.

55

Извор података: Министарство финансија РС.



Извјештаји Министарства рада РС указују да се програмом не могу збринути сви пријављени радници у току године, те да се захтјеви преносе у наредну годину. Планирана средства у Буџету РС намјењена социјалном збрињавању радника у периоду од 2008. до 2010. године имала су тенденцију смањивања, да би се у 2011. години поново повећала. У исто вријеме неопходна средства за социјално збрињавање радника чија се предузећа отишла у стечај по неријешеним захтјевима износе око 35 милиона.56

У оквиру програма у посматраном периоду збринуто је око 25.000 радника из 130 предузећа.57 Око 10.000 радника још увијек чека да Влада РС уплати око 35 милиона марака да би им се повезао радни стаж. Буџетом РС за 2012. годину за ове сврхе предвиђено је око 10 милиона марака, што значи да ће са оваквом динамиком издвајања средстава Влади РС требати више од 3 године да би ријешила проблеме радника чија су предузећа отишла у стечај до краја 2011. године.

56

Информација о реализацији Основа програма социјалног збрињавања радника јануар-

децембар 2011, Министарство рада и борачко инвалидске заштите РС. 57

Од почетка примјене програма до краја 2011. године збринуто је око 50 000 радника из 287 предузећа за шта је утрошено око 140 милиона марака.



4. ЗАКЉУЧЦИ

Влада РС и институције јавног сектора су се стратешким и планским документима опредијелиле за успостављање ефикасног и ефективног стечајног процеса који ће обезбиједити сигурност повјериоцима, бржe враћање блокираних средстава у употребу и опоравак перспективних предузећа са финансијским тешкоћама.

Из представљених налаза, видљиво је да приказани резултати стечајних поступака нису у функцији остварења дефинисаних циљева. У даљем тексту представљени су закључци по презентованим налазима, односно дефинисаним ревизорским питањима и подпитањима.

4.1. Ефекти окончаних стечајних поступака нису у функцији задатих циљева, намјера и опредјељења законодавца и стратешких докумената Владе РС.

Структура резултата стечајних поступака и проценат наплате потраживања показују да стечајни поступци нису испунили дефинисане циљеве. Више од половине стечајних поступака се закључи због недостатака или недовољности стечајне масе, тј. без подјеле средстава повјериоцима. Повјериоци у стечајним поступцима нису наплатили више од 4/5 својих потраживања.

Потраживања повјерилаца се не наплаћују због недостатка и недовољности стечајне масе, што указује да је имовина у значајној мјери обезвријеђена неправовременим покретањем стечајног поступка. Најчешћи и највећи повјериоци у стечајним поступцима су институције јавног сектора, радници и јавна предузећа. Институције јавног сектора имају највећа потраживања, али и најмањи степен наплате. Не постоји јединствен приступ пријавама потраживања институција јавног сектора.

Дјелимичне и непотпуне информације о овом процесу доприносе негативној перцепцији стечаја у јавности. Стечај се још увијек недовољно промовише као нешто што може допринијети оздрављењу компаније и намирењу повјерилаца. У јавности је присутна стигматизација стечаја, јер се стечај најчешће доживљава кроз гашење предузећа, замирање привредног живота, отпуштање радника али и као кривично дјело.

Овакви резултати стечајних поступака имају значајне посљедице на Буџет РС и финансијску позицију фондова. Буџет РС и фондови по окончаним стечајним поступцима, у посматраном периоду остали су ускраћени за око 128 милиона ненаплаћених признатих потраживања. Што је нпр. више од износа кумулираног дефицита Фонда ЗО закључно са 31.12.2010. године. Буџет РС је ускраћен не само изостанком уплата за порезе и доприносе, већ додатно оптерећен издвајањем средстава за социјално збрињавање радника. Неусклађеним и различитим приступима пријавама потраживања институција јавног сектора троше се значајни материјални и људски ресурси, а не постижу дефинисани циљеви.

4.2. Дужина платежне неспособности и прекорачења рокова који су са тим у вези нису у функцији испуњења дефинисаних циљева.

Стечајни поступци се не покрећу у законом предвиђеним роковима или се уопште не покрећу. Неправовремено покретање стечајних поступака у вези је са незаинтересованошћу и повјерилаца и стечајних дужника, непредујмљеним трошковима претходног поступка и неуређеној документацији за подношење приједлога за покретање стечајног поступка. Казне за овлаштена лица стечајног дужника који правовремено не подносе приједлог за покретање стечајног



поступка су неадекватне и уопште се не примјењују. За повјериоце стечај је скуп и дуготрајан поступак са неизвјесним исходом, те се за њега опредјељују тек када исцрпе све расположиве могућности.

Не постоји јединствен систем праћења платежне неспособности привредних субјеката. Није дефинисано која институција прати платежну неспособност привредних субјеката, коме се информације достављају и које се активности предузимају на основу тих информација. Није предвиђена могућност да се по службеној дужности подноси приједлог за покретање стечајног поступка уколико изостане реакција заинтересованих страна.

Изостанак благовремених реакција правовременог отварања стечајног поступка доводи до гомилања обавеза и опадања вриједности предузећа. Због тога је могућност реорганизације и степен наплате потраживања значајно смањен. Неправовременим покретањем стечајног поступка пропушта се прилика да се сачувају средства предузећа, што је предуслов већег степена намирења повјерилаца.

Велики број тзв. спавајућих предузећа ствара погрешну слику о привредним активностима. Ствара се пословно окружење у којем предузећа са дубоким финансијским потешкоћама прелијевају своје проблеме на друге учеснике на тржишту, што доводи до ланчане неликвидности привреде.

4.3. Вријеме трајања поступка је дуже од законом предвиђених рокова и опредијељено је правовременошћу покретања, начином закључења и компликованошћу процедура. Те није у функцији остварења дефинисаних циљева.

Најдуже су трајали стечајни поступци закључени диобом стечајне масе, тј. подјелом средстава повјериоцима и реорганизацијом. Неријешени имовинско правни односи, неуспјешне лицитације, процедуралне жалбене могућности и пратећи парнични поступци били су међу главним разлозима продужавања поступка. Законска регулатива у области стечаја у појединим сегментима је недоречена и непрецизна.

Високо учешће трошкова у укупно оствареним приходима у стечају у вези је са дугим трајањем поступка, висинама накнада и бројем лица ангажованих у стечајном поступку, те бројем пратећих парничних поступака. Трошкови стечајног поступка варирају од поступка до поступка и у структури у односу на укупно остварене приходе су се кретали од око 10% до око 90%.

Није вршена анализа постојећих ресурса и капацитета надлежних судова а који би требали бити у вези са ефикасношћу поступка и судских трошкова. Положај стечајних управника још није потпуно уређен. Поједини стечајни управници се ангажују на више поступака, док се један број лиценцираних стечајних управника уопште не ангажује. Едукације из ове области још увијек су ријетке, нередовне и спорадичне да би се повећао број стечајних управника, а тиме и њихов квалитет и конкурентност.

4.4. Активности Владе РС и њених институција нису усмјерене на остварење задатих циљева и на отклањање узрока описаних ефеката. Активности Владе РС углавном су усмјерене на ублажавање негативних посљедица стечаја.

Влада РС и њене институције не прате и не анализирају ефекте стечајних поступака, као ни узроке проблема. Поједина министарства и јавне институције имају парцијалне надлежности у вези са стечајним процесом и није јасно ко је надлежан за процес у цјелини. Сходно томе, приступају овом проблему једнострано и немају свеобухватну слику о стању, узроцима и посљедицама оваквог стања.



Нису успостављени механизми за системско праћење и контролу правовремености покретања стечајних поступака. Резултат тога је непостојање информација о броју несолвентних привредних субјеката и тенденцијама у овој области. Не постоји јасан и уједначен став око тога која институција јавног сектора треба да подноси приједлоге за покретање стечајних поступака.

Влада РС и њене институције нису вршиле анализе процеса у смислу отклањања препрека који продужавају трајање стечајног поступка. Власти РС предузимају мјере којим ублажавају негативне посљедице стечаја. Министарства у Влади РС, као носиоци ових активности извјештавају о овим програмима парцијално и не доводећи у везу однос остварених резултата са задатим циљевима предузетих мјера. Издвајају се значајна материјална средства, али се тиме не отклањају узроци оваквих ефеката стечајних поступака.

Престанак постојања привредног субјекта може да има несагледиве социјалне посљедице за друштво у цјелини. Поред повећања незапослености и погоршања социјалног положаја становништва, овакви исходи стечајних поступака могу да утичу и на привредни и друштвени развој једне заједнице.



5. ПРЕПОРУКЕ

Ефикасан и ефективан стечајни процес важан је дио тржишне економије јер обезбјеђује сигурност повјериоцима, бржe враћање блокираних средстава у употребу и опоравак перспективних предузећа са финансијским тешкоћама. Два основна циља стечаја су намирење повјерилаца и елиминисање дужника из привредног живота једне земље да би се ресурси непрофитабилних предузећа преусмјерили тамо гдје ће бити ефикасно употријебљени. Стечајни поступци се воде у окружним привредним судовима, а надлежности у вези са питањима стечаја подијељене су на неколико министарства у Влади РС.

Након проведене студије, ревизија нуди препоруке како би се испунили дефинисани циљеви стечајног поступка. С тим у вези препоруке су генералне природе.

5.1. Потребно је створити друштвени амбијент за остваривање циљева стечајног поступка. Промовисати стечај као механизам за унапређење тржишта, опоравак перспективних и елиминисање непрофитабилних привредних субјеката.

Влада РС треба обезбиједити континуирано прикупљање и анализу квалитативних информација о стечајним поступцима, узроцима и посљедицама, као и о оствареним циљевима и резултатима.

Информације о броју, начину закључења, фази у којој се налази стечајни поступак, те имена привредних субјеката у стечају требало би да буду систематизоване, транспарентне и доступне.

Влада РС и њене институције треба да користе постојеће и предлажу нове мјере у правцу остварења генералних циљева стечајног поступка и отклањању узрока проблема. Влада РС и њене институције треба да обезбиједе праћење реализације тих мјера као и остварење задатих циљева.

5.2. Потребно је уредити систем праћења платежне неспособности привредних субјеката те обезбиједити ефикасну контролу правовремености покретања стечајних поступака.

Влада и министарства РС требају успоставити систем континуираног праћења платежне неспособности и потенцијалне платежне неспособности привредних субјеката. Информације о платежно неспособним привредним субјектима требало би да се ажурирају свакодневно и да буду доступне заинтересованим странама.

Пронаћи начине за отклањање тзв. „спавајућих“ предузећа из евиденција и привредних регистара и сл. Актима предвидјети могућности покретања стечајних поступака по службеној дужности.

Институције јавног сектора као повјериоци у стечајном поступку, треба да изграде и дефинишу заједничку политику у погледу стечајних поступака. Требало би да имају проактиван и систематичан приступ наплати својих потраживања у стечају. Затим би требало да се активније укључе у подношење приједлога за покретање стечајних поступака.



5.3. Трајање стечајног поступка скратити и свести у рокове предвиђене законом те смањити трошкове стечајног поступка како би се поступак учинио ефикаснијим и економичнијим.

Потребно је унаприједити Закон о стечајном поступку као и остале законе и подзаконске прописе који су у вези са стечајем, како би се превазишли проблеми који се јављају у пракси.

Интензивирати активности на отклањању проблема, нормативне, организационе и функционалне природе који оптерећују стечајни поступак чинећи га дугим и скупим.

Анализирати постојећу организацију и систематизацију окружних привредних судова као носилаца стечајног поступка. У складу са тим дизајнирати и имплементирати капацитете судова и довести их у везу са ефикасношћу стечајних поступака и судских трошкова стечајног поступка.

Интензивирати и ојачати перманентну едукацију стечајних судија и управника, те размјену знања и искустава. Неопходно је додатно уредити положај, надлежности и одговорности стечајних управника.

5.4. Мјере које проводе институције надлежне за стечај требају бити међусобно координисане и засноване на поузданим и свеобухватним информацијама и анализама те узајамној сарадњи.

Активности Владе РС и њених институција треба да буду усмјерене на остваривање задатих циљева стечајног поступка. Постојећи начини извјештавања надлежних министарстава према Влади РС унаприједити како би био у функцији свеобухватне анализе и предузимања мјера за отклањање проблеме и доношења одлука.

Влада РС треба да у оквиру већ постојећег институционалног оквира обезбиједи континуирано праћење стечајних поступака и доведе их у везу са политикама и критеријумима за куповину предузећа у стечају.

Влада РС треба да креира политике и критеријуме за куповину предузећа у стечају. Те да интензивира активности на плану праћења пословања предузећа купљених у стечају како би се омогућило остваривање задатих циљева куповине.

Потребно је отклонити негативне посљедице стечајних поступака комбинацијом различитих мјера економске, правне, социјалне и финансијске природе. Мјере Владе РС на отклањању негативних посљедица стечајних поступака требају бити адекватно планиране, транспарентне и пропраћене мониторингом и евалуацијом остварених резултата.

Вођа ревизорског тима Руководилац сектора ревизије учинка

Ангелика Кос др Милован Бојић



Прилог број 1

Листа референци

1. Закон о стечајном поступку, пречишћен текст, СГ 26/10. 2. Закон о судовима Републике Српске, СГ 111/04, 109/05, 37/06, 17/08, 119/08,

58/09, 116/09. 3. Закон о ликвидационом поступку, СГ 64/02. 4. Закон о извршном поступку, СГ 59/03, 85/03, 64/05, 118/07, 29/10. 5. Закон о вјештацима Републике Српске, СГ 16/05, 65/08. 6. Закон о привредним друштвима, СГ 127/08, 58/09. 7. Закон о јавним предузећима, СГ 75/04. 8. Закон о раду, СГ 55/07. 9. Закон о Привредној комори Републике Српске, СГ 65/08. 10. Закон о судским таксама, СГ 73/08, 49/09. 11. Правилник о програму стручног испита за стечајног управника и начину

његовог полагања, СГ 06/03. 12. Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у

Министарству правде, Бањалука, децембар 2009. 13. Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у

Министарству финансија, СГ 108/09. 14. Правилник о вођењу Привредног регистра Републике Српске, СГ 121/08. 15. Економска политика за 2010. годину, Влада РС, 2010. 16. Секторска стратегија развоја индустрије Републике Српске 2009-2013. 17. Програм рада Министарства правде за период јануар-децембар 2010.

године, Бањалука, март 2011, године. 18. Извјештај о раду Министарства правде за период 01.01. до 31.12.2010.

године, Бањалука, март 2011. године. 19. Информација о стању у предузећима чију је имовину купила Влада РС кроз

поступак стечаја у области дрвне, текстилне и металне индустрије (2009-2011).

20. Одлука о усвајању основа програма социјалног збрињавања радника који ће процесом приватизације, стечаја и ликвидације предузећа остати без запослења, СГ 68/03, 38/06.

21. Информација о реализацији Основа програма социјалног збрињавања радника (2008-2011).

22. Информација о активностима Министарства рада и борачко-инвалидске заштите- упоредни показатељи фебруар 2006 - фебруар 2010. године, Бањалука, 2010. године.

23. Рјешење о допуни привремене листе стечајних управника, СГ 54/06. 24. Одлука о утврђивању листе стечајних управника, СГ 67/08, 89/08, 10/10,

96/10. 25. Етички кодекс стечајних управника, Удружење стечајних управника. 26. Приручник за стечајне управнике (друго издање), USAID, 31. децембар 2005.

године. 27. Извјештај о раду Удружења стечајних управника у периоду између пете и

шесте скупштине, април 2011. 28. Годишњи извјештаји Високог судског тужилачког вијећа за Босну и

Херцговину, 2004-2010. године. 29. Статистички годишњак Републике Српске, Републички завод за статистику

РС, Бањалука, 2010. 30. Doing business in 2008: Comparing Regulation in 178 Economies, Closing

business, A publication of the World Bank, International Finance Corporation, and Oxford University Press, World Bank, Washington, 2008.

31. Бијела књига 2010/11, Вијеће страних инвеститора. 32. Извјештаји о извршењу Буџета РС за период 2008-2010. године.



33. Михаило Велимировић, Слободан Спасић, Владимир Чоловић, Недељко Милијевић, Актуелна питања стечајног права, Бањалука, 2008.

34. Владимир Чоловић, Недељко Милијевић, Стечајни поступак (теоретска разматрања и законски прописи), Бањалука, 2004.

35. Михаило Велимировић, Стечајно право, Нови Сад, 2004. 36. Маријана Дукић-Мијатовић, Водич кроз стечајни поступак, Нови Сад, 2010. 37. Зборник радова са регионалне конференције о стечају, Бањалука 2008. 38. Недељко Милијевић, Стечајни поступак у Босни и Херцеговини, Зборник

радова III Конферeнције одбора приступајућих земаља, Београд, 2007. 39. Саво Шеваљевић, Практични проблеми који прате провођење стечајног

поступка у РС и БиХ, ИСОЛ Европе, Трећа конференција одбора приступајућих земаља, Београд, 2007.

40. Сњежана Ромчевић-Тадић, Тужбе у стечају, Семинар на тему «Тужба у стечајном поступку» и «Претходни стечајни поступак», Бањалука, 2010.

41. Правилник о начину обављања стручног надзора над радом лиценцираних стечајних управника, СГ Републике Србије бр. 35, од 26. маја 2010. године.

42. Агенција за лиценцирање стечајних управника Републикме Србије: Осврт на протеклу годину, power-point презентација, Златибор, март 2011. године.

43. Домагој Сајтер, Економски аспекти стечаја и реструктуирања у стечају, докторска дистератција, Економски факултет у Осијеку, Осијек, 2008.

44. Дамир Мајсторовић, Стечајна казнена дјела, Хрватски љетопис за казнено право и праксу, Загреб, 2007.

45. Владимир Малбашић, Реорганизација као мјера за спречавање стечаја, Српски економски форум, Београд, јун 2005. године




Упитник за Виши привредни суд у Бањалуци

(за период 01.05.-31.12.2010. године)

Бањалука Добој И. Сарајево Требиње Бијељина

1. Број жалби на судске одлуке у стечајном поступку упућене на рјешавање другостепеном суду

2. Исходи жалби:

2.1. Потврђене првостепене судске одлуке

2.2. Преиначене првостепене судске одлуке

2.3. Укинуте првостепене судске одлуке

Мјесто:______________________

Датум:_______________________



Прилог број 2а

Упитник за Основни суд у _____________ - привредно одјељење

2008

2009

01.01-30.04.

2010

I РЕСУРСИ:

1. Број судија у привредним одјељењима предвиђен систематизацијом радних мјеста

2. Број запослених судија у привредним одјељењима/број судија ангажованих на стечајним поступцима

3. Број радно ангажованог административног особља у привредним одјељењима/особље ангажовано на стечајним поступцима

II ПРЕДМЕТИ У ТОКУ:

1. Број неријешених предмета на дан 01. јануара – стечајни поступци

2. Број примљених предмета - отворени стечајни поступци

3. Укупно у раду (1+2)

4. Број ријешених предмета/закључених стечајних поступака

5. Број неријешених предмета на дан 31. децембра – стечајни поступци

III ИСХОДИ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА:

1. Закључење стечајног поступка због недовољности стечајне масе

2. Закључење стечајног поступка због недостатка стечајне масе

3. Закључење стечајног поступка након реорганизације (потврде Стечајног плана)

4. Закључење стечајног поступка након уновчења и диобе стечајне масе

5. Број обустава стечајног поступка

IV ПОДНОСИОЦИ ПРИЈЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА:



1. Стечајни дужници

2. Ликвидациони управници

3. Повјериоци

3.1. Државне институције (Пореска управа и јавни фондови)

3.2. Радници

3.3. Банке и друге кредитне институције

3.4. Остали (добављачи и сл.)

V ЖАЛБЕ И ИЗРЕЧЕНЕ МЈЕРЕ:

1. Број жалби на Рјешења о покретању стечајног поступка

2. Број жалби на оспорена потраживања

3. Остале жалбе

4. Број смјена изречених привременим стечајним управницима/стечајним управницима:

4.1. Због сукоба интереса

4.2. На захтјев стечајног управника

4.3. На захтјев одбора/скупштине повјерилаца

4.4. Остали разлози

5. Број казни изречених стечајним управницима по Закону о стечајном поступку (Члан 237. и 238.)

V БРОЈ ОДРЖАНИХ ЕДУКАЦИЈА НА ТЕМУ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА:

Мјесто:______________________

Датум:_______________________

Унос података извршио/ла:

_________________________



Прилог број 2б

Упитник за Окружни привредни суд у __________________________

2010.

01.01-30.06.

2011.

I РЕСУРСИ:

1. Број судија предвиђен систематизацијом радних мјеста

2. Број запослених судија/број судија ангажованих на стечајним поступцима

3. Број радно ангажованог административног особља/особље ангажовано на стечајним поступцима

II ПРЕДМЕТИ У ТОКУ:

1. Број неријешених предмета на дан 01. јануара – стечајни поступци

2. Број примљених предмета - отворени стечајни поступци

3. Укупно у раду (1+2)

4. Број ријешених предмета/закључених стечајних поступака

5. Број неријешених предмета на дан 31. децембра – стечајни поступци

III ИСХОДИ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА:

1. Закључење стечајног поступка због недовољности стечајне масе

2. Закључење стечајног поступка због недостатка стечајне масе

3. Закључење стечајног поступка након реорганизације (потврде Стечајног плана)

4. Закључење стечајног поступка након уновчења и диобе стечајне масе

5. Број обустава стечајног поступка

IV ПОДНОСИОЦИ ПРИЈЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ СТЕЧАЈНОГ ПОСТУПКА:



1. Стечајни дужници

2. Ликвидациони управници

3. Повјериоци

3.1. Државне институције (Пореска управа и јавни фондови)

3.2. Радници

3.3. Банке и друге кредитне институције

3.4. Остали (добављачи и сл.)

V ЖАЛБЕ И ИЗРЕЧЕНЕ МЈЕРЕ:

1. Број жалби на Рјешења о покретању стечајног поступка

2. Број жалби на оспорена потраживања

3. Остале жалбе

4. Број смјена изречених привременим стечајним управницима/стечајним управницима:

4.1. Због сукоба интереса

4.2. На захтјев стечајног управника

4.3. На захтјев одбора/скупштине повјерилаца

4.4. Остали разлози

5. Број казни изречених стечајним управницима по Закону о стечајном поступку (Члан 237. и 238.)

VI БРОЈ ОДРЖАНИХ ЕДУКАЦИЈА НА ТЕМУ СТЕЧАЈНИХ ПОСТУПАКА:

Мјесто:_______________________

Датум:_______________________

Унос података извршио:_______________________________



Прилог број 2в

Упитник о подацима из надлежности Републичког јавног тужилаштва Републике Српске који су нам потребни за провођење ревизије учинка РУ-002-11:

Питање бр. 1 - Број запримљених информација о покренутим стечајним поступцима достављен од стечајних судија?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010

Одговор на питање бр. 1

Питање бр. 2 – Број УКУПНО покренутих истрага (сходно чл. 43, 44, и 224 ЗКП-а РС) само на основу ЗАПРИМЉЕНИХ информација о покренутим стечајним поступцима?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010


Питање бр. 3 – Број подигнутих оптужница за кривична дјела из чл.258, чл.259 КЗ РС?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010


Питање бр. 4 – Број подигнутих оптужница за кривична дјела из чл. 261 КЗ РС?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010


Питање бр. 5 – Број подигнутих оптужница за евентуалано нека друга кривична дјела привредног криминала,58 подигнута САМО на основу информација достављених од стечајних судија?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010

58

Кривична дјела као нпр. члан 239, 244, 251, 260, 262, 263, 264, 269, 266, 274, 280, 287.




Питање бр. 6 – Колико је укупно оптужница за кривична дјела из чл.258, чл.259, чл.261 подигнуто без обзира на извор информација?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010


Питање бр. 7 – Колико је укупно оптужница за кривична дјела из чл.258, чл.259, чл.261 ПОТВРЂЕНО?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010.

Укупно 2008-2010


Мјесто:_______________________

Датум:________________________

Име и презиме одговорне особе:____________________

Позиција одговорне особе:_________________________

Потпис одговорне особе:___________________________



Прилог број 2г

Упитник о подацима из надлежности Окружног тужилаштва у

_____________ који су нам потребни за провођење ревизије учинка РУ-

002 - 11:

Питање бр. 1 - Број запримљених информација о покренутим стечајним поступцима достављен од стечајних судија?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010. Укупно

2008-2010


Питање бр. 2 – Број УКУПНО покренутих истрага (сходно чл. 43, 44, и 224 ЗКП-а РС) само на основу ЗАПРИМЉЕНИХ информација о покренутим стечајним поступцима?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010. Укупно

2008-2010


Питање бр. 3 – Број подигнутих оптужница за евентуално нека друга кривична дјела привредног криминала,59 подигнута САМО на основу информација достављених од стечајних судија?

ГОДИНЕ 2008. 2009. 2010. Укупно

2008-2010


Будите слободни да у напоменама дате своје коментаре у вези са постављеним питањима

Мјесто:_______________________

Датум:________________________

Име и презиме одговорне особе:___________________

Позиција одговорне особе:________________________

Потпис одговорне особе:__________________________

59

Кривична дјела као нпр. члан 239, 244, 251, 260, 262, 263, 264, 269, 266, 274, 280, 287.




Подаци из Јединственог регистара финансијских извјештаја РС који води АПИФ - обвезници

Табела 1. Укупан број евидентираних обвезника предаје финансијских извјештаја у Регистар

Привредна друштва

Остало** Укупно Година АД ДОО Остало* 2007

2008 2009 2010 1/2 2011 *ОДП, ЗДП, ЈП; земљорадничке, омладинске, студентске, стамбене и занатске задруге и сл.

**Јавне институције,фондови,политичке партије, заједнице етажних власника, удружења грађана

Табела 2. Број обвезника предаје финансијских извјештаја који супредали финансијске извјештаје у Регистар

Привредна друштва

Остало** Укупно Предузетници Година АД ДОО Остало*

2007 2008 2009 2010 1/2 2011



Прилог број 3а Подаци из Јединственог регистара рачуна пословних субјеката који води АПИФ - о броју субјеката

Под субјектом се подразумијева једно правно лице / предузетник, без обзира на број пословних јединица.

Посматра се на нивоу "коријена" ЈИБ-а, тј.првих 9 цифара 1. Табела

Број пословних субјеката по годинама који су имали евидентиране рачуне (без оних који имају само угашене рачуне)

Година Правна лица* Остали** Предузетници Укупно 2007

2008 2009 2010 1/2 2011 *АД,ДОО,земљорадничке, омладинске задруге, ОДП, ДП, и сл.

**Јавне институције и фондови,политичке партије, заједнице етажних власника, удружења грађана (без предузетника)

2. Табела Број пословних субјеката по годинама који су имали евидентиран бар један блокиран рачун на дан 31.12. дате

године (и 30.6.2011)






3. Табела

Број пословних субјеката по годинама који немају регистрован ни један активан рачун на дан 31.12. дате године (и 30.6.2011) тј. број пословних субјеката чији су сви рачуни блокирани (независно да ли субјекат има или не угашених рачуна)






Прилог број 3б

Подаци из Јединственог регистара рачуна пословних субјеката који води АПИФ - о броју рачуна

Табела 1 Број рачуна пословних субјеката на дан 31.12. дате године

А - Активни Б - Блокирани У - Угашени

Правна лица* Остали** Предузетници Укупно

Година А Б У А Б У А Б У А Б У 2007

2008 2009 2010 1/2

2011 *АД,ДОО,земљорадничке, омладинске задруге, ОДП, ДП, и сл.




Табела 2

Број рачуна пословних субјеката на дан 31.12. дате године (и 30.6.2011) који су непрекидно блокирани


Година дуже од 60 дана

дуже од 90 дана







2007 2008 2009 2010 1/2



Напомена: Под "дуже од 60 дана" подразумијева се непрекидна блокада од 60 до 90 дана



Прилог број 3в Подаци из Јединственог регистра рачуна пословних субјеката који води АПИФ - о броју субјеката Овдје су нам потребни подаци о броју пословних субјеката који имају блокиране рачуне у контексту Закона о стечајном поступку

Табела 1 Број пословних субјеката на дан 31.12. дате године (и 30.6.2011) који имају барем један рачун непрекидно

блокиран










2007 2008 2009 2010 1/2





Табела 2

Број пословних субјеката на дан 31.12. дате године (и 30.6.2011) који немају активне рачуне а барем један је непрекидно блокиран тј. број пословних субјеката чији су сви рачуни блокирани (независно да ли субјекат има или не угашених рачуна)










2007 2008 2009 2010 1/2






Привредна друштва у Јединственом регистру финансијских извјештаја Републике Српске

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

2008 2009 2010

8.869 8.767 8.636

2.241 2.466 2.832 Нису предали извјештаје

Предали извјештаје




Жалбе и жалбене могућности према Закону о стечајном поступку

Назив рјешења/одлуке на које је могуће уложити жалбу/тужбу Члан

Наслов члана у Закону Назив

Ко је подноси/предлаже

Одлаже извршење

Не одлаже извршење

1

Рјешење којим се одређује средство принуде 10

Обавезе судјеловања и принудне мјере жалба стечајни дужник

Х

2

Одлука о општој забрани располагања 15 Мјере обезбјеђења жалба

стечајни дужник, привремени стечајни управник

Х

3 Судско рјешење којим се одређују/укидају мјере обезбјеђења стечајнe масе 15

Мјере обезбјеђења жалба


Х Х

4 Одлука стечајног судије о приједлогу привременог

стечајног управника за обуставу пословања 16

Задаци и правни положај привр.ст. управника жалба


Х

5 Одлука стечајног судије којом смјењује стечајног управника и именује другог 31

Надзор над стечајним управником жалба стечајни управник

Х

6

Одлука о признавању права гласа 32 Скупштина повјерилаца жалба

стечајни дужник и стечајни управник

Х

7 Рјешење стечајног судије о ангажовању новог и

смјени досадашњег стечајног управника 32 Скупштина повјерилаца жалба

досадашњи стечајни управник, стечајни дужник, сваки повјерилац

Х









8 Одлука стечајног судије о смјењивању члана одбора повјерилаца 33

Одбор повјерилаца жалба

члан одбора повјерилаца

Х

9 Судско рјешење којим се предмет излучивања задржава ради наставка пословања 41

Излучивање и накнадна излучна права жалба

излучни повјерилац, стечајни управник

Х

10

Рјешење о отварању стечајног поступка/одбијању приједлога за отварање стечајног поступка 54

Жалба против рјешења о отварању стечајног поступка жалба

стечајни дужник (ако је приједлог прихваћен)/ подносилац приједлога (ако је приједлог одбијен)

Х

11 Рјешење стечајног судије о забрани поште 65 Забрана поште жалба стечајни дужник

Х

12 Рјешење стечајног судије о

одбацивању/прихватању накандне пријаве потраживања 118 Накнадне пријаве жалба

подносилац пријаве/стечајни управник, било ко од ст. повјерилаца

Х

13 Оспорено потраживање од стране стечајног управника 120

Спорна потраживања парница повјерилац

Х

14 Стечајни управник оспори потраживање за које постоји извршни наслов 120

Спорна потраживања

тужба за основаност оспоравања стечајни управник

Х

15 Одлука стечајног суда о одбијању приговора на диобни попис 128

Приговори против диобног пописа жалба повјерилац

Х









16 Одлука стечајног суда којом се наређује исправка пописа 128

Приговори против диобног пописа жалба

стечајни управник и повјерилац

Х

17 Рјешење којим стечајни судија одбија приједлог предлагача (ст.управника, стечајних повјерилаца)

за накнадном диобом 134 Правни лијек-накнадна диоба жалба предлагач

Х

18 Рјешење којим стечајни судија одређује накнаду диобу 134

Правни лијек-накнадна диоба жалба

стечајни дужник појединац

Х

19 Рјешење о закључењу СП због недостатка стечајне масе, након пријаве нодовољности стечајне масе,

обустава због престанка разлога за отварање СП и Обустава уз сагласност повјерилаца

137 141 142 143 146

Правни лијек-закључење/обустава жалба

сваки стечајни повјерилац

Х

20 Рјешење о закључењу СП због недостатка стечајне масе, након пријаве нодовољности стечајне масе

137 141 146

Правни лијек-закључење/обустава жалба стечајни дужник

Х

21 Рјешење о одбијању приједлога стечајног дужника

за обуставу поступка због престанка разлога за отварање стечајног поступка или због сагласности

повјерилаца

142 143 146

Правни лијек-обустава жалба стечајни дужник

Х

22 Рјешење стечајног суда којим се одбацује стечајни

план 162

Одбацивање плана жалба

стечајни дужник, стечајни управник Х

23 Рјешење којим се стечајни план потврђује/потврда

плана ускраћује

179 184

Потврда плана/ Правни лијек жалба

повјериоци, стечајни дужник Х









24 Рјешење о признању стране одлуке о отварању

стечајног поступка

216 Жалба против рјешења о признању жалба

страни стечајни дужник, страни стечајни управник, повјериоци Х

25 Рјешење којим се одбија приједлог за признање

стране одлуке о отварању стечајног поступка

233

Жалба жалба

страни стечајни дужник, страни стечајни управник, повјериоци Х




Трошкови стечајног поступка

Под трошковима стечајног поступка ревизија подразумијева све трошкове који су настали након отварања стечајног поступка.

Р. број Назив стечајног дужника Укупни приходи остварени у СП Трошкови СП

Учешће трошкова у укупним приходима

1 ГП Побједа 13.259 11.759 89%

2 ТТП Сана доо 19.200 16.400 85%

3 Протект ад 20.484 7.548 37%

4 Лилија ад 21.000 8.823 42%

5 Компанија Меркур доо 28.891 5.145 18%

6 Ада ад 53.666 20.247 38%

7 Цицељ, ад Чајниче 108.999 50.573 46%

8 Рибник ад 154.141 62.841 41%

9 Ластиш и чипка ад 163.872 40.740 25%

10 КП Чиштоћа ад 218.575 91.267 42%

11 Агићи ЗЗ 234.309 82.370 35%

12 Лимко ад 302.792 63.912 21%

13 Напредак ад 535.333 139.918 26%

14 Чајавец-Темика доо 627.806 117.231 19%

15 Нови извор ад 662.104 131.764 20%

16 ГП Мраковица ад 1.193.944 315.833 26%

17 Универзал ад 1.371.436 244.039 18%

18 Плантаже ад 7.145.727 841.066 12%

Укупно 12.875.538 2.251.475 17%

Documents

78000 ГЛAВНА СЛУЖБА Република Српска, БиХ ЗА … · ГСР РС провела је ревизију под називом „Стечајни поступци