Embed Size (px)
Citation preview
SEMINARSKI RAD
FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU “UNIVERZITET SINGIDUNUM”
Predmet: SOCIOLOGIJATema: KJOTO PROTOKOL
Student: Ivan KovačevićBroj indeksa: 110-2007Profesor: dr Žarko Šešlija
Beograd, 2007. godina
UVODKjoto protokol
Kjoto protokol je najvažniji međunarodni dokument za sprečavanje globalnog zagrevanja. Usvajanju Kjoto protokola 1997.godine prethodili su višegodišnji pregovori zemalja potpisnica Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Okvirna konvencija o klimatskim promenama, usvojena na sastanku u Riju 1992.godine, nije imala operativne elemente koji bi omogućavali konkretne mere za eliminisanje uzroka nastanka efekta staklene bašte. Prvobitno je predloženo mnogo veće smanjenje emisija u odnosu na baznu 1990.godinu, i to za čak 15 odsto. U Kjotu je postignut konsenzus o smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte za 5,2 odsto u periodu 2008-2012. godine, u odnosu na emisiju iz 1990. godine.
Šta je kome dopušteno
Zemlje članice Evropske unije prihvatile su, u globalu, da smanje emisije gasova za 6,5 odsto u odnosu na 1990. godinu. Od SAD i Japana traženo je smanjenje za 8,7 odsto, dok je određenom broju zemalja odobreno povećanje emisije tokom datog perioda. Islandu je, na primer, odobreno povećanje emisija za 10 procenata u odnosu na nivo iz 1990.godine. Australija i Norveška će takođe moći da povećaju svoje emisije za 8, odnosno za 1 procenat. Sa druge strane, od Rusije i Ukrajine se zahteva samo da stabilizuju emisije na nivou iz 1990. godine. Zanimljivo je da su emisije Rusije iz 1997. godine bile 30 procenata niže od nivoa emisija iz 1990.godine, bez sumnje zbog pada u ekonomskoj aktivnosti od 1989. godine. Određeno je da protokol stupi na snagu, za zemlje koje su ga ratifikovale, 90 dana nakon što ga overi 55 zemalja čije emisije ugljendioksida iznose najmanje 55 procenata ukupnih emisija zemalja Aneksa 1, iz 1990.godine. Do sada je protokol ratifikovala 141 zemlja članica, a nakon ruskog “da” u novembru 2004. godine, protokol je konačno stupio na snagu 16. februara ove godine. S obzirom na karakter dokumenta, reakcije zemalja potpisnica bile su različite. Propisane obaveze iz ovog dokumenta su najznačajnije za grupu 35 najrazvijenijih zemalja iz Aneksa 1, dok zemlje u razvoju van Aneksa 1 nemaju obavezu smanjenja emisije. Međutim, ozbiljan problem je odbijanje ratifikacije od strane SAD, a u toku su pregovori sa Kinom i Indijom kao zemljama van Aneksa 1, u okviru takozvanog Post Kjoto procesa, dakle, onoga što će se dešavati nakon 2012.godine.
2
Prema podacima iz 2000.godine, najveći proizvođači emisija su SAD 20,60 odsto, Kina 14,80 odsto, Rusija 5,7 odsto, Indija 5,5 odsto, Japan 4 odsto. Medjutim, ako se kao kriterijum uzme potrošnja ugljendioksida po glavi stanovnika, redosled se značajno menja, pa je tada prva Australija sa 6,8 t, SAD sa 6,6 t, Kanada sa 6,3 t, Saudijska Arabija sa 4,3 t, Nemačka sa 3,2 t. Pošto su SAD najveći na svetu “proizvođač” gasova staklene bašte (više od jedne trećine emisija zemalja Aneksa 1 u 1990. godini), postavlja se pitanje: da li će protokol u potpunosti uspeti? Posmatrano na globalnom nivou, ako sve zemlje ispune uslove propisane Kjoto protokolom, “emisije” će biti smanjene za 3,2 odsto.
Spisak zemalja potpisnica Kjoto protokola (na slici oznacene zelenom bojom):
Zemlja Ratifikacija/Usvajanje
1 Fiji 17 September 1998
2 Antigua and Barbuda 3 November 1998
3 Tuvalu 16 November 1998
4 Maldives 30 December 1998
5 Turkmenistan 11 January 1999
6 Trinidad and Tobago 28 January 1999
7 Panama 5 March 1999
8 Bahamas 9.apr.99
9 Niue 6 May 1999
10 Georgia 16 June 1999
11 Micronesia 21 June 1999
12 Jamaica 28 June 1999
13 Cyprus 16 July 1999
14 Paraguay 27 August 1999
15 Guatemala 5 October 1999
16 Uzbekistan 12 October 1999
17 Nicaragua 18 November 1999
18 Bolivia 30 November 1999
19 Palau 10 December 1999
20 Mongolia 15 December 1999
21 Ecuador 13 January 2000
22 El Salvador 13 January 2000
23 Honduras 19 July 2000
24 Barbados 7 August 2000
25 Equatorial Guinea 16 August 2000
26 Lesotho 6 September 2000
27 Guinea 7 September 2000
28 Kiribati 7 September 2000
29 Mexico 7 September 2000
30 Azerbaijan 28 September 2000
31 Samoa 27 November 2000
32 Uruguay 5 February 2001
33 Romania 19 March 2001
34 Mauritius 9 May 2001
3
35 Gambia 1 June 2001
36 Vanuatu 17 July 2001
37 Senegal 20 July 2001
38 Nauru 16 August 2001
39 Cook Islands 27 August 2001
40 Argentina 28 September 2001
41 Burundi 18 October 2001
42 Bangladesh 22 October 2001
43 Malawi 26 October 2001
44 Malta 11 November 2001
45 Czech Republic 15 November 2001
46 Colombia 30 November 2001
47 Morocco 25 January 2002
48 Dominican Republic 12 February 2002
49 Benin 25 February 2002
50 Djibouti 12 March 2002
51 Uganda 25 March 2002
52 Mali 28 March 2002
53 Papua New Guinea 28 March 2002
54 Cuba 30.apr.02
55 Iceland 23 May 2002
56 Norway 30 May 2002
57 Austria 31 May 2002
58 Belgium 31 May 2002
59 Denmark 31 May 2002
60 European Union 31 May 2002
61 Finland 31 May 2002
62 France 31 May 2002
63 Germany 31 May 2002
64 Greece 31 May 2002
65 Ireland 31 May 2002
66 Italy 31 May 2002
67 Luxembourg 31 May 2002
68 Netherlands 31 May 2002
69 Portugal 31 May 2002
70 Slovakia 31 May 2002
71 Spain 31 May 2002
72 Sweden 31 May 2002
73 United Kingdom 31 May 2002
74 Japan 4 June 2002
75 Latvia 5 July 2002
76 Seychelles 22 July 2002
77 South Africa 31 July 2002
78 Slovenia 2 August 2002
79 Grenada 6 August 2002
80 Costa Rica 9 August 2002
81 Bulgaria 15 August 2002
82 Hungary 21 August 2002
83 Cambodia 22 August 2002
84 Brazil 23 August 2002
85 Bhutan 26 August 2002
86 Chile 26 August 2002
87 India 26 August 2002
88 Tanzania 26 August 2002
89 Cameroon 28 August 2002
90 Thailand 28 August 2002
91 China 30 August 2002
92 Sri Lanka 3 September 2002
93 Malaysia 4 September 2002
94 Peru 12 September 2002
95 Vietnam 25 September 2002
96 Estonia 14 October 2002
97 Liberia 5 November 2002
98 South Korea 8 November 2002
99 Poland 13 December 2002
100 Canada 17 December 2002
101 New Zealand 19 December 2002
102 Lithuania 3 January 2003
103 Jordan 17 January 2003
104 Tunisia 22 January 2003
105 Laos 6 February 2003
106 Solomon Islands 13 March 2003
107 Moldova 22.apr.03
108 Armenia 25.apr.03
109 Kyrgyzstan 13 May 2003
110 Ghana 30 May 2003
111 Switzerland 9 July 2003
112 Guyana 5 August 2003
113 Botswana 8 August 2003
114 Marshall Islands 11 August 2003
115 Myanmar 13 August 2003
116 Saint Lucia 20 August 2003
117 Namibia 4 September 2003
118 Madagascar 24 September 2003
119 Belize 26 September 2003
120 Philippines 20 November 2003
121 Israel 15 March 2004
122 Togo 2 July 2004
123 Rwanda 22 July 2004
124 Yemen 15 September 2004
125 Niger 30 September 2004
126 Sudan 2 November 2004
127 Russia 18 November 2004
128 Macedonia 18 November 2004
4
129 Indonesia 3 December 2004
130 Liechtenstein 3 December 2004
131 Nigeria 10 December 2004
132 Saint Vincent and the Grenadines 31 December 2004
133 Pakistan 11 January 2005
134 Qatar 11 January 2005
135 Egypt 12 January 2005
136 Mozambique 18 January 2005
137 Oman 19 January 2005
138 Dominica 25 January 2005
139 United Arab Emirates 26 January 2005
140 Saudi Arabia 31 January 2005
141 Algeria 16 February 2005
142 Venezuela 18 February 2005
143 Kenya 25 February 2005
145 Kuwait 11 March 2005
146 Democratic Republic of the Congo 23 March 2005
147 Burkina Faso 31 March 2005
148 Albania 1.apr.05
149 Ukraine 12.apr.05
150 Ethiopia 14.apr.05
151 North Korea 27.apr.05
152 Haiti 6 July 2005
153 Mauritania 22 July 2005
154 Eritrea 28 July 2005
155 Iran 22 August 2005
156 Belarus 26 August 2005
157 Nepal 16 September 2005
Zemlje koje su potpisale sporazum ali nisu usvojile (na slici oznacene zutom bojom): Croatia Kazakhstan Monaco Zambia Serbia and Montenegro
Zemlje koje su potpisale i nemaju nameru da usvoje (ratifikuju) sporazum (na slici oznacene crvenom bojom):
Australia United States
Zemlje koje nisu potpisale niti usvojile sporazum (na slici oznacene sivom bojom):
5
Afghanistan Andorra Angola Bahrain Bosnia and Herzegovina Brunei Cape Verde Central African Republic Chad Comoros Republic of the Congo Côte d'Ivoire Gabon Guinea-Bissau Iraq Lebanon Libya Saint Kitts and Nevis San Marino Sao Tome and Principe Sierra Leone Singapore Somalia Suriname Swaziland Syria Tajikistan Timor-Leste Tonga Turkey Zimbabwe Western Sahara Palestine Taiwan Vatican City
Mehanizam čistog razvoja
Smanjenje emisije gasova za 5,2 odsto nije jednostavno. Pod pretpostavkom da je emisija neke zemlje iz Aneksa 1, 1990.godine bila 10 milona tona ugljendioksida, tih 5,2 odsto iznosi samo oko 52.000 tona CO2. Medjutim, od 1990. do 2005.godine razvijene zemlje povećale su emisije ugljendioksida jer su imale stalnu uzlaznu stopu ekonomskog razvoja, pa tako zemlja koja u 2005.godini bude emitovala 15 milona tona CO2, u periodu 2008-2012. godine mora da smanji emisiju za najmanje 5,05 milona tona CO2, što nije ni jednostavno ni jeftino. Kao izvori “emisija” smatraju se energetska postrojenja, industrijska postrojenja, saobraćaj, poljoprivreda i deponije. Suprotno emiterima, šume se smatraju ponorima, jer vezuju ugljendioksid u drvnu masu. Kada se računaju na nacionalnom nivou, od ukupnih emisija gasova oduzme se količina koju upijaju šume.
Da bi se zemljama članicama Kjoto protokola olakšalo prihvatanje odredaba sporazuma, dokument dozvoljava korišćenje nekoliko “fleksibilnih mehanizama”:
1. Trgovina emisijama, koja se odnosi na zemlje članice Aneksa 1.
2. Mehanizam zajedničke implementacije, koji se takođe odnosi na zemlje članice Aneksa 1.
3. Mehanizam čistog razvoja u kome razvijeni mogu da investiraju u čiste ili energetski efikasnije tehnologije u zemljama u razvoju, a da zauzvrat tim zemljama obezbede povoljne ili nepovratne kreditne aranžmane, s tim da se efekat smanjenja pripisuje investitoru, dakle razvijenoj zemlji.(Ekonomski gledano, to znači da ukoliko neka razvijena zemlja investira u neku zemlju u razvoju i iz toga proistekne smanjenje emisije od npr. 1 miliona tona CO2, ona može tu količinu da odbije od svog bilansa emisija. Jedna tona CO2 sada se procenjuje na 8 do 10 evra, što znači da tih 1 miliona tona vredi 8-10 miliona evra. Ovakva investicija bila bi ekonomski isplativa i za razvijene i za zemlje u razvoju.).
4. Adaptacioni fond formiran 2001.godine je mehanizam kroz koji će razvijeni pomagati zemljama u razvoju da se adaptiraju na klimatske promene koje mogu dovesti do pojave suša ili prevelikih padavina.
Nasa zemlja, van Aneksa 1 i sa tretmanom zemlje u razvoju, neće morati da smanjuje emisiju ugljendioksida. U odnosu na 1990.godinu kao baznu godinu, očekuje se da će rezultati za 2004.godinu, za koju se pravi izveštaj, pokazati da smo nekada proizvodili više gasova nego sada, što je rezultat kolapsa naše privrede. Ono što smo
proizvodili 1990.godine sada proizvodimo manje i koristimo manje energije, što nam omogućava da stupimo sa razvijenim zemljama u aranžman nazvan “mehanizam čistog razvoja”. To praktično znači da, ukoliko razvijeni dođu kod nas i investiraju u industriju čiste tehnologije, to smanjenje emisije odbijaju od svog bilansa emisija, a mi imamo korist jer dobijamo povoljnije kreditne aranžmane sa svetskom bankom kroz tzv.”fondove poverenja”.
Takva situacija se nama moze ekonomski isplatiti, jer mi do 2012.godine ne moramo da budemo zemlja članica Aneksa 1. Kada postanemo zemlja kandidat za EU, moraćemo da promenimo status i postanemo članica Aneksa 1. Posle 2012.godine, od zemlje koja ima čiste koristi, možemo postati zemlja koja će morati da ulaže sopstvena sredstva, što zavisi od dogovora oko Post Kjoto procesa i našeg stepena ekonomskog razvoja .
Posledice nepridržavanja
Nakon decenijskih merenja, došlo se do zaključka da se promenila količina ugljendioksida u atmosferi, koja je deset hiljada prethodnih godina uobičajeno iznosila 280 ppm-a. Pre dvadesetak godina uočeno je da se ta količina pomerila i da stalno raste. Ona je u 1980.godini dostigla 340 zapreminskih ppm-a, sa projekcijom da će rasti do 580 ppm-a do sredine ovog veka. Prema proceni naučnika, ukoliko koncentracija CO2 dostigne 400 ppm-a, može se očekivati rast temperature na globalnom nivou za 2 stepena Celzijusova. Ukoliko bi ta koncentracija dostigla 550 ppm-a, još uvek se mogu izbeći scenariji katastrofe. Medjutim, ukoliko dostigne 750 ppm-a, scenariji katastrofe su neizbežni. Povećanje od 2 C imalo bi za posledicu povećanje nivoa mora i okeana za nekoliko metara. Prognoze ekspertskog tima UN i Svetske meteorološke organizacije su da može doći do porasta temperature od 1,4 do 5,8 stepeni do kraja ovog veka, i da će, čak i ako uspemo da obuzdamo emisije ugljendioksida, temperatura nastaviti da se povećava u narednih 100 do 300 godina, jer se gasovi dugo zadržavaju u atmosferi. Razlozi istupanja SAD iz Kjoto protokola su ekonomske prirode: SAD dominiraju u korišćenju i trgovini naftom i industrijskim proizvodima koji koriste fosilna goriva ili druge supstance čije sagorevanje stvara gasove staklene bašte.
Jedan podatak, međutim, navodi na razmišljanje: Evropska komisija je procenila da će smanjivanjem emisije gasova za, u proseku, 1,5 odsto na godišnjem nivou dovesti, posle 2012. godine, do smanjenja privrednog rasta u EU za samo 0,5 do 1,5 odsto, do 2025.godine. Postavlja se pitanje: koliko su onda opravdana obrazloženja SAD da
prihvatanje Kjoto protokola znači slabljenje ekonomije? Čak i da jesu, da li je gubljenje prvog mesta na listi industrijski najrazvijenijih zemalja vredno gubitka neprocenjivog blaga - naše planete.
Do decembra 2005.godine 157 zemalja je potpisalo i ratifikovalo Kjoto protokol na konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, sve to u cilju borbe protiv globalnog zagrevanja.
ZAKLJUČAK
Rezultati istraživanja koji pokazuju da ukoliko se nastavi trend globalnog zagrevanja, prosečna temperatura na Zemlji će do 2100. godine porasti za čak 5,8 stepeni Celzijusa. Primera radi od 1900. do 1990. ta temperatura je porasla za svega 0,6 Celzijusa. Pravu cenu efekata staklene bašte je nemoguće izračunati i ona se meri hiljadama milijardi dolara, upozoravaju stručnjaci. Od zagađenosti vazduha, vode i posledica kiselih kiša umiru milioni ljudi, a prirodni eko sistem Zemlje ne može ovo da nadoknadi.To su podaci nad kojima bi svaki stanovnik planete trebalo da se zamisli.
Informisanje javnosti je veoma značajno i neophodno.Da bi javnost bila upoznata ili da bi jo se skrenula pažnja na neku pojavu ili aktivnost koja ugrožava životnu sredinu, neophodan je dobar i trajan odnos i komunikacija s novinarima / medijima.Trenutno, domaći mediji više pažnje poklanjaju drugoj problematici, ali bi ovaj odnos, uz neophodno veće medijsko angažovanje mogao da se promeni.
Ako se osećate nemoćni da nešto uradite na globalnom nivou, biće dovoljno da zastanete i razmislite gde ćete sledeći put baciti filter od cigarete kojem je potrebno od jedne do pet godina da se razloži, ili žvakaću gumu kojoj je za isti proces potrebno od 20 do 25 godina ili čašu za kafu od lake, bele plastike. Kjoto protokol je najvažniji svetski dokument od industrijske revolucije kojim su se najrazvijenije zemlje na planeti obavezale da će smanjiti emisiju štetnih gasova. Ne smemo da dozvolimo da nam profit bude važniji od budućnosti Zemljine kugle.
LITERATURA
Paul G. Harris – International equity and global enviroment politics(2001)
Dragan Vukelić – Generalno izlaganje o kjoto mehanizmima
Internet strane
United Nation Environmental Program - www.unep.org
European Environmental Agency - www.eea.eu.int
Friends of Earth - www.foe.org
