PREDLOG

ZAKONO POVRAAJU IMOVINE I OBETEENJUGlava prva OSNOVNE ODREDBElan 1. (1) Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak vraanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije podravljena oduzimanjem od bivih vlasnika - fizikih i pravnih lica, bez pravine naknade, primenom propisa o agrarnoj reformi, konfiskaciji, sekvestraciji, nacionalizaciji i eksproprijaciji kao i svim drugim aktima kojima je izvreno podravljenje, u periodu od 1945. g., i prenesena u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu, kao i imovine koja je konfiskovana na osnovu rasistikih propisa, radnji i akata okupatorske vlasti posle 6. aprila 1941. godine (jedinstveno nazvana, oduzeta imovina). (2) Oduzeta pa podravljena imovina se, u smislu ovog zakona, vraa in natura, u stanju u kakvom jeste. U sluajevima gde je vraanje imovine, prema odredbama ovog zakona, iskljueno ili nemogue, obveznik vraanja, odnosno Republika Srbija, obavezan je da obeteti biveg vlasnika, u jednom ili vie sledeih oblika obeteenja, po redosledu prioriteta: 1) Drugom nepokretnom imovinom u dravnom vlasnitvu iste vrste i jednake trine vrednosti; 2) Drugom nepokretnom imovinom u dravnom vlasnitvu druge vrste i jednake trine vrednosti; 3) Akcijama iz Akcijskog fonda Republike Srbije ili akcijama privrednih drutava u kojima je drava vlasnik ili suvlasnik, u vrednosti jednakoj trinoj vrednosti imovine; 4) 5) Dravnim obveznicama Republike Srbije u jednakoj trinoj vrednosti; Novcem, u izuzetnim sluajevima. lan 2. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) Pod izrazom imovina smatraju se stvari, nepokretne i pokretne i prava. 2) Pod izrazom propisi o oduzimanju imovine podrazumevaju se naroito sledei propisi: 1. Odluka AVNOJ-a o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile ("Slubeni list DFJ", br. 2/1945); 2. Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji ("Slubeni list DFJ", br.64/1945, "Slubeni list FNRJ", br. 24/1946, 101/1947, 105/1948, 21/1956, 55/1957, 10/1965); 3. Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji ("Slubeni glasnik NRS", br. 39/1945, 4/1946); 4. Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji ("Slubeni glasnik NRS", br. 5/1948, 1/1949 i 34/1956);

-25. Odluka o ustanovi suda za sudenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti ("Slubeni glasnik NRS", br.1/1945); 6. Odluka o sudu za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti ("Slubeni glasnik NRS", br.3/1945); 7. Zakon o suzbijanju nedoputene pekulacije i privredne sabotae ("Slubeni list DFJ", br. 26/1945); 8. Zakon o zabrani izazivanja nacionalne, rasne (plemenske) i verske mrnje i razdora ("Slubeni list DFJ", br. 36/1945); 9. Zakon o zatiti i upravljanju narodnom imovinom ("Slubeni list DFJ", br. 36/1945); 10. Zakon o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije ("Slubeni list DFJ", br. 40/1945); 11. Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije ("Slubeni list FNRJ", br. 61/1946, 74/1946); 12. Zakon o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme neprijateljske okupacije ("Slubeni list DFJ", br. 36/1945); 13. Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme neprijateljske okupacije ("Slubeni list FNRJ", br. 52/1946); 14. Zakon o dravljanstvu ("Slubeni list DFJ", br. 64/1945, "Slubeni list FNRJ", br. 105/1948); 15. Zakon o oduzimanju dravljanstva oficirima i podoficirima bive jugoslovenske vojske, koji nee da se vrate u otadbinu i pripadnicima vojnih formacija koji su sluili okupatoru i odbegli u inostranstvo ("Slubeni list DFJ", br. 64/1945 i "Slubeni list FNRJ", br. 86/1946); 16. Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave ("Slubeni list DFJ",br. 66/1945 i "Slubeni list FNRJ", br. 59/1946, 86/1946); 17. Zakon o suzbijanju nedoputene trgovine, nedoputene pekulacije i privredne sabotae ("Slubeni list FNRJ", br. 56/1946, 74/1946); 18. Zakon o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica ("Slubeni list FNRJ", br. 63/1946, 74/1946); 19. Zakon o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa ("Slubeni list FNRJ", br. 36/1945); 20. Zakon o potvrdi i izmenama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa ("Slubeni list FNRJ", br. 64/1946); 21. Zakon o zatiti optenarodne imovine i imovine pod upravom drave ("Slubeni list FNRJ", br. 86/1946); 22. Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea ("Slubeni list FNRJ", br. 98/1946, 35/1948); 23. Uredba o arondaciji zemljita poljoprivrednih dobara ("Slubeni list FNRJ", br. 99/1946), ako korisnici prava nisu dobili odgovarajue drugo zemljite; 24. Odluka NKOJ o privremenoj zabrani vraanja kolonista u njihova ranija mesta ivljenja ("Slubeni list DFJ", br. 13/1945);

-325. Zakon o postupanju sa naputenom zemljom kolonista u AKMO ("Slubeni list NRS", br. 9/1947); 26. Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u AKMO ("Slubeni list FNRJ", br. 89/1946); 27. Zakon o likvidaciji agrarne reforme vrene do 6. aprila 1941. godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini ("Slubeni glasnik NRS", br. 9/47, 58/54 i "Slubeni glasnik RS", br. 82/92) 28. Osnovni zakon o eksproprijaciji ("Slubeni list FNRJ", 28/1947), ako korisnici prava na ime naknade nisu dobili drugu nepokretnost; 29. Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim umskim posedima ("Slubeni list FNRJ", 61/1946); 30. Krivini zakonik ("Slubeni list FNRJ", br. 13/1951); 31. Zakon o izvrenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera("Slubeni list FNRJ", br. 47/1951); 32. Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljake radne zadruge,("Slubeni list FNRJ", br. 14/1953), ako korisnici prava nisu dobili odgovarajue drugo zemljite; 33. Zakon o poljoprivrednom zemljinom fondu optenarodne imovine i o dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama ("Slubeni list FNRJ", br. 22/1953); 34. Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada ("Slubeni list FNRJ", br. 52/1958); graevinskog zemljita

35. Osnovni zakon o iskoriavanju poljoprivrednog zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 43/1959 i 53/1962, kao i "Slubeni list FNRJ", 10/1965, 25/1965 preien tekst, 12/1967 i 14/1970), ako korisnici prava nisu dobili odgovarajue drugo zemljite. 36. Zakon o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Sl. list SFRJ" br. 32/68) 37. Zakon o otkupu privatnih apoteka ("Sl.list FNRJ" br.50/1949). 38. Zakon o udruenjima , zborovima i drugim javnim skupovima sa izmenama i dopunama ("Sl.list FNRJ" br.65/45, 29/479). 39. Zakon o privredi i izmenama i dopunama Zakona o ureenju i delovanju kreditnog sistema ("Sl.list FNRJ" br.68/1946). 40. Uredba o reviziji dozvola za rad i likvidaciju privatnih kreditnih preduzea ("Sl.list FNRJ" br.51/1946) 41. Pravilnik o postupku likvidacije privatnih kreditnih preduzea ("Sl.list FNRJ" br.57/1946). 3) Pod izrazom podravljena imovina podrazumeva se privatna imovina iz stava 1. ovog lana bez obzira na to da li je ta imovina aktom o podravljenju prela u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu. 4) Pod izrazom akt o podravljenju podrazumevaju se pravni akti koji su imali neposredno dejstvo, kao to su propisi, presude, odluke, reenja, drugi pravni akti kao i materijalne radnje dravnih organa putem kojih je privatna imovina podravljena.

-45) Pod izrazom narodni oslobodilaki odbori podrazumevaju se sudovi, organi uprave, komisije i narodni odbori i njima srodni organi koji su na osnovu propisa o oduzimanju imovine bili ovlaeni za donoenje akata o podravljenju. 6) Pod izrazom bivi vlasnici podrazumevaju se fizika i pravna lica koja su bila vlasnici imovine oduzete primenom propisa o oduzimanju imovine, kao i njihovi pravni sledbenici (univerzalni sukcesori), koji polau pravo na povraaj imovine, odnosno na novano obeteenje po ovom zakonu. 7) Pod izrazom obveznici vraanja podrazumevaju se drava, preduzea i druga pravna lica, kao i fizika lica u ijoj se imovini nalaze stvari koje se na osnovu ovog zakona vraaju bivim vlasnicima, odnosno koja su obavezna po ovom zakonu na povraaj imovine ili obeteenje. 8) Pod izrazom povraaj imovine in natura podrazumeva se i uvoenje u posed pod uslovima previenim ovim zakonom. lan 3. (1) Pravo povraaja imovine, odnosno obeteenja imaju fizika i pravna lica kojima je imovina oduzeta na osnovu propisa o oduzimanju imovine, navedenih u lanu 2. taka 2. ovog zakona, kao i ona fizika lica kojima je imovina podravljena bez naknade na osnovu drugog propisa donetog do stupanja na snagu Ustava SFRJ iz 1963. godine. (2) To pravo imaju i ona fizika lica kojima je presudom, odlukom ili drugim aktom dravnog organa, odnosno aktima i radnjama pojedinaca prilikom izvravanja ovlaenja dravnog organa, bila oduzeta imovina na osnovu nitavog pravnog posla, bez pravnog osnova, ili zloupotrebom prava ili politike moi. lan 4. (1) Na reavanje pitanja koja su predmet ovog zakona shodno e se primeniti odredbe zakona kojima su ureeni svojinskopravni, obligacioni i drugi imovinski odnosi, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. (2) U postupcima za ostvarivanje prava po ovom zakonu primenjuje se Zakon o optem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drukije odreeno. lan 5. Sticanje nepokretnosti, druge imovine i imovinskih prava, odnosno novane naknade po ovom zakonu, ne podlee plaanju poreza.

Glava druga NOSIOCI PRAVA I OBAVEZA1. Bivi vlasnici (korisnici prava) lan 6. (1) Pravo povraaja imovine, odnosno obeteenja, po odredbama ovog zakona imaju bivi vlasnici, ili njihovi naslednici, koji su lieni svoje imovine primenom propisa i akata iz l. 2. i 3. ovog zakona, a koji na dan donoenja ovog zakona imaju dravljanstvo Republike Srbije. (2) To pravo imaju i strani dravljani u skladu sa meudravnim sporazumima.

-5(3) Uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana ne odnose se na bive jugoslovenske dravljane kojima je imovina oduzeta usled prelaska u strano dravljanstvo. lan 7. Pravo povraaja imovine, odnosno obeteenja u smislu ovog zakona, nemaju bivi vlasnici koji su dobili naknadu ili su imali pravo da dobiju naknadu za oduzetu imovinu, od inostrane drave, ako ovim zakonom nije drugojaije odreeno. lan 8. (1) Pravna lica kojima je imovina podravljena na osnovu propisa iz lana 2. stav 2. ovog zakona imaju pravo na povraaj imovine, odnosno obeteenja samo ako je to ovim zakonom izriito odreeno. (2) Pravo povraaja imovine kapitalskih i linih drutava imaju akcionari odnosno udelniari, kao i ortaci, koji su fizika lica. (3) Pravo povraaja imovine, odnosno pravo na obeteenje po ovom zakonu, pripada i zadubinama, spomen zaostavtinama, vakufima i drugim neprofitnim pravnim licima. lan 9. (1) Ako je bivi vlasnik koji ima pravo na povraaj imovine, odnosno na obeteenje, umro ili je proglaen umrlim, prava iz ovog zakona prelaze na njegove pravne sledbenike. (2) Pravo nasleivanja ocenjuje se na osnovu odredaba Zakona o nasleivanju Republike Srbije, ako ovim zakonom nije drugojaije odreeno. (3) Ako su naslednici ve utvreni na osnovu stranog prava, u pogledu ovog pitanja primenie se to strano pravo. (4) Izuzetno od odrebe stava 3. ovoga lana u pogledu nasleivanja nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Repubike Srbije primenjuje se pravo Repubike Srbije. 2. Obveznici vraanja lan 10. (1) Obveznik vraanja nepokretnosti je drava ili drugo pravno lice koje je u momentu stupanja na snagu ovog zakona vlasnik ili nosilac prava korienja ili raspolaganja ili bilo kog drugog prava iz drutvene svojine na toj nepokretnosti. (2) Obveznik vraanja pokretnih stvari i imovinskih prava je drava ili drugo pravno lice u ijoj se imovini zateknu te stvari i prava u momentu stupanja na snagu ovog zakona. (3) Obveznici vraanja podravljenih preduzea, odnosno drugih privrednih subjekata ili za uspostavljanje udela na njihovoj imovini jesu preduzea, odnosno druga pravna lica u ijoj se imovini nalaze sredstva, odnosno imovina podravljenih preduzea ili drugih privrednih subjekata. (4) Pravno lice koje je obveznik vraanja stvari po odredbama st. 1-3. Ovog lana ima pravo na naknadu njene vrednosti od Republike Srbije, ako je pravo na tu stvar steklo punovanim teretnim pravnim poslom, ili na osnovu propisa o agrarnoj reformi i njoj srodnih propisa. Za prestanak prava korienja, naknada ne postoji. (5) Obveznik naknade u akcijama kojima raspolae Republika Srbija jeste Akcijski fond Republike Srbije.

-6(6) Obveznik naknade u obveznicama i u novcu je Republika Srbija. lan 11. (1) Obveznici vraanja imovine i isplate obeteenja, po ovom zakonu, nisu fizika lica koja su putem zakonitog teretnog ili besteretnog sticanja postala vlasnici imovine koja je bila oduzeta od bivih vlasnika primenom propisa i akata iz l. 2. i 3. ovog zakona. (2) Smatrae se obveznicima vraanja oni draoci stvari i prava iz stava 1. ovog lana koji su pribavili iste bez pravnog osnova ili ako ih dre po osnovu najma, zakupa ili drugog tome srodnog odnosa.

Glava trea PREDMET VRAANJA I OBETEENJAlan 12. Na osnovu ovog zakona predmet vraanja, odnosno obeteenja je naroito sledea imovina: poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, graevinsko zemljite, stambene i poslovne zgrade, odnosno idealni delovi takvih zgrada, stanovi i poslovne prostorije, preduzea, udruenja i fondovi, intelektualna svojina, pokretne stvari, hartije od vrednosti, novana sredstva

Glava etvrta OBLICI VRAANJA IMOVINEI. Vraanje u naturalnom obliku lan 13. 1) Povraaj imovine vri se vraanjem bivem vlasniku prava svojine i dravine na istoj imovini koja mu je bila oduzeta. 2) Ako se imovina ne moe vratiti u celini, mogue je delimino vraanje s tim da se razliku u trinoj vrednosti obeteti prema naelu iz lan 1 stav 2. (3) Ne moe se vratiti imovina na kojoj postoji pravo svojine fizikih lica, ve bivi vlasnik u tom sluaju ima pravo na trino obeteenje, po obimu i kvalitetu, prema naelu iz lan 1. stav 2. (4) Imovina pravnih lica u meovitoj svojini moe se vratiti samo u vidu udela na pravnom licu do visine udela dravne imovine. 1. Vraanje pokretnosti lan 14. (1) Predmet vraanja su pokretnosti kulturne, umetnike ili istorijske vrednosti, kao i pokretnosti vee vrednosti, predmeti ili grupe predmeta za linu upotrebu biveg vlasnika kao i predmeti koji su bivim vlasnicima ili njihovim pravnim sledbenicima posebno dragi.

-7(2) Pokretnosti koje su po propisima o zatiti prirodnih i kulturnih dobara predmeti kulturne i prirodne batine, vraaju se u svojinu i dravinu samo ako nisu sastavni deo zbirki javnih muzeja, galerija i drugih srodnih kulturnih ustanova. (3) Na pokretnostima koje su sastavni deo zbirki iz stava 2. ovog clana vraa se pravo svojine ali ne i dravine. Na zahtev biveg vlasnika, njegovo pravo svojine na takvoj pokretnosti mogue je trino obetetiti prema naelu iz lana 1. stav 2. ovog Zakona. 2. Vraanje nepokretnosti lan 15. (1) Poljoprivredno zemljite, ume, graevinsko i umsko zemljite, stambene i poslovne zgrade, odnosno idealni delovi takvih zgrada, stanovi i poslovne prostorije, vraaju se pod uslovima propisanim u ovom zakonu. (2) Nepokretnosti koje su po propisima o zatiti prirodne i kulturne batine proglaene za kulturne spomenike ili prirodne znamenitosti takoe se vraaju pod uslovima predvienim ovim zakonom. (3) Pomone i njima sline prostorije, kao i nusprostorije koje su podravljene zajedno sa glavnom stvari, dele sudbinu te stvari. lan 16. (1) Nepokretnost se ne moe vratiti u sledeim sluajevima: 1) Ako slui za obavljanje delatnosti iz oblasti zdravstva, kulture, vaspitanja i obrazovanja, a vraanjem bi se bitno smanjila mogunost za obavljanje tih delatnosti jer se ne moe zameniti drugom nepokretnosti; 2) Ako je neodvojivi sastavni deo mree, objekata, ureaja ili drugih sredstava javnih preduzea iz oblasti energetike, komunalne delatnosti, saobraaja i veza ako su po zakonu izuzeti od privatizacije; 3) Ako je izuzeta iz pravnog prometa, odnosno ako se na njoj ne moe stei pravo privatne svojine, 4) u drugim sluajevima utvrenim zakonom. (2) Bivi vlasnik nepokretnosti iz stava 1.ovog lana ima pravo na trinu naknadu, po obimu i kvalitetu, prema naelu iz l. 1 st. 2. lan 17. (1) Nepokretnost se vraa bivem vlasniku u svojinu, ali se ne moe vratiti u posed, ako bi njenim povraajem bila bitno naruena tehnoloka funkcionalnost sistema u kome se nalazi. (2) Razlozi iz stava 1. ovog lana ne uzimaju se u obzir ako je nepokretnost u sredstvima obveznika vraanja bez pravnog osnova ili ako ju je obveznik dao u najam, zakup ili drugi tome srodan odnos za obavljanje delatnosti koja nije povezana sa njegovom delatnou. (3) Izuzeto od odredbe stava 1. ovog lana, smatra se, ne postoji smetnja za vraanje nepokretnosti u svojinu i dravinu ako se bivi vlasnik obavee da e obezbediti ulaganja ili druge potrebne uslove za racionalnije i ekonomski uspenije korienje predmetne nepokretnosti. lan 18. (1) Obveznik vraanja i dalje ima pravo da kao zakupac koristi nepokretnost iz lana 17. stav 1. ovog lana za svoju delatnost, ali samo za period koji je

-8neophodan za prilagoavanje njegovog poslovanja izmenjenim uslovima i to ne due od jedne godine od dana konanosti reenja o povraaju imovine, ako se bivi vlasnik i nosilac obaveze drukcije ne sporazumeju. (2) Zakupni odnos bivi vlasnik i obveznik vraanja ureuju ugovorom u pismenom obliku. (3) Po isteku zakupa bivi vlasnik ulazi u posed nepokretnosti koja mu je vraena. lan 19. (1) Povraaj stvari u smislu odredaba ove glave zakona ne utie na zakupne i njima srodne odnose koji su bili uspostavljeni pravnim poslovima uz naknadu, ako pravnim poslom ili zakonom nije drugojaije utvreno. (2) Izuzeto iz odredbe stava 1. ovog lana, zakupni i njima srodni odnosi ije je trajanje utvreno, odnosno dogovoreno za period dui od tri godine, traju najvie tri godine od dana konanosti reenja o vraanju imovine, osim ako se korisnik prava i zakupac drugojaije ne sporazumeju. (3) U sluajevima iz st. 2.ovog lana bivi vlasnik moe odbiti povraaj stvari u kom sluaju mu pripada trina naknada, prema naelu iz lana. 1 stav. 2. lan 20. (1) Nepokretnost ija vrednost nakon podravljenja nije bitno porasla, vraa se, pod uslovima utvrenim u ovom zakonu, bez obrauna razlike u vrednosti. (2) Ako je vrednost nepokretnost usled novih ulaganja bitno porasla, bivi vlasnik ima pravo izbora: vraanje nepokretnosti, pod uslovom da za razliku u vrednosti plati trinu naknadu, ili uspostavu svojinski udeo na nepokretnosti do visine prvobitne vrednosti nepokretnosti, ili st. 2. (3) Rok plaanja naknade iz tree alineje stava 2. ovog lana, koji ne moe biti dui od 5 godina, i drugi uslovi plaanja utvruju se reenjem kojim se vraa imovina. (4) Nepokretnost ija je vrednost nakon podravljenja bitno smanjena, vraa se korisniku prava, uz doplatu trine naknade do pune vrednosti, prema naelu iz lan 1 stav 2. lan 21. (1) Bivem vlasniku vraa se pravo svojine i dravine na poljoprivrednom zemljitu, umama i umskom zemljitu. (2) Bivem vlasniku vraa se pravo svojine i dravine na trajnim objektima koji su bili izgraeni na tom zemljitu, u vreme oduzimanja, ukoliko jo postoje. (3) Ako je potraivano poljoprivredno zemljite stekao naknadni savesni sticalac ili on na istom zemljitu ima trajne zasade u rodu ili trajne infrastrukturne investicije (sisteme za navodnjavanje, pogone za preradu poljoprivrednih proizvoda i slino), bivi vlasnik se obeteuje zamenom za svojinu i dravinu nad drugim poljoprivrednim zemljitem sline povrine, kvaliteta, boniteta i lokacije, u istoj trinoj vrednosti, a iz fonda poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini. Alternativno, na isplatu trine naknade za predmetnu nepokretnost, prema naelu iz l. 1

-9zahtev, bivi vlasnik ima pravo na trino obeteenje za zemljite koje mu se ne moe vratiti, prema naelu iz lana 1. stav 2. (4) Bivi vlasnik kome su vraene ili zamenjene nepokretnosti iz st. 1.-3. ovog lana, na vie razliitih katastarskih parcela, moe da pokrene postupak komasacije (ukrupnjavanja) poseda kod lokalne samouprave, u skladu sa posebnim zakonom, u cilju racionalnijeg korienja vraenog zemljita. (5) Fizika i pravna lica koja na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju pravo zakupa (korienja) poljoprivrednog zemljita u dravnoj svojini, to pravo zakupa gube istekom roka zakupa. Pravo svojine nad vraenim poljoprivrednim zemljitem bivi vlasnik stie danom konanosti reenja o vraanju imovine a dravinu nad istom stie istekom roka prethodnog zakupa. (6) Zemljite dato u zakup u smislu Zakona o poljoprivrednom zemljitu na rok do tri godine, ostaje u dravini zakupca do isteka roka zakupa. Ako je zemljite dato u zakup na rok dui od tri godine, smatrae se da je ugovor o zakupu zakljuen na najvie 3 godine. (7) Danom stupanja na snagu ovog zakona, poljoprivredno zemljite koje je prijavljeno i evidentirano u Bazi podataka prijavljene oduzete imovinu kod nadlenog republikog organa, ne moe se davati u zakup dui od jedne godine ili do dana konanosti reenja o vraanju predmetnog poljoprivrednog zemljita. lan 22. (1) Stambene zgrade, odnosno stanovi na kojima ne postoji zakupni ili tome srodan odnos, vraaju se bivem vlasniku u svojinu i dravinu. (2) Stambene zgrade, odnosno stanovi na kojima postoji zakupni ili tome srodan odnos, vraaju se uspostavljanjem prava svojine na tim nepokretnostima. (3) Na prava i obaveze izmedu biveg vlasnika kao zakupodavca nepokretnosti iz stava 2. ovog lana i zakupca ovih nepokretnosti primenjuju se odredbe Zakona o stanovanju. (4) Stambene zgrade, odnosno stanovi koji su podravljeni i na kojima postoji pravo svojine drugih fizikih lica savesnih sticaoca, ne vraaju se bivim vlasnicima u svojinu i dravinu. Za takvu imovinu bivim vlasnicima se isplauje trina nadoknada prema naelu iz lana 1. stav 2. (4) Poslovne zgrade i poslovne prostorije na kojima ne postoji zakupni ili tome srodni odnos, vraaju se bivem vlasniku u svojinu i dravinu. (5) Poslovne zgrade i poslovne prostorije na kojima postoji zakupni ili tome srodni odnos, vraaju se bivem vlasniku u svojinu a u dravinu po isteku najvie godinu dana od dana konanosti reenja o povraaju imovine, ako se bivi vlasnik i zakupac drugojaije ne sporazumeju. lan 23. (1) Na izgraenom i neizgraenom podravljenom graevinskom i gradskom graevinskom zemljitu, stupanjem na snagu ovog zakona uspostavlja se pravo svojine u korist biveg vlasnika ili njegovog pravnog sledbenika. (2) Izuzetno, graevinsko zemljite u javnoj svojini koje slui za javnu upotrebu (ulice, parkovi, putevi, trotoari) ostaje u svojini Republike Srbije do donoenja propisa o javnoj svojini. (3) Podravljeno graevinsko i gradsko graevinsko zemljite koje je pravnim i fizikim licima dodeljeno radi izgradnje u skladu sa zakonom ili predato radi privoenja nameni u skladu sa planskim aktom, u svojini je biveg vlasnika odnosno

- 10 njegovog zakonskog naslednika, a akti kojima su ove dodele izvrene, prestaju da vae danom stupanja na snagu ovog zakona. (4) Izuzeto od odredbe stava 1. ovog lana na izgraenom ili neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, pravo svojine stie sadanji korisnik, ukoliko je korienje stekao od biveg vlasnika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, kao i lice koje je ovo pravo korienja steklo u skladu sa l. 84 Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. Glasnik RS br. 47/03, 34/06). (5) U sluaju kada se graevinsko zemljite ne vraa, bivi vlasnik odnosno pravni sledbenik ima pravo na drugu imovinu ili naknadu u skladu i po redosledu utvrenom u lanu 1. taka 2, ovog zakona. lan 24. (1) Danom stupanja na snagu ovog Zakona, izmeu lica koje graevinsko i gradsko graevinsko zemljite koristi po osnovu zakupa ili po osnovu prava svojine na objektu ili posebnom delu objekta i vlasnika zemljita, uspostavlja se zakupni odnos. (2) Zakupac ili suzakupac na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi njegov objekat ili posebni deo objekta, plaa zakupninu vlasniku, u iznosu koji utvruje nadleni organ lokalne samouprave. (3) Deset godina posle dana stupanja na snagu ovog zakona, svi ugovori o zakupu zemljita koji nisu zakljueni neposredno izmeu vlasnika i zakupca zemljita, usaglasie se sa trinim uslovima, a ako se sporazum ne postigne u roku od 3 meseca od isteka roka, svaka strana ima pravo da zahteva da sud u vanparninom postupku odredi zakupninu zemljita po trinim uslovima. (4) Ugovor o dugoronom zakupu ostaje na snazi, a novi vlasnik zemljita, danom stupanja na snagu ovog zakona stupa na mesto zakupodavca iz ugovora o dugoronom zakupu, i time stie sva ugovorna prava i obaveze. Vlasniku zemljita pripada srazmerni deo unapred naplaene ukupne naknade (zakupnine i dr.) koju je bivi zakupodavac primio za to zemljite raunajui od momenta sticanja svojine, uz obavezu biveg zakupodavca da tu naknadu isplati bivem vlasniku, u jednakim ratama najkasnije u roku od 3 godine. lan 25. (1) Jedinica lokalne samouprave, optim aktom skuptine optine, odreuje visinu zakupnine u skladu sa posebnim zakonom kojim je regulisano planiranje i izgradnja. (2) Iznos zakupnine za graevinsko zemljite, iste zonske lokacije, koji odreuje lokalna samouprava, mora biti isti za sve vlasnike, bez obzira na vrstu titulara svojine nad zemljitem. (3) Zakupnina za zemljite naplauje se preko objedinjenih uplatnica za naplatu komunalnih usluga i naplaena zakupnina se tromeseno isplauje vlasniku zemljita. lan 26. (1) Objekat izgraen na tuem graevinskom zemljitu u slobodnom je prometu (prodaja, hipoteka i dr.) i zemljite je u slobodnom prometu nezavisno od svojine na objektu koji je na njemu izgraen. Vlasnik graevinskog zemljita i vlasnik objekta, odnosno posebnog dela objekta na tom zemljitu, imaju uzajamno pravo pree kupovine u sluaju prodaje bilo zemljita, bilo objekta, odnosno posebnog dela objekta na tom zemljitu, u skladu sa propisima koji ureuju promet nepokretnosti.

- 11 (2) Vlasnici objekta ili posebnog objekta ne mogu bez pismene saglasnosti vlasnika zemljita na kome se nalazi zgrada, overene pred nadlenim sudskim organom, da grade na tom zemljitu, niti da vre rekonstrukciju i dogradnju svoje zgrade, osim njene adaptacije i sanacije unutar postojeih spoljanih zidova, podrumskih gabarita i postojee krovne konstrukcije. (3) Na katastarskoj parceli graevinskog zemljita, za koju nije podnet deklaratorni zahtev radi utvrivanja prava svojine od strane bivih vlasnika i njihovih zakonskih naslednika u roku od 2 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, niti je ista ponuena kao kompenzacija u daljem roku od 1 godine, tj. ukupno 3 godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, pravo upisa svojine, odnosno susvojine na graevinskom zemljitu, moe stei vlasnik objekta na njemu izgraenog, odnosno vlasnici posebnih delova objekta u srazmeri sa ukupnom kvadraturom svih posebnih delova objekta, u skladu sa posebnim zakonom. lan 27. (1) Nepokretnosti se vraaju osloboene hipotekarnih tereta koji su nastali od momenta njihovog podravljenja do dana stupanja na snagu ovog zakona. Za potraivanja koja su bila obezbeena ovim teretima garantuje Republika Srbija. (2) Slubenosti, izbrisane podravljenjem, oivljavaju. 3. Vraanje preduzea i kapitala lan 28. (1) Preduzee koje je bilo podravljeno vraa se bivem vlasniku - fizikom licu ako u momentu stupanja na snagu ovog zakona obavlja istu ili srodnu privrednu delatnost kao samostalno pravno lice, a ako je u sastavu drugog pravnog lica, pod uslovom da se ekonomski i tehnoloki moe izdvojiti iz pravnog lica. (2) Izuzeto od odredbe stava 1. ovog lana preduzee se ne vraa ako je neodvojivi sastavni deo infrastrukturnog sistema iz lana 16. taka 2. ovog zakona. (3) Ako vrednost preduzea u momentu vraanja za vie od 100 procenata prevazilazi njegovu vrednost u trenutku podravljenja, ono se ne moe vratiti u celini, ve u pripadajuem delu, u skladu sa ovim zakonom. lan 29. (1) Ako je predmet vraanja preduzee ija je vrednost bitno smanjena u odnosu na vrednost preduzea u trenutku podravljenja, za razliku u vrednosti bivem vlasniku pripada trina naknada, u skladu sa naelom iz lan 1. stav 2. ovog zakona. (2) Ako je predmet vraanja preduzee ija je vrednost bitno porasla u odnosu na vrednost preduzea u trenutku podravljenja, bivi vlasnik duan je da plati razliku u vrednosti prema odredbi lana 20. stav 2. ovog zakona. lan 30. (1) Imovina linih i kapitalskih drutava vraa se uspostavljanjem odgovarajueg udela biveg vlasnika na srazmernom delu kapitala pravnih lica u koja su uneta podravljena preduzea i drugi privredni subjekti na kojima su ortaci, odnosno akcionari bili bivi vlasnici. (2) Vrednost udela mora biti jednaka vrednosti udela koji je bivi vlasnik imao na podravljenom preduzeu ili na drugom privrednom subjektu iz stava 1.

- 12 lan 31. (1) Na nain utvren u lanu 30. ovog zakona vraa se i imovina preduzea iz lana 26. st. 1. i 3. ovog zakona, ako se preduzee ne moe vratiti kao celina. (2) Povraaj u smislu odredbi lana 28. i 30. ovog zakona bivi vlasnik moe da odbije, u kom sluaju ima pravo na trinu naknadu, u skladu sa naelom iz lan 1 stav 2 ovog zakona. II. Obeteenje (trina naknada) lan 32. (1) Ako se nepokretnost ne moe vratiti u svojinu i dravinu, odnosno ako se u vezi s njom ne moe uspostaviti pravo svojine ili udela, bivi vlasnik dobija trinu naknadu, prema naelu iz lana 1. stav 2. (2) U sluajevima iz stava 1. ovog lana bivi vlasnik i obveznik vraanja mogu uvek ostvariti sporazumno poravnanje. (3) Odredbe stava 1.-2. ovog lana shodno se primenjuju i na pokretnosti iz lana 14. ovog zakona koje se ne mogu vratiti, kao i na druge podravljene pokretnosti. (4) Pravo na naknadu imaju i bivi vlasnici koji su svoju podravljenu imovinu povratili na osnovu pravnog posla uz naknadu. lan 33. Ako se, u skladu sa lanom 28. ovog zakona, podravljeno preduzee ne moe vratiti bivem vlasniku, ili ako se, u smislu lana 30. ovog zakona, ne moe uspostaviti udeo na preduzeu ili pravo svojine na nepokretnosti, bivi vlasnik ima pravo na trinu naknadu u skladu sa naelom iz lan 1. stav 2. ovog zakona u vrednosti imovine, odnosno udela na podravljenom preduzeu. lan 34. (1) Vrednost podravljene imovine utvruje se prema njenom stanju u trenutku podravljenja i uz uvaavanje njene vrednosti u momentu donoenja reenja o povraaju imovine, odnosno obeteenju. (2) Vrednost stana, stambene zgrade, odnosno poslovnih prostorija ili poslovne zgrade utvruje se u skladu sa vaeim propisima. (3) Vrednost poljoprivrednog zemljita, uma i zemljita korienog za izgradnju utvruje se prema povrini, katastarskoj kulturi, katastarskoj klasi i katastarskoj optini, na osnovu lokalne trine vrednosti sline imovine. (4) Vrednost stvari koje predstavljaju spomenik kulture ili prirodnu znamenitost utvruje se po metodologiji za ocenjivanje spomenika kulture i prirodnih znamenitosti. (5) Novane vrednosti podravljenih preduzea, utvrdene u trenutku podravljenja, valorizuju se na osnovu pariteta dinara prema USA dolaru u trenutku podravljenja imovine i pariteta dinara prema USA dolaru na dan donoenja reenja o vraanju imovine, pri emu se uzima u obzir proseno poveanje dolarskih cena te imovine koje utvruje ministar za finansije. (6) Ako se sadanja vrednost imovine iz prethodnih stavova ne moe utvrditi, vrednost se utvruje po merilima postavljenim propisima iz lana 54. stav 1. ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugojaije odreeno.

- 13 lan 35. (1) Kao jedan od oblika obeteenja, za plaanje trine naknade, izdaju se dravne obveznice Republike Srbije. (2) Obveznice su hartije od vrednosti koje glase na donosioca, nominovane su u evrima a isplative u jednakim dinarskim polugodinjim ratama u roku od 10 godina, sa kamatnom stopom od est odsto godinje. (3) Sredstva za pokrie obaveza po osnovu izdatih obveznica obezbeuje Republika Srbija. lan 36. Za period od konanosti reenja o naknadi do poetka obraunavanja kamata na obveznice, odnosno kada je to utvreno reenjem do isplate naknade u gotovom novcu, bivem vlasniku pripadaju kamate koje vae za uloge po vienju, a glavnica se valorizuje. lan 37. Bivem vlasniku koji se po propisima o socijalnoj zatiti smatra licem loijeg imovinskog stanja, i bivem vlasniku koji je stariji od 65 godina u momentu podnoenja zahteva za denacionalizaciju, moe se na njihov zahtev isplatiti trina naknada za njegov deo obeteenja, u jednokratnom novanom iznosu ili u jednakim mesenim ratama, na osnovu propisa koje donosi ministarstvo finansija. lan 38. (1) Naknade date na osnovu propisa o oduzimanju imovine kao i naknade date za imovinu koja je podravljena na nain utvren lanom 3. stav 2. ovog zakona, prilikom odluivanja o povraaju imovine u smislu ovog zakona ne uzimaju se u obzir. (2) Zahtevi za naknadu po osnovu nemogunosti korienja, odnosno upravljanja imovinom, kao i po osnovu odravanja nepokretnosti u periodu od dana podravljenja do stupanja na snagu ovog zakona, ne priznaju se. (3) Obveznicima iz ijih se sredstava u smislu odredaba ovog zakona vraa nepokretnost koju su stekli uz plaanje naknade, pripada trina naknada po propisima o eksproprijaciji. (4) Trina naknada iz stava 3. ovog lana u vidu obveznica isplauje se na teret budeta Republike Srbije.

Glava peta POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA1. Pokretanje postupka lan 39. (1) Postupak za povraaj imovine, odnosno obeteenje pokree bivi vlasnik zahtevom koji podnosi optinskom organu uprave nadlenom za imovinskopravne poslove, prema mestu gde se nalazi imovina koja je predmet zahteva. (2) Postupak za ostvarivanje prava bivih vlasnika je hitan.

- 14 lan 40. (1) Istovremeno sa zahtevom za pokretanje postupka bivi vlasnik je ovlaen da obvezniku vraanja predloi sporazumno reenje. U sluaju da je uz zahtev za pokretanje postupka podnet i predlog za sporazumno reenje, organ koji vodi postupak zakazuje usmenu raspravu radi zakljuenja poravnanja. Postignuto poravnanje ima snagu izvrne isprave. (2) Ukoliko stranke ne postignu sporazum ili organ koji vodi postupak, nakon izjanjenja nadlenog javnog pravobranioca ne dozvoli poravnanje, organ nastavlja postupak po zahtevu za povraaj odnosno obeteenje. lan 41. (1) Pravo na podnoenje zahteva za povraaj obeteenje, imaju bivi vlasnik i njegovi pravni sledbenici. imovine, odnosno

(2) Kad pravo na povraaj imovine, odnosno obeteenje ima vie lica, pravovremeno podnet zahtev jednog od tih lica smatra se podnetim u korist svih sukorisnika prava. (3) Pokretanje postupka moe da inicira i obveznik vraanja. (4) Ako nadleni organ u sluaju iz stava 2. ovog lana utvrdi da postoji javni interes, sam pokree postupak po slubenoj dunosti. (5) Zahtev za povraaj imovine, odnosno obeteenje moe se podneti najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 42. (1) Stranke u postupku za vraanje imovine jesu bivi vlasnik, njegov pravni sledbenik, obveznik vraanja, kao i drugo pravno ili fiziko lice koje, radi zatite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uestvuje u postupku. (2) U pogledu pravnog sledbenitva dovoljno je da se isto iskae verovatnim. (3) Stranke iz stava 1. ovog lana koje nemaju stalno prebivalite, odnosno sedite u Republici Srbiji, moraju da imaju punomocnika sa prebivalitem, odnosno seditem u Republici Srbiji koji zastupa stranku u vezi sa svim radnjama u postupku. 2. Sadrina zahteva lan 43. (1) Zahtev za povraaj imovine, odnosno obeteenje treba da sadri podatke: o vrsti, veliini, orijentacionoj vrednosti i lokaciji imovine na koju se zahtev odnosi, o pravnom osnovu, nainu i vremenu podravljenja, o pravnom osnovu zahteva za povraaj, o tome u kom obliku se zahteva povraaj.

(2) Uz zahtev se podnose: 1) Isprava o podravljenju imovine ili navod o slubenom glasilu u kome je objavljen akt uz konkretno navoenje predmeta podravljenja; 2) Dokaz o svojstvu podnosioca zahteva tj. da li je to lice neposredno bivi vlasnik ili njegov pravni sledbenik;

- 15 3) Punomoje za ovlaeno lice koje e pred nadlenim organima zastupati interese podnosioca zahteva, ako podnosilac zahteva nema stalno prebivalite na teritoriji Republike Srbije. (3) Ako se zahtev odnosi na nepokretnost, podnosi se i sledee: Izvod iz javne knjige u kojoj se vri upis nepokretnosti sa svim upisima i brisanjima, poev od 15. maja 1945. do dana podnoenja zahteva, ili overena fotokopija uloka te knjige, ili pak druga javna isprava sa tim podacima. Podaci iz katastra zemljita (ako ne postoji lokalni katastar nepokretnosti) o poloaju, povrini i nainu iskoriavanja parcela, sa identifikacijom sadanjih oznaka nepokretnosti, iji se povraaj trai. (4) Zahtev moe da sadri i druge podatke i isprave koji su od znaaja za utvrivanje opravdanosti zahteva. lan 44. (1) Ako ne postoje isprave iz lana 43. ovog zakona nadleni organ iz lana 39. stav 1. ovog zakona po slubenoj dunosti pribavlja dokaze o verovatnosti postojanja prava. (2) Obveznici vraanja i trea lica duni su da nadlenom organu podnesu sve dokaze i dozvole uvid u isprave i podatke koji su potrebni za kompletiranje dokumentacije o zahtevu. (3) Obveznici vraanja i trea lica duni su i da bivim vlasnicima, odnosno njihovim punomonicima dozvole uvid u isprave i podatke koji su relevantni za utvrdivanje postojanja prava za povraaj imovine i podnoenje zahteva. (4) Organi koji raspolau podacima i vode slubene evidencije (zemljine knjige, katastar, arhiv i sl.) su duni da hitno odgovore na zahtev obveznika, korisnika prava i organa koji vode postupak. 3. Nadlenost organa lan 45. (1) Organ iz lana 39 stav 1. ovog zakona donosi prvostepeno reenje, nakon sprovedenog ispitnog postupka. (2) Po albi na prvostepeno reenje odluuje Ministarstvo finansija. (3) Direkcija za restituciju prati ukupan proces povraaja oduzete imovine u Republici Srbiji saglasno ovom zakonu, ujednaava kriterijume sprovoenja procesa povraaja u svim optinama u Srbiji u smislu lana 1. stav 2, poseduje Bazu podataka o prijavljenoj i evidentiranoj oduzetoj imovini po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine, vodi objedinjenu evidenciju podnetih zahteva, donetih reenja, vraene imovine i imovine koja je data u zamenu, kao i oduzete imovine koja ostaje u trajnom vlasnitvu Republike Srbije po zavretku procesa saglasno lanu 41. stav 5. 4. Donoenje reenja lan 46. (1) Organ iz lana 39. stav 1.ovog zakona utvruje sve injenice i okolnosti za odluivanje o zahtevu za povraaj imovine i obeteenju. Reenje kojim se odluuje o zahtevu sadri:

- 16 naznaenje biveg vlasnika kome je imovina podravljena;

naznaenje lica kojima se imovina vraa odnosno kojima se utvruje obeteenje; naznaenje obeteenja; obveznika povracaja imovine, odnosno obveznika

naznaenje imovine koja je podravljena, kao i osnov, odnosno akt o oduzimanju; naznaenje obima i vrednosti imovine koja se vraa, kao i drugi podaci o imovini, sa oznakama identifikacije prema stanju na dan donoenja reenja; naznaenje naina, odnosno oblika i visine naknade; naznaenje roka za predaju u posed imovine koja se vraa in natura, odnosno roka za obeteenje. (2) Ako je bivi vlasnik podravljene imovine umro, a njegovi pravni sledbenici nisu utvreni, reenje o povraaju imovine, odnosno obeteenju glasi na njegove pravne sledbenike koji su korisnici prava po ovom zakonu, bez njihovog imenovanja. (3) U sluaju iz stava 2. ovog lana vraena imovina se reenjem daje na privremeno upravljanje staraocu za posebne sluajeve, dok se ne utvrdi njen pravni sledbenik. (4) U reenju o vraanju imovine prvostepeni organ izdaje i nalog nadlenim organima za izvrenje reenja, kao i brisanje eventualnih tereta i odluuje o trokovima postupka. (5) Konano reenje iz stava 1. ovog lana dostavlja se po slubenoj dunosti sudu koji vodi zemljine knjige, odnosno organu koji vodi javne knjige o evidenciji nepokretnosti i prava na njima. lan 47. (1) Odluka o vraanju imovine donosi se i dostavlja bivem vlasniku, odnosno njegovom pravnom sledbeniku najkasnije u roku od tri meseca od dana podnoenja uredno sastavljenog zahteva. (2) Danom podnoenja uredno sastavljenog zahteva smatra se dan kada je nepotpuni zahtev u celini dopunjen. lan 48. (1) Konano reenje o vraanju imovine i obeteenju izvravaju: Sudovi odnosno organi odredeni zakonom za vodenje javnih knjiga o evidenciji nepokretnosti i prava na njima, kad je re o upisu vlasnitva na nepokretnosti; Akcijski fond Republike Srbije, kad je re o uspostavljanju udela u preduzeu ili naknadi u akcijama; naknadi. Ministarstvo finansija, kad je re o naknadi u obveznicama i novanoj

(2) Prinudno izvrenje reenja koja nisu dobrovoljno izvrena sprovodi se po odredbama Zakona o optem upravnom postupku (nenovane obaveze), odnosno Zakona o izvrnom postupku (novane obaveze.) 5. Ostala pitanja u vezi sa postupkom

- 17 lan 49. (1) Na zahtev biveg vlasnika radi obezbeenja zahteva za vraanje imovine ili iz drugih znaajnih razloga, prvostepeni organ donee privremeni zakljuak radi obezbeenja izvrenja obaveze kojim se odreuje zabeleba postupka u javnoj knjizi, privremena zabrana raspolaganja nepokretnostima, odnosno odlae delimina ili potpuna kapitalska i organizaciona transformacija preduzea i drugih privrednih subjekata. lan 50. (1) Bivi vlasnici i obveznici vraanja mogu u toku postupka pred nadlenim organom u svakom trenutku da zakljue poravnanje o imovini koja je predmet zahteva za povraaj, odnosno obeteenje. (2) Nadleni organ e strankama u postupku ukazati na mogunost poravnanja i pruiti im pomo u meusobnom poravnanju vodei rauna o tome da poravnanje ne bude u suprotnosti sa prinudnim propisima i da je izvrivo. (3) Poravnanje se smatra zakljuenim kada stranke proitaju zapisnik o poravnanju i potpiu ga. (4) Ako je poravnanje postignuto samo u odnosu na deo imovine koja je predmet zahteva nadleni organ unee poravnanje u reenje o povraaju imovine. lan 51. (1) Stranke u postuku za povraaj imovine po ovom zakonu ne plaaju takse. (2) O trokovima postupka odluuje nadleni organ po propisima koji se primenjuju pred tim organom. lan 52. (1) Ako je u sluajevima iz lana 46. stav 3. ovog zakona postupak u vezi sa licem iz st. 2. istog lana pravnosnano okonan a da odlueno i o nasleivanju imovine koja tom licu pripadne na osnovu povraaju imovine, u pogledu te imovine sud e doneti dopunsko nasleivanju, a u sluaju spora vodi se parnini postupak. ostavinski pritom nije reenja o reenje o

(2) U dopunskom reenju o nasleivanju nije doputeno menjati pravne odnose nastale na osnovu reenja o nasleivanju, osim ako se nasledinici drugojaije sporazumeju. (3) Ako se na nasleivanje u skladu sa vaeim zakonodavstvom primeni pravo strane drave, u obzir se uzimaju i materijalno-pravne odredbe propisane ovim zakonom. (4) Za raspravljanje zaostavtine po ovom zakonu iskljuivo je nadlean sud Republike Srbije. lan 53. (1) Dopunski ostavinski postupak pokree naslednik biveg vlasnika, nakon pravnosnanosti reenja o vraanju imovine, predlogom uz koji podnosi i reenje o nasleivanju ili njemu jednaku ispravu o nasleivanju iz lana 52. stav 1. ovog zakona i druge isprave koje su potrebne za odluivanje. (2) Imovina biveg vlasnika o kojoj se odluuje u ovom postupku prelazi na njegove naslednike danom pravnosnanosti reenja o vraanju imovine.

- 18 (3) Rokovi koji po zakonu o nasleivanju teku od dana smrti ostavioca u ovom postupku teku od dana pravnosnanosti reenja o vraanju imovine.

Glava esta DONOENJE PRATEIH PROPISAlan 54. (1) Ministar za finansije, zajedno sa ministrom za ekonomiju i privatizaciju, ministrom za oblast urbanizma i graevine i ministrom poljoprivrede, u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona donee uputstvo o merilima, odnosno o metodologiji za ocenjivanje vrednosti podravljenih pokretnosti, nepokretnosti, preduzea, odnosno imovine. (2) Uputstvo iz stava 2. ovog lana zasniva se na naelu da se vrednost stvari ocenjuje prema stanju na dan podravljenja i prema vrednosti na dan donoenja reenja o vraanju imovine. (3) Vrednost sadanjih preduzea i drugih pravnih lica ocenjuje se u skladu sa odredbama propisa i kriterijuma koji ureuje privatizaciju drutvenih preduzea i njihovog kapitala. (4) Ministar kulture propisae pravilnikom metodologiju iz lana 34. stav 4. ovog zakona, u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. (5) Ministar finansija e propisati uputstvo o postupanju organa po zahtevima za naknadu, sa obrascima koji e biti korieni u tom postupku u roku od dva meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. (6) Ministar finansija e u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti uputstvo o sadraju i nainu voenja evidencija (o vraanju imovine, o podnetim zahtevima, izdatim reenjima, izvrenju reenja i dr.) o emu se stara Direkcija za restituciju.

Glava sedma PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBElan 55. (1) Od dana stupanja na snagu ovog zakona nije dozvoljeno bilo kakvo raspolaganje nepokretnostima, odnosno imovinom u vezi sa kojom po odredbama ovog zakona postoji dunost vraanja, kao ni njihovo hipotekarno optereenje, zaloga ili zakup dui od jedne godine. (2) Teretni ili besteretni pravni poslovi i jednostrane izjave volje koji su u suprotnosti sa odredbom stava 1. ovog lana nitavi su. (3) Odredba stava 1. ovog lana prestaje da vai 30 dana po isteku roka iz lana 39. stav 5. ovog zakona, u odnosu na imovinu za koju nisu podneti zahtevi za povraaj, odnosno obeteenje. (4) Imovina vraena bivem vlasniku u slobodnom je prometu. lan 56. Ako je imovina koja je predmet povraaja ili trine naknade prela iz drutvene u privatnu svojinu na osnovu nezakonitih, odnosno fiktivnih pravnih akata i

- 19 poslova, obveznik za povraaj odnosno naknadu, jeste pravno odnosno fiziko lice koje je u trenutku odluivanja o zahtevu za vraanje bilo vlasnik takve imovine. lan 57. Pravo na naknadu smatra se ugaenim u sluaju kad je privatna imovina prela u dravnu, odnosno drutvenu svojinu, poklonom ili odricanjem od naslea, osim u sluaju kad je volja poklonodavca, odnosno odricaoca bila iznuena. lan 58. (1) Podnoenje zahteva i odluivanje o pitanjima iz ovog zakona doputeno je bez obzira na to da li je do stupanja na snagu ovog zakona sud ili drugi dravni organ pravnosnano ve odluivao o zahtevu za povraaj, odnosno naknadu, a zahtevu korisnika prava nije bilo udovoljeno. (2) Odredba stava 1. ovog lana ne primenjuje se u sluaju zahteva za povraaj podnetih na osnovu propisa donetih posle 1. januara 1990. godine. lan 59. Nain utvrivanja vrednosti imovine iz lana 34. ovog zakona propisae Vlada Republike Srbije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. lan 60. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjivae se od 1. jula 2009. godine.

- 20 -

OBRAZLOENJE USTAVNI OSNOVUstavni osnov za donoenje ovog zakona sadran je u lanu 97. Stav 7. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, pored ostalog, ureuje i obezbeuje svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine.

RAZLOZI ZA DONOENJE ZAKONAKonfiskacija, sekvestracija, nacionalizacija i eksproprijacija privatne imovine fizikih i pravnih lica u periodu od 1944. godine predstavljali su zakonski instrument za sprovoenje ideologije komunistike partije u cilju razaranja ekonomske, socijalne i politike nezavisnosti demokratski i nacionalno opredeljene srpske srednje klase. Ko je ekonomski nezavisan, on je i politiki nezavisan i to je totalitarna komunistika vlast odmah brutalno onemoguila. Po nainu ostvarenja to je, u sutini, bila obina pljaka privatne imovine a po politikoj manifestaciji pljaka "ratnog plena" i podela istog "vojnicima partije" i njenim simpatizerima u cilju uvrenja osvojene vlasti. Imovina je oduzimana iz iskljuivo ideolokih razloga, niko nije smeo da ima vie nego to je komunistika partija odredila i niko nije smeo da ima "sredstva za rad" i "kapital" (po Marksu), da se ne bi "oteo kontroli". Partija je svoju vojnu silu pretvorila u instrumente sile drave, za sprovoenje sopstvene ideologije. Jedan od instrumenata je bilo i "revolucionarno zakonodavstvo" kojim je nasilju i pljaki imovine data "legitimnost postupaka organizovane dravne vlasti". Ko se suprotstavljao, dobijao je najteu kvalifikaciju "dravnog neprijatelja", zatvaran, kanjavan oduzimanjem ukupne imovine, a u drastinim sluajevima i ubijan. Navedene mere su, ideoloki dosledno, potpuno uguile privatnu svojinu nad sredstvima za rad (sa objanjenjem ukidanja "eksploatacije radnika") i stvorile voluntaristiki i glomazan sektor dravnog, a kasnije i drutvenog vlasnitva nad kapitalom i imovinom. Ovakav postupak nije imao ekonomsku nego politiku funkciju "promocije uspeha socijalistike privrede" i odravanja apsolutne vlasti jedne partije. Taj oblik vlasnitva je odmah pokazao vlasniku zaputenost i neodgovornost, voluntaristiko upravljanje i privrednu neefikasnost (rezultat "socijalistike agrarne refome" je bila glad i prinudni otkup i dodatno oduzimanje imovine (i novo nasilje!) 1953. godine, kao rezultat stalnog pada proizvodnje hrane). Oduzimanje privatne imovine sprovoeno je protiv volje vlasnika, nasilno i bez isplate naknade i takvo stanje je ostalo do danas, pa se postavlja pitanje granice do kojih drava moe prisvajati privatnu imovinu i kakvu pravnu zatitu i sigurnost prua svojim graanima. Sa stanovita univerzalnih ljudskuh prava takvo oduzimanje imovine je pravno neodrivo bez obzira na opisanu "legitimnost" ondanjeg unutranjeg poretka i na razloge kojima je opravdavano. Ono predstavlja tamnu mrlju u istoriji dravnog poretka i vlasti u Srbiji i obeleava politiki sistem uveden posle Drugog svetskog rata kao sistem koji svojim graanima ne prua garancije za zatitu njihove imovine i osnovnih ljudskih prava. Politiki razlozi za vraanje privatne imovine izviru iz samih temelja demokratske drave. Moderna graanska drava (kojom deklarativno vlast tei, danas, u Srbiji) proklamuje politiki konkurentski (viepartijski) sistem, slobodno trite, privatizaciju (kao zahtev za uspostavljanje line odgovornosti nad imovinom nasuprot socijalistikoj neodgovornosti i voluntarizmu) i univerzalna ljudska prava i slobode. Centralno mesto u takvoj dravi ima graanin sa pravima i obavezama i zatita njegove privatne svojine.

- 21 Povraaj privatne imovine (denacionalizacija) predstavlja presudni korak u deboljevizaciji politikog sistema u Srbiji i najoigledniju meru raskida sa prethodnim socijalistikim sistemom. Bive komunistike zemlje (Istona Nemaka, Poljska, eka, Slovaka, Maarska, Rumunija, Bugarksa, Albanija) kao i drave nastale od bive SFRJ (Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Republika Srpska u okviru BiH) donele su i sprovele su (ili sprovode) zakone o povraaju oduzete imovine. Ekonomski razlozi ukazuju da je povraaj imovine (denacionalizacija) logina i opravdana mera novog ekonomskog sistema (koji nastaje na razvalinama socijalizma) jer treba da je prvi korak u privatizaciji, uspostavljanju odgovornosti nad imovinom. Ponovo uvoenje vlasnika u posed sopstvene (a oduzete) imovine dalo je nesumnjive pozitivne ekonomske efekte, kako pokazuju ekonomski parametri svih bivih socijalistikih drava sa izvrenom denacionalizacijom. Socijalni razlozi se prepliu sa ekonomskim razlozima. Oduzeta imovina je u Srbiji stvarana porodino, ueem vie generacija i bive vlasnike za nju vezuje i porodina istorija i tradicija, poslovni moral i poslovna odgovornost iz vremena njenog stvaranja. U dananjim uslovima, denacionalizacija e dati pozitivne ekonomske efekte u pogledu odgovornog ouvanja materijalne supstance imovine koja se vraa, porodinom samozapoljavanju, trinom angaovanju i uveavanju te imovine, to neminovno prati i opti rast zaposlenosti i rast poreskih prihoda drave. Naa i tua istorijska iskustva pokazuju da nema nacionalnog preporoda i napretka bez oivljavanja srednje klase u Srbiji, koja je bila nosilac njenog najveeg privrednog, kulturnog i dravnog uspona. Srbiju je vodila srednja klasa u liku plejade naunika, knjievnika, umetnika i politiara od prve polovine devetnestog veka do polovine dvadesetog veka. Vraanje imovine treba jo vre da vee za Srbiju one koji su ostali, i pridobije za povratak one koji su se raselili. Vrednosni sistem stare srednje klase u Srbiji treba da afirmie nastanak novog, moralnog, potenog, vrednog i sa narodom sroenog graanskog stalea - nasuprot novostvorenog turbokapitalizma, zasnovanog na tranzicijskoj pljaki, korupciji i spregom sa partiokratskom vlau. Uspostavljanja takvog moralnog vrednosnog sistema u drutvu i poslovanju je preduslov ravnopravnih poslovnih odnosa sa inostranim kapitalom i pribliavanja stepena naeg privrednog razvoja nivou EU. Denacionalizacija u Srbiji je trebalo da pokrene proces privatizacije socijalistikog "drutvenog" kapitala i imovine, a voljom partiokratske vlasti tek poinje posle formalnog "zavretka" privatizacije "drutvene imovine". Kroz tu privatizaciju je u Srbiju uao inostrani kapital i vlasnitvo pripadnika srednje klase iz ekonomski jakih drava Nemake, Italije, Grke i Austrije itd. Da ne bi srednju klasu u Srbiji inili samo brzostvoreni turbo-kapitalisti potekli iz tranzicijske pljake, koji su dugotrajno neodrivi u uslovima ureene drave sa vladavinom prava, ili ekonomski doljacima iz inostanstva, neophodno je vraanjem oduzete imovine ponovo uspostaviti stabilnu, dugotrajnu, samoodrivu nau izvornu srednju klasu koja je nastala i razvila se na viegeneracijskoj premisi: "Biti radan, biti uvaran".

PROPISI IJE SE DEJSTVO PONITAVAPropisi navedeni u lanu 2. ovog zakona mogu se razvrstati na etiri, u pravnoj nauci, definisana instrumenta oduzimanja privatne imovine. A. Konfiskacija Konfiskacija je pravni instrument kojim se oduzima privatna imovina u korist drave bez naknade. Prve konfiskacije imovine u Srbiji vrene su na osnovu dva akta odluke Predsednitva Velike antifaistike narodnooslobodilake skuptine Srbije od 11. novembra 1944. godine i Predsednitva Antifaistike skuptine narodnog

- 22 osloboenja Srbije od 11. decembra 1944. godine. Ovim odlukama ustanovljen je sud za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti koji je izricao sledee kazne: gubitak nacionalne asti (iskljuenje iz javnog ivota, liavanje prava vrenja javnih funkcija, gubitak svih graanskih prava); laki ili teki prisilni rad najvie do 10 godina i konfiskacija imovine (potpuna ili delimina) u korist drave. Prvi savezni Zakon o konfiskaciji imovine i izvrenju konfiskacije donet je 9. juna 1945. godine, a izmene i dopune 27. jula 1946. godine. Prema odredbama lana 1. Ovog zakona konfiskacije je prinudno oduzimanje bez naknade u korist drave celokupne imovine (potpuna konfiksacija), ili tano odreenog dela imovine (delimina konfiskacija) fizikog ili pravnog lica. Pod imovinom su se podrazumevala i sva imovinska prava. U tadanjem zakonodavstvu, konfiskacija je bila imovinska kazna koja se pod uslovima koji su kasnije propisani zakonom, izricala uiniocima krivinih dela (uglavnom po Zakonu o krivinim delima protiv naroda i drave od 25. avgusta 1945. godine do stupanja na snagu Krivinog zakona iz 1953. godine), a sastojala se u oduzimanju imovine osuenom licu bez naknade. Konfiskacija je, formalno-pravno, bila sporedna kazna za odreena krivina dela. U sutini, ovaj instrument je posluio komunistikoj vlasti da pomou montiranih sudskih procesa, proglaavanja vlasnika vee imovine ili krupnog kapitala za narodne neprijatelje, njihovog osuivanja na smrt ili dugogodinju robiju, oduzimanja graanskih prava i imovine, zada udarac graanskom drutvu, zastraujui stanovnitvo silom drave, likvidirajui kapitalistiki sistem, u cilju uspostave i uvrenja jednopartijskog socijalistikog ideoloki totalitarnog sistema. B. Sekvestracija Sekvestracija je mera obezbeenja koja se sastojala u privremenom oduzimanju uprave nad celokupnom imovinom ili delom imovine, za koju postoji pretpostavka da e protiv njenih vlasnika biti izreena kazna konfiskacije imovine. Sekvestraciju je odreivao organ koji je vodio postupak za dela u kojima je kao sankcija bila prediviena konfiskacija imovine. Ova mera je bila ustanovljena Zakonom o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije, Zakonom o prelasku u dravno vlasnitvo neprijateljske imovine i sekvestracijom nad imovinom odsutnih lica, Zakon o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od stane okupatora i njihovih pomagaa. Prvi akt kojim je izvrena sekvestracija bila je Odluka AVNOJ-a o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad imovinom prisutnih lica i sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prisilno otuile, datirana 21. novembra 1944. godine. Cilj ove mere bio je da dravni organi u celini preuzmu upravu nad industrijskim postrojenjima, rudnicima i trgovinom na veliko, kako bi vlasnici bili onemogueni da sa njom upravljaju i raspolau i pre nego to im imovina bude oduzeta. V. Nacionalizacija Nacionalizacija je prinudno prevoenje u dravnu svojinu privrednih preduzea i druge imovine u privatnoj svojini, uz odreivanje naknade. Nacionalizacija je predstavljala jednu od prvih i najradikalnijih privrednopolitikih mera koje su primenjivale sve novouspostavljene komunistike drave posle II svetskog rata.. Oduzeta sredstva za proizvodnju i druga nepokretna imovina postala su materijalna osnova za opstanak i izgradnju svih komunistikih drava. Danom stupanja na snagu zakona o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea (13. decembar 1946. godine) nacionalizovana su i prela su u dravnu svojinu sva privatna privredna preduzea optedravnog i republikog znaaja u 42 grane privrede (od rudarstva preko svih industrijskih grana, bankarstva, osiguranja,

- 23 saobraaja, trgovine na veliko, transporta do iskoriavanja banja i lekovitih voda). Nacionalizacija preduzea obuhvatala je svu nepokretnu i pokretnu imovinu i sva imovinska prava koja su pripadala preduzeu (patenti, licence i igovi). Ovakvom sveobuhvatnom nacionalizacijom, fizikim i pravnim licima je oduzeto pravo svojine nad sredstvima za proizvodnju, a naknada im nije, ni formalno ni stvarno, nikada isplaena. Posle privatnih preduzea, nacionalizovane su i zgrade, poslovni prostori i graevinsko zemljite pomou Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita iz 1958. godine. Ovim zakonom su nacionalizovane zgrade u svojini graana sa vie od dva stana (ili tri mala stana), sve stambene zgrade i stanovi u svojini graanskih pravnih lica, drutvenih organizacija i udruenja graana, ako ne slue njihovoj (u tom trenutku) dozvoljenoj delatnosti, sav viak preko dva stana u svojini jednog graanina, poslovne prostorije u stambenoj zgradi u svojini graana, sve poslovne zgrade u svojini graana koje su sluile za vrenje privrednih, administrativnih, prosvetnih, kulturnih, zdravstvenih, socijalnih i drugih slinih delatnosti, svo izgraeno i neizgraeno zemljite koja se nalazilo u uim graevinskom rejonu gradova i naselja gradskog kakraktera. Poljoprivredno i umsko zemljite je pomou agrarne reforme oduzeto od privatnih vlasnika i prelo u ruke drave na osnovu Zakona o agrarnoj reformi i kolonizaciji od 23. jula 1945. godine i Zakona o poljoprivrednom zemljinom fondu optenarodne imovine iz 1953. godine. Na osnovu Zakona o agrarnoj reformi u dravnu svojinu su prela poljoprivredna dobra preko 30 ha i umska dobra preko 4 ha, zemljini posedi u svojini crkava, manastira, verskih ustanova i svih vrsta zadubina i posedi koji su u toku rata ostali bez sopstvenika. Zemljini posed nezemljoradnika je maksimiran do 5 ha ume i 3 ha oranica. Crkvama i manastirima je ostavljeno do 10 ha zemljita, a onima od vee istorijske vrednosti do 30 ha oranica i 30 ha ume. Zemlja je oduzimana zajedno sa svim zgradama i postrojenjima na njoj, sa celokupnim ivim i neivim inventarom koji se nalazio na njoj, na dan 28. avgusta 1945. godine i to bez ikakve naknade vlasnicima. G. Eksproprijacija Eksproprijacija oznaava prinudno oduzimanje privatne imovine u optem interesu, uz isplatu pravine naknade. Meutim, Osnovnim zakonom o eksproprijaciji iz 1947. godine, opti interes je definisan na nain da je praktino svaka nepokretnost mogla da potpadne pod taj zakon i da se eksproprie. Iako je Zakonom bila predviena naknada za eksproprisane nepokretnosti, u praksi je vlasnicima isplaivana godinja naknada u dravnim obveznicama koje, posle dve-tri godine inflacije, nisu imale nikakvu vrednost. Dodatno, pri proceni eksproprisane imovine, njena "vrednost" se graniila sa bescenjem. Danas, od svih gore navedenih naina oduzimanja privatne imovine, preostala je l. 58 Ustava predviena mogunost oduzimanja ili ogranienja prava svojine, samo u javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, i to uz naknadu, koja ne moe biti nia od trine. Svi ostali naini oduzimanja privatne imovine, protiv volje vlasnika, su naputeni sa naputanjem neodrivog socijalistikog drutveno-politikog sistema i danas ih nema ni u Ustavu ni u zakonima. Zato se danas vie ne moe vriti ni nacionalizacija, ni konfiskacija, ni sekvestracija. Dodatno, posledice nasilja socijalistikog "zakonodavstva" nad graanima moraju se ispraviti kao preduslov deklarativno iskazane izgradnje drave vladavine prava

- 24 -

PRAVNA NAELA I PRINCIPI NA KOJIMA SE ZANIVA ZAKON O POVRAAJU IMOVINE I OBETEENJUU Zakonu o povraaju imovine i obeteenju odraavaju se sledea naela: naelo zakonitosti, naelo pravinosti, naelo savesnosti i potovanja, naelo ekvivalentnosti u ispunjavanju obligacionih obaveza i naelo zabrane prouzrokovanja tete. Zakon utemeljuje sledee principe: Naturalna restitucija ima prioritet u odnosu na novano obeteenje; Ukoliko imovina ne postoji ili je nju nemogue vratiti, uspostavljen je jasan redosled prioriteta u nainima ostvarenja trinog obeteenja; Korisnik prava na povraaj imovine i obveznik vraanja (odnosno obeteivanja) mogu postii sporazumno poravnanje u svakom trenutku pokrenutog procesa povraaja imovine (odnosno njenog obeteivanja) Obeteenje podrazumeva naknadu u trinoj vrednosti za imovinu koja se ne moe vratiti; Obveznik vraanja i obeteenja je drava ili drugo pravno lice u ijoj imovini se zatekne stvar koja je predmet vraanja; Postojea privatna imovina i imovinska prava graana (fizikih lica) ne dovode se u pitanje jer fizika lica nisu obveznici vraanja po ovom zakonu; Procena imovine bivih vlasnika vri se prema stanju te imovine u vreme njenog oduzimanja, a prema cenama u momentru vraanja; Prava iz ovog zakona imaju domai graani, ali i strani dravljani ukoliko im to pravo priznaju meudravni sporazumi; Postupak vraanja i obeteivanja je bitan, sumaran i pojednostavljen, uz obezbeenje sudske kontrole donetih akata.

OBJANJENJE ODREDBI ZAKONAOsnovne odredbe lanom 1. Objanjava se cilj zakona (stav 1.) i metod njegovog sprovoenja: primarnost vraanj in natura i redosled prioriteta naina trinog obeteivanja (stav 2.) . Predloeno reenje se zasniva na nepobitnim injenicama: a) Potrauje se za povraaj tek mali deo od ukupno oduzete imovine, i po vrsti i po koliini. Baza podataka o prijavljenoj i evidentiranoj oduzetoj imovini to jasno pokazuje. b) Novana obeteenja moraju da predstavljaju izuzetke a ne pravila. Predloeno reenje prua najveu moguu elastinost u primeni ovog zakona za dravu, bez tete po biveg vlasnika. Cilj predloene restitucije (povraaja) imovine je stavljanje oduzete imovine u profitabilnu funkciju (nasuprot sadanjoj njenoj umrtvljenosti u obliku "dravne svojine"), podsticaj porodinog preduzetnitva na vraenoj imovini (ekonomski nezavisni pojedinci su i politiki nezavisni i osloboeni socijalistike partijske pokornosti kao uslova egzistencije) i irenje broja fiskalnih izvora koji pune budete, na svim nivoima vlasti (drava sama sebi ne oporezuje "dravnu imovinu", kao ni prihod od iste). Pozitivne posledice predloene restitucije (povraaja) imovine su negovanje line odgovornosti za sopstvenu egzistenciju, rast investicionog ulaganja i irenje spektra delatnosti, i u proizvodnji i u uslugama, i fiskalnih prihoda iz istih. Suprotna reenja, u vidu dugotrajnih, sukcesivnih, novanih obeteenja u obliku dravnih obveznica - optereuju budet (kao unutranja javna potronja),

- 25 poveavaju linu potronju na raun javnih prihoda, neminovno poveavaju inflaciju, poveavaju uvoz i smanjuju izvoz i uporno poveavaju platni deficit drave. To je (po dravu i drutvo) ekonomski, socijalni, politiki, moralno, pravno,.... tetoinski koncept "novanog obeteivanja umesto vraanja" oduzete imovine. To je koncept negovanja rasipnitva, neodgovornosti, pasivnosti, nerada, .... (tipino socijalistiki) potpuno suprotno od (danas i sutra) potrebnih atributa drutva i pojedinca u Srbiji, u tranziciji. U lanu 2. nabrojan je 41 propis ije se dejstvo ponitava i date su definicije izraza koji se koriste u zakonu. lanom 3. odreeno je da se Zakon odnosi i imovinu koja je oduzeta primenom propisa koji nisu izriito navedeni u lanu 2. ili ako je imovina oduzeta bez pravnog osnova, aktima dravnih organa zloupotrebom prava ili politike moi. Nosioci prava i obaveza lanovi 6, 7, 8 i 9. opredeljuju korisnike prava na povraaj kao bive vlasnike i njihove naslednika koji su jugoslovenski dravljani. To pravo se proiruje i na strane dravljane u skladu sa meudravnim sporazumima koji mogu biti zakljueni u vezi sa ovim zakonom. lanovi 10. i 11. definiu obeznike vraanja i navode pravna lica i dravu, koji su nosioci prava korienja ili vlasnici predmetne oduzete imovine. Predmet vraanje i obeteenje lan 12. opredeljuje predmete vraanja i obeteenja i razvrstava ih u 9 grupa. Oblici vraanja imovine lanom 13. predvieno je, na prvom mestu, vraanje prava svojine i dravine na istoj imovini koja je oduzeta, u stanju kakvom je danas, a u sluaju nemogunosti vraanja u celini, delimino obeteivanje i redosled prioriteta u nainima obeteivanja. lanom 14. ureeno je vraanje pokretnosti. Na pokretnosima koje se nalaze u muzejima vraa se svojina, ali ne i dravina. lanovima 15 do 25 ureeno je vraanje nepokretnosti. Za vraanje nepokretnosi pripisan je niz ogranienja ija je svha da se na poremeti rad dravnih organa i javnih slubi i da se ne dovede u pitanje snabdevanje graana energijom ili komunalnim uslugama. Takoe su zatiene i tehnoloke funkcionalne celine, u prelaznom periodu, dok se ne izvri njihovo prilagoavanje novim svojinskim odnosima. Takoe su zatieni i zakupci za period najdue do pet godina. Naelno, ostavljena je mogunost zakljuenja sporazuma bivih vlasnika sa korisnicima i zakupcima imovine, o regulisanju meusobnih odnosa. lanom 20. ureuje se vraanje nepokretnosti ija je vrednost bitno porasla: bivem vlasniku daje se pravo na doplatu, na svojinski udeo ili na naknadu u novcu. Kada se radi o nepokretnosti ija se vrednost bitno smanjila, bivem vlasniku pripada pravo na naknadu za umanjenu vrednost. lanovi 21. ureuju vraanje poljoprivrednog zemljita sa ogranienjima u povraaju tamo gde bi bila naruena tehnoloka funkcionalnost (zasadi, sistemi za navodnjavanje,...) uz primenu naela prioriteta u nainima obeteenja iz lan 1 stav 2, uz naglasak na zamenu za drugo poljoprivredno zemljite iste trine vrednosti. lan 22. odreuje da se stambene zgrade na kojima postoji zakupni odnos vraaju se bivem vlasniku samo u svojinu, a na zakupca se primenjuju odredbe zakona o stanovanju. Ovde treba podsetiti na lan 11. po kome fizika lica koja su

- 26 stekla stanove putem zakonitog teretnog ili besteretnog sticanja, nisu obveznici vraanja. To znai da e svima koji su otkupili stanove u skladu sa vaeim propisima, bez obzira da li su upisali svoje pravo svojine u zemljine knjige, svojina na stanu biti garantovana, a bivi vlasnik e imati pravo na trino obeteenje po prioritetima naina obeteivanja, od drave. lanovi 23. 24. 25. i 26. ureuju vraanje graevinskog zemljita. Graevinsko i gradsko graevinsko zemljite, bez obzira da li je izgraeno ili neizraeno, vraa se u svojinu biveg vlasnika i njihovih pravnih sledbenika ex lege, dok se postupak povraaja dravine, kada se na zemljitu nalazi objekat u svojini treih lica, ureuje postupno uz ograniavanje i ujednaavanje visine zakupnina od strane jedinice lokalne samouprave, kao i zatitu svih steenih prava. Izuzetno, pravo svojine na graevinskom zemljitu stiu i lica koja su pravo korienja stekli od biveg vlasnika tj. zakonskog naslednika u skladu sa l. 84. Zakona o planiranju i izgradnji. Do donoenja propisa o javnoj svojini, zemljite koje slui javnoj upotrebi, ostaje u dravnoj svojini i koristi se u skladu sa propisima koji reguliu pitanje izgradnje. Stupanjem na snagu ovog Zakona, umesto dosadanjeg prava korienja vlasnika objekta ili dela objekta na zemljitu pod objektom i zemljitu koje slui za redovnu upotrebu objekta, uspostavlja se zakupni odnos izmeu vlasnika zemljita i vlasnika objekta ili dela objekta. Radi ekonominosti, naplata se vri putem objedinjenih uplatnica kojim se naplauju komunalne usluge. Visinu zakupnine utvruje, jednako za sve vrste svojine na zemljitu (privatna, javna, zadruna), organ lokalne samouprave i to ze prelazni period od 10 godina od stupanja na snagu ovog zakona. Na ovaj nain, za razliku od oduzimanja prava svojine, kao i razdvajanja svojine izmeu zemljita i objekta, koje je sprovedeno nasiljem i preko noi, uspostavlja se jedinstvo vlasnitva protokom vremena i bez ugroavanja neijih prava. Ukoliko je lokalna samouprava, zemljite dala u dugoroni zakup u skladu sa vaeim propisima, a zakup je unapred plaen, lokalnoj samoupravi ostavlja se razumni rok do 3 godine, da bivem vlasniku, u ratama isplati naplaena sredstva za period od dana stupanja na snagu zakona pa do isteka roka za koji je unapred uplaen zakup u skladu sa zakljuenim ugovorom o zakupu. U sluaju prometa, bilo objekta ili zemljita, u skladu sa propisima koji ureuju promet neokretnosti, vlasnik objekta odnosno zemljita imaju uzajamno pravo pree kupovine. Vlasnici objekta ili dela objekta, ne mogu imati vie prava nego to imaju danas, pa shodno tome ovim zakonom se utvruje da bez pismene saglasnosti vlasnika zemljita na kome se objekat nalazi nije mogue pristupiti gradnji izuzev adaptacije i sanacije u okviru postojeih spoljanjih zidova, podrumskph gabarita i postojee krovne konstrukcije. Zbog brojnih zloupotreba prilikom gradnje, saglasnot vlasnika zemljita mora biti overena pred nadlenim sudskim organom. Kako postoji potreba da jedan deo graevinskog zemljita bude ponuen kao kompenzacija u skladu sa principima iz lana 1. ovog Zakona, to je neophodno da rok za slobodno raspolaganje sa graevinskim zemljitem bude ogranien na minimum 3 godine od dana stupanja na snagu zakona, kako bi nadleni organ imao mogunosti za to iri spektar ponude zemljita u kompenzaciju. Protokom ovog roka, stekli bi se uslovi da se i preostalo graevinsko zemljite privatizuje u skladu sa posebnim zakonom.

- 27 Vraanje preduzea i kapitala lanom 28. potuje se princip vraanja u naturi preduzea koja nisu pretrpela bitnu promenu. Ukoliko se vrednost preduzea poveala za vie od 100% , ono se vraa delimino. Preduzee se ne vraa ako je neodvojivi deo privrednog kompleksa. Preduzee ija je vrednost bitno, smanjena vraaju se bivem vlasniku uz doplatu naknade do njegove trine vrednosti danas. Ako je vrednost preduzea bitno porasla, bivi vlasnik je duan da doplati razliku u vrednosti, prema lanu 29. U skladu sa lanom 30. imovina linih i kapitalistikih drutava vraa se uspostavljanjem srazmernog svojinskog udela biveg vlasnika nad predmetnom imovinom, u vrednosti jednakoj srazmernoj vrednosti udela koji je postojao u preduzeu pre podravljenja. Novano obeteenje Ako se nepokretnost ili preduzee ne moe vratiti, bivi vlasnik dobija trinu naknadu po redosledu prioriteta iz lan 1 stav 2. a mogue je i sporazumno poravnanje, u skladu sa lanovima 32. i 33. lan 34. propisuje da se vrednost podravljene imovine utvruje prema njenom stanju u trenutku podravljenja uz uvaavanje vrednosti u momentu donoenja reenja u obeteenju. Vrednost preduzea valorizuje se na osnovu pariteta dinara prema USA dolaru u vreme podravljenja i pariteta dinara u USA dolara na nad donoenja reenja o vraanju imovine. lan 35. predvia da e se za plaanje naknade izdati obveznice Republike Srbije. Obveznice e glasiti na donosioca, biti nominovane u evrima, sa kamatom od 6% i plative u dinarskim polugodinjim ratama u roku od 10 godima.

POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVAlanovi 39. 40. i 41. utvruju da buvi vlasnik podnosi zahtev za povraaj oduzete imovine optinskom organu uprave nadlenom za imovinskopravne poslove prema mestu gde se nalazi imovina. lan 43.nabraja isprave i podatke koje zahtev za povraaj imovine treba da sadri. Usled proteka vremena mnogim bivim vlasnicima nee biti mogue da podnesu savrene dokaze, pa se lanom 44. dozvoljava podnoenje dokaza o verovatnosti zahteva ime se uvaava realnost da e se kao podnosioci zahteva pojavljivati naslednici druge ili tree generacije, koji mogue nee imati potpunu dokumentaciju. lan 45. preciznije govori o postupku koji e se voditi pred optinskim organom uprave, drugostepenom odluivanju i ulozi Direkcije za restituciju. Na osnovu steenog iskustva na vraanju oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama, zavidnoj strunosti, posedovanju tehnikih kapaciteta i poznavanju teme rada, Direkcija je neophodni uesnik procesa vraanja imovine i fizikim licima. Direkcija evidentira podnete zahteve i doneta reenja, albe i drugostepena reenja, vri evidenciju zamenjene imovine saglasno lanu 1 stav 2. Ovo je neophodno na osnovu loeg iskustva sa odsustvom centralnog nadzornog i savetodavnog dravnog organa za primenu zakona, koji se primenjivao u 168 optina u Srbiji, u sluaju Zakona o imovine u svojini Republike Srbije (stavi taan naziv ! ne znam) iz 1995. godine. To je vodilo primeni (ili otsustvu primene) datog zakona na 168 naina. Posledica je da Republika Srbija ni dan danas ne zna koju imovinu ima u svojini. Predloeni Zakon, po primeni i uslovima, veoma lii na prethodno pomenuti zakon i neminovno e posledice biti iste, jer se prvostepeni izvrioci do danas nisu

- 28 funkcionalno promenili. Korienje optinskih imovinskopravnih organa za proces restitucije je racionalno, i sa gledita trokova procesa, i sa gledita dokumentacije o oduzetoj imovini sa kojom bi isti organi morali da raspolau (makar i u nesreenoj formi). Meutim, mora postojati nadzorni struan centralni organ koji e onemoguiti naruavanje principa jednakih prava iz primene istog zakona, odnosno pojavu diskriminacija na lokalnim nivoima vlasti. Takve pojave bi bitno usporile celokupan proces povraaja oduzete imovine i kompromitovale opisane pozitivne posledice restitucije.Na kraju procesa povraaja imovine, Republika Srbija mora da zna sa kojom imovinom, po vrsti i obimu, raspolae kao svojim legalnom i legitimnom imovinom. lan 46, 47., 48 podrobnije ureuju postupak donoenja reenja i sprovodjenja donetih reenja. lanovi 49.,50., 51., 52., i 53. govore o zabrani raspolaganja imovinom koja je predmet postupka restitucije, o privremenom uvoenju biveg vlasnika u posed, o mogunosti zakljuenja poravnanja, o osoboenju od taksi i, naroito o ostavinskom postupku. U prolim vremenima, pridravajui se ideolokih stavova viih sudova, prvostepeni sudovi nisu donosili ostavinska reenja u odnosu na podravljenju imovine, tako da je najvei broj naslednih odnosa ostao neraspravljen. Zato je bilo potrebno uvesti naslednopravne odredbe u ovaj zakon. Pratee odredbe lan 54. govori o potrebi donoenja prateih propisa. Prelazne i zavrne odredbe lanom 55. zabranjuje se, od dana stupanja na snagu ovoga zakona, raspolaganje sa imovinom na kojoj postoji dunost vraanja, sve dok se imovina ne vrati bivem vlasniku. lanom 56. omoguava se ponitaj fiktivnih poslova. lan 55. utvruje kada je pravo na povraaj ugaeno, a lan 56. omoguava da se postupak za povraaj imovine na osnovu ovoga zakona pokrene i u sluajevima kada je, u prolosti, pravosudni ili drugi organ ve pravosnano odluio o zahtevu za restitucijom oduzete imovine. lan 59. ostavlja Vladi Srbije da propie nain utvrivanja vrednosti imovine. Najzad lan 60. Odreuje da e zakon poeti da se primenjuje od 1. Jula 2009 godine, odnosno nekoliko meseci posle predvienog stupanja na snagu, da bi se edukovale i pojaale optinske slube koje e sprovoditi zakon u prvom stepenu.

SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOENJE ZAKONAPrikupljanje zahteva i dokumentacije, kada je ona nedostupna fizikim licima iz bilo kog razloga, vrie nadleni optinski organi, to e za posledicu imati minimalne trokove izvan regularnih trokova rada tih organa. U svim sluajevima gde se moe vratiti imovina nee biti nikakvih trokova za budet. Konana procena iznosa novanog obeteenja moi e da se saini tek po isteku rokova za podnoenje zahteva, pregleda primljenih isprava. Uzimajui u obzir da e se imovina dominantno vraati in natura, te da e se i druga imovina davati kao kompenzacija, realno je da e eventulana finansijska sredstva za davanje obeteenja biti simbolina. Za budet je daleko povoljniji nain vraanja imovine nego isplate naknade, kako je ve objanjeno.

- 29 -