8/13/2019 624 saobracaj biodizel
2/3
3
UVOD
Poloaj oveka u biosferi je protivrean.S jedne strane,ovek ako
bioloka vrstapredstavlja sastavni deo ekosistema nae planete.ovekov
organizam nije sposoban da
stvera organske materije iz neorganskih,on ih dobija preko hrane
biljnog i ivotinjskogporekla.Zato ekoloki sistemi s kojima je ovek
povezan preko ishrane moraju bitiproduktivni.Vazduna sredina za
ivotnu delatnost oveka mora biti ista.S drugestrane,u svojojivotnoj
delatnosti ovek naruava tok prirodnog biogenog
kruenjaelemenata.Spoljanju sredinu zagadjuju mnoge industrijske
grane,pa ak i otpaci izdomainstva.Vazduh nad njima je pun sitnih
vrsth estica i otrovnih gasova.
Sve vee koriemje u hemijskoj industriji i poljoprivredi
hemijskih jedinjenjakoja vezuju jone metala moe izazvati neeljenje
poremeaje prirodne ravnotee.Na tajnain,privredne aktivnosti oveka
menjaju spoljanju sredinu koja postaje opasna zasamog oveka.
8/13/2019 624 saobracaj biodizel
3/3
4
SAOBRAAJ
Saobraaj ima ogroman znaaj kako za privredu,tako i za
socijalnoblagostanje.On je neophodan element u proizvodnji i
distribuciji roba i usluga,bez njega
se ne mogu zamosliti trgovina i regionalni razvoj.saobraaj je
omoguio irenjeproizvodnje i jaanje konkurencije.
Savremene tendencije u drumskom i vazdunom saobraaju vode
kapreoptereenosti,zagadjenju,gubitku vremena,zdravlja,ivota i
ukupnim ekonomskimgubicima.
Saobraaj nije ekoloki neutrlan,a razne vrste saobraaja razliito
utiu naivotnu sredinu.Emisija gasova u saobraaju predstavlja
znaajan deo ukupne njihoveemisije:preko 90% ukupne emisije
olova,preko 50% ukupne emisije Nox i preko 30%ukupne emisije
isparljivih organskih komponenata.U urbanizovanim rejonima
izsaobraaja potie gotovo 100% emisije CO,60%HCl i Nox,22% CO2 i
10%SO2.Osimtoga,saobraajni sekor predstavlja jedan od najveih
izvora buke.
Potrebno je ograniiti uticaj infrastrukturnog razvoja na
korienjezemljita,smanjiti gustinu saobraaja i preoptereenost
puteva(naroito uurbanizovanim rejonima),eliminisati ili smaniiti
rizik pri prevozu opasnih ili otpadnihmaterija.
Efikasni rezultati na ovom polju zavisie od itavog kompleksa
medjusobnopovezanih mera i napora.Na primer,navike vlasnika
putnikih automobila u veinisluajeva zavise od dostupnosti drugih
oblika saobraaja,kvaliteta infrastrukture,ceneparkiranja itd.
Optimizacija vrsta saobraaja i infrastrukturnih mogunosti,mrea i
investicijamoe istovremeno sluiti privatnim interesima,interesima
nacionalne privrede i zatiti
ivotne sredine.
BIODIZEL-GORIVO BUDUNOSTIIdeju o dobijanju goriva iz biljaka
prvi put pre jednog veka pokuao je da
realizuje nemaki inenjer Rudolf Dizel iskoristivi za pokretanje
prototipa dizel motoraulje od kikirikija, ali se njegova zamisao
nije ostvarila zbog pojave dizel (gasnog) ulja.
Ovaj u to vreme pristupaan i jeftin naftni destilat pokazao se
kao zadovoljavajueefikasno gorivo za dizel motore, ali je njegova
ira upotreba po prvi put dovedena upitanje u vreme prve naftne
krize 1973. godine.
Za razliku od dizel goriva, biodizel ne sadri sumpor, ime se
smanjuje mogunost zapojavu kiselih kia. Visok sadraj kiseonika
smanjuje estice (ili a) u izduvnimgasovima, dok potpunije
sagorevanje doprinosi i smanjenoj emisiji ugljen-monoksida.
Biodizel je ekoloki energent, dobija se iz uljane repice i
suncokreta uz viestrukekoristi i prednosti u odnosu na klasine
vrste goriva. Njegovim korienjem smanjuje seemisija gasova i
izbegava stvaranje efekta "staklene bate". to se tie
ugljen-dioksidaneutralan je, u sebi ne sadri sumpor, olovo, niti
azotna jedinjenja. Bolje sagoreva u
