6. februar 2021.

Osuda naroda. Izaija 13-23.

Istorija Vavilona je predviđena. Izaija 13.

Zvezda koja je htela da postane Bog. Isaija 14,12-14.

Kraj Vavilona. Isaija 14,15-23.

Poslednji trijumf. Isaija 24-27.

Pred prorokom Isaijom, Bog podiže veo duhovnog sveta i pokazuje mu kako se sukob između sila dobra i sila zla razvija kako bi stekao kontrolu nad svakom dušom.

Iako se ponekad čini da „knez ovog sveta" ima kontrolu nad naro-dima, zapravo je Bog taj koji ima kontrolu, On je pobednik. Svako ko se priključi na stranu Njegovog naroda zadobiće pobedu, dok će carstva ovog sveta i njihova slava biti uništeni.

“To je namišljeno svoj zemlji, i to je ruka podignuta na sve narode.” (Isaija 14,26)

Bog osuđuje narode koji su bili (ili će biti) protiv Njegovog naroda:

Vavilon▪ Iz. 13,1-14,23; 21,1-17

Asirija▪ Is. 14,24-27

Filisteji▪ Is. 14,28-32

Moav▪ Iz. 15,1-6,14

Sirija▪ Is. 17,1-14

Etiopija▪ Is. 18,1-7

Egipat▪ Is. 19,1-20,6

Jerusalim▪ Is. 22,1-25

Tir▪ Is. 23,1-18

Neki su dobili poruku nade koja će im ublažiti kaznu (Is. 19,16-25).Drugi će morati da snose posledice svojih postupaka.

Lista počinje s jedinim narodom koji još nije intervenisao protiv Božjeg naroda, ali koji ćepostati simbol svake pobune: VAVILON (Otkrivenje 17,5).

"U analima ljudske istorije, jačanje naroda,pojavljivanje i padanje imperija, naizgled zavise odčovekove volje i vještine; oblikovanje događaja, uvelikoj meri, izgleda kao rezultat njegove moći,ambicije ili inata. Međutim, u Božjoj Reči zavesa jepovučena u stranu, tako da u svim igrama iprotivigrama ljudskih interesa, sila i strasti, iznadnjih i iza njih, vidimo oruđa Svemilostivoga koja tiho istrpljivo ostvaruju namere Njegove volje."

Elen Vajt, Istorija proroka i careva, str. 321

Baš kao što je Isus opisao uništenje Jerusalima pomešanog sa događajima Drugog dolaska, tako je i Isaija objasnio pad Vavilona kao sliku tog istog događaja Drugog dolaska (st. 9-11).

Bog je režirao događaje, ali nije sprečio ljudske elemente koje je koristio da deluju po vlastitim željama (st. 15-18).

Iako su Medo-Persijanci načinili Vavilon jed-nom od svojih prestonica, kada je Aleksandar Veliki ušao u njega našao ga je već u oronulomstanju. Postepeno, Vavilon je tonuo u zaborav i bio napušten grad (st. 20).

Vavilon čak nije bio ni važna nacija u vreme kada je ovaj tekst napisan.

ZVEZDA JE HTELA DA POSTANE BOG“Kako pade s neba zvezdo danice, kćeri zorina? Kako se obori na

zemlju koji si gazio narode?” (Isaija 14,12)

Car Vavilona je opisan da je pun ponosa i samozadovoljnosti. Takvisu bili i mnogi drugi njihovi carevi (vidi Danilo 2,5; 3,7; 4,30; 5,2).

Međutim, visoko poetska i alegorična forma u kojoj je ovaj deo Isaijenapisan, jasno nam ukazuje na sam koren problema, na pravog caraVavilona: Lucifera, to je "drevna zmija, koja se zove đavo i sotona" (Otkrivenje 12,9).

Lucifer je želeo da bude ”najviši” (st. 14); i govorio je za sebe: "Ja sam bog" (Jezekilj 28,2). Njegov stav je u potpnoj suprotnosti sa Božjim stavom, jer je Bog "ponizio" sam sebe (Filipljanima 2,8).

Isaija 14,18-20 nam pokazuje krajnju sudbinu ovog vavilonskog ”cara": uništenje i večni zaborav. Sudbina onih koji ponizno služe Bogu biće sasvim suprotna!

Međutim, Vavilon još uvek nije nestao. On ostaje prisutan u ponosnim i nemilo-srdnim silama koje i dalje ugnjetavaju Božiji narod (vidi Otkrivenje 17).

“¡Nećeš se združiti s njima pogrebom, jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; neće se spominjati seme zlikovačko, dok je veka.” (Isaija 14,20)

Ime Vavilon znači „zbunjenost", iako na haldejskomjeziku može imati drugo značenje: "Kapija bogova". Široka vrata vode do uništenja, u pokušaju da se posti-gne spasenje na osnovu vlastitih zasluga.

Biblija nas ohrabruje da izaberemo druga vrata: ”Kapiju Neba", Vetilj, na ta vrata ulaze oni koji prate Isusa prihvatajući Ga verom kao svog ličnog Spasitelja.

Doći će vreme kada će Bog staviti tačku na ovaj svet. U ovom delu, Bog će reći nekima: „Oživeće mrtvi tvoji; i moje će mrtvo telo ustati." I drugi-ma: ”Pomreše, neće oživeti; mrtvi budući neće ustati" (Is. 26,19. 14).

Kada Bog dođe da oslobodi Svoj narod, iskupljeni će trijumfalno izraža-vati svoju radost: "Gledajte, ovo je naš Bog, čekali smo ga, i On će nas spasiti." Onda će "uništiti smrt zauvek; i Gospod Bog će obrisati sve suze sa svih lica" (Isaija 25,8.9).

Ali pre nego što Gospod okonča ”Svoj neobičan posao”, pre nego što obnovi Zemlju, ostaviće je onako opustošenuneko vreme (Is. 24; 28,21; Otk. 20).

“I Gospod će nad vojskama učiniti svim narodima na ovoj gori gozbu od pretila mesa, gozbu od čista vina, od pretila mesa s moždanima, od vina bez taloga.”

(Isaija 25,6)

Isaija 25 je pesma hvale za Božju naklonost na eshatološkiGospodnj dan, i podeljena je na tri dela:

1. St. 1-5. Bog se slavi zato što se zauzeo za svoj narod.2. St. 6-8. Slavi se gozba za Božji narod.3. St. 9-12. Velika proslava u čast Boga za ono što će učiniti.

Isaija 26, sa svoje strane, upoznaje nas sa iskupljenima:

1. St. 2.7. Oni su pravedni, pravedni i čuvari istine.2. St. 3.4. Potpuno veruju Bogu.3. St. 9. Traže Boga.

Ovo je Božje obećanje nama koji boravimo na Novoj Zemlji: "Ja Gospod čuvam ga, u svakodoba zaljevaju ga da ga ko ne ošteti" (Isaija 27,3)

"Oni koji drže Hrista za Njegovu reč i predaju svoje duše Njegovojzaštititi, svoje živote Njegovom vodstvu, naći će mir i pokoj….Gospod kaže: ”Ko se tebe drži čuvaš ga jednako u miru; jer se utebe uzda" (Isaija 26,3). Naši životi mogu izgledati zamršeni; aliako se poverimo mudrom Velikom Neimaru, on će izraditi uzorakživota i karaktera koji će biti na Njegovu slavu. I taj karakter kojiizražava slavu - karakter Hristov - biće primljen u Božiji raj.Obnovljeno čovečanstvo hodit će s Njim u belim haljinama jer jedostojno."

Elen Vajt, Čežnja vekova, str. 331. original