Неуротрансмитери

НЕУРОТРАНСМИТЕРИ

Неуротрансмитери

• Неуротрансмитери су хемијске супстанце мале молекулсе масе који брзо делују. Они се стварају у нервном завршетку (синаптички завршетак) и смештени су у синаптичким мехурићима на крају аксона.

• Они преносе одређене информације и енергију кроз нервни систем.

• Данас је познато више од сто неуротрансмитера

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B0&action=edit&redlink=1

Неуротрансмитери:

• АЦЕТИЛХОЛИН који је важан у процесу учења и памћења, утиче на рад мишића.

• ЕПИНЕФРИН је неуротрансмитер који се другачије зове и адреналин (хормон надбубрежне жлезде) утиче на степен активности и укупни метаболизам организма.

НЕДОСТАТАК изазива депресивност и тромост. ВИШАК иазазива претерану активност.

• СЕРОТОНИН је неуротрансмитер битан за регулацију емоционалних стања, спавања, доживљаја бола, расположења.Aко га нема довољно,потиштени смо.

• ДОПАМИН је неуротрансмитер који има дејство на контролу емоција и моторику.

• ЕНДОРФИНИ подижу расположење и олаксавају бол.

http://www.google.rs/imgres?imgurl=http://www.scientificamerican.com/media/inline/blog/Image/neuron.jpg&imgrefurl=http://keepsakephotography.org/magnolia-hartmann-neuron-schematics/&usg=__DEEel78kbAsakUzT7JZzQCmc4-0=&h=305&w=393&sz=101&hl=sr&start=249&sig2=ZsxkLymkhcFZ4zlWqoEbTg&zoom=1&tbnid=yq3Lrck_qrBjjM:&tbnh=96&tbnw=124&ei=Zcl1ToXeMer74QTil_mbDQ&prev=/search?q=neuron&start=231&hl=sr&sa=N&gbv=2&tbm=isch&itbs=1

Ацетилхолин• Ацетилхолин је неуротрансмитер

централног и периферног нервног система

• Углавном има ексцитаторни ефекат• Лучењем ацетилхолина у ћелијама

неких можданих структура као и у ћелијама моторне коре регулишу се процеси као што су: спавање и памћење

• Недостатак ацетилхолина у синапсама ЦНС доводи до Алцхајмерове болести

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B5%D1%83%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BC%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC


http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC





http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%BF%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BC%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5

Овде је представљен мозак особе оболеле од Алцхајмерове болести(лево) и мозак здраве особе(десно). Алцхајмерова болест проузрокује да се нервно ткиво смањује, што доводи до губитка

памћења и способности говора.

• Нервно ткиво оcобе оболеле од Алцхајмерове болести

• нервно ткиво здраве особе

Parkinsonova bolest• Parkinsonova bolest je bolest

poremećaja pokreta zbog smanjenja lučenja hemijske supstance dopamina u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli voljnih pokreta (bazalnoj gangliji).

• Bolest je nazvana po lekaru iz Londona dr. Džemsu Parkinsonu, koji je 1817. godine prvi opisao simptome bolesti.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Bolest

http://hr.wikipedia.org/wiki/Dopamin

http://hr.wikipedia.org/wiki/Mozak

http://hr.wikipedia.org/wiki/London

http://hr.wikipedia.org/wiki/James_Parkinson

http://hr.wikipedia.org/wiki/1817

Tri su glavna simptoma Parkinsonove bolesti:

• -tremor (drhtanje), • -rigor (ukočenost mišića

ruku, nogu i vrata) i • -usporenje pokreta.

• Od Parkinsonove bolesti oboleva svaka stota osoba starija od 60 godina, počinje između 50. i 70. godine i sporo napreduje tokom 10 do 20 godina

The end

Documents

Неуротрансмитери