Y,nK 347 .7

DOMACI ULAGAC KAO TUZILAC U MEDUNARODNOMINVESTICIONOM SPORU'

Prof. dr Maja Stanivukovic"

Apstrakt: U radu se proucava arbitraina praksa ICSID-a da bi se utvrdilo, daIidomaci ulagac moie da se pojavi kao tuiilac u medunarodnom investicionom spo-ruu tomforumu. Identifikovana su tri situacije u kojima domace lice moie da se po-javiu ulozi tuiioca: domace privredno drustvo po clanu 25 ICSID Konvencije moieda bude tuiilac protiv sopstvene driave. ako su se tuiena driava I ulagae sporazu-meli da ce se zbog strane kontrole to privredno drustvo smatrati ulagacem druge dr-fave ugovornice. Na primeru ADTprotiv Bolivije razmatra se primena ove odredbeupraksi, narocitu u situciji kadaje saglasnost tuiene driave sadriana u odredbamaBtl-a. Druga situacija podrazumeva da domaci ulagac svoje ulaganje usmeri prekoprivrednog drustva koje je osnovao u inostranstvu. Analizom arbitrainih odluka upredmetima Tokios Tokeles protiv Ukraj ine I Rompetrol protiv Rumunije, dokazujese teza da da svaki ulagac, ukljucujuci i domaceg driavljanina, moie legitimno dabira gde da osnuje privredno drustvo iz kaj eg ce kanalisati investiciju, polazeci odBIT-a koji mu odgovara. Takvo privredno drustvo ulagac moie da koristi i za po-dizanje tuibe protiv sopstvene driave. Kon acno, iznosenjem slucaja koj i je resen uarbitrainojodluci TSA protiv Argentine, razmatra se i treca situac ija, kadaj e tuiilacdomace privredno drustvo cij! je formalni vlasnik strano privredno drustvo, ali nadkojim stvarnu kontrolu vrsi domace lice. U ovakvoj si tuaciji arbitraini sud ce p riocelli nadleinosti primeniti teoriju probijanja pravne licnosti, i /0 sve do krajnjegviasnika. odnosno nece prihvatiti nadleinost, pod uslovom da je takva kontrola p o-stojala u vreme kada se tuiilac saglasio sa nadleinoscu ICSID-a.

Kljui'ne rei'i: ICSID, driavljanstvo pravnih lica, strana ulaganja, BIT.

Strana ulaganja su nuzna za razvoj i drzave se veoma trude da ih privuku.Unutrasnje zakonodavstvo i medunarodni ugov ori sadrze niz odredaba kojima seodreduje pravni okvir stranih ulaganja, zabranjuje njihova ek sproprijacija, stranimulaganjima garantuje posteno postupanje, nacionalni tretman i tretman najpovlasce-. npo!p. JlP Maja CTaHHByKoBHti, Ilpaexu cPaK)'JlTeT YHHBepJHTeT8 ) ' HOBOM CS,llYI Paaje nanacan sao peayrrrar HCTpIDKHBaH.a na rewy Ilpoeo 0 petuaean-y uehynapoouux CnOp06Q y&poncKOj yHUj U u Cp6uju }' OKBHpy n pojexrra " EHOMCllH UHHa. aaurrara iKUBOTlle cpeanue H npaao'61'.179079 kOj" cPHHaHcupa MHHHCTapcTBO npOCBeTC H aayxe Pertytinaxe Cpfiaje.

Ilavahu )naca"l xao m)':JK:lL1Ql/Y .u e~)'Jl apoOJlm, UlI6eCmUl/UOHQU cnopy

nije nacije i stranim ulagacima daju odredene povlastice (subvencije, poreske i ca-rinske olaksice, garantovane cene proizvoda i usluga itd.) . Termin "strana ulaganja"podrazumeva da kapital koji se ulaze dolazi iz inost ranstva, iz drugih zemalja i da gaulazu strani drZavljani. Doduse, pojam "stranog ulaganja" i "stranog ulagaca" mozebiti odreden i sire, tako da se pored stranih drZavljana kao strani ulagaci tretirajui fizicka lica sa prebivalistem iii redovnim boravistern u inostranstvu, ukljucujucidomace drZavljane koji ispunjavaju taj uslov. Sve zavisi od definicije tih pojmovausvojene u nacionalnim zakonima i medunarodnim ugovorima. Kad su u pitanjupravna fica kao ulagaci, odredivanje drZavljanstva predstav/ja poseban izazov, jerpostoji vise rnogucih tacaka vezivanja (osnivanje, sed iste, obav/janje delatnosti, cen-tar upravljanja i kriterijum kontrole), ali i mogucnost da se te tacke vezivanja u tokutrajanja ulaganja vise puta promene, reorganizacijom pravnog lica, odnosno njego-vim statusnim promenama.

Drzave prijemom stranih ulaganja zalaze u teritoriju medunarodnog inve-sticionog prava u kojoj pravdu dele medunarodni arbitrazni sudovi, osnovani popravi lima ICSID-a (Medunarodnog centra za resavanje investicionih sporova) iIiUNC ITRAL-a. Ako je strani ulagac nezadovoljan tretmanom, one se lako mogu nacina optuzenickoj klupi pred jednim od ovih foruma i odgovarati za svoje postupke postandardima koji su cesto sasvim drukciji od onih koji se primenjuju unutar zemljc.Pri tom, za uspostavljanje nadleznosti i postojanje odgovomosti nije nuzno da buduu ugovomom odnosu sa stranim ulagacern, Njihova saglasnost za medunarodnu arbi-trazu dataje unapred, u rnrezi medunarodnih ugovora (BIT-ova - Bilateral InvestmentTreaties) koje su ranije zakljucile sa drzavama potencijalnih ulagaca, Ulagac samotreba da prihvati tu "ponudu" pokretanjem arbitraznog postupka . U ovim sporovimaprimenjuje se po pravilu medunarodno, a ne unutrasnje pravo. Arbitri su po pravilustrani drzavljani, a ne drzavljani drzave prijema. Mesta arbitraze su udaljena od drza-ve prijema, a postupak se vodi na stranom jeziku. Drzava odgovara za radnje svojihizvrsno-politickih organa, organa uprave i sudova, pa i zakonodavnih organa. Mogujoj se pripisati i akti samostalnih pravnih lica koja vrse javna ovlascenja. Izvrsenjeodluka koje budu donete garantovano je medunarodnim ugovorima koji imaju jacusnagu od nacionalnog prava - Konvencijom 0 resavanju investicionih sporova iz-medu drzava i drZavljana drugih drzava (Konvencija 0 resavanj u investicionih spo-rova, Vasingtonska), za od/uke koje donesu arbitrazni sudovi u okviru ICSID-a' iNjujorskom konvencijom 0 priznanju i izvrsenju stranih arbitraznih odluka za od-luke koje se donesu po UNCITRAL-ovim arbitraznim pravilima' Bez obzira napostojanje odgovomosti, drzava ce svoje ucesce u ovoj vrsti sudenja visoko platit i.Zbog slozenosti ove vrste sporova i uske specijalizacije advokata koji se njima bave,postoj i verovatnoca da ce morati da angaZuje strane advokatc. Troskov i spora su ve-2 Ove odluke ne podle zu postupku priznanja j izvrgenja stranc odluke, odnosno izjednacene su saodlukama domacih sudova (~1. 54 vasingtonske konvencije).3 51. list 5CG - Medunarodni ugovori. broj 212006 i 51. list SFRJ - Medunarodni ugovori, broj III1981.

128

Maja CmaHU6YKO(JUn Ilpaeua pujevliki -- dosezu milione dolara - a ne budu uvek dosudeni pobedniku (u slucaju pobedeusporu), vee se po pravilu rasporeduju ravnomerno izmedu stranaka . Ako na krajuspora bude utvrdena odgovornost za krsenje standarda zastite stranih ulaganja, iznosnaknade koju drzava mora da plati ulagacu ce takode biti veliki.

Konvencija 0 resavanju investicionih sporova izmedu drzava i drZavljana dru-gih drzava vee u naslovu naglasava da je ovde rec 0 medunarodnim sporovima. Usporu treba da postoji medunarodni element: s jedne strane je drzava, a sa drugeuiagac koji je drzavljanin neke druge drzave, Kako se drzavljanstvo ulagaca utvrdu-je?Ko je potencijalni tuzi lac, odnosno ko je ovlascen da u svojstvu stranog ulagacapokrene medunarodni investicioni spor protiv drzave? Pokusacemo da odgovorimona ovo pitanje, i to s obzirom na pravna lica kao ulagace. Odgovor se sastoji od tripotpitanja :

- moze Ii domace privredno drustvo ciji su vlasnici strani drzavljani da budetuzilac protiv sopstvene drzave u investicionom sporu?

- rnoze Ii tuzilac da bude strano privredno drustvo ciji su krajnji vlasnici do-rnaci drZavljani?

- moze Ii tuzilac da bude domace privredno drustvo ciji su krajnji vlasnicidomaci drzavljani?

Pornocu ovih potpitanja cerno istaci i nadamo se dokazati tezu da tuzilac uovoj vrsti spora moze da bude bilo koji strani drZavljanin, ali i domaci drzavljanin,pod uslovom da organizuje ulaganje na nacin koji mu odgovarajuci BIT stavlja naraspolaganj e.

Domace privredno drustvo kao tufilac uinvesticionom arbitraznom sporu

Osn ivanje privrednog drustva u drzavi dornacinu je uobicajeni nacin organi-zacije stranog ulaganja. U mnogim zemljama to je uslov za obavljanje protitabilnihdelatnosti (npr. bankarstva, osiguranja, radiodifuzije), a moze da bude uslov i zazakonitos t stranog ulaganja, npr. za dobijanje koncesije. Privredno drustvo osnovanopo dornacern pravu po detiniciji nije "strano lice", pa ne rnoze biti ni "strani ulagac"kojiuziva pravnu zastitu po medunarodnom pravu. To ipak ne znaci da one ne rnozeimati aktivnu legit imacij u u investicionom sporu.

Konvencij a 0 resavanju investicionih sporova predvida rnogucnost da se dr-zava domacin i strani ulagac sporazumeju da ce dornace privredno drustvo biti tre-tirano kao strano, zbog postojanja strane kontrole.' Jedan od prvih deset predmetapred Centrom za resavanje investicionih sporova u Vasingtonu (ICSID-om) bio jepredmet ,,Amko" protiv Indonezije' u kome se postavilo pitanje procesne legitima-, Cl. 25 stav 2 tacka b ICSID-ove konvencije.5 AmcoAsia Corporation and others v Republic ofIndonesia (lCSID Case No. ARB/Bl /I), Decisionon Jurisdiction, 25 September 1983.

129

Ilastahu )'-'laZQII KQO myJIClL''1GlI Y .\fe~YJlQpoOllG\f uJl6eCmullu01IG\1 cnopy

cije indonezanskog tuzioca na osnovu ove odredbe. Prigovor nedostatka procesnelegitimacije je u ovom slucaj u odbacen. Mi cemo ipak kao primer uzeti jedan no-viji predmet resen u okviru Centra, u kome se kao tuzilac protiv Bolivije pojavilojedno bolivijsko drustvo. Rec je 0 predmetu .A guas del Tunari protiv Bolivije'"koji je privukao veliku medijsku paZnju jer je ugovorom zbog cijeg raskida je izbiospor jednoj arnerickoj multinacionalnoj kompaniji (Bechtef) bila data cetrdesetogo-disnja koncesija' za snabdevanje vodom gradskog stanovnistva grada Kocabarnba(Cochabamba) u Boliviji .' Ubrzo po zakljucenju ugovora usledilo je poskupljenjevode, sto je izazvalo demonstracije, a kasnije i pobunu medu lokalnim stanovnis-tvom ("rat za vodu" - the Water War) i na kraju primoralo vlast da raskine ugovor.Nezadovoljni ulagac je pokrenuo spor protiv drzave dornacina zahtevajuci naknadustete za ekspropri sanu investiciju.

Tuzba je podneta na osnovu odgovarajucih odredaba 0 arbitrazi izmedu ula-gaca iz jedne drzave ugovomice (Holandije) i druge drzave ugovomice (Bolivije),sadrzanih u dvostranom sporazumu 0 zastiti i unapredenju ulaganja izmedu ove dyedrzave . Ovaj medunarodni ugovor odreduje ko se smatra drZavljaninom Holandijei shodno tome uziva zastitu koja pripada ulagacu iz Holandije u Boliviji. Verovatnose citalac pita otkud to da govorimo 0 Holandiji, kada je malocas receno da je ulagacbio iz SAD. Upravo iz tih razlogaje i Bolivija ulozila prigovor nenadleZnosti u ovomsporu, ali bezuspesno, Stvar je bila u vertikalnoj pravnoj organizaciji ulagaca, koja jeobuhvatala vise povezanih drustava od kojih su dva bila iz Holandije.?Arbitrazni sud(na celu sajednim Amerikanceml )'? ocenio je vecinom glasova, daje tuzilac ispuniouslove koji se po sporazumu traze da bi se smatrao holandskim drustvorn. Da bismoshvatili zasto je ovaj primer relevantan za odgovor na pitanje koje smo postavili,vraticemo se na pocetak, odnosno na tuzbu i tekst dvostranog sporazuma iz koga jeproistekla nadleznost arbitraznog suda.

Tuzilac je bilo privredno drustvo Agua s del Tunari (u daljem tekstu: Aguas),osnovano u Boliviji po bolivijskom pravu. Drustvo je bilo titular koncesije za snab-devanje vodom i to mu je bila jedina registrovana delatnost. Ono je u vreme zaklju-6 Aguasdel Tunari S.A. v. Republic of Bolivia (ICS lO Case No. ARB/02l3), Decision on Respondent'sObjections10 Jurisdictionof October21, 2005.7 Pregovore 0 zakljutcnju koncesijc vodiloje drustvo kci Behtela registrovano u Londonu.8 Grad od oko pola miliona stanovnika u podnozju Anda, u kome oko polovina stanovnika ne dobijavodu iz vodovoda.9 Multinacionalne kompanijc cestc koriste Holandiju kao bazu za organizaciju svojih ulaganja u drugezemlj c,10 Imenovanje predsedavajutc g u ovorn slutaju izvrsio j e predsednikadministrativnog saveta ICSlD-aU skladu sa clanorn 38 Konvencije i clan om 4 Arbitrai.nih pra vila, jer stranke nisu rnogle da se saglaseo tome ko cc biti predsedavajuci (tuzilac je imenovao za arbitradr zavlj anina Kanade, a Bolivija drtav-Ijanina Mcksika). Na osnovu elana tl. 38 druga recenic a, arbitri koje odrcdi prcdsednik ne smeju hilidrzavljani drzavc potpisnice koja je stranka u sporu iii dr zave potpisnicc tiji jc drzavljanin stranka usporu. Predsednik pri imenovanju verovatno nije imao u vidu tinjenicu da je krajnji akcionar tuziocabilaemericka firma . U svakom slucaj u. Bolivija nije stavi la primedbu na ovo imenovanje.

130

cenja ugovora, u septembru 1999. god. imalo vise vlasnika medu kojima su bilacetiri privredna drustva iz Bolivije, jedno privredno drustvo iz Urugvaj a i jedno pri -vredno drustvo (International Water) sa Kajmanskih ostrva, inace poznate of-sorzone cije usluge rad o koriste americki privredniei. To kajmansko drustvo j e bilovecinski vlasnik Aguasa (sa 55% udela) i pripadalo j e u eelini americkorn Behtelu ,Drugim recima, Behtel je indirektno drzao .Jcontrolni paket akeija" u Aguasu . Uugovoru 0 koneesijije bila sadrzana klauzula da osnivacki drustva rnoraju da zadrzebar pola svojih akeija s pravom glasa u Aguasu u toku prvih 7 godina od zakljucenjaugovora." Tokom pamiee, predslavniei Bolivije su tvrdili da je eilj ove ugovomeodredbe bio upravo da se drzava zastiti od mogucnosti da bude izlozena nadleznostiICSID-a. Nairne, u vreme kadaje ugovor 0 koneesiji bio zakljucen (septembra 1999 .god.) Bolivija nije imala zakljucen BIT ni sa SAD, ni sa Kajmanskim ostrvima, dokgaje imala sa Holandijom.

Vee u novembru iste godine, kada su se culi prvi medijski glasovi protiv kon-cesije, Behtel je zatrazio saglasnost od nadleznog organa Bolivije, za promenu osni-vaca, tako sto bi umesto kajmanskog drustva vecinski akeionar postalo jedno holan-dsko drustvo . CHj ove izmene je bilo navodno sprovodenje spajanja sa italijanskimdrustvom Edison. Da Ii zbog toga sto nije dobio trazenu sag lasnost, iii iz drugihrazloga, tek Behtel je u deeembru iste godine odustao 00 ove lransakeije i umestonje izvrsio tzv. selidbu drustva (company migration), odnosno premestio sed iste ve-cinskog vlasnika, drustva IW LId., sa Kajmanskih ostrva u Luksemburg. Drustvoje zadrzalo pravnu licnost i naziv, ali je dobilo luksernbursku oznaku za d.o.o (lWS.a.r.i.) i naravno, steklo luksernbursku drzavnu pripadnost. Ova "selidba" je bila uskladu sa pravom Kajmanskih ostrva i Luksemburga . Za nju po rnisljenju arbitraz-nog veca nije bila potrebna saglasnost Bolivije. " U meduvremenu je Behtel zajednosaitalijanskim Edisonom osnovao dva drustva u Holandiji koja su odlukom osnivacadan posle "selidbe" postala direktni i indirektni vlasnik luksernburskog IW S.a .r.l-a,a preko njega i vecinski vlasnik Aguasa. Tako postavljena organizaeija ulaganja za-drzana je sve do raskida ugovora 0 koneesiji u aprilu naredne godine.

Arbitrazno vece je morale da odgovori na niz pitanja kako bi resile 0 prigo-voru nenadleznosti . Jedno od njih bilo je, da Ii je bolivijsko drustvo Aguas tak ode iholandski drZavljanin, odnosno da Ii uziva zastitu na osnovu BIT-a.

Holandsko-bolivijski BIT definise drZavljane Holandije kao:I) fizic ka liea koja Sll drzavljani te drzave ugovomiee po njenom pravu;2) pravna liea osnovana osnovana po pravu te drzave ugovorniee, bez uticaja

na odredbu tacke 3) koja sledi,3) pravna liea koja su direktno iii indirektno kontrolisana od strane drZavljana

te drzave ugovomiee, ali su osnovana po pravu druge drzave ugov orn ice .!'

Maja Cmanueyxoeuh tlpaeuo pujel/

Ja

II Organizacijona struktura svih vlasnika - osnivaca Aguasa bila j e detaljno navedena u Ugovoru 0koncesjji, sve do ..krajnjeg vlasnika" udela od 55% - americkcg Behtela.12 Aguas del Tunari protiv Bolivije (videti fusnotu br. 6), pasus 165.IJ Clan I(b).

131

IlovahuYllaZall "ao mYJlCUllOli Y .\feqYllapOOllmt IUfeecmulIuoHQ\t cnopy

NadleZnost arbitraznog veca za spor koji je pokrenuo Aguas del Tunari za-visila je od tumacenja reci "pravna liea koja su direktno iii indirektno kontrolisanaod strane drzavljana Holandije", odnosno da Ii se Aguas na osnovu tacke 3) smatraholandskim pravnim lieem koje ima pravo da zahteva pravnu zastitu protiv Bolivijena osnovu BIT-a.

Po vecinskoj odluei arbitraznog veca jedno pravno lice kontrolise drugo prav-no lice (bilo direktno, tj. bez posredovanja nekog pravnog liea koje se nalazi izmedunjih, iii indirektno, preko nekog pravnog liea) ako to pravno lice poseduje pravnumoe da kontrolise to drugo lice. Takva pravna moe se utvrduje s obzirom na proeenatakeija koje prvo pravno lice ima, izuzev ako postoje posebna ogranicenja za vrsenjeglasackih prava . Ako je rec 0 manjinskom akcionaru, pravna moe da se drugo pravnolice kontrolise moze postojati na osnovu proeenta akeija koje to pravno lice drfi, iiina osnovu prava koja Sll tom lieu data aktima kao sto su osnivacki akt iii statut , iiina osnovu kombinaeije ta dva pokazatelja. Po rnisljenju vecine arbitraznog veca,izraz " pravna liea koja direktno iii indirektno kontrolisu drZavljani Holandije" neznaci da se mora dokazati svakodnevna, stvama iii krajnja kontrola. U situaeiji kadajedno pravno lice kao u ovom slucaju ima i vecinski udeo u akeijama ; vecinsko pra-vo glasa, kontrola nad drugim pravnim lieem postoji ." Na osnovu toga, arbitraznovece je vecinom glasova (2 prema 1) odbilo predlog tuzenog da se tuziocu naredipodnosenje dokaza (production of evidence) 0 tome da holandska drustva stvarnokontroli su drustvo Aguas.

Pored navedenog tumacenja spomog izraza "kontrolisana" koji izjednacavavecinsko pravo svojine sa kontrolom i koji je doyen do odvojenog misljenja trecegarbitra , poseban znaca] za nasu temu u ovoj odluei ima i jednoglasna odluka veca daje pravna reorganizaeija stranog ulagaca na nacin da se posle reorganizaeije steknepravo na koriscenje BIT-a koji ranije nije bio dostupan, legitiman postupak. U odvo-jenom misljenju treci arbitar je istakao da se slaze sa vecinorn da korporaeija rnozeda se reorganizuje na zakonom dozvoljen nacin ako to nije zabranjeno odredbamaugovora 0 ulaganju, tako da posle reorganizaeije bude loeirana u jurisdikeiji za kojuveruje dajoj obezbeduje povoljniji regulatomi i pravni okvir." Medutim, onje izra-zio neslaganje u pogledu teze da je takva reorganizaeija uvek legitimna, bez obzirana okolnosti. Po njegovom rnisljenju, umetanje dva holandska drustva u vertikalnilanae svoj ine nad ulagacern nastupilo je u vreme kadaje krajnji akeionar vee mogaopredvideti izbijanje spora ." Odobravanjem takvog postupanja narusava se ravnotezau pravima i obavezama drzave dornacina na osnovu BIT-a, jer obaveze time postajunepredvidive. Vecina arbitraznog veca je u pogledu ovog pitanja zauzela stay da jestrateska reorganizaeija ulagaca (radi stieanja pogodnosti iz BIT-a) legitimna, svedok se ne dokaze da je bila izvrsena prevamo iii radi zloupotrebe korporativne for-me."

14 Aguas del Tunari protiv Bolivije (videti fusnotu br. 6). pasus 264.15 Odvojcno misljenje, pasus 7.16 Ibidem. pasusi 4 i 16.17 Aguas del Tunari protiv Bolivije (videti fusnoru br. 6), pasusi 330-331.

132

MajaCmaUU6YK08un Ilpaeua pujeTreba ukazati na videnje dvostranih sporazuma 0 zastiti i unapredenju ulaga-

nja (BIT-ova) kao .portala" preko koj ih se plasiraju ulaganja koje je arbitrazno veceiznelo u zakljucnim napornenama na samom kraj u odluke:"

,,332. Ova odluka je odraz rastuce mreze arbitrazn ih sporova koji su pokrenuti naosnovu medunarodnih sporazuma U odredenim investicionim sporovima. M ada se na-zivaju "bilateralnim sporazurnima", ovaj slucaj jasno pokazuje ana sto je drzavamakoje pregovaraju 0 takvim sporazumima vee duze vreme jasno, tj. da definisanjempojmova "dnavljanin" iii "ulagac" ovi sporazumi sluze u mnogim slucajevirna mno-go sire, kao portali kroz koje se ulaganja strukturiraju, organizuju, i sto je navaznije,ohrabruju,jer obezbeduju neutralan forum. Definicija pojma "dr~v ljanin" u mnogimBIT-ovima predstavlja dokaz da je takvo nacionalno usmeravanje ulaganja potpuno uskladu sa svrhom tih sporazuma i sa motivacijama drzava ugovornica."

Ako je citirano rnisljenje arbitraznog veca tacno, onda bi sva ko dornac e prav-no lice moglo postati tuzilac u medunarodn om investicionorn sporu, tako sto bi svo-jinu na njegovim akcijama iii udelima u odredenorn trenutku pre izbijanja sporasteklo pravno lice koje je regi strovano u zemlji koja sa dornacorn drzavom irna BITkoji predvida slicnu odredbu 0 drZavljanstvu ulagaca kao holandsko-bolivijski BIT."

Epilog ove price je sledeci: Behtel je nepo sredo posle pobede u jurisdikcio-nom sporu (vecinska odluka arbitraznog veca doneta je 21. oktobra 2005. godine),pod pritiskom sopstvene javnosti i nevladn ih organizacija objav io da povlaci tuzbu.Tako je dobio jurisdikcionu bitku koja je trajala skoro cetiri god ine (najduza juris -dikciona bitka u dotadasnjoj istoriji ICSID-a, prerna pisanju Grarnonta, advokatatuzene strane)," alije izgubi o "rat za vodu". Bolivijaje 2005. god ine za pred sednikaizabrala .vojskovodu" toga rata, Eva Moralesa, a 2. maja 2007. godine povukla se izVasingtonske konvencije (kao prva zemlja koja je to ucinila - sled ili su je Ekvador-2009. i Venecucla" -2012. god.).

Iz svega navedenog mozemo da zakljucirno:- dornace privredno dru stvo moze biti tuzilac u investicionom arbitraznorn

sporu protiv sopstvene drzave ukoliko su se drzava dornacin i strani ulagac sporazu-meli da ce se dornace privredno dru stvo tret irati kao strano, zbog postojanja stranekontrole nad njim;

18 Ibidem, pasus 332.19 Takvuodredbu npr. sacrzi j BIT Holandi je i Srbij e. Sluzberu list SRJ Medunarodni ugovori , br. 1212002.20 A. de Gramont, Afterthe Water War:The Battle for Jurisdiction inAguas Del Tuna ri, S. A. v. Repu-blic of Bolivia, Transnational Dispute Management, vo t. 3, issue 5, December 2006. str. 3.21 Protiv Venecuele je pred ICSID-om pokrenuto dvadeset arb itraznib sporova, poJa od toga u 20 II.godini. Pola od sporova protiv Venecuele pokrenuto je na osnovu BIT-a sa Holandijom. Venecucla je2008. godine obavestila Holandiju 0 otkazivanju ovog BIT-a. ali on sadrzl klauzulu 0 primeni na posto-jete investicije u periodu od 10 godina po otkaz ivanju (,,sunset clause").

133

Ilcvahu YJIaZalf KGO mYXWlGll Y ...,e~Y1{ap o01J QH WtfleCI11UJIU01JQ\I cnopy

takav sporazum rnoze biti sadrzan u bilo kom BIT-u;- strana kontrola postoji ako strano pravno lice ima svoj inu na vecinsk om

udelu u kapitalu dornaceg privrednog drustva, iii raspolaze vecinskim pravorn glasaiii ima posebna upravljacka prava predvidena aktom 0 osnivanj u i statutom;

- strana kontrola rnoze se promeniti u toku trajanja ulaganja, selidbom iii re-organizacijom pravnog lica koje vrsi kontrolu, tako da se dornace pravno lice odmomenta takve selidbe iii reorganizacije, za potrebe podizanja tuzbe, tretira kao dr-zavljanin druge strane drzave , a ne one cijim se drZavljaninom prvobitno smatralo;

- promena drzavljanstva pravnog lica koje vrsi kontrolu smatra se nedozvo-Ijenom sarno ako se dokaze da je ree 0 prevari iii zloupotrebi korporativne forme iiiako je do nje doslo tek po izbijanju spora;"

Strano privredno drustvo ciji su krajnji vlasnici domaci drfavljanikao tufilac u investicionom arbitraznom sporu

U predmetu .A guas del Tunari" nije bilo sumnje da spor proistice iz stranogulaganja, ali su se razlikovala rnisljenja 0 tome iz koje zemlje je strani ulagac . Madaje tuzilac bilo dornace pravno lice to ne znaci da je drzavu tuzio dornaci ulagac,Razmotricerno sada obrnutu situacij u. Nairne, ulagaci ponekad kanalisu svoja ulaga-nja u sopstvenu drzavu preko inostranih drustava . Na to ih motivisu povlastice pred-videne za strane ulagace iii razlozi druge prirode. Ako Sll nezadovoljni tretmanomkoji je ulaganje dobilo oni mogu odluciti da pokrenu medunarodni investicioni sporprotiv drzave prijema. Kao tuzilac se tada javlja strano privredno drustvo, na osnovuarbitrazne klauzule u BIT-u izmedu drzave prijema i drzave u kojoj je strano privred-no drustvo osnovano. Medutirn , posto su vlasnici drustva drZavljani drzave prijema,ona s pravom moze istaci prigovor da nije rec 0 pravom stranom ulaganju, da nedo-staje medunarodni element u sporu, te daje arbitrazni sud, shodno tome, nenadleZan.

Kakvi su izgledi na uspeh ovakvog prigovora u praksi praticerno na primerukoji nam pruza spor Rompetrol Grup NY (Rompelrol Group NV) protiv Rurnunije

22 Po stavu arbitra koji je dao odvojeno misljenje. do promene je doslo kad je vee postalo jasno da ceizbiti spor. Medutim, vecina je ocenila da nema osnova za sumnju daje ret 0 zloupotrebi korporativneforme iii prevari (pasus 331). Zioupotrebu eve vrste utvrdiJo je arbitrazno vecc u predmetu ..Fen iks"protiv CeSke Repu blike (Phoenix Action Ltd v. the Czech Repu blic (ICS ID Case No. ARB/06/5).Award. April IS. 2009). ali u tom slucaj u do promene drzavljanstva ulagaca je dosl c tck posle nastan-ka spora. Promena drzavlj anstva ulagaca razmatrana jc i u predmetima Banro American Resources.Inc. and Societe Auriftre du Kivu et du Maniema S. A. R. L. v Democratic Republic of the Congo,(ICSID Case No. Arb/9Sn ). Award, September I, 2000; Cementownia "Nowa H Ula " S. A. v. Republicof Turkey (ICSID Case No. ARB (AF )/06/2 . September 17. 2009 . i Mobil Corporation and others vBolivarian Republic of Venezuela (lCSID Case No. ARB/07/27). Decision on Jurisdiction, June 10.2010. Videti, Schreuer's Guide to Nationality Planning. Fordham Law Conference on InternationalArbitration and Mediation in Global Arbitration Review. May II. 2012, http://"""\\w.la\\'.fordham.edulnewsroom/27 13 t.htm.

134

Mojo Cmauueyxoeuh Ilpaeuu pujepokrenut 2006. godine pred ICSID-om." Tuzilac je bilo holandsko akcionarsko drus -tvo cije su akcije u trenutku pokretanja tuzbe, u decembru 2005 . godine, bile u 100%svojini svajcarskog holdinga Rompetrol tRompetrol Holding). Ylasnici holdinga bilisu g. Patriciu (Patriciu) drZavljanin Rumunije sa 80%, i g. Stivenson (Stephenson),cije drzavljanstvo u odluci nije navedeno, sa 20%." Ovakvoj vertikalnoj svojinskojstrukturi prethod ilo je niz transakcija koji ma je g. Patriciu vise puta reorganizovaosvoje operacije u inostranstvu. Rompetrol je 2000. godine sa drZavnim fondom zaprivatizaciju Rumunije zaklju cio ugovor 0 kupovini vecinskog udela u rafinerijiPetromidia koja drZi oko trecinu rumunskog trzisla snabdevanja naftnim derivatima.Spor je nastao zbog istrage koju je povodom ove privatizacije pokrenula rumunskakancelarija za borbu protiv korupcije i koju je kasnije preuzelo javno tuzilastvo,Tuzilacje tvrdio daje istraga bila opresivna i daje njome prekrsen tretman koji trebada uziva strani ulagac."

Rumunija je kvalifikovala Rompetrol NY kao "skoljku" (shell companyf" izakoje se krije pravi ulagac, rumunski drZavljanin, te spor stoga spada u nadleznostrumunskih sudova, a ne u nadleznost ICSID-a. Nace lo efektivnog drZavljanstva nijeograniceno na fizicka lica nego rnoze da se primeni i na pravna lica. Osnivanje nijejedina veza koju pravn o lice ima sa nekom drzavom ." Kad se pokale da bi stvar-no (efektivno) drzavljanstvo pravnog lica mog lo biti drZavljanstvo tuze ne drzave,medunarodni arbitrazni sud treba ide korak dalje od fonnalnog testa "osn ivanja popravu" neke strane drzave i da utvrdi drzavljanstvo fizickih lica koja su vlasnicidatog pravnog lica iii ga kontrolisu." U sust ini, Rumunija je trazila od arbitraznogveca da "probije pravnu licnost" pravnog lica ("probijanje pravne licnosti" - pier-cing the corporate veil) i pozvala se na odvojeno misljen] predsedavajuceg arbitra,profesora Prospera Yejla (Prosper Weil) , izneto u predm etu Tokios Tokeles protivUkraj inc.29

23 The Rompelrol Group N. V. v. Romania (ICSID Case No . ARB/06/3), Deci sion on Jurisdiction andAdmissibility. April 18.2008 .

24 RompetroJ Grup NV protiv Rumunije, odluka 0 nadleznosti, pasus 43.2S Ibidem, pasus49.26 Usmisluda sn isti ljudi direktori holding drustva i direktori dr ustava kceri i da vrse kontrolu upravokao direktori drustava kceri . tako da holding drus to u sust ini ne doprinosi nista novo u tom procesuIbidem, pasus 55(c).n Ibidem. pas us 53.28 Ibidem, pasus 54.

19 Tokios Tokeles v. Ukraine (ICSID Case No . ARB/02l 18). Decision on Jurisdiction. April 29. 2004.Uovcm predmetu firma iz Litvanije {tuzilac} bilaje u potpunoj svojini ukrajinskih drzavljana. Dvojicako-arbitara odbaciJ i su prigovor nenadleznosti koji je ulozila Ukrajina. a prcdsedavajuci arbitar je na-pisao odvojeno mi~ljenje koje je kasnije cesto navodeno u doktrini. On je nasao da je suprotno ciljuICSID konvencije dozvolin drtavljanima da tuze svo]u sopstvenu drzavu pred ovim medunarodnimforumom i taka izbegnu nad leznost svojih nacionalnih sudova i primenu svcg nacionalnog prav3. Zbogtoga, prilikom ocene drza vlj anstva pravnih Jica radi primene ICSID konvencije. kao i radi primene BIT-ova, treba fonnalno-pravne Jeriterijume zameniti ekonomskim.

135

Ilouahu YJ1Q2Q"I KQO mY:CUllQ11Y Alel;YUQpoOIIWft llHBeCmUl/UOIIQ",t cnopy

Arbitrazno vece poslo je od tekstova koji predstavljaju izvor njegove nadlez-nosti. Clan 25 ICSID Konveneije predvida uslove za nadleznost Centra . U stavu 1predvida da nadleznost Centra obuhvata svaki pravni spor izmedu drzave ugovorni-ee ... i drzavljanina druge drzave ugovorniee, koji je nastao neposredno iz ulaganjai za koji su se stranke u sporu pismeno saglasile da ga iznesu pred Centar. U stavu 2odreduje ko se smatra drzavljaninom druge drzave ugovorniee. Tacka (b) odnosi sena pravna liea i glasi :

Clan 25 stay I (b) ICSlD Konveneije2) "Drzavljanin druge drzave potpisnice" znac i:

(b) svako pravno lice koje je imalo drzavljanstvo neke drzave ugovomiee, izuzev dr-zave stranke u sporu, na dan kad su se stranke saglasile da spor iznesu pred .... arbitre,i svako pravno lice koje je tog dana imalo drzavljanstvo drzave ugovomiee stranke usporu, a koje su se stranke saglasile da, zbog strane kontrole, tretiraju kao drzavtjaninadruge drzave ugovomice za svrhe ove konvencije.

Rezultatje ove odredbe, po rnisljenju arbitraznog veca, da njegova nadleznostzav isi od toga da Ii ce se Rompetrol smatrati za drzavljanina druge drzave ugovor-nice , tj. Holandije, na relevantni dan, a to je dan pokretanja arbitraznog postupka.Pritom, postoji opsta saglasnost medu komentatorima da konveneija ne odredujekriterijurn za utvrdivanje drzavljanstva pravnog liea. Drzave clan ice imaju slobodui moe da odrede ove kriterijume u Bl'I-ovima." Zbog toga je za arbitrazno vece kri-terijum usvojen u holandsko-rumunskom BIT-u od odlucujuceg znacaja za utvrdiva-nje nadleznosti." Procitavsi zatim definieiju ulagaca iz rumunsko-holandskog BIT-a.veoma slicnu vee eitiranoj definieiji iz bolivijsko-holandskog BIT-a, vece je odluciloda ni korporativna kontrola, ni stvamo sediste, ni poreklo kapitala, nemaju nikakvuulogu u odredivanju drzavljanstva pravnog Iiea i daje tuzilac kvalifikovan da podne-se tuzbu na osnovu cinjenice da predstavlja pravno lice osnovano u Holandiji.

Slican rezon u pogledu primamog znacaja definieije ulagaca koju su drza-ve ugovornice usvojile u BIT-u sadrzan je i u vecinskoj odluei arbitraznog vee a upredmetu "Tokios Toke!es" protiv Ukrajine. Medu strankamaje bilo nespomo da dr-zavljani Ukrajine drze 99% akeija ovog litvanskog preduzeca i cine dye trecine nje-govog rnenadzrnenta, a tuzilac je tvrdio da pored toga Tokios Tokeles ne obavlja niznacajniju poslovnu delatnost u Litvaniji, ida muje eentar upravljanja u Ukrajini."Arbitrazno vece je ipak odbilo da "probij e korporativni veo", odnosno da zanemarimesto osnivanja ovog privrednog drustva ida odredi njegovo drzavljansrvo na osno-vu drzavljanstva vlasnika i direktora. Pozivajuci se na Brohesa i Srojera, istaklo je da30 Ibidem. pasus 81.31 tbidem, pasus83.32 Tokio Tokeles protiv Ukrajine (videti fusnotu br. 29), pasus 21.

136

Maja Cmanueyxoeuh Ilpaeua puje

drzave clanice na osnovu clana 25. Vasingtonske konveneije imaju siroku diskreeijuU odredivanju drzav ljanstva pravnog liea i da ce definieija koju one usvoje u BIT-ubiti odlucujuca prilikom utvrdivanja da Ii su uslovi za nadleznost iz tog clana ispu-njeni. Ukrajinsko-Iitvanski BIT kao litvanskog ulagaca odreduje pravno liee osno-vano na teritoriji Litvanije u skladu sa njenim zakonima i propisima i ne predvidanikakav drugi, dodatni zahtev."lstinaje da isti clan predvida i mogucnost da se kaodriavljani Litvanije tretiraju pravna liea osnovana u trecirn zemljama, ako ih kontro-Iisu drzavljani Litvanije, ali eilj ove odredbe je samo da se prosiri zastita predvidenaBIT-om na siri krug liea, a ne da se na osnovu kriterijuma kontrole ogranici dostu-pnost BIT-a lieima koja su vee definisana kao drzavljani Litvanije."

Tacno je dajedan broj BIT-ova i multilaterlnih sporazuma, kao sto su NAFTAi Ugovor 0 energetskoj povelji (Energy Charter Treaty) sadrzi klauzule 0 uskraciva-nju povlastiea (denial ofbenefits clause) kojima jedna strana ugovorniea uskracujernogucnost pozivanja na zastitu ulagac ima iz druge strane ugovorniee koji se nalazeu svojini iii pod kontrolom drZavljana trecih drzava iii koji ne obavljaju znacajnuprivrednu delatnost na teritoriji druge strane ugovomiee. Takvim klauzulama rnozese uskratiti i pravo privrednim drustvima druge strane ugovomiee koja se nalaze usvojini iii pod kontrolom drzavljana drzave prijema . " Medu tim, ukrajinsko-litvan-ski BIT, kako konstatuje arbitrazno vece , ne sadrzi klauzulu 0 uskracivanju povlasti-ea bilo privrednim drustv irna Litvanije koja kontrolisu drZavljani trecih drzava, biloonim koja kontrolisu drZavljani Ukrajine, kao tuzene drZave." Prema tome, jedino jerelevantno da Ii je tuzilac pravno lice osnovano u Litvaniji." Postovanjem definicijedrZavljanstva pravnog liea sadrzane u ukrajinsko-livanskom BIT-u, arbitrazno vece

"poveeava predvidljivost postupka resavanja sporova i omogucava ulagacirna dastrukturiraju svoja ulaganja taka da uzivaju pravnu zastitu na osnovu medunarodnogugovora.":"

Kriterijum za odredivanje drzavljanstva pravnog liea usvojen u BIT-u je pomisljenju dvoj iee arbitara koji cine vecinu u vecu takode u sk ladu sa clan om 25Vasingtonske konvencije. Po rnisljenju Srojera koje arbitri eitiraju, sistematsko tu-macenje tacke (b) ne govori u prilog primene testa kontrole na utvrdivanje drzav-Ijanstva privrednih drustava. Ovaj test se u tacki (b) koristi u vidu izuzetka koji imaza eilj sarno da pros iri nadleznost Centra tako sto ce pod pojam stranog drzav ljana

Jl Ibidem, pasus 28 .34 Ibidem, pasus 30.Jl Ibidem, pasusi 34-35.36 Ibidem, pasus 36.37 Ibidem, pasus 38.38 Ibidem, pasus 40.

137

-

Ilov attu ynaeau xao mYJlCWIG1/ Y . 'le~yuapoOUalf UU6eCmUl/UOHalf cnopy

podvesti i odredena domaca pravna liea (pod uslovom da postoji sporazum stranakao tome i da postoji strana kontrola), a ne da ogranici nadleznost Centra tako sto bise i drzavljanstvo stranih pravnih liea odredivalo po njemu. Porvrdu za to vee inau vecu nalazi i u odluei "Vena Hotels" protiv Egipta," gde je u slicnoj cinjenicnojsituaeiji (tu zilac je bio drustvo osnovano u Ujedinjenom Kraljevstvu eiji su vlasnieibili egipatski drzavljani, a u BIT-u je bila sadrzana klauzula 0 primeni testa kontroleza ulVrdivanje da lije dornace drustvo strani ulagac) doneta odluka daje eilj ovakvihodredaba sarno da se prosiri nadleznost ICSID-a."

Na kraju, razmotreno je i pitanje da Ii doktrina "probijanja pravne licnosti"na nacin na koji je priznata u medunarodnom obicajnorn pravu moze da iskljuci pri-menu odredaba BIT-a i da dovede do uskracivanja nadleznosti . Veee se pozvalo naodluku Medunarodnog suda u predmetu .Barselona Treksn", u kome je priznato daova doktrina moze imati primenu u medunarodnom pravu u izuzetnim slucajevimamedu kojimaje sud naveo i sprecavanje zloupotrebe prava koja pruza pravna licnost,putem prevare i drugih nedozvoljenih radnji . U ovom slucaju takve izuzetne okol-nosti nisu dokazane. Tuzena drzava nije tvrdila niti dokazivala da je tuzilac koristiosvoj status litvanskog pravnog liea da bi pocinio prevaru niti rna sta nedozvoljeno.

"Mi smo ....utvrdili da nijedna od radnji Tuzilaca u odnosu na njegov status prav-nog liea Litvanije ne predstavlja zloupotrebu pravne licnosti, Tuzilac nije ni pokusaoda prikrije svoje drzavljanstvo od Tuzenog, Naprotiv, status pravnog liea Litvanijeje nesumnjivo utvrden kako po pravu Litvanije, tako i Ukrajine, i dobro je poznatTuzenom. Ocigledno je da Tuzilac nije osnovao Tokios Tokeles da bi stekao pristupICSID arbitrazi na osnovu BIT-a u sporu protiv Ukrajine, jer je privredno drustvoosnovano sest godina pre no SIO je BIT izmedu Ukrajine i Litvanije stupio na snagu.Nema u stvari nikakvih dokaza u spisima daje Tuzilac koristio svoje forrnalno pravnodrzavljanstvo u bilo koju nedozvoljenu svrhu.""

Odluke u predmetima Rompetrol protiv Rumunije i Tokios Tokeles prot ivUkrajine mogu da posluze kao osnova za sledece zakljucke:

- strano privredno drustvo koje se nalazi pod kontrolom dornacih drZavljanamoze biti tuzilac u investieionom arbitraznorn sporu protiv drzave dornacina ukolikoje u BIT-u izrnedu drzave u kojoj je osnovano i drzave dornacina predvidena defini-eija po kojoj drzavljanstvo ulagaca zavisi iskljucivo od mesta osnivanja;

- arbitrazni sudovi u okviru ICSID-a nisu skloni "probijanju pravne licnosti"cak ni kad BIT sadrzi odredbe u kojima se pominje kriterijum kontrole ;?39 Wena Hotels Limited v. Arab Republic ofEgypt (ICSID Case No. ARB/98/4), Decision on Juris-diction, June 29,1999.40 Tokio Tokeles protiv Ukrajine (videti fusnotu br. 29), pasusi 48-49.41 Ibidem, pasus 56.42 Potvrdu za to nalazimo pored navedenih odluka i u sledeCim arbitraznim od lukama: Aguas delTunari protiv Bolivije (videti fusnotu br. 6), Autopista Concesionada de Venezuela. CA . v. Bolivarian

138

139

Domace privredno drustvo ciji su krajnji vlasnici dornacl driavljanikao tufilac u investicionom arbitraznom sporu

..pravno lice osnovano po pravu koje je na snazi nateritoriji jedne Drzave ugovomicei koje je pre nastanka spora kontrolisano od strane drzavljana Druge strane ugovor-nice, tretirace se za potrebe Konvencije kao drzavljanin Druge strane ugovornice, uskladu sa clanom 25, stavom 2, tacka 6 Konvencije."

Ilpaena pujevMaja Cmanueysoeuh

Razmotrimo sada i najekstremniju situacij u koja se retko javlja u praksi, daprivredno dru stvo tuzi sopstvenu drzavu u medun arodnom investicionom sporu,iako poslove tog dornaceg drustva kontrolisu takode dornaci drZavljani. Da bi ovasituacija uopste dovela do spora 0 nadleznosti, odnosno da se ICSID ne bi automat-ski oglasio nenadleznirn, potrebno je da je izmedu domaceg pravnog lica i dornacihdrfavljana kao njegovih krajnjih vlasnika umetnuto bar jedno strano pravn o lice naliju se kontrolu tuzilac poziva kako bi obezbedio razlicitost drza vljanstava tuziocai tuzenog (diversity of citizenship) neophodnu da bi postojala nadleznost na osnovuVasingtonske konvencije. Ovakva konstelacija pojavila j e u sporu "TSA Spektrumde Argentina S.A ." protiv Argentine."

Tuzilac je bio argentinsko privredno drustvo TSA cij i je osnivac i vlasnik biloholandsko akcionarsko drustvo TSI N.V. Tuzilac je pobedio na tenderu za pruza-nje usluga upravljanja radio-difuznom mrezom i 1997. god . sklopio odgovarajuciugovor 0 koncesiji sa argentinskom nacionalnom komi sijom za telekomunikacije.Komisija je u martu 2004. godine raskinula ugovor 5 obrazlozenjem da ga je kon-eesionar prekrsio. Drustvo TSA je krajem 2004. godin e poslalo pismo predsednikuArgentine u kome se saglasilo sa nadleznoscu ICSID-a u sporu koji namerava dapokrene protiv Argentine 5 pozivom na odredbe BIT-a izmedu Argentine i Holandije.

Prema clanu 10 stavu 6 ovog BIT-a,

- dozvoljen je BIT soping (treaty shopping), kao pandan forum sopinga i pla-niranje drzavljanstva (nationality planning) u oblasti medunarodnog investi cionogprava - to znaci da svaki ulagac, ukljucujuci i domaceg drZavljanina, moze legitimnoda biragde da osnuje privredno drustvo iz kojeg ce kanalisati investic ij u, polazeci odBIT-a koji mu odgovara;

- jedini izuzetak od ovog pravila je situac ija kada sam BIT sadrzi klauzulu 0uskracivanju povlastica (denial ofbenefits clause), iii kadaje ree 0 zloupotrebi prava .

Republic of I/",e:uela (ICSlD Case No. A RB /(0/5), Sep tember 27, 2001 , AMCO protiv RepublikeIndonezije (videti fusnotu br. 5) i ADC Affiliate Limited and ADC & AD.\fC Management Limited vRepublic ofHungary (ICS ID Case No. ARB/03/ 16). Award. October 2.2006.U TSA Spectrum de Argentina SA. v. The Argentine Republic (lCSID Case No. ARB/05/05) . Award,December 19, 2008.

UL- _

IlavahuY3GZG'I KGO mYJIClL70l{ y _u e I)Y HapOOHQ\f UJiSeCmUZ{UOHQ\f cnopy

Drustvo TSA se pozvalo na ovu odredbu i cinjenicu da ga holandsko drustvokontrolise kao osnov da i one bude tretirano kao holandski drzavljanin.

Arbitrazno vece poslo je od konstatacije da clan 25 Konvencije odreduje do-masaj, odnosno objektivne gran ice nadleznosti ICSID-a. One se ne mogu prosiriticak ni sporazumom stranaka." Objektivan karakter tih granica potvrden je u visearbitraznih odluka."

Clan 25 u stavu 2, tacki (b) definise pravna lica koja imaju pristup ICSID-ukao "drfavljane druge DrZave ugovomice" i deli ih u dye grupe: drZavljane drugeDrzave ugovornice koja nije stranka u sporu na dan kada su se stranke saglasile daspor podvrgnu arbitrazi i drzavljane Drzave ugovornice koja je stranka u sporu nataj dan. Ovi drugi mogu biti tuzioci ako su se Drzave ugovornice saglasile da ih zapotrebe Konvencije zbog strane kontrole tretiraju kao drZavljane druge Drzave ugo-vomice. Druga grupa subjekata predstavlja znacajan izuzetak od pravila da strankeu sporu moraju biti drzavljani razlicitih drzava. Ratia legis ovog izuzetka nalazi seu recima "zbog strane kontrole." ... To je objektivni faktor od koga zavisi primenate odredbe. Izmedu ove dye klauzule postoji znacajna razlika. Prva za definisanjekoristi formalno-pravni kriterijum, tj. drzavljanstvo, a druga materijalni, odnosnoobjektivni kriterijum kontrole." Stranke su vezane ovim drugim kriterijumom i nemogu sporazumom da ga menjaju."

Pitanje da Ii treba .probijat: pravnu licnost" pravnog lica razlicito se resavau zavisnosti od toga da Ii slucaj treba da se svrsta pod prvu iii pod drugu odredbu."Ako se radi 0 utvrdivanju drzavljanstva pravnog lica po prvoj odredbi, one se utvrdu-je primenom dva opste prihvacena kriterijuma: mesta osnivanja iii sedista, Tu nemagovora 0 utvrdivanju kontrole niti 0 probijanju licnosti, Tekst se tada tumaci jezicki,tako da ce nadleznost zavisiti od formalnog drZavljanstva. Doduse, kako istice vece,ponekad takvo tumacenje rnoze da bude suprotno razumu, narocito u situaciji kada" Ibidem, pasus 134.45 Ibidem, pasus 136. Arbitrazno vece navodi odluke '-acuum Salt Products Ltd. v. Republic o/Ghana(ICSID Case No . ARB/92f1 ), Award. February 16, 1994 i Rompetrol Group N. f~ v. Romania.46 Ibidem, pasus 139.47 Ibidem, pasus 140.48 Arbitrazno vece je na osnovu toga odbilo da primeni formalne kriterijume predvidene u Protokoluo tumacenju BITa koji su zakljuclle Argentina i Holandija (pasus 156). Tim Protokolorn bilo jepredvidenc izmedu ostalog:

,,8. ..... Strana ugovomicana t ijoj teritoriji je ulaganje izvrscno rnoze traziti dokaz 0 kontrolina koju se po ziveju ulagaci druge Strane ugovomice. Slcdecc cinjenice ce izmedu ostalog bitiprihvacene kao dokaz 0 kontroli:i. cinjenica daje lice ogranak pravnog lica druge Strane ugovomice;ii . cinjenica da ulagac ima direktno iii indirektno ueescc u kapitalu drustva koje je vece od 49%iii direktno iii indirektno poseduje glasove koji su neophodni da bi se stekla vladajuca pozicijanaskupstinam a iii u organima drustva,"

49 TSA Spectrum de Argentina S.A. protiv Argentine (videti fusnotu br. 43), pasus 143.

140

to pravno lice kontrolisu driavljani tuzene drzave, kao sto to pokazuju predmeti"Tokios Toke les" protiv Ukraji ne i "Rompetrol grup N.V." protiv Rumunije." Akose pak radi 0 utvrdivanju drzavljanstva po drugoj odredbi, postojanje kontrole morase objekt ivno dokazati. Nebi bilo dosledno ovom tekstu ako bi vece prilikom utvrdi-vanja da Ii postoj i strana kontrola, probilo pravnu licnost dornaceg privrednog drus-tva, a zatim se zaustavi lo na drugom nivou organizacije na koji naide i tako odustalood cilja da se identifikuje strana kontrola sve do njenog pravog izvora, primenomistog kriterijuma od kojeg se i poslo. " Ipak, vece kons tatuje da su arbitrazne odlukedonete po ovom pitanju protivrecne. U neki ma od nj ih arbitri su odbili da probijajupravnu licnost dalje od prvog nivoa orga nizacije pravnog lica," a u drugima se nisulibili da probijaju licnost prolazeci kroz vise sukcesivnih nivoa vertika lne organiza-cije, kako bi identifikovali drZavljanstvo lica koja vrse kontro lu." Medutim, u svimtim predmetim a nije bilo sporno da postoji strana kontro la - pitanje je bilo jedinocije drzavljanstvo ima strano lice koje vrsi kontrolu. Sarno u jednom predmetu sepostavilo pitanje da Ii stvarno postoji strana kontrola nad dornacim Iicem, da lije onarealnost - to je bio predmet "Vakuurn Solt Prodakts Ltd." protiv Republike Gane."U tom predmetu doneta je odluka da uprkos sporazumu stranaka kriterijum stranekontrole nije zadovoljen i tuzba je odbacena. Na osnovu toga arbitrazno vece zaklju-cuje da su razlozi za probijanje pravne licnosti tim jaci ako stvarnu kontrolu vrsedrZavljani tuzene drzave. Vece takode konstatuje da je i pravna teorija podeljena popitanju da Ii na osnovu clana 25 stay 2 tacka b Vasingtonske konvencije treba da seprimenjuje probijanje pravne licnosti, al i da je vee ina ipak za probijanje i za utvr-divanje stvarne kontrole i drzav ljanstva kontrolora (citirajuci kao glavni autoritetSrojerov komentar Konvencije). "

Posle takvog zakljucka vece je pristupi lo utvrdivanju cinjen ica. TSA je sampodneo dokaze da j e u vreme zaklj ucenja ugovora 0 koncesiji (1997 .god .) krajnjivlasnik drustava TSA i TSI bilo jedno francusko privredno drustvo, Na dan pre izbi-janja spora (2002. godine) kraj nji vlasnici ovih drustava bili Sll Horhe Nojs, drzav-!janin Nemacke i Argentine, francuska grupa 'T a les" i drZavljanin Francuske ZanNikolasd' Ancezin. U vreme raskida ugovora 0 koncesiji (2004.god.) krajnji vlasnicisu bili Horhe Nojs i "Tales" grupa, ali su odredena prava bila pridrzana i za ZanaNikolasad' Ancezina. Konacno, u vreme slanja obavestenja 0 saglasnosti za arbitraz-no re~vanje sporova, krajnj i vlasnik je bio Horhe Nojs, ali su odredena prava bilaso Ibidem, pasusi 145-146.'1 Ibidem, pasus 147.52 Al\.1CO and othersv, Republic of Indonesia.Autopista Consesionara de Venezuela, CA. v.BolivarianRepublic of Venezuela i Aguasdel Tunari v. Republic of Bolivia.53 Societe Ouest Africaine des Betons Industriels (SOABI) v. Senegal i African Holding CompanyofAmerica and Societe Africaine de Construction au Congo S.A.R.L. v. Republic of Congo. Ibidem,pesus 148.54 Vacuum Salt Products Lid. v. Republic ofGhana (videti fusnotu br. 45).55 TSA protiv Argentine (videti fusnotu br. 43) , pasusi 151-153.

Maja CmaHUyK06Un Ilpaeua puje

141

Ilowahu y,1C12QII KQO my:>IClL'lQq)' ssehynapoonos WUJeCmuquouuu cnopy

pridrzana i za Zana Nikolasa d' Ancezina. Kao relevantni datum za utvrdivanje kon-trole arbitrazno vece je uzelo 10. decembar 2004 . godine, kadje drustvo TSA poslalopredsedniku Argentine svoju saglasnost za resavanje spora pred ICSID-om. Postotuzilac nije uspeo da dokaze da su prava g. Ancezina takve prirode da predstavljaju ustvari fiducijalnu svojinu na 75% akcija kao sto je tvrdio, arbitrazno vece zakljuciloje daje krajnji vlasnik drusrva u vreme davanja saglasnosti na nadleznost ICSID-abio argentinski drzavlj anin Horhe Nojs.

Da Ii zbog cinjenice daje u ovom slucaj u krajnji vlasnik bio sarno obican bi-znismen, drZavljanin Arentine, a ne velika arnericka multinacionalna kompanija, iiizbog toga sto krajnji vlasnik u ovom predmetu nije imao privilegiju da predsedava-juci arbitar bude drZavljanin njegove drzave, tek prigovor nenadleznosti je usvojen ,za razliku od prigovora nenadleznosti u predmetu Aguas del Tunari protiv Bolivije.Odluka u ovom predmetu pokrece takode pitanje kakav bi bio rezultat da se umestoTSA u ulozi tuzioca naslo holandsko akcionarsko drusrvo (potpuni vlasnik TSA-a),kao u predmetima Tokios Tokeles protiv Ukrajine i Rompetro l protiv Rumunije? DaIi bi vece i tada pristupilo probijanju pravne licnosti, iii bi ipak prihvatilo formalno-pravni kriterijum kao njegovi prethodnici u ranijim odlukama? Iz obrazlozenja seto ne moze sa sigurnoscu zakljuciti, Zakljucci koje iz ove odluke mozemo izvuci susledeci:

- dornace privredno drustv o c iji su krajnji vlasnici domaci drzavljani ne mozeda tuzi sopstvenu drzavu na osnovu BIT-a bez obz ira sto je njegov formalni vlasnikstrano drustvo; .

- u slucaju da to ipak pokusa, arbitrazni sud ce pri oceni nadleznosti primenititeoriju probijanja pravne licnosti, ito sve do krajnjeg vlasnika;

- ako se nadleznost zasniva na arbitraznoj klauzuli sadrzanoj u BIT-u, rele-vantni datum za ispitivanje kontrole je dan kada je ulagac dao saglasnost na nadlez-nost ICSID- a.

142

Maja Cmanueyxoeuh

OMESTIC INVESTOR AS CLAIMANT INAN INTERNATIONAL INVESTMENT DISP UTE

Summary

Three situations in which national companies try to initiate an internationalarbitration against their own State using BiTs are analyzed in this article. The situ-ation when the claimant is a domestic company controlled by foreign nationals isdiscussed in thefirst place. drawing on the arbitral award in AdT v. Bolivia. Second.the situation when the claimant is a f oreign company controlled by nationals oftherespondent state is explained on the examples ofawards in Tokios Tokeles v. Ukraineand Rompetrol v. Romania. Finally. the situation when the claimant is a nat ionalcompany owned by a foreign company. but ultimately controlled by nationals oftherespondent state is presented using the award in TSA v. Argentina as an example.Article 25 of the ICSID Convention, in particular paragraph 2 (b) is the main subjectofanalysis. The authorfinds that national investors can organize their investment inthe way that provides them BIT and ICSID protection. The prevalent arbitral prac-tice in this f orum considers it legitimate to structure the investment so as to ensurethe applicability of a BIT. The only exceptions recognized so f ar were fraud andabuse ofrights, including in particular the restructuring of the investment after thedispute with the home state has already arisen

Keywords : ICSID. nationality oflegal persons. foreign investment, BIT.